Embed Size (px)
Citation preview
![Page 1: 9. VAPNENCI I ^ ]u v v]}l }o] ]u}Pµ u ]i vi ] Ì }ui v - PMFgeol.pmf.hr/~mkovacic/petr.sedim/IX.pdf · ± nektonski slobodno plivaju ± planktonski plutaju ... mali kolonijski marinski](https://reader030.document.onl/reader030/viewer/2022040300/5e61fbc0b753eb25f53a1408/html5/thumbnails/1.jpg)
92
9. VAPNENCI I(UVOD I SASTOJCI VAPNENACA)
“Carbonate sediments are born, not made.”James, 1984
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
9.1 UVOD
SILICIKLASTIČNI SEDIMENTI KARBONATNI SEDIMENTI
Nalaze se svuda po svijetu na svim dubinama. Vedinom se nalaze u plitkim, tropskim okolišima.
Potječu iz marinskih i terestičkih okoliša. U pravilu potječu iz marinskih okoliša.
Veličina zrna ovisi o hidrauličkoj energiji okoliša.
Veličina zrna u sedimentu ovisi o veličini skeleta organizama i kalcificiranih tvrdih fragmenata.
Mulj indicira taloženje iz suspenzije.Vapneni mulj pokazatelj je prisutnosti i rasta organizama čiji su kalcificirani dijelovi izgrađeni od kristala veličine mulja.
Plitkovodna pješčana tijela rezultat su djelovanja oceanskih struja i valova.
Plitkovodna vapnena pješčana tijela rezultat su lokalnih kemijskih reakcija.
Promjene u sedimentnim okolišima odgovaraju promjenama hidrauličkog ražima.
Sedimentni okoliši mogu se mijenjati bez promjena u hidrauličkom režimu.
Ostaju nekonsolidirani na dnu mora. Sedimenti su cementirani na morskome dnu.
Periodičko izlaganje tijekom taloženja nema utjecaja na dijagenezu sedimenata.
Periodičko izlaganje sedimenata tijekom taloženja dovest de do dijageneze.
• stijene koje sadrže više od 50% karbonatnih minerala
• drugačijeg načina postanka i djelovanja od siliciklastičnih stijena
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
• uglavnom biološkog podrijetla, a mogu nastati i anorganskim kemijskim procesima
• tvornice karbonata – plitka tropska mora bez značajnijeg donosa siliciklastičnog materijala u kojima nastaju
najveda i najdeblja karbonatna tijela kao rezultat visoke organske akumulacije
Tvornica karbonata.
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
![Page 2: 9. VAPNENCI I ^ ]u v v]}l }o] ]u}Pµ u ]i vi ] Ì }ui v - PMFgeol.pmf.hr/~mkovacic/petr.sedim/IX.pdf · ± nektonski slobodno plivaju ± planktonski plutaju ... mali kolonijski marinski](https://reader030.document.onl/reader030/viewer/2022040300/5e61fbc0b753eb25f53a1408/html5/thumbnails/2.jpg)
93 • vrste karbonatnih sedimenata
– vapnenci
– dolomitični vapnenci
– dolomiti
Podjela karbonatnih stijena prema sadržaju kalcita, dolomita i siliciklastičnog materijala.
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
• karbonatne stijene pretežno sastavljene od kalcita
• procesi formiranja
– biološki i biokemijski
– anorganska precipitacija CaCO3
Ca(HCO3)2 → CaCO3 + CO2 + H2O
• vrijeme postanka
– od kambrija do danas
• okoliši postanka
– svugdje gdje žive organizmi s karbonatnim skeletom
– dominantno plitka mora (karbonatne platforme)
VAPNENCI
9.2 UVOD
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
mineralogija vapnenačkih sedimenata
• recentni sedimenti
– aragonit (CaCO3; rompski) - nestabilan u površinskim pt uvjetima
– kalcit (CaCO3; trigonski)
• visokomagnezijski (> 4% MgCO3) - nestabilan u površinskim pt uvjetima
• niskomagnezijski (< 4% MgCO3)
– sastav znatno ovisi o vrsti skeletnih čestica
• vapnenci
– niskomagnezijski kalcit
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
![Page 3: 9. VAPNENCI I ^ ]u v v]}l }o] ]u}Pµ u ]i vi ] Ì }ui v - PMFgeol.pmf.hr/~mkovacic/petr.sedim/IX.pdf · ± nektonski slobodno plivaju ± planktonski plutaju ... mali kolonijski marinski](https://reader030.document.onl/reader030/viewer/2022040300/5e61fbc0b753eb25f53a1408/html5/thumbnails/3.jpg)
94
kontrolni faktori
• temperatura
– mnogi organizmi s vapnenačkim skeletom za bujan život trebaju toplu vodu
– vedina karbonatnih sedimenata nalazi se u tropsko-suptropskom pojasu
• salinitet
– biogena karbonatna produkcija najveda je u vodi normalnog saliniteta
• donos siliciklastičnog detritusa
– smeta razvoju mnogih organizama koji produciraju karbonate
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
• dubina vode
– stupanj zasidenosti vode Ca-hidrogenkarbonatom smanjuje se s povedanjem dubine vode
smanjenje produkcije karbonata
– plitka (topla) mora
• prezasidena s Ca(HCO3)2 visoka produkcija karbonata
• najpovoljniji je plitki agitirani dio fotičke zone (manje od 10 m dubine)
– dublji dijelovi mora i oceana
• zasideni ili podzasideni s Ca(HCO3)2 otežana produkcija karbonata
• u dubljevodnom pelagičkom okolišu (preko 50-100 m) karbonatni sedimenti uglavnom su sastavljeni od vapnenačkih skeleta planktonskih organizma
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
Oceanografska klasifikacija marinskih okoliša sedimentacije.
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
![Page 4: 9. VAPNENCI I ^ ]u v v]}l }o] ]u}Pµ u ]i vi ] Ì }ui v - PMFgeol.pmf.hr/~mkovacic/petr.sedim/IX.pdf · ± nektonski slobodno plivaju ± planktonski plutaju ... mali kolonijski marinski](https://reader030.document.onl/reader030/viewer/2022040300/5e61fbc0b753eb25f53a1408/html5/thumbnails/4.jpg)
95
karbonatna kompenzacijska dubina
• dubina vode u oceanima na kojoj je topivost karbonata jednaka njihovom izlučivanju
• ispod te dubine nema taloženja karbonatnih sedimenata
• dubina CCD u oceanima varira
– tropski dijelovi oceana
• kalcit 4500-5000 m
• aragonit 2000 m
– više geografske širine
• CCD sve plide
• voda podzasidena s CaCO3
Otapanje karbonata u oceanima. Ispod karbonatne kompenzacijske dubine
(CCD) nema akumulacije karbonata. Preuzeto iz 1
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
9.3 SASTOJCI VAPNENACA
• grupe sastojaka
– neskeletne čestice
– skeletne čestice
– mikrit
– cement
9.3.1 Neskeletne čestice
– obavijena zrna
– peloidi
– agregirana zrna
– intraklasti
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
9.3.1.1 Obavijena zrna
– ooidi
– pizoidi
– onkoidi
ooidi
• sferična i subsferična zrna sastavljena od jednog ili više pravilnih koncentričnih ovoja oko jezgre najčešde sastavljene od karbonatne čestice ili kvarcnog zrna
Građa ooida. Recentni marinski ooidi sa Bahama.
Preuzeto iz 1Preuzeto iz 1
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
![Page 5: 9. VAPNENCI I ^ ]u v v]}l }o] ]u}Pµ u ]i vi ] Ì }ui v - PMFgeol.pmf.hr/~mkovacic/petr.sedim/IX.pdf · ± nektonski slobodno plivaju ± planktonski plutaju ... mali kolonijski marinski](https://reader030.document.onl/reader030/viewer/2022040300/5e61fbc0b753eb25f53a1408/html5/thumbnails/5.jpg)
96
• okoliši postanka
– uzburkane vode pokretane valovima i strujama
– najčešde plitki marinski okoliš dubine do 15 m
– visokoenergetski okoliši u jezerima
• porijeklo
– anorgansko (direktna precipitacija karbonata oko neke jezgre)
– biokemijsko (izlučivanje kalcita ili aragonita posredovanjem životnih procesa mikroorganizama)
• oolit - sediment sastavljen
od ooida
Građa ooida u mikroskopskom izbrusku.Širina fotografije 1,2 mm.
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
pizoidi
• nemarinski ooidi
• nastaju u terestičkim okolišima tijekom dijagenetskih procesa u špiljama, kalkretnim korama i u vadoznoj zoni
Pizoidi u mikroskopskom izbrusku. Zrna veličine do 5 mm s pravilnim jasno definiranim koncentričnim ovojima.
Preuzeto iz 15i
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
onkoidi
• nepravilnog grudastog oblika
• sadrže mikritne lamine bez jasne koncentrične građe
• nastaju biogenim oblaganjem jezgre djelatnošdu algi i cijanobakterija i mehaničkim nakupljanjem mikritnih ovoja
Onkoidi na poliranoj površini stijene. Preuzeto iz 15i
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
![Page 6: 9. VAPNENCI I ^ ]u v v]}l }o] ]u}Pµ u ]i vi ] Ì }ui v - PMFgeol.pmf.hr/~mkovacic/petr.sedim/IX.pdf · ± nektonski slobodno plivaju ± planktonski plutaju ... mali kolonijski marinski](https://reader030.document.onl/reader030/viewer/2022040300/5e61fbc0b753eb25f53a1408/html5/thumbnails/6.jpg)
97
9.3.1.2 Peloidi
• kuglasta, elipsoidna valjkasta ili vretenasta karbonatna zrna
• veličine 0,1-0,5 mm (može dosedi i nekoliko mm)
• mikritna unutarnja struktura, obično bez bilo kakvih drugih strukturnih obilježja unutarnje građe
Mikroskopski izbrusak vapnenca uglavnom izgrađenog od peloida.
Preuzeto iz 15i
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
• pojam peloid uključuje i mikritizirana zrna bioklasta koja su u pravilu više
nepravilnog oblika od fekalnih peleta
peleti
– peloidi fekalnog podrijetla (rakovi, ostrakodi, puževi …)
– pravilnog oblika i bogati organskom materijom
– česti u zaštidenim okolišima poput laguna i plimnih ravnica (plitko more niska energija vode)
Porijeklo peloida.
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
9.3.1.3 Agregirana zrna
• nekoliko karbonatnih čestica cementiranih zajedno mikrokristalastim cementom ili sljepljenih organskom materijom
• nastaju u relativno zaštidenim plitkim podplimnim okolišima
Primjer agregiranog zrna. Okoliš postanka agregiranih zrna (Bahami).
Preuzeto iz 16i Preuzeto iz 16i
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
![Page 7: 9. VAPNENCI I ^ ]u v v]}l }o] ]u}Pµ u ]i vi ] Ì }ui v - PMFgeol.pmf.hr/~mkovacic/petr.sedim/IX.pdf · ± nektonski slobodno plivaju ± planktonski plutaju ... mali kolonijski marinski](https://reader030.document.onl/reader030/viewer/2022040300/5e61fbc0b753eb25f53a1408/html5/thumbnails/7.jpg)
98
9.3.1.4 Intraklasti
• fragmenti litificiranog ili dijelom litificiranog karbonatnog taloga
• nastaju unutar sedimentacijskog prostora neposredno nakon taloženja karbonatnog materijala
Makroskopski izgled intraklasta. Intraklasti u mikroskopskom izbrusku.Širina fotografije 5mm.
Preuzeto iz 17i Preuzeto iz 18i
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
9.3.2 Skeletne čestice
• odraz distribucije organizama s karbonatnim skeletom kroz prostor i vrijeme
• okolišni čimbenici (prim. dubina vode, temperatura, salinitet, substrat, turbulencija)kontroliraju distribuciju i razvoj organizama u različitim karbonatnim okolišima
Relativni značaj pojedinih skupina organizama u produkciji karbonatnih sedimenata kroz vrijeme.
Preuzeto iz 1
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
9.3.2.1 Mekušci (moluska)
• marinski mekušci vedinom žive do dubine vode od 50 m
• petrogenetsku važnost imaju:
– školjkaši (lammellibranchiata)
– puževi (gastropoda)
– glavonošci (cefalopoda)
• struktura i mineralni sastav ljuštura varijabilni
školjkaši (lammellibranchiata)
• žive u marinskim, brakičnim i slatkovodnim okolišima
• načini života
– infauna unutar sedimenta
– epifauna na čvrstom supstratu
– vagilno gmižu po dnu
– nektonski slobodno plivaju
– planktonski plutaju
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
![Page 8: 9. VAPNENCI I ^ ]u v v]}l }o] ]u}Pµ u ]i vi ] Ì }ui v - PMFgeol.pmf.hr/~mkovacic/petr.sedim/IX.pdf · ± nektonski slobodno plivaju ± planktonski plutaju ... mali kolonijski marinski](https://reader030.document.onl/reader030/viewer/2022040300/5e61fbc0b753eb25f53a1408/html5/thumbnails/8.jpg)
99
• građa ljuštura
– nekoliko slojeva karakteristične interne strukture
– vedinom primarno od aragonita
Fragment ljušture recentne školjke izgrađene od aragonita. Dužina slike 1 mm.
Kalcitizirane ljušture školjaka koje su primarno bile aragonitne. Veličina slike 0,8 mm
Preuzeto iz 1 Preuzeto iz 1
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
puževi (gastropoda)
• široko rasprostranjeni u plitkim marinskim okolišima
• pojavljuju se i u slatkovodnim i brakičnim okolišima kao i u hipersalinama
• vedinom bentički, vagilni organizmi
• građa ljuštura slična školjkama
Uzdužni i poprečni presjek ljušture puža definiran tankim mikritnim ovojem. Ljuštura je originalno bila aragonitna, ali je naknadno
kalcitizirana. Veličina slike 4 mm.
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
glavonošci (cefalopoda)
• isključivo marinski organizmi
• nektonskog ili nektonsko -planktonskog načina života
• česti u pelagičkim i dubljevodnim sedimentima
• petrogenetski važni:
– nautilidi (Pz-Mz)
• aragonitne ljušture
– amoniti (Pz-Mz)
• aragonitne ljušture
– belemniti (Mz)
• kalcitne ljušture
Amonit. Zbirka GPZ-PMF-a.
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
![Page 9: 9. VAPNENCI I ^ ]u v v]}l }o] ]u}Pµ u ]i vi ] Ì }ui v - PMFgeol.pmf.hr/~mkovacic/petr.sedim/IX.pdf · ± nektonski slobodno plivaju ± planktonski plutaju ... mali kolonijski marinski](https://reader030.document.onl/reader030/viewer/2022040300/5e61fbc0b753eb25f53a1408/html5/thumbnails/9.jpg)
100
9.3.2.2. Ramenonošci (brahiopodi)
• česti u Pz i Mz plitkovodnim vapnencima
• isključivo marinski organizmi
• uglavnom bentički sesilni organizmi
• presjek ljuštura oblikom i veličinom sličan školjkama
• ljušture uglavnom od kalcita pa im je struktura u pravilu očuvana
Ljuštura brahiopoda s očuvanom internom strukturom.Dužina slike 3 mm.
Preuzeto iz 1
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
9.3.2.3 Koralji (Anthozoa)
• podjela prema načinu života
• stjenke im mogu biti izgrađene od aragonita i kalcita
hermatipni ahermatipni
- sadrže simbiotske alge - ne sadrže simbiotske organizme
- žive u plitkoj, toploj, bistroj vodi -mogu živjeti na vedim dubinama i
- tvore bioherme i biostrome u hladnijim morima
Makroskopski izgled fosilnog koralja iz pleistocena.
Preuzeto iz 19i1 cm
Izgled stjenke koralja u mikroskopskom izbrusku. Širina fotografije 2mm.
Preuzeto iz 20i
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
9.3.2.4 Bodljikaši (ehinodermati)
• isključivo marinske životinje
• plitki i dubljevodni okoliši normalnog saliniteta
• petrogeno važni
• fragmenti izgrađeni od jednog velikog kristala kalcita
morski ljiljani (krinoidi)
Vapnenac izgrađen od fragmenata fosilnih krinoida.Fosilni krinoid Isocrinus aptiensis
Preuzeto iz 21i Preuzeto iz 21i
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
![Page 10: 9. VAPNENCI I ^ ]u v v]}l }o] ]u}Pµ u ]i vi ] Ì }ui v - PMFgeol.pmf.hr/~mkovacic/petr.sedim/IX.pdf · ± nektonski slobodno plivaju ± planktonski plutaju ... mali kolonijski marinski](https://reader030.document.onl/reader030/viewer/2022040300/5e61fbc0b753eb25f53a1408/html5/thumbnails/10.jpg)
101
ježinci (ehinoidi)
Fosilni ježinac. Bodlja ježinca.
Preuzeto iz 21i
Preuzeto iz 20i0,5 mm
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
9.3.2.5 Mahovnjaci (briozoji)
• mali kolonijski marinski organizmi
• česti sastojci plitkomorskih grebenskih vapnenaca
• skelet izgrađuju od kalcita ili aragonita (ovisno o temperaturi vode)
Paleozojski briozoji u mikroskopskom izbrusku.
Preuzeto iz 20i
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
10.2.2.6 Foraminifere
• jednostanični životinjski organizmi
• uglavnom mikroskopskih dimenzija
• pretežno marinski (ima i slatkovodnih)
• prema načinu života:
– planktonske
• dominiraju u pelagičkim vapnencima
– bentosne
• česte u toplim plitkim morima
Planktonska foraminifera. Bentosne foraminifere.
Preuzeto iz 23iPreuzeto iz 22i
1mm
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
![Page 11: 9. VAPNENCI I ^ ]u v v]}l }o] ]u}Pµ u ]i vi ] Ì }ui v - PMFgeol.pmf.hr/~mkovacic/petr.sedim/IX.pdf · ± nektonski slobodno plivaju ± planktonski plutaju ... mali kolonijski marinski](https://reader030.document.onl/reader030/viewer/2022040300/5e61fbc0b753eb25f53a1408/html5/thumbnails/11.jpg)
102
• skelet im je izgrađen od kalcita, rjeđe od aragonita
• stjenke
– mikrogranularne tamne
– svijetle fibrozne
Numuliti – foraminifere svijetlih stjenki. Širina fotografije 6mm.
Miliolide – foraminifere tamnih stjenki .Širina fotografije 4mm.
Preuzeto iz 1 Preuzeto iz 1
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
9.3.3 Doprinos algi i mikroorganizama postanku vapnenaca
• daju skeletne karbonatne fragmente
• ljepe zrna dajudi laminirane sedimente
• nagrizaju čestice i supstrat bušenjem
• važnije skupine algi
– crvene alge (rodophyta)
– zelene alge (chlorophyta)
– žuto-zelene alge (chrysophyta – coccoliths)
– cijanobakterije (prije zvane modrozelene alge)
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
crvene alge (rodophyta)
• skupine:
Coralinacea (Pz-rec)
Solonoporacea (Pz-rec)
• skelet izgrađen od kriptokristalastog kalcita
• oblažu, vezuju i cementiraju vapnenački supstrat na grebenima
Rodoid – onkoid sastavljen od crvenih algi. Badenske naslage kod Razvora u Hrv. zagorju.
Crvene alge u mikroskopskom izbrusku. Veličina slike1 x 0,8mm.
Preuzeto iz 1
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
![Page 12: 9. VAPNENCI I ^ ]u v v]}l }o] ]u}Pµ u ]i vi ] Ì }ui v - PMFgeol.pmf.hr/~mkovacic/petr.sedim/IX.pdf · ± nektonski slobodno plivaju ± planktonski plutaju ... mali kolonijski marinski](https://reader030.document.onl/reader030/viewer/2022040300/5e61fbc0b753eb25f53a1408/html5/thumbnails/12.jpg)
103
zelene alge (chlorophita)
• Pz-rec
• Skupine
– Characeae• slatkovodne i brakične• dijelovi skeleta se kalcitiziraju
– Codiaceae• produciraju vapnenački mulj
– Dasycladaceae• plitkomorske tropske alge• kalcifikacijom se stvara
aragonitna kora oko stabljikei grana biljke
Zelene alge u mikroskopskom izbrusku.Povedanje 2,5x.
Preuzeto iz 20i
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
kokoliti (chrysophyta, žutozelene alge)
• J-rec
• plankton
• kalcitni skelet sastavljen od kokosfera (promjer 10-100 µm) izgrađenih od vapnenačkih pločica zvanih kokoliti
• kokoliti su najčešde diskoidalnog oblika
• česti u modernim karbonatnim muljevima malih zemljopisnih širina
Mikrofotografija kokolita. Preuzeto iz 1
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
cijanobakterije (modrozelene alge)
• glavna uloga u formiranju organskih prevlaka na površini sedimenta cijanobakterijske livade
• hvatanjem čestica sedimenta na cijanobakterijske livade nastaje laminirani sediment zvani stromatolit
• javljaju se u marinskim (suptajdal-supratajdal) okolišima, slatkim i hiperslanim jezerima i močvarama
Recentni stromatoliti; Zapadna Australija.
Preuzeto iz 24i Preuzeto iz 24i
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
![Page 13: 9. VAPNENCI I ^ ]u v v]}l }o] ]u}Pµ u ]i vi ] Ì }ui v - PMFgeol.pmf.hr/~mkovacic/petr.sedim/IX.pdf · ± nektonski slobodno plivaju ± planktonski plutaju ... mali kolonijski marinski](https://reader030.document.onl/reader030/viewer/2022040300/5e61fbc0b753eb25f53a1408/html5/thumbnails/13.jpg)
104 • vrste stromatolita
– LLH-stromatoliti (Collenia-stromatoliti)
• bočno povezane polukugle
• karakteristični za intertajdal
i supratajdal
– SH-stromatoliti (Criptozoon stromatoliti)
• vertikalno stršede stožaste polukugle
• pojedinačne međusobno odvojene
kupolaste nakupine
• karakteristični za plitki suptajdal
• morfološke varijacije ovise o okolišnim faktorima
– dubina vode
– energija plima i valova
– učestalost izloženosti i brzina sedimentacije
LLH stromatolit; zbirka MPZ-a.
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
• građa lamina:
– recentni stromatoliti
• organske lamine sadrže cijanobakterije (tamne boje)
• anorganske lamine sediment (mikrit, peloidi, skeletni fragmenti)
– stromatoliti
• tamne lamine gusti mikrit, peloidi, sitne skeletne čestice
• svijetle lamine sparit (cement izlučen nakon truljenja cijanobakterijskih livada)
Mikrofotografije stromatolita. A - recentni stromatoliti; s vidljivim filamentima cijanobakterija B, C – stromatolit izgrađen od mikritnih lamina i laminoidnih fenestra.
A B C
4x2mm 4x2mm5x4mm
Preuzeto iz 1
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
9.3.4 Karbonatni mulj - mikrit
• sitni matriks vapnenaca sastavljen od karbonatnih čestica
• veličina u pravilu manja od 4µm (danas se mikritom smatraju karbonatne čestice veličine do 30µm)
• može biti jedini sastojak vapnenaca ili predstavlja karbonatni matriks kod zrnatih vapnenaca
Mikritni vapnenac s fosilnim ostacima. Povedanje 10x.
Preuzeto iz 20i
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
![Page 14: 9. VAPNENCI I ^ ]u v v]}l }o] ]u}Pµ u ]i vi ] Ì }ui v - PMFgeol.pmf.hr/~mkovacic/petr.sedim/IX.pdf · ± nektonski slobodno plivaju ± planktonski plutaju ... mali kolonijski marinski](https://reader030.document.onl/reader030/viewer/2022040300/5e61fbc0b753eb25f53a1408/html5/thumbnails/14.jpg)
105
• karbonatni muljevi akumuliraju se u mnogim modernim okolišima od laguna i plimskih ravnica do dubokomorskog dna, a najčešde su sastavljeni od mikrokristalastog aragonita
• porijeklo mikrita
– anorganska precipitacija
– dezintegracija vapnenačkih
zelenih algi
– bioerozija
– mehaničko usitnjavanje
skeletnih zrna
• vapnenci u pravilu sadrže malo
podataka o porijeklu mikrita
Taložni okoliši i porijeklo mikrita.
Preuzeto iz 20i
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
mikritni ovoji
• česti oko zrna u karbonatnim sedimentima i sedimentnim stijenama
• nastaju ubušavanjem endolitičkih bakterija u skeletne čestice
• šupljine nastale ubušavanjem bivaju ispunjene mikritom
• višestrukim ubušavanjem i punjenjem mikritom formira se gusti mikritni ovoj koji predstavlja vanjski izmijenjeni dio skeletnog zrna
• ako je procesom mikritizacije zahvadena cijela skeletna čestica ona gubi originalnu strukturu i prelazi u peloid
Mikritizacija fragmenta ljušture brahiopoda (A) i školjkaša (B). Veličina slika 3x2mm.
A B
Preuzeto iz 1Preuzeto iz 1
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
9.3.5 Sparit
• bistri prozirni kristali kalcita koji su izlučeni kao cement u porama vapnenačkog taloga
• može nastati i procesom rekristalizacije
Sparit-bistri prozirni kristali kalcita koji povezuju agregirana vapnenačka zrna.
Preuzeto iz 20i
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
![Slides - Webinar - Sabotadores- v2 - Para baixar … · ^ } ] v } } o u v } µ } o Z ^ } v } _ v µ ^Y µ u^ } u } _ ^K µ ( Ì u } _ ^ E } } v µ ] _](https://img.document.onl/doc/110x75/5ffddc4807a141008b44d3fa/slides-webinar-sabotadores-v2-para-baixar-v-o-u-v-o-z.jpg)
![20200629 Cartilha fornecedores V8...ò ñ X v o ] } KE^ K KE^ U } u } } i ] À } } u } À } u ] v o Z } _ v P } o ] À ] P µ o ] U ] µ u v o ] } u v ] ( _ ] U µ P v }](https://img.document.onl/doc/110x75/60152fe4e3bb3438ec069f9e/20200629-cartilha-fornecedores-v8-x-v-o-ke-k-ke-u-u-i-.jpg)
![Batismo - Livro 06 - 1837 a 1844€¦ · o ] Ì } v } v } í ô ï ó í ô ð ð X E } v ] ] µ ] } ( } o Z U Z v µ u } } ] P ] v o U v u u o P _ À o X } u } } u } } u } v v µ](https://img.document.onl/doc/110x75/60eb63c629edd761ee2a2177/batismo-livro-06-1837-a-1844-o-oe-v-v-x-e-.jpg)
![AULA 12 - AULA · W> d &KZD t W o ( } u ] W ±& u v µ ] o ] Ì o ] u /& Z E X X X Z ^ ^K / /^ d u } o ] } v u v } v } U Æ ]](https://img.document.onl/doc/110x75/602de165dfafe12bfb6af673/aula-12-aula-w-d-kzd-t-w-o-u-w-u-v-o-oe-o-u-.jpg)
![Prova de conhecimentos (AS) de conhecimento (AS).pdf · WZK /D EdK KE hZ^ > W } u µ u v Z ] u v } í ~ µ u } } o Z } v u } o ] o } i µ _ ] u P } · o ] } } u } ] v u ] v } v ]](https://img.document.onl/doc/110x75/5f6918c1ac7b22705720524d/prova-de-conhecimentos-as-de-conhecimento-aspdf-wzk-d-edk-ke-hz-w.jpg)
![v } u ] } Z µ u v } } u ] } v µ o X - Claudete Gebara J ... · W } v P u o } o P µ u µ ( _ ] X d o } ] u](https://img.document.onl/doc/110x75/5be4c05609d3f25b628d8fa4/v-u-z-u-v-u-v-o-x-claudete-gebara-j-w-v-p-u-o-.jpg)
![Prof Fausto Pinto CV Junho 2018 3 - World Heart …...W P î } ( ñ Z ] u v ^ ] v ] ( ] } u u ] µ } Z } ò U D µ v ] Z ~' u v Ç U î ì ì î v µ } Z } ñ U E ] ~& v U î ì ì](https://img.document.onl/doc/110x75/5fb9211448401967983b28a9/prof-fausto-pinto-cv-junho-2018-3-world-heart-w-p-z-u-v-v.jpg)
![v ( } u } } u µ v ] } · o ] } } o ] u v } v P ] } o } P ] u À v - ADP … · 2020. 5. 7. · Title: Microsoft Word - Form_ Divulg_info_anexoVI_ADP Fertilizantes_UFAA_07.05.2020](https://img.document.onl/doc/110x75/60cfd5fbb85d303f1840b43e/v-u-u-v-o-o-u-v-v-p-o-p-u-v-adp-2020-5-7.jpg)
![Documento1 - fateo.edu.br¡rio Recredenciamento... · Z v ] u v } X s } î õ P } } î ì í ò X ] u U À o ] } / v ] µ ] } v o U µ } u v u } o ] µ } À o ] }](https://img.document.onl/doc/110x75/5f108d4f7e708231d449ab6e/documento1-fateoedubr-rio-recredenciamento-z-v-u-v-x-s-p-.jpg)
![À v } } } W v u µ } ^ ] µ } W } P u & } u } ' } } o ~WZK' W Fina… · ' } À v } } } W v u µ } ^ ] µ } W } P u & } u } ' } } o ~WZK' W](https://img.document.onl/doc/110x75/5f6aee27c8e6717871591876/-v-w-v-u-w-p-u-u-o-wzk-w-fina-.jpg)
![^ µ ] u } µ v u } o µ o Z v µ u ] o ] v } P Z ] } P ! v ...lukese.menegussi/Eletroeletrônica - Q2... · í ~& µ P tZ^ Y µ o µ v ] u ] u } u } Z ] } P ! v ] } µ v u µ u](https://img.document.onl/doc/110x75/5bfd970c09d3f295268b467c/-u-v-u-o-o-z-v-u-o-v-p-z-p-v-lukesemenegussieletroeletronica.jpg)
![Rechamada POT Volta às Aulas 12.07 (2)...E } u } u o }Z' ] } ] v ] v }> } o } u ] u v } , } ] }](https://img.document.onl/doc/110x75/613b3f9ef8f21c0c8268e4c8/rechamada-pot-volta-s-aulas-1207-2-e-u-u-o-z-v-v-.jpg)
![Regimento Interno - Florae e Ilumini · } v } u _ v ] } , u } v ] / o µ u ] v ] } v } u _ v ] } , u } v ] & o } Z µ ^ µ ] U ó ð t ] } ' u } Z µ ^ µ ] U î í ì t ] } ' u }](https://img.document.onl/doc/110x75/5bfac24c09d3f2b5178baf31/regimento-interno-florae-e-v-u-v-u-v-o-u-v-v-.jpg)
![,VDEHO 0DULD 3LQWR 5DPRV - dsi.uminho.pt · ... o } } W } µ P µ ! u ( v h W t h ... v Z u > ] } X u ... À ] Ç U s ] P ] v ] } u u } v Á o Z h v ] À](https://img.document.onl/doc/110x75/5bf6e7bf09d3f27c7c8c7b42/vdeho-0duld-3lqwr-5dprv-dsi-o-w-p-u-v-h-w-t-h-v.jpg)
![Z ] } : v ] } W ( ] µ D µ v ] ] o D Z ] u v } u } ] } v ...€¦ · } } Z ] } : v ] } W ( ] µ D µ v ] ] o D Z ] u v } u } ] } v } } í ï l ì óY µ W o](https://img.document.onl/doc/110x75/5fbb1a6cc5d958305744b563/z-v-w-d-v-o-d-z-u-v-u-v-z-v-.jpg)
![Edital PS2021 Ret 1 2 RETIFICADO - UOL · 2021. 1. 11. · ï ï X ð K ~ v ] } ~ ] v } ~ } P u v } Æ ] v ] } U } v ( } u ] ( ] } v } ] u ð ð X î X } u } } v } v } Y µ } í U](https://img.document.onl/doc/110x75/610587875be57828b974f81a/edital-ps2021-ret-1-2-retificado-uol-2021-1-11-x-k-v-v.jpg)
![$ 0,#&1),.(2,1)*+$ · K µ À} !} À}µ u µ µ v}M o P] }UP ]À}U]v Pµ }U(ou v U v} µ } µ À} !(oY D]vZ Æ ]!v ]v} oZ} }u ] ]Ì µ µ v uµ v uv} } vU](https://img.document.onl/doc/110x75/5ec428707b922015155d8774/-0121-k-u-vm-o-p-up-uv-p-uou.jpg)
![Como Iniciar Sua Jornada No Empreendedorismo Digital · } u } / v ] ] ^ µ : } v v } u v } ] u } ] P ] o } ^ ] W Z W l l v P } ] } ] P ] o Á X } u X](https://img.document.onl/doc/110x75/5f56245a7882fd610e287842/como-iniciar-sua-jornada-no-empreendedorismo-digital-u-v-v-v.jpg)
![} u ] } W u v v W } } ^ o ] À }ceps.ufpa.br/arquivos/vestibular/PS 2020/editais avisos...^ À ] } W · o ] } & o h v ] À ] & o } W W rZ ] } ] v ] v } ' µ } } u ] } W u v v W } }](https://img.document.onl/doc/110x75/5e322a1d60e76227d240062a/-u-w-u-v-v-w-o-cepsufpabrarquivosvestibularps-2020editais.jpg)
![W Ì } o ] v U P µ ] ] } v ] ] o ] Ì u } µ u µ u } } u ] v ...€¦ · W Ì } o ] v U P µ ] ] } v ] ] o ] Ì u } µ u µ u } } u ] v ( } u v ] ] } ] v µ u v }](https://img.document.onl/doc/110x75/5f66b514d61239776070c2a9/w-oe-o-v-u-p-v-o-oe-u-u-u-u-v-w-oe-o-v.jpg)
![Chaminade CARTAS 3 - Ágora Marianista...} Ç u µ Ç } v v } U u ] µ ] } Z ] i } U µ ^ ] v rZ u Ç À Ì u } µ ] À } V À u ] v } v P µ } o ( µ v ] } v u ] v } µ v µ v o o](https://img.document.onl/doc/110x75/5fae9148f4bfd635d90cabb2/chaminade-cartas-3-gora-marianista-u-v-v-u-u-z-.jpg)
![í D ] o ^ ] v > ] ] } v · ð P v u ] } ] } ] ] v } µ } ] À u } v Z ] u v } ] D^> À](https://img.document.onl/doc/110x75/5f09e7dd7e708231d429114f/-d-o-v-v-p-v-u-v-u-v-z-u-v-.jpg)
![r o Z Ç v W v } ^ v P Ç D ] ] v d v ( µ ] } v o U ^ ] u](https://img.document.onl/doc/110x75/62d62fc48fae164ac2663384/r-o-z-v-w-v-v-p-d-v-d-v-v-o-u-u-.jpg)
![W o µ o ] Ì } W } ( ] ] } v o U v ] o u D µ v ] ] } } / v](https://img.document.onl/doc/110x75/618a4d75fa76c2241a24213c/w-o-o-w-v-o-u-v-o-u-d-v-v-.jpg)
![u v]u oWKhDWµv ] } }v } ] v](https://img.document.onl/doc/110x75/616a52a111a7b741a3513da0/u-vu-owkhdwv-v-v.jpg)
![> ^^/&/ K ^/ K^ KDWKZd D EdK^ E W^/ Kd Z W/ W &hE /KE ...( ] o Z } U ] v } v ] v v } u v i } } v ] v P ! v ] ( } u v } X U } u } µ o } } ] } } u } u v o ] v o } v } } } Z ] ] } v](https://img.document.onl/doc/110x75/612921fb9daefb7735270c37/-k-k-kdwkzd-d-edk-e-w-kd-z-w-w-he-ke-o-z-u.jpg)