UDC 347.965 ISSN 0017-0933

Г Л А С Н И КА Д В О К А Т С К Е К О М О Р Е В О Ј В О Д И Н ЕЧ А С О П И С З А П Р А В Н У Т Е О Р И Ј У И П Р А К С У

Година LXXXX Нови Сад, септембар–децембар 2018.

Књига 78 Број 9–12.

Тема броја

ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА ГЛАСНИКА АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ

УВОДНИК

Слободан Бељански Девет деценија Гласника Адвокатске коморе Војводине / 319

ЧЛАНЦИ

Др Аттила Чоколић Аустријски Advokaten Ordnung – Одвјетнички (адвокатски) ред из 1852 г. и његово важење на подручју Војводине / 321

Слободан Бељански Између традиције и дисконтинуитета – 270 година судства и адвокатуре у Војводини / 347

БИОГРАФИЈА

Слободан Кнежевић Др Стеван Адамовић / 364

БИБЛИОГРАФИЈА

Библиографија радова објављених у Гласнику Адвокатске коморе Војводине у периоду 2008–2018. / 370

САОПШТЕЊАСа седницa Управног одбора Адвокатске коморе Војводине / 383

САДРЖАЈ

Указом Председништва СФРЈ бр. 64 од 12. јула 1988,поводом 60-годишњице излажења,

„ГЛАСНИК” Адвокатске коморе Војводинео д л и к о в а н ј е

Орденом заслуга за народ са сребрном звездом.

Number 9-12/2018 Special Issue

NINETY YEARS OF THE JOURNAL GLASNIK OF THE VOJVODINA BAR ASSOCIATION

EDITORIAL

Slobodan Beljanski Ninety Years of the Journal Glasnik of the Vojvodina Bar Association / 319

ARTICLES

Dr Attila Čokolić The Legal Profession Act of 1852 And Its Application In the Territory Of Vojvodina / 321

Slobodan Beljanski Between Tradition and Discontinuity, 270 Years of Judiciary and private law practice in Vojvodina / 347

BIOGRAPHY

Slobodan Knežević Dr. Stevan Adamović / 364

BIBLIOGRAPHY

Bibliography of articles published in the Journal Glasnik of the Vojvodina Bar Association in the period 2008–2018 / 370

NOTICESFrom the meeting of Vojvodina Bar Association Board of Directors / 383

CONTENTS

АДВОКАТСКА КОМОРА ВОЈВОДИНЕ

Основана 1921. у Новом Саду

ГЛАСНИКАДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ

Покренут 1. јуна 1928.

Главни и одговорни уредници

Др Коста Мајински (1928–1932), др Никола Николић(1933–1936), др Василије Станковић (1936), др Славко М.Ћирић (1937), Владимир К. Хаџи (1937–1941), МилорадБотић (1952–1972), Сава Савић (1973–1987), МирославЗдjелар (1987–1994), др Слободан Бељански (1994–2004),

др Јанко Кубињец (2004–2016)

Уређивачки одбор

Милан Караћглавни и одговорни уредник

адвокат у Новом Саду

Зоран Копривица, адвокат у Новом Саду, др Атила Чоколић, адвокат у Осијеку, мр Мирјана Томић Јовановић, адвокат у Новом Саду, мр Вукица Мидоровић, адвокат у Кикинди,

Александар Тодоровић, адвокат у Кикинди

Технички уредникЈелица Недић

Адреса Уредништва21000 Нови Сад, Змај Јовина 20/I

Телефон: 021/521-235; факс: 021/529-459e-mail: akvojvodine@gmail.com

Рукописи се не враћају.

319

Г Л А С Н И КА Д В О К А Т С К Е К О М О Р Е В О Ј В О Д И Н ЕЧ А С О П И С З А П Р А В Н У Т Е О Р И Ј У И П Р А К С У

Година LXXXX Нови Сад, септембар–децембар 2018.Књига 78 Број 9–12.

У В О Д Н И К

ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА ГЛАСНИКА АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ

Првог јуна 2018. године навршило се деведесет година од покретања часописа Гласник Адвокатске коморе Војводине. Мало ко је у оно време могао очекивати да ће се радити о једној од најустаљенијих и најдуговеч-нијих периодичних публикација у области права у некадашњој Југосла-вији. Стицајем околности Гласник је надживео државу у којој је настао и прерастао амбиције с којима се отиснуо у свет писане речи. Јубилеј је ва-жан не само због значаја Гласника за адвокатуру и Војводину, него и због његовог значаја за право и културу друштава у државама региона, а по-себно у државама у чијем саставу се у том раздобљу Војводина налазила.

Као што знамо, издавач Гласника је од првог броја у 1928. години до петог броја у 1929. години била Адвокатска комора за Банат, Бачку и Барању. Након тога назив коморе гласио је: Адвокатска комора у Новом Саду. У периоду од 1937. до 1941. године часопису је промењено име у Правнички гласник, а круг издавача је, уз одређене отпоре Адвокатске ко-море, проширен на Удружење правника и Јавнобележничку комору. Гла-сник није излазио од почетка Другог светског рата до јуна 1952. године. Од тада па до данас излази под садашњим називом, а Адвокатска комора Војводине му је једини и самостални издавач.1

1 Шири преглед рада Гласника видети у чланку др Жељка Фајфрића, Осамдесет годи-на „Гласника“, Гласник АКВ бр. 3/2008.

320

Приликом обележавања шездесете годишњице констатовано је да је до тада штампано 477 свезака са 4.896 библиографских јединица од 572 аутора. До данас је издато преко 800 бројева, а број библиографских је-диница и аутора готово је удвостручен.

Од 1981. године Гласник излази као часопис за правну теорију и праксу. Захваљујући садржају објављених радова током више претходних година, почетком овог века стекао је статус научног часописа.

Разуме се да у раздобљу од девет деценија Гласник нису могле мимо-ићи кризе различитог порекла. 1932. године донета је одлука да се, ради штедње, обим часописа смањи, а убудуће објављују само извештаји о раду и кретању Адвокатске коморе. У 1972. години Комисија за политич-ки систем Савеза комуниста Војводине констатовала је да се у Гласнику појављују знаци „неодрживог либерализма”. Након иницијативе адвоката комуниста да се осујете написи у којима се изражавају либералистичка, грађанско-буржоаска и конзервативна схватања, почетком 1973. године смењен је цео Уређивачки одбор. Најзад, у неколико последњих година Гласник пролази кроз садржајну рецесију, изазвану претежно губитком сарадника и укупним опадањем стваралаштва у области друштвених нау-ка, али донекле и одсуством уређивачке концепције и агилности.

Гласник се не може опоравити без ауторског доприноса адвоката и адвокатских приправника. Ако обележавање јубилеја има подстицајни карактер, надамо се да ће и ова годишњица бити схваћена као позив на сарадњу и као подсећање на обавезу адвоката да обнављају, усавршавају и проширују своје правно и опште образовање и да своја знања и умећа, осим интересима клијената, подједнако посвете и интересима законито-сти и правде.

У Новом Саду, јуна 2018. године Слободан Бељански

321

Ч Л А Н Ц И

Dr A t t i l a Č o k o l i ćHrvatska odvjetnička komora

AUSTRIJSKI ADVOKATEN ORDNUNG – ODVJETNIČKI (ADVOKATSKI) RED IZ 1852. G.

I NJEGOVO VAŽENJE NA PODRUČJU VOJVODINE1

SAŽETAK: Ovim radom opisan je pregled advokature u XVIII. st. kakva je bila na prostoru istočnog dijela Habsburške Monarhije, u koji dio su pripadale Hrvatska, Slavonija i Vojvodina. Da bi se bolje razumijela uloga advokature, autor se u radu bavio sudskim i upravnim aparatom u istom povijesnom vremenu, kao i društvenim okolnostima.

Polovinom XIX. st. izazvane revolucionarnim zbivanjima u ci-jeloj Europi, tako i u Habsburškoj Monarhiji, nastale su i krucijalne promjene u advokaturi. Uveden je 1848/49. g. prvo Provizorni od-vjetnički red, da bi ga već 24. srpnja 1852. g. zamijenio novi Od-vjetnički red, koji je stupio na snagu 1. siječnja 1853. g. i uveden za Ugarsku, Hrvatsku, Slavoniju, tamiški Banat i Srbsku Vojvodinu, s izuzetkom Vojne krajine. Detaljno se razrađuje ovaj prvi moderan odvjetnički zakon prema sadržaju zakonskog teksta, i njegovo teri-torijalno važenje. Da bi se postigla cjelovitost historijskog konteksta u odnosu na pravo, sadržana je i organizacija sudstva u Hrvatskoj, Slavoniji i dijelu Vojvodine do 1886., odnosno 1925. g.

Na kraju se nalazi autorov zaključak o općem značenju ovog zakona koji je bio na snazi u Hrvatskoj i Slavoniji, te srijemskom dijelu Vojvodine sve do zakonske regulative advokature u Kraljevini SHS, godine 1929.

Autor dodaje tekstu rada i popis advokata koji su djelovali u Srijemu 1925. g., iz Imenika advokata koji je vodio Odvjetnički od-

* Tekst je objavljen u izvornom obliku, bez lektorskih intervencija redakcije Glasnika AKV.

*

Прегледни рад UDC 347.965(436-89)“17/18“ 347.965(497.113)(091)

doi:10.5937/gakv1812235C

322

bor u Osijeku, tj. Kr. banski stol u Zagrebu, a na temelju sačuvane arhivske građe iz Državnog arhiva u Osijeku.

Ključne riječi: odvjetništvo – advokatura; Vojvodina; Odvjet- nički red iz 1852. g.; povijest odvjetništva; Slavonija i Srijem, Habsburška Monarhija

UVOD

Ove godine navršava se punih 143 godina od osnivanja i početka rada prve odvjetničke (advokatske) komore na tlu Vojvodine.

U vremenu koje je prethodilo osnivanju prve advokatske komore, advo-katura se već bila afirmirala u društvu kao značajna institucija građanske države, iako ishodište institucionaliziranja advokature seže još u kasni feuda-lizam koji je u povijesti ostao poznat pod terminom prosvijećeni apsolutizam.1 O tome svjedoči Dekret o odvjetnicima (advokatima), koji je izdala carica Marija Terezija 1769. g. Tim aktom uređen je status odvjetnika u smislu što je sve potrebno da se uopće netko može baviti advokaturom, a pod kojim pr-venstveno podrazumijevamo propisani advokatski ispit i polaganje prisege (zakletve). Preduvjeti za polaganje advokatskog ispita su bili uspješno zavr-šena visoka pravna škola i odobrenje Carske kancelarije za polaganje prisege. Nakon ispunjenja ovih uvjeta kandidat je stekao pravo odvjetovanja – bavlje-nja advokaturom, a što je prema Dekretu davalo isključivo odvjetnicima pravo zastupanja stranaka pred sudovima i državnim tijelima. Teritorijalno važenje ovog propisa, prostiralo se na područje cijele Habsburške Monarhije.2

Ovim se propisom advokatura oslobodila feudalno-staleške ovisnosti jer se advokaturom i prokuraturom više nisu mogli baviti oni, u pravilu viši, slo-jevi feudalnog društva ako nisu stekli uvjete prema carskom Dekretu, a to su bili položen advokatski ispit i odobrenje za polaganje prisege.

1 Na našim prostorima ova zadnja faza feudalizma kao kasni feudalizam bi se mogao tretirati i kao razvijeni feudalizam obzirom da su ovi krajevi tek 1680-tih godina oslobođeni od otomanske vlasti, pa je tek tada uspostavljen feudalni poredak kasnog sedamnaestog stoljeća, a što jo po sebi da su prethodne faze razvitka feudalizma u krajevima kojima je vladala turska imperija izostali. Prosvijećeni feudalizam (apsolutizam) je pojam koji se u srednjeeuropskoj povijesti odnosi na vla-davinu dvoje vladara Habsburškim Carstvom, carice Marije Terezije, vladala 1740–1780. g., i sina joj cara Josipa II, vladao samostalno 1780–1790., a bio suvladarom zajedno sa majkom od 1765. g.

2 Botić, M., Advokatura eseji – saopštenja – zapisi II, poglavlje Advokatura u Vojvodini do 1918., Novi Sad, 1994., 98. Isto i u knjizi: Istorija jugoslovenske advokature, I knjiga, Beo-grad, 1998., poglavlje 7. 2. Advokatura u Vojvodini do 1918., 207–208. Austrijska Carevina je i u prethodnim stoljećima nastojala urediti pitanje advokature. Tako je npr. car Leopold 1694. g., izdao Odvjetnički red pod naslovom „Statutum per advocatos causarum seu procuratores Regni observandum”. Ovim odvjetničkim redom je propisano da je odvjetnička prisega obvezna, da se onemogućuje svako odugovlačenje parnice, a svako izrabljivanje stranaka se isključuje jer će sudac odrediti primjeren honorar za zastupanje. Vidjeti u: Herkov, Z., Odvjetnički red iz godine 1694., ODVJETNIK broj 9, Zagreb, 1968., svečano izdanje „Sto godina advokature u Hrvatskoj”, 35–36.

323

Kasnijim državnim intervencijama u područje advokature, Austrijska Ca-revina je normirala ovu profesiju sve više ju vežući uz državni aparat. Bečki je dvor izdao 1804. g. Upute za rad odvjetnika ili Instructio pro advocatis. Ove upute su u vrijeme početka XIX. stoljeća više nego napredne i propisuju sve što je potrebno za rad odvjetnika. Obvezni uvjeti za odvjetnika bili su pravni studij s uspješno položenim ispitom, dvogodišnja praksa kod odvjetnika, po-ložen stručni odvjetnički ispit. Odvjetničke registre su vodili sudovi u čijem okrugu su odvjetnici obavljali svoju praksu. Odvjetnicima je bilo zabranjeno preuzimanje više posla, nego što ga mogu uspješno obaviti. Predviđene su bile i kazne za djelovanje protivno zakonima.3 Početkom XIX. stoljeća u Monar-hiji nije bilo razdvojeno sudstvo od uprave, što će se u hrvatskim zemljama dogoditi tek u drugoj polovini istog stoljeća, za kratko prema reformi sudstva iz 1850–1854. g., a konačno tek 1874. g., pa su sudovi osim sudskih poslova obavljali i upravne kao provoditelji državne izvršne vlasti.4

Ovakvo stanje uređenja odvjetničke djelatnosti, u kojem je advokatura bila ovisna o sudbenim (državnim) vlastima, potrajalo je sve do vremena kada je advokatura smogla dovoljno profesionalne i političke snage da oformi svoja vlastita profesionalna udruženja ili organizacije, koja su u svijetu od tada, pa sve do danas ostali poznati pod nazivom komore.

U Austrijskoj Carevini, to se dogodilo 1848/49. g., dakle u najrevoluci-onarnijoj i najturbulentnijoj godini dugovječne monarhije. Da li su i na koji način opća politička zbivanja u državi, pa slobodno se može reći i u Europi, utjecala i na početak institucionalnih korjenitih promjena u organizaciji advo-kature ili je to bio čist slučaj jer su u to vrijeme već dovoljno bile sazrele snage u samoj advokaturi da ju učine neovisnom, pitanje je na koje će vjeru-jem jednom u iscrpnom istraživanju odgovoriti historijska studija.

POLITIČKO-UPRAVNE I DRUŠTVENE PRILIKE U HRVATSKOJ SLAVONIJI I SRIJEMU PRIJE STUPANJA

NA SNAGU ODVJETNIČKOG REDA OD 24. SRPNJA 1852. G.

Vrlo je jasno u historijsko-pravnoj znanosti da su se prije uvođenja u praksu, odnosno stupanja na snagu ovako važnog zakona kao što je Odvjet-nički red, trebali izvršiti određeni preduvjeti. Preduvjeti su bili političke, zakonodavne i upravno organizacijske naravi. Prije drugih uvjeta, država je

3 Herkov, Z., Upute za rad odvjetnika iz godine 1804., ODVJETNIK broj 9, Zagreb, 1968., svečano izdanje „Sto godina advokature u Hrvatskoj”, 38.

4 Beuc, I., Povijest institucija državne vlasti Kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, Zagreb, 1985., 305–307. Čokolić A. 140 godina neovisnog odvjetništva u Hrvatskoj, Odvjetništvo u hrvatskim zemljama i organizacija sudova od početka XIX. stoljeća do 1868., odnosno 1886. godine, ODVJETNIK, Zagreb, 2008. g. broj: 3–4, 31–33.

324

trebala urediti odnose staleške nejednakosti i vezanost podređenih slojeva dru-štva za mjesto gdje su bili u podložničkom položaju, tj. njihovu ovisnost o feudu. S druge strane bilo je potrebno sve te promjene i zakonski regulirati, a što zbog otpora vladajućih slojeva nije bilo lako. To su bili dugotrajni procesi koji su trajali duže od stotinu godina, od polovine XVIII. st., pa do polovine XIX. st.

Već na početku svoje vladavine, Marija Terezija je 1741. g. nastojala i provela vraćanje županijskog ustroja u Hrvatsku i Slavoniju. Ustroj županij-skog sustava je bio osobito važan u novooslobođenim krajevima Slavonije i Srijema, čime je u biti ostvarena njihova reinkorporacija u Hrvatsku.5 Novo uređenje županija u Slavoniji i Srijemu trajalo je do 1745. g., kada su ponovno ustanovljene Virovitička županija sa sjedištem u Osijeku, Požeška županija sa sjedištem u Požegi i Srijemska županija sa sjedištem u Vukovaru. Tako je i „donja Slavonija” uvedena u civilni život i pripojena banskoj Hrvatskoj.6 U to vrijeme također valja razlikovati od banske Hrvatske, Vojnu krajinu. Na ta dva područja je bila podijeljena kontinentalna Hrvatska i ta područja su imala pot-puno drugačiji pravno – upravni razvoj. Nad Vojnom krajinom, banska vlast nije imala nikakve ingerencije, već je to područje bilo izravno pod upravom vojnog zapovjedništva u Beču. Do 1745. g., svi oslobođeni krajevi Slavonije i Srijema, bili su pod vojnom upravom Dvorske komore u Beču.7

Dana 8. prosinca 1745. g., u Osijeku na svečanosti u generalskoj palači u Tvrđi svečano izaslanstvo pod predsjedanjem generala feldmaršala baruna Franje Engelshoffena, trebalo je izabrati (ustoličiti) velikog župana Virovi-tičke županije i svečano povratiti Slavoniju i Srijem Kraljevini Hrvatskoj i podrediti ih banskoj vlasti. Nakon izbora županijskih dignitara, biva pročitano kraljevsko imenovanje (litterae collationales) kojim je barun Ljudevit Patačić imenovan velikim županom. Nakon svečanog imenovanja i pozdravnih go-vora koji su zatim uslijedili, preda general feldmaršal i barun Engelshoffen Slavoniju i Srijem (izuzev Vojne krajine), Hrvatskoj i podredi ju banskoj vlasti „effective et integraliter”. U ime bana, primi Slavoniju i Srijem, Aleksandar Patačić, županov brat i izaslanik carskog i kraljevskog povjerenstva, koji je istodobno i predao upravu županije novom velikom županu.8

5 Bösendorfer, J., Crtice iz slavonske povijesti, Osijek, 1910., 343. 6 Teritorij Banske Hrvatske u užem smislu, onog područja koji nije potpao pod tursku vlast

bio je podijeljen i ranije i sada na Zagrebačku, Križevačku i Varaždinsku županiju, što su uglav-nom ostale u svojim ranijim opsezima, a imale su sjedišta u Zagrebu, Križevcima i Varaždinu, a prema novom ustroju županija koji je provela Marija Terezija.

7 Čokolić, A., Implementacija građanske kodifikacije i institucionaliziranje odvjetništva – advokature u pravni sustav Trojedne kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, s osobitim osvr-tom na ugovorni odnos odvjetnika – klijenta., Doktorska disertacija obranjena na Pravnom fakul-tetu u Osijeku, Osijek, 2011., 15.

8 Bösendorfer, J., Crtice…, 343–344.

325

Slavonske županije nakon svojeg osnutka ili ponovnog uspostavljanja nakon oslobođenja od otomanske vlasti, nisu potpale pod jedinstveni porezni sustav zajedno sa ostalim dijelovima Banske Hrvatske (hrvatske županije) jer se tomu protivio Bečki dvor. U to vrijeme ponovnog uspostavljanja slavon-skih županija, porezni sustav Banske Hrvatske bio je pod okriljem Sabora i kraljevinske blagajne, a tada Bečki dvor nije imao nikakvu kontrolu nad pore-znim poslovima Banske Hrvatske. Tako je Slavonija sa Srijemom u poreznom (kontribucijskom) smislu potpala pod Ugarsko namjesničko vijeće, odnosno Civilno povjerenstvo u okviru tog vijeća ili točnije poseban okrug Civilnog povjerenstva za slavonske županije sa centrom u Osijeku. Tako su slavonske županije od samog početka bile uvrštene u poreznu upravu Ugarske. Naravno da je Hrvatski sabor nastojao to izmijeniti jer je Slavonija i politički i sudbeno bila pod jurisdikcijom bana i Sabora, ali je saborski otpor uspio uspostaviti samo paralelnu kontrolu računa slavonskih županija uz Namjesničko vijeće. S obzirom da je Slavonija u fiskalnom smislu bila pod ugarskom upravom, a o čemu se odlučivalo na zasjedanjima Ugarsko – hrvatskog sabora, to je na kraju rezultiralo zakonskim člankom 1751:23, prema kojem su slavonske županije imale pravo odašiljanja poslanika na zajednički sabor bez posre-dovanja Hrvatskog sabora.9 Tako su slavonske županije aktivno uključene u ugarsko zakonodavstvo, kao i one izvorno ugarske županije. Na ovaj način sudjelovanja u zakonodavstvu, predstavnici slavonskih županija su znatno ma-nje sudjelovali u radu Sabora i rješavanju poslova Banske Hrvatske. Sve je to dugoročno gledano dovelo do toga da se 1790. g. raspravljalo u Ugarsko – hrvatskom saboru o pripadnosti Slavonije (njezine tri županije), na kojem su hrvatski poslanici morali braniti pravo Hrvatskog sabora i bana na jurisdikciju nad tri slavonske županije.10

Više puta u XVIII. i XIX. st. su novoformirane županije, a i Vojna kra-jina mijenjale svoje granice, međutim unatoč svim promjenama i uvođenjem posebnih propisa (npr. Osnovni zakon o Vojnoj krajini – Grenzgrundgesetz, stupio na snagu 1. XI 1807. g., Osnovni zakon o Vojnoj krajini od 7. V 1850. g.)11, Vojna krajina za cijelo vrijeme svoga postojanja, (ukinuta 1871. g.), biva izravno pod upravom iz Beča, izdvojena iz civilne uprave Banske Hrvatske.

Kako bilo, prijelomne 1848. g., a u Hrvatskoj i 1849. g., nastupila je epoha buržoaske države. Nakon što je buknula revolucija u martu 1848. g., u Beču, kralj je obećao narodima Monarhije ustav 15. III., a madžarski je pa-latin imenovao vladu nadležnu ne samo za Madžarsku, nego i za Hrvatsku12.

9 Horbec, I., Habsburška Monarhija, U potrazi za mirom i blagostanjem, 413–414.10 Ibid., 415.11 Beuc, I., Povijest institucija državne vlasti Kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije,

Zagreb, 1985, 232. Čokolić A. 140 godina neovisnog odvjetništva u Hrvatskoj, 30.12 Beuc, I., Povijest institucija… 249.

326

Narodna stranka se promtno organizirala da bi osnovala provizorni nacionalni komitet koji je u Zagrebu sakupio nacionalne predstavnike iz svih dijelova ze-mlje bez obzira na stalež i vjeroispovijest. Tako je iz tog „narodnog zbornog tijela” iznjedreno „zahtjevanja naroda”. Jedna od temeljnih značajki tog bur-nog vremena u martu i aprilu 1848. g., bila je formiranje samostalne vlade, a ona nije bila u zavisnosti od toga da li će se Sabor izjasniti za savez s Madžar-skom ili za odcjepljenje od Madžarske. Vlada je bila i osnovana pod nazivom Bansko vijeće, negdje krajem travnja 1848.13 Bansko vijeće je izdalo dana 18. V „Naredbu o pozivanju i zastupanju Sabora Kraljevine Dalmacije, Hrvatske i Slavonije, a koji se ima održati 5. i slijedećih dana mjeseca lipnja 1848. g.” Prema toj Naredbi, Hrvatski sabor se sastojao od 192 birana zastupnika i ne-određenog broja virilista. Nakon provedenih izbora prema Izbornom redu iz 1848. g., sastao iste 1848. g., novoformirani Sabor, odnosno prvi građanski sabor Kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije. Donio je više zakona, ali najznačajniji je bio onaj o ukidanju kmetstva.14

Ovdje je važno spomenuti kakav je bio teritorijalni ustroj – upravna or-ganizacija hrvatskih zemalja 1850. g.

Prema toj novoj upravnoj organizaciji Hrvatske i Slavonije od 12. VI 1850.g., teritorij krunovine bio je podijeljen na šest županija, i to: zagrebač-ku, varaždinsku, križevačku, riječku, osječku i požešku. Prema toj podjeli, broj županija je ostao isti, ali uz niz promjena. Još je 18. XI 1849. g. uređena Srpska vojvodina s Temišvarom kao glavnim gradom, pa je s njom bio zdru-žen dio Srijemske županije (Iločki i Rumski kotar), tako da u novoj upravnoj organizaciji nije više postojala Srijemska županija. Virovitička županija pro-mijenila je naziv, pa je postala Osječka županija, kojoj je bio združen preostali teritorij bivše Srijemske županije. Osnovana je nova županija Riječka, koja nije postojala 1848. g., a sada je obuhvatila Bakar i Delnice s njihovim zale-đem. Varaždinska županija se povećala teritorijalno s Međimurjem, izuzevši općinu Legrad, koja je bila utjelovljena u Križevačku županiju.15 No, ni ovo administrativno rješenje nije bilo konačno.

Zahtjev za restauraciju županija, slobodnih kotara, slobodnih i kra-ljevskih gradova, povlaštenih trgovišta i seoskih općina, car je odobrio 16. siječnja 1861. g. Prema tom zahtjevu, Namjesničkom vijeću na čelu s banom (u konačnici Hrvatskom dvorskom dikasteriju), bilo je podređeno 7 županija, a koje jesu: zagrebačka sa svojim tadašnjim granicama, osim onih područja koja je poslije 1848. g., dobila od križevačke i požeške županije; križevačka sa granicama iz 1848. g.; varaždinska sa svojim teritorijem iz 1848. g., bez naknadno dobivenih krajeva od križevačke županije; riječka; požeška; virovi-

13 Ibid., 251–252.14 Ibid., 254.15 Ibid., 263.

327

tička (kojoj je ponovno vraćeno staro – historijsko ime); i srijemska županija, ove tri posljednje s granicama od 1. I 1848. g.16

Uspostavom ustavnog poretka u Hrvatskoj i Slavoniji, nakon pada tzv. Bachovog apsolutizma, vraćanjem županijskog organizacijskog sustava u državnu upravu 1861. g., kakav je bio još 1848. g., prije apsolutizma, nova teritorijalno – politička organizacija, tj. županijsko ustrojstvo u Hrvatskoj i Slavoniji 1861. g.17, bilo je podijeljeno na slijedeće županije:

• Zagrebačka, sa sjedištem u gradu Zagrebu;• Varaždinska, sa sjedištem u gradu Varaždinu;• Križevačka, sa sjedištem u gradu Križevcima;• Riječka, sa sjedištem u gradu Rijeci;• Požeška, sa sjedištem u gradu Požegi;• Virovitička, sa sjedištem u gradu Osijeku;• Srijemska, sa sjedištem u gradu Vukovaru.18

ORGANIZACIJA VLASTI I PRAVNI SUSTAV U HRVATSKOJ I SLAVONIJI OD POLOVINE XVIII. ST. DO 1848. GODINE

Što se tiče organizacije vlasti u kraljevinama Hrvatskoj i Slavoniji, svaka-ko je najznačajniji bio zajednički hrvatsko – slavonski sabor, kao predstavničko tijelo hrvatsko – slavonskih staleža i redova koji je oduvijek imao izvorno pra-vo zakonodavne vlasti za svoje područje. Treba spomenuti i zajednički Ugarsko – hrvatski sabor kao predstavničko tijelo svih ugarskih staleža i redova. Taj sabor se sastajao periodično, jednom u više godina (u XVIII. st. svakih 14 go-dina)19 i hrvatsko – slavonski predstavnici su činili manjinu na ukupan broj zastupnika Ugarskog kraljevstva. Postojala je i institucija bana u kojoj osobi je bila koncentrirana vlast nad vojskom, sudbena vlast i izvršna vlast.

Sabor je obavljao više državnih poslova, ali najznačajniji poslovi su bili:1. Izborne funkcije (izbor kralja, predlagao kandidate za funkciju bana,

instalirao bana u funkciju, konstituirao podbana, velike župane, birao

16 Ibid., 272–274. Smrekar, M., Priručnik za političku upravnu službu u kraljevinah Hrvat-skoj i Slavoniji, Knjiga prva, Zagreb, 1899. g., 21.

17 Čokolić, A. 140 godina neovisnog odvjetništva u Hrvatskoj, 30.18 Čokolić, A., Gardaš, M., Zaključci skupštine Virovitičke županije od 12. veljače i 11.

ožujka 1861. g., Anali HAZU Zavoda za znanstveni i umjetnički rad u Osijeku, svezak 23, Zagreb – Osijek, 2007., 74.

19 Ibid., 200. Zajednički sabori su se trebali održavati redovito svakih tri godine jedanput. To se još u XVI. st. poštovalo, ali već u XVII. st. se vrijeme sazivanja sabora proteglo na svakih šest godina, da bi u XVIII. st. došlo da se sabor saziva jednom u svakih četrnaest godina.

328

protonotare i blagajnike kraljevstva, birao podžupane, plemićke suce i podsuce, te notare i birao svoje zastupnike na zajedničkom saboru;

2. Zakonodavnu funkciju – regulirajući po potrebi sve odnose iz života staleške države;

3. Pravosudne funkcije – brinuo se za redovno vršenje pravosuđa odre-đujući sudske dane, birajući prisjednike oktavalnog suda pazeći na redovito obavljanje pravosudnih funkcija u svim županijama i pošti-vanje nadležnosti sudskih instancija u državi, sam rješavao ili povjera-vao određenom funkcioneru rješavanje sporova zbog smetanja posjeda plemićkih nekretnina po pravilu među velikašima ili među velikašima i slobodnih kraljevskih gradova;

4. Upravne funkcije iz nadležnosti državne uprave, obavljajući državne poslove iz oblasti državne obrane, financija, reguliranja voda, cesta, mostova, školstva, bogoštovlja (zaštita privilegiranog položaja Kato-ličke crkve), državljanstva, priznavanja statusa plemstva i dr.;

5. Upravne funkcije iz nadležnosti županija obavljajući poslove županij-skih skupština i rješavajući sve poslove koje je inicirao kralj ili koji nje-gov ured, odnosno organ, a odnosio se na pitanja na području županija.20

Međutim, Zemlje Krune svetog Stjepana, koje su dobrim svojim dijelom bile oslobođene od Osmanske vlasti tek u velikom ratu za oslobođenje, koji je započeo osamdesetih godina XVII. st., a za to područje se okončao Karlovač-kim, 1699. g. odnosno Požarevačkim mirom, 1718. g. još nisu bile spremne za reforme koje je za zapadni dio monarhije proveo državni kancelar Wenzel Anton Kaunitz nakon 1763. g. Tako je njegova reformska ideja bila jačanje pokrajinskih vlada u odnosu na staleške sabore. U tom smislu je ustrojen kao nositelj vrhovne vlasti za područje austrijskih i čeških zemalja Directorium in publici set cameralibus, a osnivanjem Vrhovnog suda, sudstvo je odvojeno od uprave.21 Na taj potez Bečkog dvora, Trojedna Kraljevina Hrvatska, Slavonija i Dalmacija pričekat će i puno stoljeće.

Ipak, mora se i ovdje priznati da su ovih dvoje prosvijećenih vladara nastojali provesti u djelo svoje reforme i na prostoru Zemalja Krune svetog Stjepana, pa tako i u Hrvatskoj i Slavoniji, koje su pretežno bile inspirirane prosvjetiteljskom filozofijom i odjecima novog doba. Najznačajnija upravna reforma u Banskoj Hrvatskoj bila je osnutak Hrvatskog kraljevskog vijeća 1767. g., koje je upravljalo političkim, gospodarskim i vojnim pitanjima Kra-ljevine. Na čelu Vijeća nalazio se ban sa pet savjetnika, čime je sabor izgubio

20 Ibid., 193–194.21 Katušić, M., Pregled političkih zbivanja, U potrazi za mirom i blagostanjem, Hrvatske

zemlje u 18. stoljeću, V. svezak, urednica izdanja: Lovorka Čoralić, Matica hrvatska, Zagreb, 2013., 13.

329

svoju upravnu funkciju i važnost. No, na žalost ovo vijeće nije imalo dug ži-vot jer je već 1779. g., samo nakon trinaest godina djelovanja ukinuto, kada su sve ovlasti Vijeća prebačene na Ugarsko namjesničko vijeće.22

Osim poticaja za razvoj gospodarstva, Bečki dvor je nastojao provesti i više reformi socijalnog karaktera, kojima je pokušao poboljšati život i položaj seljaštva, te unaprijediti školstvo i zdravstvo. Na to su ga jednim dijelom po-nukale pobune seljaka i krajišnika. Rezultat tih poduhvata bilo je donošenje urbara. Tako je Marija Terezija 1756. g., donijela Slavonski urbar, koji je vri-jedio za županije Požešku, Virovitičku i Srijemsku, a sličan je urbar donesen i za područje hrvatskih županija 1780. g. Tim propisima se uređuju katego-rije zemljišta u sklopu jednog selišta, kmetska prava i kmetske obveze. Ovo podrazumijeva točno određen minimum kmetova posjeda i maksimum tereta. Slavonski urbar je stupio na snagu tek 1762. g., zbog brojnih usklađivanja i korigiranja. Podijeljen je na dva dijela (Pars I. i Pars II.), od kojih je svaki po-dijeljen na točke I. – 14, II – 20.23

Josip II je znatno poboljšao pravni položaj seljaštva i pružio im bolju sudsku zaštitu u parnicama sa plemstvom. 1781. g. omogućio je seljaštvu besplatnu pravnu pomoć koja je značila odvjetničko zastupanje, te naplatu sudskih troškova od strane plemstva za slučaj gubitka parnice.

Iako je već Marija Terezija ukinula torturu u sudskim postupcima 1776. g., ista odluka se nije striktno primjenjivala, pa su županije Križevačka, Zagre-bačka i Varaždinska svojim predstavkama zahtijevale od vladarice privremeno povlačenje te odluke, što je odbijeno. Međutim, sudska praksa je nastavila vo-diti postupke po starome, čak i kada je Ugarsko – hrvatski sabor 1790/91. g., nakon prestanka apsolutizma, i sam donio zakonski članak o ukidanju torture.24

Unatoč tome što su se reforme teško i sporo prihvaćale, a postojao je i veliki otpor konzervativnih visokih slojeva stanovništva Monarhije, Josip II je kao trajnu tekovinu izveo reformu sudstva, kojom su ukinute staleške po-sebnosti i proklamirana jednakost pred zakonom. Konačno je ukinuo torturu u sudskim postupcima kao suvladar, kao i smrtnu kaznu. Pojednostavio je i ubr-zao sudske postupke, poboljšao obrazovanje sudaca i odvjetnika i povećao im plaće kako bi spriječio mogućnost korupcije. Prijelaz u moderni sudski sustav završen je izdavanjem novog kriminalnog zakona 1787. g.25

Prosvijećeni apsolutizam je stremio i određenim kodifikatorskim pot-hvatima za unifikacijom prava za cjelokupnu Monarhiju, koja nužno u to vrijeme dovodi i do centralizacije. Vladari Marija Terezija, Josip II i Leopold II u svojim kodifikatorskim projektima nastojali su najvažnije grane prava kao

22 Ibid., 13.23 Čokolić, A., Doktorska disertacija, 110–111.24 Lonza, N., Pravo, U potrazi za mirom i blagostanjem…, 220.25 Katušić, M., U potrazi za mirom i blagostanjem, 19–20.

330

što su građansko pravo, kazneno pravo i postupak, temeljito preobraziti, ali im je to uspjelo jedino u austrijskim nasljednim zemljama, dok su moderni-zatorske mjere u Zemljama Krune svetog Stjepana provedene tek u nekoliko segmenata, kao što je naprijed rečeno, i to urbarijalna regulacija zemljišnih od-nosa, „komisionalni statuti”, ali sve bez šireg kodifikatorskog zamaha. Razlog takvom stanju je što su se na prostoru Zemalja Krune svetog Stjepana (uklju-čujući Hrvatsku i Slavoniju), reformske inicijative Bečkog dvora sudarale sa zakonodavnim prerogativima staleža, koji su putem sabora mogli spriječiti do-nošenje onih zakona za koje su smatrali da krnje njihove povlastice.26

Na kraju se da zaključiti da se bez obzira na ove opsežne poduhvate i pokušaje pravnih reformi može konstatirati da je pravni poredak bio prožet tradicionalizmom i konzervativizmom, kao i mnoge druge sfere društvenog života, a zbog snage staleža. Stari su se zakoni nerado ukidali i zamjenjivali novima, tako da su mnogi ostajali na snazi stoljećima. Primjera radi, zanimljiv je slučaj presude koju je donijela Srijemska županija 1769. g. protiv ljubav-nog para radi bluda, jer se u istoj pozvala na zakon svetog Stjepana iz XI. stoljeća. Pravo se, istina kroz praksu, prilagođavalo novim prilikama, ali nije postojao jasno definiran odnos zakonskog i običajnog prava. Lokalni običaji, autonomno pravo privilegiranih zajednica, imuniteti i povlastice koje se treba-lo poštovati davale su pravnom poretku izrazito partikularne crte.27

ORGANIZACIJA SUDSTVA U HRVATSKOJ I SLAVONIJI OD 1848. DO 1886. GODINE

1850. g. reorganizirano je sudstvo u Banskoj Hrvatskoj. Tom reorganizaci-jom su uklonjeni vlastelinski sudovi, kao rudiment feudalizma, jer je i kmetstvo ukinuto 1848. g., a osnovani su novi redovni sudovi. Osnovano je 57 kotarskih sudova, od kojih su njih 6 bili zborni jer su se presude donosile u vijeću, 7 ze-maljskih sudova (županijski sudovi) i jedan viši zemaljski sud, koji se od 1851. g. nazivao Banski stol, sa sjedištem u Zagrebu.28 Kotarski sudovi na području Slavonije, reformom sudova iz 1850. g., osnovani su u ovim mjestima: Daruva-ru, Pakracu, Požegi, Pleternici, Bektežu, Virovitici, Voćinu, Slatini, Orahovici, Šokačkom Miholjcu, Valpovu, Osijeku, Našicama, Đakovu, Vukovaru, Tovar-niku. Zbornim kotarskim sudovima na području Slavonije, proglašeni su sudovi u Pakracu, Virovitici i Vukovaru. Od 7 zemaljskih sudova u „Krunovini Hervat-skoj i Slavoniji”, na području Slavonije bila su 2, i to u Osijeku i Požegi.

26 Lonza, M. Pravo, U potrazi za mirom i blagostanjem, 220.27 Ibid., 220.28 Beuc, I., Povijest institucija..., 305.

331

Ova organizacija sudova, ostala je na snazi do 30. X 1854. g. Nova or-ganizacija sudova se zasnivala na propisima koji su objavljeni 1853. i 1854. g., a koji propisi su dijelom ponovno spojili sudstvo sa upravom, jer je praksa pokazala da je sudska reforma iz 1850. g. bila isuviše radikalna jer je načinila striktnu podjelu između sudbene i upravne vlasti, ali organizacija «na terenu» još nije bila spremna za takve podjele, jer su netom prestali važiti i feudalni pravni i upravni instituti. Formirani su mješoviti kotarski uredi, koji su vršili i upravnu i sudsku funkciju, a u upravnom kotaru činili su najnižu vlast.29 Nova sudska organizacija prema teritorijalnoj nadležnosti, ustrojila je:

• Banski stol za područje Hrvatske i Slavonije kao viši zemaljski sud;30

• Zemaljski sud u Zagrebu, Županijski sud u Varaždinu, Županijski sud u Rijeci i Županijski sud u Osijeku kao sudišta prve molbe. Teritorij Županijskog suda u Osijeku, obuhvaćao je Osječku i Požešku županiju;

Trgovačku sudbenost izvršavala su sudišta prve molbe, a rudarsku sud-benost za područje Slavonije, Županijski sud u Osijeku;

U Zagrebu, Osijeku, Varaždinu i Rijeci izvršavali su sudbenost u gra-du i okolnom kotaru sudišta prve molbe i gradsko delegirani kotarski sudovi na osnovu podjele poslova, a u gradovima Karlovcu, Koprivnici, Križevcima, Bakru i Požegi kotarski uredi. U svim ostalim kotarima izvršavali su sudbe-nost kotarski uredi.31

Tek 1874. g., sudstvo se ponovno odijelilo od uprave. Prema toj organi-zaciji sudova, sudbenost u prvoj molbi vršili su kotarski gradsko-delegirani sudovi kao inokosni sudovi i sudbeni stolovi kao zborni sudovi. Na osnovu ovakve organizacije formirani su sudbeni stolovi u Zagrebu, Varaždinu, Bje-lovaru, Osijeku, Požegi i Vukovaru. Na području Vojne krajine formirana su 1873. g. sudišta prve instancije, otprilike kao sudbeni stolovi, u Gospiću, Ogu-linu, Petrinji, Novoj Gradišci, Vinkovcima i Zemunu. Organizacijom sudova iz 1874. g., prestali su sa radom županijski sudbeni stolovi, županijski kotar-ski i gradski sudovi danom 31. V 1875. g.32

Slijedeća organizacija sudova uslijedila je 1884 – 1886. g., nakon uređe-nja novih upravno teritorijalnih jedinica 1886. g. Tada je formirano 8 županija sa pripadajućim im kotarima, u kojima se pored kotara kao upravnog tijela nalazi i kotarski sud kao samostalna sudbena vlast. Slijedom te organizaci-je, neki kotarski sudovi su ukinuti (npr. Valpovo), a neki novoosnovani (npr.

29 Ibid., 305.30 Kroz XIX. i XX. stoljeće, sve do 1939. g., bilo je pokušaja da se u Osijeku ustroji drugi

banski sudbeni stol, ali ti pokušaji nisu dali razultata; Vidjeti u: Firinger, K., Pravosuđe u Slavoni-ji kroz stoljeća, Osijek, 1970., 658–659.

31 Beuc, I., Povijest institucija..., 306.32 Ibid., 306.

332

Novska). Teritorijalna nadležnost sudbenih stolova u Hrvatskoj i Slavoniji je izgledala ovako:

• Sudbeni stol u Gospiću za kotarske sudove u Gospiću, Gračacu, Udbi-ni, Korenici, Otočcu i Senju;

• Sudbeni stol u Ogulinu za kotarske sudove u Ogulinu, Slunju, Krnjaku, Novom, Bakru, Delnicama i Čabru;

• Sudbeni stol u Zagrebu za kotarske sudove u Karlovcu, Jaski, Pisaro-vini, Velikoj Gorici, Samoboru, Zagrebu, Božjakovini, Zelini i Stubici;

• Sudbeni stol u Petrinji za kotarske sudove u Sisku, Glini, Petrinji i Kostajnici;

• Sudbeni stol u Varaždinu za kotarske sudove u Varaždinu, Ludbregu, Zlataru, Krapini, Klanjcu, Pregradi i Ivanjcu;

• Sudbeni stol u Bjelovaru za kotarske sudove u Bjelovaru, Đurđevcu, Koprivnici, Križevcima, Križu, Garešnici i Grubišnom Polju

• Sudbeni stol u Osijeku za kotarske sudove u Osijeku (grad Osijek je je-dini grad koji je imao dva odsjeka kotarskog suda, a kasnije dva kotar-ska suda za grad, jedan za Gornji grad, a drugi za Donji grad Osijek)33, Đakovu, Našicama, Donjem Miholjcu, Slatini i Virovitici;

• Sudbeni stol u Požegi za kotarske sudove u Požegi, Pakracu, Daruvaru, Novskoj, Novoj Gradiški i Brodu;

• Sudbeni stol u Vukovaru za kotarske sudove u Vukovaru, Šidu, Iloku i Irigu;

• Sudbeni stol u Vinkovcima za kotarske sudove u Vinkovcima i Bošnja-cima (Županji);

• Sudbeni stol u Zemunu za kotarske sudove u Zemunu, Mitrovici, Rumi, Staroj Pazovi i Sremskim Karlovcima.34

Već iste, 1886. g., ova mreža sudova je pretrpjela izmjene tako što su ukinuti sudbeni stolovi u Vukovaru, Vinkovcima i Zemunu, a osnovan sudbe-ni stol u Mitrovici, kojem su dodjeljena područja ukinutih sudbenih stolova, osim teritorija kotarskih sudova u Vukovaru, Vinkovcima i Bošnjacima, koji su priključeni području Sudbenog stola u Osijeku.35

Važno je naglasiti da je 9. travnja 1862. g., osnovan Stol sedmorice sa sjedištem u Zagrebu, kao vrhovno sudište za kraljevine Hrvatsku, Slavoniju i Dalmaciju, a koji je ustrojen – otpočeo sa radom 30. lipnja 1862. g.36 Tako je

33 Smrekar, M., Priručnik za političku upravnu službu, Knjiga prva, Zagreb, 1899., 633.34 Beuc, I., Povijest institucija..., 307.35 Ibid., 308. Firinger, K., Pravosuđe u Slavoniji kroz stoljeća, Osijek, 1970., 656.36 Smrekar, M., Priručnik za političku upravnu službu..., Knjiga prva, 670–671.

333

postao Stol sedmorice vrhovni sud za područja Hrvatske i Slavonije, umjesto dosadašnjeg Vrhovnog sudišta u Beču.37

Stvarnu nadležnost sudova u Hrvatskoj i Slavoniji u zadanom razdoblju ovdje nećemo posebice doticati.38

ODVJETNIČKI RED OD 24. SRPNJA 1852. GODINE39

U zamahu austrijskog apsolutizma, donešen je između inih propisa i novi Odvjetnički red. Ovaj novi odvjetnički zakon kojim je konačno uređeno pita-nje advokature za Habsburšku Monarhiju, zamijenio je Provizorni odvjetnički red od 16. kolovoza 1849. g.40 Do sada se autori koji su pisali o povijesti od-vjetništva u Hrvatskoj nisu bavili posebno pitanjem koji je Odvjetnički red vrijedio u „krunovinama” Hrvatskoj i Slavoniji prije donošenja Odvjetničkog reda od 24. srpnja 1852. g. Ovaj autor je mišljenja da je Provizorni odvjetnički red bio na snazi 3 godine i u Hrvatskoj i Slavoniji, a činjenica da je objavljen u službenom listu za godinu 1849. (Sveopći déržavo – zakonski i vladni list za Carevinu Austriansku [Allgemeines Reichs – Gesetz – und Regierungsblatt für das Kaiserthum Oesterreich]), koji je vrijedio za cijelu carevinu, odnosno državu, bez razlike. Teško je za povjerovati kako pitanje odvjetništva – advo-kature u Habsburškoj Monarhiji nije bilo regulirano za Ugarsku, Hrvatsku i Slavoniju od 1804. g., od Instructio pro advocatis, a imajući u vidu posebno uspostavu novih društveno – ekonomskih odnosa u monarhiji.

Osnovne karakteristike Provizornog odvjetničkog reda bile su te da je odvjetništvo bilo čvrsto u ovisnosti izvršne vlasti jer su odvjetnike postavljali ministri pravosuđa. Međutim, nova tekovina je bilo predviđeno osnivanje od-vjetničkih komora41, doduše također u ovisnosti ministra pravosuđa.42

37 Beuc, I., Povijest institucija..., 317. Čokolić, A. 140 godina neovisnog odvjetništva u Hrvatskoj, 31–33.

38 Opširno o ustrojstvu sudova u Hrvatskoj i Slavoniji od 1848. – kraja XIX. stoljeća, vi-djeti u: Smrekar, M., Priručnik za političku upravnu službu u kraljevinah Hrvatskoj i Slavoniji, knjiga prva, Zagreb, 1899., 596–676. O sudovima u Slavoniji, opširnije vidjeti u: Firinfer, K., Pravosuđe u Slavoniji kroz stoljeća, Osijek, 1970. Čokolić, A., Gardaš, M., Odvjetništvo (advoka-tura) u Slavoniji od polovine XIX. stoljeća do 1929. godine, Glasnik arhiva Slavonije i Baranje, Osijek, 2005., br. 8, 150–152.

39 Čokolić, A., Gardaš, M., Odvjetništvo (advokatura) u Slavoniji od polovine XIX. stoljeća do 1929. godine, Glasnik arhiva Slavonije i Baranje, Osijek, 2005., br. 8, 150–152.

40 Allgemeines Reichs – Gesetz – und Regierungsblatt für das Kaiserthum Oesterreich, Ja-hrgang 1849., Wien, 1850., №. 364. Provizorische Advocaten: Ordnung; 648.

41 Austrijska literatura smatra nadnevak 16. kolovoza 1849., početkom rada odvjetničkih komora (odvjetničke komore [advokatenkammer]). Vidjeti u: Baltl, H., i Kocher, G., Österreic-hische rechtsgeschichte, Graz, 2004., 205.

42 Čokolić, A., Doktorska disertacija, 195.

334

Do sada se uvijek u pravno - povijesnoj literaturi Provizorni odvjetnički red vezivao od naših krajeva samo za Dalmaciju, dok su se sjeverni i istoč-ni dijelovi zemlje koji su bili povezani „neraskidivom vezom” sa Zemljama Krune svetog Stjepana i u pitanju advokature oslanjali na ugarsko pravo, ko-dificirano i običajno ili na one uredbe koje su vladari donijeli još u XVIII. odnosno početkom XIX. st.43

Kao što je već naprijed rečeno, novi odvjetnički zakon ili Odvjetnički red, stupio je na snagu 24. srpnja 1852., donesen kao novi odvjetnički red, što je proglašen za Ugarsku, Hrvatsku, Slavoniju, tamiški Banat i srbsku Vojvodi-nu, s izuzetkom Vojne krajine, i stupio na snagu 1. siječnja 1853. g.

Odvjetnički red iz 1852. g., sadržajno je podijeljen na pet poglavlja:• Poglavje pérvo – Uvieti, pod kojimi se dobiva odvietničtvo; §§ 1–8.,• Poglavje drugo – Prava i dužnosti odvietnikah; §§ 9–30.,• Poglavje tretje – Odbori odvietnički; §§ 31–38.,• Poglavje četvérto – Ovéršivanje vlasti karnostne nad odvietnici; §§

39–61.,• Poglavje peto – O otérnutju odvietničtva; §§ 62–63.44

Na kraju Zakona, pridodana je i službena «Zakletva za odvietnike»45

Zakon u svom § 1. kaže: «Odvietničtvom može se tko zanimati samo uslied opunomoćenja, podieljena mu po vlasti za to povladjenoj (§. 5). Kao što je vidljivo iz 1. paragrafa, odvjetnici nisu imali autonomiju za biranje svo-jih članova, već je to na prijedlog, sudova (kasnije i odvjetničkih odbora)46, imenovanje vršio ministar pravosuđa, a poslije padom apsolutizma Kraljevska zemaljska vlada, odjel za pravosuđe.47 Zakon je taksativno naveo uvjete koji su neophodni da bi se neka osoba mogla uopće baviti odvjetništvom (uzmog-ne tražiti dozvolu), pa u § 2. navodi:

a. da imade pravo austrijanskoga državljanina;b. da je dostigao fizičnu punoljetnost;

43 Čokolić. A., 140 godina neovisnog odvjetništva u Hrvatskoj, str. 32. Vidjeti u: Engelsfeld, N., O Zakonu o odvjetništvu iz 1929. godine, Vladavina prava, 1/1999., Zagreb, 1999., 14.

44 Sveobći déržavo-zakonski..., 778–790. Službeni tekst je pisan dvojezično, lijeva strana na hrvatskom, a desna na njemačkom jeziku, paralelno. Puni naslov ovog službenog izdanja glasi: „Red odvietnički za Ugarsku, Hérvatsku, Slavoniu, tamiški Banat i sérbsku vojvodovinu, izim Krajine vojničke”.

45 Ibid., 791.46 Odvjetnički red od 24. srpnja 1852. g., predvidio je osnutak i Odbora odvjetničkih

(§ 31.), ali Odbori nisu bili oformljeni sve do Naredbe zemaljske vlade odjela za pravosuđe od 3. veljače 1872. g., br. 53. Po toj Naredbi je naloženo da se jedan odbor formira u Osijeku sa-stavljen od 9 članova, a drugi u Zagrebu sastavljen od 11 članova. Tako da Odbori nisu davali mišljenje za odvjetničke kandidate jer nisu postojali, pa je odvjetnički kandidat bio isključivo u dispoziciji izvršne vlasti do 1872. g. Vidi: Odvjetnički red od 24. srpnja 1852., drugo popunjeno izdanje uredio Dr. Stjepan Posilović, Zagreb, 1904. g., 33–34.

47 Ibid., 11.

335

c. da bude neporočna života; d. da bude zadobio čast doktora znanosti pravoslovnih i da bude nakon

prijašnje prakse s uspjehom podnio izpit na način i na vrieme, kao što je propisano.48

Zakon nadalje određene osobe isključuje od mogućnosti bavljenja od-vjetništvom, kao što su osobe pod stečajem ili skrbništvom, i osobe koje su počinitelji kaznenih djela i pritom osuđeni na kaznu zatvora od šest mjese-ci ili više (§ 3.). Zakon isključuje bavljenje odvjetništvom i za one osobe koje su u državnoj službi ili se bave drugim, uzgrednim poslovima (§ 4.).49 Odvjetnik koji bude imenovan po ministru pravosuđa, mora pred višim ze-maljskim sudom ili distriktskom višem sudu položiti zakletvu po priloženoj formuli zakletve iz Zakona, te ga upisati u imenik odvjetnika (§ 7.), a ako novoimenovani odvjetnik ne zatraži polaganje zakletve u roku od tri mjeseca od njegovog imenovanja i ne započne sa radom, smatrati će se da se odrekao prava odvjetovanja (§ 8.).50

Tekst zakletve za odvjetnike je bio propisan i ona se polagala kod Carskog kraljevskog Banskog stola u Zagrebu. Kod istog suda se u formi za-pisnika obavljao taj čin, a prijepis zapisnika se dostavljao drugim sudovima, u sjedištu odvjetničke pisarnice.51

Zapisnik Carskog kraljevskog Banskog stola što je bio službeni obrazac, a temeljen na §. 7. Odvjetničkog reda zbog važnosti, kao arhivsko gradivo do-nosimo u cijelosti, a tekstualno glasi:

„Zapisnik Verhu službene prisege, koju je g. ...................... odvetnik pred c. Kr. Banskim stolom položio sledećeg sadržaja:

Vi ćete se zakleti Bogu svemogućemu i svojom časti i vjernosti zavjeto-vati, da ćete Njegovomu cesarsko – kraljevskomu apoštolskomu Veličanstvu, našemu premilostivomu vladaocu i gospodaru Franji Josipu Prvomu, po božjoj milosti caru austrijanskomu, kralju ugarskomu i českomu, kralju lombardezkomu i mletačkomu, dalmatinskomu, hrvatskomu i slavonskomu, galičkomu i vladimirskomu i ilirskomu; arkivojvodi austrijanskomu itd. i nakon Njega budućim nasljednikom iz koljena Negova i krvi Njegove neo-skrvnjeno vjeran i pokoran biti i budući da ste imenovani za odvjetnika u kraljevini hervatsko – slavonskoj s toga ćete se zakleti da ćete podeljeni vam ured odvetnika kako u gradjanskih tako i u kaznenih stvarih svagda izvrša-vati verno i pošteno u smislu obstojećih zakona i naredbah, a ponapose u

48 Odvjetnički red..., 5–6. Sveobći déržavo-zakonski..., 778.49 Odvjetnički red..., 10–11. Sveobći déržavno-zakonski..., 778.50 Odvjetnički red..., 12. Sveobći déržavno-zakonski..., 779.51 HR – DAOS – 123, fond Kraljevski sudbeni stol Osijek, kutija 694; 1854., 5–306. Čoko-

lić, A., Doktorska disertacija, 195–196.

336

smislu propisah izdatih glede izvršivanja odvetničtva, da dužnoga štovanja naprema sudovom i javnim vlastim nikada povrediti nećete, da ćete ubogomu kao i bogatomu u traženju i branjenju pravah njegovih u pomoći biti jed-nakom gorljivostju i sdušnostju, i u obće da se u uredovnih svojih poslovih nećete dat voditi ni dostojanstvom osobe, ni strahom, ni osobitom ljubavju, ni koristoljubljem, niti inako strastju ili namerom kojom uzgrednom, negoda ćete u svih okolnostih raditi samo u smislu zakona, da ćete u poverenom vam uredu čast i sreću Nj. c. kr. Veličanstva i ukupne carevine austrijanske pro-micati polag svih svojih silah, svaku štetu i nazadak svaki od njih odvraćati i svagda nastojat o najtočniem izvršivanju iuzderžavanju zakonah.

Što mi se sad pročitalo i što sam posvema dobro i jasno razumio, imam i hoću posvema izveršivati verno i marljivo.

Tako mi Bog pomogao!

Daje gore omenovani Odvetnik g. ........................................... , prena-vedenu zakletvu u današnoj sudnici C. kr. Banskog Stola položio i vlastno ručno podpisao ovim posvedočava se.

U Zagrebu dne .................................185............“52

Kako je ovaj Zakon (Odvjetnički red), donesen u jeku tzv. Bachovog apslolutizma, središnja vlast je nastojala da ovakvo stanje ostane što dulje, od-nosno da odvjetnici nemaju svoju samostalnost izbora članova.

Poglavlje drugo Odvjetničkog reda sa podnaslovom „Prava i dužnosti odvjetnika”, donosi kroz 21 paragraf odredbe o pravilima zastupanja klijenata, o punomoći, o vladanju pred sudovima, o zamjenama, o naplati odvjetnič-kih usluga, te o zastupanju siromašnih. Odvjetnici mogu zastupati stranke u građanskim predmetima u području dištriktskoga višeg suda, višeg suda ze-maljskoga ili stola banskoga, u kojem području odvjetnik ima svoje sjedište, dok u kaznenim stvarima pravo obrane zasniva na kaznenom postupovniku, odnosno na listini branitelja kod svakog suda sačinjenoj (§ 9.).53 Generalna ovlast odvjetnička dana u obliku upute, sadržana je u § 10.

„Odvjetnik imade u obće po prisegi svojoj oskrbljivati poslove, koji mu se povjere i pri tom dužnost mu je, da u uredu svom bude marljiv, pošten i da znade mučati.

A ima se odvjetnik također vladati tako da svagda dostojan bude one pouzdanosti i časti, koju zvanje njegovo iziskuje.”54

52 HR – DAOS – 123, fond Kraljevski sudbeni stol Osijek, kutija 694; 1854., 5–306.53 Odvjetnički red..., 13.54 Odvjetnički red..., 13. Sveobći déržavno-zakonski..., 779.

337

Zakon precizira kako odvjetnik mora sačiniti uputu koju sastavi po pre-uzimanju izjave stranke i otvaranju predmeta u svojoj kancelariji. Potpisana uputa stranke – činjenica (species facti) je obvezna, jer se kasnije u slučaju potrebe može koristiti i pred sudom (§ 13.). Odvjetnički red u § 15., zabranju-je odvjetniku da uskrati stranci zastupanje u stvari pravednoj ni radi stališa, ni radi uglednosti, ni radi imetka, niti uopće bez temeljita uzroka, osim:

a. kad obnadje, da se pravna stvar izvesti neda;b. kad bude obterećen mnogimi poslovi zvanja svoga;c. kad u rečenoj pravnoj stvari ili u drugoj, koja je s njom u savezu, bude

već zastupao stranku protivnu ili kad ju još sveudilj zastupa ili kad bude u obće naredjen kao pravnik njezin ili kad bi, da primi nalog, po-vriedio time dužnost vjernosti i mučanja naprama prijašnjemu svomu opunomoćitelju i napokon;

d. kada je protivnik s odvjetnikom na blizu u rodu ili tastbini.55 e. Prihvati li se odvjetnik zastupanja stranke, odmah se mora opskrbiti i

punomoći za uredno zastupanje. Punomoć može biti općenita ili poseb-na koja se odnosi samo na zastupanje u konkretnom predmetu (§§ 16., 17. i 18.).56

Zakon nalaže odvjetnicima ponašanje prilikom zastupanja stranaka na slijedeći način:

„U pravnom postupku ima se odvjetnik točno vladati po obstojećem postupniku, čuvati se svakoga izopačivanja prava i istine, ne davati povoda zatezanju, a ne dopuštati toga ni protivniku, kloniti se svake suvišne obšir-nosti i ne dosadjivati sudovom u stvarih već odlučenih.” (§ 19.).57

„Kako pri ustmenom, tako i pri pismenom postupku ima se odvjetnik kloniti svakih osobnosti ili uvrjedljivih izraza proti stranki protivnoj ili za-stupniku njezinom; svagda pred očima imati dužno štovanje prema sudovom i sudcem i s toga se kod svih razprava pred sudom čuvati, da ne povriedi pristojnosti i ćudorednosti.” (§ 20.).58

„Odvjetnik neka ne služi jednoj i drugoj strani u isto vrieme, u istoj parnici, a tako i neka ne zastupa stranke u stvari takovoj, u kojoj je od prije zastupao stranku protivnu.” (§ 21.).59

Citirane odredbe normiraju neke elemente u svezi sa zastupanjem stra-naka po odvjetnicima, a koje bi danas gledano činile sastavni dio kodeksa

55 Odvjetnički red..., 15–16. Sveobći déržavno-zakonski..., 780–781.56 Odvjetnički red..., 16–18. Sveobći déržavno-zakonski..., 781.57 Odvjetnički red..., 18. Sveobći déržavno-zakonski..., 781.58 Odvjetnički red..., 18-19. Sveobći déržavno-zakonski..., 782. 59 Odvjetnički red..., 20. Sveobći déržavno-zakonski..., 782.

338

odvjetničke etike koji će se tek u XX. st. izdvojiti kao poseban propis koji će se donositi unutar odvjetničkih komora kao strukovne organizacije.

Zakonski tekst sadrži i odredbe o naplati usluga, putem nagrade, koje odvjetnik učini nekoj stranci. Nagrada je usko povezana sa biljegovnikom i pristojbenikom (sudskim taksama) koje donosi naredbom ministarstvo finan-cija, a objašnjena je u §§ 24., 25., 26. i 27.60 U svezi s tim, Zakon je uredio da siromašne stranke nisu dužne plaćati odvjetničke usluge, a da ih su ih od-vjetnici dužni besplatno zastupati (§§ 28. i 33.).61 Postojala je i odredba prema kojoj je odvjetnik u poslovima kojima je zastupao stranku jamčio tom tijelu ili sudu za pristojbe. U tu svrhu je imao pravo od stranke zatražiti predujam za pristojbu koju je kasnije polagao određenom državnom tijelu, jer je u protiv-nom morao sam plaćati od svog novca (§ 30.).62

Cijelo treće poglavlje Odvjetničkog reda je posvećeno organizacijskoj problematici budućih Odvjetničkih odbora, odnosno odvjetničkih komora. Za-kon određuje da na prijedlog višeg zemaljskog suda ili višeg distriktskoga suda, imajući u vidu broj odvjetnika koji odvjetuju u mjestu sjedišta suda, ministar-stvo pravosuđa (kasnije Kr. zemaljska vlada), formiraju odvjetničke odbore. U formirani odvjetnički odbor trebaju se udružiti svi odvjetnici jednog ili više sudbenih okruga. Predsjednik i članovi odbora se imenuju na jednu godinu, tj. nadležni sud (zemaljski) će potvrđivati članstvo svake godine, zavisno o pro-mjenama koje nastupe u članstvu, a što mora odobriti ministar pravosuđa (§ 31.).63 Tako je, a što je već rečeno u bilješci br. 47 ovog rada, Naredbom ze-maljske vlade odjela za pravosuđe od 3. veljače 1872. g., br. 53., određeno da se ustroje odvjetnički odbori, a prema Poglavlju trećem Odvjetničkog reda, u gradovima: Osijeku, za opseg kraljevskih sudbenih stolova županija požeške, virovitičke i srijemske, koji se sastoji od devet članova i Zagrebu, za opseg kra-ljevskih sudbenih stolova županija zagrebačke, varaždinske, križevačke, riječke i bjelovarske, koji se sastoji od jedanaest članova. Poslije razvojačenja Vojne krajine, Odvjetničkom odboru Osijek su pripala područja kralj. sudbenih stolova u Novoj Gradišci, Vinkovcima i Zemunu, a broj članova se povećao za još tri, te je na kraju Odvjetnički odbor u Osijeku brojao četrnaest članova, a obuhvaćao je područja kralj. sudbenih stolova u Osijeku, Požegi i Mitrovici. Odvjetničkom odboru u Zagrebu su nestankom Vojne krajine pripala područja kralj. sudbenih stolova u Gospiću, Ogulinu i Petrinji, te se broj članova uvećao za pet, pa je konačno Odvjetnički odbor Zagreb brojao dvadeset članova, a obuhvaćao je područja kralj. sudbenih stolova u Zagrebu, Varaždinu, Gospiću, Ogulinu, Petri-

60 Odvjetnički red..., 20–31. Sveobći déržavno-zakonski..., 782–783.61 Odvjetnički red..., 32. i 40. Sveobći déržavno-zakonski..., 783. i 784.62 Odvjetnički red..., 32. Sveobći déržavno-zakonski..., 783.63 Odvjetnički red..., 33. Sveobći déržavno-zakonski..., 783–784.

339

nji i Bjelovaru.64 Zakon je propisao da su odbori nadležni: za davanje mišljenja povodom upisa kandidata u imenik odvjetnika, za podnošenje prijedloga za poboljšanje sudovanja ili odvjetništva, za čuvanje ugleda i dostojanstva odvjet-ničkog staleža, za nadziranje i izvršavanje disciplinskih ovlasti nad odvjetničkim kandidatima, za vođenje imenika odvjetničkih kandidata (pripravnika, perovo-đa – vježbenika) i evidencije njihove odvjetničke prakse i polaganja ispita, za imenovanje besplatnih zastupnika siromašnim strankama, za izvršavanje drugih poslova prema Naredbi, te za financiranje svojih poslova (§ 32.).65

Ovdje valja načiniti pojašnjenje u svezi zastupanja stranaka po siro-maškom pravu. Komu siromaško pravo pripada, određuje sud, a kome će to zastupanje biti povjereno od odvjetnika, određuje Odvjetnički odbor. Zakon je propisao da Odvjetnički odbori redovito moraju održavati svoje sjednice, bilo redovne ili izvanredne. Valjane odluke na sjednicama su one, ako je osim predsjednika na sjednici prisutno bilo i najmanje četiri člana. Predsjednik na-dležnog suda ili njegov punomoćnik je imao pravo prisustvovati sjednicama odbora, ali nije imao pravo glasa. Zakonska obveza odbora je bila da sasta-vi svoj poslovnik i podnese ga putem suda na odobrenje ministru pravosuđa (§ 34.).66 Tako su Naredbom zemaljske vlade odjela za pravosuđe od 31. ko-lovoza 1872. g., br. 1384., odobreni poslovnici odvjetničkih odbora u Osijeku i Zagrebu. Poslovnik Odvjetničkog odbora u Osijeku sadržava 28 paragrafa, dok poslovnik Odvjetničkog odbora u Zagrebu ima 18 paragrafa. Poslovnici-ma je detaljno propisan rad pojedinog odbora, kao i opis njihove nadležnosti u pitanjima odvjetništva. Troškove za rad Odvjetničkih odbora obvezani su snositi sami odvjetnici koji pripadaju pojedinom odboru, po odredbi § 37. Odvjetničkog reda. Viši zemaljski sudovi su imali ovlasti nadzirati rad i «na-dupravljati» Odvjetničkim odborima, kao i imati potpuna uvida u rad odbora, osnovom § 38. Odvjetničkog reda.67

Cijelo četvrto poglavlje Odvjetničkog reda se bavi disciplinskom od-govornošću odvjetnika i postupkom koji slijedi povodom prijave nekog od odvjetnika ili trećih osoba. Propisane kazne odvjetnika su od novčanih globi u iznosu od 100 – 500 forinti, preko suspenzije i zabrane obavljanja odvjetništva na određeno vrijeme, a najdulje do jedne godine dana, do zabrane odvjetova-nja trajno. Disciplinski (karnostni) postupak se provodio pred sudovima. Iz ovakvih propisa je jasno razvidno da odvjetništvo druge polovine XIX i po-četkom XX stoljeća nije imalo autonomiju, već je dobrim dijelom ovisilo o izvršnoj i sudbenoj vlasti onog vremena.

64 Odvjetnički red..., 33–35.65 Odvjetnički red..., 35–40. Sveobći déržavno-zakonski..., 784.66 Odvjetnički red..., 41. Sveobći déržavno-zakonski..., 785.67 Odvjetnički red..., 48. Sveobći déržavno-zakonski..., 785–786. Čokolić, A., Počeci

statutarne djelatnosti odvjetništva u Hrvatskoj, ODVJETNIK, god. 86., Zagreb, 2013. g. broj: 7–8, 10–13.

340

Peto poglavlje Odvjetničkog reda donosi pravila o prestanku (utrnuću) odvjetništva.

§ 62. propisuje: „Odvjetničtvo utrnjuje:1. uslied odkaza primljena po ministru pravosudja;2. ako odvjetnik primi naplatnu službu državnu ili se zanima nuzgrednimi

poslovi, koji se s odvjetničtvom ne dadu spojiti (§. 4.);3. ako izgubi pravo austrijanskoga državljana (kasnije ugarsko – hrvat-

skoga državljana);4. ako uz stanovito vrieme ne zaište, da mu se dopusti položiti zakletvu ili

ne započme ureda svoga;5. ako je po sudovih kaznenih za kriva obnadjen radi kažnjiva stečaja,

radi zločinstva, radi prekršaja, potekloga iz pohlepe za dobitkom ili radi takova prestupka.”68

Viši zemaljski sud je bio nadležan donijeti ispravu o utrnuću odvjetništva i o tome izvjestiti ministra pravosuđa i najviši sud, niže sudove i Odvjetnički odbor (§ 63.).69

Značaj i trajanje Odvjetničkog reda od 24. srpnja 1852. godine

Možda najupečatljivija karakteristika ovog odvjetničkog zakona bila bi njegova trajnost u vremenu. Zakon koji je donesen 1852. g., kao novi Od-vjetnički red od 24. srpnja 1852., što je proglašen za Ugarsku, Hrvatsku, Slavoniju, tamiški Banat i srbsku Vojvodinu, s iznimkom Vojne krajine, i stu-pio je na snagu 1. siječnja 1853., bio je na snazi sve do reguliranja advokature u Kraljevini SHS, odnosno Kraljevini Jugoslaviji.70 Promatrajući vrijeme u kojem je ovaj zakon donesen, zakon je bio napredan. Njegovu suvremenost i napredna shvaćanja je u stvari porazila njegova dugovječnost.71

Očito još u vrijeme donošenja ovog zakona upravno – sudski aparat Au-strijske Carevine nije bio spreman iskazati potpunu neovisnost advokature, već ju je vezao uz upravu i sudstvo. Advokatura je ostala ovisna o izvršnoj i sudskoj vlasti na ovom području na kojem je vrijedio ovaj Zakon. Iz prika-zanih odredbi zakona vidljivo je da je su konačnu riječ o upisu kandidata u imenik odvjetnika imali sudovi. Polaganje odvjetničkog ispita također je bilo u nadležnosti sudova, koji se polagao pred Carskim kraljevskim Banskim sto-lom u Zagrebu, a od 1861. g., Kraljevski stol sedmorice Kraljevine Dalmacije,

68 Odvjetnički red..., 55. Sveobći déržavno-zakonski..., 790.69 Odvjetnički red..., 55–56. Sveobći déržavno-zakonski..., 790.70 Sveobći déržavo-zakonski i vladni list za Cesarevinu Austriansku, Komad LIII, od 7.

rujna 1852., 778–790.71 Čokolić, A., Doktorska disertacija, 222.

341

Hrvatske i Slavonije kao vrhovni sudište sa sjedištem u Zagrebu.72 Stavlja-nje u službu, odnosno dodijeljivanje dozvole za rad (upis u imenik), provodila je izvršna vlast kroz ministra pravosuđa. Upražnjena odvjetnička mjesta, po-punjavala su se natječajem koje su provodili viši zemaljski sudovi, a nakon dozvole ministarstva pravosuđa, uz pribavljeno mišljenje Odvjetničkog odbo-ra (Komore) i prvostupanjskih sudova gdje je mjesto odvjetničko upražnjeno. Nakon ovih obavljenih poslova, slao se prijedlog ministarstvu pravosuđa za odabir kandidata. Ovaj zakon je jasno imao normiran numerus clausus, po ko-jem odvjetništvo nije bilo slobodno i neovisno zanimanje i služba, a što je razvidno iz §§. 5. i 6. Odvjetničkog reda.

Odvjetnički odbori sa sjedištima u Zagrebu i Osijeku ustrojeni su tek 1872. g., Naredbom Kr. hrvatsko – slavonsko – dalmatinske zemaljske vlade, iako je u samom izvornom tekstu Zakon to bilo sadržano još 1852. g. Me-đutim, neke naredbe ministarstva pravosuđa iz 1855. g., odnose se na rad i dužnosti Odvjetničkih odbora,73 pa se opravdano ovdje pitamo, tko je te po-slove za Odvjetničke odbore obavljao sve do 1872. g., kada su oni ustrojeni vladinom naredbom?

Odvjetnički zakon iz 1852. g., održao se u srijemskom dijelu Vojvodi-ne uz Hrvatsku i Slavoniju, sve do njegovog derogiranja u Kraljevini SHS 1929. g. Tako su i srijemski odvjetnici ostali vezani za Kraljevski sudbeni stol u Vukovaru, Kasnije u Mitrovici odnosno Odvjetnički odbor u Osijeku. Kao jedinstveno pravno područje, vrhovna sudska instanca bio je Kraljevski banski stol sedmorice, kasnije Kr. Banski stol sa sjedištem u Zagrebu.

Intervencijom austrijske vlade, Zakonom od dana 6. srpnja 1868. g., uveden (proglašen) je novi Odvjetnički red, koji je stupio na snagu dana 1. siječnja 1869. g. za one zemlje koje su zastupane u Carevinskom vijeću, tj. za zapadni dio Austrijske Monarhije. Od bivših jugoslavenskih zemalja, novi odvjetnički zakon je stupio na snagu u Sloveniji, Istri i Dalmaciji. Tim za-konom je prestao važiti Provizorni odvjetnički red iz 1849. g., u zapadnom dijelu Monarhije. Ovaj odvjetnički zakon je bio napredniji i suvremeniji od odvjetničkog reda koji je važio u Ugarskoj, Hrvatskoj, Slavoniji, Vojvodini i još nekim pokrajinama. Autonomija i samostalnost odvjetništva je konačno ugledala svjetlo dana.

U ugarskim zemljama, usvojen je zakonski članak br. XXXIV: 1874., novi Zakon o advokaturi, koji je potpisan od strane kralja i usvojen u oba doma ugarskog parlamenta u prosincu 1874. g. Time je za sve Zemlje Krune svetog Stjepana, osim Hrvatske, Slavonije i Srijema, stupio na snagu novi odvjetnički

72 Smrekar, M., Priručnik za političku upravnu službu, Knjiga prva, Zagreb, 1899., 667–671.

73 Ibid., 750.

342

zakon.74 Taj zakon je vjerojatno po ugledu na ovaj austrijski iz 1868. g., tako-đer dao autonomiju advokaturi i bio suvremeniji od starog, onog iz 1852. g., a naglašeno je uredio komorsko organiziranje advokata i sam rad komora.

Ovdje donosimo dio Imenika odvjetnika koji je izdao Kraljevski banski stol u Zagrebu dana 30. prosinca 1925. g., br. 27.750 V 5-1925., koji se do-stavlja svim područnim kr. Sudbenim stolovima i kr. Kotarskim sudovima, te Odvjetničkim odborima u Zagrebu i Osijeku, a temeljem naredbe kr. zemalj-ske vlade, odjela za pravosuđe u Zagrebu od 14. II 1884. br. 2565 i okružnice kr. Banskog stola u Zagrebu od 4. VIII 1909, br. 19.474.

Imenik odvjetnika za Kr. sudbeni stol u Mitrovici slijedi75:

Kr. kotarski sud u IlokuBenešić Franjo dr.Kolarović Marijan dr.Nikolić Giga dr.Paunović Branko dr.

Kr. kotarski sud u IriguKorač LjubomirOrešković Dušan dr.Vučinić Božidar dr.

Kr. kotarski sud u Sr. KarlovcimaJović JovanKostić Milan dr.Raškaj Juraj dr.Simeonović – Čokić Stevan dr.

Kr. kotarski sud u MitroviciAranicki Giga dr.Baum Sigmund dr.Čobanić Vladimira dr.Jung Dragan dr.Kiršner Slavko dr.Kuzmić MatijaRački Vladimir dr.Radojević Nikola dr.Roknić Aleksander dr.Sremčević Stevo dr.Stevanović Jovan dr.Stojšić Ljubivoj dr.Tanjurdžić Milutin dr.

Kr. kotarski sud u RumiDvornik Janko dr.Fischer Šandor dr.Georgijević Veljko dr.Gjuranec Miho dr.Jancso LadislavJović Petar dr.Müller Gjuro dr.Preradović Prerad dr.Soretić Guido dr.Stojković Stevan dr.Trbojević Petar

Kr. kotarski sud u Staroj PazoviBosančić Josip dr.Kiurina Branko dr.Putnik Dušan dr.Rupp Viktor dr.Simonović Milutin dr.Šverer Adam dr.

Kr. kotarski sud u ŠiduGeorgijević Mladen dr.Purić Adalbert dr.Radivojević Jovan dr.Stojković Stevan dr.

74 Józsa, L., Počeci komorskog organizovanja advokata na području Vojvodine u XIX veku, referat izrečen na Danima advokature Vojvodine u Novom Sadu, 16. maja 2015. g.

75 HR – DAOS – 1482, kutija 1 Arhivski fond.

343

Kr. kotarski sud u ZemunuAbaffy Ćiril dr. Bertić Živko dr.Brandeis Leopold dr. Crnobarić Stevan dr. Darijević Dimitrije dr.Gojak Marko dr.Hercog Franjo dr.Kotur Gjuro dr.Marković Petar dr.Moser Ivan dr.

Nikolić Vladimir dr.Ninković Miloš dr.Paulović Petar dr.Popović Dušan dr.Popović Svetislav dr.Pribičević Rade dr.Sauter Ivan dr.Sonnenfeld Samuel dr.Stanišić Pavao dr.Stojaković Sava dr.

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Međutim, iako su kasniji odvjetnički zakoni, austrijski iz 1868. i ma-džarski iz 1874. g., bili moderniji i napredniji za same odvjetnike i njihove strukovne organizacije – komore, ishodište suvremeno uređene advokature ipak crpimo iz odvjetničkog zakona iz 1852. g.

Valja naglasiti da je taj zakon stupio na snagu i počeo se primjenjivati na ovim prostorima o kojima govorimo u ovom radu, gotovo u isto vrijeme kada je za te prostore počeo vrijediti i Opći austrijski građanski zakon (OGZ), od-nosno 20. studenoga 1852., uveden je OGZ u Ugarsku, Hrvatsku i Slavoniju, Srbsku Vojvodinu i Temiški Banat, a stupio je na snagu 1. svibnja 1853. g. Taj proces zasigurno nije bio slučajan. Za uvođenje u primjenu potpuno novog građanskog zakona kojim je izmijenjen društveni poredak, a privatno pravo postalo potpuno drugačije, bilo je potrebno oformiti i strukture koji će ovaj osobito važan zakon znati primjenjivati i uvesti ga u praksu i život. To se je-dino moglo vrlo brzo ostvariti preko uređene, institucionalizirane i moderne advokature, pored kvalitetnih sudova.

Advokatura je u implementaciji građanskog zakonika u Hrvatsku, Sla-voniju i Vojvodinu imala nemjerljivu ulogu. Da bi OGZ zaživio u pravnom životu i da bi našao primjenu u privatnom pravu među građanstvom, zasluga je advokature. Odvjetnici su u ovoj prijelaznoj situaciji osim pravnih ekspera-ta postali i edukacijski faktor građana svojih klijenata jer su morali postavljati pravne probleme klijenata u nove okvire građanskog prava i ta prava klije-nata ostvarivati pred sudovima. Sudovi nisu bili ovlašteni za pravnu pomoć strankama – građanima, pa je njihov značaj u sveopćoj primjeni građanskog zakonika i njegovoj primjeni u životu ipak manji.

Odvjetnici su poučavali građane njihovim pravima u svojim odvjet-ničkim uredima jer su prvenstveno morali detektirati pravni problem, što je - uistinu osnovni odvjetnički posao i danas, a nakon toga sastaviti ispra-

344

ve iz područja privatnog prava i provesti ga u život, npr. u zemljišnu knjigu ugovor, ili predati sudu, npr. tužbu za zaštitu posjeda ili vlasničku tužbu za ostvarivanje privatnih klijentovih prava. Jasno, sudovi su rješavali građanske predmete prema OGZ-u, ali tek kada su predmet predali odvjetnici sudovima na odlučivanje.76

Radi toga, je doprinos odvjetničkog zakona iz 1852. g., za razvoj suvre-mene advokature i pored njegovih manjkavosti i nesamostalnosti advokature, zaista ogroman. Ako zanemarimo činjenice da je donesen u apsolutizmu i da se nije mijenjao na ovima prostorima sve do 1929. g., što mu daje dugovječ-nost od gotovo 80 godina na snazi, taj zakon prvi puta u razvitku advokature koja traje u ovoj europejskoj civilizaciji više od 2500 godina donosi opće po-stulate ove struke koji vrijede i danas. Zakoni koji su slijedili nisu donijeli ništa krucijalno novoga, osim što su potpuno učinili neovisnima komore u izboru svojih članova i u disciplinaru, a što Odvjetnički red iz 1852. g. evi-dentno zbog povijesnog vremena u kojem je donesen nije mogao imati.

LITERATURA

Historijski i pravni izvoriInstructio pro advocatis od 1. i 4. IX 1804.Allgemeines Reichs – Gesetz – und Regierungsblatt für das Kaiserthum Oesterreich,

Jahrgang 1849., Wien, 1850., №. 364. Provizorische Advocaten: Ordnung; tiskan samo na njemačkom;

Sveobći déržavo-zakonski i vladni list za Cesarevinu Austriansku, Komad LIII, od 7. rujna 1852.; №. 170. Red odvietnički za Ugarsku, Hérvatsku, Slavoniu, tamiški Banat i sérbsku Vojvodovinu, izim Krajine vojničke; Cesarski patent od 24. Sérp-nja 1852. – tiskan dvojezično, hrvatski i njemački;

Red odvietnički za Ugarsku, Hervatsku, Slavoniu, tamiški Banat i serbsku Vojvodinu, izim Krajine vojničke, od 24. srpnja 1852. Sveobći deržavo – zakonski i vladni list za Cesarevinu Austriansku, komad LIII, od 7. Rujna 1852.;

Naredba Ministarstva pravosuđa od 11. listopada 1854., br. 262. (263.) d. z. l. (državni zakonski list)

HR – DAOS – 123 – Kraljevski sudbeni stol Osijek, Arhivski fond;HR – DAOS – 1482 Arhivski fondOdvjetnički red od 24. srpnja 1852., drugo popunjeno izdanje uredio Dr. Stjepan Posi-

lović, Zagreb, 1904. g.;Naredba Zemaljske vlade odjela za pravosudje od 3. veljače 1872. g., broj 53;Naredba Zemaljske vlade odjela za pravosudje od 21. svibnja 1882. g., br. 5371;

76 Čokolić, A., Doktorska disertacija, 228.

345

Smrekar, M., Priručnik za političku upravnu službu u kraljevinah Hrvatskoj i Slavoniji, knjiga prva, Zagreb, 1899., Uredjenje odvjetničke službe, Odvjetnički red od 24. srpnja 1852.;

Zakon o advokatima od 17. III 1929.

Naučni radoviBaltl, Hermann, i Kocher, Gernot, Österreichische rechtsgeschichte, Graz, 2004.Beuc, Ivan, Povijest institucija državne vlasti Kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalma-

cije, Zagreb, 1985.;Bösendorfer, Josip, Crtice iz slavonske povijesti, Osijek, 1910.;Botić, Milorad, Advokatura eseji – saopštenja – zapisi II, poglavlje Advokatura u Voj-

vodini do 1918., Novi Sad, 1994.Čokolić, Attila, Parnice radi smetanja posjeda prema sudskim spisima arhivskog fonda

Kraljevskog sudbenog stola u Osijeku u periodu 1899–1928. godine, GLASNIK arhiva Slavonije i Baranje, broj 8, Osijek, 2005.

Čokolić, Attila; Gardaš, Miro, Odvjetništvo (advokatura) u Slavoniji od polovine XIX. stoljeća do 1929. godine, GLASNIK arhiva Slavonije i Baranje, Osijek, 2005., broj 8.

Čokolić, Attila; Gardaš, Miro, Zaključci skupštine Virovitičke županije od 12. veljače i 11. ožujka 1861. g., ANALI HAZU Zavoda za znanstveni i umjetnički rad u Osi-jeku, svezak 23, Zagreb – Osijek 2007.

Čokolić, Attila, 140 godina neovisnog odvjetništva u Hrvatskoj, Odvjetništvo u hrvat-skim zemljama i organizacija sudova od početka XIX. stoljeća do 1868., odnosno 1886. godine, ODVJETNIK, Zagreb, 2008. g., broj: 3–4.

Čokolić, Attila, Implementacija građanske kodifikacije i institucionaliziranje odvjetni-štva – advokature u pravni sustav Trojedne kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dal-macije, s osobitim osvrtom na ugovorni odnos odvjetnika – klijenta., Doktorska disertacija obranjena na Pravnom fakultetu u Osijeku, Osijek, 2011.

Engelsfeld, Neda, O Zakonu o odvjetništvu iz 1929. godine, VLADAVINA PRAVA, 1/1999., Zagreb, 1999.

Firinger, Kamilo, Pravosuđe u Slavoniji kroz stoljeća, Osijek, 1970.;Herkov, Zlatko, Odvjetnički red iz godine 1694. g., ODVJETNIK broj 9, Zagreb, 1968.

g., svečano izdanje „Sto godina advokature u Hrvatskoj”;Herkov, Zlatko, Upute za rad odvjetnika iz godine 1804., ODVJETNIK broj 9, Zagreb,

1968. g., svečano izdanje „Sto godina advokature u Hrvatskoj”;Horbec, Ivana, Habsburška Monarhija, poglavlje u knjizi, U potrazi za mirom i bla-

gostanjem, Hrvatske zemlje u 18. stoljeću, V. svezak, urednica izdanja: Lovorka Čoralić, Matica hrvatska, Zagreb, 2013.,

Józsa, László, Počeci komorskog organizovanja advokata na području Vojvodine u XIX veku, referat za Dane advokature Vojvodine, Novi Sad, 16. 05. 2015. g.;

Katušić, Maja, Pregled političkih zbivanja, poglavlje u knjizi, U potrazi za mirom i bla-gostanjem, Hrvatske zemlje u 18. stoljeću, V. svezak, urednica izdanja: Lovorka Čoralić, Matica hrvatska, Zagreb, 2013.,

346

Lonza, Nella, Pravo, poglavlje u knjizi, U potrazi za mirom i blagostanjem, Hrvatske zemlje u 18. stoljeću, V. svezak, urednica izdanja: Lovorka Čoralić, Matica hrvat-ska, Zagreb, 2013.,

Vežić, Milivoj, Urbar hrvatsko-slavonski, Zagreb, 1882. g.;

AUSTRIAN ADVOKATEN ORDNUNG – THE LEGAL PROFESSION ACT OF 1852

AND ITS APPLICATION IN THE TERRITORY OF VOJVODINA

Atila Čokolić, Ph.D. Croatian Bar Association

S u m m a r y

The paper offers an overview of legal profession in the XVIII century in the territory of the Eastern part of he Habsburg Monarchy, which covered Croatia, Slavonia, and Vojvo-dina. In order to better appreciate the role of legal profession (lawyers), the author exam-ines the state judicial and administrative apparatus, as well as the social circumstances, in existence at that particular period of time.

Revolutionary turmoil that spread across Europe in the middle of the XIX century, engulfed the Habsburg Monarchy as well, and brought about some crucial changes in the legal profession. The Provisional Legal Profession Act was introduced in 1848/49 only to be replaced by a new Legal Profession Act of 24 July 1852 that came into force on 1 Janu-ary 1853 and was introduced for the territory of Hungary, Croatia, Slavonia, Banat of Te-meswar and Serbian Vojvodina, with the exception of Vojna Krajina (Military Frontier). The paper offers an indebt, section by section, analysis of this first modern law regulating legal profession as well as its territorial application. In order to grasp the complexity of historic context as it relates to the law, the author presents the court system in Croatia, Sla-vonia and part of Vojvodina that was in force up to 1866, that is up to 1925.

At the end, the author offers his own oppinion on the general meaning of this law that was in force in Croatia and Slavonia, as well as in Srijem region of Vojvodina up the introduction of the 1929 Ordinance regulating legal profession in the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes.

The author adds a list of lawyers that practices law in Srijem in 1925 from the regis-try of lawyers of the Bar Association in Osijek and the Royal Court Table in Zagreb, col-lected from documents found at the State Archives in Osijek.

Keywords: Legal profession; Vojvodina; the Legal Profession Act of 1852; history of legal profession; Slavonija and Srijem, the Habsburg Monarchy

347

С л о б о д а н Б е љ а н с к иАдвокатска комора Војводине

ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И ДИСКОНТИНУИТЕТА270 година судства и адвокатуре у Војводини

САЖЕТАК: Аутор на сумаран начин приказује развој суд-ства и адвокатуре на подручју данашње Војводине од њихових почетака пре 270 година па до данас. Указује на то у којој ме-ри су на ове феномене утицале промене политичких система, унутрашњи преврати, светски ратови, периоди апсолутизма и диктатуре, распад постојећих и формирање нових држава. Оце-њује узроке кризе правосуђа у Србији након 1990. године и за-кључује да су се и судство и адвокатура развијали и опстајали под ауторитарним режимима различитих модела и идеолошких усмерења, при чему је адвокатура успешније одолевала прити-сцима и, у границама својих моћи, покушавала да утиче на са-владавње ове кризе.

Кључне речи: суд, адвокатура, адвокатска комора, Војводи-на, Србија, Аустрија, Угарска.

УВОД

Историја судства и адвокатуре новијег доба на територији данашње Војводине протеже се кроз раздобље од последњих 270 година. После Карловачког мира (1699) и Пожаревачког мира (1718), када су већи дело-ви њене територије припојени Аустрији, поједине области у Војводини су, упоредно са стицањем статуса слободних краљевских градова, у фазама добијале привилегију магистратског суђења. Први такав град био је 1748. године Нови Сад. Уз судове и суђења појављују се и први грађани којима је признато право да уз накнаду заступају и пружају правну помоћ.

UDC 347.965(497.113)(091)doi:10.5937/gakv1812261B

348

Настанак и развој судства и адвокатуре на овом подручју прошао је кроз бурне политичке и друштвене промене: прелазак из феудализма у парламентарно уређење и из монархије у републику, смењивање капита-лизма и комунизма, периоди апсолутизма, револуција и светских ратова, распад постојећих и формирање нових држава. Успешност адвокатске службе умногоме је зависила од тога какве су биле политичке прилике, а поготово какав је био однос власти према судовима и какви су били сами судови. Постојање независних судова и аутономне адвокатуре један је од првих знакова да брига о човеку постаје конкурент бризи о владару и др-жави, независно од чињенице да ли се радило о изнуђеним или манифе-стационим побудама, или је та брига била ствар либертетског уверења да без таквог облика слободе не може бити ни државе која је вредна одбране.

Предмет овог рада, претежно еклектичког, сумаран је преглед фор-мирања и рада судова на подручју данашње Војводине од средине XVIII до почетка XXI века. Паралелно се разматра и деловања адвоката, процес оснивања адвокатских комора и допринос Адвокатске коморе Војводине покушајима да се успостави правна држава и консолидује судска власт. У неопходној мери присутан је компаративан приступ који се односи на ситуацију у Србији и Угарској у XIX веку.

СУДОВИ

Елибертационим повељама Новог Сада (1748), Сомбора (1749) и Су-ботице (1779) уређена су судска овлашћења магистрата и њихова надле- жност. Уведен је принцип вишестепености. Судску власт су спроводили главни судија, председник магистрата и одређени број сенатора. У статути-ма ових градова било је прописано да су у стварима служења правди маги-страти дужни да, после саслушања парничара и примене доказних обичаја, пресуде по земаљским законима брзо, брижљиво и правично. Приоритет су имале тужбе и поступци сиромашних, сирочади и удовица. Поред оста-лог, одређено је како се поступа са заоставштинама, легатима и нађеним украденим стварима. Препоручено је да злочинце не треба притварати без потребе, да се притворени имају ревносно чувати у складу с природом учињених дела и да је упутно уздржати се од претеривања у новчаном ка-жњавању, нарочито када се ради о преступницима који живе у оскудици.1

1 Cf.: Славен Бачић, Повеље слободних краљевских градова, Новог Сада, Сомбора и Суботице, издање аутора, Суботица 1995, 68–72; Из прошлости градског права Новог Сада, Сомбора и Суботице, Жиг, Суботица 1998, 47, 51, 67, 71, 87, 108; Судбени поступак у повјеренственим статутима слободних краљевских градова Суботице, Сомбора и Новог Сада, Зборник Правног факултета у Загребу XLVI/5, Загреб 1996, 521–529. Такође: Томи-слава Јелић, Постанак Новог Сада и први магистрат 1748. године – од Петроварадинског шанца до Новог Сада (http://www.arhivns.rs/lat/toma1.html).

349

Иако су поређења структуре власти и правних домета у различитим државама углавном неметодична и несврсисходна ако се износе на форма-лан начин и без упуштања у историјске околности и узроке диверзитета, у овом случају, будући да се ради о драматичном раскораку у географски и етнички блиским срединама, и о територијама које ће у будућности поста-ти део исте државе, без њих би тешко било открити етиологију било које друштвене појаве. Због тога је упутно указати и на прилике у тадашњој Србији.

Први прописи и судови у Србији, у крајње рудиментарном облику и редукованом садржају, настали су 1804. године, у време Првог српског устанка. Њихов креатор, прота Матија Ненадовић, бележи да се руково-дио Крмчијом, законима Јустинијановим и Мојсијевом строгошћу над Је-врејима, односно Библијом и црквено-грађанским бревијаром Св. Саве с почетка XIII века (Крмчија) у којем су били сабрани одломци прописа из Јустинијановог доба, с краја прве половине VI века (Corpus iuris из 529, Novellae из 532, Digesta и Institutiones из 533). Од Ненадовићевог „зако-ника” (пунктација), за који он сам каже да га је преписао из Крмчије и да има око 14–15 чланова, познато је седам наведених у његовим Мемоари-ма. На начин једноставан, без алтернација и нијанси, наведени су престу-пи и санкције с основним особинама кривичних дела:

„Ко би убио човека, да се убије и на коло метне; Са страже који побегне да се стреља; Који се криво закуне и криво сведочи, тај сву ону штету за коју је сведочио да плати, штаповима да се каштигује, и да му се никада више ништа не верује, и да се за свагда лажовом проглаша.”2

Скупштина Ваљевске нахије усвојила је пунктације и на предлог Ненадовића за судије изабрала, како он објашњава, два поштена човека, с обавезом да им се за суђење саграде колибе и налогом да ствари које не могу пресудити шаљу у војни логор („нама на Врачар”).3 Није необично што се у одлуци о оснивању суда у Ваљевској нахији констатује да се „одређена господа сударци” не разумеју у правила по којима би требало да раде, па се допушта секретару да их у те ствари упути.4 Код Вука

2 Матија Ненадовић, Мемоари, Матица српска – Српска књижевна задруга, Нови Сад – Београд 1969, 122–123.

3 Ibid.4 Више о стању законодавства и правосуђа у устаничкој Србији видети код: Тома

Живановић, Законски извори кривичног права Србије и историјски развој његов и њеног кривичног правосуђа од 1804. до 1865, САНУ, Београд 1967, посебна издања CDVIII; Бран-ко Петрић, О правосуђу у Првом српском устанку, Гласник Адвокатске коморе Војводине, Нови Сад, 1–2/1999, 43–47; Срђан Шаркић, Утицај грчко-римског (византијског) права на први ’закон’ из времена Првог српског устанка, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2004, вол. 38, бр. 2, 103–115; Драган Јовашевић, Основне карактеристике законо-давства Карађорђеве Србије, Годишњак Факултета правних наука, Бања Лука 2016, 63–74.

350

Караџића можемо прочитати да се почетком XIX века у Смедереву у јед-ној соби и спавало и судило, да се од 12 чланова Правитељствујушчег совјета само за четворицу могло рећи да су „знали књигу”, јер су двојица умели да читају и пишу а двојица само да се потпишу, да у трећој деце-нији тог века у Србији још увек нема никаквих написаних закона, него се суди по разуму и обичају, да се од сеоског суда иде нахијском магистрату, од овога великом суду, а од тог суда Милошу, па „како он нађе за право онако мора бити”.5 Стојан Новаковић, међутим, сматра да је од 1805. годи-не установљена хијерархија надлежности, почев од сеоског кнеза, преко среског буљукбаше, великог кнеза и команданта нахије, па све до Синода, Суда Великог, с поуком да се никакав старешина не сме усудити да било кога задржи од суда синодског.6 Будући да је Вук помињао законе по ко-јима се суди, његовом негирању постојања писаних закона у неку руку противречи став по коме се за аутора првог писаног закона у ослобођеној Србији сматра Теодор Филиповић (Божа Грујовић) који је 1805. године срочио Устројство Совјета и допринео у састављању правила о раду световних и духовних судова – Урежденија судества.7 Претпоставља се да се 1810. појавио и тзв. Карађорђев законик са 38 чланова који су се углавном односили на кривичноправну материју.8

Ради потпуније слике потребно је поменути да је само неколико не-деља пре Ненадовићевог „законика” донет Côde Napoléon са око 2.300 норми. Он се, наравно, није темељио на Старом завету и пабирцима из Ју-стинијановог доба, већ на богатој правној пракси и литератури коју су, по-ред осталог, чинили: римско право и његова рецепција, наслеђе глосатора, постглосатора, сколастике, хуманизма и просветитељства, и дела бројних теоретичара права и политике, од Макијавелија, Хобса, Гроција и Пуфен-дорфа до Монтескјеа, Бекарије, Блекстона, Русоа, Бентама и Томаса Пеј-на. Ослобађана и ослобођена Србија била је у огромном заостатку. Према неким изворима, чак и тридесетих година XIX века од 17 председника су-дова тројица су били неписмени, а њих десет знало је само да се потпише.

Подручје данашње Војводине један век пре ових догађаја у Србији, а и у наредних 114. година, премда на периферији великог царства, било је део европске културе, којој су Кнежевина Србија, а доцније Краљевина Србија, са мање или више успеха, тек покушавале да се приближе.

5 Вук Караџић, Милош Обреновић, књаз српски, или Грађа за Српску Историју нашег времена, Историјски списи, Просвета, Београд 1969, 150; Описаније Србије, Српска књи-жевна задруга, Београд 1987, 154, 156.

6 Стојан Новаковић, Уставно питање и закони Карађорђева времена, Задужбина И. М. Коларца, Београд 1907.

7 Жељко Фајфрић, Право у Србији модерне епохе, Гласник Адвокатске коморе Војво-дине, Нови Сад, 4/2005, 205–214.

8 Владимир Стојанчевић, Српска национална револуција и обнова државе од краја XVIII века до 1839, „Историја српског народа”, СКЗ, Београд 1981, V-1, 68.

351

И поред тога, тадашње прилике на подручју Војводине не би требало идеализовати. Као што су у Правитељствујушчем совјету били претежно неуки људи, и у органима градских управа слободних војвођанских градо-ва седели су имућни грађани који су дали новчане прилоге за откуп – пле-мићи, трговци, занатлије, велепоседници – без обзира на врсту и степен образовања. Први главни судија у Новом Саду, на пример, био је племић Игнац Хајл, по занимању пивар.9 Када Јован Стерија Поповић каже да је превасходни циљ државе и владара чување и подржавање свих права, а не узнемиравање рада судова, лако је закључити да овом поуком изража-ва незадовољство праксом која је од пожељног циља у његово доба била далеко. Јаков Игњатовић, коме се нису допадали ни закони феудалног ка-рактера, ни некодификовано право и казуистика, бележи да је у другој половини XIX века у угарском правосуђу владала анархија и да мерило за успех нису биле способности чиновника и адвоката, већ њихове поли-тичке заслуге, посебно оне стечене односом према бечкој камарили током револуционарне 1848. године.10 Михајло Полит-Десанчић оцењује да је Угарска све до 1848. године била земља готово средњег века са феудал-ним одликама и спахијама које су „паорима” заповедале и судиле. Сма-тра, међутим, да је у слободним краљевским градовима и дистриктима атмосфера била далеко боља, да су аутономија и прерогативи омогућавали афирмацију нација које су тамо живеле, да се то испољавало у ротацији и равномерној заступљености носилаца функција при рестаурацији маги-страта и да су и намесничко веће у Будиму и дворска канцеларија у Бечу настојали да респектују вољу становништва слободних жупанија. Поред тога, оцењује да је аустријска управа на Граници, мада се радило о про-винцијама на рубу царства, имала посредан значај и за обичан народ, јер је, без обзира на недостатак грађанских слобода, уведено оно што се зове „Ordnung und Gerittung ... ред и култура”.11

С друге стране, у Србији се ужурбано радило на креирању институ-ција и прописа. Основани су Апелациони суд (1840) и Врховни суд (1846), који је потом добијао нове називе и различиту надлежност, као Високо-славни Врховни и Касациони Суд (1855) и Високославни касациони суд

9 Васа Стајић, Грађа за политичку историју Новог Сада, Матица српска, Нови Сад 1951, 184–185; Славен Бачић, Повеље слободних краљевских градова, Новог Сада, Сомбо-ра и Суботице, оп. цит., 68–72; Томислава Јелић, Постанак Новог Сада и први магистрат 1748. године – од Петроварадинског шанца до Новог Сада (http://www.arhivns.rs/lat/toma1.html).

10 Jаков Игњатовић, Одабрана дела Јакова Игњатовића, Матица српска, Нови Сад – Јединство, Приштина 1988–1989, XII – Мемоари (2), 184; XIII – Публицистички списи (1), 171.

11 Михајло Полит-Десанчић, Успомене, Градска библиотека, Нови Сад, 2006, 149, 152, 154.

352

(1858). Донети су Грађански законик (1844), Закон о правозаступницима (1862), Закон о устројству судова (1865) и Закон о судијама (1901).

У Војној крајини, која је била под непосредном управом Беча, дола-зило је до честих промена граница, али и прописа, управе и јудикатуре. До 1886. године Судбени сто у Вуковару, осим за судове у Вуковару и Илоку, био је надлежан и за котарске судове у Шиду и Иригу, а надле-жност Судбеног стола у Земуну протезала се на котарске судове у Земуну, Митровици, Руми, Старој Пазови и Сремским Карловцима. У реоргани-зацији, до које је дошло 1886. године, уместо укинутих судбених столова у Вуковару и Земуну основан је Судбени сто у Митровици, који је на те-риторији данашње Војводине преузео надлежност у односу на наведене судове нижег ранга.12

Током Великог рата ситуацију су погоршале окупационе управе ау-строугарског и бугарског гувернмана, организоване по војном обрасцу, усмереном на потискивање остатака иначе девастиране интелигенције и на застрашивање или подстицање подаништва и денунцијације. Мали број школованих људи, нарочито оних са високим школама, изгинуо је, био интерниран, или се налазио у избеглиштву. У 1917. години је у Бео-граду, како бележи Андреј Митровић, „школованих било застрашујуће мало, а високо образованих трагично готово нимало”. Број неписмених од предратних око 60 % попео на око 90 %! Преко 70 % универзитетских професора било је у избеглиштву.13

Након одлуке Велике народне скупштине (1918) о присаједињењу Ба-ната, Бачке и Барање Србији, уједињења осталих ентитета и касније пот-писаног Тријанонског споразума (1920), у новоствореној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца укрстили су се различити правни и судски системи, али, као и у сферама свакодневног живота, различите културе, традиције и праксе. Ово је, без сумње, био један од узрока који су отежавали право-судну хармонизацију и чинили дифузним правни идентитет нове државе.

Премда је првим Уставом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Ви-довдански устав из 1921) било предвиђено увођење јединственог правног поретка и једног Касационог суда са седиштем у Загребу, у државно-прав-ном провизоријуму задржало се шест затечених правних подручја (Сло-венија и Далмација, Хрватска и Славонија, Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Војводина). По чл. 137. Устава, до новог уређења једног

12 Аттила Чоколић, Одвјетништво у хрватским земљама и организација судова од почетка XIX стољећа до 1868. односно 1886. године, Одвјетник, Загреб, 3–4/2008, 27–37; Иван Беуц, Повијест институција државне власти Краљевине Хрватске, Славоније и Дал-мације, Загреб 1985, 219–220; Давор Брунчић, Слободни и краљевски град Осијек у свијетлу сувремених еуропских стандарда локалне самоуправе, Анали Завода за знанствени и умјет-нички рад у Осијеку, св. 26. 37–56, Загреб–Осијек 2010, 48–49.

13 Андреј Митровић, Устаничке борбе у Србији 1916–1918, Српска књижевна задру-га, Београд 1987, 41–2, 58–9.

353

Касационог суда за целу земљу, предвиђено је да на дотадашњи начин раде као највиши судови и да се сматрају одељењима тог будућег суда: Касациони суд у Београду, Врховни суд у Сарајеву, Стол седморице у За-гребу, Велики суд у Подгорици и Одељење Б Касационог суда са седи-штем у Новом Саду за подручје Баната, Бачке и Барање.

Правосуђе у Војводини суочило се са бројним проблемима. У складу с одлуком Велике народне скупштине и даље су се примењивали угарски закони. Министарство правде нове Краљевине донело је 22. јуна 1919. године наредбу којом забрањује судовима да примењују законе Мађарске републике, а дозвољава им да примењују законе некадашње Угарске. Због рата, распада претходне државе, миграција, лоших материјалних прилика и одбијања једног дела судија да пред новим властима положе заклетву, дошло је до упадљивог недостатка школованих кадрова и нагомилавања нерешених предмета. Приметна су била и велика лутања у употреби јези-ка. Од неколико хиљада судија у некадашњој Угарској било је само седам Срба и то у крајевима настањеним несрпским становништвом. Први изве-штај о приликама у раду судова поднели су Народној управи у фебруару 1919. године новосадски адвокати др Стеван Адамовић, др Коста Хаџи и др Милан Бокшан.14 О несређеној ситуацији посредно говори и чињеница да је одређивање границе с Мађарском на терену почело тек 1. септембра 1921. и трајало све до маја месеца 1924. године.

Утисак је да су управо културне и социјалне разлике, више него оне правног карактера, биле од пресудног утицаја на чињеницу да, захваљу-јући неопходном опрезу и антиципирајућој свести, прагматични разлози добију превагу над унитаристичким тенденцијама и њима примереним организационим конструкцијама.

Провизорно стање, међутим, непредвиђено се продужило. Тек по-четком 1929. године донети су за целу државу први закони о судијама, о уређењу судова и о адвокатима. И нови Законик о судском кривичном поступку од 16. фебруара 1929. године ступао је на снагу на различитим територијама у различито време.15

14 Гордана Дракић, Адвокатура на подручју Војводине 1929–1941, Гласник Адвокат-ске коморе Војводине, Нови Сад, 4/2005, 188; Правосудне прилике на подручју Војводине 1918–1934, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад 2015, 15.

15 Било је предвиђено да ступи на снагу 1. јануара 1930. на подручју државе, изузев Србије и Црне Горе, а на подручју Апелационог суда у Београду 1. јануара 1931. и на по-дручјима Апелационог суда у Скопљу и Великог суда у Подгорици 1. јануара 1932. У два последња случаја ступање на снагу је одложено, уз овлашћење дато министру правде да за нов термин изабере други погодан тренутак. Све до тада важили су, са свим изменама и допунама, процесни закони пре уједињења: за Србију од 10. априла 1865. године, за Црну Гору од 30. јануара 1910. године, за Хрватску и Славонију од 17. маја 1875. године, за Босну и Херцеговину од 30. јануара 1891. године, за Словенију и Далмацију од 27. маја 1873. го-дине и за Банат, Бачку и Барању XXXIII законски чланак из 1896. године.

354

Иако је већ у новембру 1919. године основан Апелациони суд у Но-вом Саду, надлежан за седам окружних судова или судбених столова (у Новом Саду, Сомбору, Суботици, Великом Бечкереку, Великој Кикинди, Белој Цркви и Панчеву), а 22. фебруара 1921. године је почело да ради и Одељење Б Касационог суда у Новом Саду, које је, уместо бивше Кра-љевске курије у Будимпешти, представљало највишу судску инстанцу за територије Баната, Бачке и Барање, ни током неколико наредних година стање у правосуђу није се битно поправило.16 О томе убедљиво сведочи извештај председника и секретара Адвокатске коморе у Новом Саду за 1922. годину, о коме ће више речи бити у наредном одељку овог рада.17

Захваљујући кадровима школованим у Аустроугарској, али и дипло-мираним правницима који су се школовали на правним факултетима у Београду и Загребу, мањим делом и на тек основаном Правном факултету у Суботици (1920), правосуђе у Војводини се постепено опорављало.

Закон о уређењу редовних судова из 1929. године није донео суштин-ске промене. Одељење Б Касационог суда са седиштем у Новом Саду на-ставило је са радом. Никада није спроведено за 1930. годину предвиђено премештање седишта Одељења Б Касационог суда из Новог Сада у Сом-бор. Захваљујући отпору Адвокатске коморе у Новом Саду 1938. године није остварена ни идеја Министарства правде о фузионисању највиших судова у Србији. Према расположивим подацима и оцени Гордане Дракић, Одељење Б Касационог суда у Новом Сад је од оснивања веома ажурно пословало и у правом смислу представљало највишу судску инстанцу на подручју Војводине, а својим активностима и контролом рада подручних судова допринело је подизању квалитета судске функције и угледа судиј-ске струке.18

При крају Другог светског рата, на основу предлога Одељења за судство Главног Народноослободилачког одбора Војводине од 20. априла 1945. године, председништво истог органа је недељу дана касније донело Упутство о привременом уређењу редовних народних судова у Војводини и установило Врховни народни суд Војводине. Исто Председништво је 30. априла 1945. године установило и специјални Суд за суђење злочина и преступа против националне части народа Војводине, са седиштем у Но-вом Саду и већима која су заседала у Сремској Митровици и Петровграду (Зрењанину). Одлуком Председништва Народне Скупштине АП Војводи-не од 13. септембра 1945. године, специјални суд је укинут, а његова на-длежност пренета је на окружне судове.

16 Гордана Дракић, Ibid., 17–33. 17 Извештај Адвокатске коморе за Банат, Бачку и Барању у Новоме Саду за пословну

годину 1922, Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад, 1923; Гордана Дракић, Ibid. 18 Гордана Дракић, Ibid., 147.

355

Занимљиво је да је у околностима практично ванредним и свакако идеолошки строго усмереним, при крају периода у коме су се многе ства-ри решавале напречац, без суда и суђења, у октобру 1945. године Врховни народни суд Војводине имао професионалних скрупула када је одбио жал-бу јавног тужиоца и потврдио пресуду Окружног народног суда у Новом Саду којом је Маргита Балатон ослобођена од оптужбе да је у јануару 1942. године, на први дан Рације, скривила одвођење и убијање Даринке Радујков тако што је егзекуционим одредима наводно рекла да се на тава-ну њене куће крију четници (пресуда Кж бр. 44/1945 од 31. октобра 1945). Нешто касније, исти суд је на предлог јавног тужиоца ванредно ублажио казну Михаљу Бенчику, осуђеном због недопуштене шпекулације, тако што је отклонио казну од годину дана лишења слободе са принудним ра-дом, узимајући у обзир породичне прилике осуђеног, његово добро вла-дање и некомпромитујуће понашање за време окупације (решење РК бр. 6/1947 од 13. јануара 1947).19

У 1945. години формирани су срески и окружни судови, врховни судо-ви народних република, Врховни суд АП Војводине и Врховни суд ФНРЈ.

Уставом из 1963. године, упркос схватању да је у њему задржан облик правосуђа који је одговарао дотадашњем „етатистичком” федера-тивном државном моделу, укинут је Врховни суд АП Војводине, а уместо њега је основано одељење Врховног суда Србије у Новом Саду. Уставним амандманима из 1968. године поново је установљен Врховни суд Војво-дине, а амандманима из 1971. године републике и аутономне покрајине добиле су право да својим прописима уређују сопствено правосуђе.

Од ослобођења после Другог светског рата, па све до доношења но-вог Устава 1990. године, Војводина је имала или свој Врховни суд или Одељење Врховног суда Србије у Новом Саду, са сопственим кадром и истим надлежностима. Тај суд био је један од најбољих у држави, са ви-соком заступљеношћу одлука у јединственим збиркама судске праксе. У периоду од 1956. до 1970. године у Збирци судских одлука коју су за целу Југославију до 1966. године издавали Савезни врховни суд (од 1963. Вр-ховни суд Југославије) и Врховни привредни суд, а од 1967. године Врхов-ни суд Југославије, Врховни војни суд и Врховни привредни суд, и у којој је у овом периоду изашло 48 свезака са 2.837 одлука из области кривичног и грађанског права, Врховни суд Војводине је, не убрајајући одлуке, на-челна мишљења, правна схватања, правне ставове и закључке издавача, тј. три највиша суда у држави, међу републичким и покрајинским врховним судовима у обе поменуте области био на другом месту по броју објавље-них сентенци и образложења.

19 Жужана Мезеи, Фондови Архива Војводине у вези са променама режима у Војво-дини 1944/45. године, http://adattar.vmmi.org/fejezetek/1350/15_fondovi_arhiva_vojvodine_u_vezi_sa_promenama_rezima_u_vojvodini_1944_45_godine.

356

На основу Закона о судовима, који је донет на 5. седници Ванред-ног заседања Народне скупштине Републике Србије 11. јула 1991. годи-не, Врховни суд Војводине престао је са радом 1. јануара 1992. године. Реалну али и симболичну слику односа према њему одражава призор с краја 1991. године када се на подовима ходника на V спрату палате прав-де могла видети гомила стручних књига избачених из кабинета судија и намењених продаји у виду старе хартије. Из дописа Архива Војводине од 26. новембра 2003. године, упућеног Врховном суду Србије, види се да се у згради Окружног суда у Новом Саду налази још око 220 метара регистратурског материјала Врховног суда Војводине насталог у периоду 1961–1990. године, без надзора и по свему судећи у лошем стању.20

Од 1. јануара 2010. године, када је почела примена Закона о уређењу судова, Војводина има Апелациони суд у Новом Саду, као суд последње инстанце у редовном судском поступку. Упркос томе, не постоје никакви изгледи да Покрајини буду враћена овлашћења која је имала за време по-стојања Врховног суда Војводине. С једне стране, АП Војводина нема ни-какав утицај ни на избор и разрешење судија, нити на организацију судова на свом подручју. С друге стране, судска власт је у међувремену деструи-рана у мери која чини готово узалудним свако поређење њеног пожељног и реалног устројства, квалитета и ауторитета.

АДВОКАТУРА

Прво овлашћење да као градски фискал уз накнаду заступа и пружа правну помоћ добио је у Новом Саду 13. маја 1748. године Јозеф Демко-вић. Од доношења царског декрета 1769. године, у коме је реч о адвокату-ри, па до средине XIX века забележен је, према неким изворима, рад 104 новосадска адвоката.21 У Летопису Матице српске из 1828. године, под насловом „Срби адвокати мађарски, 1775–1827” објављен је списак од 227 адвоката, почев од Јована Мушкатировића уписаног у марту 1775. године, па до Јакова Кнежевића уписаног у децембру 1827. године. Разлика не би требало да уноси забуну, јер се у првом попису ради о новосадским адво-катима, а у другом о адвокатима десигнираним по националном кључу у читавој Угарској.22

20 Жужана Мезеи, Ibid.21 Милорад Ботић, Новосадски адвокати у магистратском судовању (1748–1874),

Гласник Адвокатске коморе Војводине, Нови Сад, 6/1993, 8–15.22 У списку објављеном у Летопису Матице српске за годину 1828. (Будим, 1828, тре-

ћа частица), иако се односи на адвокате српске националности, помињу се и имена која упућују на закључак да је у њега укључено и близу двадесет адвоката мађарске или неке

357

Ни провизорни Адвокатски ред од 16. августа 1849. године, ни Адво-катски ред од 24. јула 1852. године, који је проглашен за Угарску, Хрват-ску, Славонију, Српску Војводину и Тамишки Банат (изузимајући Војну крајину), нису чинили адвокатуру независном и самосталном. Адвокате је, по принципу numerus clausus, постављао министар правосуђа, имени-ке је водио Бански сто, а за дисциплинске поступке били су надлежни грађански судови. И поред законске могућности, извршна власт, у чијој надлежности је било и ово право, није дозволила да се адвокатски од-бори (коморе) оснивају све до фебруара 1872. године, када је Наредбом одељења за правосуђе земаљске владе наложено да се један одбор од 11 чланова формира у Загребу, а други од 9 чланова у Осијеку. Касније до-нетим наредбама истог извршног органа одлучено је, поред осталог, да се адвокати с подручја Судбеног стола у Земуну припоје адвокатском одбору у Осијеку и да адвокатски одбор у Осијеку има 14 чланова и буде надле-жан за адвокате са подручја Судбеног стола у Митровици. Упркос овим ограничењима, адвокат и историчар Атила Чоколић, с разлогом сматра да су адвокатски одбори, који су имали обавезу „чувати поштење и достојан-ство сталиша одвјетничкога, строго бдијућ над дјелокругом, ћудоредно-сти, прави и дужностми одвјетника”, „од часа свога установљења 1872. г., чинили [су] стварне одвјетничке коморе, иако се нису тако звале, али су организационо и струковно окупљали и водили одвјетнике оног времена у складу са позитивним прописима свог доба.”23 Адвокатске коморе са седиштима у Суботици, Сегедину и Темишвару, почеле су са радом 1875. године на основу Законског чланка XXXIV из 1874. године.24

У децембру 1920. донета је Уредба о измени и допуни Закона о адво-катима и адвокатским приправницима на територији Баната, Бачке и Ба-рање којом се није дирало у важење компатибилних одредаба XXXIV за-конског чланка. Уредбом је одређено оснивање једне адвокатске коморе за наведне територије са седиштем у Новом Саду. Одређено је да та комора преузима иметак адвокатске коморе у Суботици која се истом уредбом разрешава.

друге националности, попут: Фелдвари, Камбер, Пишпеки, Мочањи, Бањаи, Папхази, Ар-коши, Молнар, Кептенар.

23 Аттила Чоколић, op. cit.24 Ово нису и прве адвокатске коморе у земљама Аустроугарске монархије које су ка-

сније постале део Југославије. На основу Advocatenordnung-а, објављеног у службеном листу Аустријског царства 15. јула 1868. године, исте године основана је у Љубљани Крањска од-ветнишка зборница (Rudi Šelih, Sto pedeset let Odvetniške zbornice Slovenije, ODVETNIK бр. 4 (87) јесен 2018, Љубљана, 3–5; такође, Peter Čeferin, Kratek pregled zgodovine Odvetniške zbornice Slovenije, реферат на обележавању 150. годишњице Адвокатске коморе Словеније 5. октобра 2018), а нешто касније и Одвјетничка комора у Сплиту (Аттила Чоколић, op. cit.).

358

Адвокатска комора у Новом Саду почела је са радом 3. марта 1921. године, практично као сукцесор адвокатских комора основаних 1875. го-дине. У 1922. години она је имала 378 адвоката и 53 адвокатска приправ-ника. Чланство се постепено увећавало, па је у 1929. години био уписан 501 адвокат и 231 адвокатски приправник, а пред почетак Другог светског рата било је 699 адвоката и 405 адвокатских приправника.

Извештај за 1922. годину по много чему, нарочито по пажњи посве-ћеној професионалним интересима у ширем социјалном контексту, зашти-ти права грађана и побољшању правосуђа, заслужује посебан осврт.

У Извештају је, најпре, оцењено да се правосуђе у Војводини налази у очајном стању, јер судије, судски чиновници и намештеници један за другим напуштају радна места тражећи послове од којих би могли при-стојно да живе (примања судија тек нешто су већа од онога што, на при-мер, добијају пекарски момци). Напомиње се да је од систематизованих 299 судијских места у Војводини попуњено само 109, па тако у Новом Саду Окружни суд уместо 19 има 11, а Срески суд уместо седам има само двојицу судија, док у Суботици Окружни суд уместо 21 има само 11, а Срески суд уместо осам има само тројицу судија. Поентира се латинском изреком justitia est fundamentum rei publicae и изражава брига да ће, услед спорости у решавању предмета („парницама се не може дочекати сврше-так, а код неких судова, тако рећи, обустављен је сваки рад”), доћи до не-поверења у правосуђе, до губљења угледа државе у иностранству и до на-ступања тешких економско-финансијских прилика. Осим тога, као и када су адвокати у питању, и „судија, који се бочи са материјалним бригама не може да врши с вољом ни с успехом свој посао”, а његове неприлике, уједно, потенцијални су извор корупције.

Упркос томе, Комора је принципијелно апеловала на снижење судске таксе, сматрајући да од ње не би требало да зависе „судска берива”, да је њено повишење у супротности с идеалом приступачности јустиције и да су директни порези извор из кога се могу намиривати плате судија и судског особља. Додаје се да је правосуђе „првокласна државна потреба”, „основ државе и њезине консолидације, правде и права”, па ниједна жртва да се оно побољша не сме бити тешка.

Надаље, затражено је да се осујети пракса појединих грунтовних власти да наплаћују таксу за увид у грунтовне књиге и за краћа нотирања података. Захваљујући писаним и личним указивањима Адвокатске комо-ре да је наплаћивање таксе на пресуду истовремено са предајом тужбе неправедно, да штети интересима појединаца, да искључује могућност сиромашнијима да своја права остваре судским путем и да се противи модерном, општеусвојеном начелу да правосуђе за такве буде бесплатно, Генерална дирекција посредних пореза је опозвала наредбу којом је кри-тиковани систем увела.

359

Поводом прениске тарифе у парничним и ванпарничним предмети-ма, Комора је констатовала да дисциплинска и материјална одговорност адвоката, проистекла из дужности да поступају ревносно, верно и саве-сно, мора имати одзив у дужности државе да адвокатима осигура могућ-ност за пристојан живот, јер „само материјално осигурани адвокатски ред може дати ону гаранцију која се од њега тражи за савестан рад”. Напоми-ње се да је предратна тарифа повишена за само 300 %, иако су животни трошкови порасли за преко хиљаду процената, али да, упркос пројекту нове тарифе, поднетом на одобрење Апелационом суду у Новом Саду, ово питање још увек није решено.

Уочен је и проблем са којим се адвокатура непрекидно носи, али и проблем са којим ће се поново суочити девет деценија касније. Реч је о на-дриписарству и јавним бележницима. За јавне бележнике се у извештају каже да задиру у битне интересе адвокатског реда, да своју делатност по-свећују приватним правним пословима странака, као што су уговори, за-вештања, наследства и укњижбе, да за те послове нису стручни, јер нису квалификовани ни за чиновнике, а још мање за правнике, него су „бивши учитељи, попови, пропали трговци и преписивачи”, да је њихов рад често раван надриписарству и за адвокатуру представља нелојалну конкуренци-ју, а штети и општем интересу. Тражено је да власти забране бележницима обављање приватних правних послова и одреде обавезну сигнатуру адво-ката и бележника на све грунтовне поднеске.

У домену заштите основних вредности професије, у Извештају је оцењено да се један адвокат из Вршца, кога су тамошњи лист, организаци-ја Народне одбране и Српска читаоница напали због тога што се примио одбране лица оптуженог за „злочин против отечества” и тиме наводно ис-пољио грађанску нелојалност, није огрешио о адвокатску заклетву, будући да је право и дужност адвоката да брани клијенте пред свим властима, па у таквој улози, све док се креће у границама закона и јавног морала, не може бити неродољубља. Да би заштитила углед адвокатуре, Комора је поднела кривичне пријаве због клеветничких и увредљивих изјава једног судије и уредника листа Истина.

Најзад, предложена су боља решења за наплату пристојбе на угово-ре и друге исправе, на правне послове малолетних лица, на наследство, пресуде и изводе из земљишних књига, али и за враћање пристојбе која је неосновано наплаћена.25

Сличну улогу Адвокатска комора Војводине је одиграла и касније у више наврата.

25 Стеван Адамовић и Коста Мајински, Извештај Адвокатске коморе за Банат, Бач-ку и Барању у Новоме Саду за пословну годину 1922, Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад 1923.

360

У бурном периоду након промене Закона о адвокатури (1998), у вре-ме напада снага НАТО алијансе на Југославију (1999), промене власти (2000), убиства премијера Ђинђића (2003) и каснијег слабљења и изо-станка учинака свргавања Милошевићевог режима, у раздобљу од девет година Управни одбор је донео и објавио преко 300 ставова и закључака26 у којима, осим старања о интегритету адвоката и аутономији коморе, осу-ђује политичке утицаје на судство и на избор судија27 спор и неквалитетан рад судова,28 атаке власти на чланове Друштва судија,29 нерегуларно раз-решење судија,30 састав Високог савета судства и однос према његовим предлозима,31 кашњење или изостанак суштинских промена у правосуђу,32 слабости у сету закона о правосуђу и у реформи правосуђа,33 утицај на избор бранилаца и сарадњу са Хашким трибуналом,34 ограничења права адвоката за време ванредног стања35.

Осим у овим областима, Управни одбор реаговао је и поводом низа других друштвених појава критикујући доношење Уредбе о јавним гласи-лима,36 употребу полицијске силе у сузбијању оправданих протеста гра-ђана због изборних неправилности 1999. године и према припадницима покрета „Отпор”,37 појаве националне, верске и расне мржње38. Тражио је политичке консеквенце за оне који су у нашој земљи за напад НАТО били одговорни,39 покренуо је поступак за оцену уставности компромитованог Закона о јавном информисању (24. 11. 1998) и приступио обустави рада због кривотворених резултата избора (29. 09. 2000).

У 2018. години Управни одбор се придружио критици нацрта устав-них амандмана о правосуђу, налазећи да њихово усвајање не би доприне-ло сузбијању политичких утицаја на судове и тужилаштва.

26 Ставови и закључци Управног одбора Адвокатске коморе Војводине од 26. јуна 1988. до 28. септембра 2007. године, приредио Слободан Бељански, Адвокатска комора Војводине, Нови Сад, 2007.

27 Ставови и закључци од: 27. 02. и 17. 12. 1999; 30. 03, 4. 05. и 28. 12. 2001; 10. 05, 29. 06, 30. 08. и 1. 11. 2002; 7. 03, 4. 04, 31. 05. 2003; 25. 06. и 27. 08. 2004; 20. 07. 2005; 10. 03. и 1. 12. 2006; 28. 09. 2007.

28 Ставови и закључци од 29. 01. 1999; 1. 02. 2002; 7. 03., 27. 06. 2003. и 25. 06. 2004.29 Став од 29. 10. 1999.30 Ставови и закључци од 26. 11. 1999. и 29. 06. 2001.31 Ставови и закључци од 28. 01. 2005. и 1. 12. 2006.32 Ставови и закључци од 30. 03. и 5. 10. 2001; 1. 02. и 29. 06. 2002; 30. 12. 2003.33 Ставови и закључци од: 7. 12. 2001; 5. 09. 2003, 31. 01. и 30. 04. 2004; 20. 07. 2005;

28. 01. и 18. 06. 2006; 29. 06. и 28. 09. 2007.34 Ставови и закључци од 29. 12. 2000. и 5. 04. 2002.35 Став од 31. 05. 2003.36 Став од 16. 10. 1998.37 Ставови и закључци од 2. 10. 1999. и 1. 04. и 1. 09. 2000.38 Ставови и закључци од: 2. 03. 2001; 2. 10. 2003; 2. 04. и 8. 10. 2004; 1. 04. 2005.39 Став од 3. 07. 1999.

361

ЗАКљУЧАК

Правосуђе на подручју данашње Војводине претрпело је неколико драматичних криза: у време револуционарних превирања (1848–1849), Баховог апсолутизма (1852–1859), шестојануарске диктатуре (1929–1931), током и након оба светска рата и после распада Југославије. Ова последња криза, нажалост, перманентна је и прогресивна.

Оцену да је правосуђе у Војводини од 1990. године у сталном паду не можемо приписати само парадоксу да политички декларисана али не-радо прихватана, упорно опструисана и стога готово безнадежно незрела демократија није допринела јачању правне државе и судске независности. Тешко је поверовати да правосуђе данас не би било у таквом стању све и да Војводини нису одузета некадашња овлашћења. Узроке би требало тра-жити и у константном снижавању квалитета правних студија, практичне обуке правника, професионалне етике и политичке културе, а пре свега у неутаживим аспирацијама власти да правосуђе држи под контролом. Дог-матски унитаризам временом је затро већину суштинских одлика аутоно-мије, иако јој, пре свега због сопствене лажне легитимације, није проме-нио име. Номинално прокламовану независност судске власти пратила је и прати фактичка доминација извршне власти над судском и законодав-ном, уз самовољу и самовлашће партија и појединаца који су држали и држе све њене полуге. Тако су политички форсирана централизација и из истих извора инструисана нестабилност институција, уз непрекидно слабљење њиховог ауторитета и подстицање дисконтинуитета у раду, за-мели трагове владавини права, али и драгоценој правној и правосудној традицији у Војводини.

Судство и адвокатура у Kнежевини и Kраљевини Србији, Aустроу-гарској (у погледу територије која је касније припала Краљевини СХС), Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, социјалистичкој Југославији, су-рогатима државне заједнице која се представљала као Југославија и да-нашњој Србији, у безмало читавом посматраном периоду, развијали су се или опстајали под апсолутистичким или ауторитарним режимима ра-зличитих идеолошких усмерења. Ако прихватимо поставку да су полазна основа апсолутизма били верски ратови, а да је крају апсолутизма водило просветитељство, настало, као његова унутрашња консеквенца, под окри-љем исте државне форме,40 бићемо близу одговора на питање о разлозима неуспешности просветитељског покрета у Србији, а успешности регене-рације митске подлоге верских ратова, изражених у експанзији национа-лизма и намирења историјских рачуна. Другим речима, разумећемо ра-

40 Рајнхарт Козелек, Критика и криза, Плато, Београд 1997, 43–44.

362

злоге изостaнка појаве која је тачно означена као просветитељски удар на фантазију и провиђење.41 У таквим околностима правосуђе је једна од првих жртава. Судство је имало успоне и падове, а адвокатура је, захва-љујући аутономији, успела да очува своје основне одлике и да у кризним моментима послужи као ослонац и подршка жељеној али стално угрожа-ваној независности судске власти.

ЛИТЕРАТУРА

Адамовић, Стеван и Мајински, Коста, Извештај Адвокатске коморе за Банат, Бачку и Барању у Новоме Саду за пословну годину 1922, Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад 1923.

Бачић, Славен, Повеље слободних краљевских градова, Новог Сада, Сомбора и Су-ботице, издање аутора, Суботица 1995.

Бачић, Славен, Из прошлости градског права Новог Сада, Сомбора и Суботице, Жиг, Суботица 1998.

Бачић, Славен, Судбени поступак у повјеренственим статутима слободних кра-љевских градова Суботице, Сомбора и Новог Сада, Зборник Правног факул-тета у Загребу XLVI/5, Загреб 1996.

Бељански, Слободан, Стерија pro tempore, Зборник „75 година Адвокатске комо-ре Војводине”, Нови Сад 1996.

Бељански, Слободан, Ставови и закључци Управног одбора Адвокатске коморе Војводине од 26. јуна 1988. до 28. септембра 2007. године, Адвокатска комо-ра Војводине, Нови Сад 2007.

Ботић, Милорад, Новосадски адвокати у магистратском судовању (1748–1874), Гласник АКВ, 6/1993.

Десанчић, Михајло Полит, Успомене, Градска библиотека, Нови Сад 2006.Дракић, Гордана, Правосудне прилике на подручју Војводине 1918–1934, Правни

факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад 2015.Живановић, Тома, Законски извори кривичног права Србије и историјски развој

његов и њеног кривичног правосуђа од 1804. до 1865, САНУ, Београд 1967, посебна издања CDVIII.

Жутић, Никола, Врховни суд Србије 1846–2006. године – 160 година владавнине права, Врховни суд Србије, Београд 2006. Јелић, Томислава, Постанак Но-вог Сада и први магистрат 1748. године – од Петроварадинског шанца до Новог Сада (http://www.arhivns.rs/lat/toma1.html).

Караџић, Вук, Милош Обреновић, књаз српски, или Грађа за Српску Историју на-шег времена, Историјски списи, Просвета, Београд 1969.

Караџић, Вук, Описаније Србије, Српска књижевна задруга, Београд 1987.

41 Александар Молнар, Регенерација, романтика, република, Visio mundi, Нови Сад 2014, 214 ff.

363

Мезеи, Жужана, Фондови Архива Војводине у вези са променама режима у Вој-водини 1944/45. године – http://adattar.vmmi.org/fejezetek/1350/15_fondovi_arhiva_vojvodine_u_vezi_sa_promenama_rezima_u_vojvodini_1944_45_godine.

Митровић, Андреј, Устаничке борбе у Србији 1916–1918, Српска књижевна за-друга, Београд 1987.

Ненадовић, Матија, Мемоари, Матица српска и Српска књижевна задруга, Нови Сад – Београд 1969.

Петрић, Бранко, О правосуђу у Првом српском устанку, Гласник Адвокатске комо-ре Војводине, 1–2/1999.

Стајић, Васа, Грађа за политичку историју Новог Сада, Матица српска, Нови Сад 1951.

Стојанчевић, Владимир, Српска национална револуција и обнова државе од краја XVIII века до 1839, „Историја српског народа”, СКЗ, Београд 1981.

Фајфрић, Жељко, Право у Србији модерне епохе, Гласник Адвокатске коморе Вој-водине, Нови Сад, 4/2005.

Чоколић, Аттила, Одвјетништво у хрватским земљама и организација судова од почетка XIX стољећа до 1868. односно 1886. године, Одвјетник, Загреб, 3–4/2008.

Шаркић, Срђан, Утицај грчко-римског (византијског) права на први ’закон’ из времена Првог српског устанка, Зборник радова Правног факултета у Но-вом Саду, 2004, вол. 38, бр. 2.

BETWEEN TRADITION AND DISCONTINUITY270 Years of Judiciary and Legal Profession in Vojvodina

Slobodan Beljanski Vojvodina Bar Association

S u m m a r y

The paper offers a short overview of development of the system of courts and legal profession from their first appearance in Vojvodina some 270 years ago up to the present time. The author compares circumstances of that time in Austria and Europe with the situ-ation in Serbia, and examines the influence of the change of political systems, world wars, periods of absolutistic governments and dictatorships, breakdown of existing and creation of new states. The author further examines the causes of degradation of judiciary in Serbia after 1990 and concludes that both judiciary and private law practice have developed and persevered under authoritarian regimes of various sorts and ideological orientations, but never experiencing the Age of Enlightenment. The legal profession has showed resilience to pressure and, within the limits of its powers, tried to help resolve various crises in the judiciary.

Key words: court, private legal practice, Vojvodina, Serbia, Austria, Hungary

364

S l o b o d a n K n e ž e v i ć Advokatska komora Vojvodine

Dr STEVAN ADAMOVIĆ

Advokatska komora Vojvodine, kao autonomna profesionalna orga-nizacija, vodi poreklo od prvih advokatskih organizacija u Južnoj Ugarskoj. Komorski tip advokature stvoren je na ovom prostoru u poslednjoj četvr-tini XIX veka po županijskom principu, tako da su današnje postojanje i teritorijalna nadležnost naše komore u značajnoj meri sukcesori advokat- skih komora koje su 34. ugarskim zakonskim člankom, donetim krajem 1874. godine, osnovane: u Subotici za Bačko-Bodrošku županiju, u Pečuju za Baranju, u Segedinu za Velikobečkerečku, Torontalsku i Čongradsku, i u Temišvaru za Tamišku županiju i Južni Banat.

U državno-pravnom smislu, međutim, današnje ustrojstvo Advokat-ske komore Vojvodine nastalo je stvaranjem Kraljevine SHS 1918. godine i osnivanjem Advokatske komore u Novom Sadu 3. marta 1921. godine, za teri-torije Banata, Bačke i Baranje koje su ušle u sastav novonastale države.

Znamo da će nakon Drugog svetskog rata, od 1945. godine, Komora u Novom Sadu postati Advokatska komora Autonomne Pokrajine Vojvodine, ali tako da su u novonastaloj državi, a shodno novim republičkim teritorijama, njome obuhvaćeni Banat, Bačka i deo Srema, koji je postao sastavni deo tada-šnje Autonomne vojne oblasti Vojvodina, a kasnije APV.

Znamo, takođe, da je rad advokata na području sadašnje APV počeo znatno ranije, sticanjem statusa slobodnih kraljevskih gradova za Novi Sad, Sombor i Suboticu, sredinom XVIII veka.

Cilj nam je da danas predstavimo jednu od svakako najuglednijih ličnosti u istoriji naše Komore, ličnost dr Stevana Adamovića koji je na funkciji pred-sednika proveo čitavih dvadeset godina, tj. od osnivanja Advokatske komore u Novom Sadu 3. marta 1921, pa do 6. aprila 1941. godine.

Biografija

365

Mnogima može biti čudno da sada, nakon proteka sedamdeset sedam godina, Komora prvi put, sem oskudnih biografskih i bibliografskih podataka u istorijama naše profesije, pokušava da predoči javnosti nešto više o ovom značajnom čoveku. Kao da je on, uprkos činjenicama koje govore upravo su-protno, bio „tabu tema”. Nakon novostvorenog poretka u DFRJ, a potom u FNRJ i SFRJ, nije objavljena nijedna reč o životu i radu ovoga advokata. Još je čudnije da se radilo o osobi koja nijednom odlukom novonastalih vlasti nije suđena ili pak proglašavana „narodnim neprijateljem”. Po svemu sudeći, radi-lo se o prećutnoj ekskomunikaciji pripadnika klase koju je novonastala vlast želela da iskoreni. Tadašnjim rečnikom – bio je kapitalista i buržuj.

Pred nama je život jednog izuzetno obrazovanog i sposobnog čoveka, iz-danka porodice koja je veoma zadužila i obeležila razvoj Vojvodine i Novog Sada u XIX veku, osobito u njegovoj drugoj polovini, a on sam i u prvim de-cenijama XX veka.

Dr Stevan Adamović sin je Aleksandra Adamovića, veletrgovca, svr-šenog učenika trgovačke škole na glasu „Roser” u Pešti, sa praktikovanjem u Gracu i Trstu. Svojom sposobnošću razvio je poslove po celoj Monarhi-ji, osobito sa vinom i rakijom. Po zapisima istoričara deo njegovih poslova je obuhvatao, kako celu Ugarsku s Erdeljom, tako i Bosnu i Srbiju. Dakle, izrastao je u velikog privrednika, a osobito je došla do izražaja njegova pre-duzimljivost kod proizvodnje kalema otpornih na tadašnju bolest vinovih zasada – filokseru. Njegovi kalemi koje je prvi počeo da proizvodi, doživeli su procvat u drugoj polovini XIX veka, te je postao jedan od najpoznatijih pro-izvođača kalemova vinove loze u Evropi, čiji su proizvodi stizali do Rusije, srednje Azije i Kine.

Potičući iz mnogočlane i materijalno situirane porodice, dr Stevan Ada-mović, koji je rođen 25. decembra 1870. godine u Novom Sadu, imao je sve preduslove za dobro školovanje i osposobljavanje za život. Nakon bri-ljantnog osnovnog školovanja i svršetka gimnazijskog obrazovanja, već sa šesnaest godina odlazi na studije prava najpre u Debrecin, a potom u Budim-peštu, gde 1891. godine stiče akademsko zvanje doktora prava. S navršene dvadeset četiri godine u Budimpešti 1894. godine polaže advokatski ispit i iste godine u Novom Sadu otvara advokatsku kancelariju. Istu će voditi do smrti 10. avgusta 1945, ili faktički do 6. aprila 1941. godine, jer su mu za vreme Drugog svetskog rata okupatorske vlasti zabranile rad. Ovde je vredno napomenuti, s obzirom na sredinu u kojoj je odrastao, da je deo obrazova-nja podrazumevao poznavanje više jezika. Već u mladosti je potpuno ovladao mađarskim i nemačkim, jer su to bili jezici sredine, a tokom školovanja i la-tinskim jezikom, s obzirom na ugarsku tradiciju i činjenicu da je Mađarska bila poslednja zemlja koja je ukinula latinski jezik kao službeni jezik. Govorio je i francuski i engleski.

366

Politička opredeljenja mladog Adamovića vodila su afinitetu prema široj koegzistenciji, bez oslanjanja na isključivo nacionalnu opredeljenost već, na-protiv, na opredeljenost ka progresivnim idejama tog vremena. O tome govori delovanje kao narodnog zastupnika u peštanskom Parlamentu na strani ma-đarskih liberala od 1906. do 1910. godine, gde je dospeo pobedivši kandidata mađarske pučke stranke, a potom i njegovo učešće u hrvatskom Saboru od 1911. godine.

Materijalna situiranost porodice Adamović i Stevanovi liberalni pogledi, uz agilnost sa smislom za profit, doprineli su izuzetnoj evropeizaciji Novog Sada. To se ogledalo, pre svega, u uklanjanju vojnih objekata, savremenoj ur-banizaciji grada, Stevanovoj predvodničkoj ulozi u društvenom i sportskom životu – veslanju, biciklizmu ili automobilizmu. On je prvi koji je dovezao automobil u Novi Sad i osnivač je bioskopa u Novom Sadu.

Politička i društvena angažovanost nisu ga sprečile da 1905. godine na-piše priručnik s elementima udžbenika pod naslovom Šta treba da zna svaki trgovac iz meničnog prava.

Odmah po okončanju Velikog rata Adamović je biran za poslanika Ve-like narodne skupštine (održane u Novom Sadu 25. novembra 1918). Ubrzo potom postao je gradonačelnik Novog Sada sa ovlastima velikog župana. Ako listamo građu za istoriju ovog perioda koja ima hiljade stranica, osobito zapi-snika proširenog saveta grada Novog Sada, nailazimo na situacije koje je kao gradonačelnik morao da rešava. Možemo zamisliti koji su sve problemi nasta-jali kod formiranja vlasti, monetarne reforme, važenja i zamene valuta, potom funkcionisanja gradskih službi, snabdevanja itd. Sve ovo on je sprovodio sa-vesno i uspešno. Za vreme njegovog mandata došlo do potpune normalizacije života u gradu. Na ovoj funkciji ostao je do 1921. godine kada je na lični za-htev bio razrešen.

Iste godine, tačnije 3. marta 1921. godine, osnovana je Advokatska ko-mora u Novom Sadu. Za prvog predsednika izabran je dr Stevan Adamović. Na ovoj dužnosti u punom sjaju dolaze do izražaja sve njegove izuzetne spo-sobnosti i znanja, praćeni veoma visokom opštom kulturom.

Pravosuđe u novonastaloj državi nailazi na mnogobrojne probleme. Stvo-rena je državna zajednica koja je objedinila teritorije sa različitim pravnim sistemima. U novonastaloj državi postojalo je šest pravnih područja. Novostvo-rena Advokatska komora u Novom Sadu odigrala je veoma značajnu ulogu u konsolidaciji pravosuđa i primeni prava. Teritorija Bačke, Banata i Baranje bila je u većini pokrivena ugarskim, odnosno mađarskim pravnim sistemom i de-limično austrijskim, te je u primeni bilo kako mađarsko privatno pravo, tako i Austrougarski građanski zakonik. Advokati u značajnoj meri pomažu re-dovnom funkcionisanju pravnog sistema. Mnogi postaju predsednici sudova i sudije. S druge strane, novoosnovana Komora objedinjuje sve advokate, insisti-

367

rajući, pre svega, na stručnosti, disciplini i odgovornosti. Predsednik i izabrani poslenici advokature, pre svega članovi Upravnog odbora i izabrani organi, do-sledno primenjuju kodeks i ponašanje stečeno ranijim radom.

U ovakvim okolnostima sposobnost novoizabranog predsednika dr Ste-vana Adamovića dolazi do posebnog izražaja. Uočivši potencijal koji u sebi nosi advokatsko zajedništvo, novi predsednik posebno se postarao da profe-sionalna nezavisnost advokature bude potpomognuta i očuvana ostvarenjem ekonomske nezavisnosti komore. Odmah je rođena ideja o sticanju imovi-ne same Komore. Za relativno kratak vremenski period ostvaren je izuzetan materijalni napredak Advokatske komore u Novom Sadu, najpre od prihoda poteklih od članarine, a potom i od prihoda od stečene imovine.

Na inicijativu dr Stevana Adamovića pokrenut je list Glasnik Advokat-ske komore 1. juna 1928. godine, koji јe tokom 2018. godine proslavio zaista veliki jubilej – 90 godina postojanja. Ovo glasilo, koje je danas ponos naše Komore, postalo je jedno od najrespektabilnijih pravnih časopisa na ovim prostorima.

Advokati iz Vojvodine, preko Advokatske komore u Novom Sadu uzi-maju učešća na prvom odboru radi osnivanja Saveza advokatskih komora i udruženja (septembar 1925. godine). Rezultat ovoga je osnivanje Saveza advokatskih komora Jugoslavije na osnivačkoj Skupštini održanoj u Beogradu 27. aprila 1930. godine. Ovaj Savez će funkcionisati sve do 6. aprila 1941. Savez je bio ustrojen na principu nezavisnosti svake komore. Kada je ovaj princip u pitanju nema nikakvih promena ni u današnjoj Srbiji. Kraljevina SHS, kasnije Kraljevina Jugoslavija je bila unitarna država. No, advokatura je bila nezavisna.

Dr Stevan Adamović će u dva navrata biti biran za predsednika Save-za advokatskih komora Jugoslavije. Biće veoma zapažena i njegova učešća na kongresima pravnika Kraljevine Jugoslavije, a osobito rad i izlaganje na Kongresu održanom 1935. godine u Beogradu pod naslovom: Krivičnopravna odgovornost organa i činovnika novčanih zavoda, (Poseban otisak iz spome-nice Kongresa Pravnika, Beograd, 1935), uz koautore o ovoj temi: dr Stanka Franka, univerzitetskog profesora iz Zagreba, dr Radoja Vukčevića, advokata iz Beograda i dr Zigfrida Periberga, advokata iz Zagreba.

Iz dostupne dokumentacije u samoj Advokatskoj komori može se videti da se o plaćanju prireza Komori – danas bi se reklo članarine, vodilo izuzetno računa. Već 1928. godine donosi se Pravilnik o izdavanju pripomoći iznemo-glim advokatima i naslednicima umrlih advokata, koji su članovi Komore. To je osnivanje posmrtnog fonda i preteča ostvarivanja ideje o penzionom i inva-lidskom fondu.

U martu 1931. godine AK u Novom Sadu osniva svoj penzioni fond. Osnov za ovo je Zakon o advokatima iz marta 1929. godine, po kojem su

368

Advokatske komore dužne da u roku od dve godine posle stupanja na snagu Zakona, tj. najkasnije do 20. marta 1931. godine, putem osiguranja za slučaj nesreće, iznemoglosti, starosti i smrti, obezbede svojim članovima i njihovim porodicama nužno izdržavanje.

1934. godine kupljena je zgrada u kojoj je danas sedište Komore, na tadašnjoj adresi: Kralja Petra I br. 9. Penzioni fond, kao samostalni pravni subjekt, čiji je osnivač Advokatska komora a organi upravljanja isključivo advokati, strogo vodi računa o imovini fonda. Tu dolaze do izražaja vanred-ne sposobnosti predsednika Komore dr Stevana Adamovića koji, smišljenom i veoma odgovornom politikom raspolaganja novčanim sredstvima, uvećava imovinu fonda. Iz izveštaja se može utvrditi da se radilo u to vreme o znatnim višemilionskim iznosima. Nakon kupovine navedene zgrade 1934. godine, već 27. oktobra 1935. je doneta odluka, opet zaslugom dr Stevana Adamovića, o gradnji dvospratne zgrade na suprotnoj strani placa, tj. u ul. Ilije Ognjanovića, sa šest modernih stanova, a isključivo radi rentiranja. Primera radi, sredstva fonda i Komore su bila plasirana u vrednosne papire Blerovog i Seligmano-vog zajma u veoma znatnim dolarskim iznosima, te u akcije Narodne banke u Beogradu, Državne hipotekarne banke u Novom Sadu, Srpske banke u Novom Sadu i Zagrebu itd. Potom, 1939. godine kupljena je kuća pored na br. 7, koja je takođe spratna sa velikim stambenim prostorom, a u prizemlju poseduje 3 ulična lokala i 12 dvorišnih lokala. Danas je to zgrada u kojoj je sedište Steri-jinog pozorja, prvih suseda naše Komore.

Na kraju bih da iznesem nekoliko činjenica koje ne smeju biti zanemarene.

Dr Stevan Adamović je započeo delatnost u advokaturi 1894. godine. Kasnije je kancelariju vodio sa sinovima dr Aleksandrom Adamovićem i dr Fedorom Adamovićem. Za vreme Prvog svetskog rata bio je, kao intelektu-alac i viđeniji Srbin, interniran u Debrecin. Nakon 6. aprila 1941. godine i okupacije, uhapšen je i proveo je izvesno vreme u zatvoru kao talac, a opet kao istaknuta ličnost jugoslovenskih opredeljenja. Istu sudbinu su imali i nje-govi sinovi. Bili su hapšeni i zatvarani. Za vreme okupacije, pošto im je bio zabranjen rad u advokaturi, bili su primorani da se izdržavaju radeći u predu-zećima u kojima su pre rata imali akcije ili ih zastupali. Sudbina sinova posle smrti oca 4. avgusta 1945. godine je setna i tragična. Dr Aleksandar Adamović nije dočekao oslobođenje 1944. godine u Novom Sadu. Dospeo je do Pariza, a potom do Sjedinjenih Američkih Država, gde je dobio posao u Kongresnoj bi-bilioteci. Dr Fedor Adamović, koji je ostao u Novom Sadu, od novih vlasti je optužen za navodnu službu okupatoru jer je radio u preduzećima kojima su ru-kovodili okupatorski komesari. Osuđen je na 11 meseci zatvora sa prinudnim radom, a imovina mu je konfiskovana. Tek je 1951. godine, ponovo primljen u advokaturu gde je radio sve do 1979. godine, kada se penzionisao. Ostaće

369

upamćen među Novosađanima, kao poslednji borac protiv rušenja starog je-zgra grada – Jevrejske ulice, gde se nalazila njegova palata koju su njegovi preci kupili od pripadnika dinastije Obrenović. Vlasti se, nažalost, na ovo nisu obazirale.

Advokatska komora Vojvodine danas navršava 143. godinu od osnivanja svojih pravnih prethodnica, a za tri godine slaviće vek postojanja Advokatske komore u Novom Sadu. Biti dvadeset godina na čelu jedne Komore s takvom tradicijom podatak je koji iziskuje svako poštovanje i priznanje. Ove reči skroman su doprinos zaslugama dr Stevana Adamovića. One su namenjene i mladim kolegama, sve prisutnijim u našim redovima, kojima bi dr Stevan Adamović mogao biti uzor.

370

АРСИЋ, НИНАЈавно саслушање, 5, 366, 2012.

АРСИЋ, ТАЊАНеки ставови у погледу будућег нор-мирања поглавља о правосуђу на трећем округлом столу о изменама Устава Републике Србије, 9–12, 491, 2017.

БАЊАЦ, НИКОЛАУлога и значај завршне речи, 4, 268, 2012.

БАРИШИЋ, ЛУКА ПЕТАРДр Маја Станивуковић Међународна арбитража са одабраним прилозима, 3, 211, 2014.

БАТРИЋЕВИЋ, АНАЕтички и правни оквири за заштиту добробити експерименталних живо-тиња у Републици Србији, 11, 790, 2012.

БАЧИЋ, СЛАВЕННека питања у вези са опозивом и по-ништајем уговора о поклону у судској пракси, 11, 502, 2008.Значајно правно лексикографско дело, 9, 397, 2008.

БАШИЋ, ЗОРАНИсторијски развој кривичног дела недозвољеног прекида трудноће, 10, 411, 2008.

БЕЛИЋ, МАРИЈАБиблиографија „Гласника”, 1988–2008, садржај бројева, 3, 127, 2008.Дани војвођанске адвокатуре, 5, 294, 2011.Дани војвођанске адвокатуре, 5, 294, 2012.Дани адвокатуре Војводине, 3–4, 182, 2013.

Програм Дана адвокатуре у Војводи-ни, 5, 331, 2014.Програм Дана адвокатуре у Војводи-ни, 5, 272, 2015.

БЕЉАНСКИ, СЛОБОДАНУставне норме о правној помоћи и одбрани окривљеног у кривичном по-ступку, 3, 11, 2008.Нови Закон о адвокатури, 5, 267, 2011.Изводи из представљања књиге, 9, 489, 2011.Ђорђе Вебер, 7–8, 552, 2012.Надница за страх. Угрожавање сигур-ности адвоката, 3–4, 175, 2013.Јуриспруденција милитантне демо-кратије, 11, 591, 2013.Адвокатура у времену кризе, 3–4, 183, 2013.Политичко тумачење Устава, 9–10, 535, 2014.Јаков Игњатовић – писац и адвокат, 5, 335, 2014.Међународно право и суверенитет. Славко Богдановић, Лице балканског принца. Суверенитет и прекогранич-не воде у пракси земаља југоисточне Европе, Нови Сад 2016, 5–8, 327, 2017.Милан Миковић, 2, 102, 2011.Положај суда и судија у предстојећим променама Устава, 3–4, 190, 2017.Мр Ђуро Бошњак, 2, 131, 2017.

БЕШИРЕВИЋ, ВИОЛЕТАПраво на достојанствену смрт, 12, 527, 2008.Правни записи, 11, 546, 2010.

БИКАРЕВИЋ, ДАРКОПоступак решавања притужби у Ми-нистарству унутрашњих послова, 3, 164, 2015.

Библиографија радова објављених у Гласнику Адвокатске коморе Војводине

у периоду 2008–2018. године1

1 Библиографија радова објављених у Гласнику Адвокатске коморе Војводине у пери-оду 2008–2018. године дата је по азбучном реду.

371

БИЛБИЈА, ВЕСНАСтечај – годину дана примене Закона о стечају, 7–8, 383, 2011.Радни и нерадни дани, 7–8, 499, 2012.Правни положај синдиката, 2, 126, 2014.Поступак заштите од злостављања на раду код послодавца, 2016.Законско и подзаконско регулисање заштите узбуњивача. Кључне одред-нице, 5–8, 296, 2017.

БЛАГОЈЕВИЋ, ПРЕДРАГМеђународни аспект историјског ра-звоја помиловања, 4, 231, 2014.

БОГОЈЕВИЋ, РАДЕКривично дело разбојништво, 9, 459, 2013.

БОГДАН ГРУЈИЋ, НЕНАДОднос уговорне и вануговорне одго-ворности за штету, 1–2, 3, 2009.

БОДИРОГА, НИКОЛАВраћање у пређашње стање у парнич-ном поступку, 10, 437, 2008.Сужавање начела непосредности у парничном поступку, 10, 465, 2010.

БОДОЛО, ИШТВАНВештачење уз употребу софтвера за Симулацију саобраћајних незгода – верификација, 3, 107, 2010.

БОРОВНИЦА, МИЛЕНАСудскомедицинско вештачење мобин-га – приказ случаја, 7–8, 340, 2010.

БРАНКОВ, БОБАЗалога на покретним стварима уписа-ним у регистар, 2016.

БРАНКОВИЋ, АЛЕКСАНДАРНачело једнаке плате за једнак рад мушкараца и жена у праву ЕУ, 9, 599, 2012.

БРЕНЕСЕЛОВИЋ, ЛУКАДруштвена опасност злочинца и кри-вично право, 12, 542, 2008.Криминал и криминалитет, 12, 542, 2009.Примењена криминологија, 10, 431, 2010.Примењена криминологија, 1, 12, 573, 2010.

О једној скорашњој анализи наших наследноправних односа, 12, 669, 2013.

БРКИЋ, ЈЕЛЕНАНедозвољене одредбе код уговора о залози у нашем праву, 9, 463, 2011.

БРКИЋ, СНЕЖАНАРехабилитација неосновано осуђених лица, 10, 409, 2009.

ВАРГА, СИНИШАТужбе у области патентног права, 4–5, 229, 2008.Признање патента по УСП и КЕП, 5, 187, 2009.Појам и предмет жига, 12, 525, 2009.Грађанско-правна заштита лојалне конкуренције, 6, 235, 2010.

ВЕЛИКИЋ, БЛАГОЈАЗлостављање на раду, 9, 373, 2008.Интензитет и трајање мобинга, 6, 245, 2009.

ВЕЛИЧКОВИЋ, МИЛЕКривично дело насилничко понаша-ње, 7–8, 344, 2008.

ВЕСЕЛИНОВИЋ, ДРАГАНАристотелово одређење правде, 2, 81, 2017.Рефлексија Друштвеног уговора. Русо као наш савременик, 9–12, 404, 2017.

ВИКЕЛ, МАРТИНПрибављање грађевинских дозвола у Немачкој, САД и Србији, 1, 35, 2014.

ВОДИНЕЛИЋ РАКИЋ, ВЕСНАОд Анимуле до Волгарије, 2, 160, 2012.

ВОЛАР, ДАНИЈЕЛСтицање својине од невласника, 1, 29, 2015.

ВОЛАРЕВИЋ, НИНОСЛАВПравна природа колективног оствари-вања ауторског и сродних права, 11, 576, 2013.Независна дистинктивна улога ра-нијег знака у композитном знаку и вероватноћа настанка забуне у проме-ту, 5–8, 264, 2017.

372

ВРЕБАЛОВ, МИЛИВОЈДани адвокатуре Адвокатске коморе Војводине, 5, 333, 2014.

ВУЈИСИЋ, МАРТАНасиље у породици над малолетници-ма, 3, 186, 2014.

ВУЈИЋ, ВЛАДИМИРСудска пракса, 9, 420, 2010.

ВУКИЋЕВИЋ, МИОДРАГКамата на трошкове поступка, 9, 399, 2008.

ВУЛЕТИЋ, ЈЕЛЕНАVacatio legis, 5, 183, 2009.Трансплантација органа, 1, 38, 2010.

ГАВРИЋ, ИГОРСубјекти уговора о доживотном издр-жавању, 7–8, 431, 2014. Усмени тестамент у упоредном срп-ском праву, 11–12, 571, 2015.

ГОВЕДАРИЦА, ВЕСЕЛИНПроцена умањења животне активно-сти као последица трзајне повреде вратне кичме, 12, 643, 2011.

ГОВЕДАРИЦА, ВЕСЕЛИНИВАНОВ, ЗОРАНФИЛИПОВИЋ, ДРАГОЉУБ

Принципи судскомедицинског вешта- чења умањене опште радне способно-сти, 5–8, 286, 2017.

ГОЛУБОВИЋ, ВЕЛИЗАРЗаступљеност начела праведности у систему социјалног осигурања Срби-је, 11, 659, 2014.

ГРУБАЧ, МОМЧИЛОЈедно погрешно схватање уставних одредаба о ступању закона на снагу, 5, 159, 2009.Одредбе о организацији претходног кривичног поступка Нацрта ЗКП Ср-бије из априла 2010. године упоређене са одговарајућим одреддбама итали-јанског ЗКП, 12, 559, 2010.Одузимање имовине проистекле из кривичног дела, 1, 34, 2010.Уставно судство у Србији, 11, 553, 2011.

Иван Јанковић, На белом хлебу – смртна казна у Србији, 12, 828, 2012.Поводом смрти др Катје Водопивец, 9, 632, 2012.Шта је неуставно у новом Законику о кривичном поступку, 7–8, 411, 2014.Љубомир Тадић као правни писац и професор права, 1, 67, 2014.Вештачење у кривичним стварима према новом Законику о кривичном поступку, 2, 75, 2015.Тибор Варади, Списи и људи, 10, 559, 2015.

ГРУЈИЋ, НЕНАДДавалац издржавања код уговора о до-животном издржавању, 6, 327, 2011.

ДАВИДОВ, СТРАХИЊАМогућности ширења скраћеног кри-вичног поступка, 1, 3, 2011.Велика реконструкција европског кривичног поступка, 12, 617, 2011.Две критичке белешке о Закону о пар-ничном поступку, 4, 135, 2016.

ДАВИДОВИЋ, МИЛАННеовлашћено држање опојних дрога, 9, 383, 2008.Убиство из користољубља и убиство при извршењу разбојништва, 4, 116, 2009.Вештак и стручни саветник у кривич-ном поступку, 2, 107, 2014.

ДАНОЈЛИЋ, МИЛАДИНКомпензација као начин престанка облигација, 9, 431, 2015.

ДЕЛИБАШИЋ, ТОМИЦАВеће новчане казне и дужи рокови за-старе тежих прекршаја, 1, 23, 2013.Застарелост гоњења након правносна-жности пресуде, 10, 543, 2015.Уставност законског појма и третмана прекршаја против јавног реда и мира, 9–12, 453, 2017.

ДОБРОСАВЉЕВ, МИЛАНЗастарелост, 10, 555, 2015.

373

ДОБРОСАВЉЕВ, СВЕТОЗАРТрошкови ванпарничног поступка. Коментар одлуке, 1 55, 2017.

ДОБРОСАВЉЕВ, СРЂАНРеституција. Домети и пракса, 2016.Коментар Правила о раду Огранка Адвокатске коморе Војводине у Но-вом Саду, 9–12, 486, 2017.

ДОМАЗЕТ, СИНИШАЗлоупотреба доминантног положаја, 11, 510, 2008.Појам доминантног положаја у праву конкуренције ЕУ, 9, 379, 2009.Постојање доминантног положаја у праву конкуренције ЕУ, 9, 400, 2010.Везана трговина као облик злоупо-требе доминантног положаја у праву конкуренције Европске уније, 6, 354, 2011.Регионална државна помоћ у праву конкуренције Европске уније, 4, 251, 2012.Везана трговина као облик злоупо-требе доминантног положаја у праву конкуренције Европске уније, 6, 354, 2012.Нове смернице ЕУ о примени правила о државној помоћи за развој широко-појасних мрежа, 3–4, 155, 2013.Уговори у ексклузивној трговини као облик злоупотребе доминанатног по-ложаја у праву конкуренције Европске уније, 6, 370, 2014.Државна помоћ за управљање ризи-ком и кризним ситуацијама у сектору пољопривреде у Европској унији, 7–8, 394, 2015.

ДРАГИЋ, САЊАПракса међународних судова, 10, 549, 2013.Пракса међународних судова II, 141, 2014.Улога Уставног суда у правном си-стему Републике Србије – заштитник људских права и/или четврта инстан-ца? 1, 3, 2015.

ДУБАЈИЋ, ДУШАНСпасавање – институт пловидбеног права, 6, 228, 2009.

Осигурање од одговорности адвоката, 9, 345, 2009.

ДУДАШ, АТИЛАО Преднацрту Закона о задужбинама и фондацијама, 9, 393, 2009.

ЂИСАЛОВ, МИОДРАГПовреда начела јавности, 5, 221, 2010.

ЂУНДИЋ, ПЕТАРПроф. др Маја Станивуковић, Поједи-нац пред Судом европских заједница, 7–8, 344, 2008.

ЂУРЂЕВ, ДУШАНКАПравни оквири финансирања извоза, 10, 422, 2009.

ЂУРЂЕВИЋ, ДЕЈАН Б.О реформи разлога недостојности за наслеђивање, 6, 211, 2009.

ЂУРИЋ, АЛЕКСАНДАР Б.Пореска утаја у кривичном законо-довству БиХ, 4, 235, 2011.

ЂУРИЧИЋ, СВЕТЛАНАНово решење објективног идентитета пресуде и оптужбе, 1, 25, 2008.Исказ вештака у кривичном поступку, 11, 478, 2009.Криминалитет и казнена политика, 1, 37, 2017.

ЕВТИМОВ, ИВАНАВештак и стручни саветник у кривич-ном поступку, 2, 107, 2015.Стицање права својине и службености одржајем према правилима Српског грађанског законика, 7–8, 367, 2015.

ЖИВКОВИЋ, ЈАСМИНАБиблиографија „Гласника”, 1988–2008, садржај по ауторима, 3, 166, 2008.Завршни рачун за 2007. годину, 4–5, 259, 2008.Финансијски план за 2008. годину, 4–5, 261, 2008.Редовна годишња Скупштина Адво-катске коморе Војводине, 6, 296, 2008.

374

ЖИВКОВСКИ, ИГОРБирачко право као људско право, 5, 211, 2013.Искључива економска зона, 6, 359, 2014.

ЖИВКОВСКИ, ИГОРРУБЕЖИЋ, МИЛОШ

Основне конвенције Међународне организације рада и усаглашеност позитивног законодавства Републике Србије са њиховим нормама, 2016.

ЗДЈЕЛАР, МИРОСЛАВСве било је реч, 3, 106, 2008.Др Александар Маркићевић, 2, 104, 2011.Мирјана Јовановић, 1, 88, 2012.Правни афоризми, 3, 219; 4, 291; 5, 342; 6, 397; 7–8, 458; 11, 697, 2014.Не суди се песнику сваког дана, 9, 477, 2015.Правни афоризми, 2, 121; 3, 183, 2015.

ЗИНДОВИЋ, ИЛИЈАМетодологија израде првостепене пресуде у парничном поступку, 2, 51, 2011.

ИВАНОВ, ЗОРАНОцена опште животне активности, 6, 284, 2008.Злостављање на раду, 9, 373, 2008.Интензитет и трајање мобинга, 6, 245, 2009.Процена умањења животне активно-сти као последица трзајне повреде вратне кичме, 12, 643, 2011.

ИВАНОВ, ЗОРАНГОВЕДАРИЦА, ВЕСЕЛИН

Доминантност последица повређи-вања у вештачењу умањење радне способности, 2, 92, 2017.

ИВАНОВИЋ, АЛЕКСАНДАР Р.БРАНКО, МУНИЖАБА

Однос принципа in dubio pro reo и континуитета доказа према одредбама актуелног Законика о кривичном по-ступку Републике Србије, 1, 17, 2017.

ИЛИЋ, ВЛАДИМИРРецепција два римска едикта у Срп-ски грађански законик, 4, 195, 2015.

ИЛИЋ, ГОРАН П.Запажања о уређењу судијске функци-је, 3–4, 190, 2017.

ИЛКИЋ, ЗОРАНУслови осигурања као врста правила пословања, 9, 366, 2009.Дејство акцесорних услова осигура-ња, 3, 152, 2011.Доцња дужника, 10, 521, 2011.Накнада нематеријалне штете проу-зроковане телесним повређивањем или нарушавањем здравља, 6, 429, 2012.Рента као накнада штете проузрокова-не у саобраћајним несрећама, 6, 279, 2013.

ЈАНКОВ, ДРАГОМИРОсврт на одлуку Уставног суда о не-сагласности Закона о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине са Уставом, 9–10, 610, 2014.

ЈАНКОВИЋ, НЕВЕНАОсновно право јавног тужиоца и наче-ло ne bis in idem, 4, 262, 2014.

ЈЕКИЋ, БОРИВОЈ Н.Владимир Трухар, 7–8, 403, 2013.

ЈЕМУОВИЋ, ЈЕЛЕНАЗаштита права пацијената у правном систему Републике Србије, 2, 119, 2017.

ЈЕЧМЕНИЋ, МИЛАНПовреда начела савесности и поште-ња и злоупотреба права из уговора о доживотном издржавању, 5, 225, 2013.

ЈОВАНОВИЋ-ТОМИЋ, МИРЈАНАЗакон о бележништву и Закон о про-мету непокретности у функцији дискриминације адвокатуре и права појединаца, ванредни број, 483, 2014.О делегитимној одлуци Уставног суда, 5, 320, 2014. Уставни положај Аутономне Покраји-не Војводине, 9–10, 627, 2014.

375

ЈОВАНЧЕВИЋ, НЕДЕЉКОНачело законитости и кривично дело злоупотреба службеног положаја, 1, 3, 2010.

ЈОВАШЕВИЋ, ДРАГАНКорупција у међународном и упоред-ном кривичном праву, 1. део, 4–5, 207, 2008.Примена амнестије у кривичном пра-ву, 11, 471, 2008.Кривична дела у вези са опојним дрогама у упоредном кривичном за-конодавству, 3, 47, 2009.Примена новчане казне, 11, 461, 2009.Корупција у међународном и упоред-ном кривичном праву, 3, 111, 2011.

ЈОВЕТИЋ, МИРЈАНАИнтензитет и трајање мобинга, 6, 245, 2009.

ЈОЖА, ЛАСЛОПочеци коморског органиовања адво-ката на подручју данашње Војводине у XIX веку, 5, 280, 2015.Ружа Дулић, 1934–2017, 5–8, 331, 2017.

ЈОКСИЋ, ИВАНРесторативна правда у светлу алтер-нативног реаговања на криминалитет малолетника, 11, 488, 2009.Постојање доминантног положаја у праву конкуренције ЕУ, 9, 386, 2010.Кривичноправна заштита од дискри-минације у Србији, 6, 311, 2011.Специфичност малолетничког затвора у Хрватској, 11, 713, 2012.Малолетнички закон у упоредном за-конодавству, 11, 563, 2013.Тешка крађа у старом и средњем веку, 3, 155, 2014.Тумачење у кривичном праву, 6, 311, 2015.Примери из судске праксе у старом српском правосуђу, 11–12, 589, 2015.

КАЛАБА, ДРАГАН У. Кривично дело, 4, 144, 2009.Мера безбедности обавезно лечење наркомана, 2, 81, 2010.

Кривично дело насилничко понашање на спортској приредби, 4, 250, 2011.Дело малог значаја, 11, 595, 2011.Европски суд за људска права, 7–8, 413, 2011. Одлуке судске праксе, 6, 367, 2011.Домаћа пракса, 7–8, 431, 2011. Одлуке судске праксе, 12, 665, 2011.Изузеће судије, 5, 366, 2012.Одлуке судске праксе, 1, 74; 2, 166; 3, 235; 4, 312; 6, 442; 7–8, 535; 9, 623; 10, 694; 11, 762; 12, 837; 2012. Одлуке судске праксе, 1, 35; 2, 103; 2013.Продужење притвора и рокови, 10, 540, 2013.Подстрекавање, чл. 34. КЗ као облик саучесништва у судској пракси, 5–8, 333, 2017.Помагање, чл. 35. КЗ као облик сау-чесништва у судској пракси, 5–8, 344, 2017.Кривично дело надриписарство, чл. 342. КЗ. Законодавна решења, диле-ме, судска пракса, 9–12, 494, 2017.

КЕКЕЗ, АНАСурогат материнство, 10, 538, 2011.Поступак медијације у случајевима међународне грађанскоправне отмице деце, 3, 202, 2014.

КЛЕУТ, МАРИЈАРадивој Степанов Раде, 10, 564, 2015.

КНЕЖЕВИЋ, МАРКОО привременим мерама арбитражног суда, 6, 271, 2008.Умешач са положајем обичног супар-ничара, 11, 616, 2013.Судска пракса из грађанског права, 3–4, 186; 5, 259; 7–8, 390; 9, 470; 10, 547; 2013.Судска пракса из грађанског права, 2, 135, 2017.

КОВАЧЕВИЋ, МИЛИЦАОдговорност малолетних учинилаца кривичних дела, 6, 411, 2012.

376

КОВАЧЕВИЋ, НАДАПојам и значај управних аката, 11, 530, 2010.Значај контроле уставности, 4, 217, 2011.

КОМШИЋ, ЈОВАНПринципи конституционализма и њи-хово кривотворење у Србији, 9–10, 549, 2014.

КОЊЕВИЋ, ДРАГАНОпроштајни говор..., 2, 133, 2017.

КОРХЕЦ, ТАМАШЈавно-правни положај Аутономне По-крајине Војводине, 9, 355, 2008.Осврт на правни оквир и праксу елек-тронског управљања, 6, 419, 2012.

КОЧАН, ЕДИНАПојам и основне карактеристике стварних службености, 4, 246, 2014.

КУБИЊЕЦ, ЈАНКОНадлежност, 7–8, 303, 2008.Реч о „Гласнику”, 3, 85, 2008.Манифестација суштине права у ин-ституту шефа државе, 7–8, 313, 2009.Логична али неправедна одлука, 6, 264, 2010.Важење права, 7–8, 463, 2012.Реч уредника, ванредни број, 477, 2014.

ЛАЗАРЕВИЋ, РАДОВАНКривично дело разбојништво, 9, 459, 2013.

ЛОПЕС БАРРОСО, КРИСТИНАКратка анализа појединих одредби За-кона о ауторским и сродним правима, 12, 611, 2010.

ЛОТИНА, МИРОСЛАВБоривоје Јекић, 5, 290, 2015.

ЉУБОЈЕВ, НАДЕЖДАОпшта концепција Закона о финансиј-ском лизингу и утврђивање субјеката финансијског лизинга, 4, 103, 2009.

МАКСИМОВИЋ, АНДРИЈАНАЗлоупотребе психоактивних суп-станци у популацији учиналаца кривичних дела, 1, 51, 2015.

МАМУЛА, П. ЂОРЂЕО праву на обезбеђење довољно вре-мена за припрему одбране, 1, 3, 2016.

МАНДИЋ, ИВАНОблици неправа детерминисани спо-љашњим елементима права, 1, 5, 2017.

МАНИЋ, САМИРПретпоставке, услови одговорности за прекид преговора, 9, 565, 2012.Новчана накнада за душевне болове због наружености, 7–8, 363, 2013.

МАРИЋ, ДАРИЈАЗаблуда и правне последице заблуде, 2, 79, 2014.

МАРКОВИЋ, ВЕЛИСАВУговор о пуномоћству, 12, 790, 2012.Остваривање права полицијских слу-жбеника на додатке на плату, 2, 77, 2013.Исплата отпремнине због отказа уговора о раду запосленом услед „технолошког вишка”, 11, 672, 2014.Престанак радног односа на иници-јативу запосленог у примени права, 9–12, 466, 2017.

МАРКОВИЋ, МИЛОШПовезивање привредних друштава, 12, 711, 2014.

МАРТИНОВИЋ, ДАВОРДомаћа и страна судска пракса, 3–4, 180, 2013.

МАРЧЕТИЋ, ДРАГАНАНегаторна тужба као могући инстру-мент заштите животне средине, 12, 6, 2010.

МАРЧЕТИЋ, СВЕТЛАНАИзвршни органи у локалној самоупра-ви, 5, 191, 2010.Управни акт – појам и врсте, 11, 508, 2010.

МАТИЈАШЕВИЋ-ОБРАДОВИЋ, ЈЕЛЕНА

Симуловани послови – посебна до-казна радња у актуелном кривичном процесном законодавству и пракси, 9–12, 391, 2017.

377

МАТКОВИЋ, АЛЕКСАНДАРУставне слободе и права грађана у амбијенту тоталитарних режима, 1, 3, 2014.Француски закон бр. 2001–504 од 12. јуна 2001. године као извор верске дискриминације и друштвене деста-билизације, 5, 199, 2016.

МАЧВАНИН, НАДАСудскомедицинско вештачење мобин-га – приказ случаја, 7–8, 340, 2010.

МЕДОВИЋ, ВЛАДИМИРПраво на настањивање у Европској унији, 2, 65, 2008.Споразум о стабилизацији и придру-живању, 10, 449, 2008.Хармонизација права Србије са прав-ним тековинама Европске уније, 1, 20, 2010.Право српских држављана на бавље-ње адвокатуром у Европској унији, 9, 583, 2012.

МИДОРОВИЋ, ВУКИЦАНакнада штете због професионалног обољења, 2, 57, 2008.Рехабилитација политичких осуђени-ка, 12, 559, 2008.

МИДОРОВИЋ, СЛОБОДАСлободан М. Марковић, Право инте-лектуалне својине и информационо друштво, 9–10, 633, 2014.

МИЛЕНКОВИЋ, РАДМИЛАНакнада штете у случају смрти или повреде кућног љубимца, 10, 525, 2015.

МИЛИНКОВИЋ, ГОРДАНАМобинг, 3, 116, 2010.Логична али неправедна одлука, 6, 264, 2010.

МИЛИЋ, ИВАНДужност окривљеног да говори на своју штету, 9, 447, 2015.Правне последице прекршајног ка-жњавања, 5–8, 253, 2017.

МИЛОВАНОВИЋ, МИЛОШЗахтев за преиспитивање правносна-жне пресуде Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, 2, 3, 2011.

МИЛОСАВЉЕВИЋ, МИРОСЛАВМИЛОСАВЉЕВИЋ, ЈЕЛЕНА

Корпорацијска права акционара у ак-ционарском друштву, 9–12, 443, 2017.

МИРКОВ, ЖЕЉКОНачело опортунитета кривичног го-њења, 7–8, 483, 2012.Начело in dubio pro reo као обележје правичног кривичног поступка, 1, 24, 2014.

МИУЦА, МАРИЈАУстаљивање међународне надлежно-сти Perpetuatio iuris distionis, 5, 280, 2011.Породица, школа, групе вршњака и криминалитет, 1, 56, 2012.

МОРАВАЦ, СИНИШАОдговорност прикривеног иследника, 4, 167, 2016.

МРКШИЋ, МАРИЈАПотенцијал хармонизације и предно-сти употребе soft law извора у области међународних трговинских уговора, 9, 439, 2013.

МУНИЖАБА, ЗАГОРКАПриказ измена и допуна Закона о пар-ничном поступку, 5, 224, 2010.Накнада за кашњење у испуњењу нов-чаних обавеза, 12, 755, 2014.Привредна друштва у Европској уни-ји, 7–8, 348, 2010.

НАКИЋ, ЈАКОБСтатус домаћег парничног предмета до доношења одлуке суда Еуропске уније у поводу постављеног претход-ног питања, 9–12, 478, 2017.

НАКИЋ, ЈАКОБРУЖИЧКА, БРУНО

Кауциона хипотека, 9, 458, 2015.

НЕШИЋ, АНАЕндрију Винсент, Теорија државе, 12, 656, 2011.

378

НЕШКОВИЋ, РАСТКООснов одговорности државе за накна-ду штете, 5, 239, 2015.

НИКИТОВИЋ, СВЕТОЗАР Р.Продужено кривично дело у новом КЗ Србије, 2, 93, 2011.Помагање као облик саучесништва као самостално кривично дело, 7–8, 394, 2011.

НИКОЛИЋ, ДУШАНПравна заштита животне средине и одрживи развој цивилизација на по-грешном путу?, 12, 781, 2012.Прибављање грађевинских дозвола у Немачкој, САД и Србији, 1, 35, 2014.

НИКОЛИЋ, МИРАЗлостављање на раду, 9, 373, 2008.Интензитет и трајање мобинга, 6, 245, 2009.

НИКОЛИЋ, СОФИЈАЕвиденција непокретности у Аустри-ји, 10, 503, 2009.Општи правобранилац Суда правде Европске уније, 11, 682, 2014.

НОВКОВИЋ, СИНИШАПраво на настањивање и припадност привредних друштава у праву Европ-ске уније, 10, 506, 2013.

ОМЕРЧАУШЕВИЋ, МАРИЈАНАЗатезне камате на потраживање нак-наде штете, 7–8, 377, 2013.

ОПАЧИЋ, АНАИндивидуални стечај, 1, 37, 2012.Индивидуални стечај у контексту ре-гионалног и међународног развоја, 2, 59, 2013.

ПАВЛОВИЋ, МИРЈАНАНовчана казна у кривичном праву Бо-сне и Херцеговине, 6, 290, 2013.

ПАЈВАНЧИЋ, МАРИЈАНАНадлежности Председника Републи-ке, 7–8, 267, 2009.Аутономне Покрајине, 9–10, 593, 2014.Уставни положај судова у оквиру ор-ганизације власти. Нормативни оквир

– проблеми нормативног и фактичког карактера, 3–4, 173, 2017.

ПАНТЕЛИЋ, ВЕСНАСудскомедицинско вештачење мобин-га – приказ случаја, 7–8, 340, 2010.

ПАСТОР, ИШТВАНСвечани говор, 5, 277, 2015.

ПЕЈАК ПРОКЕШ, ОЛИВЕРАСудскомедицинско вештачење мобин-га – приказ случаја, 7–8, 340, 2010.

ПЕЈОВИЋ, ДРАГАНАСлобода одлучивања о рађању деце у нацрту Грађанског законика Републи-ке Србије, 5, 216, 2016.

ПЕТРОВ, АЛЕКСАНДАРБрачност као брачна сметња за стица-ње у ванбрачној заједници, 1, 34, 2008.Регресни захтев гарантног фонда, 6, 261, 2010.Др Драгослав Словић, Судски правни докази, 1, 63, 2014.

ПЕТРОВИЋ, ЗДРАВКОБездржавинска залога на покретним стварима, 11, 491, 2010.

ПЕТРОВИЋ, ИВАНОрганизација и функционисање вла-сти подручја ширег Лондона, 1–2, 30, 2009.Француски модел локалне власти, 3, 91, 2010.

ПЕТРОВИЋ, МИЛОШЗоне и места под специјалном зашти-том у оружаним сукобима, 3, 183, 2012.

ПЕТРОВИЋ, ТАТЈАНААнгажовање прикривеног иследника, 4, 147, 2016.

ПЛОЈОВИЋ, САФУАДАНЗлоупотребе психоактивних суп- станци у популацији учиналаца кри- вичних дела, 1, 51, 2015.

ПОПИВОДА, ДУЊАЕлектронски потпис, 7–8, 327, 2009.

379

Алеаторни теретни уговор, 4, 160, 2010.Actiones liberae in causa, 10, 528, 2011.10 Years since adoption of the UN Convention on the Rights of Persons with disabilities in Serbia, 5–8, 277, 2017.

ПОПОВ, СНЕЖАНАЗлостављање на раду, 9, 373, 2008.Интензитет и трајање мобинга, 6, 245, 2009.

ПОРОБИЋ, МИРОСЛАВОвлашћење службеног лица за ре-шавање у управним стварима, 6, 291, 2008.Ревизија и жалба у управним ствари-ма бораца и војних инвалида, 2, 70, 2010.

ПОЧУЧА, МИЛАНОстваривање и накнада парничних трошкова, 9, 371, 2010.Посебна имовина супружника, 9, 447, 2011.Заједничка имовина супружника, 2, 128, 2012.

ПРОВЧИ, ДАРИНКАОпшта забрана дискриминације, 1, 32, 2011.

ПУШАЦ, ЈОВАНАПрава наручиоца по основу одговор-ности извођача за недостатке који умањују квалитет грађевине, 12, 632, 2011.

РАДМАНОВАЦ, ЕМИЛИЈАПравно лице као давалац издржавања код уговора о доживотном издржава-њу, 2–3, 51, 2016.

РАДОВАНОВ, АЛЕКСАНДАРМетодологија израде првостепене пресуде у парничном поступку, 2, 51, 2011.Развој судског система, 11, 576, 2011.Битне карактеристике новог Закона о парничном поступку, 1, 3, 2012.Битне карактеристике новог Закона о парничном поступку, 2, 95, 2012.

Компензација као начин престанка облигација, 9, 431, 2015. Рокови и пасивна легитимација код паулијанске тужбе, 6, 288, 2016.

РАДОВАНОВ, АЛЕКСАНДАРОРЕЉ, ЗОРАН

Новчана примања запослених, 4, 219, 2015.

РАДОЈИЧИЋ, ДРАГАНАСудови добрих људи у Боки Которској у време аустријске владавине, 2, 43, 2008.

РАДОЊИЋ, АЛЕКСАДа ли судије стварају право? 6, 327, 2015.Критички осврт на „Глас против забране из члана 1717 Нацрта Грађан-ског законика Републике Србије” и на стицање од невласника у нацрту. Пут ка новом стицању од невласника, 5–8, 312, 2017.

РАДУЛОВИЋ, СРЂАНЗастарелост и други слични правни институти, 6, 395, 2012.Противправност као услов одговорно-сти за штету, 3–4, 123, 2013.

РАЈКОВИЋ, РАТКОСолидарност поверилаца, 4–5, 252, 2008.Залагање потраживања, 3, 102, 2010.

РАКИЋ, ГОРАНИндиректна експропријација у обла-сти страних улагања, 2, 148, 2012.

РАКОЧЕВИЋ, ПЕТАРОдговорност без кривице медицин-ских радника, 1, 19, 2011.Кривичноправна одговорност због за-гађења животне средине, 4, 199, 2011.

РАЧИЋ, АНЂЕЛКАВрсте насиља над децом у породици, 6, 265, 2016.

РАШЕВИЋ, ЖИВОРАДЗабрана дискриминације и општа забрана дискриминације у пракси Европског суда за људска права, 5, 344, 2012.

380

РЕШЕТАР, ДЕЈАНЛишење живота из самилости, 2, 108, 2017.

РИЛАКОВИЋ, ИЛИЈАИскључива економска зона, 6, 359, 2014. Једнак и равноправан третман стра-них улагача, 4, 278, 2014.

РУБЕЖИЋ, МИЛОШПравни оквир заштите од комуналне буке у Републици Србији и његова усаглашеност са директивом 49/2002/ЕС Сербиа, 9–12, 419, 2017.

РУЖИЋ, ГОРАНАСистем санкција у старом и новом За-кону о прекршајима, 12, 509, 2009.Насиље у породици, 1–2, 23, 2009.Професионална судијска етика, 6, 247, 2010.

САЛМА, МАРИЈАО ванпарничном поступку Аустрије, 4–5, 242, 2008.

СИКИМИЋ, СРЂАНПоздравни говор председника Адво-катске коморе Војводине, 5, 273, 2015.

СИМИЋ, ИГОРПравни положај општине Северна Митровица, 2016.

СИЧ, МАГДОЛНАНотари, Тамас, Studia Iuridico-philolo-gica, 7–8, 338, 2009.

СЛИЈЕПЧЕВИЋ, ЉУБАПраво на правично суђење, 5, 224, 2010.Уставна жалба, 3, 177, 2011.Право на живот, 4, 283, 2012.Право на делотворни правни лек, 2, 89, 2013.Поједина процесна права, 12, 747, 2014.Право на браниоца, 7–8, 407, 2015.Право на приватност у домаћим и ме-ђународним прописима, 2016.

СТАМЕНКОВИЋ, ДРАГАНАДушко Медић, Ново стварно право Републике Српске, 6, 311, 2013.

Проф. др Зоран Арсић, доц. др Вла-димир Марјански Право привредних друштава, 12, 697, 2013.

СТАНИШИЋ, ЈАДРАНКАИстицање више тужбених захтјева у једној тужби, 4, 283, 2012.

СТАНИШИЋ, СЛОБОДАНОдговорност за штету због избацива-ња предмета или просипања текућина из просторија, 3, 199, 2012.

СТАНОЈЕВ, ВЛАДАНПрава, дужности и овлашћења ин-спекцијских органа, 10, 435, 2009.Проблеми обезбеђивања владавине права у Мандатном прекршајном по-ступку, 4, 154, 2010.Примена нових начина за утврђивање одлучних чињеница, 3, 165, 2011.

СТЕПАНОВ, РАДИВОЈДушко Врбан, Социологија права – увод и изворишне основе, Загреб 2006, 10, 454, 2008.Vacatio legis – од римског права до права ЕУ, 5, 175, 2009.Српска правна ревизија, 3, 84, 2009.Пет минута филозофије права, Гу-става Радбруха, 12, 549, 2009.Цивилизацијска спирала правде, 9, 477, 2011.Уставни патриотизам у Србији, 10, 647, 2012.Уставни и политички триптих Војво-дине, 9–10, 573, 2014.

СТЕФАНОВИЋ, НЕНАДРазвој судског система, 11, 576, 2011.

СТОЈКОВИЋ, САНДРАПрава осумњиченог у предкривичном поступку, 7–8, 339, 2013.

СТОЈШИЋ, ЉИЉАНАПоложај, права и дужности инспекто-ра рада, 7–8, 327, 2008.

ТЕОФИЛОВИЋ, ЗОРАНПосебни облици у институту сауче-сништва, 3, 68, 2009.Важење кривичног законодавства Ре-публике Србије, 1, 40, 2011.

381

ТЕОФИЛОВИЋ, ПЕТАРНезависност парламентарних омбуд-смана, 7–8, 309, 2010.Тамаш Корхец, Управно право, 2, 99, 2013.

ТОШИЋ, ДАНИЈЕЛАПретпоставка невиности у нашем праву и у пракси Европског суда за људска права, 10, 658, 2012.Злостављање на раду – Законска регу-латива и осврт на злостављање жена, 3, 170, 2014.Етиологија насилничког понашања, 1, 17, 2016.

ТОШИЋ, НАТАША Научни и практични аспекти увиђаја, 6, 383, 2014.

ТРИПКОВИЋ, БОШКОО одговорности шефа државе у Ср-бији. Два недовршена концепта, 7–8, 278, 2009.

ЋОРАЦ, САНДАПонављање поступка у парници због одлуке Европског суда за људска пра-ва, 4, 207, 2015.

ЋОРОВИЋ, ЕМИРО могућим правним дејствима нужне одбране, 5, 331, 2012.

УКИЋ, НИХАДПраво на јавно суђење, 3, 216, 2012.

УКРОПИНА, ДАНКООбавезе и права посредника у промету непокретности и закупу не-покретности, 6, 341, 2015.

УКРОПИНА, ДЕЈАНКатедра Адвокатске коморе Војводи-не, 9, 476, 2011.

ФАЈФРИЋ, ЖЕЉКООсамдесет година „Гласника”, 3, 90, 2008.Јаков Игњатовић – књижевник и адво-кат, 3, 73, 2009.Адвокатска породица Камбер, 4, 177, 2010.Да ли адвокатима недостаје духов-ност?, 2, 96, 2011.

Коста Трифковић, новосадски адвокат и књижевник, 7–8, 399, 2011.Адвокат Богобој Атанацковић – писац првог оригиналног српског романа, 3, 227, 2012.Др Илија Вучетић – адвокат у Новом Саду, 6, 304, 2013.Хронике Адвокатске коморе Војводи-не, 12, 691, 2013.Адвокат у књижевним делима Јаше Томића, 7–8, 448, 2014.

ФЛЕИС, РИТАДамир Шите, Колеге Глембајеви. Студије Дамира Шите о судским из-вршитељима, 11–12, 606, 2015.

ХЕКА, ЛАДИСЛАВИнституција Председника Републике у правним системима словенских на-рода, 7–8, 278, 2010.

ХЕКА, ЛАСЛОСудска власт у словенским државама, 1, 3, 2008.Мађарска породичноправна регулати-ва према новом Грађанском законику, 3, 131, 2015.

ХРУСТИЋ, ХАСИБАУ правцу ревизије уговора о избегава-њу двоструког опорезивања у Србији, 2, 55, 2010.Порески третман ликвидације прав-них лица, 10, 677, 2012.Порески третман ликвидације прав-них лица, 5, 237, 2013.Пореска кривична дела, 10, 521, 2013.Опорезивање прихода правних лица –нерезидената у Србији, 12, 730, 2014.Права пореских обвезника и њихова заштита, 2, 103, 2015.Рефундација пореза купцу првог ста-на, 1, 44, 2017.

ЦВЕЈИЋ ЈАНЧИЋ, ОЛГАОснован европски Правни институт, 9, 492, 2011.

ЦВЕТКОВИЋ, ПЕТАРРазвојни правци истражног поступка и истраге, 7–8, 376, 2015.

382

ЦМИЉАНИЋ, БАЈО М.Специфичности међународноправне норме о забрани трговине људима, 10, 491, 2015.

ЦОКОВИЋ, САБАХУДИНОмогућавање уживања опојних дрога, 3–4, 136, 2013.Обично убиство, 9, 419, 2013.

ЧОВИЋ, АНАЧОВИЋ, ДРАГАН

Законска регулатива и пракса у обла-сти усвојења деце на територији Косова и Метохије, 12, 821, 2012.

ЧОКОЛИЋ, АТТИЛА200 године Опћег аустријског грађан-ског законика, 12, 639, 2013.Како је настало одвјетништво, и тко су били највећи одвјетници античког свијета, 5, 295, 2014.

ЧОЛОВИЋ, ИВАНХуманистичка мисао Слободана Бе-љанског, 2, 157, 2012.

ЧУВАРДИЋ, ЈОСИПКауза код доброчиних уговора, 1, 3, 2013.

ШЕЛ, СТИВЕН Р. Прибављање грађевинских дозвола у Немачкој, САД и Србији, 1, 35, 2014.

ШКЕРО ПЕТРОВИЋ, ВИДАВисоки савет судства. Статус, избор, разрешење, мандат, чланство, надле-жност, 3–4, 215, 2017.

Библиографију саставиоМилан Караћ

383

С А О П Ш Т Е Њ А

SA SEDNICE UPRAVNOG ODBORA održane 03. 10. 2018. godine

1. KORAĆ MILE, diplomirani pravnik, rođen 22. 04. 1986. godine UPISUJE SE 10. 10. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advo-katske kancelarije u Novom Sadu, Maksima Gorkog 10a, stan 13.

2. DULIĆ STEFAN, diplomirani pravnik, rođen 19. 02. 1991. godine UPISUJE SE 10. 10. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advo-katske kancelarije u Novom Sadu, Miroslava Antića 7.

− BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika DULIĆ STEFAN, advokatski pri-pravnik kod Beljanski Vladimira, advokata u Novom Sadu, sa danom 09. 10. 2018. godine zbog upisa u Imenik advokata ove Komore.

3. MILOVIĆ IVANA, diplomirani pravnik, rođena 13. 08. 1990. godine UPISUJE SE 10. 10. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Subotici, Matije Korvina 17.

4. BACKOVIĆ VUK, diplomirani pravnik, rođen 27. 04. 1982. godine UPISUJE SE 10. 10. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advo-katske kancelarije u Novom Sadu, Maksima Gorkog 50/1.

5. KOJIĆ JOVAN, diplomirani pravnik, rođen 28. 10. 1987. godine UPISUJE SE 10. 10. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advo-katske kancelarije u Kovinu, Svetozara Markovića 7.

6. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu KONJEVOD DAJANA, rođena 20. 05. 1995. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Konjevod Ivana, advokata u Zrenjaninu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

7. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu BIGOVIĆ MILJANA, rođena 13. 05. 1995. godine, na advokatsko-pripravnič-ku vežbu kod Pupović Ivane, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

8. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu RADOVANOVIĆ GORDANA, rođena 03. 01. 1989. godine, na advokatsko- -pripravničku vežbu kod Radovanov Milenka, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

9. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu PANIN PETAR, rođen 27. 02. 1995. godine, na advokatsko-pripravničku ve-žbu kod Kovač Aleksandra, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

384

10. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu KOČIĆ ŽELJKO, rođen 19. 12. 1995. godine, na advokatsko-pripravničku ve-žbu kod Horovic Vladimira, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

11. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvo-dine u Novom Sadu MIRKOVIĆ SAVO, rođen 07. 01. 1990. godine, na advokatsko- -pripravničku vežbu kod Milanović Vladimira, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

12. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu VASIN BOJANA, rođena 27. 10. 1994. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Subakov V. Miloša, advokata u Bečeju, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

13. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu PETROVIĆ TAMARA, rođena 23. 08. 1994. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Grba Božidara, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

14. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu MARIĆ VIOLETA, rođena 21. 03. 1981. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Nikolić Matulin Svetlane, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

15. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu TOMIĆ DEJANA, rođena 25. 11. 1992. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Vuletić Nenada, advokata u Subotici, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

16. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu VOĐEVIĆ SPASOJE, rođen 15. 08. 1994. godine, na advokatsko-pripravnič-ku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

17. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu STAMENKOVIĆ NEVENA, rođena 05. 05. 1993. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Pavlov Gorana, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

18. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu TAPAVIČKI STEFAN, rođen 03. 06. 1993. godine, na advokatsko-pripravnič-ku vežbu kod Lakićević Šili Jelene, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

19. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu STOJKOVIĆ JELENA, rođena 05. 12. 1994. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Mandić Vladimira, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

20. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu MITROVSKI MARKO, rođen 04. 08. 1991. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Mitrovski Ivana, advokata u Pančevu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

21. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu RADIĆ SANJA, rođena 12. 01. 1993. godine, na advokatsko-pripravničku ve-žbu kod Zagorčić Predraga, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

385

22. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu VITAS DRAGAN, rođen 22. 11. 1991. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u traja-nju od dve godine.

23. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu GUDELJ OLIVERA, rođena 17. 02. 1990. godine, na advokatsko-pripravnič-ku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

24. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu OKUKA JELENA, rođena 28. 01. 1986. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Đuran Milić Emine, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u traja-nju od dve godine.

25. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu RISTIĆ MILAN, rođen 24. 07. 1992. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Bajić Gordane, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

26. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine GADŽURIĆ JAN-KOVIĆ MILICA, advokat u Sremskoj Mitrovici sa danom 01. 09. 2018. godine, na lični zahtev.

− Imenovana zadržava članstvo u Posmrtnom fondu AK Vojvodine i nakon brisanja. − Janković Milan, advokat u Sremskoj Mitrovici, postavlja se za preuzimatelja advo-

katske kancelarije.27. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine STANOJČIĆ DU-

ŠAN, advokat u Rumi sa danom 01. 09. 2018. godine, na lični zahtev. − Imenovani zadržava članstvo u Posmrtnom fondu AK Vojvodine i nakon brisanja. − Stanojčić Jovan, advokat u Rumi, postavlja se za preuzimatelja advokatske

kancelarije.28. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine GOLIJANIN VO-

JIN, advokat u Zrenjaninu sa danom 01. 10. 2018. godine, radi penzionisanja. − Imenovani zadržava članstvo u Posmrtnom fondu AK Vojvodine i nakon brisanja. − Radivojević Marina, advokat u Zrenjaninu, postavlja se za preuzimatelja advokat-

ske kancelarije.29. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine ALEKSIĆ GOR-

DANA, advokat u Novom Sadu sa danom 04. 10. 2018. godine, radi preseljenja advokatske kancelarije na teritoriju Advokatske komore Beograda.

30. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine JOVČIĆ DRAGANA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Kupres Slađane, advokata u Novom Sadu, sa danom 07. 09. 2018. godine.

31. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine STANKOVIĆ KATARINA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-priprav-ničkoj vežbi kod Maraš Ivane, advokata u Novom Sadu, sa danom 06. 09. 2018. godine.

32. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine JOVANIĆ TATJANA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Savin Sonje, advokata u Novom Sadu, sa danom 07. 09. 2018. godine.

386

33. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine MARINKOVIĆ MILAN, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravnič-koj vežbi kod Gucunja Milana, advokata u Novom Sadu, sa danom 07. 09. 2018. godine.

34. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine ARSENOVIĆ IVANA, advokatski pripravnik u Pančevu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Jakovljević Stevana, advokata u Pančevu, sa danom 10. 09. 2018. godine.

35. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine PE-TROVIĆ DANILO, advokatski pripravnik u Inđiji, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Malić Nikole, advokata u Inđiji, sa danom 12. 09. 2018. godine.

36. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine SPAJIĆ BOJANA, advokatski pripravnik u Rumi, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Spajić Srbislava, advokata u Rumi, sa danom 01. 09. 2018. godine.

37. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine TEPAVAC NEVENA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Kapun Dragana, advokata u Novom Sadu, sa danom 01. 09. 2018. godine.

38. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine RADIN MINA, advokatski pripravnik u Zrenjaninu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Radin Dragana, advokata u Zrenjaninu, sa danom 05. 10. 2018. godine.

39. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine GAJDOBRANSKI JOVANA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-priprav-ničkoj vežbi kod Žunić Vitomira, advokata u Novom Sadu, sa danom 21. 09. 2018. godine.

40. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine BUDOVALČEV ALEKSANDAR, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko- -pripravničkoj vežbi kod Jovović Vukašina, advokata u Novom Sadu, sa danom 01. 09. 2018. godine.

41. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine JA-KUS IVANA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Radović Nebojše, advokata u Novom Sadu, sa danom 30. 06. 2018. godine.

42. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine PROLIĆ DAJANA, advokatski pripravnik u Subotici, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Matić Miroslava, advokata u Subotici, sa danom 02. 07. 2018. godine.

43. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine DELIĆ STRAHINJA, advokatski pripravnik u Apatinu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Milojičić Branislava, advokata u Apatinu, sa danom 29. 09. 2018. godine.

44. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine PAVLOVIĆ SUZANA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Maraš Ivane, advokata u Novom Sadu, sa danom 27. 09. 2018. godine.

45. UZIMA SE NA ZNANJE da BARIŠIĆ PETRA LUKI, advokatu u Novom Sadu, privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom zbog stručnog usavršavanja u inostran-stvu, u periodu od 01. 10. 2018. do 30. 09. 2020. godine.

− Mirković Bojan, advokat u Novom Sadu, određuje se za privremenog zamenika.46. UZIMA SE NA ZNANJE da MAROSIUK LUKI, advokatu u Subotici, privreme-

no prestaje pravo na bavljenje advokaturom zbog stručnog usavršavanja u inostranstvu, u periodu od 03. 10. 2018. do 31. 05. 2019. godine.

− Marosiuk Ćurčić Malagurski Jelena, advokat u Subotici, određuje se za privreme-nog zamenika.

387

47. UZIMA SE NA ZNANJE da će PEKIĆ STEFANU, advokatskom pripravniku u Novom Sadu, privremeno prestati pravo na obavljanje advokatsko-pripravničke vežbe zbog stručnog usavršavanja u inostranstvu, u periodu od 10. 09. 2018. do 31. 03. 2021. godine.

48. UZIMA SE NA ZNANJE da LALIN MARIJI, advokatu u Novom Sadu, privre-meno prestaje pravo na obavljanje advokature zbog porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta od 31. 08. 2018. do 30. 08. 2019. godine.

− Kovačević Ivan, advokat u Novom Sadu, određuje se za privremenog zamenika.49. UZIMA SE NA ZNANJE da FORGIĆ SONJI, advokatu u Somboru, privremeno

prestaje pravo na obavljanje advokature zbog porodiljskog odsustva počev od 09. 10. 2018. godine.

− Miškov Vojislav, advokat u Somboru, određuje se za privremenog zamenika.50. UZIMA SE NA ZNANJE da DEJANOVIĆ GORDANI, advokatu u Novom Sadu,

privremeno prestaje pravo na obavljanje advokature zbog porodiljskog odsustva počev od 25. 09. 2018. godine.

− Zekić Joldić Aleksandra, advokat u Novom Sadu, određuje se za privremenog zamenika.

51. UZIMA SE NA ZNANJE da DESPOTOVIĆ ŽELJENA, advokat u Novom Sadu, nastavlja sa radom dana 01. 09. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pra-vo na bavljenje advokaturom zbog porodiljskog odsustva.

− Balj Nemanja, advokat u Novom Sadu, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.

52. UZIMA SE NA ZNANJE da KUZMAN SANDRA, advokat u Novom Sadu, na-stavlja sa radom dana 14. 09. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na bavljenje advokaturom zbog bolovanja.

− Zečević Nenad, advokat u Novom Sadu, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.

53. UZIMA SE NA ZNANJE da PAJKOVIĆ DRAGANA, advokat u Pančevu, nasta-vlja sa radom dana 11. 09. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na bavljenje advokaturom zbog bolovanja.

− Jarkovački Miletić Ivana, advokat u Pančevu, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.

54. UZIMA SE NA ZNANJE da CVIJIĆ ALEKSANDRA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, nastavlja sa obavljanjem advokatsko-pripravničke vežbe dana 12. 09. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na obavljanje vežbe zbog porodilj-skog odsustva i odsustva radi nege deteta.

55. UZIMA SE NA ZNANJE da RAJAKOVIĆ RADINA, advokat u Sremskoj Mitro-vici, nastavlja sa radom dana 02. 10. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na bavljenje advokaturom zbog porodiljskog odsustva.

− Grujičić Dragoje, advokat u Sremskoj Mitrovici, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.

56. UZIMA SE NA ZNANJE da SLIJEPČEVIĆ TAMARA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, nastavlja sa obavljanjem advokatsko-pripravničke vežbe dana 01. 09. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na obavljanje vežbe zbog porodilj-skog odsustva i odsustva radi nege deteta.

57. UZIMA SE NA ZNANJE da MIŠKOV HORVAT DUNJA, advokat u Novom Sa-du, nastavlja sa radom dana 15. 09. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na bavljenje advokaturom zbog porodiljskog odsustva.

− Čekić Branimir, advokat u Novom Sadu, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.

388

58. UZIMA SE NA ZNANJE da KONSTANTINOVIĆ DANICA, advokat u Novom Sadu, nastavlja sa radom dana 15. 09. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo presta-lo pravo na bavljenje advokaturom zbog porodiljskog odsustva.

− Šijan Nikola, advokat u Novom Sadu, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.59. UZIMA SE NA ZNANJE da MUDRINIĆ MAJA, advokat u Novom Sadu, nasta-

vlja sa radom dana 16. 09. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na bavljenje advokaturom zbog bolovanja.

− Veselinović Predrag, advokat u Novom Sadu, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.

60. UZIMA SE NA ZNANJE da je Anđelić Natalija, advokat u Futogu, promenila prezime, koje sada glasi Trivunović.

61. UZIMA SE NA ZNANJE da je Arsenov Dijana, advokat u Inđiji, promenila prezi-me, koje sada glasi Arsenov Petković.

62. UZIMA SE NA ZNANJE da se Batinić Miodrag, advokat u Subotici razrešava du-žnosti privremenog zamenika Šalamon Šandoru, advokatu u Subotici, na koju je postavljen rešenjem broj 1676/17 od 03. 04. 2018. godine.

− Dašić Dragan, advokat u Subotici određuje za privremenog zamenika Šalamon Šan-doru, advokatu u Subotici.

63. UZIMA SE NA ZNANJE da je TATIĆ VANJA, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Maraš Ivane, advokata u Novom Sadu dana 05. 09. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Bajić Gordane, advokata u Novom Sadu, dana 06. 09. 2018. godine.

64. UZIMA SE NA ZNANJE da je RADMANOVIĆ JELENA, advokatski priprav-nik u Novom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Maraš Ivane, advokata u Novom Sadu dana 03. 09. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Radovanović Branimira, advokata u Novom Sadu, dana 04. 09. 2018. godine.

65. UZIMA SE NA ZNANJE da je BASTAJA DANICA, advokatski pripravnik u No-vom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Ševo Nade, advokata u Novom Sa-du dana 27. 08. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Raonić Strahinje, advokata u Novom Sadu, dana 28. 08. 2018. godine.

66. UZIMA SE NA ZNANJE da je DIMITROV LEONA, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Stupar Strahinje, advokata u Novom Sadu dana 06. 09. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Kovačević Aleksandra, advokata u Novom Sadu, dana 07. 09. 2018. godine.

67. UZIMA SE NA ZNANJE da je PERVAZ PETAR, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinuo advokatsko-pripravničku vežbu kod Cvetković Petra, advokata u Novom Sadu dana 02. 09. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Beljanski Vladimira, advokata u Novom Sadu, dana 03. 09. 2018. godine.

68. UZIMA SE NA ZNANJE da je SIĆEVIĆ TAMARA, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Karanović Milice, advokata u Novom Sadu dana 11. 09. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Marović Željka, advokata u Novom Sadu, dana 12. 09. 2018. godine.

69. UZIMA SE NA ZNANJE da je PETKOVIĆ SONJA, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Mitrović Gorana, advokata u Novom Sadu dana 13. 09. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Gudalo Saše, advokata u Novom Sadu, dana 14. 09. 2018. godine.

389

70. UZIMA SE NA ZNANJE da je JERIĆ DRAGANA, advokatski pripravnik u No-vom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Stojković Ajše, advokata u Novom Sadu dana 30. 09. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Herceg Branislava, advokata u Novom Sadu, dana 01. 10. 2018. godine.

71. ODOBRAVA SE zahtev Novaković Nikole, advokatskog pripravnika u Sremskoj Mitrovici, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Vidić Milice, advokata u Sremskoj Mitro-vici za produženje advokatsko-pripravničke vežbe za četvrtu godinu, zaključno sa 08. 09. 2019. godine.

72. ODOBRAVA SE zahtev Petrović Siniše, advokatskog pripravnika u Rumi, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Grbić Nikole, advokata u Rumi za produženje advokat-sko-pripravničke vežbe za četvrtu godinu, zaključno sa 08. 09. 2019. godine.

73. UZIMA SE NA ZNANJE da je Petrović Ana, advokat u Novom Sadu, pristupila Zajedničkoj advokatskoj kancelariji „Aleksić sa saradnicima” sa sedištem u Novom Sadu, Grčkoškolska 1, počev od 05. 09. 2018. godine.

74. UZIMA SE NA ZNANJE da je DOBRANIĆ SAVO, advokat u Kikindi preselio sedište advokatske kancelarije u Novi Sad, Vojvođanskih brigada 22, počev od 01. 11. 2018. godine.

75. UZIMA SE NA ZNANJE da je ČUPKOVIĆ ALJOŠA, advokat u Novom Sadu preselio sedište advokatske kancelarije u Kisač, Janka Jesenskog 86, počev od 15. 09. 2018. godine.

76. UZIMA SE NA ZNANJE da je MARKOVIĆ BOŽO, advokat u Vrbasu preselio sedište advokatske kancelarije u Novi Sad, Maksima Gorkog 17 A/II, Mezanin, lokal 10, počev od 01. 10. 2018. godine.

77. UZIMA SE NA ZNANJE da je MUKSINOVIĆ IVANA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Miroslava Antića 4, počev od 12. 09. 2018. godine.

78. UZIMA SE NA ZNANJE da je ERCEG IGOR, advokat u Novom Sadu, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Trg neznanog junaka 4/II, počev od 01. 10. 2018. godine.

79. UZIMA SE NA ZNANJE da je BUDAKOV OLIVERA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Trg neznanog junaka 4/II, počev od 01. 10. 2018. godine.

80. UZIMA SE NA ZNANJE da je RADIĆ GORAN, advokat u Novom Sadu, prese-lio svoju advokatsku kancelariju na adresu Trg neznanog junaka 4/II, počev od 01. 10. 2018. godine.

81. UZIMA SE NA ZNANJE da je KRKLJUŠ LJUBINKA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Trg neznanog junaka 4/II, počev od 01. 10. 2018. godine.

82. UZIMA SE NA ZNANJE da je VUKOBRAT MAŠA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Futoška 1 A/V, stan 505, počev od 13. 09. 2018. godine.

83. UZIMA SE NA ZNANJE da je GAVRIĆ IVANA, advokat u Novom Sadu, prese-lila svoju advokatsku kancelariju na adresu Pavla Simića 2/I, počev od 01. 10. 2018. godine.

84. UZIMA SE NA ZNANJE da je GRBA TIJANA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Pavla Simića 2/I, počev od 01. 10. 2018. godine.

85. UZIMA SE NA ZNANJE da je KARADŽIĆ GORAN, advokat u Novom Sadu, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Jug Bogdana 24, počev od 13. 09. 2018. godine.

390

86. UZIMA SE NA ZNANJE da je RAKOČEVIĆ NENAD, advokat u Novom Sadu, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Futoška 1a/V, stan 505, počev od 17. 09. 2018. godine.

87. UZIMA SE NA ZNANJE da je ILIĆ MARINA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Narodnih heroja 5/I, počev od 01. 10. 2018. godine.

88. UZIMA SE NA ZNANJE da je LAZIĆ DRAGAN, advokat u Zrenjaninu, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Brigadira Ristića 1, počev od 01. 10. 2018. godine.

89. UZIMA SE NA ZNANJE da je PAJOVIĆ KUTUZOV TIJANA, advokat u No-vom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Bulevar oslobođenja 94, počev od 01. 10. 2018. godine.

SA SEDNICE UPRAVNOG ODBORA održane 26. 10. 2018. godine

1. STOJAKOVIĆ RADA, diplomirani pravnik, rođena 09. 05. 1991. godine UPISU-JE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Rumi, JNA 143.

− BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika STOJAKOVIĆ RADA, advokatski pripravnik kod Crnobarac Milene, advokata u Rumi, sa danom 31. 10. 2018. godine zbog upisa u Imenik advokata ove Komore.

2. VUJADINOVIĆ MLADENKA, diplomirani pravnik, rođena 16. 06. 1991. godine UPISUJE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedi-štem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Vojvode Mišića 15, stan 1.

− BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika VUJADINOVIĆ MLADENKA, advokatski pripravnik kod Veg dr Enike, advokata u Novom Sadu, sa danom 31. 10. 2018. godine zbog upisa u Imenik advokata ove Komore.

3. HREČUK JELENA, diplomirani pravnik, rođena 21. 03. 1992. godine UPISU-JE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Grčkoškolska 1.

4. DOBRENOV JOVANA, diplomirani pravnik, rođena 20. 08. 1987. godine UPISU-JE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Dimitrija Avramovića 19/II, stan 27.

5. POPOVIĆ BOGDAN, diplomirani pravnik, rođen 12. 09. 1975. godine UPISU-JE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Miroslava Antića 16.

6. STUPAR GORAN, diplomirani pravnik, rođen 24. 07. 1973. godine UPISUJE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advo-katske kancelarije u Novom Sadu, Maksima Gorkog 2, stan 8.

7. RADANOVIĆ JOVAN, diplomirani pravnik, rođen 06. 04. 1988. godine UPISU-JE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Bulevar oslobođenja 78/IV, kancelarija 315.

8. SVOJIĆ IVANA, diplomirani pravnik, rođena 23. 02. 1991. godine UPISUJE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advo-katske kancelarije u Novom Sadu, Vase Stajića 28.

391

9. PANIĆ NIKA, diplomirani pravnik, rođena 16. 12. 1992. godine UPISUJE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advo-katske kancelarije u Novom Sadu, Grčkoškolska 1.

10. DOBRNJAC BORINKA, diplomirani pravnik, rođena 07. 05. 1991. godine UPI-SUJE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedi-štem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Grčkoškolska 1.

11. JOSIVLJEVIĆ UROŠ, diplomirani pravnik, rođen 10. 10. 1991. godine UPISU-JE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Pančevu, Žarka Zrenjanina 3/2.

12. MILUTINOVIĆ DARKO, diplomirani pravnik, rođen 08. 05. 1988. godine UPI-SUJE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedi-štem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Koste Šokice 5/21.

13. MIRKOVIĆ ANDRIJANA, diplomirani pravnik, rođena 22. 11. 1986. godine UPISUJE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Stevana Momčilovića 18 A.

14. STEVANOVIĆ MARKO, diplomirani pravnik, rođen 30. 07. 1986. godine UPI-SUJE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedi-štem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Dimitrija Tucovića 4.

15. GRČE MILAN, diplomirani pravnik, rođen 10. 04. 1985. godine UPISUJE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advo-katske kancelarije u Temerinu, Novosadska 375.

16. VELICKI NENAD, diplomirani pravnik, rođen 20. 09. 1979. godine UPISUJE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advo-katske kancelarije u Vrbasu, Svetozara Markovića 71.

17. ZARIĆ PREDRAG, diplomirani pravnik, rođen 23. 03. 1990. godine UPISUJE SE 01. 11. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Dalmatinska 34.

18. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu FLUTURE ANDREA, rođena 24. 07. 1994. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Šunjka Tomislava, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

19. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu PRIJIĆ VLADISLAV, rođen 11. 08. 1990. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Prijić Marije, advokata u Zrenjaninu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

20. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu PETROVIĆ JOVANA, rođena 29. 05. 1994. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Žunić Marić Tijane, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

21. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu TOROMAN ALEKSANDRA, rođena 27. 07. 1995. godine, na advokatsko- -pripravničku vežbu kod Volarević Dragana, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

22. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu NJILAŠ AGNEŠ, rođena 20. 06. 1994. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Nagel Janoša, advokata u Kanjiži, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

392

23. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu PEJIN MILJANA, rođena 28. 07. 1995. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Borđoški Milana, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

24. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu DEDAJIĆ JELENA, rođena 13. 07. 1990. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Kupres Slađane, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

25. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu ĆUBIĆ NEVENA, rođena 15. 11. 1990. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u traja-nju od dve godine.

26. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu BRADONJIĆ DUŠAN, rođen 01. 12. 1989. godine, na advokatsko-pripravnič-ku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

27. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu KRIVOKAPIĆ DEJAN, rođen 28. 05. 1993. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

28. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu LUKAVAC SANJA, rođena 22. 07. 1995. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Slavković Nemanje, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u traja-nju od dve godine.

29. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu MILIVOJEVIĆ JELENA, rođena 23. 10. 1987. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Rakočević Nenada, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godi-ne, u trajanju od dve godine.

30. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu RADIĆ TANJA, rođena 12. 01. 1993. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Marić Rajka, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

31. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu DIVLJAK BRANKO, rođen 18. 01. 1994. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u traja-nju od dve godine.

32. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu RADOSAVLJEVIĆ JELENA, rođena 04. 04. 1989. godine, na advokatsko- -pripravničku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

33. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu KOJIĆ IVAN, rođen 15. 04. 1991. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

34. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu RADULOVIĆ RADOVAN, rođen 26. 05. 1988. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Joksović dr Marije, advokata u Kuli, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

393

35. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu UROŠEV DRAGANA, rođena 26. 08. 1976. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Rikić Riste, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

36. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu BEKUT MILOŠ, rođen 03. 07. 1993. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Stanivuković Gorana, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

37. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu POPOVIĆ FILIP, rođen 29. 05. 1994. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Jakovljević Stevana, advokata u Pančevu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

38. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu MILANOVIĆ TANJA, rođena 31. 08. 1991. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Parović Dragana, advokata u Sremskoj Mitrovici, dana 31. 10. 2018. godi-ne, u trajanju od dve godine.

39. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu VRENGIĆ MARKO, rođen 04. 10. 1988. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Andrejić Milojke, advokata u Kovinu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

40. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu LJUBENOVIĆ GORAN, rođen 22. 07. 1993. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

41. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu VELEMIR DUŠICA, rođena 14. 10. 1994. godine, na advokatsko-pripravnič-ku vežbu kod Jovičić Branibora, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

42. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu SEGEDINSKI DANKA, rođena 04. 04. 1991. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Kerac Mirka, advokata u Novom Sadu, dana 31. 10. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

43. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu MARIĆ MARKO, rođen 26. 04. 1977. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Čik Andrije, advokata u Novom Sadu, dana 01. 11. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

44. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu ČULIĆ MILOŠ, rođen 06. 10. 1994. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Poljački Milana, advokata u Novom Sadu, dana 01. 11. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

45. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu TANASKOVIĆ BOJAN, rođen 19. 06. 1994. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Gojković Aleksandre, advokata u Novom Sadu, dana 01. 11. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

46. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu MARKOVIĆ MIOMIR, rođen 20. 10. 1993. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Savin Sonje, advokata u Novom Sadu, dana 01. 11. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

394

47. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu OGNЈANOVIĆ STEFAN, rođen 25. 10. 1993. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 01. 11. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

48. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu TOMIĆ MATIJA, rođen 25. 07. 1989. godine, na advokatsko-pripravničku ve-žbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 01. 11. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

49. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu ĐUKANOVIĆ SANJA, rođena 03. 04. 1991. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 01. 11. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

50. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu TICA MARINA, rođena 08. 07. 1988. godine, na advokatsko-pripravničku ve-žbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 01. 11. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

51. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu DAMJANOVIĆ PAMELA, rođena 10. 10. 1991. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Stojković Ajše, advokata u Novom Sadu, dana 01. 11. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

52. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu MARJANSKI BILJANA, rođena 08. 12. 1986. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 01. 11. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

53. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu OBRADOVIĆ BILJANA, rođena 03. 08. 1994. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 01. 11. 2018. godi-ne, u trajanju od dve godine.

54. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu STOJANČEVIĆ SANDRA, rođena 04. 01. 1990. godine, na advokatsko- -pripravničku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 01. 11. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

55. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu TRIŠIĆ ELA, rođena 02. 01. 1990. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu, dana 01. 11. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

56. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine ZJALIĆ DRAGO-MIR, advokat u Novom Sadu sa danom 15. 10. 2018. godine, usled smrti.

− Primović Gordana, advokat u Novom Sadu, postavlja se za preuzimatelja advokat-ske kancelarije.

57. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine LEČ ERIH, advo-kat u Novom Sadu sa danom 31. 10. 2018. godine, zbog imenovanja za javnog beležnika.

− Agošton Laslo, advokat u Novom Sadu, postavlja se za preuzimatelja advokatske kancelarije.

58. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine KARAMANIĆ ŽIVKO, advokat u Zrenjaninu sa danom 01. 11. 2018. godine, na lični zahtev.

− Korać Bogdan, advokat u Zrenjaninu, postavlja se za preuzimatelja advokatske kancelarije.

− Imenovani zadržava članstvo u Posmrtnom fondu AK Vojvodine i nakon brisanja.

395

59. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine GRAHOVAC ALEKSANDAR, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pri-pravničkoj vežbi kod Slavković Nemanje, advokata u Novom Sadu, sa danom 17. 10. 2018. godine.

60. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine IVANOVIĆ JELENA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Stojković Ajše, advokata u Novom Sadu, sa danom 16. 10. 2018. godine.

61. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine KOPRIVICA DRAGAN, advokatski pripravnik u Kovilju, na advokatsko-pripravničkoj ve-žbi kod Kostrešević Vladenke, advokata u Kovilju, sa danom 17. 10. 2018. godine.

62. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine KARADŽIN ĐOMPARIN VESNA, advokatski pripravnik u Subotici, na advokatsko-pri-pravničkoj vežbi kod Lojpur Dejana, advokata u Subotici, sa danom 01. 10. 2018. godine.

63. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine MIJATOVIĆ MARIJA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Mrkšić Jasne, advokata u Novom Sadu, sa danom 15. 10. 2018. godine.

64. UZIMA SE NA ZNANJE da MUJOVI EMINI, advokatu u Novom Sadu, pri-vremeno prestaje pravo na obavljanje advokature zbog bolovanja počev od 18. 10. 2018. godine.

− Rudić Vidoslav, advokat u Novom Sadu, određuje se za privremenog zamenika.65. UZIMA SE NA ZNANJE da LUKIĆ DIANI, advokatskom pripravniku u Bačkoj

Topoli, privremeno prestaje pravo na obavljanje advokatsko-pripravničke vežbe zbog poro-diljskog odsustva i odsustva radi nege deteta od 27. 10. 2018. do 26. 10. 2019. godine.

66. UZIMA SE NA ZNANJE da TEPIĆ IVANA, advokat u Novom Sadu, nastavlja sa radom dana 01. 10. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na bavlje-nje advokaturom zbog porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta.

− Mišković Marina, advokat u Novom Sadu, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.

67. UZIMA SE NA ZNANJE da AČANSKI JELENA, advokat u Novom Sadu, nasta-vlja sa radom dana 21. 09. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na bavljenje advokaturom zbog porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta.

− Bjelobaba Aleksandar, advokat u Novom Sadu, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.

68. UZIMA SE NA ZNANJE da SPASIĆ PREDRAG, advokat u Novom Sadu nasta-vlja sa radom dana 01. 09. 2018. godine, nakon što mu je privremeno bilo prestalo pravo na bavljenje advokaturom zbog stručnog usavršavanja u inostranstvu.

− Skendžić Jovan, advokat u Novom Sadu, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.

69. UZIMA SE NA ZNANJE da KRSTIĆ NIKOLA, advokat u Novom Sadu nasta-vlja sa radom dana 31. 10. 2018. godine, nakon što mu je privremeno bilo prestalo pravo na bavljenje advokaturom zbog stručnog usavršavanja u inostranstvu.

− Kuzmanović Živka (sada Beuk Živka), advokat u Novom Sadu, razrešava se dužno-sti privremenog zamenika.

70. UZIMA SE NA ZNANJE da JURIŠIĆ TRKULJA IVANA, advokatski pripravnik u Zrenjaninu, nastavlja sa obavljanjem advokatsko-pripravničke vežbe dana 01. 10. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na obavljanje advokatsko-pripravnič-ke vežbe zbog porodiljskog odsustva.

396

71. UZIMA SE NA ZNANJE da je Kuzmanović Živka, advokat u Novom Sadu, pro-menila prezime, koje sada glasi Beuk.

72. UZIMA SE NA ZNANJE da je Vještica Magdolna, advokat u Novom Sadu, pro-menila prezime, koje sada glasi Čanji.

73. UZIMA SE NA ZNANJE da je Stankov Slađana, advokat u Novom Sadu, prome-nila prezime, koje sada glasi Aleksić.

74. UZIMA SE NA ZNANJE da je LUKIĆ ALEKSANDRA, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Stojković Ajše, advokata u Novom Sadu dana 10. 10. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Rajačić Jelene, advokata u Novom Sadu, dana 11. 10. 2018. godine.

75. UZIMA SE NA ZNANJE da je BULATOVIĆ NATAŠA, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Đokić Sanje, advokata u No-vom Sadu dana 15. 10. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Zdravković Ivane, advokata u Novom Sadu, dana 16. 10. 2018. godine.

76. UZIMA SE NA ZNANJE da je MEDIĆ ALEKSANDRA, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Joksimović Predraga, advokata u Novom Sadu dana 15. 10. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Orlović Milana, advokata u Novom Sadu, dana 16. 10. 2018. godine.

77. UZIMA SE NA ZNANJE da je KLIPA MARKO, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinuo advokatsko-pripravničku vežbu kod Kalman Štanje, advokata u Novom Sadu dana 11. 10. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Janjić Maglov Mine, advokata u Novom Sadu, dana 12. 10. 2018. godine.

78. UZIMA SE NA ZNANJE da je ĆATO BORIS, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinuo advokatsko-pripravničku vežbu kod Kupres Slađane, advokata u Novom Sadu dana 08. 10. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Selaković Strahinje, advokata u Novom Sadu, dana 09. 10. 2018. godine.

79. UZIMA SE NA ZNANJE da je BOŠNJAK LUKA, advokatski pripravnik u No-vom Sadu prekinuo advokatsko-pripravničku vežbu kod Drinčić Ane, advokata u Novom Sadu dana 17. 10. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Selaković Strahinje, advokata u Novom Sadu, dana 18. 10. 2018. godine.

80. UZIMA SE NA ZNANJE da je MEDIĆ MARINA, advokat u Novom Sadu, pre-selila svoju advokatsku kancelariju na adresu Narodnog fronta 10, počev od 09. 10. 2018. godine.

81. UZIMA SE NA ZNANJE da je STOJANOVIĆ ALEKSANDRA, advokat u No-vom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Bulevar oslobođenja 82/III, po-čev od 01. 11. 2018. godine.

82. UZIMA SE NA ZNANJE da je KURUČKI LIDIJA, advokat u Novom Sadu, pre-selila svoju advokatsku kancelariju na adresu Maksima Gorkog 50, počev od 15. 10. 2018. godine.

83. UZIMA SE NA ZNANJE da je TORNJANSKI MILICA, advokat u Novom Sa-du, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Maksima Gorkog 26, počev od 17. 10. 2018. godine.

84. UZIMA SE NA ZNANJE da je KRSTIĆ NIKOLA, advokat u Novom Sadu, pre-selio svoju advokatsku kancelariju na adresu Jirečekova 21, počev od 31. 10. 2018. godine.

85. UZIMA SE NA ZNANJE da je STOJANOVIĆ BRANKO, advokat u Novom Sadu, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Gimnazijska 18a, počev od 01. 11. 2018. godine.

397

86. UZIMA SE NA ZNANJE da je TOMIĆ MILAN, advokat u Subotici, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Trg Lazara Nešića 3/2/37, počev od 22. 10. 2018. godine.

SA SEDNICA UPRAVNOG ODBORA održanih 23. 11. i 01. 12. 2018. godine

1. VUKOSAVLJEVIĆ MILOŠ, diplomirani pravnik, rođen 05. 06. 1991. godine UPISUJE SE 07. 12. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Grčkoškolska 1.

2. MIJIN ALEKSANDRA, diplomirani pravnik, rođena 20. 07. 1991. godine UPI-SUJE SE 07. 12. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedi-štem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Kolo srpskih sestara 13 b.

3. VELEMIR MIODRAG, diplomirani pravnik, rođen 06. 01. 1963. godine UPISU-JE SE 07. 12. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Laze Kostića 14, stan 32.

4. SABO JOVANA, diplomirani pravnik, rođena 15. 02. 1990. godine UPISUJE SE 07. 12. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advo-katske kancelarije u Novom Sadu, Grčkoškolska 1.

5. MIĆIN DUŠANKA, diplomirani pravnik, rođena 16. 11. 1982. godine UPISU-JE SE 07. 12. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Stražilovska 14.

6. TIJANIĆ ALEKSANDAR, diplomirani pravnik, rođen 23. 09. 1991. godine UPI-SUJE SE 07. 12. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedi-štem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Grčkoškolska 1.

7. CEBALOVIĆ ĐOKO, diplomirani pravnik, rođen 21. 08. 1981. godine UPISU-JE SE 07. 12. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Stražilovska 4, stan 3.

8. ŠILJEGOVIĆ NIKOLA, diplomirani pravnik, rođen 06. 03. 1990. godine UPISU-JE SE 07. 12. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Dušana Vasiljeva 24.

9. KULJIĆ MILICA, diplomirani pravnik, rođena 10. 03. 1990. godine upisuje se 07. 12. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advo-katske kancelarije u Novom Sadu, Futoška 60.

− BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika KULJIĆ MILICA, advokatski pri-pravnik kod Tufegdžić Srđana, advokata u Novom Sadu, sa danom 06. 12. 2018. godine zbog upisa u Imenik advokata ove Komore.

10. KNEŽEVIĆ MILICA, diplomirani pravnik, rođena 16. 11. 1992. godine UPISU-JE SE 07. 12. 2018. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Matice srpske 4.

11. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika KNEŽEVIĆ MILICA, advokatski pripravnik kod Kačar Srete, advokata u Novom Sadu, sa danom 06. 12. 2018. godine zbog upisa u Imenik advokata ove Komore.

398

12. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu VOLAR DEJAN, rođen 16. 01. 1992. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Volar Danijela, advokata u Rumi, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

13. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu ČAKARA TOMISLAV, rođen 07. 06. 1990. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Čekić Branimira, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

14. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu GAVRANIĆ RATKO, rođen 28. 07. 1995. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Tafilović Haside, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

15. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu KRSMANOVIĆ MILOŠ, rođen 29. 06. 1991. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Pavlović Gordane, advokata u Šidu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

16. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu ILIN NENAD, rođen 05. 09. 1978. godine, na advokatsko-pripravničku ve-žbu kod Vuletić Nenada, advokata u Subotici, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

17. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu VUKOBRATOVIĆ MAJA, rođena 16. 09. 1993. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Beljanski B. Slobodana, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

18. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu ŠARNJAI VIKTOR, rođen 07. 04. 1994. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Bajić Šarnjaji Tamare, advokata u Senti, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

19. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu BOGDANOVIĆ DEJAN, rođen 19. 02. 1992. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Vesić Maline, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

20. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu RUŽIĆ MILOVAN, rođen 13. 10. 1991. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Grbović Miljana, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

21. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu SUBOTIĆ NIKOLA, rođen 13. 10. 1992. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Vesić Maline, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

22. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu ČAVIĆ MARKO, rođen 21. 04. 1990. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Vesić Maline, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

23. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu BULATOVIĆ DANILO, rođen 21. 05. 1991. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Ognjenović Blagoja, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

399

24. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu RAČIĆ BRANKA, rođena 15. 02. 1989. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Konakov Srđana, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

25. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu VUČKOVIĆ MARIJA, rođena 20. 02. 1990. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Maraš Ivane, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u traja-nju od dve godine.

26. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu BIJELIĆ NEMANJA, rođen 04. 01. 1991. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Tafilović Haside, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

27. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu JOVANOVIĆ JELENA, rođena 25. 12. 1995. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Pantić Pilja Biljane, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

28. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu UŠJAK VILIJAM, rođen 30. 05. 1993. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Ristić Bojana, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

29. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu GOLUBOVIĆ STOJA, rođena 12. 08. 1992. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Tomić Nemanje, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

30. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu MIŠKOVIĆ BILJANA rođena 10. 06. 1991. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Vesić Maline, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u traja-nju od dve godine.

31. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu KUČLAR SARA, rođena 01. 08. 1991. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Tafilović Haside, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

32. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu ANTIĆ MIRJANA, rođena 27. 03. 1992. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Vesić Maline, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

33. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu PERIĆ SANJA, rođena 01. 04. 1994. godine, na advokatsko-pripravničku ve-žbu kod Šokić Stamenković Dušanke, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

34. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu DAČEVIĆ STEFAN, rođen 22. 06. 1993. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Nikolić Bojana, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

35. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu ANUŠIĆ PAVLE, rođen 14. 02. 1988. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Kostić Vladislava, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

400

36. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu KOVAČEVIĆ SANJA, rođena 25. 02. 1992. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Gvozdenac Nadežde, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

37. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu PETROVIĆ MARIJA, rođena 25. 11. 1995. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Čubrilo Miodraga, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

38. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu TRKULJA DIANA, rođena 28. 07. 1995. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Rakić Domazetović Mirne, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

39. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu LEPOTIĆ VLADIMIR, rođen 05. 08. 1992. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Plužarević Lazara, advokata u Novom Sadu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

40. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu NOVAKOVIĆ ALEKSANDAR, rođen 05. 03. 1993. godine, na advokatsko- -pripravničku vežbu kod Perić Damira, advokata u Futogu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

41. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu MOLNAR VLADIMIR, rođen 13. 10. 1994. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Mišković Molnar Danice, advokata u Sremskoj Mitrovici, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

42. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu SIMENDIĆ IVAN, rođen 31. 05. 1993. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Gogić Marsela, advokata u Rumi, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

43. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu PILJA SOFIJA, rođena 18. 08. 1993. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Jasika Dragana, advokata u Inđiji, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

44. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu MEDAKOVIĆ MILANA, rođena 06. 04. 1988. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Zarić Dragana, advokata u Somboru, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

45. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu KRAJNOVIĆ DRAGANA, rođena 20. 01. 1995. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Jakovljević Stevana, advokata u Pančevu, dana 06. 12. 2018. godine, u trajanju od dve godine.

46. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine RISTANOVIĆ STEFANOVIĆ ALEKSANDRA, advokat u Novom Sadu sa danom 31. 10. 2018. godine, na lični zahtev.

− Polić LJiljana, advokat u Novom Sadu, postavlja se za preuzimatelja advokatske kancelarije.

47. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine BOKAN DE-JAN, advokat u Bačkoj Palanci sa danom 06. 12. 2018. godine, zbog imenovanja za javnog beležnika.

− Imenovani zadržava članstvo u Posmrtnom Fondu AK Vojvodine.

401

− Čegar Miloš, advokat u Bačkoj Palanci, postavlja se za preuzimatelja advokatske kancelarije.

48. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine RAJIĆ JORDAN-KA, advokat u Novoj Pazovi sa danom 31. 10. 2018. godine, zbog penzionisanja.

− Imenovana zadržava članstvo u Posmrtnom Fondu AK Vojvodine. − Gvozdić Radosav, advokat u Novoj Pazovi, postavlja se za preuzimatelja advokat-

ske kancelarije.49. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine BUKVIĆ RAD-

MILA, advokat u Zrenjaninu sa danom 31. 12. 2018. godine, na lični zahtev. − Imenovana zadržava članstvo u Posmrtnom Fondu AK Vojvodine. − Bukvić Dragan, advokat u Zrenjaninu, postavlja se za preuzimatelja advokatske

kancelarije.50. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine STANKOVIĆ

ĐORĐE, advokat u Novom Sadu sa danom 30. 11. 2018. godine, na lični zahtev. − Imenovani zadržava članstvo u Posmrtnom Fondu AK Vojvodine. − Beljanski B. Slobodan, advokat u Novom Sadu, postavlja se za preuzimatelja advo-

katske kancelarije.51. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine

STOJANOV SONJA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Nikolić Savin Isidore, advokata u Novom Sadu, sa danom 26. 10. 2018. godine.

52. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvo-dine MIHAJLOVIĆ MARIJA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko- -pripravničkoj vežbi kod Aleksić dr Nemanje, advokata u Novom Sadu, sa danom 01. 11. 2018. godine.

53. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine SLADOJEVIĆ LAZAR, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Stojković Ajše, advokata u Novom Sadu, sa danom 02. 11. 2018. godine.

54. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine BRNJICA DRAGANA, advokatski pripravnik u Temerinu, na advokatsko-pripravničkoj ve-žbi kod Đurđev Dušana, advokata u Temerinu, sa danom 29. 10. 2018. godine.

55. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine ĆURČIĆ MAJA, advokatski pripravnik u Bačkoj Palanci, na advokatsko-pripravničkoj ve-žbi kod Bokan Dejana, advokata u Bačkoj Palanci, sa danom 06. 12. 2018. godine.

56. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine POPOVIĆ JELENA, advokatski pripravnik u Pančevu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Manić mr Branislava, advokata u Pančevu, sa danom 09. 11. 2018. godine.

57. UZIMA SE NA ZNANJE da BACKOVIĆ ZORANI, advokatu u Novom Sadu, privremeno prestaje pravo na obavljanje advokature iz zdravstvenih razloga od 19. 11. 2018. do 09. 10. 2020. godine.

− Backović Vuk, advokat u Novom Sadu, određuje se za privremenog zamenika.58. UZIMA SE NA ZNANJE da JOVIČIĆ SANDRA, advokat u Novom Sadu, nasta-

vlja sa radom dana 05. 11. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na bavljenje advokaturom.

− Galić Jelena, advokat u Novom Sadu, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.59. UZIMA SE NA ZNANJE da JOVIĆEVIĆ BILJANA, advokat u Novom Sadu, na-

stavlja sa radom dana 05. 11. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na bavljenje advokaturom.

402

− Marjanović Milica, advokat u Novom Sadu, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.

60. UZIMA SE NA ZNANJE da ARSENOV PETKOVIĆ DIJANA, advokat u Inđiji, nastavlja sa radom dana 01. 08. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na bavljenje advokaturom.

− Ališić mr Vladimir, advokat u Inđiji, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.61. UZIMA SE NA ZNANJE da KOZLINA BOJANA, advokat u Inđiji, nastavlja sa

radom dana 01. 11. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na bavlje-nje advokaturom.

− Rakić Dijana, advokat u Inđiji, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.62. UZIMA SE NA ZNANJE da MIĆIĆ JELENA, advokat u Novom Sadu, nastavlja

sa radom dana 14. 11. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na bavljenje advokaturom.

− Mišković Marina, advokat u Novom Sadu, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.

63. UZIMA SE NA ZNANJE da je Karan Jovana, advokat u Novom Sadu, promenila prezime koje sada glasi Mihajlović.

64. UZIMA SE NA ZNANJE da je Gavrić Ivana, advokat u Novom Sadu, promenila prezime koje sada glasi Aćimović.

65. UZIMA SE NA ZNANJE da je Došenović Bojana, advokatski pripravnik u No-vom Sadu, promenila prezime koje sada glasi Cvetković.

66. UZIMA SE NA ZNANJE da je Žarković Tanja, advokatski pripravnik u Novom Sadu, promenila prezime koje sada glasi Guberinić.

67. UZIMA SE NA ZNANJE da je Crnjanski Gabrijela, advokatski pripravnik u Zre-njaninu, promenila prezime koje sada glasi Grujić.

68. UZIMA SE NA ZNANJE da je Bulatović Jelena, advokatski pripravnik u Sombo-ru, promenila prezime koje sada glasi Kekezović.

69. UZIMA SE NA ZNANJE da je Valentik Nataša, advokatski pripravnik u Novom Sadu, promenila prezime koje sada glasi Valentik Beganović.

70. U evidenciji Advokatske komore Vojvodine (matičnim knjigama, elektronskoj evidenciji i advokatskoj legitimaciji) vrši se ispravka podataka za advokata Beljanski dr Slo-bodana iz Novog Sada na taj način što se uklanja titula naučnog zvanja ispred imena ovog advokata.

71. UZIMA SE NA ZNANJE da je DOŠENOVIĆ BOJANA, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Mrkšić Jasne, advokata u No-vom Sadu dana 31. 10. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Štajner Borisa, advokata u Novom Sadu, dana 01. 11. 2018. godine.

72. UZIMA SE NA ZNANJE da je LOVRIĆ JELENA, advokatski pripravnik u No-vom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Maraš Ivane, advokata u Novom Sadu dana 01. 11. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Radović Nebojše, advokata u No-vom Sadu, dana 02. 11. 2018. godine.

73. UZIMA SE NA ZNANJE da je KOVAČEVIĆ ALEKSANDRA, advokatski pri-pravnik u Novom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Savin Sonje, advokata u Novom Sadu dana 29. 10. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Marinković Rajka, advo-kata u Novom Sadu, dana 30. 10. 2018. godine.

74. UZIMA SE NA ZNANJE da je RADOVANOVIĆ GORDANA, advokatski pri-pravnik u Novom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Radovanov Milenka, advokata u Novom Sadu dana 19. 11. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Pejović Mire, advokata u Novom Sadu, dana 20. 11. 2018. godine.

403

75. UZIMA SE NA ZNANJE da je MALBAŠKI GORAN, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinuo advokatsko-pripravničku vežbu kod Ševo Nade, advokata u Novom Sadu dana 09. 10. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Prostran Branke, advokata u Novom Sadu, dana 10. 10. 2018. godine.

76. UZIMA SE NA ZNANJE da je GULKA TAMARA, advokatski pripravnik u Su-botici prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Karanjac Racić Nevenke, advokata u Subotici dana 13. 10. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Lalić Dore, advokata u Subotici, dana 14. 10. 2018. godine.

77. UZIMA SE NA ZNANJE da je POŠTIĆ GORAN, advokatski pripravnik u Panče-vu prekinuo advokatsko-pripravničku vežbu kod Rančić Mirjane, advokata u Pančevu dana 28. 10. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Poštić Svetislava, advokata u Pančevu, dana 29. 10. 2018. godine.

78. UZIMA SE NA ZNANJE da je Trkulja Kristina, advokat u Novom Sadu, pristupi-la Zajedničkoj advokatskoj kancelariji „Aleksić sa saradnicima” sa sedištem u Novom Sadu, Grčkoškolska 1, počev od 05. 11. 2018. godine.

79. UZIMA SE NA ZNANJE da je TOŠIĆ ZLATKO, advokat u Novom Sadu prese-lio sedište advokatske kancelarije u Ravno Selo, Maršala Tita 168, počev od 14. 11. 2018. godine.

80. UZIMA SE NA ZNANJE da je MANDIĆ VLADIMIR, advokat u Novom Sadu, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Bulevar oslobođenja 94, počev od 05. 11. 2018. godine.

81. UZIMA SE NA ZNANJE da je JANKULOV NEBOJŠA, advokat u Novom Sa-du, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Balzakova 22, počev od 30. 10. 2018. godine.

82. UZIMA SE NA ZNANJE da je ŠAFHAUZER EMIL, advokat u Novom Sadu, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Železnička 34, počev od 08. 11. 2018. godine.

83. UZIMA SE NA ZNANJE da je INIĆ ALEKSANDAR, advokat u Novom Sadu, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Vase Stajića 14, počev od 12. 11. 2018. godine.

84. UZIMA SE NA ZNANJE da je ZEVEĐI OLIVER, advokat u Novom Sadu, pre-selio svoju advokatsku kancelariju na adresu Vase Stajića 14, stan 3, počev od 05. 11. 2018. godine.

85. UZIMA SE NA ZNANJE da je GLIŠIĆ ZEVEĐI JELENA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Vase Stajića 14, stan 3, počev od 05. 11. 2018. godine.

86. UZIMA SE NA ZNANJE da je MIHAJLOVIĆ JOVANA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Milete Jakšića 5, počev od 09. 11. 2018. godine.

87. UZIMA SE NA ZNANJE da je HREČUK JELENA, advokat u Novom Sadu, pre-selila svoju advokatsku kancelariju na adresu Vojvode Šupljikca 45/I, počev od 06. 11. 2018. godine.

88. UZIMA SE NA ZNANJE da je ZORICA ŽIVKOVIĆ NATAŠA, advokat u No-vom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Narodnih heroja 5/I počev od 06. 11. 2018. godine.

89. UZIMA SE NA ZNANJE da je PEROVIĆ SVETLANA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Maksima Gorkog 2, počev od 08. 11. 2018. godine.

90. UZIMA SE NA ZNANJE da je MIĆIĆ JELENA, advokat u Novom Sadu, pre-selila svoju advokatsku kancelariju na adresu Radnička 12, počev od 14. 11. 2018. godine.

404

91. UZIMA SE NA ZNANJE da je BACKOVIĆ ZORANA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Bate Brkića 28/21, počev od 16. 11. 2018. godine.

92. UZIMA SE NA ZNANJE da je PAPIĆ MARIJA, advokat u Novom Sadu, pre-selila svoju advokatsku kancelariju na adresu Kosovska 30, stan 4, počev od 12. 11. 2018. godine.

93. UZIMA SE NA ZNANJE da je NIKOLIĆ ALEKSANDAR, advokat u Novom Sadu, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Kosovska 30, stan 4, počev od 12. 11. 2018. godine.

94. UZIMA SE NA ZNANJE da je KANKARAŠ V. IVAN, advokat u Vrbasu, prese-lio svoju advokatsku kancelariju na adresu Maršala Tita 83a, počev od 30. 10. 2018. godine.

95. UZIMA SE NA ZNANJE da je GAVRANIĆ NEMANJA, advokat u Zrenjaninu, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Gimnazijska 1, počev od 01. 12. 2018. godine.

96. UZIMA SE NA ZNANJE da je GAVRANIĆ SLOBODAN, advokat u Zrenjani-nu, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Gimnazijska 1, počev od 01. 12. 2018. godine.

97. UZIMA SE NA ZNANJE da je KIRĆANSKI DANIELA, advokat u Zrenjaninu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Nušićeva 12 D/1, počev od 06. 11. 2018. godine.

SA SEDNICE UPRAVNOG ODBORA održane 28. 12. 2018. godine

1. FILAGIĆ BOJANA, diplomirani pravnik, rođena 26. 06. 1991. godine UPISU-JE SE 11. 01. 2019. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Miše Dimitrijevića 61.

2. MILJENOVIĆ DIJANA, diplomirani pravnik, rođena 15. 01. 1988. godine UPI-SUJE SE 11. 01. 2019. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedi-štem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Stražilovska 4.

3. HARHAJI BOJAN, diplomirani pravnik, rođen 30. 03. 1989. godine UPISUJE SE 11. 01. 2019. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advo-katske kancelarije u Novom Sadu, Veljka Petrovića 14.

4. KOPANJA NEMANJA, diplomirani pravnik, rođen 14. 03. 1978. godine UPISU-JE SE 11. 01. 2019. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Petefi Šandora 43.

5. SALATIĆ LJUBOMIR, diplomirani pravnik, rođen 24. 09. 1980. godine UPISU-JE SE 11. 01. 2019. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Bulevar oslobođenja 94/V, stan 31.

6. TEŠANOVIĆ STEFAN, diplomirani pravnik, rođen 09. 01. 1992. godine UPISU-JE SE 11. 01. 2019. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedištem advokatske kancelarije u Sremskoj Mitrovici, Ratarska 17, lokal 2.

7. VUKOVIĆ DUBRAVKA, diplomirani pravnik, rođena 16. 03. 1992. godine UPI-SUJE SE 11. 01. 2019. godine u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine, sa sedi-štem advokatske kancelarije u Novom Sadu, Subotička 96.

405

− Briše se iz Imenika advokatskih pripravnika VUKOVIĆ DUBRAVKA, advokatski pripravnik kod Marović Željka, advokata u Novom Sadu, sa danom 10. 01. 2019. godine zbog upisa u Imenik advokata ove Komore.

8. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu ĐUROVIĆ MARKO, rođen 23. 12. 1995. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Kostić Vladislava, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

9. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu JOVIŠIĆ MILENA, rođena 03. 06. 1991. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Radojčić Radmile, advokata u Subotici, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

10. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu MLAĐENOVIĆ NIKOLA, rođen 18. 05. 1994. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Gogić Rade, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

11. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu MEDIĆ MIRJANA, rođena 29. 01. 1990. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Vukićević Tadije, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

12. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu JOVANOVIĆ STEFAN, rođen 29. 03. 1994. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Božić mr Zorana, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

13. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu PERUNIČIĆ KRISTINA, rođena 09. 06. 1994. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Vučetić LJubiše, advokata u Starim Banovcima, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

14. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu ZDRAVKOVIĆ ANĐELA, rođena 19. 11. 1994. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Stojković Ajše, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

15. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu PIVARSKI JOVANA, rođena 13. 12. 1995. godine, na advokatsko-pripravnič-ku vežbu kod Maraš Ivane, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

16. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu TODOROVIĆ TAMARA, rođena 22. 05. 1994. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Papulić Đorđa, advokata u Pančevu, dana 10. 01. 2019. godine, u tra-janju od dve godine.

17. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu TATALOVIĆ BRANKO, rođen 05. 08. 1995. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Jevtić Bojana, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

18. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu LAZIĆ RADOŠ, rođen 01. 07. 1992. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Alanović Milana, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

406

19. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu PRODANOVIĆ NIKOLA, rođen 19. 11. 1990. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Madić Olivera, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

20. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu GAGRO PETAR, rođen 03. 02. 1995. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Tomić Željka, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

21. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu ELEZ NIKOLA, rođen 10. 03. 1991. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Jovanović Miroja, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

22. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu KNEŽEVIĆ IVANA, rođena 05. 05. 1992. godine, na advokatsko-pripravnič-ku vežbu kod Boban Petra, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

23. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu BABIĆ NIKOLA, rođen 01. 03. 1993. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Popivoda Slavka, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

24. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu PERIĆ JELENA, rođena 19. 05. 1994. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Miavec Attile, advokata u Temerinu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

25. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu ILIĆ DARKO, rođen 05. 09. 1995. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Ilić Milana, advokata u Zrenjaninu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

26. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu GRUBAČIĆ VIDAK, rođen 29. 01. 1994. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Vesić Maline, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

27. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu NENIĆ DANIELA, rođena 26. 03. 1988. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Maraš Ivane, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

28. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu ZOROJA SOFIJA, rođena 03. 02. 1991. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Stojković Ajše, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

29. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu KOVAČEVIĆ RADMILA, rođena 23. 07. 1992. godine, na advokatsko-pri-pravničku vežbu kod Trifunović Aleksandra, advokata u Bačkoj Palanci, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

30. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu KOLUNDŽIĆ PERO, rođen 06. 11. 1988. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Jevtić Bojana, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

407

31. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu NEDELJKOVIĆ TARA, rođena 14. 02. 1995. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Karanović Milice, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

32. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu RADAKOVIĆ MILICA, rođena 30. 04. 1994. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Kovačević Kanazir Vanje, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

33. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu POTKONJAK NIKOLA, rođen 21. 11. 1994. godine, na advokatsko-priprav-ničku vežbu kod Jasika mr Nikole, advokata u Inđiji, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

34. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu LABUS VLADISLAV, rođen 15. 05. 1991. godine, na advokatsko-pripravnič-ku vežbu kod Maraš Ivane, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

35. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu TOPIĆ MARIJA, rođena 29. 01. 1990. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Kereši Kristijana, advokata u Zrenjaninu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

36. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu BUNJEVAC MAJA, rođena 12. 03. 1994. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Vesić Maline, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

37. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu LAZIĆ KATARINA, rođena 12. 07. 1992. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Vesić Maline, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

38. UPISUJE SE u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine u Novom Sadu JOKANOVIĆ IVAN, rođen 09. 09. 1994. godine, na advokatsko-pripravničku vežbu kod Tatić Branka, advokata u Novom Sadu, dana 10. 01. 2019. godine, u trajanju od dve godine.

39. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine MARINKOVIĆ JANJETOVIĆ MIRA, advokat u Baču sa danom 30. 11. 2018. godine.

− Popović Dušan, advokat u Bačkoj Palanci, postavlja se za preuzimatelja advokatske kancelarije.

40. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine MARAVIĆ ILIJA, advokat u Subotici sa danom 31. 12. 2018. godine, radi penzionisanja.

− Imenovani zadržava članstvo u Posmrtnom Fondu AK Vojvodine. − Vukov Đura, advokat u Subotici, postavlja se za preuzimatelja advokatske

kancelarije.41. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine DELI EDIT, advo-

kat u Bačkom Petrovom Selu sa danom 31. 12. 2018. godine, radi penzionisanja.42. Momčilović Oršolja, advokat u Bačkom Petrovom Selu postavlja se za preuzima-

telja advokatske kancelarije.43. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine ĆURČIĆ DRA-

GOSLAV, advokat u Novom Sadu sa danom 31. 12. 2018. godine, radi penzionisanja. − Stipančević Vinko, advokat u Novom Sadu postavlja se za preuzimatelja advokat-

ske kancelarije.

408

44. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine VOJNOVIĆ DU-ŠAN, advokat u Novom Sadu sa danom 30. 11. 2018. godine, na lični zahtev.

− Dimitrijević Pavle, advokat u Novom Sadu postavlja se za preuzimatelja advokat-ske kancelarije.

45. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine PLAVŠIĆ LJI-LJANA, advokat u Novom Sadu sa danom 31. 12. 2018. godine, na lični zahtev.

− Imenovana zadržava članstvo u Posmrtnom Fondu AK Vojvodine. − Tornjanski Milica, advokat u Novom Sadu postavlja se za preuzimatelja advokatske

kancelarije.46. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine BOJOVIĆ FLO-

RINA, advokat u Kovinu sa danom 31. 12. 2018. godine, radi penzionisanja. − Stojšić Živanka, advokat u Kovinu postavlja se za preuzimatelja advokatske

kancelarije.47. BRIŠE SE iz Imenika advokata Advokatske komore Vojvodine SVIRČEV MILA-

NA, advokat u Bečeju sa danom 31. 12. 2018. godine, na lični zahtev. − Gligorić Srđan, advokat u Bečeju postavlja se za preuzimatelja advokatske

kancelarije.48. BRIŠE SE iz članstva Posmrtnog fonda Advokatske komore Vojvodine KRSTIĆ

MILAKOV LJILJANA, bivši advokat iz Pančeva sa danom 20. 12. 2018. godine, na lični zahtev.

49. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine KOSTIĆ JOVANA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravničkoj ve-žbi kod Kralj Radin Biljane, advokata u Novom Sadu, sa danom 26. 11. 2018. godine.

50. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine STOJNOVIĆ MARINA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravnič-koj vežbi kod Borđoški Milana, advokata u Novom Sadu, sa danom 24. 11. 2018. godine.

51. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine VIGNJEVIĆ NATAŠA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Petrović Dragoslava, advokata u Novom Sadu, sa danom 30. 09. 2018. godine.

52. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine ROGAČ MARIJA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravničkoj ve-žbi kod Maraš Ivane, advokata u Novom Sadu, sa danom 01. 10. 2018. godine.

53. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine ILIĆ IVETA ANNA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Stojković Ajše, advokata u Novom Sadu, sa danom 03. 12. 2018. godine.

54. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine KRIVOKAPIĆ JELENA, advokatski pripravnik u Temerinu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Đurđev Dušana, advokata u Temerinu, sa danom 30. 11. 2018. godine.

55. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine STOJAKOVIĆ MILICA, advokatski pripravnik u Rumi, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Grbić Mladena, advokata u Rumi, sa danom 05. 12. 2018. godine.

56. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine RADIĆ IGOR, advokatski pripravnik u Bačkoj Palanci, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Trifunović Aleksandra, advokata u Bačkoj Palanci, sa danom 24. 11. 2018. godine.

57. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine MAKSIĆ TANJA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Medić Marine, advokata u Novom Sadu, sa danom 24. 12. 2018. godine.

409

58. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine MARJANOVIĆ TATJANA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-priprav-ničkoj vežbi kod Somer Emila, advokata u Novom Sadu, sa danom 17. 12. 2018. godine.

59. BRIŠE SE iz Imenika advokatskih pripravnika Advokatske komore Vojvodine MILOŠEVIĆ JELENA, advokatski pripravnik u Novom Sadu, na advokatsko-pripravničkoj vežbi kod Milošević Danila, advokata u Novom Sadu, sa danom 31. 12. 2018. godine.

60. UZIMA SE NA ZNANJE da POKRAJAC JELENI, advokatu u Novom Sadu, pri-vremeno prestaje pravo na obavljanje advokature zbog bolovanja počev od 15. 11. 2018. godine.

− Bogovac Predrag, advokat u Novom Sadu, određuje se za privremenog zamenika.61. UZIMA SE NA ZNANJE da KOVAČEVIĆ DUNJI, advokatu u Novom Sadu,

privremeno prestaje pravo na obavljanje advokature zbog bolovanja počev od 21. 11. 2018. godine.

− Kovačević Aleksandar, advokat u Novom Sadu, određuje se za privremenog zamenika.

62. UZIMA SE NA ZNANJE da BRSTINA DRAGANI, advokatu u Staroj Pazovi, privremeno prestaje pravo na obavljanje advokature zbog bolovanja počev od 04. 12. 2018. godine.

− Mihaljević Srđan, advokat u Staroj Pazovi, određuje se za privremenog zamenika.63. UZIMA SE NA ZNANJE da JUHAS ŠAMU ERIKI, advokatu u Mužlji, privreme-

no prestaje pravo na obavljanje advokature zbog bolovanja počev od 07. 11. 2018. godine. − Popović Judita, advokat u Zrenjaninu, određuje se za privremenog zamenika.

64. UZIMA SE NA ZNANJE da PLAČKOV MARTINOVIĆ OLIVERI, advokatu u Novom Sadu, privremeno prestaje pravo na obavljanje advokature zbog porodiljskog odsu-stva od 26. 11. 2018. do 25. 11. 2019. godine.

− Stevanović Gordana, advokat u Novom Sadu, određuje se za privremenog zamenika.65. UZIMA SE NA ZNANJE da NIKIĆ ALEKSANDRI, advokatu u Novom Sadu,

privremeno prestaje pravo na obavljanje advokature zbog porodiljskog odsustva od 23. 11. 2018. do 22. 11. 2019. godine.

− Antić Branislav, advokat u Novom Sadu, određuje se za privremenog zamenika.66. UZIMA SE NA ZNANJE da DUREKOVIĆ MARIJI, advokatu u Novom Sadu,

privremeno prestaje pravo na obavljanje advokature zbog porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta od 10. 12. 2018. do 09. 12. 2019. godine.

− Kapun Dragan, advokat u Novom Sadu, određuje se za privremenog zamenika.67. UZIMA SE NA ZNANJE da JARIĆ JASMINI, advokatu u Apatinu, privremeno

prestaje pravo na obavljanje advokature zbog bolovanja počev od 18. 12. 2018. godine. − Lončarević Aleksandra, advokat u Apatinu, određuje se za privremenog zamenika.

68. UZIMA SE NA ZNANJE da SOMBORAC TIJANI, advokatu u Novom Sadu, privremeno prestaje pravo na obavljanje advokature zbog bolovanja počev od 18. 12. 2018. godine.

− Gostović Ilija, advokat u Novom Sadu, određuje se za privremenog zamenika.69. UZIMA SE NA ZNANJE da ŠEVO NADI, advokatu u Novom Sadu, privremeno

prestaje pravo na obavljanje advokature zbog porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta od 23. 12. 2018. do 22. 12. 2019. godine.

− Tomšik Alen, advokat u Novom Sadu, određuje se za privremenog zamenika.

410

70. UZIMA SE NA ZNANJE da ĐOGO JOVANI, advokatu u Novom Sadu, privre-meno prestaje pravo na obavljanje advokature zbog porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta od 08. 01. 2019. do 07. 01. 2020. godine.

− Kovačević Kanazir Vanja, advokat u Novom Sadu, određuje se za privremenog zamenika.

71. UZIMA SE NA ZNANJE da ARSENIJEVIĆ DARIJA, advokat u Novom Sadu, nastavlja sa radom dana 01. 12. 2018. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na bavljenje advokaturom.

− Volarević Dragan, advokat u Novom Sadu, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.

72. UZIMA SE NA ZNANJE da ĐANIĆ VLADISLAV, advokat u Subotici, nastavlja sa radom dana 01. 12. 2018. godine, nakon što mu je privremeno bilo prestalo pravo na bavljenje advokaturom.

− Đanić Borislav, advokat u Subotici, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.73. UZIMA SE NA ZNANJE da ĐURĐEVIĆ TIJANA, advokatski pripravnik u No-

vom Sadu, nastavlja sa obavljanjem advokatsko-pripravničke vežbe dana 01. 01. 2019. go-dine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na obavljanje advokatsko-pripravničke vežbe.

74. UZIMA SE NA ZNANJE da ZAKLAN MRĐEN MILA, advokat u Novom Sadu, nastavlja sa radom dana 16. 01. 2019. godine, nakon što joj je privremeno bilo prestalo pravo na bavljenje advokaturom.

− Stepanov Milivoj, advokat u Novom Sadu, razrešava se dužnosti privremenog zamenika.

75. UZIMA SE NA ZNANJE da je Spasojević Vesna, advokat u Novom Sadu, prome-nila prezime koje sada glasi Pantelić.

76. UZIMA SE NA ZNANJE da je Marjanović Milica, advokat u Novom Sadu, pro-menila prezime koje sada glasi Simurdić.

77. UZIMA SE NA ZNANJE da je Tumbas Martina, advokat u Subotici, promenila prezime koje sada glasi Jozić.

78. UZIMA SE NA ZNANJE da je Živković Milica, advokat u Bečeju, promenila prezime koje sada glasi Kosanović.

79. UZIMA SE NA ZNANJE da je Matković Ivana, advokatski pripravnik u Subotici, promenila prezime koje sada glasi Dulić.

80. UZIMA SE NA ZNANJE da je Milojković Sonja, advokat u Novom Sadu, prome-nila prezime koje sada glasi Gavrić.

81. UZIMA SE NA ZNANJE da je BRADONJIĆ DUŠAN, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinuo advokatsko-pripravničku vežbu kod Stevanović Mirjane, advokata u Novom Sadu dana 29. 11. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Protić Tamare, advokata u Novom Sadu, dana 30. 11. 2018. godine.

82. UZIMA SE NA ZNANJE da je IVATOVIĆ NEMANJA, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinuo advokatsko-pripravničku vežbu kod Simić Dragana, advokata u Novom Sadu dana 12. 12. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Fajfrić Željka, advokata u Šidu, dana 13. 12. 2018. godine.

83. UZIMA SE NA ZNANJE da je VASIĆ MARIJA, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Knežević Bojović Snežane, advokata u Novom Sadu dana 17. 12. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Kešelj Aleksandre, advoka-ta u Novom Sadu, dana 18. 12. 2018. godine.

411

84. UZIMA SE NA ZNANJE da je VUKČEVIĆ SLAĐANA, advokatski pripravnik u Novom Sadu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Mrkšić Jasne, advokata u No-vom Sadu dana 24. 12. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Kovačević Kanazir Vanje, advokata u Novom Sadu, dana 25. 12. 2018. godine.

85. UZIMA SE NA ZNANJE da je KARAVLA JELENA, advokatski pripravnik u Pančevu prekinula advokatsko-pripravničku vežbu kod Đurkov Kocoljevac Radmila, advo-kata u Pančevu dana 10. 12. 2018. godine, te da istu nastavlja kod Marović Željka, advokata u Novom Sadu, dana 11. 12. 2018. godine.

86. UZIMA SE NA ZNANJE da je Dulić Stefan, advokat u Novom Sadu, pristupio Zajedničkoj advokatskoj kancelariji Beljanski sa sedištem u Novom Sadu, Miroslava Antića 7, počev od 19. 12. 2018. godine.

87. UZIMA SE NA ZNANJE da je „Zajednička advokatska kancelarija Aleksić sa saradnicima” donela odluku o isključenju Ranković Karoline, advokata u Novom Sadu iz zajedničke advokatske kancelarije sa danom 03. 12. 2018. godine.

88. UZIMA SE NA ZNANJE da su Sabo Jovana, Tijanić Aleksandar i Vukosavljević Miloš, advokati u Novom Sadu, pristupili Zajedničkoj advokatskoj kancelariji „Aleksić sa saradnicima” sa sedištem u Novom Sadu, Grčkoškolska 1, počev od 10. 12. 2018. godine.

89. UZIMA SE NA ZNANJE da su Panić Nika i Dobrnjac Borinka, advokati u No-vom Sadu, pristupili Zajedničkoj advokatskoj kancelariji „Aleksić sa saradnicima” sa sedi-štem u Novom Sadu, Grčkoškolska 1, počev od 13. 12. 2018. godine.

90. UZIMA SE NA ZNANJE da će ZAKLAN MRĐEN MILA, advokat u Novom Sadu preseliti sedište advokatske kancelarije u Kać, Vinogradarska 3, počev od 15. 01. 2019. godine.

91. UZIMA SE NA ZNANJE da će MIŠKOV HORVAT DUNJA, advokat u Novom Sadu preseliti sedište advokatske kancelarije u Bačku Palanku, Kralja Petra Prvog 15/4, po-čev od 01. 01. 2019. godine.

92. UZIMA SE NA ZNANJE da je JOVIČIĆ SARA, advokat u Novom Sadu, prese-lila svoju advokatsku kancelariju na adresu Bulevar Mihajla Pupina 20/I, stan 2, počev od 01. 12. 2018. godine.

93. UZIMA SE NA ZNANJE da je VIDIĆ ALEKSANDRA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Braće Ribnikar 45/38, počev od 26. 11. 2018. godine.

94. UZIMA SE NA ZNANJE da je PANTELIĆ VESNA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Bulevar oslobođenja 94/17, počev od 20. 11. 2018. godine.

95. UZIMA SE NA ZNANJE da je MITROVIĆ MARIJA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Stevana Branovačkog 11, počev od 03. 12. 2018. godine.

96. UZIMA SE NA ZNANJE da je PERIĆ MARINA, advokat u Novom Sadu, pre-selila svoju advokatsku kancelariju na adresu Zmaj Jovina 26/I, posebni deo 35, počev od 17. 12. 2018. godine.

97. UZIMA SE NA ZNANJE da je MIĆIĆ M. JELENA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Grčkoškolska 1, počev od 20. 12. 2018. godine.

98. UZIMA SE NA ZNANJE da je RANKOVIĆ KAROLINA, advokat u Novom Sa-du, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu NJegoševa 12, počev od 03. 12. 2018. godine.

412

99. UZIMA SE NA ZNANJE da je MADIĆ OLIVER, advokat u Novom Sadu, pre-selio svoju advokatsku kancelariju na adresu Braće Ribnikar 2/II, stan 5, počev od 29. 11. 2018. godine.

100. UZIMA SE NA ZNANJE da je STREHOVSKI JANKO, advokat u Novom Sa-du, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Braće Ribnikar 2/II, stan 5, počev od 29. 11. 2018. godine.

101. UZIMA SE NA ZNANJE da je ŠIJAN SINIŠA, advokat u Novom Sadu, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Braće Ribnikar 2/II, stan 5, počev od 29. 11. 2018. godine.

102. UZIMA SE NA ZNANJE da je ČELIĆ TATJANA, advokat u Rumi, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Železnička 4, počev od 26. 11. 2018. godine.

103. UZIMA SE NA ZNANJE da je TUMBAS MARTINA, advokat u Subotici, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Ivana Gorana Kovačića 3/1/2, počev od 31. 12. 2018. godine.

104. UZIMA SE NA ZNANJE da je UZELAC BOJAN, advokat u Subotici, prese-lio svoju advokatsku kancelariju na adresu Ivana Gorana Kovačića 3/1/2, počev od 31. 12. 2018. godine.

105. UZIMA SE NA ZNANJE da je RVOVIĆ RADA, advokat u Subotici, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Braće Radića 11/4, počev od 07. 12. 2018. godine.

106. UZIMA SE NA ZNANJE da je PAŠTI ERVIN, advokat u Novom Sadu, prese-lio svoju advokatsku kancelariju na adresu Kraljevića Marka 51, stan 19, počev od 13. 12. 2018. godine.

107. UZIMA SE NA ZNANJE da je NIKOLIĆ ŽARKO, advokat u Novom Sadu, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Kosovska 30, stan 4, počev od 12. 11. 2018. godine.

108. UZIMA SE NA ZNANJE da je NIKOLIĆ JELENA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Kosovska 30, stan 4, počev od 12. 11. 2018. godine.

109. UZIMA SE NA ZNANJE da je PROSENICA SRĐAN, advokat u Novom Sa-du, preselio svoju advokatsku kancelariju na adresu Kozačinskog 2, počev od 24. 12. 2018. godine.

110. UZIMA SE NA ZNANJE da je POKRAJAC JELENA, advokat u Novom Sadu, preselila svoju advokatsku kancelariju na adresu Bulevar Mihajla Pupina 20/I, stan 2, počev od 01. 01. 2019. godine.

111. UZIMA SE NA ZNANJE da je rešenjem RGZ Službe za katastar nepokretnosti Zrenjanin broj 952-02-16-116-8794/2018 od 27. 11. 2018. godine, promenjen naziv ulice u kojoj se nalazi sedište advokatske kancelarije ĐORĐEVIĆ dr MIROSLAVA, advokata u Zrenjaninu, kao i kućni broj, tako da ono sada glasi: Zrenjanin, Sremskog fronta 13.

Upravni odbor

Уређивачки одбор Гласника моли сараднике да текстове за објављивање до- стављају уз уважавање следећих сугестија:– примерак рада доставити одштампан и потписан;– по могућности, доставити рад и електронском поштом (akvojvodine@gmail.com)

или на дискети;– фусноте писати у дну одговарајуће странице;– у библиографским подацима за књиге уз уобичајене податке обавезно навести

и издавача;– уз чланке доставити резиме и кључне речи;– пожељно је доставити и превод резимеа на енглески, немачки или француски

језик.

ГЛАСНИКАДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ

Излази 12 пута годишњеу месечним свескама.

Оснивач, власник и издавач: Адвокатска комора Војводине.Годишња претплата: за земљу 10.000,00 дин.,

за иностранство 110 евра. (Tекући рачун број 340-1482-43 са назнаком „за Гласник”)

Овај број је закључен 11. априла 2019. године.

Тираж: 2.000 примерака

Према мишљењу Секретаријата за информацијеРепублике Србије бр. 413-01-412/91-01

од 11. априла 1991. године на ову публикацију плаћа се основни порез на промет по Тарифном броју 8. став 1. тачка 1.

алинеја 10. Тарифе основног пореза на промет.

Компјутерски слог: Татјана Божић, Нови Сад

Штампа: ОFFSET PRINT, Нови Сад2019.