YU ISSN 0354-6055

. --'-1 - ., .• -

:!

АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ Часопис за просторно планирање, урбанизам и архитектуру

Год. IV, број 4 Београд, 1997.

РЕДАКЦИОНИ ОДБОР

др Михајло Чанак, научни саветник (председник) проф Предраг Цагић, научни саветник, зам. председника

др Добривоје Тошковић, научни саветник

др Милица Бајић-Брковић, ванр. проф.

др Бранислав Дерић, ванр.проф.

др Борислав Стојков, ванр. проф др Недељко Боровница, виши научни сарадник

др Зоран Маневић, виши научни сарадник

др Нада Милашин, виши научни сарадник

др Владимир Мацура, научни саветник

арх. Бранко Бојовић, стручни саветник ИАУС

арх. Игор Марић, помоћник директора

др Миодраг Вујошевић, самостални истраживач

арх. Инес Маричиh

Академик Владимир Николајевич Белоусов (Москва) др Влатко Коробар (Скопље) арх. Евангелија Хаџитрифорос (Солун) проф Јухани Паласма (Хелсинки)

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК

др Зоран Маневиh

РЕДАКЦИЈА

др Зоран Маневиh

др Божидар Стојановиh

др Борислав Стојков

др Миодраг Вујошевиh

арх. Игор Марић

СЕКРЕТАР РЕДАКЦИЈЕ

арх. Татјана Мићиh

КОМПЈУТЕРСКА ОБРАДА - ПРЕЛОМ

дпп. Мирослав Антанасијевиh мр Омиљена Џелебџиh

ИЗДАВАЧ

Институт за архитектуру и урбанизам Србије

ЗА ИЗДАВАЧА

др Ненад Спасиh, директор ИАУС-а

АДРЕСА РЕДАКЦИЈЕ

Институт за архитектуру и урбанизам Србије

Архитектура и урбанизам

11000 Београд, Булевар Револуције 73/11 Телефони: 011/3370-094,3370-185, факс 3370-203, e-mail: iaus@EUnet.yu Часопис излази периодично

НАСЛОВНА СТР АНА - скица двојне куЬе - виле у Лацковиhевој улици, Дедиње, Београд

ПОДЕОНЕ СТРАНЕ - цртежи архитекте Владимира Милиhа

ТИРАЖ 500 примерака. Материјал предат у штампу октобра 1997.године ШТАМПА: Марина д. о.о, Београд

ЧАСОПИС СЕ РАЗМЕЊУЈЕ СА ВЕЋИМ БРОЈЕМ ИНСТИТУЦИЈА У ИНО,СТРАНИМ ЗЕМЉАМА

У финансирању часописа учествовало је Министарство за науку и технологију Републике Србије.

САДРЖАЈ

УВОДНИК

Божидар Сшојановиh ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И УРБАНИЗАМ НА ПРАГУ ДВАДЕСЕТПРВОГВЕКА

ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ

Радомир Малобабиh , ПОГР АНИЧНЕ ОПШТИНЕ, НЕДОВОЉНО РАЗВИЈЕНИ ПРОСТОРИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

. (йрегледни чланак)

УРБАНИЗАМ

Мила Пуцар, Милан М.Пајевиh, Милица ]овановиh- Пойовиh БИОКЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ НЕКИХ ИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА У СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ (оригинални научни рад)

Борислав Сшојков и Љубина Сшефановиh - Тасиh ТИПОЛОШКИ МОДЕЛ ОБНОВЕ ЈАГОДИНЕ

(сшручни члана1С)

Бранко Бојовиh КОМПЛЕКС "ЈУГОВО -СЕВЕР" У ПОЖАРЕВЦУ

(сшручни чланак)

АРХИТЕКТУРА

И~орМариh

1

5

17

25

33

НОВЕ БЕОГРАДСКЕ ВИЛЕ 37

Дијана Милашиновиh - Мариh ·

ДВОЈНА КУЋА -ВИЛА У ЛАЦКОВИЋЕВОЈ УЛИЦИ, ДЕДИЊЕ, БЕОГРАД 38

Љиљана Мuлешиh -Абра.мовиh ПОРОДИЧНА ВИЛА НА МА ЧКОВОМ КАМЕНУ НА ДЕДИЊУ 40

Љиљана Мuлешиh -Абра.мовиh РЕЗИДЕНЦИЈА У ЛАЦКОВИЋЕВОЈ УЛИЦИ НА ДЕДИЊУ 42

Александра Крсшиh

ПРОМЕНЉИВОСТ СТАМБЕНИХ СТРУКТУРА - УСЛОВ ЗА ИСПУЊЕЊЕ ЗАХТЕВА КОРИСНИКА (оригинални научни рад) 44

Славка Сшанковиh ЗИД ЗАВЕСЕ - СОЛАРНЕ ФАСАДЕ (оригинални научнирад) 50

ИСТОРИОГРАФИЈА

Зоран Маневиh

АРХИТЕКТ БРАНИСЛАВ КОЈИЋ (оригинални научни рад) 55

Мирјана Рошер - Благојевиh ОСНОВНА ТИПОЛОГИЈА ГРАЂЕВИНА ЈАВНИХ НАМЕНА ИЗГРАЂЕНИХ У БЕОГРАДУ ОД 1830-1900.ГОДИНЕ (оригинални научни рад) 62

ХРОНИКА

Драгана Аhимовиh

~т МEMORIAМ АЛДО РОСИ (1931 - 1997) (сшручни чланак) 69

УВОДНИК

; . . , .

3аштита животне средине и урбанизам

на прагу двадесетпрвог века

Божидар Стојановиh

a : a aac a~a:cccaac c :ccccecc c cc c a ca aD a D C : :: : :::: ::::: :: : : :: ::::::: : : : ccc~~c c c g c c: cac a c:c~ :~ c::c ~ : :cc: cc c: : : ~:: : ас:: : : :: :: : : :: : :::: : : :: : :::::::::: : :::: : :: :: ::: :: :::: : :D: ~ :::; : ca c: c : : ::: : :C:~ ~ C: :C CC:CC :C: C:C D:D:CDg: a cc:: :: ::: : : ::~ УПК: 502/504 : 71 1

Брза и недовољно контролисана урбанизација, зајед­

но са наглом индустријализацијом, изазвала негатив­

не утицаје на квалитет живљења и стање животне

средине у многим градовима, као и на животну сре­

дину њиховог ширег окружења. Традиционални

приступи: урбанистичком планирању примењивани

током друге половине овог века, који су се у основи

бавили одређивањем намена површина, нису могли

да прате и задовоље хитне и динамичне потребе

заштите животне средине у градовима.

Ни у нашој земљи систем урбанистичког планирања

није успео да обезбеди уравнотежен урбани развој ,

иако је постојао несумњив напор планера да кроз

планове унапреде физичку структуру и кључне

функције градова. Питањима заштите животне сре­

дине у урбанистичким плановима посвећивала се

одређена пажња кроз израду посебног сепарата,

којим су се проблеми животне средине обрађивали у односу на загађеност ваздуха, вода и евентуално

земљишта, а планирање мера заштите и унапређења

животне средине најчешhе је било формално. Пос­

ледњих година проблеми урбаног развоја постају још сложенији због драматичних политичких и

друштвених промена, продубљивања друштвено­

економске кризе и нових веома великих миграција

становништва.

Истовремено, у свету се последњих година догађају веома значајне промене у приступу планирању. Еколошки аIЏIекти планирања постају приоритетни критеријум урбаног развоја. Основа новог приступа је КOlщепт "одржuвоi развоја", који је посебно важан за урбани развој, будући да су градови

моторна снага економског развоја, па тиме врше и

највећи утицај на животну средину. Иако многи водрживостг сматрају новом модом, мора се поменути и појам "одржuвu јрад" (sustainable Cityl). Појам одрживог града треба схватити пре свега као циљ политике урбаног развоја, као начин урбаног

развоја којим ће се смањити негативни утицаји планирања и изградње града на здравље људи и

животну средину, остварујући истовремено економ­

ске, друштвене, културне и друге потребе станов­

ништва.

1 Satterwaite п., Sustainable cities, Environment and Urbaп ization, Vol.4, No2, 1992, 3-8

1

Веhина планера ће рећи да концепт одрживог града

није ништа ново, те да су у СВОЈОЈ пракси имали горе

наведене циљеве. Међутим, када се чита релативно

нов Закон о планирању и уређењу простора и

насеља (1995), упадљиво је да је доктрина планирања остала иста - фuзuчко ЙЛанuрање-на.мена iiросшора,

а заштита животне средине појављује се на крају као, хтели ми то да признамо или не, периферни

проблем. Имајући у виду приступе међународне заједнице одрживом развоју, поставља се питање:

"Можемо ли на прагу новог миленијума, са

досадашњим навикама у планираљу и импле­

ментацији планова, са постојеhим институционалним

организовањем и начином припреме законске регу­

лативе, почети радити на остваривању циљева

одрживог развоја градова?"

Развој односа према заштити животне среДИlfе

Могло би се рећи да је однос човечанства према животној средини прошао кроз три фазе, које су

омеђене са две значајне конференције Уједињених

нација о животној средини (Стокхолм 1972. и Рио 1992.). Прва фаза (пре Стокхолма) карактеристична је по општој небризи о животној средини. Снажни

процеси индустријализације и урбанизације после

Другог светског рата засновани су на беспоштедној

експлоатацији природних ресурса, не водећи рачуна

о утицајима развоја на животну средину. У том пе­

риоду о заштити животне средине говорило се само

поводом појединачних индустријских инцидената,

као на пример: помор риба у реци, загађеност

ваздуха из фабричких димњака, хемијски акциденти и слично.

Друга фаза наступа после конференције у Сток­холму, где је упозорено да је дотадашња пракса

неконтролисаног развоја доводила до драматичног погоршања стања животне средине. Донет је

акциони план за заштиту животне средине и

објављена декларација о принципима за развој међународне легислативе за заштиту животне сре­

дине. У тој фази долази до институционализације по­

литике заштите животне средине. У већини земаља

успостављају се министарства или агенције за

животну средину, доносе се закони о заштити

животне средине и подзаконска регулатива, као и

одређени економски инструменти (принцип "зага­

ђивач плаhа"). Успоставља се систем праhења и мо-

ђивач плаhа"). Успоставља се систем праhења и мо­ниторШП'а стања животне средине. Широм света

оснивају се екол<;>шке организације и групе које остварују све веhи утицај у политици заштите

животне средине. 'Индустрија се у почетку опирала увођењу еколошких стандарда" међутим нужда да се задовоље законски прописи постепено је доводила

до промене односа према ЖИВОТНОЈ средини.

Резултат ових активности је извесно побољшање

стања животне средине, кроз : смањење емисија, уп­рављање отпадом, третман отпадних вода, побољ­

шање постојећих технологија и слично. Међутим, стручне организације под окриљем УН сматрале су

да постигнути резултати још увек нису задовоља­

вајући. Анализе су показале да заштита животне

средине није само научни, техничко-технолошки и

политич!Щ проблем, већ је једно сложено питање

које захт'ева нови приступ. Било је потребно време да се разумеју проблеми, да се нађу решења за њихо­

во отклањање уз прихватљиву цену, да се донесу

aдeквaTH~ одлуке и начин њиховог спровођења и да ј

се предвиди нови систем контролних механизама за

остваривање циљева. Коначно је схваћено да је

заштита животне средине првенствено проблем

управљања.

Нови приступ заштити животне средине полази од

става да је производња уствари потрошња природ­

них ресурса (материјала и енергије), чији токови кроз економију иду једносмерно и неповратно. Брундтландским извештај ем "Наша заједничка бу­

дyhнOCT" (1987), формулисан је концепт одрживог развоја (концепт социјалне и међугенерацијске

једнакости) , који је на Конференцији о развоју и заштити животне средине у Рију (1992.) генерално прихваhеН. Донето је низ значајних докумената и акциони програм "Агенда 21" за остваривање

одрживог развоја у наредном веку. Тиме је започела

трећа фаза односа према животној средини. Нова

стратегија полази од захтева да се при доношењу

одлука о економском развоју мора водити рачуна да

његов утицај на животну средину буде у границама у

којима животна средина може да га апсорбује.

Задовољење тог захтева подразумева да се еколошки аспекти морају интегрисати у политике

развоја других области: енергетике, идустрије, пољо­привреде, саобраhаја, трговине, па и у политику

урбаног развоја. Међутим, то је сложен и дуготрајан

процес, јер захтева промену мишљења и понашања

свих друштвених актера, односно прихватање схва­

тања да је еколошки учинак развоја једнако важан као и економски.

Орживи развој и процес урбанистичког планирања

Главни проблеми животне у градовима услед наглог

урбаног развоја су следећи: нерационално трошење

ресурса, заостајање развоја комуналне инфра­структуре, деградација и загађивање земљишта, загађивање ваздуха, водотока и подземних вода,

нестандардан квалитет становања, ризици од при­

родних и индустријских катастрофа, деградација и

2

уништавање природних и културних добара, те естетских вредности изграђеног простора, као и

међусобне интеракције ових проблема. Стање жИ­вотне средине у неком граду у великој мери зависи од степена његовог економског развоја. Тако су у сиромашнијим градовима приоритеТЮ1 проблеми:

низак стандард становништва, лоши услови станова­

ња и слаба урбана ифраструктура, док су еколошки

проблеми богатих градова проистекли од преко­

мерног трошења природних ресурса, нерационалног

коришhења плодног земљишта, интензив~ог развоја саобраhаја и друго.

Решавање ових проблема сугерисано је у препо­

рукама Уједињених нација за одрживи развој гра­дова2• Циљ политике одрживог развоја насеља је: "да обезбеди побољшање социјалних и економских

услова, квалитета животне средине и животних и

радних услова свих људи, а посебно сиротиње".

Такво побољшање треба да се заснива на партнер­

ству јавног, приватног и друштвеног сектора у

доношењу одлука уз учешhе појединих интересних друштвених група. Овакав приступ треба да буде

основа националних стратегија по питању одрЖйВОГ

развоја људских насеља. У развијању националне стратегије свака држава мора да постави приоритете

према својим условима у оквиру осам програмских

подручја:

•

• •

•

•

•

•

•

Обезбеђивање адекватног стамбеног простора

за становништво,

У напређење управљања људским насељима,

Подстицање одрживог плаЮ1рања намене

земљишта ,

Подстицање интегралног обезбеђења

инфраструктуре: водоснабдевања, канализ ациј е , управљање отпадом

Подстицање развоја одрживих енергетских

и транспортних система у насељима ,

Подстицање плаЮ1рања насеља на безбединим

локаЦИЈ ама,

Подстицање активности за развој одрживе

грађевинске индустрије,

Подстицање развоја људских ресурса и институционално оспособљавање за одрживи

развој насеља.

Имајући у виду да је основи циљ одрживог развоја

промена досадашњих реактивних секторских стра­

тегија поправљања стања у проактивну интегралну

стратегију управљања променама, несумњиво је да

просторно и урбанистичко плаЮ1рање представљају

један од главних инструмената вођења политике

одрживог развоја. Процес плаI01pања поседује неоп­ходне интегративне потенцијале за управљање

променама, дугорочни временски хоризонт и

2 Аl"енда 21- Поl"лавље 7, (резиме на срUско.м), Савезно .мuнuсшарсй1во за развој, 1993.

друштвеног и приватног интереса. Истовремено,

КОIЩепт одрживог развоја треба да постане камен

темељац планирања, јер је јасно да су одлуке о

намени земљишта критичне одреднице и за

трошкове економског развоја и за цену обезбеђења квалитета животне средине.

Препоруке из "Агенде 21" представљају стратешки изазов не само за националне политике, већ и за политике на локалном нивоу (локалне "Агенде 21"). За спровођење политике заштите животне средине

развијени су бројни инструменти, као на пример:

стратешка процена утицаја на животну средиНу, процена утицаја пројеката, системи индикатора

одрживог развоја, екоменаџмент системи (ЕМАС), извештавање јавности о стању животне средине,

утврђивање локалног еколошког капацитета, еко­

лошке таксе и друго. Процес промена понашања

према животној средини је отпочео у многим земљама и многим локалним заједницама, али са

различитим интезитетом и донекле различитим

тумачењем КОIЩепта одрживог раЗВОЈа.

Где је Србија у овом процесу?

11 Резолуцијом о политици заштите животне средине

у СРЈ" (1993.) савезна држава се експлицитно

изјаснила за примену начела одрживог развоја. У

том документу се такође истиче као циљ "развој интегралног система заштите животне средине" и

што је за просторно и урбанистичко планирање

значајно "примена КОIЩепта одрживог развоја при­

ликом планирања развоја насеља и коришћења земљишта". Влада Републике Србије изјаснила се још 1991. године за интегралНи приступ заштити животне средине, који садржи елементе одрживог

раЗВОЈа.

Последњих година учињени су значајни кораци ка

успостављању институционалних основа за реша­

вање проблема животне средине. Републичко минис­

тарство за заштиту животне средине формирано је

1991. године, када је донет Закон о заштити животне средине, а касније и бројни подзаконски акти. Поред

тога , захтеви за заштиту животне средине нашли су

одговарајуће место и у Просторном плана Србије, Закону о планирању и уређењу простора и насеља,

Закону о изградњи и другим законским актима). Ни

у једном од ових законских докумената експлицитно

се не помиње одрживи развој. Од инструмената управљања заштитом животне средине у планирању

и имплементацији планова, код нас се примењује . .

само процена утицаЈа инвестиционих прОЈеката на

животну средину. Она је, као најзначајнији инстру­

мент превентивног деловања, постала обавезна

према Закону о животној средини, као и у законима о планиирању и изградњи. Новина је да сагласност

Министарства заштите животне средине на процену

утицаја добија статус саставног дела урбанистичке и пројектне документације. Међутим, у пракси, ни

органи локалне управе нити инвеститори често не

схватају да је процена утицаја планско средство

управљања ресурсима , већ напротив, "еколошку

3

сагласност" доживљавају као ЈОШ Једну административну препреку у остваривању својих намера. Томе свакако доприноси и недовољно

разрађена подзаконска регулатива, недостатак

детаљнијих упутстава, нових норматива и стандарда.

Оцењујући целину садашњег односа према заштити

животне средине у Србији, укључујући и У области урбанистичког планирања, може се констатовати да

се налазимо још у почетној фази управљања заштитом животне средине, без обзира што су учињени битни кораци у институци-онализацији ове политике. Извесни елементи одрживог развоја у постојећој регулативи не могу да буду замена за националну стратегију одрживог развоја. Декла­рисани интегрални приступ заштити животне сре­

дине још увек не постоји, јер чини се да није схваћено да интеграција еколошких аспеката у

процес просторног и урбанистичког планирања

значи уградњу захтева заштите животне средине у

секторске политике, а не стварање нове засебне

политике.

Како даље?

Прогнозирање даљег развоја заштите животне средине у Србији није захвалан посао, будући да је политика управљања животном средином, као и

свуда у свету, под јаким утицајем економских и

политичких фактора. Досадашње схватање да је брига о животној средини привилегија богатих, да је

привредни раст могућ једино на штету животне средине и да су у погледу животне средине интереси

управе, привреде и јавности супротстављени, мораће у догледно време бити напуштено, тим пре што су

таква схватања у супротности са декларисаном

политиком остваривања циљева одрживог раЗВОЈа .

у наредним годинама биђе неопходно разрадити

националну стратегију пута ка одрживом развоју,

ојачати постојеће и изградити нове институције управљања животном средином, како у државном

сектору (од националног до локалног нивоа), тако и у привреди и у оквиру невладиних интересних група,

укључујући и стручне организације.

Просторно и урбанистичко планирање, као струка, у

том процесу мора да преузме интегративну функцију

секторских политика. Мећутим, мораће да

надокнади заостатке у свом развоју последњих

година, који су настали као последица бурних

промена друштвено-економског система, неусклађе­

ности законске регулативе и тенденција ка

дерегулацији, изолованости од међународних токова

и дилема о положају планирања у новим условима.

Мораће да преиспита и свој досадашњи однос према

животној средини и да сагледа одакле полази и куда

иде даље.

\

ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ

! 'vlwJ!)..!Л, , '

/ frU!PМ? f ./

/~. /! i ! t \ -:-- I

---- l/aqz;<,.'1Lfi (]) /1JW2- 91 f!I<J tц-и2flt,г}f.{

ZA1/'rПГl Ј.1 .5APh2/<j' ,Ц А ;1Л-EJ1t~ }}.Е/Ј];>А

\ЬЈ !'1rJ:!E1<-. Щ6-А - f)/;.t!vp E :7(7 ,8/?дt> Jt;J:;NИ Г и4-/~. И CF7v"""(!a1 - vъ--z !SТЩ .'LI ~j й.>El.6К . Ь~.ЈИ ,

1-I/ILi/lРIП .и iJ!.177'-( (ј) /3) /vt!fЦ f-,ЏfCНI />171<, '-" Z&2l:.·J-i7 .1Ю/t1'vЧЗ/- · ­

I1Л s.:ИЈ ,k/1> Т7Л1Ј'g- , •

.±Ј Vl$,.IN>Щ !i1« {;; I'vT .1, r:;-;.w-. YI- f /jIVb1Q'I7I-1S -/И/ r: v vF.l7o fl/j-( klИ L.JP1V7./! ' S ,1

' J~ '" l>-'л с' СТ7! , Ј.(.IПII{Е7'{71~ / ' ( , , ... n "'-'1 " . - 9 117 Ulv 7 ,"7:;/СО:

f' A-1?-l <.r /ё; 'г /"i' '['; Н?. k.r2.<-ЦI.-!f, ,, __ , '-и ,-и .! ,;-и

@ !ик.1P I~A , jf7 ZU-f<J4 К,+ /!-<-СЈ 5jl/ P~7-<X' J</IN7Jиt

!' ЛЈСN7 ст cv !'OJCl7f1. - p;:.:;LA -z.

.. п the paper, оп Ње basis о! inter­disciplinary indicators, оnе аnа­

lyses оп account о! spatial­. urban, economic and demographic issues

ПОГР АНИЧНЕ ОПШТИНЕ,

НЕДОВОЉНО РАЗВИЈЕНИ Ње d{fferences in Ње development о! Ње boundarious areas and other regional

entities in the Republic. 1n that manner the level о! development is measured through the relationships о! bordering boroughs and overall territory о! Ње Republic, as mисЬ as through the relationships о! the wholeness о! territorial entities о! Vojvodina, Kosovo and Metohia and central Serbia and their related bordering territories.

ПРОСТОРИ

РЕПУБЛИКЕ

СРБИЈЕ Оnе is pointing out the conclusion that the values о! the developmental trends о! а bordering boroughs qf Central republic are worrying in the sense, that almost аи indicators are registering the lowest values, what indicates that оnе is talking about the underdeveloped areas шиыn the overall territory qf Republic о! Serbia. Contrary the

Радомир Малобабиh bordering boroughs о! the Central republic zone, the bordering boroughs in Vojvodina are registering somewhat lower values о! (Ье indicators Jrom its whole, while Ње bordering boroughs о! Kosovo аnЈ Metohia Ьаие almost the same developmental trends as the territory оп Ње whole.

ТЬе basic message о! Ње paper is related to the argument that оnе should approach the problem о! underdevelopment јn the bordering boroughs selectively, specially јn relation to governmental stimulate measures, because the activities in the past, related to reduction о! underdevelopment, didn 't bring about expected ejJects; оп the contrary Ње dif./erences in the 'еиеl о! development, specially in the area о! 28 bordering boroughs о! Central Republic has Ьееn increased оп account and disadvantage qf the bordering boroughs. Кеу words: indicators, the 'еиеl oJdevelopment, urbanization, habitable density, national income GNDP аnЈ vital events.

~ссшс::::::::::::с:::шс::::ш:шшсссшсшсссссс:ссссс:сс:: ::::::::::::::: : :::с:::: : ::ссссссссшшсшшсссссшс:::::::::::::::::::::::::::::шшшсшшшш:шш::::::::ссс::::::::::сс::::::::::::::::::::::::::: : ::: УДК: 911.375.2: 33

Поодавно се званичне власти и наука у свим држа­

вама света баве проблемом развијености, односно неразвијености појединих простора. Тако, данас ниво привредне развијености проматрамо на свет­

ском нивоу, на нивоу светских региона, појединих

држава и територија унутар региона тих држава и др. Тако, данас на светском нивоу имамо развијен

сјевер и мање развијен југ, на нивоу Европе говоримо о развијеном западу и мање развијеном

истоку, у садашњој СРЈ говоримо о развијеном северу и мање развијеном југу. Ова, више политичко - стереотипна разматрања могу имати и друге погле­де и често оправданије приступе нарочито, ако по­литичко - административне поделе заменимо гео­

морфолошким, или неким другим специфичним име­

нитељима. Тако, развијеност појединих региона можемо упоређивати као низинске и брдско-планин­ске регионе, урбане и руралне целине и сл.

Поред начина избора просторних целина у одређи­вању нивоа развијености, пресудни су и индикатори

за мерење степена развијености. До сада су углавном преовладавали економски ИНДикатори, иако има у

НОВИЈе време и интердисциринариних приступа, као

што је увођење индикатора инфраструктурне опрем­љености простора, социјалних и других.

у овом раду настојат ћемо приказати разлику у

развијености специфичног подручја у Репулици Србији тј. њеног пограничног простора у односу на просечну развијеност Републике. Пограничним

простором сматрат ћемо територије општина које граниче са другим државама.

у раду ћемо такође проматрати и положај погра­

ничних општина у односу на на развијеност три

регионалне целине Републике Србије, тј. Војводину, централну Србију и Косово и Метохију.

За оцену степена развијености, користиhемо се већ

познатим индикаторима из домена економије, али и

модификованим просторним индикаторима и демо-

5

графских и просторно инфраструктуних обележја , који свеобухватније сагледавају повољност, и

квалитет живљења у некој просторној средини.

Због хисторијских развојних ограничења која су

овисна о добросуседским односима међу државама, због удаљености од великих градских центара,

природних и других ограничења, за очекивати је да и подред потицајних и других мера власти у циљу

оживљавања развоја у пограничним просторима,

они бележе ниже стопе раста и углавном су у кругу

неразвијених или мање развијених општина . Због доступности статистичких и других података про­

матрат ћемо развојне трендове у периоду од 1961 -1991. године.

1. Појам неразвијености и терапијска опредељења

Поједина подручја на просторима држава или ре­гиона заостају у развоју, тј . због ниске акуму­

лативности привреде и мање просторне опрем­

љености инфраструктуром постају емиграциона подручја. Данас у светским оквирима нема власти која у својим програмима не поклања пажњу и не

настоји да разним мерама и активностима потиче

развој у неразвијеним подручјима и тако тежи циљу равномерног развоја, тј. изједначавању квалитета живљења на целој својој територији. Равномеран развој је и у функцији одрживог развоја који тежи

рационалности и еколошкој подношљивости, тј .

контролисаном коришhењу природних ресурса.

Истина, појам "равномеран развој" не значи да се у једној целини априори тежи изједначити ниво развоја, већ пре свега, да се сви делови развијају

приближно истим темпом. Наравно, коначни циљ је

да се разлике у развијености смањују и што веhи простори учине једнако пожељним за живот и рад.l)

у правилу, власти настоје овај просторни феномен ублажити или елиминисати, али често резултати

који се постижу нису најповољнији.

LEGENDA

с] Razvijene opstine

11 Nerazvijene opitine

Сл. 1 Недовољно развијене ОlШlтине 1995-2000. год .

Очито, ч~рапијска дејства, или примена предложе­

них мера, нису довољно ефикасна. Тако, ако про­

матрамо I простор Републике Србије, већ ВИllIе деценија не смањује се јаз и разлика између разви­јене Војводине и неразвијеног Косова и Метохије. Често говоримо о празним брдским и планинским

подручјима, или о несмањеном егзодусу станов­

НИllIтва са Југа према северу земље.

Било је до сада много замерки, како на одређивање

нивоа развијености, тако и на предложене мере.

Углавном, једностраност економских индикатора,

често само давање новца неразвијенима, нису била

добра решења.2)

Интердисциплинарно сагледавање овог проблема и уместо новца, опремање простора инфраструк­

туром, (саобраћајницама), те улагање у индустрију и пољопривреду на тим просторима, дају далеко примереНИЈе резултате.

У Просторном плану Републике Србије истиче се

опредељење за равномернији и складнији развој, те

се тако као један од циљева наводи и следећи:

"Равномернијим размјештајем стаНОВНИllIтва, прив­

редних и дугих активности у складу са предностима

појединих делова Републике, односно са потребама склаДНИЈег и просторно, енергетски и еколошки ра­

ционалног развоја производње и других делатности, успоравањем концентраЦИЈе стаНОВНИllIтва, привред­

них и других активности · у подручјима интензивног насељавања, подстицањем развоја у емиграционим

и услова за повратак стаНОВНИllIтва у популационо

малобројна и ненасељена подручја" ,з)

6

LEGENDA Nerazvijene opstine

Nerazvijena podrul:ja

Сл. 2 Пограничне општине и ниво развијености

Најновији "Закон о недовољно развијеним подруч­јима Републике Србије за период до 2005 године",

унео је доста новина и практично одустао од доса­

дашњих стереотипних приступа и једностраности.4) Тако, у првом критерију (чл.2) наводи се: "Недо­вољно развијена подручја, са правом на КОРИllIћење средстава и других потицајних мера, су општине чији степен развијености (према званичним статистичким подацима) израчунат на основу агрегатног израза

одабраних показатеља утврђених на основу кори­гованог народног дохотка по становнику, степена

запослености укупног стаНОВНИllIтва, промета у

трговини на мало по становнику и учешћа ПТТ

прикључака на 100 становника, не прелази 50% просека Републике" .

У другом ставу под неразвијеним општинама Закон сматра и оне чији показатељи по критеријуму 1 не прелазе 50 - 70% републичког просека, али су изра­зито депопулационе или се налазе на брдско -планинском подручју. Практично, критериј 1 је доминирао у досадашњој пракси док критериј 2 управо значи нови приступ и квалитет у процени

нераЗВИЈености.

На основу ова два критерија, од укупно од 188 општина у Републици-62 су неразвијене (види слику 1). На основу чл. 4 поменутог Закона даље се

проширују простори као недовољно развијени и то на подручја пограничних општина територије 10 - 15 км од границе, без сеДИllIта општине, као и на сеоска

насеља на територији општина која су вредности 80% критерија 1, а испуњавају четири критерија из домена просторно - урбанистичког развоја, Такође

су тим критеријем обухваhена села планинских

подручја Голије, Старе планине и Власине.

У овом критериј у нашло се укупно 108 општина са сеоским насељима која могу очекивати ПОТlщајне мере. Иако би се и овом Закону могло што шта за­мерити, он је велики корак у жељеном интер­

ДИСIЏШЛинарном приступу а посебно се одликује конкретношhу.5)

Ако се ова опредељења буду поткрепила и поти­цајним мерама и довољним средствима, те кон­

кретним програмима, онда је за очекивати и могуће остваривање циља из Просторног плана "Равно­

мернији и складнији будуhи развој" .

На основу Закона као и из његове графичке представе, видљиво је да скоро свих 57 пограничних општина или неразвијене или припадају општинама са потицајним мерама за развој. То су: Сомбор, Су­ботица, Кањижа, Нови Кнежевац, Апатин, Оџаци,

Бач, Бачка Паланка, Шид,Сремска Митровица, Бо­гатиh, Шабац, Лозница, Мали Зворник, Љубовија,

Бајина Башта, Ужице, Чајетина, Прибој, Прије­поље, Сјеница, Тутин, Исток, Пеh, Дечане, Ђако-

Црна Трава, Шабац, Шид, Штрпце , Сурдулица , тј . укупно 27 општина. Неке од општина припадају неразвијеним под­ручјима по оба глобална основа тј. укупно 16 општина и можемо их сматрати најнеразвијенијима. Свега 7 општина нису по критеријумима Закона ушле у круг неразвијених и то: Апатин, Бачка Паланка, Ужице, Чајетина, Сремска Митровица,

Богатиh и Вршац.

. На графичком прилогу, сл. 2 видимо просторни размештај неразвијених општина и њихов ниво

развијености. На основу упоредбе графичких прилога сл. 1 и 2 видимо да су најнеразвијениј а подручја управо пограничне општине.

2. Развојно просторна обележја простора републике Србије и њених пограничних општина

Укупна површина територије пограничних општина

износи 32.403 км2 , што износи 36,67% укупне површине Републике Србије. На тим просторима

живело је 1991. године укупно 2.643.616 становника или 27%, укупног стаовништва Р. Србије. Од

Табела 1. Површина насеља и становништва у 1961. и 1991. години за Републику Србију и регионалне делове

Насеља Број становника 1961 Број становника 1991 Површина

у км2 Укупно Просе Укупно На ПросеЧIIО Укупно На км2 Просечно

-'1110 км2 по насељу по насељу

км2

Република Србија 88.361 6.152 14 7.641 .962 86 1.242 9.778.991 111 1.597 Пограничне општине 32.403 1.982 16 2.237.222 69 1.129 2.643.616 82 1.334 Централна Србија 55.968 4.238 13 4.823.276 86 1.138 5.808.906 104 1.371 Пограничне општине 17.972 1.221 15 1.035.012 58 848 1.067.948 59 875 ДП Војводина 21.506 466 46 1.854.971 86 3.981 2.ol3.889 94 4.322 ПограНИ'lНе општи не 9.990 235 43 814.ol2 81 3.464 796.669 80 3.390 Косово и Метохија 10.887 1.448 8 963.715 89 666 1.956.196 180 1.351 Пограничне општине 4.441 526 8 388.198 87 738 778.999 175 1.481

Извор: Статистички годшпњак ЈугослаВИЈе 1962, Статистички ГОДИIIIњак РС 1992. године

вица, Призрен, Гора, Штрпце, Качаник, Витина,

Гњилане, Прешево, Бујановац, Требовиште, Боси­леоград, Сурдулица, Црна Трава, Бабушница, Ди­митровград, Пирот, Књажевац, Зајечар, Неготин,

Кладово, Мајданпек, Голубац, Велико Градиште,

Бела Црква, Вршац, Пландиште, Сећањ, Житиште, HOB~ Црњина, Кикинда и Чока.

Од 57 пограничних општина у неразвијене по члану 3 Закона припадају: Штрпце, Витина, Дечани, Исток, Гора, Тутин, Пеh, Качаник, Прешево, Бујановац,

Голубац, Босилеград, Мали Зворник, Сјеница, Црна Трава, Пријепоље, Трговиште, Сурдулица, Бабуш­ница, Житиште, тј. укупно 20 општина.

Пограничне општине које по новом Закону имају право на потицајне мере у сеоским подручјима са основа члана 4 Закона су: Бабушница, Бајина Башта, Бач, Бела Црква, Босилеград, Бујановац,

В итина , Гњилане, Голубац, Гора, Ђаковица, Жити­ште, Исток, Кањижа, Кикинда, Велико Градиште, Димитровград, Кладово, Књажевац, Љубовија, Мај­

данпек, Мали Зворник, Лозница, Неготин, Прешево, Пландиште, Зајечар, Трговиште, Пријепоље, Нова Црња, Нови Књажевац Оџаци, Пеh, Пирот, Прибој, Призрен, Сечањ, Сјеница, Сомбор, Суботица, Тутин,

7

укупног броја насеља у републици 10,82 се налази у пограничним општинама што је укуmю 32,76%. Ови глобални подаци (види табелу 1) указују да данас више од треhине територије простора Репуб­

лике Србије ПРШIaда територијама пограничних оп­штина, да на тим просторима живи готово трећина

људске популације Републике, и да се на тери­торијама пограничних општина налази више од

треhине насеља. Кад је у питању простор погра­ничних општина централне Србије онда 28 погра­ничних општина заузимају 32,11 % територије, а простор пограничних општина Војводине заузима, са укупно 18 општина, површину од 46,6%. Укупна површина пограничних општина Косова и Метохије

износи 40,8% укупне територије покрајине. Слични су односи кад је у путању број становника у броју

насеља у проматрним деловима (види граф 1). Пограничне општине настојат ћемо истражити у

контексту повољнијег амбијента за живљење тј. на

основу изабраних просторних, економских и других

индикатора указати на разлике у квалитети живота,

како . укупног простора пограничних општина у

односу на простор Републике тако и на поједине делове Републике тј. АП Косово и Метохију,

Војводину и централни део Републике. тј. АП

Косово и Метохију, Војводину и централни део

Републике.

2.1. Вредности промена појединих просторно

развојних индикатора

у овом делу анализират ћемо неке од карак­

теристичних показатеља, као што су: просечан број становника на км2 површине , просечан број становника по насељу, степен урбанизације, како у 1961. години тако и 30 година касније, 1991. године.

2.1.1. Гусшина насељеносши шеришорија

Густина насељености је веома значајан индикатор

просторног развоја. Ретко је он у негативној коорелат:и:вној вези са развојем, тј. ако је густина већа у вфини случај ева ради се о атрактивним и високо акомулативим просторима одступање од тог

правила управо је на територији Косова и Метохије, али тај ·· феномен има своје друге узроке. За илустрацију наводимо мишљење француског науч­

ника Х. Мендраса, који сматра да мора постојати оптимална густина становништва да би простор био способан: за раЗВЬј. Тако нема издиферецираних ставова QH сматра да 40 - 50 становика по км2 је минимум. 6) .

Из ове поменуте 1абеле 1 видљиво је да је густина насељености пограничних општина у односу на ре­

публички просек иМа ниже вредности. Тако, у 1961. години просечна насељеност по км2 износи 86 ста­новника, а за поtраничне општине то износи 64 становника, што је за читавих 17 становника мање. Тај одное знатно се погоршао у 1991. години, јер разлика у густини насељености износи 29 становни­ка на штету пограничних општина.

Кад је у питању централна територија Републике, онда је тај однос још неповољнији, тј. у 1961. години просечна' гистина насељености територије износила

је 86 стан/км2 док је у пограничним општинама та вредност 58 стан/км2 , тј. за 28 стан/км2 мање. Тај однос није промењен ни 30 година касније, него и погоршан, јер разлика на штету пограничних општина износи 45 стан/км2 •

На подручју региона Војводине трендови слични су, али у нешто блажој форми . Наиме, густина насељености пограничних општина од целине мања

је, али у блажој форми.

Тако је 1961. године територија Војводине имала је густину насељености од 86 стан/км2, а њене пограничне општине 81 стан/км2 , тј. свега разлику од 5 стан./км2• Тај однос ипак је у 1991. години погоршан и износи 14 стан/км2 мање у пограничним општинама.

Територија Косова и Метохије претрпела је најмање промене са становишта овог индикатора, али ипак

не одступа од глобалног тренда. Наиме, 1961. године пограничне општине имале су свега за 2 стан/км2

мању густину од целе територије. Тридесет година касније, тај однос је нешто неповољнији износи и 5 CTaн/~. Наведимо и још један карактеристичан показатељ: број стан./км2 у пограничним општинама у Србији повећао се само за 1 стан/км2 , у Војводини

8

такође за 1 стан/км2 , а на Косову и Метохији за 10 CTaн/~ у последњих 30 година . Анализирајући резултате овог индикатора са аспекта његових

вредности за проматране целине, можемо

закључити следеће:

• Пограничне општине у Републици имају мању гус­тину насељености од својих припадајућих целина,

• у проматраних 30 година (период 1961 - 1991.) тај однос се погоршава на штету простора погра­

ничних општина,

• Најнеповољније трендове бележе пограничне оп­штине централне Србије, нешто блаже негативне трендове територија општина Војводине, а најповољније територија Косова и Метохије.

• Ово даље упућује на закључак да су процесу депопулизације и пражњења простора интезивно

биле захваћене пограничне општине цетралног

дела Србије, да се тај процес нешто успореније одвијао у Војводини, а да је најмањег интензитета био на територији пограничних општина Косова и

Метохије.

2.1.2. Насеобински сисшем Иако има различитих теоретских опредељења а

томе који је простор развојно повољнији у односу на број насеља и величину насеља , а кад је простор Републике Србије у питању онда се опредељујемо за тезу да је повољније мањи број насеља са просечном већом величином.

Ако Република Србија има 6152 насеља онда на једно насеље долази 14 км2 територије. Пограничне општине имају повољнији однос за 2 км2 по насељу. Сличан је однос и у централној Србији, док Војводина има далеко повољније глобалне резул­

тате. Однос пограничних општина и целе територије за 3 км2 је неповољнији за пограничне општине кад је у питању простор Косова и Метохије, те она има најнеповољнији глобални однос је свега 8 км2 долази на једно насеље.

Много индикативнији су показатељи просечне вели­чине насеља, тако да је у 1961. години просечно насе­ље на простору Републике Србије износило 1242 ста­новника, а у пограничним општинама мање, тј. 1129 становника. За тридесет година касније просечно на­сеље у пограничним општинама у просеку имало је

262 становника мање од просека Републике (види граф 3). Кад је централни део Републике у питању, онда је 1961. године тај однос далеко неповољнији. Тако је просечно насеље имало 1.138 становника, а у погра­ничним општинама свега 848, што је за 290 ста­новника мање. У 1991. години тај се однос такођер погоршао, те тако просечно насеље у пограничним

општинама има 496 становника мање, тј. свега 875 становника, што је далеко најмањи просек упо­ређујући све проматране просторне целине (види граф 3). Војводина, са највећим насељима, у 1961. години има просечну величину насеља од 3981 становника, а у пограничним општинама просечно

насеље је мање за 516 стновника. Тридесет година касније, та разлика се повећала на штету погра­

ничних општина, тј. и износи 932 становника мање.

'±±iJ<~з~о~о/с~о:;:::~iI!liliI!!l!lIlIlI!lillllliil:lI 11111111111 ~1- 40%

,;; 40.1 - 50% § ___ Ј 50.1 -60%

ШШШ/I 60.1 - 70%

_>70%

Сл. 3. Урбанизованост Републике Србије по општинама у 1991. години

Простор Косова и Метохије бележи поново повољ­није односе, тако је 1961. године величина насеља у пограничним општинама била просечно већа тј .

износила је 738 становника, док је цела територија имала просек величине насеља 666 становника. Тај

тренд остао је сличан и 1991. године те тако про­сечна величина насеља у пограничним општинама

износи 1481 становника, а на нивоу целе територије 1351 становника.

Анализирајући овај индикатор могу се извести

следећи закључак:

• нај неповољнији односи су забележени на територији

централне Србије, тј. насеља су најмање просечне

величине, а у пограничним општинама однос се готово

двоструко погоршао у последњих 30 година. • Готово сличан тренд смањења величине насеља

пограничних општина у односу на централни део

бележи простор Војводине, док простор Косова и

Метохије бележи истовремено супротне, позитивне

трендове.

9

2.1.3. Процес урбанизације

Иако се под појмом урбанизације често подразумева и означава развој градова, она је у просторном смислу далеко сложенији процес. Она је узрок и последица многих промена и односа у насеобинском систему једног простора у друштвено-економској и

социјалној сфери. Економиста И. Маринић близак је оваквом схватању, те наводи: "Према томе, урбани­зација је у најширем смислу процес трансформације структуре насеља на јединственом политичко­

друштвеном и економском простору. Она одржава бројне политичке, друштвене и економске али и

техничко-технолошке и еколошке односе који се успотављају на јединственом подручју" .7)

За процес урбанизације значајан је њен интензитет у

развојном смислу, а посебно већ истражене констатације, да је она у правилу у позитивној колеративној вези са процесом индустријализације и

деаграризаЦИЈе.

Познато је такође да су данас високо - урбанизоване земље и најразвијеније земље света, те да је процес урбанизације код њих готово окончан, тј. дошао је на степен од 80 - 90%. У неразвијеним и мање развијеним земљама урбанизација је у својим раним или неким средњим фазама и достиже до 50% , тј . половина и више становника још увек живи на селу.

Кад је простор Републике Србије у питању, онда је општа карактеристика (види табелу 2) да смо 1991. год. прешли ону магичну вредност од 50% удела градског у укупном становништву. Из табеле 2, али и сл. 3., видимо да је процес урбанизаццје на простору Републике био неуједначених токова, па тако имамо код неких ОПIIIтина и вредности

испод 30%, док је у неким срединаам та вредност већа од 70%.

урбанизације ПQвеhао за око 20 процената. Такођер је интересантан закључак да је осим периода 1971/61, раст односно интензитет урбанизације по декадама, био скоро у једна чен, са вредношhу од 5-6 процената.

Кад су у питању пограничне ОПIIlтине укупно онда је видљиво да већ у старту, тј. 1961. године, урбанизација има нижу вредност, од око 4% (25,8%) а да је тај однос према укупном простору Србије у 1991. години двоструко ужи тј. свега 41,8% или за 9%. Очито да је урбанизација пограничних ОПIIlтина бележила успоренију стопу раста од целине.

На основу сл. 3 видимо да је урбанизација на простору Републике Србије веома неуједначен

процес. Тако, кад су пограничне ОПIIlтине у питању,

онда су свега две ОПIIlтине достигле највише

,--;:::;;:--;;:====================11:1 Целина 1961. 60 1:1 ПпограНИ'lне општине 1961 .

D Целина 1991. 50

о)

'§: 40 '" '" ~ '" 10 cl. >-

'" о)

t: о)

"' u

Република Србија Централна Србија АП Војводина АП Косово

Граф 4. Сгепен урбанизације Републике Србије и њених делова у 1961. и 1991. години

Република Србија Централна Србија

о Број становника 1961

r:I Број становника у пограНИЧlШМ општинама 1961

О Број становника 1991

D Број становника у пограНИЧlШМ општинама 1991.

АП Војводина АП Косово

Граф 5. Однос броја становника у Републици Србији и пограничним општинама 1961. и 1991. године

Ако на сада достигнутом степену развоја усвојимо вредности (Суботица, Ужице) , а свега 11 ОПIIlтина опредељење да је простор већег степена урба- имају у 1991. години степен урбанизације преко 50%. низације достигао виши развојни ниво, онда ћемо Из података (табела 2) видимо да је у 1961. години анализом табеле 2 и слике 3 доhи до индикативних простор це~тралне Србије имао нижу стопу констатација за оцену у разлИци развијености на урбанизације од просека Републике (28,6%), а тај основу степена урбанизације. тренд знатно је побољшан за последњих 30 година и За укупан простор Републике Србије катакте- веhи је од просека за око 3%. Кад су у питању ристично је да се у 30 проматраних година степен пограничне ОПIIlтине централног дела онда већ 1961

10

године то су били најнеразвијеlПIји простори са сте­пеном урбаlПIзације од 16,7%,а стање се није по­

правило lПI 1991. Године, кад износи 38,0% што је за 12% ниже од просека Републике. Ипак треба истаћи да је интензитет повећања био већи од пораста целине као и просечног раста у Републици, али то

није било довољно за постизање просека Републике.

Простор Војводине има највеће вредности степена

урбаlПIзацие од свих проматраних просторних

целина у Републици, за сва проматрана годишта. У

1961. годИlПI вредност урбаlПIЗације целине и пограничних општина је готово иста, а у 1991. годИlПI види се приметна разлика (5,7% ниже

На основу ових оцена, произилази да су пограlПIЧНе

општине централне Србије најнеразвијеlПI прос­тори, а да пограничне општине Косова и Метохије не заостају у развоју од своје целине. Нешто мање развојне вредности од своје целине бележе

пограничне општине у Војводини.

2.2. Вредност промена демографских индикатора

За оцену повољности развоја неког простора неиз­

бежна је анализа кретања броја становника: У правилу, то кретање треба бити уравнотежено, јер

смањење броја становника неког дела у односу на

целину у правилу је знак неповољних развојних

Табела 3. Витални догађаји у 1961, 1971, 1981. и 1991. години у Републици Србији и пограничним 0IШ11'Инама

ТЕРИТОРИЈА Живорођени ва 100 Умрли на 1000 становника Природни прираштај на 1000 становника

становника

1961 1971 1981 1991 1961 1971 1981 1991 1961 1971 1981 1991 Република 20,4 17,9 16,3 14,6 9,1 9,4 9,4 10,0 11,3 8,9 6,8 4,6 Србија

Пограничене 21,9 19,9 17,5 17,5 9,5 9,9 9,9 10,1 12,5 10,1 7,6 7,4 општине

Централна 17,3 19,8 13,2 11,6 8,4 9,6 9,6 10,8 8,9 6,1 3,6 0,8 Србија

Пограничне 20,3 16,8 13,8 13,1 9,4 9,9 9,9 11,0 10,9 7,5 3,9 2,2 општине

АП Војводина 17,3 13,4 13,7 11,4 9,5 11,5 11,5 13,2 7,7 3,2 2,2 1,8 Пограничне 14,3 12,7 13,2 11,1 8,2 12,4 12,4 14,1 6,1 2,1 0,8 3,0 општине

Косово и 42,1 37,8 30,4 26,7 12,2 6,1 6,1 4,4 29,9 29,5 24,3 22,4 Метохија

Пограничне 42,3 38,5 29,1 30,l 12,4 6,6 6,6 5,0 29,9 28,8 22,5 25,1 општине

Извор: Статистички ГОДИIIIњак Републике Србије 1977, ... 1992. Републички завод за статистику Београд.

вредности од целине). Треба истаћи да је у 1991. године степен урбаlПIзације пограничних општина

достигао вредност од 50% на простору Војводине. Најнеразвијенија целина је простор Косова и Мето­хије, јер је 1961. године вредност урбаlПIзације свега 37,3%. Кад су у питању пограlПIЧНе општине, онда је карактеристично да су оне урбаlПIЗОВанији простор

од своје целине биле и у 1961., а и у 1991. годИlПI, и ов­де се запажа мањи интензитет урбаlПIзације од при­

падајуће целине тј. успоренији раст (види граф 4).

Оцењујући анализу индикатора 11 степен урбаlПIза­ције 11 у контексту хипотезе да су развијеlПIји ОlПI

делови простора који имају већи степен урбани­зације онда зкључци су следећи:

у односу на своје целине, а нарочито на просек Републике, степен урбанизације је осетно lПIЖИ у

пограничlПIМ општинама,

• најнеразвијенији је простор пограlПIЧlПIХ оп­штина централног дела Републике.

• Изузетак од ових правила су пограlПIЧНе оп­штине Косова и Метохије које су достигле незнатно виши степен урбаlПIзације од своје

целине.

11

трендова. У з квантитет промена за оцену вредности

важан је и квалитет, нарочито наталитет, мортаљи­

тет и др.

Из анализе (Табела 1.) истиче се закључак да су пограlПIЧНе општине константно имале мањи индекс

пораста, па чак и пада укупног броја становништва у

односу на своје припадајуће целине (види граф 5.).

За укупан простор Републике Србије карактеристи­чно је да је највећи индекс пораста становништва

био у периоду од 1961. до 1971. године , а затим се смањивао да би и у периоду 1991/81 био lПIЖИ за 5 индексних поена. У исто време, са lПIЖИм стартом за

период 1971/61., опадао је и индекс пораста станов­ништва пограlПIЧНИХ општина. Укупно, пораст броја становника у периоду 1991/61 за простор Републике Србије износио је 128,0 индексних поена, а за погра­lПIЧНе општине готово 10 поена ниже, тј. 118,2.

Кад су у питању регионалlПI делови, онда је за

централну Србију резултат упоредбе далеко непо­ВОЉlПIји, јер је за 30 проматраних година укупно становништво порасло са индексом 120,4, а погра­lПIЧНе општине 'увећале су своје становништво са индекс ом 103,2.

Простор Војводине бележи нешто блажу разлику,

јер је укуrnю станОВНШIIТВО порасло са индексом

108,6, а пограничне .општине бележе индекс 97,9.

Иако захваћен демографском експлозијом, простор Косова и Метохије ипак бележи мањи пораст стаНОВНШIIтва у СВОЈИМ пограничним општинама,

истина са далеко блажом разликом од остале две

целине. Укупно, пораст стаНОВНШIIтва бележи

индекс 203,0, а пограничне општине 200,7.

Основни закљу'ЩИ на основу кретања броја ста­

новника су:

• Пограничне општине Републике Србије у ' пос­матраном периоду (1961/91 година) константно смањују број стновника у односу на просечан

пораст у Републици:

• најнеповољнији однос целине и пограничног дела је на простору централне Србије, нешто повољниј

је на простору Војводине, а готово изједначен на

простору Косова и Метохије.

За квалитетнију оцену демографских кретања, ана­лизират ћемо и промене неких виталних догадаја стаНОВНШIIтва у Републици Србији и у пограничним

општинама.

У досадашњој научној и стручној пракси познате су законитости кад су у питању витални догађаји као

наталитет, морталитет и природни прираштај са

једне и развој са друге стране. Наиме у развијеним земљама, наталитет и морталитет, као и природни

прираштај, имају мање вредности од неразвијених земаља. У развиј~ном свету нарочито је смањена стопа морталитета, а наталитет се стимулативним

мерама настоји повећати, како становНШIIТВО не би

дошло у високу старосну доб.

Анализирајући табелу 3 видимо трендове проматра­них индикатора који управо одговарају постављеној хипотези кад су у питању простор Републике и

пограничне општине.

Тако, у 1961. години простор Републике Србије беле­жи нижу стопу наталитета, морталитета и природ­

ног прираштаја стаНОВНШIIтва за око 1 %0' а у 1991. тај однос се повећао: наталитет за 0,5%0' а укупно природни прираштај је већи за 2,7%0'

Простор централне Србије у 1961. години бележи мању стопу наталитета у односу на своје пограничне

општине за укупно 3 %0, стопу морталитета за 1 %0 и природног прираштаја за укупно 2%0' У 1991. години ти односи су још већи, те тако пограничне општине имају већу стопу наталитета за 1,5%, морталитета за 0,2%0, а природног прираштаја за 1,4%0' Простор Војводине у 1961. години бележи такођер мању

стопу раста наталитета за 3 %0 од свог пограничног дела, а за 1%0 мањи морталитет и за 0,2% мањи природни прираштај. У 1991. години наталитет је за свега 0,3 % већи на простору целине од пограничног дела а морталитет мањи за 0,9%, док је природни прираштај већи у пограничном подручју за 1,2%0'

У 1961. години на простору Косова и Метохије ната­литет у Покрајини био је за 0,2 %0 мањи од пограничног дела, морталитет такођер мањи за

0,2%0 а природни прираштај је имао исто вредност.

У 1991. пограничне општине имају осетно већу стопу наталитета за 3,4 %, а стопа морталитета је за свега 0,6% већа у пограничном делу, док је природни прираштај у пограничном делу већи за 2,7.

Ови аналитички показатељи допуштају следеће закључке:

• Глобално виши наталитет и већи морталитет указује на већу неразвијеност у пограничним

просторима;

• Простор Војводине, а нарочито простор Косова у пограничним општинама у 1991. години приближ­но се са вредностима СВОЈИМ целинама, што

указује на већу уједначеност у развоју са аспекта виталности људског ресурса, док је простор централне Србије и даље има неповољнији однос

за пограничне општине.

• Са аспекта развоја битан је тренд смањења морта­литета у све три целине, тј. готово изједначен (незнатна разлика) у односу целине, погранични део. Такођер је значајан показатељ веће вреднос­ти природног прираштаЈа у целом проматрно пе­

риоду за пограничне општине, што указује на већу виталност људског ресурса у пограничним општи­

нама, а тиме и на значаЈНИЈе услове за будући развој.

2.3. Економски индикатор и

Уобичајен економски индикатор за мерење развоја неког просторног дела је "народни доходак",

"народни доходак по становнику", "народни доходак

по делатностима" сл

2.3.1. Народни доходак

Први индикатор "народни доходак" (види Табелу 4.) указује на неравномеран однос народног дохотка у

пограничним општинама и проматраним регионал­

ним целинама.

Тако је глобално уочљиво да на нивоу Републике

пограничне општине задржавају однос учешћа у

расподели народног дохотка са око 22,5 %. Ако се зна да је по вредности површине то учешће преко 30% или по вредности ЈЬудског ресурса такође

трећина, онда је јасно да дисхармонија постоји у профитним И другим вредностима.

Кад су регионални делови у питању, онда је

нај неповољнији однос у централној Србији, тј. учешће народног дохотка од 28 пограничних општи­на свега је око 14% , што јасно указује о каквој се развијености ради у односу на целу територију централног дела Републике.

Повољнији однос је на територији Војводине, јер се учешће народног дохотка креће око 39%, а најповољнији је на Косову и Метохији, где је учешће 1961. године било 36,57%, а у 1991. је веће и креће се изнад 40%.

Веома је индикативан овај критеријум, јер ако поставимо тезу да народни доходак треба да буде компатибилан односа са територијом и људским

ресурсом, онда посебно забрињава економска

12

неразвијеност пограничних оmптина у центраЛНОЈ

Србији.

За нашу тему интересантан је индикатор "народни

доходак по делатностима", а нарочито пољоприв­

реде и индустрије.

Кад се из табеле 5 упореде вредности укупно за Републику и пограничне оmптине, онда је видљиво да од укупне вредности народног дохотка у 1961. години на индустрију отпада 35,85, а на пољо­

привреду 30,7%. У 1991. години, од укупне вредности народног дохотка у пољопривреди, на индивидуални

сектор пољопривреде отпада укупно 82,60%. '

На подручју пограничних оmптина, у 1961. години учешће индустрије у укупном народном дохотку износило је 30,60%, а пољопривреде укупно 43,44%. Индивидуални сектор пољопривреде износи 74,70% од укупног народног дохотка пољопривреде. Ови

резултати на нивоу Републике јасно указују на

далеко нижи степен индустријализације пограни­

чних оmптина и веома високо учешће пољопривреде

повећање у односу на 1961. годину, али смањење у односу на Републичке просечне врендости. ~aд је пољопривреда у питању, онда она учеСТВУЈе са

23,56%, што је смањење за целих 20% у односу на 1961. годину. Учешће индивидуалног сектора у укупној вредности народног дохотка пољопривреде

је 68,78% што је такођер ниже од података за 1961. годину.

Из ових података јасно произилази да се погоршава

економски индикатор "народни доходак по делат­

ностима" и то у две веома важне делатности -индустрија и пољопривреда - на простору погра­

ничних оmптина. То упућује на закључак да се са тог

основа смањују развојне могућности.

Кад анализирамо кретање вредности овог инди­

катора по регионалним деловима, онда за подручје централне Србије индустрија учествује у расподели народног дохотка у 1961. години са 37,97%, а пољо­привреда са 25,03%. У исто време, вредности за

пограничне оmптине су: учешће индустрије 37,70%, . а пољопривреде 39,04%.

Табела 4. Народни доходак Републике Србије, регионалних делова пограничних OIШlтина у 1961. и 1991. години (текуће цене у 000 дин.)

% учешhа пог.

ТЕРИТОРИЈА ГОДИНА општине целина

1961 1991 1961 1991

Република Србија 11.371.700 675.344.850. 22,40 22,93 Пограничне општине 2.557.170 154.870.624 Централна Србија 7.651.680 441.417.760 14,40 14,22 Пограничне општине 1.101.560 62.796.962 АП Војводина 3.183.530 195.861.830 39,56 38,70 Пограничне општине 1.259.370 76.%8.895 Косово и Метохија 536.490 35.085.260 36,57 43,05 Пограничне општине 196,240 15.104.767

Извор: Статистички годиrшьак Југославије 1%3.; Статстички годиrшьак Р. Србије.

у народном дохотку, али и нешто мање учешће

пољопривреде индивидуалног сектора у укупној

вредности народног дохотка пољопривреде.

Ове констатације указују на веома неповољне економске услове у пограничним оmптинама.

. Наиме, индустрија се развија спорије од републичког просека, а друштвени сектор пољопривреде има

веће учешће, тј. смањена је могућност запошљавања на селу и у пољопривреди, али и у оближњим

градовима на територији пограничних оmптина.

У 1991. години учешће народног дохотка индустрије у укупном народном дохотку Републике остало је истог нивоа, на вредности 35,58%, а пољопривреде свега 16,60%, што је готово двоструко мање од учешћа у 1961 години. Учешће индивидуалног · сектора пољопривреде у односу на укупну

пољопривредну износи у 1991. години 73,20%, што је смањење у односу на 1961. годину за око 10%.

Кад су у индустрији Републике питању односи за пограничне оmптине укупно, онда народног дохотка

у пограничне оmптине учествују са свега 25 % народног дохотка, а од укупног пограничних

општина на индустрију долази 38,95% што је

13

Овде је интересантан закључак да је пољопривреда у

пограничним општинама доминантнија делатност од оmптина у централном делу Републике. Ако прома­

трамо и индивидуални сектор пољопривреде, онда је

његово учешће у укупној пољопривреди 84,44 % на целој територији централног дела, а у пограничним

оmптинама укупно 86,87%. У 1991. години, за централни део Републике индус­трија у народном дохотку учествује са 35,82%, а пољопривреда са 12,74%. Индивидуални сектор

пољопривреде има учешће у укупној пољопривреди од 84,41 %. Кад су погранични делови у питању, онда у 1991. години индустрија има учешће 41,71%, а пољо­

привреда 19,75%, док учешће индивидуалног секто­ра пољопривреде у пољопривреди укупно има вред­

ност 86,87%. Основни закључак за централни део Републике био

би да индустрија преузима доминацију и развојем али да је тај степен индустријализације мањих вредности у пограничним оmптинама.

На простору Војводине у 1961. години индустрија учествује у расподели народног дохотка 1961. године

са 31,50%, а пољопривреда са 42,04% .У истом вре­

мену учешће индивидуалног сектора пољопривреде

у укупној пољопривреди је 67,47%.

У пограничним ОIППтинама Војводине, индустрија у народном дохотку . учествује са 31,00%, а пољоприв­реда са 42,04%. ;' Учешће индивидуалног сектора

пољопривреде у укупној пољопривреди је 67,47%. У 1991. години, учешће народног дохотка индустрије за подрygjе Војводине у укупном . народном дохотку је 39,78%, а пољопривреде 22,74%. У исто време, индивидуални сектор пољопривреде бележи учешће у укупној пољопривреди од 55,47%. Кад су пограничне ОIППтине у питањ у, онда индус-

сектор пољопривреде у укупној пољопривреди учествује са 89,20%. Кад су територије пограничних ОIППтина у питању,

онда индустрија учествује у народном дохотку са

26,00% , а пољопривреда са 27,90%. Учешће индивидуалног сектора пољопривреде у

укупном дохотку пољопривреде је 87,72%.

На основу вредности индикатора" народни доходак" подручје пограничних ОIППтина Косова и Метохије бележи сличне резултате као и целина територије,уз нешто неповољнији однос кад је у питању пољо­привреда.

Основне констатације на основу праћења вреНДости

Табела 5; Народни доходак по делатностима 1961. и 1991. године

1961 1991

ТЕРИТО-Укупно По делатностима Укупно По делатностима

РИЈА

Индус- Пољопривреда Инсус- Пољопривреда трија трија

Свега I Приватни Свега I Приватни сектор сектор

Република

Србија 11371700 4077780 3492500 2884900 675344850 240339861 11218399 902123249 3

Погра~ичне 2557170 783290 1111030 830220 154870624 60332008 36492397 25073526 општине

Централна Србија · 7651680 2905550 1915210 1727928 441417760 158139210 56260670 47491960 Пограничне 1101560 415380 430140 301940 62746962 261780220 12391297 10764917 општине

Војводина 3183530 1002670 1338420 903052 198861830 73109530 45225310 25088260 Пограничне 1259370 325450 584370 447500 79668895 30123502 19887602 10612531 општине

Извор: Статистички ГОДИIПњак СФРЈ 1963. године; Статистички ГОДИIПњак РС 1992. године.

трија бележи учешће од 39,13%, а пољопривреда 25,83%, а индивидуални сектор пољопривреде 53,36%. Основне констатације за подручје Војводине су да са становишта индустрије развој у пограничним ОIППти­

нама прати просек целине, али пољопривреда .

бележи ниже вредности, нарочито индикатори у 1991. години.

На подручју Косова и Метохије, у 1961. години индустрија у укупном народном дохотку учествује са 31,00%, а пољопривреда са 44,5%. Индивидуални сектор пољопривреде има учешће у односу на укуп­

ну пољопривреду од 90,00%. На подручју погра­ничних ОIППтина индустрија има учешће од 21,00%, пољопривреда од 49,18%, а учешће индивидуалног

индикатора "народни доходак по делатностима " би­

ле би:

• кретање вредности индикатора за целину тери­

торије Републике у односу на пограничне ОIППти­не у правилу је неповољније јер се у пограничним

ОIППтинама смањују вредности 1961/91., како за индустрију тако и за пољопривреду.

• резултати за регионалне целине упућују на зак­ључак да најнеповољније вредности има тери­торија пограничних ОIППтина централног дела, а

да територије пограничних ОIППтина Војводине и Косова и Метохије таКОђер имају ниже вредности од својих целина али умеренијег интензитета.

4. Закљ учна разматрања сектора пољопривреде у укупној пољопривреди је На основу проматрања развојних индикатора, прос-83,36%. торних, еконЬмских и демографских, а у контексту У 1991. години подручје Косова и Метохије оства- оцене нивоа развијености тј. повољности амбијента ру је учешће индустрије у укупном народном дохотку живљења у.пограничним ОIППтинама Републике од 25,90% , а пољопривреде 30,49%. Индивидуални Србије и пограничним ОIППтинама њених регио-

14

налних целина, произлазе основни закључци::

• подручја пограничних ОIПIIтина у правилу имају неПОВОЉНИЈе вредности проматраних индикатора,

како за простор целе Републике, тако и за њене

регионалне делове. Посебно се ти негативни

тренодови виде код анализе у 1991. години.

• најниже и најнеповољније вредности, како за своје подручје, тако и укупно, бележе територије пограничних ОIПIIтина централне Србије. Ниже

вредности појединих индикатора су и до 20 индексних поена,

• кад су у питању територије Војводине и Косова и Метохије, такођер су видљиви трендови смањења

вредности свих индикатора, али су за неке

индикаторе то симболичнија одступања, а глобално су те вреНДости далеко повољније од

централног дела нарочито за подручје Косова и

Метохије.

Сви ови закључци: упуhују на коначну оцену да су територије пограничних ОIПIIтина у периоду од 1961 до 1991. године биле све мање атрактивни и пожељни простори за развој, те тако и простори са

највише импута за емиграционе токове. То се посебно односи на 28 пограничних ОIПIIтина

централне Србије. Зашто су нешто повољнији трендови на просторима Војводине и Косова и

Метохије, може се објаснити управо специфичним условима живота у пограничним просторима.

Наиме, познато је да на територији Војводине, као и на територији Косова и Метохије, живи највеhи број националних мањина. Тако, у Војводини управо на

подручју пограничних ОIПIIтина према Мађарској и Румунији живи највеhи број тих националности, које управо у тим просторима виде MoгyhнoCT свог

сигурнијег живота, те подређују економске узроке емиграције свом сигурнијем животу, хомогенизацији

15

и могуhостима развијања свог националног и

културног идентитета.

То је још израженије на подручју Косова и МетоХије према граници са Албанијом. Управо супротно се осећа код српског стаНОВНИIПтва , које ипак свој значај на граници лакше замењује негде у дубини територије у економски просперитетнијим деловима Републике (веhи градови у унутрашњости, долина

Дунава, Мораве и др.).

Сви ови закључци: упуhују на оцену да мере за

ублажавање разлике у развијености појединих подручја у Републици нису дале очекиване ефекте.

Ј едностран приступ треба заменити селективним, а

досадашња позитивна искуства доградити новим

мерама у циљу ревитализације живота у погра­ничним деловима Републике. Посебно треба изнаhи

мере за ревитализацију пограничних ОIПIIтина

централног дела Републике, јер само економска помоh без додатних мера за заустављања еми­

грације и стимуслисања живота и рада на тим

подручјима неће дати очекиване ефекте.

ЛИТЕРАТУРА:

1. Р. Малобабиh: Улога путне саобраhајне инфраструктуре у равно·

мерном развоју простора Републике Србије ; монографија ИАУС

вПросторно планирање , регионални развој и заштита животне

средине 3г; ИАУС , Београд 1997., стр. 23·31. 2. Б . Крстић; Човек, простор, Свјетлост, Сарајево 1982. год., стр . 10. 3. Просторни план Републике Србије; ИАУС, Београд 1996. године

стр. 1. 4. Закон о недовољно развијеним подручјима Републике Србије за период до 2005 годинег; Службени гласник РС бр. 53/1995 . год . , стр.

2008. 5. Р. Малобабиh: вНеразвијена подручја у Републици Србији и путна

мрежа; монографија ИАУС вДугорочни развој, организација и

коришhење простора Србијег ИАУС, Београд 1995, стр. 293. 6. х. Мендрас; Сељачког друштва; Глобус, З агреб 1978 стр. 47. 7. И. Мариниh; Политика урбанизације и привредни развој Југосла ·

вије; Дневник, Нови Сад 1987. год. , стр. 13.

УРБАНИЗАМ

н ~ ~. _._---~. "- ----

Биоклиматске Т Ье paper analyses bioc/iтatic

/eatures 0/ settleтents chosen оп Ње basis 0/ their value /01"

карактеристике неких

историјских насеља у Србији

и Црној Гори

the architectural heritage and located јn Ње littoral regions 0/ Danube and the Adriatic Sea . Chosen exaтples /mт Ње

subpanonian cliтatic l"egion о.! Serbia and Ње Meditelranean littoral region 0/ Montenegro illustrate the signi/icance paid since the period 0/ the p,.ehistoric cu/ture to the ыоситаис paraтetel"S 0/ building. ТЬе lосаlitу 0/ ''Lepenski Иг" /roт the

Мила Пуцар, Милан М. Пајевиh, period 9 to 7 thousand years В .С is ргоЬаЫу aтong Ње jzrst solar settlements discovered so /ar. ТЬе (уре 0/ buildings and

Милица Ј овановиh - Поповиh settleтents 0/ Ње littoral region 0/ Montenegm /огтеd (Ш Ње end 0/ (Ье 14th century is оп (Ье othel" hand а good ехатр/е /or the

adaptation o/dwellings to the conditions o/the тediterranean cliтate. ТЬе study points to Ње sign(jkance 0/ the successj"u/ impleтentation 0/ biocliтaticprinciples / or the building pat1"imony.

Keywords:historical settleтents, traditional architecture, biocliтatic design

: :: : ::: :~ : ::шшшшаа:mшшшшсшс:с с с:ссс: с шшш:::::ш:::::: : : : : :::: :: ::::mаашшш шсшс : шш::: : :: :: : : :: : :: : :: : :: :ш::с : ::::: :: : : :: : :: : :: ::: ::Ј::::: : УПК: 911.372.3"311" : 55] .584.5 (497.11 +497 .16)

"Традицију не шреба схвашаши као некришичко uодражавање дела uредака, већ. као насшојање да се учини Ol-IO

шшо би они урадили да су на нашем месШу. " Auguste Perret

Археолошки контекст - Лепенски вир Локација

Клима раног Холоцена, мада блажа од оне у лед­

ном добу , У толикој мери је променила сву приро­

ду, да се традиционалне заједнице ловаца - скуп­

љача нису могле прилагодити новим животним

условима (1) , (2). Климатска колебања која су била нарочито изражена на подручју равнице

средњег тока Дунава , била су мање наглашена у брдовитим пределима.

Док је , као резултат ових промена , живот одуми­

рао у суседним равницама, изолована локална по­

пулација Ђердапа, источног дела Дунавског басе­

на, повећала се и створила је око 7000 г . пре

Христа специфичну културу названу по месту где

је откривена - Лепенски Вир .

Драгослав Срејовић описује локацију насеља као стрму амфитеатралну увалу у облику потковице ,

одсечену са истока Дунавом и затворену са запада

стрмом литицом (сл.1). Приступ ували је могућ само преко узаног пролаза на обали са северне и

јужне стране. Клима је континентална, са

хладним зимама и врелим летима. Надморске

висине у Ђердапу, где Дунав протиче између

Динарских Алпа и Карпатског венца, варирају

између 50 и 80м на кратким растојањима,

сучељавајући на скученом простору различите

еколошке зоне . До трансформације традицио­

налне културе дошло је када је становништво

напустило природне заклоне и преселило се на

ниске терасе дуж Дунава, започињући нове

активности које су, између осталог, обухватиле и

стварање вештачког, изграђеног окружја. Откри­

вено је 136 колиба ловаца и рибара грађених у седам сукцесивних слојева између 6.500 и 5.500 год. пре Христа.

Природни, потковичасти облик увале знатно Је

утицао на изградњу насеља и распоред колиба.

Слика 1 - Локација насеља Лепенски Вир (3)

Колибе су распоређене у правилне редове на

терасама паралелним са обалом Дунава, са

задњим странама полуукопаним у песак и лес.

Већина колиба за становање оријентисана ј е

својом дужом осом У правцу север - ј уг. Терасе се

сужавају према задњој страни увале, дајући целом

насељу трапезоидни облик.

17

Конструкција и материјали

Градитељи Лепенског Вира су свесно и подсвесно

користили сећања и искуства наслеђена од својих предака да би сачували у колибама изграђеним на овом месту неке од основних квалитета пећине као

што су топлота у току зиме и пријатна свежина у

току лета, са могућим преграђивањем и затварањем

улаза, што их је чинило и безбедним.

Планови најстаријих насеља Лепенског Вира

показују да су насељене терасе од самог почетка

третиране као настањене пећине. Архитектура

Лепенског Вира не зна за правоугаоне основе и

вертикалне зидове. Основе колиба грађених у свим

фазама ове културе су увек изведене из круга или

троугла, са закошеним зидовима,тј . кровом који се

директно ослања на основу (сл.2) .

Колибе изграђене на темељима од ломљеног камена

личиле су на преврнуте зарубљене пирамиде са

основама · окренутим ка југу, а понекад и са малим

скретањем од истока ка југу. Обале Дунава су у то

време обилно обрасле врбацима, а пошто је култура

Лепенца обухватала и вештину плетења трске и

прављеЊ(i великих асура , можемо претпоставити да

су зидови и кровqви били израђени од тршчаних

асура које су повезивањем блатом стварале неку

врсту 11 сендвича 11 •

Љубић је (1975) претпоставио да је једноводни кров вероватно имао нагиб од 150 и да је био израђен од истог материјала. Служио је као заштита од падавина и као грађевински елемент који је у току лета штитио унутрашњост од врелих Сунчевих зра­

ка, дозвољавајући им да греју простор у току зиме од

пода па све до задњег дела колибе.

Унутрашња опрема се ограничавала на пећи у

облику потковице са темељима од ломљеног каме­

на и сводовима од печене земље. Пећ нађена у јед­

ној од колиба имала је димензије 1,5 х 1,4 х 0,5 м.

Не може се са сигурношћу установити да ли је

интуитивни, магично - религиозни или логични прис­туп играо одлучујућу улогу у вештом коришћењу планерских и грађевинских принципа у току тог тако

удаљеног периода наше прошлости. Положај

костура нађеног у једној од гробница, који по својим

пропорцијама и оријентацији одговара основама

стамбених колиба, указује на то да је архитектура

Лепенског Вира обухватала , поред биоклиматских

карактеристика, и мистичну везу између структуре

стамбених и сакралних колиба као и структуре људског тела (сл.з).

Табела 1 Модули основа станишта

Површина у м2 Висина пресека предњег дела у м

1. 5.5 1.8 2. 9.5 2.4 з. 17.0 2.9 4. 8.0 4.1

18

Концепција насеља

Концепција лоцирања и распоређивања колиба на локацији, њихова оријентација, метода

грађења икоришћење грађевинских материјала указују на познавање и коришћење принципа планирања играђења. Настањена површина је , као резултат зракастих комуникација, отворена само према реци и усечена у нагиб оближњег

брда (сл.4).

А

А А

Слика 2 - Основа станишта (4)

д

Слика 3 - Одговарајуће пропорције људског тела и станишта

РЕКА ДУНАВ

Слика 4 - Лепенски Вир, распоред станишта

Положај колиба је карактеристичан за плански

грађена насеља. Делимично укопавање у стрми

терен и распоред колиба у редове који прате ток реке указују да су природно окружје и облик

локације у пуној мери узети у обзир. Трапезоидни

облик колиба који је резултовао из потковичастог облика увале, указује на то да је

при одређивању облика и · начина изградње

вођено рачуна о природном окружју.

Оријентација колиба према реци је такође доказ

адекватног планерског поступка.

Студија насеља Лепенски Вир показује да су

његови градитељи користили вештине и знања:

• геометрије (облик колибе, модули), • елементарне географије (оријентација) ,

• елементарне метеорологије (избор оптималне микроклиме), термички повољних грађевин­ских материјала (набој, сендвичи од тршчаних асура и блата, итд.),

• елементарне технике грејања (пеhи и пасивно коришhење Сунчевог зрачења),

• производње грађевинских материјала (печење креча , мешање малтера, итд. ) (4).

ИСТОРИЈСКИ КОНТЕКСТ -ПРИОБАЉЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Плански приоритети

Развој насеља у приобалном делу Црне Горе

протеже се од праисторијских времена кроз илир­

ску, римску, византијску, српску, венецијанску,

руску и аустријску епоху. Најраније пронађена

илирска насеља су из хеленистичког периода.

Хеленистички мегарон је био један од основних

модела КОЈИ су утицали на медитеранску

19

архитектуру и на архитектуру овог подручја. Сва садашња насеља су поникла према архивама из

XIV и xv века, у току средњовековног периода на локацијама старих насеља.

У току своје историје ово подручје је често постајало граница између зараћених страна, а на­сеља су често бивала изложена нападима неприја­теља, пирата и локалних разбојника, што је учи­

нило да безбедност постане један од основних параметара концепције грађења. Накиhеновиh (1913) указује да " ... ниједна од кућа изграђених на обали није старија од 200 година, јер су сељаци који ту данас живе и њихови преци до тада

живели у планинама страхујуhи од гусара ... " (5).

Умерена и сунчана морска клима обалског појаса Црне Горе, с једне стране, и умерена континен­

тална клима њеног планинског залеђа, с друге стране, узрокују јаке ветрове који су последица

неравномерног загревања мора и копна. Бура, хладни зимски ветар, дува великом јачином од копна ка мору, док влажни ветар, југо или широко дува, од мора ка копну, Доносеhи кишу у току зиме, пролеhа и јесени.

Грађење куће у кршевитим подручјима као што је обални појас Црне Горе одувек је

представљало напоран и дуготрајан процес. То је, међутим, пружало и прилику за прослављање и

радовање по завршетку куће, јер људи у овим

крајевима воле своје куће и у њихову изградњу

улажу све расположиво знање и вештину (6). Стриктно вођење рачуна о условима локације,

традицији и потребама, учинило ја да ове куће постану вредни примери архитектуре свесне

окружја. Многе стамбене агломерације прош­

лости су до данас очувале предности које потичу

из дубоког познања карактеристика локације,

као што су локална топографија, визуелно окру­

жје, вегетација, изложеност сунцу и правац

доминантних ветрова, које се може упоредити са

савременим биоклиматским пројектовањем.

Често занемаривање ових искустава и њихово

недовољно укључивање у архитектонску праксу

допринело је лошим перформансама многих

савремених кућа и насеља.

Типови кућа

Куће у приобалном подручју Црне Горе су,

уопште но говореhи, медитеранског типа. Зна­

чајан фактор аутохтоног грађења који утиче на

општи изглед и карактер кућа су климатски и

географски услови. Диспозиција стамбених прос­

тора се у суштини не разликује у кућама изгра­

ђеним дуж обале или у брдским пределима. Свака

од кућа у различитим регионима Југославије има

своје . индивидуалне карактеристике услед раз­

лика у коришhеним грађевинским материјалима

и облику прилагођеном терену и климатским

условима.

Постоје два основна типа кућа које се срећу дуж обале. "кућа Паштровића", типичн:а за брдовито за­леђе обале измеђУ Боке Которске и Петровца и "црногорска Kyћ~" која се гради у равнијим пределима.

Кровови кућа изграђених у брдовитом залеђУ су изложени великим притисцима буре која дува са брда ка мору. Кровови кућа у Паштровићима (сл.5), изграђених на стрмом терену са каменитим залеђем, увек су, нпр., добро причвршћени, једноводни и са

нагибом који прати нагиб брда. Ове карактеристике

онемогућују стварање притиска ветра који би могао

да преврне кров и смањују претеране топлотне

губитке.

1 2 3 4 5

Типичн:а црногорска кућа, која је остала иста и у

својем развијенијем облику, јесте приземна кућа са

двоводниМ кровом. Кровови кућа изграђени на

вишим локацијаМf} су са већим нагибом и

прилаГОђени великим кишама и снегу. Камене плоче

дебеле 4 · - 5 цм које су покривале кровове старих кућа замс;њене су у току новијих периода црепом.

Куће сунчаног пр~обалног региона су изграђене од камена, Имају дебеле камене зидове који омогућују добру топлотну изолацију и обезбеђују топлотни капацитет. Када се гледају из даљине, куће изгра­

ђене од локалних материјала се једва могу разазнати у сивом каменитом пејзажу. Дебљина камених зидо­

ва изграђених без малтера, у приземним кућама

понекад прелази 1 м. Новије вишеспратmще

(изграђене у току последњих 200 година) изграђене су од клесаног камена.

Куће изграђене у вишим пределима (500 - 1000 м надморске висине), као што је село Брце код Суто­мора, користе атрактивну комбинацију камена и

дрвета из оближње храстове шуме (сл. б). Дугачки камени зидови, повремено пробијени малим отвори­

ма, носе горње дрвене конструкције- " скаларе"

(сл.7). На појединим кућама скалари су продужени на конзолама и ослоњени на стубове целом дужином

улице, чиме се стварају покривени пасажи (сл.8).

Прозори су углавном на страни која је окренута

мору или нагибу, са дрвеним шкурама за заштиту од

сунца и ветра.

Насеља

Посебну улогу у панорами историјских насеља црно­

горске обале играју топографија и уклапање насеља

у околни пејзаж. Доминантна карактеристика

оријентације није у тој мери била изложеност сунцу,

колико поглед према мору, долини или парцели

зиратног земљишта.

20

Слика 6 - Село Брце (8)

Слика 7 - Село Брце, детаљ

Слика 8 - Село Брце, детаљ наткривене улице

Слика 9 - Село Брце, групација купа

Карактеристична спонтаност и природно простира­

ње мреже улица резултат су настојања да се на нај ­лакши начин савлада постојеnи нагиб и жеље да се

постигне:

• добра вентилација насеља и заштита од непри­јатних ветрова;

• добра осунчаност у свакој купи прикљученој на уличну мрежу;

• пријатни поглед према долини, мору или језеру.

Карактеристика руралних насеља је расејаност купа по целој обрадивој територији подручја. Село се

обично састоји од више група кућа. Свака група

кућа која формира стамбену колонију братства је

на ивици или на средини њеног обрадивог земљиш­

та. К уће су обично густо постављене и формирају низ. Главни мотив за овакву конфигурацију је

безбедност и лакша одбрана од могyhих нападача,

али се на овај начин формира и становање које

пружа бољу заштиту од ветра и снижава топлотне

губитке у току зиме.

у селу Брце од неколико купа постављених дуж

изохипсе, постепено се повеnањем породице ство­

рио низ купа оријентисаних својом предњом стра­

ном ка улици која се протеже у правцу исток-запад.

Низови кућа се затим шире степенасто навише на

местима на којима терен то oMoгyhyje (сл.9) . Недо­статак -простора за грађење наметнуо је вертикално Слика 10 - Главна улица Котор а (9)

21

пшрење кућа као и хоризонт()лно протезање гор­

њих дрвених спратова преко улице, формирајући пасаже, па чак и потпуно покривене улице

(8)." Главна" улица Котора , која једва има ширину

од 2 метра, одличан је пример добро смишљене комуникације ~a: потребе и услове градског

саобраћаја, поплочана каменим плочама и

каналима за брзо одводњавање (9). Захваљујући систему лукова, "улице" често пролазе испод

густих гроздова кућа које формирају каракте­ристично средњовековно градско ткиво Котора и

стварају још један елемент биоклиматске

компактности урбаног планирања (сл. 10,11). Слика 12 _ Насеље дуж морске обале (6) Насеља изграђена дуж морске обале између гра­

дова су веома дуга. Куће су окренуте ка мору и

формир~ју континуелан низ с једне стране пута, што отежава сагледавање почетка и краја насеља

(сл.12).

Раскошна медитеранска вегетација иза камених

зидова малих вртова , "ђардина" , ствара потребну

сенку и пријатан контраст са скалом претежно

сивих тонова (сл.13) .

Улице средњовековоног града Будве формирају

унутар града хладовите коридоре који су веома

пријатни у тој врелој клими (сл.14). Правци ових, на први роглед хаотичних улица , подударају се са

сталним ваздушним струјањем са околних брда,

што још више доприноси комфору становања у овим пределима.

Слика 11 -У лица у Котору

22

Слика 13 - Ћардин

Слика 14 - БУДЈ;Щ, T~pa.ca са вртом

.К/\тлsтлr'.'7КI 7N',t.лм.. GnRNJEG 'Ј TOI (\fЛ

'7N(fv\ЛNО 1838 GODINf

\ -----7 ~, I

Слика 15 - Катастарски снимак Столива из 1838. године

Узане и кривудаве улице Горњег Столива у зали­

ву Бока Которска су искључиво саграђене од

камена. Купе су поређане паралелно са правцем

најјачег ветра буре (сл.15,lб) . Ово питорескно , нажалост напуштено насеље пуно је примера

прилагођавања купа биоклиматским условима.

Слика 16 - Панорама Горњег Столива (6)

23

Насеље је доста удаљено од обале , високо у брду, али пут којим се стиже до њега је врло пажљиво

трасиран, са благим падом, хладовит, са повреме­

ним одмориштима са предивним погледом на за­

лив. Готово свака купа има велику терасу коју је

надкривала лоза, са ниским зидом који обезбеђује

неометан поглед (сл.17).

Слика 17 - Горњи Столив, напуштена кућа са терасом

ЗАКЉУЧАК

Археолошко наслеђе

Архитектура неолитских насеља у Србији, уоп­

штено говореhи, је у складу са економским и

социјалним трендовима неолитика у унутрашњим

регионима Балканског полуострва. Њихова

оригиналност и изузетно висок квалитет се

углавном заснивају на вештом коришhењу

карактеристика и ресурса окружја што подржава

став да се у преисторији југоистока Европе одви­

јао процес значајне и континуелне друштвене

трансформације.

Насеље Лепенски Вир је јединствен пример

преисторијске пасивне соларне архитектуре, зас­

нован на методи грађења која користи позитивне

термичке карактеристике пеhина, локалну

микроклиму, топографске карактеристике и

локалне материјале.

Историјско наслеђе

Изложени примери из историјског наслеђа, као и

многи други примери простора изграђених у

прошлости имају карактеристике и идентитет

који се све ређе налазе у савременој архитектури.

Један од главних разлога за ово је чињеница да су

стари градитељи пре свега водили рачуна о "духу

места", што је подразумевало солидно познавање

временских услова и услова локације, функ­

ционалног и економичног коришhења грађе-

24

вин ских материјала расположивих у непосредној близини локације, као и поштовање принципа

пропорције и хармоничног уклапања у постојеће

природно и створено окружје.

ЛИТЕРАТУРА

1. Barker, G.: Early NеоlitЬic Land Use in Yl1gos1avia, in: Coles,]. (ed.) : Proceedings of tЬе Preblstoric Society, Ьг. 41 , 1975, стр.86-88

2. McPherron А. and Srejovic D.: Divostin and tЬе Neolitblc of Central Serbia, in ТгingЬаm R. and Кrstic D.(ed.): Selevac, l,os Angeles, California, 35, 1990. .

3. Срејовић, Д. , Бабовић Љ. : Уметност Лепенског Вира, Југославија , Београд, 1983.

4. Љубић, В . : Мотиви соларне архитектуре Лепенског

Вира, Енергија, бр . 11 , 1982. Посебна издања

Института за архитектуру и урбанизам Србије, стр .

142-148. 5. Накићеновић, В. : Settlements and Origins of

Pop111ation in Boka Kotorska, Српска академија

наука, Београд, 1913. 6. Петровић, З.: Село и сеоска кућа у Боки Которској ,

Едиција Архитектонског факултета у Београду,

бр.З, Београд, 1957, стр.12-14 .

7. Гаковић, В. (ур.): Кућа Паштровића, Београд Пројект, ЦЕп, Београд, 1979, део 2.1, стр.14.

8. Дудић, Н.: Село Брце код Бара, "Архитектура и урбанизам" , 48/1967, стр.46-50

ТИПОЛОШКИ МОДЕЛ

ОБНОВЕ ЈАГОДИНЕ

1 n Ње citi<Js оЈ Serbia ( specially јn smaller and medium size ones) in several last decades, Ње process оЈ Jading out оЈ

their culture and spiritual identity is taking place. Јп Ње time оЈ а greater impacts оЈ Ње market есоnоmу оп urban renewal, specially оЈ urban central zones, а particular place is taken ьу urban

Борислав Стојков

Љубина Стефановиh-Тасиh

design шЫсЬ is simultaneously Ње link between the achievements оЈ Ње public interest (as defined ьу urban plan) and а particular interests (as difined ьу а concrete investment) and аn instrument Jor the protection oJthe individuality oJthese citi<Js. Јп this text оп Ње case study оЈ the city оЈ ]agodina, сЬе three urban reneweal models Ьаие Ьееn elaborated -analysed , шЫсЬ are indicating Ње dif.ferent approaches and results шЫсЬ Њеу could bring about.

Кеу u.юrds> model, typology, renewal, ]agodina, block.

~ сша ш~ссассс::::::::::::::::: :: : ::: ~:ш:::::: :: ::шш:::сшсшсс:с:с:: :ссссас сс с сс с сссс::::: ::ш :::: : :: :: : : :::::::::сшсшшссшсшшшш::с:сс:::с:с:::с:::::с:с:::с:ш:::::::::::: :: : :: ::::::: : : с сссссссшс сс : УД К: 711.168 (497.11)

Јагодина има корене урбанистичког развоја од полови­

не XIX века. Од тада до данас, развој Ј агодине као

градског насеља је континуалан са више или мање

динамике и више или мање одступања од постављене

урбане матрице из XIX века . Урбани развој Јагодине је

имао уобичајен, органски ток до 11 светског рата,

симултано са развојем економије засноване на

пољопривреди (Сл. 1).

Слика 1. План Јагодине из 1927. - матрица српске вароши између два рата са јасно одређеним центром и

спонтаним ширењем града ка периферији

Након Ii светског рата долази до крупне трансформа­ције у економској и идеолошкој сфери. Ово изазива значајну промену у развоју урбане матрице. Уместо спонтаног развоја, концентрисаног с једне стране око

јагодинске чаршије, а с друге стране око полуурбанихЈ

руралних парцела, долази до концентрисане изградње

25

за индустријско становништво по типологији отворе­

них блокова, са зградама у зеленилу, без наглашене

улице, чаршије, трга, парцеле и сл. Слоган "Национал­

но по форми, социјалистичко по садржају" је

доминирао изградњом Ј агодине од рата до данашњих

дана. "Национално по форми" се додуше већ педесетих

година претворило у "интернационално".

Овакав развој урбане структуре Јагодине је допринео квалитативном расту, стицању одређених урбаних ква­

лификатива, озбиљном повеhању комуналне опремље­

ности и функционалне ефикасности. Истовремено,

Јагодина (Светозарево) је изгубила физиономију, дух и идентитет, ефикасност појединачне иницијативе у

креирању града. Самим тим, отежана је индивидуална ефикасност у коришhењу града као инструмента

економског и културног деловања . У истом периоду

архитектура Јагодине је обележена индивидуалношhу

архитекте Брашована са стамбеним павиљонима

педесетих година, Злоковиhа са гимназијом у центру

града и ангажованошhу бројних архитеката који

својим појединачним стваралаштвом обележавају сопствену индивидуалност али не и идентитет Јагоди­

не. Напротив, за бројна остварења, код сумирања

резултата, данас може да се каже да су својом непри­

мереном величином, обликом или функцијом ос­

крнавили природан раст и развој ове вароши у По­морављу.

МОДЕЛИОБНОВЕЈАГОДИНЕ

Принципи обнове

Основни принцип обнове је очување духа и идентитета града, афирмисање традиционалних вредности и уна­пређење функционалности урбане матрице. Полазни елемент је постојеhа парцелација и облик изградње који ће се мењати само тамо где за то постоје оправ­дани економски, правни и посебни разлози (потпуна

или делимична обнова). У осталим деловима предност имају облици обнове који потврђују и унапређују по­стојеће стање (санација и адаптација) и где иниција­тиву за реализацију плана покреhу постојеhи власници зграда или инвеститори са пречим правом градње, од­

носно становници нових делова Јагодине, усклађујуhи

решења са својим потребама.

Према специфичностима стамбено-пословних делова

града Регулацион~м планом Јагодине1 (Сл.2) предвиђе­ноје: .

Детаљни урбанистички план регулације центра Јагодине, ИАУС, април 1995.

• у стамбеНIlМ деловима града, без обзира на облик стамбене изградње предвиђа се увођење пословања,

трговине, угоститељства, услужних и других делат­

ности у одређеној пропорцији са становањем, а према посебним условима примереним основној HaMeНIl простора;

• на подручјима потпуно изграђених и опремљених стам­бених блокова великих густина омогућена је само ма­

ња доградња пословног садржаја у функцији основних потреба становника подручја. На овом подручју омо­

гућено је формирање заједничког простора у оквиру блока за потребе становника;

• у деловима града где је утврђено становање великих густина, а где је простор делимично изграђен и опрем­

љен или изграђен неодговарајyhим објектима, омогуће­

но је рушење свих неквалитетних и нехшијенских об­

јекта и .замена квалитеТНIlМ објектима градског карак­

тера већег степена изградње и коришhења земљшпта,

а према условима локације;

• на подручјима средњих густина становања са делат­ностима (породично становање са објектима у НIlзу, стари делови града са породичним стамбеним објек­

тима у НIlзу на малој парцели, вшпепородично станова­

ње маЛе спратности и сл.), задржава се овакав облик коришhења градског земљшпта. У зависности од

квалитета постојеhег грађевинског фонда примењен је одговарајyhи облик реконструкције;

• на подручјима породичне стамбене изградње предви­ђено је строго поштовање затеченог урбаног реда уз

MOryhнOCТ грађења на празним парцелама и доградње

постојеhиx објеката према условима локације. Због не­правилне парцелације, која је чест случај у овим

деловима града, сугершпе се њено сређивање;

• на простору на коме су гpaђeНIl објекти према пројек­тима арх. Брашована зaштиhене су целине посебних

вредности без моryhности грађевинске интервенције

осим одржавања објеката и адекватног уређења слободних површина.

ЦентралНЋ део Ј агодине ће се обнављати применом раз­

личитих облика обнове: рестаурација, рехабилитација,

ревитализација, адаптација, санација, потпуна реконс­трукција. Ови облици проистичу из евидентираних специ­фичних културних, еколошких и материјалних вредности.

Основну вредност ове територије чини старо језгро, део евидентиран као посебна културно-историјска вредност

преко које се Јагодина идентификује у прошлости,

садашњости и бyдyhности. Ова амбијентална целина

прецизно је дефИНIlсана границама и припадајyhим катас­тарским парцелама, а чини је мала пијаца и стари део

чаршије са ободним блоковима. Све целине које поседују карактеристике вредних амбијената захтевају при ре­

конструкцији или обликовању околине поштовање конзерваторских метода и то:

- за целине виших амбијенталних вредности - придржа­

вање историјских формираних волумена и облика;за це­лине слабијих амбијенталНЋХ вредности - коришhење појединих елемената постојеhег стања (однос објекта и парцеле, елементи локације и сл.) уз слободно формирање нових облика.

Реконструкција дела Јагодине где се развијају искљу­

чиво пословне функције: пословање, трговина, угости­

тељство и занатство, одвијahе се према условима лока­

ције тако да изрази традиционалНЋ урбани лик.

Слика 2. Регулациони план централног дела Јагодние између Реке Белице и пруге из 1995. - уочава се велики

пораст града, са једне стране, и основни принцип

обнов~, очување идентитета и духа града, са друге

стране

Препоручује се коришhење елемената регионалних

особина и традиције грађења на овом подручју уз услов

26

неутралног утицаја на околне објекте. Посебан значај имају простори: стара Клефишова фабрика, магацини

у У лици Кнеза Лазара код моста преко Белице, робна кућа на централном градском тргу и угао улица Кнеги­ње Милице и 17. октобра.

Типолошки модели

На овим принципима обнове заснива се неколико типо­

лошких модела који би могли да се примене или се већ

примењују у обнови Јагодине:

• Модел А - урбанизам ауторских пројеката

Трансформација постојеhег урбаног ткива са исто­

ријом, на начин чишhења веhине остатака урбане

историје, али уз примену принципа градње који прате логику урбане матрице, размере објеката, функционалну организованост.

• Модел Б - урбанизам ауторских принципа

Омогућавање органског развоја постојеhег урбаног

ткива уз максимално задржавање трагова урбане

историје, њиховог реконструисања или рехабилито­

вања, уз откривање логичних токова изградње,

организовање унутрашњих простора и токова,

истицање урбаних вредности и репера (културних или природних).

• Модел В - локацијски урбанизам Обнова појединачних локација на основу парцијал­

них решења и иницијатива по систему "случајног

исхода". Модел В је оправдан у потпуно фор­мираним деловима града где се врши замена

амортизованог грађевинског фонда према утвр­

ђеним правилима регулације. Овај модел обнове је

најмасовнији и нажалост данас најмање контролисан и усмераван.

Постоје и други модели али се овом приликом неће

помињати.

Обнова блокова између улица: Кнегиње Милице, На­

родног фронта, Теслине и 17. октобра је планирана по моделу А, а обнова блокова између улица: Кнегиње

Милице, Браhе Дирак, Краља Петра и С. Марковиhа

по моделу Б. Овде ћемо упоредно истаhи само неке карактеристике обнове по моделима А, Б и В.

Модел А - предлог обнове централних градских бло­

кова између улица: Кнегиње Милице, Народног фрон­

та, Теслине и 17. октобра (награђено конкурсно реше­ње арх. Зорице Савичиh), (Сл. 3., 4. и 5.).

Слика 3. Блок између улица: Кне­гиље Љубице, 17. октобра, Народног фронта и Теслине - постојеће стаље.

Уочава се неправилна парцелација,

велики број помоћних објеката у _____ . _______ _ _ ~ r-! __ __ _ . ____ ... 1- _ _ _

27

• ойшй1а КQ1щейцuја - урбанистичко решење поштује постојеhу ободну регулацију блока, али у његову унутрашњост уводи нов урбани елемент, пешачку

улицу, ка којој гравитирају садржај и трговине и културе и у односу на коју се отварају нове визуре и правци. Овим новим елементом, традиционални

значај Улице Кнегиње Милице као јаког трговачког правца се смањује, а пешак, купац и посматрач, се

уводи у унутрашњост блока.

• однос Йре.ма uaрцелацuјu - коришhен је постојеhи ри­там парцелације који је симулиран у ритму сегмената на фасадама, али је сама парцелација у потпуности измењена. Формиране су целине од

неколико стамбених објеката са заједничким двориштем чиме је наглашена традиција приватног дворишта. Објекти дуж Улице Кнегиње Милице су мањи по габариту, улични фронт им је сличнији фронту постојеhих објеката, за разлику од објеката у унутрашњости блока који су дугачки континуални

објекти.

• однос Йре.ма реzулацuјu - улична регулација ободних улица задржава се и формира се нов јавни простор у унутрашњости блока дуж пешачке саобраhајнице и на тргу у склопу културног центра (летња позорница).

Висинска регулација објеката по ободу блока

прилагођена је постојеhем стању и суседним објек­

тима и креће се од П + 2 дуж Улице Кнегиње Милице, до П + 4 дуж улица 17. октобра и Народног фронта. У унутрашњости блока су виши објекти,

П+4.

• сuсШе.м uзzрадње - због потпуно промењене пар­целације и знатно веhиx габарита објеката од постојеhиx, изградња целог блока мора се извести

једновремено, евентуално у претходно разрађеним

етапама, и уз учешhе једног или више инвеститора.

• однос Йре.ма ШраZовu.ма uсшорuје - појединачни објекти који су заштиhени као споменици културе

или су евидентирани од стране службе заштите

(кафана "Париз", стара пошта, банка, као и поро­дични стамбени објекти у Теслиној улици који нису

предмет заштите али су сачували своје материјалне традиционалне вредности) уклопљени су у решење. Урбана матрица, односно маТрица парцелације није сачувана, као ни дух чаршије дуж Улице Кнегиње

Милице.

Слика 4. Блок између УЛIO.\а: Кне­гиње Љубице, 17. октобра, Народног фронта и Теслине - пројекат.

Формирана је централна пешачка

саобраћајюща чија је ИСХОДШllllа

тачка летља позорюща. Постојеhа

парцелација је промењена чак и у

деловима блока где није замењен

грађевински фонд. Парцеле су

укрупњене, образована су стамбена

дворишта за групације вишепородич­

них стамбених обiеката.

дворшпте

-------------------------------, l 1---- -1--- ---1

, - - - ------ -------- ---.. -...... -- .. t----"L ___ j С:Ј

[~=J ---------- -- -----...:.:::.;=------.--1

Слика 5. Блок између улица: Кнегиње Љубице, 17. октобра, На­родног фронта и Теслине -пројекат.

Висинском регулацијом наглашена

је унутрашњост блока. Задржана

су сви заштиhени и евидентирани

објекти (модел А).

• однос Йре.ма еле.менШима йрироде - у постојеhем стању објекти природе су индивидуално третирани

од дворишта до дворишта, а јавни градски дрворед

не постоји. Овај модел пружа квалитетнији третман елемената природе и њихово целовитије сагледа­

вање и неговање .

• однос Йре.ма јавним објекшима - објекти јавног кара­ктера, биоскоп и позориште, употпуњени новим са­

држајем, летњом позорницом, формирају нови ква­литет у граду и нову реперну тачку. Овај простор је

и визуелно исходиште новоформиране пешачке улице.

• архuШекшура - једновремена реализација целине до­пушта да решење свих објеката буде ауторско дело са­

мо једног архитекте. Ово није предуслов самог решења и може се избеhи ангажовањем већег броја аутора од

стране различитих инвеститора који ће пројектовати

према јединственим урбанистичким условима. Разно­ликости у пројектантском приступу нема.

Модел Б - предлог обнове блокова између улица: Кне­гиње Милице, Браhе Дирак, Краља Петра и Светозара

Марковиhа (аутори решења: Проф др Борислав Стој­ков и арх Љубина Стефановиh - Тасиh), (Сл. 6., 7. и 8.).

• ойшiйa концейција - уместо дефинисаног уРбанисти­чког решења које афирмише архитекту уз помоh

Јагодине, утврђени су принципи који треба да афир­мишу Јагодину уз помоh архитекте. Урбанистичко решење је дато као једно од могуhиx и то на начин

28

__ о • . _ ~=::-=-~ ~~.~_=~ := __ ! __ -- =:_: --___ -_______ . ___ _ -----------1

" ,---

који у свему треба да асоцира на Јагодину и њених 150 година урбаног развоја.

Користе се основни урбани репери за регулацију блокова, улице, реке, зелене оазе, веhи јавни објек­

ти. Уместо два, организована су четири блока увође­

њем нове саобраhајнице у наставку Улице Свето­

зара Марковића.

• однос Йре.ма uaрцелацuјu - коришhена је постојеhа

урбана матрица парцелације уз нужне интервенције којима се елиминишу аномалије уских а предугачких парцела, нелогично постављених парцела и сл.

Нова парцелација је извршена по принципу: један објекат - једна парцела. Парцеле су организоване на два нивоа:

- на нивоу појединачног интереса, где свака зграда

има свој припадајyhи део земљишта (регулисан однос путем смислене земљишне ренте);

- на нивоу заједничког интереса, где је према

могућности блока остављен део земљишта за

заједничке потребе станара блока (игре деце, одмор и сл.).

Парцеле су примерене урбаном амбијенту Јагодине и адекватнq организоване и опслужене.

• однос Йре.ма реzулацuјu - регулација се утврђује као инструмент заштите јавног интереса и њоме дефи­нишемо само оно што јесте јавни интерес.

У лична регулација остаје као и данас, потврђена и

утврђена, јер карактер објеката не захтева озбиљ­није интервенције. Нова улица је утврђена са елементима регулације који су у пропорцији са постојећим али уз увођење мањих пјацета као урбаних елемената корисних из функционалних и

психолошко - естетских разлога. Висинска регулација омогућава раст постојећих

објеката у Кнегиње Милице за један спрат. У сре­

дини блокова око нове улице даје се могућност

изградње до П + 4, да би се према реци задржала постојећа висина објеката (П) уклопљених у jaBH~ и приватно зеленило.

Мрежа улица се згушњава увођењем нове улице

којом би се растеретио саобраћај у Улици Кнегиње Милице по увођењу тролејбуског саобраћаја. Пешачки токови су максимално оријентисани ка

унутрашњости блокова где би било "царство

пешака", са мањим локалима трговинског и

угоститељ ског карактера, зеленим баштама,

"ћошковима", и сл. Укупна оријентација пешачког

саобраћаја кроз блокове је према реци, која би у

перспективи могла да добије на значају.

• сисшем uзzрадње - полази се од нових односа и

потреба у изградњи. Очекује се више појединачних иницијатива за изградњу стамбених и пословних

објеката у центру Ј агодине. Модел Б омогућава

реализацију појединачних иницијатива уз контролу

елемената урбане регулације. Пословни садржај и су

могући дуж свих улица док уз пешачке токове треба

концентрисати садржаје јавног значаја.

• однос йрема шраzовuма исшорије - сви објекти

заштићени или евидентирани уклопљени су у

решење модела Б. Објекти који су сачували ма­

теријални и морални интегритет добили су мо­

гућност реконструкције и доградње. Својом ло­кацијом и окружењем заштићени објекти (3а­

вичајни музеј и три стамбене зграде из XIX века) су

максимално афирмисани.

3аштићена је урбана матрица односно матрица пар­

целације. Афирмисан је део дуж Улице Кнегиње

Милице и подупрт стамбеном изградњом у позадини.

Слика 6. Блок између улица: Кне­гиње Милице, Браће Дирак, Краља

Петра и Светозара Марковића -постојеће стање .

У постојећој убаној матрици ова

два блока уочава се формиран низ

обј еката дуж Улице Кнегиње

Милице који чини наставак чар­

шије, започета реконструкија дуж

Улице Краља Петра изградњом

великих стамбених и пословних

објеката , релативно правилна

парцелација дуж Ули-це Браће

Дирак где су изграђени квалитетни

породични стамбени објекти и

неправилна парцелација са веома

уским и дугачким парцелама и

малим, неквалитетним стамбеним

обј ектима у унутрашњости бло­

кова .

29

• однос йрема елеменшuма йрироде - афирмише се однос овог дела Ј агодине према реци као урбаном елементу (иако је она данас маргинализована и у

техничком и у естетском смислу).

Сви слободни простори би требало да се уреде у виду мањих јавних зелених површина. Озбиљнији пешачки токови треба да су праћени фрагмен­

тарним дрворедима.

• однос йрема јавни.м објекшuма - јавни објекти су репери Ј агодине те се у моделу Б користе као репери идентитета простора (3авичајни музеј, МУп, СДК, Музичка школа). Ради функције и величине, третирани су индивидуализовано. Међу новопланираним објектима могао би да се појави још неки објекат јавног значаја.

• архишекшура - имајyhи у виду претпостављени систем изградње на принципу индивидуалних поду­

хвата, омогућена је и архитектура заснована на

ангажовању бројних архитеката. Типолошки ово је организовано на следећи начин:

- аутентична архитектура, где се апсоулутно пош­

тује архитектура објеката (рестаурација)

- типолошка архитектура, где се инсистира да нови

објекат (у чаршији) носи архитектонске одлике и типолошке карактеристике објеката који обеле­жавају амбијент чаршије;

нова архитектура, где се омогућава да архитекта

примени слободно све могућности савременог

архитектонског језика, поштујући прописе урбане

регулације;

- конкурсна решења, где се инсистира, због поло­

жаја или значаја објеката, да се до решења дође

надметањем најбољих архитеката, без посебних

ограничења.

Као илустрација модела Б може послужити "Урба­нистички пројекат блока између улица Књегиње

Милице, Масарикове, 29. новембра и Саве Ковачевића (арх.Б.Стојков) којим су утврђени принципи за

пројектовање појединачних објеката, тако да омогуће хармонију целине, надовезујући се на постојеће,

суседне, објекте арх. Брашована.

Модел В - пример изградње у блоковима између утща: Кнегиње Милице, Теслине, Народног фронта и Бошка Ћуричића(Сл. 11и 12.) .. Овај пример је изабран јер илус­трује најрадикалнију варијанту модела В. Реконструкција

појединих локација по овом моделу може пружити и

решења која квалитетно унапређују поједине делове

града али је то увек "случајан исход".

ойшша концеиција - урбанистичко решење не сагледава

шире локацију и њен утицај на укупну урбану морфоло­

гију града већ се бави само решавањем фун:кционисања самог објекта и његовог односа према најближем суседу.

Занемарено је и постојаље објеката старе основне школе и споменика борцима из П светског рата, тако ' да су њихов облик и положај остали ван свог контекста и

самим тим су деградирани.

• однос йрема иарцелацuјu - при изградњи објеката поште, робне кyhe и хотела постојеhа парцелација је

промењена у потпуности.

• однос йрема реzулацuјu - на основу садашњег стања не може се уочити став аутора урбанистичког реше­

ња према површинама од јавног интереса. Главни

градски трг ничим није одређен, а није формиран ни нов на простору ка коме су окренуте главне фасаде

хотела и поште. Са трга се улази у подземну гаражу,

ка њему је окренут економат хотела (кухиња,

магацини хране и пиhа, котларница ... ) и зачеље

школе са дворишем. Задржана је постојеhа регула­

ција колских саобраhајница али грађевинске линије не прате регулационе линије. Пешачке површине

настале су затварањем колских саобраhајница, а нису

осмишљене пројектовањем. Својом висином и волу-

"' -. -...... :- -_о О,, /"_,

Слика 7. Блок између улица: Кнегиње Милице, Бра ћее Дирак, Краља Петра и Светозар: Марковића - пројекат.

Остварена је веза између улица Б. Никчевиhа и Краља Петра која је иницирана у постојећим стању. У потпуности је поштован квалитетан грађевински фонд и парцелација. Унутрашњост блокова задржала је

приватност, а средишњи део локације је очувао мир и

зеленило.

меном објекти поште и хотела доминирају овим де­лом града и заједно са објектом робне куће ремете

затечену урбану структуру и разар~у сам градски центар.

• cиciйeM uзzрадње - сви објекти . изграђени су према захтевима инвеститора, како у односу на садржај и величину, тако и у односу на локацију у граду. Није се

водило рачуна о захтевима континуитета и духа

градоградње Ј агодине.

• однос Йре.ма ШраZовu.мa исiIioрије · - објекти који имају историјску вредност, као што су стара основна школа и

смоменик борцима И светског рата су сачувани у

целини, али нису уклопљени у урбанистичко решење.

• однос йрема еле.менШu.мa йрироде - централни градски трг је најизграђенији градски простор и природа у њему нема доминантан утицај. Сачувана је зелена површина

око споменика и придодати су само фрагменти дрвореда

и зеленила у жардињерама.

• однос йрема jaвн.u.м објекШu.мa - објекти гимназије (арх Злоковиh), основне школе и цркве (арх Коруновиh)

овим решењем су маргинализовани.

• архuiйeкшура - при пројектоваљу објеката аутори су имали потпуну слободу у креираљу решења. Једини

услови били су захтеви инвеститора. Стиче се утисак да

су аутори пројекат започели на белом папиру, не на

геодетској подлози, и без обиласка саме локације. Чак

су и улази у пошту и хотел постављени ван главних

пешачких токова. Овде се не анализирају креативни

домети архитеката у обликовању самих објеката, већ

њихов однос према непосредном окружењу и граду у

целини.

Слика 8. Блок између улица: Кнегиње Милице, Бра­ће Дирак, Краља Петра и Светозара Мар ковиhа - пројекат.

Нови објекти планирани су као низ појединачних објеката што оставља могућност њиховог независног реализовања и различитост у архитектонском приступу.

Висинска регулација наглашава средишњи део локације

чиме се надовезује на већ изгра~ене објекте и постиже економичност реконструкције.

Слика 10. Блок измеђУ улица: Кнегиње Милице, Масарико­

ве, 29. новембра и Саве Кова­чевиhа - пројекат.

Урбанистички пројекат пред­

виђа да висинска регулација

прати висине објеката дуж

Улице Кнегиње Милице. Са­чувана је приватност парцела

у унутрашњости блока. У при­

земљима нових објеката са

уличне стране нема станова­

ња.

Слика 11. Центар Јагодине-

Разарање морфологије града учињено је на свим нивоима:

пресецањем главних праваца

кретања, затварањем визура,

укрупњавањем физичке стру­

ктуре, деградацијом посто­

јеhиx градитељских вредности '

Слика 12. Централни град­ски трг у Јагодини - потпуно

недефинисан јавни пројавни

простор

УЛИЦА КНЕГиЊЕ МИЛtIЦЕ

"\ (

.11

I принцип

и

провера

I

модел А

I урб.пројекат

ауторски

пројекат

I пројекат

целине 1

пројекат

целине Н

Закључак

Технолошка шема

интерес града

I

регулациони

план

модел Б

урб.пројекат

ауторски

принципи

пројекат

објекта 1

пројекат

објекта Н

Обнова градова средње величине као што је Јагодина,

захтева пажљив приступ, посебно ако град има одређена културна својства и особине које га разликују

од осталих градова те величине. Дефинисање тржишта

и правила изградње (пројектовања) зато представља нужан предуслов квалитетног и хармоничног развоја

насеља. У противном ће да се догоди оно што је у

последњих неколико деценија у градовима Србије (посебно мањим и средњим) било редовна појава: уништење идентитета насеља и наметање парцијалних

решења од стране инвеститора или пројектанта која

немају органску нит и логичну везу са дотичним

32

I дефинисање

карактеристика

зона

модел В

I

пројекат пројекат

објекат објекат

1 Н

насељем. Три модела који су овде испитани указују

на различите приступе и различите исходе до којих се долази уколико је у првом плану јавни интерес (град) или појединачни интерес (инвеститор), ова­плоћен индивидуалном идејом пројектанта без об­

зира на грађевински или функционални контекст.

Овај текст упозорава на неопходност пажљиве ре­

гулације средњих градова у Србији, уз поштовање

њихове индивидуалности у организацији простора или у грађењу, као и на посебан значај урбанисти­чког пројектовања које треба да послужи као мост

између урбанистичког плана Gавни интерес) и реализације конкретне инвестиције (појединачни

интерес

КОМПЛЕКС "ЈУГОВО СЕВЕР"

УПОЖАРЕВЦУ Руководилац израде йла1-Ш и

аушор решења:

ИНЖ.арх. Николина Вујошевић

Радни шим: инж.грађ. Светозар Теофиловић (саобраћај)

ИНЖ.елек. Слободан Миљанић (електроенергетске мреже)

инж.грађ. Драган Аксић (водовод и канализација)

ИНЖ.маш. Милорад Богдановић (топлификација)

Година израде:

инж.хорт. Вера Парис (зеленило и рекреативне површине) и други

1994/1995 Уговор о изради ДУП-а "Југово-Север" у Пожаревцу закључен је измеl)у Фонда за граl)евинско земљишше, йушеве и комуналне делашносшu ойшшине Пожаревац и ИАУС-а, 15. авгусша 1994. године, йосле чега се йрисшуйuло изради ДУП-а. Током јануара, айрила и јуна 1995. године, нацрш ДУП-а размашран је на зборовима граl)ана у Месној зајеницu "Браhа Вујовип" и на седници Савеша Месне зајенице "Горња мала ". На седници комисије за оцену ДУП-а одржаној дана 20.11.1995. год. , йлан је йозишивно оцењен, с шим шшо је обраl)uвач обавезан да ДУП йреведе у регулационu йлан сходно одредбама новог Закона о йланирању и уреl)ењу йросшора и насеља (Сл. гласнuк РС бр. 44/95) .

..... __ ........... __ ........................................................................................................... __ ...... """" ...... _ ................. __ ...... =:,."",.,.'" упк : 711.41 (497.11)

Комплекс "Југово-Север" обухвата део централ­

не градске зоне Пожаревца у границама које чине

улице Косовска, Радомира Вујовиhа, Моше Пија­

де, Делиградска, и Кнез Милошев венац. Ова зо­

на обухвата пет грађевинских блокова ограни­

чених улицама како следи:

Блок 1

Блок 2

Блок 3

Блок 4

Блок 5

ограничен улицама Радомира Вујови­

ћа, Моше Пијаде, Доситејевом и

Радомира Милениhа-Руса,

ограничен улицама Доситејевом, Мо­

ше Пијаде и Светосавском,

ограничен улицама Светосавском,

Моше Пијаде, Браничевском и Кнез

Милошевим венцем,

ограничен улицама Косовском, Радо­

мира Милениhа-Руса и Светосавском,

ограничен улицама Светосавском,

Браничевском, Делиградском и кнез

Милошевим венцем.

Постојеhе стање овог простора показује да се

ради о делу историјске вароши чија је структура

примарно била оријентална, што се види из изра­

зито неправилног тј. спонтано развијеног уличног

система и одговарајуће парцелације, која је пре­

васходно била намењена индивидуалном станова­

њу али и активностима, јер је данашња ул. Радо­

мира Вујовиhа била некадашње тзв. "Табачке

чаршие", чији је главни део био северно од да­

нашње ул. Моше Пијаде. Концентрације занат­

ских и трговинских радњи било је и у улици

Моше Пијаде, у вези са близином пијаце и

железничке станице - донедаво у Блоку 2 посто­јале су воскарске и друге радње, а у Блоку 3 ужарске и сличне радње све до БО-тих година овог

века, као и улици Косовској, близу данашње

бензинске пумпе.

33

Слика 1. Комплекс "Југово-Север"

у лични систем је са пуно слепих прилаза у унут­

рашњост блокова, а улице унутар пет наведених

блокова су неједнаких ширина, са неправилним

раскрсницама и другим елементима наслеђеног

стања из времена када је Пожаревац био типично оријентална варош. Сходно томе, постоји и веома

неправилан систем парцелације, неправилне пар­

целе разних облика, фронтова, дубина, и слично.

Почев од 50-тих година овога века, наслеђена фи­

зичка структура подвргнута је режиму драстичне

реконструкције која је подразумевала потпуну

елиминацију наслеђеног грађевинског фонда и

његову замену новоизграђеном физичком струк­

туром, грађеном делом на принципима прогре­

систичког урбанизма - слободно-стојеhе стамбене и стамбено-пословне зграде. Само мањи део

нових зграда, уз ул. Радомира Вујовиhа и Све­

тосавску, грађен је класично, као јединствен кор­

пус објеката ослоњених на грађевинску линију

улица.

у постојећем стању изграђености овог простора,

очигледно је да је тај процес нове изградње

одмакао у блоковима 1 и 3, а да је у блоковима 4 и 5 уствари тек започео.

Постојећа новоформирана физичка структура

нема решено паркирање, које је решавано из­

градњом низова појединачних индивидуалних

гаража, што не доприноси добром изгледу ових

блокова.

Непосредно пре приступања изради Детаљног

плана Блок 2 је био рашчишћен и израђени су услови и издата грађевинска дозвола за изградњу

тржног центра уз улицу Моше Пијаде, што је у самом плану третирано као стечена обавеза.

Исто тако, од стране Регионалног завода за

заштиту споменика културе урађен је план заш­

тите непокретних културних добара у границама

овог Регулационог плана. Индентификоване су

две целине и неколико појединачних објеката,

како следи:

.:. Целине:

• прву целину чине објекти у ул. Светосавској бр. 17, 19 и 21 који сви имају споменичка својства;

• другу целину чине објекти у Косовској улици, рачунајући ту и споменик војницима

погинулим у Првом светском рату, који

имају амбијентална својства.

• :. Појединачни објекти:

• објекат у Браничевској 16, индентификован Је као архитектонска вредност;

• објекат у Делиградској бр. 1 има амби­јенталне вредности;

• објекат у Делиградској бр. 23 изгубио је споменичка својства.

Одредбе најновијег Закона о заштити културних

добара предвиђају чување непокретних култур­

них добара заједно са парцелама на којима се

налазе, што је овај план у целости поштовао. Исто тако, сви наведени објекти било да су

идентификовани као споменици или као

амбијентална вредност, чувају се према условима

службе заштите.

На основу постојећег стања, стечених обавеза у

Блоку 2 и услова заштите урађено је решење које подразумева завршетак блока 2 и озбиљније

интервенције само у блоковима 3 и 5, тачније, на додиру тих блокова а на углу ул. Светосавске,

Браничевске, Ратомира Маленића-Руса и Доси­

тејеве.

Суштина те интервенције своди се на изградњу

објекта уз јужну страну ул. Браничевске, од ул.

34

'1.

Слика 2. Централни део КОМIIлекса "]угово-Север"

Светосавске до ул. Димитрија Туцовића (Гругра Вујовића) и северну страну Браничевске улице на углу са Светосавском улицом. У самом стецишту

четири наведене улице , налазе се три објекта са

споменичким својствима, које треба рестаурирати и чувати заједно са парцелама .

у вези са оваквим интервенцијама у Блоковима 3 и 5, Блок 2 се завршава изградњом трговинског простора у захвату ул . Светосавске и Доситејеве,

с тим што физичка структура од ул. Моше Пијаде

има све мању спратност ка чуваним споменичким

објектима, а ради усклађивања са њима по маси ,

односно волумену.

Потреба очувања три куће са споменичким свој­ствима у ул. Светосавској захтевала је укидање

раскрснице Браничевске и Светосавске улице.

Тако је Браничевска улица прекинута на месту

укрштања са ул . Димитрија Туцовића (Гргура Вујовића), а одатле до Светосавске улице пос­

тоји колско пешачка стаза која служи само за

прилаз објектима и пролаз службених возила.

Осим ове интервенције на уличној мрежи, учи­

њена је још једна битна интервенција - укинут је и опешачен део Светосавске улице од Моше Пијаде

до Браничевске. Овакво решење омогућило је

формирање трга у Браничевској улици и сраз­

мерно великог гаражног простора испод

укинутог дела Светосавске улице. Анализа

положаја објекта уз ул. Моше Пијаде и новог тржног центра који се гради, показала је да су сви

ти објекти дигнути за приближно један метар од

нивоа терена. Истовремено, подземне воде на

овом простору налазе се на дубини од 4 м и више. Због тога је пројектант сматрао да је целисходно

да се на том простору изврши укопавање

подземне гараже заполовину етаже и тиме испод

целине пешачког простора добије гаражни

простор који је повезан испод ул. Моше Пијаде са

планираним гаражним простором са друге стране

ул. Моше Пијаде. Тиме би се ова планирана

гаража повезала са гаражом планираном на

другој страни улице, у залеђу постојеће ул. Моше

Пијаде .

Поред наведених, има и других мањих гради­

тељских интервенција, али је приметно велика

пажња посвећена уређивању површинског пар­

кирања које је смештено у надземне логично

постављене и организоване гараже , као и жеља

аутора да реши проблем дечије игре, нарочито

тамо где доминирају објекти за колективно

становање.

Квалитети приказаног решења по мом мишљењу

налазе се у два домена: у поступку рада на

регулационом плану и решењу простора.

у погледу поступка први квалитет решења је ње­

гова умереност у жељи да заврши и уреди ових

пет блокова централне зоне Пожаревца. Рекон­струкција подразумева рушење и расељавање најстаријег и најнеквалитетнијег стамбеног фон­да, док се квалитетни објекти за индивидуално

становање, у принципу, у целости задржавају на

уличној мрежи која добија стандардне и уоби­чајене профиле.

Други квалитет је велики културолошки обзир који се изражава најпре потпуним поштовањем

35

захтева службе заштите , али и поштовањем

наслеђених матрица - уличне мреже и парцела­

ције у веома великом степену, чиме се обезбеђује

лагана и сврсисходна реконструкција која значи

континуитет развоја овог простора, у окол­

ностима које обезбеђује данашње стање изграђе­

ности простора.

Када се ради о предложеном решењу самом, раз­

ликујем његову функциолану и његову обли­

ковну компоненту.

Функционална компонента решења оправдано

смешта функције и објекте пословања у просторе

у близини данашње пијаце - у просторе кој су

традиционално намењени овим активностима.

Тиме се и новим решењем задржава елеменат

кумулиране атрактивности овог простора.

Са аспекта функционисања тога простора, однос­

но нормалног одвијања у њему смештених функ­

ција - решења гаражирања како је предложено ,

опешачење дела простора и његово повезивање

са простором преко ул. Моше Пијаде, такође су

квалитети овог решења.

Обликовна компонента подразумева решење које

у простор грађен кубичним, ортогоналним фор­

мама уводи обле, 11 женске 11 форме, супротне

окружењу, а са изричитом жељом да се створе

неке врсте визуелно тежиште управо на

простору који је и функционално тежиште овог регулационог плана .

Бранко Бојовuh

АРХИТЕКТУРА

г---

гy~A ./

.'

Нове београдске виле Игор Мариh

У Лексикону страних речи и израза

М.Вујаклије под појмом ВИЛА сто­

ји: летњиковац, кућа изграђена у

облику летњиковца. Како ми данас

гледамо на вилу, шта тај појам

представља у речнику архитекте?

У периоду од седамдесетих година до

данас у Србији је изграђено много

индивидуamrn:x кућа. Велики број

њих су тзв. "викендице", а други део

су такозване "индивидуалне стамбене

куће". Нико на те објекте поставља

натпис вила ... (после кога, обично, стоји име драге женске особе или

божанство из митологије).

Оно што у већини случај ева недос­

таје овим кућама су две компонен­

те: јасно наглашен луксуз и изразит

ауторски став. Вила није кућа која

служи првенствено за основне егзис­

тенцијалне потребе. Она је одраз имућности, припадања економској

или интелектуалној елити, афирма­

ција личног естетског става.

Предложена дефиниција може да

се прошири: вила је данас не само

кућа за повремено становање већ и простор у коме се стално борави,

па се чак вилом сматра и понеки

објекат који има више стамбених јединица. Виле су се, код нас, претежно градиле на периферијама

градова, или у летовалиштима, сас­

вим ретко у природи. Као свака

луксузна роба вила не може да буде

конфекција, она мора бити ориги­

нална, удобна. Често одражава

укус и начин схватања живота

инвеститора. Овакве захтеве могу

реализовати само најбољи архи­текти којима је пројектовање виле

уједно велики ауторски изазов.

Зашто у Београду и Србији вила као израз индивидуе, јединке, није била популарна у периоду после Другог

светског рата, многобројни су разло­

зи, од идеолошких до финансијских.

Ако се и десило да понека буде из­

грађена то је било под неким другим

називом и спорадично.

У претходнопм периоду између два светска рата, изграђен је велики

број вила. Познате београдске виле

биле су, претежно, грађене у зеле-

ним оазама града. Најлуксузније на Дедињу, Сењаку, а скромније на

Неимару, Професорској колонији

итд. Већина ,познатих архитеката

тога времена пројектовали су и

градити виле: Бранко и Петар

Крстић, Бранислав Којић, Милан Злоковић, Милутин Борисављевић,

Александар Дероко, Јан Дубови,

Драгиша Брашован и други.

Милан 3локовиh, вила Шшериh

Поменути ствараоци односно њихо­ве виле веома су значајни за изу­

чавање наше модерне архитектуре.

Висок степен слободе стваралаш­тва који омогућује афирмацију соп­ственог ауторског израза створио

је основу за реализацију и пројек­товање дела високог уметничког

домета. Често су у пројектима ви­ла замишљене још смелије идеје

него на другим њиховим делима,

где су били спутава ни економским ограничењима и од стране инвести­

тора.

Уназад десетак година уочавамо да виле опет улазе у наш речник и

стваралаштво, умерено, у складу са

економском моћи појединаца који

такав луксуз себи могу да приуште.

После периода колективне свести опет се афирмише идеја индивидуе, њених захтева, потреба. Промени­

ли су се идеолошки критерији као и

тржишне могућности.

У претходним бројевима часописа "Архитектура и урбанизам" и часо­пису "Форум" публиковане су: вила Челар архитекте Бранислава Сто­јанозвића и Светлана Лекића и вила Ћулизбарић архитекте Јосипа Пиласановића.

37

Последњих година се изградња ви- ·

ла уочава као појава која изазива

пажњу. Уочава се рађање једне

квалитетне архитектуре Koj~ је

антипод општем сивилу и ново­

компонованости у изградњи "инди­

видуалних кућа" .

Управо преко пројеката и реализо­

ваних вила могу данас да се уоче

тенденције и поједина'IНИ ауторски

рукописи у нашој не обимној и дос­

та запостављеној архитектонској

продукцији. Враћање аутор ској ар­

хитектури је отварање новог поља

за повратак идеје о архитектури

као уметности и њеној изузетној

културној вредности. Наглашавање

знач~а архитекте као ствараоца и особености као вредности више­

значног друштва.

Напуштање униформности типских

пројеката или "уради сам" архитек­

туре, враћање поверења и стварање свести да су архитекти ти који

треба да праве удобне и лепе кућа.

Свакако основни предуслов за ова­

кав развој су предузимљиви инвес­титори који су схватили значај и

вредност архитектуре, који разу­

меју чин стварања и учествују у ње­му на најбољи начин. Понекад је то у директном дослуху изабраним

архитектом, а некад то може да

буде и на принципу готовог произ­вода који се нуди тржишту тако да

потрошач може да бира по

сопственом афинитету.

У овом броју смо издвојили три виле које је пројектовало предузе­

ће "Колинг". Ове виле пројектова­

не су и грађене за тржиште на на­чин да се у току производње укљу­

чи клијент на основу понyl)еног пројекта. Ово је нов приступ ре­ализације пројекта који је до сада дао занимљиве и квалитетне резул­

тате. Група архитеката не случајно сена известан начин надовезала на

традицију међуратних вила Београ­да рађених у стилу ране Модерне,

желећи, можда, да и на овај,

стилски начин, симболично успос­тави континуитет.

Двојна кућа - вила у Лацковиhевој улици,

Дедиње, Београд

Архитектонско дело у својој комплексности често је

ВИUIезначан одговор на апстрактне и конкретне зах­

теве одабраног простора, али је у исто време и одраз критичког, ауторског става у односу на архитектуру .

Поменути елементи су на двојној кyhи-вили у Лацковиhевој улици у Београду подвргнути настојању да се пројектованим обликом успостави нови визуелни

идентитет датог простора и то ауторском методом која

подразумева сажето изражен концепт.

Уз пуно уважавање амбијента Дедиња, контекста са

израженим идентитетом, аутори су се суочили са кон­

традикцијом самог пројектантског задатка. Проблем

обликовања двојне виле, који је, у хијерархији објеката индивидуалног

становања непри­

мерена категори­

ја, реIПен је дос­ледним наглаUIа­

вањем уочене

двојности .

Основу чине по­

дужни правоугао­

ни волумен и кру­

жна форма које се

међусобно прожи­

мају, али не са тензијом сједи­

њења већ хармо­ничног спој а, IПТО

даје доминантни

карактер виле као

репрезентативног

објекта.

Смиреност, рацио­

налност, суздржан

емоционалнан на­

бој, изражени чис­

тим линијама и слободним поте­

зима доприносе

утиску јасно дефи­

нисаног архитектонског корпуса у просторном кон­

тексту.

Уравнотеженост и стабилност произлазе из симетрчне

поставке објекта у простору, IПТО У основи одражава двојност као одабрани архитектонски знак.

Остварена облик овна одређеност фасаде не репре­

зентује ригидан одност према вањском, већ одражава

потребу дефинисања тензије између пројектованог и околног просторног контекста. У односу на фасаду

унутраIПЊОСТ објекта, ентеријер изражава сасвим суп­ротну идеју: слободно кретање, флуидно прожимање,

просторни ток, IПТО би опет могло репрезентовати

двојност, односно ВИUIезначност.

38

Пројекшовање и uзвођење: мдд колинг, Београд

Архишекши : Ружица Божовиh-Сшаменовиh и Драган Сшаменовиh

Година йројекшовања: 1994. Година извођења: 1996-98

Архитектонски проблем осветљености сваког прос­

тора понаособ, посебно је занимао пројектанте. И у том домену присутна је плуралност. Са једне стране светло продире кроз отворе који упијају дневну светлост и дају утисак зрачности и мекоће унутраIП­њег простора, а са друге, то су ОIПтре сенке на фасади објекта које омогућује веUIтачко, номо осветљење наглаUIено естетичним распоредом отвора.

Комплетна поставка виле, у функционалном и об­

ликовном смислу, одражава јасан, рационалан аутор­

ски став који прихвата савремену идеју о архитекти као креатору амбијента живљења уз присутну свест о

ПСИХОЛОUIкој конотацији пројектованог простора.

Став аутора да је осећај пријатности везан уз одређен

облик или боју или уз неке сасвим апстрактне естетске

категорије које корисник УОПUIте не мора да познаје,

јасно се уочава на овом објекту.

Софистицирана употреба материјала, разматрање архи­

тектонског детаља као иманентног сегмента обеле­

жавања простора, доследно спроведена идеја двојности на

сваком нивоу уметничке интрерпретације, указују да је српска архитектура, барем на примеру овог објекта,

закорачила у ciIедеhи круг архитектонског развоја када се од ДPYUIТВa и пре свега од архитекте очекују прави одговори на питања која поставља савременост.

Дијана Милашиновиh - Марић

/9 ~ ....-. ~

1././ ~

I 1\

] .. , v .. у

:

~ ( ! i ~ ј ! ~

L _____ -------~

h ~ ~

:: , "

" -.... . .. 11 Ј I l i 11

~ ~ ~ ~ Ј Т Т L

ОСНОВА ПРИЗЕМЉА ОСНОВА ПОТКРОВЉА

ОСНОВА СПРАТА

ПОДУЖНИ ПРЕСЕК

39

Породична вила

на Мачковом камену

на Дедињу

Пројекат породичне виле архитекте Бранимира Попо­

виhа настао је у скопу реализације и програмског опре­

дељења Компаније колинг. Предвиђена локација

Мачков Камен, налзи се у делу Дедиња које није тако

строго дефинисано постојеhом структуром, омогyhила

је уз слободнији ауторски приступ у грађењу концепта луксуз не приватне виле.

Архитекта Поповиh решење поставља као интимну

проверу архитектове идеје о куhи. Следствено својој

ауторској вокацији опредељује се за модерни архи­

тектонски концепт јасног апстрактног дискурса.

у организацији простора и волумена препознаје се ин­

спирација раном модерном и кубизмом. Основна прос­торна поставка заснива се у динамично слагању једно­

ставних волуметријских облика, кубуса, и различитих

материјализација. По оригиналној идеји у пројекту се предвиђа употреба природног камена различите струк­

туре и боје. Применом строгог апстрактног језика,

40

Пројекшовање и извоЬење: мдд КолиН2, БеО2рад АрхиП1екша: Бранимир Пойовиh Сарадници: Нашаzuа Радујевић,

Весна Јовановић,

Година йројекiuовања: ]994. Година uзвоЬења: 1996-98.

форме и боје постигнуто је ликовно дејство целине. Том утиску доприноси однос отвора и маса. У формирању фасада и распореду отвора присутан је одређени пуризам и једноставност облика, могло би се

реhи, Лосовске али и наше међуратне модерне.

Организацију унутрашњих садржаја и простора архитек­та Поповиh развија такође у духу концепта који под­

разумева очување потпуне приватности као и више нивоа

у оквиру једне етаже, повезаних степеништем. Интере­

сантан и значајан елеменат у КОНЦИIПIpању објекта чини

атријум, отворен са једне стране као средишњи део кyhe

који повезује унутрашње просторе и спољни простор.

Архитекта Поповиh са темом луксузне породичне виле

доследно и чисто транспонује архитектонски концепт

ране модерне истовремно успостављајyhи континуитет

са српском међуратном модерном архитектуром.

Љиљана Мuлешuћ-А ра.мовuћ

ОСНОВА ПРИЗЕМЉА ОСНОВА ПОТКРОВЉА

ОСНОВА СПРАТА ПРЕСЕК

41

Резиденција Пројекiiiовање и uзво!Јење: мдд

колинг, Београд

Архишекша: Сањин Грбиh

у Лацковићевој улици на Дедињу Година йројекшовања: 1992-94.

Година изво!Јења: 1994 - 97.

Обнова могyhности изградље на Дедиљу, београдско резидеlЩИјалном подручју, током деведесетих снажно је реафирмисала тему приватне луксузне кyhe. Компанија КОЛИНГ са

амБШЏfјом да ову

дуго запостављену

архитектонску тему

врати у видокруг

озбиљних архитек­

тонских размиш­

љања осмислила је у свом пројектном

програму концепте

могyhиx вила за ову

ексклузивну Бео­

градску четврт.

Вила у Лацкови­

ћевој ул. архитекте

Сањина Грбића,

настала у оквиру

наведеног КО­

ЛИНГ-овог програ­

ма, представља при­

мер раскопrnе рези­

деlЩИје монумен­

тamrnx размера. Ре­

шење кyhe дослед­но, стилски и кон­

цептуално јединст­вено пласира основе

ауторове тежње о

обнови идеје о тра­ДШЏfоналној резиденцијалној згради. Архитекта Грбић

свесно се определио да кyhy КОIЩИПиpа као

реминисцеlЩИју и реафирмацију духа српске међуратне модерне архитектуре, као својеврсни омаж најбољим

делима великана попут 3локовића, Добровића,

Брашована и др. и као својеврсну противтежу и отклон о

банализованих интерпретација · новоконпоноване архи­тектуре фоклорног или еклектичког узора.

Идеална полазна програмска позиција омогућила је

аутору да слободно крене у пројектовање и реализацију

постављеног задатка без уобичајених компромисних

уступака укусу инвеститора. (Инвеститор, купац, појавио се . у сасвим касној извођачкој фази, тако да су измене имале незнатне последице на склоп целине).

Просторна и обликована структура Резиденције зас­

нована је на систематско ј анализи програма и употребом

изабране модернистичке лексике. Организација функција

и садржаја виле постављена је у четири хоризонтална

нивоа. Приземље је посвећено одмору, обедовању, раду и

друштвеним активностима. На спрату се налазе

родитељски и дечији апартмани. У поткровљу су

смештени неформални садржаји у виду простора за

атеље, студио и сл. Подрумски простори предвиђени су за рекреативне и спортске активности: за базен ту су још и гаража и одговарајуће техничке просторије.

Изузетно велика квадратура омогућила је транспарентно и флуидно повезивање простора приземља а истовремено

очување интимности простора на спрату. Такође је пос­тигнута комуникација, путем више улаза и преко терасе,

са пространим вртом око кyhe као саставним делом

резиденцијалног комплекса. Основна архитектонска

форма зграде, кубични волумен, динамизирана је

залученим испустима и односом маса и отвора.

Постигнута је хармонична уравнотеженост хоризонтал­

ног и вертикалног ритма. Реминсценцију духа класичне модерне појачавају детаљи у виду специфичних прозора и

врата, метamrnx ограда и колонаде у нивоу спратне ета­

же. Важно је истаћи дорађеност у извођењу и стилско јединство ентеријера и екстеријера. Битан елеменат у

појачавању утиска елеганције и високоестетизоване фор­

ме чини бела боја штокованог вештачког камена који је

обложена фасада. Вила у Лацковићевој улици представља заокружено дело у идејном и стилском погледу које на најбољи наЧIЦI доприноси очувању репрезентативног

карактера Дедиља као резидеlЩИјалног дела Београда.

Љиљана МuлеШuh-Абра.мовuh

42

ОСНОВА

ПРИЗЕМЉА

ОСНОВА

П СПРАТА

~

43

ОСНОВА

1 СПРАТА

\

ПРОМЕНЉИВОСТ

СТАМБЕНИХ СТРУКТУРА

УСЛОВ ЗА ИСПУЊЕЊЕ

ЗАХТЕВА КОРИСНИКА

С onternporary soctety and OOilding practice place јn {Ье Jorgraund quality о! OOilding, specially јn

sense о! various users needs satisJaction . Tran!iforrnation о! property produced increas­ing рошer о! tenants, their пеш position and role. Тbese dеrrшnd dwelling structures to ье adaptable {о users preseпt and .future needs, structures changeable during their life-cycle. Little is knowп аЬоиt {Ье post construction life-cycle о! buildings, but Capacity {о Change - СТС Index Ьаие {о Ье anticipated Jor пеш and established Jor existing houses.

Knowledge аЬоиt а OOilding's СТС allow clieпts (о specify Ље OOilding's perJorrnance in terrns

Александра Крстиh о! change. ТЬуее aspects that shed light оп Ље capacity (о change are analyzed: 1. levels о! decision rrшking, 2. spatial and organizational perjorrnances о! Ље OOilt environment {о sиppoп Junction changes and 3. Ље building's physical characteristics that allow а blgher or 'ошer degree о! change - OOilding structure and inЈШ componeпts. Building concepts influeпce

оп capacity (о change and methods Jor quality supply in proceses о! structures changes are analyzed јn (Ье paper. "Ореп " building concepts are precondition Jor completion о! "alive" structures, шЫсЬ developmeпt is inspired ьу various tenants needs and changes that Ьарpen јn Ље Jamilies living јn Љет. Combined structures rrшdе о! OOilding components differeпt in level, material and structure, and combined OOilding rnethods саn give optimum possibilities and solutions. Distinct division between structural and irifill componeпts, static and adaptable components, and introduction о! perjorrnance concept as methodology procedure in design, production and evaluation, are necessary. Involvemeпt о! building industry with industrial production о! building componeпts and "cra.ft" componeпts Jor Jinisblng, outfit and decoration, саn епаЫе Juifillmeпt о! meпtioned OOilding concepts. Preview represeпts strategy Jor CТC-Index (о Ье obtained or estimated.

сс ~: ш:шсс::шс :: :с:сс:: с : ::: : : ::::: : :: : :: : :: : :::: :: ::::шшшшшшсш:шш:::::::::::::::::::: : :::::::::::аа;:а:шшш:::::ш::шшшшшшшшшшс::::::::с::: сс:: : : :::::: : : : ::::аа::::::::::::ш:ш:ш::шсс:с:сс УДК: 728.1/.3

Савремено ДPyunЋo и грађевинска пракса дщу

приоритет квалитету градње, а он је у функцији задово­љења различитих потреба корисника. Трансформација

власништва произвела је нову позицију и улогу

корисника, који захтевају стамбене структуре које су

прилагодљиве њиховим садашњим и будућим потре­

бама, структуре које се могу мењати током свог животног циклуса. Утицала је и на однос архитекте

према пројектном задатку, који се базира на захтевима корисника, као и на приступ материјализацији објекта, дајући предност понуди варијантних решења чији се избор врши или на бази највећег степена задовољења

тражених перформанси за фиксну цену, или на бази најниже цене за пуно задовољење постављених захтева. Решење је у "отвореним" концептима пројек­товања и градње објеката, као и производње грађе­винских компоненти. Мало се може знати о животном

циклусу зграде током њене експлоатације, али оно што се може предвидети за нове објекте или установити за постојеhе је "капацитет њихове променљивости" (the Capacity to Change - стс)l.

"Капацитет променљивости" објекта

Познавање овог индикатора омогућава да се специ~

фицирају перформансе зграде у погледу њене прила­годљивости разноврсним захтевима корисника. Ана­

лизе три аспекта, који осветљавају капацитет промен­

љивости објекта, потребне су за одређивање овог својства објекта.2

Први асйекш је концепт подручја одлучивања, који се заснива на јасном раздвајању нивоа одлучивања у

1 "СТС" indikator, njegovo znacenje i znacaj prikazani su Ll radu Bгouwer, ]. , CupeГLls, У. , "Јће Capacity to Change", ОВОМ, Delft, 1992. 2 Aspekte koji ukazujLl па "kapacitet pгomenljivosti" razvrstava па aspekte nivoa odlucivanja, konstrukciju objekta i delove za Llgradjivanje Cuperus, У. , "Тl1е Impoгtance of the Capacity to Change" , Zbornik radova Tlle Thiгd Inteгnational Convention оп Urban Planning, HOLlsing & Design, Centгe [ог Advanced StLldies in Aгchitectuгe, National University of Singapoгe, Singapuг, 1997. ,str. 76-77.

44

изграђеном простору, други аспект је подручје

организације спољнег и унутрашњег простора и треhи је подручје материјализације - примарна структура

зграде (конструкција) и секундарна структура компоненте и подсистеми за уграђивање.

Концепт нивоа одлучивања се базира на дефинисању сфера могућег утицаја корисника и друштва. Третирају

се окружење, конструкција и подсистеми за уграђи­вање. Јасно одређивање јавних и приватних простора окружења и објекта, у случају вишепородичног стано­

вања, одређује актере, а тиме и доносиоце одлука у

процесима давања личног израза окружењу3 и објекту

и промене габарита објекта. Окружење у коме се гради

или је изграђен објект може онемогyhити (чест случај у ужем градском ткиву) или поспешити променљивост, што је значајно повезано са концептом раздвајања јавних од приватних зона.

Приватне територије су зоне којима корисници својим ангажовањем могу дати лични израз. Могyhности и на­

чини партиципације корисника различити су у случају једнопородичних и вишепородичних стамбених објека­та. Док је у првом случају партиципација корисника обично присутна и лако остварљива, у другом случају

је теже остварљива и многа ограничења су присутна.

Станари који живе у приземљу вишеспратних објеката

у приградским насељима, уређењем својих башта могу

дати идентитет свом стамбеном простору у учество­

вати у креирању окружења. Они који станују на спрату

могу исказати своју индивидуалност учествујући у

дизајну фасаде објекта и свог стана, захтевајуhи застак-

3 ProblematikLl razdvajanja i povezivanja javnog i privatnog pгostora , postizanja identiteta pгostora i zadovoljenja razliCitih potreba korisnika tretiraju Kazimee, В. , "Places In-between Dwellings: The Essentiality of Рlасе Making in Нigl1-Density Urban Housing", Zboгnik radova The Third Inteгnational Convention оп Urban Planning, Housing & Design, Centre [ог Advanced StLldies in ' Architectuгe, National University of Singapore, Singapuг,

1997.,str. 231-238, Bazik, D., "Od "koriscenja" ka stanovanjLl u okruzenju visespratnih stambenil1 zgrada" , Stanovanje iz sadasnjosti ka buducnosti, Aгhitektonika - sveska 9, Arhitektonski f.a~l,l!~~~. Univerziteta u BeogradLl, Beograd, 1995, str. 280-306.

љивање балкона и лођа, употребу различитих матери­

јала за изградњу фасаде и прилагођавање габарита

стана својим потребама (формирање еркера посебно утиче на дизајн фасаде). Могyhности зависе од просторно-организационих перформанси стамбених простора, структуре зграде и извођачких метода. Потребна је посебна професионална ангажованост и умеће архитеката да би се остварила партиципација

корисника у процесима пројектовања, градње и експлоатације објекта.

Разлучивањем сфера одлучивања појединца и друштва дефинише се и одговорност за њихово одржавање.

Простори у друштвеном или заједничком власништву, као и простори који не мотивишу, са којима се корис­ник не идентификује кроз процес њиховог квали­

тативног унапређивања током пројектовања, градње или експлоатације, корисник често доживљава страним

и оптерећујућим. Одсутна је брига о њиховом одржа­вању, а уочавају се и проблеми социолошке и психо­лошке врсте који могу довести и до појаве агресије пре­ма простору, што такође указује на важност индика­тора "капацитета променљивости".

Капацитет променљивости окружења и зграде зависи и

од инфраструктуре, њене прилагодљивости новим зах­

тевима.

Конструкција спада у домен одлучивања групације

пројектаната када су у питању вишепородични објекти, док су савремене тенденције да о подсистемима за уграђивање одлучују директни корисници којима треба

обезбедити да их изаберу (поставе на место и уклоне)4.

Други асuек:ш се односи на просторну организацију

новог или уцапређење постојећег објекта. Одређују се

потребе корисника, из налазе варијантна решења и ода­

бира оно које ће најбоље да одговори на постављене захтеве и омогући учешће корисника у стварању

животне средине. У том смислу се од просторног

концепта стамбених јединица очекује да подрже

различите функпионалне шеме. Могуће су две опције5 : 1) променљивост унутар фиксног габарита стана и 2) промене додавањем нове површине стану. Прва опција

не захтева интервенције у габариту објекта. И друга опција је могућа без промене габарита објекта, али је

MOгyhнOCT прерасподеле површина између стамбених

јединица од посебног значаја. Додавање нових површина становима може мењати габарит објекта при

чему окружење мора бити такво да омогућава раст

објекта по хоризонтали и/или вертикали.

Капацитет променљивости објекта је и у функпији физичких карактеристика објекта, односно концепта

његове материјализације, који дозвољава већи или

4 РroЫеmаtilш interesnih sfera иСјсаја korisnika istrazlvao је SAR­Strichting Architecten Research - Вiro za arhitektonska istrazivanja LI saradnji sa Savezom holandskih arhitekata "BNA" u Eindhovenu. Vidi Habraken N.J. i drugi, "Variations: Тhe systematic Design of SLlpports" , LаЬогаtогу of Агсhitесtше and. Planning аС MIТ, Cambridge, 1976. Оуа istrazivanja prikazuje IvkoviC, У, "Pristup dimenzionalnoj i modLllarnoj koordinaciji u graditeljstvLl" , Кшs Stanovanje, Arhitektonski fakLlltet , Beograd, 1979~ str. 9-11.

5 Projektne koncepte LI L1s]ovima L1kljLlcenja korisnika razmatra Кгstiс, А. , "UkljLlcenje korisnika LI procese projektovanja i gradnje -osnova razvoja stanovanja u visespratnim zgradama", Stanovanje LI

viseporodicnim spratnim zgradama LI поујт trzisnim uslovima -Stan'ovanje 1, Gradjevinski fakLlltet , Nis, Prosveta, Nis, 1996, str. 42-44.

45

Слика 1. "Отворени" КOlщепт материјализације објекта (Kjeldsen, М. , IndLlstrialized HOLlsing јп Derunark, Danish BLli1ding Сепне , Copenllagen, 1988, str. 127)

Слика 2. "Капацитет променљивости" и скелетни конструк­тивни систем

(Kjeldsen, М. , IпdLlstгiаlizеd Housing јп Denmark, Danish BLli1ding Сепсге , Copenllagen, 1988, str. 139)

Razlike UJ.1JJ gfb ~ ---tAажiC:I

~ . ~-

сь ~

~ &.

оо СЈО

О .. ~-' 42-

Слика 3. "Капаrщтет променљивости" и масивни или панелни конструктивни систем

(Кroll , L., The Arсhitесtше of Сотр]ехјсу, В.Т, ~а{6fuю ~ . -­London, 1986, stг . 76)

мањи степен промена, и расположивих техника којима се реализују промене, што представља шреhu асйекш

који се анализира. У том смислу је значајно расчла­њавање објекта на подсистеме материјализације (Сл.1), конструкција и подсистеми за уграђивање - спољне и унутрашње пре граде, инсталације, разне финализације, опрема), за које се предвиђа и различити век трајања. Материјализацији компоненти различитог века тра­

јања различито се приступа у погледу одабира

материјала и склопова.

Век конструкције се подудара са предвиђеним веком трајања објекта и за то време потребно је ~a се прилагоди потребама неколико генерација корисника. Различите врсте носеће конструкције пружају разли­

чите могyhности али и ограничења у погледу промен­

љивости функционалних шема станова, промене габа­

рита стана и објекта и дизајна и структуре фасаде.

Искуство је показало да у том погледу скелетни

конструктивни системи имају најбоље перформансе (Сл. 1, 2), а потом масивни или панелни системи попречног пружања и великих распона (Сл. 3).

У обичај ено је да се конструкција изводи од дуговечних

материјала, конструктивно сигурних и стабилних и

пожељно да омогућава уградњу различитих компонен­

ти и подсистема за уграђивање, који су по правилу мањег века трајања, што проузрокује њихове замене током животног циклуса објекта.

Трајност подсистема за уграђивање зависи од врсте подсистема (нпр. за унутрашње преграде век трајања је мањи него за спољне преграде, а подсистеми финализа­

ција су најмањег века трајања). Потребе за променама

компоненти и подсистема за уграђивање јављају се као последица њихове дотрајалости, оштеhења, застаре­лости или техничких иновација и потребе адаптирања

простора ради прилагођавања новим захтевима корис­

ника. Компонентама и подсистемима за уграђивање

реализује се променљивост стамбених структура. Њи­хове међусобне везе, као и везе са конструкцијом могу

омогуhити или онемогyhити демонтажност и поновну употребу компоненти. Начину повезивања се придаје

велики значај , па су и предмет посебних истраживач­

ких пројеката.6

"Капацитет променљивости" је у функцији комплетно­

сти производног асортимана компоненти и подсистема,

што захтева флексибилност производних технологија (посебно су значајне технологије које поседују и опцију израде по нарудж6ИI-IИ) , да би се могле прилагодити

новинама и променама потражње у погледу различито­

сти материјла, финализације и обликовања, као и пер­

форманси7 које компоненте поседују. За пројектовање и вредновање, као и даљи развој компоненти и система

компоненти, односно подсистема материјализације, значајне су следеhе основне категорије технолошког флексибилитета:

1) прилагодљивост метода израде компоненти:

а) са аспекта облика, могуhности обликовне разноврсности (убрајајуhи и профиле спојева),

б) са аспекта димензија префабрикованих компоненти: • MOгyhнOCT израде по наруджбини,

6 Kapteijns, ].Н.М . , "Bllilding Node", ОВОМ, Delft, 1993. 7 Перформансе компоненти и подсистема базирају се на пос­тављеним захтевима перформанси. Види наслов: "Капацитет

променљивости" и остварење квалитета.

• асортиман комбинабилних димензија којима се могу покрити величине у одређеном скоку,

ц) са аспекта начина - разноврсности материјализације (посебно завршне обраде - финализације),

2) остварење разноврсних техника монтаже и међу­собног склапања (комбиновања и заменљивости) пре­фабрикованих компоненти истог произвођача, као и са одговарајyhим компонентама других произвођача,

3) прилагодљивост еколошким захтевима:

а) поновне употребе8 (to Ье rellsed) или рециклаже9 (to Ье recycled) компоненти или материјала и

б) редукције потрошње енергије и загађења животне средине.

Прве две категорије технолошког флексибилитета утичу на квалитет и разноврсност функционалних и техничких (што подразумева и обликовне) перфор­манси компоненти, а преко њих на разноврсност

организационих, функционалних и обликовних решења објеката и њихових делова.

Потребно је преусмеравање грађевинске индустрије ка концептима "отворених" индустријских система и архи­тектонско-грађевинске "галантерије", чија производња није стриктно зависна од конкретних пројеката. Приступ конципирању компоненти и подсистема за

уграђивање, базиран на испуњењу захтева корисника,

повеhава њихов "капацитет променљивости" и

прихваhен је у свету и од пројектаната и од индустрије. Код нас је то процес у зачетку и нашао је пуну примену за системе унутрашњих преграда и финализација, док

то није случај за спољне преграде. Конципирање спољних преграда уз учешhе корисника, зависно од њихових амбиција, склоности и заинтересованости, и испуњење њихових захтева значајно је у циљу спре­чавања монотоније и стварања слике објекта и насеља

примерене социо-психолошким и естетским мерилима

веhине станара, али у складу са постојеhим амбијентом. Овакав приступ је неопходан и код обнове и

унапређења постојеhих објеката. Од "капацитета променљивости" фасаде зависи MOгyhнOCT њеног прет­варања у енергетски рационалну или ефикасну струк­

туруl0, као и MOгyhнOCT њеног редизајна.

Може се уочити да су "отворени" концепти пројекто­

вања и извођења објеката предуслов за испуњење различитих потреба корисника, захтева за разно­врсношhу, личним изразом и идентитетом стамбеног простора на свим нивоима (окружење, објект, стан ... ).

8 Појам "бити поново употребљен" (to Ье reused) подразуме­ва, без или уз минималне обраде, поновну употребу грађе­винских компоненти при обнови постојеhиx или градњи

нових зграда.

9 Појам "бити рециклиран" (ro Ье recycled) подразумева пре­раду употреблјеног.градјевинског материјала ~ компонентr у нове производе КОЈИ се на тржишту називаЈУ реЦИКЛИРfIе

компоненте и материјали. . 10 Мере и технике унапређенја постојећег стамбеног фонда у циљу формиранја енергетски рационалних и ефикасних структура анализира Крстић, А., "Побољшање енергетских перформанси постојеhег стамбеног фонда", Унапређење становања "94, Архитектонски факултет универзитета у Београду, БеогРад, 1994, стр. 531-540; КrstiC, А. , "Measures and Techniques for ВјосlimаСјс Rehabilitations of Existing Buildings Aimed to Produce Епегgy Rational and Efficient Buildings", 2%0 International Conference [ог Teachers of Architecture, Faculty of Агсhitесtше, Florence, 16-18 октобар 1997. Зборник у штампи.

46

Отворени концепти пројектовања организације стам­бених јединица третирани су у претходном тексту у ма­

њемобиму, док ће концептима материјализације бити посвеhенц већа пажња у даљем излагању.

Утицај концепата материјализације на "капацитет

променљивости"

у извођачком смислу могуhи су следеhи концепти: 1) у потпуности довршени објекти, тј . станови - принцип "кључ у руке" и 2) делимична довршеност објеката, 1ј. станова, која подразумева укључење корисника, према

њиховим могучностима и потребама, и пружа MOгyhнOCT фазног извођења објеката. У првом случ~ју "капацитет променљивости" структуре је у функцији

одабраног конструктивног решења и врсте компоненти

(лаке монтажно-демонтажне или масивне, са сувим или

мокрим поступком израде веза) и подсистема за уграђивање, док су у другом случају у старту понуђене променљиве структуре чији "капацитет променљи­вости" у даљој експлоатацији зависи од концепта одабраних компоненти за уграђивање.

На избор метода градње и врста компоненти које ће се примењивати значајно могу утицати подаци о регио­налним условима и ресурсима, како у погледу грађе­

винског материјала и производа, тако и радне снаге, као и услови допремања производа са других локација, указујyhи на економски најподобнија решења.

Чињеница да извођачки концепт треба да омогуhи

укључење корисника и "развој" објекта и насеља (формирање "живих" структура), што подразумева ви­сок индикатор "капацитета променљивости" , указује

на значај већ поменутог раздвајања компоненти конс­

трукције од компоненти за уграђивање. То наглашава флексибилност и омогућава замене које произилазе из

(будуhих) потреба корисника,обнове и техничког напретка. Комбиновани склопови са компонентама

различитим како у погледу нивоаll , тако и материјала и мешовите методе градње (индустријска градња за грубе радове и занатски радови за финализацију,

дораду, прилагођавање, трансформисање) могу дати

оптималне могyhности и решења - "отворени" концеп­

ти материјализације објеката (Сл. 1). "Прелаз са досадашњих (затворених) префабрикованих система на системе компоненти у области градње догодиhе се када

11 Савремени концепти материјализације објекта разврс­тавају компоненте материјализације на основу функције, облика и склопа , на компоненте нижег и вишег реда хије­рархијски узрочно-последично повезаних (види слику 7). К.омпоненте нижег реда су обликовно и димензионално

одређени индустријски продукти који у међусобном склопу (индиректно) дају архитектонску одређеност, обликовну и функционалну (профили, просте компоненте - опеке, бло­кови. плоче и сложене компоненте - прозори, врата). Компо­ненте вишег реда су префабриковани продукти састављени од компоненти нижег реда и/или материјала, које каракте­

рише самостално функционално обележје и обликовна одређеност која директно утиче на архитектонски израз, из чега произилази њихова комплексност у погледу функције,

склопа, облика (нпр. префабриковани зидни и таванични панели, степенице, инсталациони блокови итд.). Разно­врсношhу компоненти нижег реда остварује се обликовна, функционална и структурална разноврсност компоненти

вишег реда подразумевајуhи комбиновање компоненти раз­личитих произвођача. Крстиh, А., "Основе материјализације савремених индустријализованих објеката", Архитектонски факултет Универзитета у Београду, друго допуњено издање,

Београд, 1997., стр. 23-25.

Слика 4. Различити положај , улога и " значење "

истих компоненти

(Часопис ЛМС , No/oo 70 , април 1996.)

буде Moгyhe да се гради

међусобно заменљивим де­

ловима компонентама.

Пре него што постану сред­

ства градње, компоненте за

сваки објект захтевају одре­ђивање, према новим усло­

вима, њихове позиције, уло­ге и значаја, и при свакој

новој прерасподели добијају

ново "значење"12 (СлА). У индустријски развијеним земљама настоје да схвата­њем овога спрече да произ­

вођачи префабрикованих

система, користеhи се кон­фузном ситуацијом, пред­

ставе своје производе, зна­

јyhи да су застарели, као

компоненте, променивши

им име преко ноhи.

За флексибилност (прила­годљивост и заменљивост) компоненти потребна су

правила, координација ди­

мензија и редоследа уград­ње компоненти, одређивање толеранција, унификација

спојева за различите методе

спајања, као и контрола

производње, увођење кон­

цепције перформанси13 , као методолоПIКОГ поступка у

пројектовању и производњи компоненти, тако да се и

производи удаљених фабри­

ка које раде самостално мо­

гу поставити у комбинацију.

То такође захтева подробну економику промета, кон­

тролу материјала и квали­тета · и коначно, тржиште

12 Кюll , L. , "The Arhitecture of Complexity", B.TBatsford Ltd. , London, 1986. Koncept gradnje komponentama razmatra КrstiC, А. , op.cit. , str.9-10, 12-13. 13 Концепција перформанси је назив за организован поступак којим се (са цилјем задоволјенја потреба корисника)

дефинише понашанје објекта у фази експлоатације -перформансе објекта, не прецизирајyhи начине на које ће се ово постиhи (облике, материјале, методе граднје). Она је организован поступак који системски повезује градјевинску праксу, регулативу и производнју. Види Пајевиh, М., "Концепција перформанси као основа развоја и процене система индустријализованог градј енја " , Часопис Индустријализована стамбена изграднја, Институт техничких наука, САНУ, бр. 7, Београд, л988, стр. 15, Крстиh, А., "Концепција перформанси у процесу пројектованја

градјевинских индустријских продуката", Зборник радова Првог медјународног симпозијума ИндустријСКО инженјерство К96, Катедра за индустријско инженјерство, Машински факултет, 7-9 новембар 1996, Београд, стр. 111-113.

47

које је добро схваћено, испитано и организовано.

Неоходно је активно учешhе грађевинске индустрије, која ће индустријском производњом грађевинских ком­

поненти и грађевинске "галантерије" - занатских ком­поненти, за финализацију, дораду, опрему и декорацију, омогуhити реализацију поменутих ИЗВОђачких

концепата, као и укључење корисника, који ће тим производима моhи да доврше, мењају или дограђују основне просторне јединице. У том смислу су и лаки и

тешки (префабриковани) склопови и компоненте значајни и неопходни; тешки за изградњу конструкције

в с

! " 8.~ i Е'" 31 Н .II!. .- >

.с

~Ч О

Q

~ .

Е

Слика 5. "Life-cycle" концепт; "Животни циклус" грађе-винских компоненти (и матеРиiала

И делова структуре за које се не предвиђају промене током животног циклуса објекта и лаки за делове

структуре за које се преДВИђају промене, замене,

дораде, захтевајуhи монтажно-демонтажне компоненте и структуре, односно MoгyhнoCT поновне употребе

компоненти без или уз минимум захтева за обраду (to Ье rel1sed). И наравно "галантерија" која ће допринети индивидуалности окружења, објекта, станова ... Одлика компоненти и подсистема материјализације да могу "бити поново употребљене" индикатор је променљи­

вости структура.

Поновна употреба и рециклажа компоненти (и мате­

ријала) су један од постулата концепта еколошки одр­живе архитектуре . Њен концепт "животног циклуса" ("life-cycle" или "cradle-to-cradle") види производњу ма­теријала и компоненти као континуалан и одржив про­

цес њихове изворне употребе и поновне употребе или

рециклаже (Сл. 5). Производи који не подлежу овим процесима се одстрањују14 (to Ье disposed of). Процес поновне употребе доприноси дуговечности, континуал­

ном очувању и обнови грађевинских материјала, ком­поненти, али и објеката, захтевајyhи прилагодљиве и заменљиве монтажно-демонтажне компоненте и под­

системе материјализације, али и унапређење производ­них технологија, грађевинских префабриката и матери­јала. Различити животни циклуси компоненти и мате­ријала различито утичу на загађење животне средине. Технологије производње, дистрибуције, монтаже, одр­жавања, демонтаже и рециклаже таКОђе утичу на жи­

вотну средину у смислу загађења и потрошње енергије,

те се предност даје "чистим" - "зеленим" технологијама.

11 Капацитет променљивости 11 и оствареље квалитета

Пројектовањем материјализације на бази дефинисања

захтева перформанси15 (Сл . 6, од којих су Функционал-

14 П' "б "( ь d' d f) ОЈам ити одстрањен to е Ispose о подразумева два случа-

ј а : 1. одбацивање демонтираних и 2. одбацивање рециклираних грађе­винских компоненти и материјала као неупотребљивих . 15 За т Ф б' .. . х еве пер орманси о јекта и утицаЈе КОЈИ их одређУЈУ и анали-

зирају -КрстиЬ , А., "Укључење корисника у процесе пројектовања и

градње - основа развоја становања у вишеспратним зградама", Ста­

новање у вишепородичним спратним зградама У новим тржишним

48

ни и технички са аспекта архитекте и корисника нај­битнији) које подсистеми, тј. њихове компоненте и об­

јект16 , као комплексни систем, морају испунити, а који су узрочно-последично повезани, иницира се "капа­цитет променљивости" структуре уз очување квали­

тета.

Specifikacij' performansi Тomponcntc

stntkture оЬјсш

Potrebe Uticaji ZЛНТЕVI

~ Na~in koril<!enja

Јсоriвnikа sredine PERFORМANSI оЬјсЈсtз (prostora)

pojcdinac poreklo vrsta 1. boravak i iIi dru~tvo funkcionalni odmor

psihofizio- 15 -s '.5 tchni~1ci 'о rad

}] ~ cncrgctski " spavanjc '~Jcc .- :Ё' .q " ekonomsJc:i '2- .~ 2. spremanje sociolosJcc . .;:;; е "'I!

'2 ~ ~ ;~~ рroаУodпј ~~ hnnc ck:onomske Ћg

~" .fiJt"* i td. џ;~ 3. odrtavanjc

е '2 :w ~:.a higijenc

Kriterijumi ~ Z:5 4. skladislc-

pcrformansi ~ пјс «konomat)

Ispitivanje i1i proccna

Слика 6. Захтеви перформанси објекта и утицаји који их одређују

Дефинисањем функционалних и теничких перфор­

манси осигурава се компатибилност компоненти разли­

читих ПРОИЗВОђача и велики број комбинација и варијантних решења. Захтевима функционалних перформанси обезбеђује се одређено понашање под­

система и компоненти материјализације (обезбеђење степена квалитета), што омогућава комбиновање компоненти различитог материјала, склопа и технике

израде, јер ће показати исто понашање у експлоа­

тацији. Захтевима техничких перформанси - димензије, облик, спајање итд. , обезбеђује се комбинабилност таквих компоненти. Постављање захтева не прати прецизирање начина на који ће они бити постигнути

(материјал, метода градње ... ). Насупрот компоненти структуре објекта постављени захтеви перформанси чине серију матрица која када садржи и критеријуме

оцене перформанси, методе испитивања и процене,

представља спецификацију перформанси. Специфи­

кација перформанси може да користи пројектанту за процењивање компоненти које жели да специфицира

(или пројектује) и произвођачу - индустрији да произ­веде компоненте са одређеним карактеристикама пер­форманси. У току пројектовања селекција индустриј­ских компоненти (и подсистема) остварује се помоhу спецификација перформанси које представљају

условима - Становање 1, Грађевински факултет, Ниш , Просвета ,

Ниш, 1996, стр. 49-52, Пајевић, М. , Пуца р, М., " Студијске основе за

утврђивање спецификација перформанси ". Институт техничких нау­

ка , САНУ, Београд, 1982., стр. 12-13; Каравдић, С., "Упутства за при­

мену стандарда перформанси у грађењу" , Завод за стандардизацију ,

Стандардизација 1982.1 бр. 9-10. 16 У односу на одређене потребе корисника захтеви функционалних перформанси зграде уопште но односе се на просторну функцио­

налност, конструктивну безбедност, одговарајућу заштиту од атмос­

ферских утицаја, одговарајућу акустику, погодно осветљење и везу са

спољном средином, безбедност од пожара, одговарајуће здравствене

и хигијенске услове , одржавање структуралне исправности, итд. Тех­

ничке перформансе треба разматрати са аспекта типологије, обли­

ковања, конструкције, одржавања , флексибилности, усаглашености

са другим компонентама , односно подсистемима материјализације ,

како димензионално тако и у погледу спајања.

потражњу, а на основу индустријских информација Ћ карактеристика перформанси које представљају по­нуду и дају се тржишту преко каталога и банки по­датака. Овако конципиране компоненте и подсистеми

(конструкција, омотач, унутрашње преграде, инстала­

ције, опрема), а посебно њихова каталошка презен­тација (прихваhена од стране свих произвоl)ача), омо­гућава алтернативна решења за захтеване перфор­мансе а тиме и остварење "капацитета променљи­

вости".

1

POТRAZNJA

Banka роdаtш о uslo­vima lokacije i gradnje

I~--~~~------~

I : I.........:--т-~--_...Ј I Г-~~~--~~

I I I I r 1 1 ______ _

Слика 7. КOlщепт rpадње компонентама

Стратегија реализације "капацитета променљивости" структура

Из претходног излагања може се закључити да је за задовољење разноврсних захтева директних корисника

потребно да структуре поседују "капацитет променљи­вости " . То је инператив који је наметнула трансфор­мациј а власништва, односно приватизација.

" Отворени" концепти организације и материјализације стамбених простора су предуслов за реализовање

концепта " живих" структура које "инспирацију" за свој

развој налазе у потребама и променама породица које

их настањују . Они су услов за формирање промен­љивих структура. Рашчлањавање објекта на под­

системе материјализације (конструкција, спољне и унутрашње преграде, инсталације, финализације,

опрема) је неопходно за "отворене" концепте мате­ријализације . Комбиновани склопови и мешовите

~1eToдe градње, као извоl)ачки концепти, прилагодљиви

су различитим захтевима корисника, омогућавају укљу­чење корисника и даљи развој објеката и окружења.

у циљу очувања квалитета при изменама структура,

потребно је захтеве перформанси компоненти и под­система исказати преко спецификација перформанси. у том циљу је неопходно изучавање и УВОђење концепције перформанси, као методолошког поступка,

у процесе пројектовања стамбених простора, пројек­товања и производње граl)евинских компоненти и граl)евинску регулативу.

Да би се " капацитет променљивости" стамбених струк­

тура преточио у реалност потребно је да граl)евинска индустрија понуди оптимални асортиман различитих

граl)евинских компоненти -4 r~,i).,ыщс"" "галан-\ \ " ,

49

терије " , описаних кроз карактеристике перформанси. Потребно је да граl)евинска индустрија своје произ­водне програме прилагоди концепту" архитектуре ком­поненти" (Сл.7) .

Примена компоненти, које су прилагодљиве или замен­љиве, обезбеl)ује "капацитет променњивости" објекта и подсистема за уграl)ивање, утичyhи на прилагод­љивост објекта променљивим захтевима корисника

током његовог "животног циклуса". MOгyhнOCT понов­не употребе, као и рециклаже компоненти, утиче на

PODSISТEМI ОБЈЕКАТ МAТERIJALlZACIJE КОМPLEКSЛN

SISТEМ

очување животне средине дајуhи архитектури обележје "еколошки одрживе" . Неопходна је и спремност архитеката да се упознају са различитим потребама корисника, да истражују струк­

туре које поседују "капацитет променљивости", однос­но да прихвате "недовршену': архитектуру као изазов

који поставља пред архитекте низ недоумица и

проблема. Изазов који захтева посебну професионалну ангажованост и умеће, вештину да се контролише и

координира развојни пут пројекта кроз фазе програ­

мирања, пројектовања, извоl)ења и експлоатације.

у том циљу потребно је дефинисати:

1) сфере могућег утицаја корисника и друштва,

2) нивое одлучивања: окружење, конструкција зграде и подсистеми и компоненте за уграђивање, који поседују различите могумости и средства давања идентитета на нивоима насеља, објекта, стана ... ,

3) механизам подршке партиципацији корисника у које се сврставају:

а) јасно раздвајање јавних и приватних територија,

б) прихватање учествовања корисника у давщьу личног израза стамбеним просторима, као и

његово учешhе у уређењу стамбених простор~

ц) разграничавање . одговорности за одржав~е приватних и заЈедничких зона и oтвope~

површина,

4) нивое довршености архитектонског објекта на., _ којима се остварује укључење корисника: нивои пла­

нирања, пројектовања, извоl)ења и експлоатације.

ЗИДЗАВЕСЕ­

СОЛАРНЕ ФАСАДЕ

Т his uюrk deals иJiЊ specific 5uspending Facades ОП praxis knouт as curtain wallsJ иJiЊ integrated solar modules. А lot о}' world well knouт manu}'acturers о}'

5uspending Facade 5ysterns, adjust their systems to contemporary demands о}' sound and thermal protection science and соmmоn tendency}'or energy savings and environmental protection. For Ње last decade, ИJidе uses Ьаие photovoltaic - PV modules that trans}'orm solar energy into electric energy. While 50lar Соllес­

Славка

Станковиh

tors, which Ьаие а long tradition о}' иsе, apply оиt о}' Ње building skin, as addition elements, PV modules integrate into vertical or sloped parts о}' Ње building }'acades or the rooj Јп the sense о}' shape, Њеу give architects great }'reedom, and concerning Ње }'act that Њеу are manu}'actured јn а lot о}' colors, integrated into difJerent systems о}' curtain walls, with respect }'or Ње difJerent environmental and other conditions, they contribute to developing specific, solar architecture.

Тbis paper shall deal иJiЊ the systems о}' curtain walls јn which it is possibIe to integrate PV - solar modules, Ње possibilities and conditions }'or their application оп sloped and vertical parts о}' the building sMn.

Кеу шоrds: Cunain шаll, 5uspending Facades, 50lar Photovoltaic - PV modules, 5иn radiation.

::::::: : :: :: :: : :: ::: : :: ::: ::;:с:сш: : :е :ш~;;с:шашшшшсо:шс с:шшс=сш::::::::::::: ::::::::::::: :::шша:шш::с:ш:с:ш:шсшшшшшшшшаш: :::с::сс:с:сс:с::а:шшсс:::::::::::::::::::С::::::::: УПК: 72.05 : 697 329

Појавом енергетске кризе седамдесетих година

покренута су многа истраживања на пољу приме­

не нових извора енергије као и рационалне пот­

рошње енергената. Донети су многи нови пропи­

си и препоруке за штедњу енергије. Научна

истраживања показују да повеhана топлота у

атмосфери потиче од сагоревања фосилних енер­

гената. Уништавање озонског омотача и ствара­

ње ефекта стаклене баште на земљи, један је од

значајних разлога за улагање у истраживања која

доприносе заштити животне средине. Техника

пв модула означена је у свету као висока техно­

логија, а са применом се почело код снабдевања сателита електричном енергијом.

У архитектури се посебна пажња посвеhује ко­ришhењу енергије сунца и градњи у складу са

природом. Различити системи за коришhење сун­

чеве енергије, како пасивни, тако и активни, ути­

чу на архитектонски изглед зграде и остављају

печат на архитектуру времена у коме живимо.

Лаке висеhе фасаде, познате под називом зид за­

весе, развијале су се паралелно са скелетним сис­

темом градње. Појава великих застакљених повр­шина у архитектури везује се за челичне скелетне

Нова техничка решења ишла су у правцу побољ­

шања основних услова грађевинске физике - заш­тите унутрашњег простора од спољњих утицаја у

летњем и зимском периоду,рационалне потрош­

ње енергије и заштите животне средине. Тако се

пројекту ју фасаде ветреног склопа, као и двос­

труке зид завесе које су стекле популарност због

једноставног решавања термичке и звучне заш­

тите простора који се налазе иза великих застак­

љених површина. Ови системи коштају свакако

више него класични системи зид завеса, али је

њихова примена оправдана ако се имају у виду

уштеде у енергији (за грејање и хлађење) које се остварују у току коришhења објекта, као и угод­

ност боравка у овим објектима. Као материјали фасадне облоге користе се: стакло, камен, кера­

мика, разне врсте лимова и вештачких матери­

јала, а последњих десетак година и фотогал­

вански (пв) модули. Комбинација стаклене фа­саде и фотогалванских модула као мултифунк­

ционалне јединице, представља фасадни омотач

високе технологије који мора да одговори

гим функционалним и естетским захтевима.

Фотогалвански ( пв ) модули

мно-

конструкције и средину прошлог века (стаклене Један пв модул се састоји из више соларних ће­баште, пешачке галерије, кровови железничких лија повезаних У једну смисаону целину. Ћелија станица и изложбених хала - кристална палата у представља најмању јединицу модула. Разликују Лондону - Paxton, 1851.). Између првог и другог се по начину израде, степену деловања (проценат светског рата многи познати архитекти подигли сунчеве енергије који се претвара у електричну), су низ зграда које су одредиле нови стил у и за нас архитекте посебно важном спољњем архитектУри. Истовремено, то су прве теоретске изгледу. Соларне hелије могу бити кристалне ће­поставке нових изражајних могуhности. Али, тек лије (монокристалне и поликристалне), и аморф­после другог светског рата, када је је почела не hелије, чији се начин израде у потпуности раз­индустријализација у градитељству, развија се и лику је од кристалних hелија(1). шири систем зид завеса, како у Америци, тако и у Монокристални модул карактерише равномерна

Европи. Архитекти су експериментисали са ње- црна обојеност, а степен деловања једне hелије је

говом применом на појединим зградама и откри- 14%. Поликристални модул се препознаје по пла­ли разноврсне изражајне могуhности. Зид завесе вим светлуцавим hелијама, које имају изглед на­

ни до данас нису престале да буду интересантне за шаране слике, а степен деловања једне поли­

архитекте. Напротив, последњих година овога ве- кристалне h~лије је 12 %. ка оне доживљавају своју ренесансу, како у архи- Кристалне hелије имају квадратну форму вели­тектонско обликовном, тако и у техничко - тех- чине 100х100мм и О.35мм дебљине. Да би се заш­нолошком смислу. У овоме велики допринос има- титиле од атмосферских утицаја и лома, оне се

ју научна истраживања у развијеним земљама. 50 постављају између две специјалне фолије и два

сигурносна, специјално обрађена брушена стакла, што гарантује сигурност и дуготрајност ћелија

(до сада је доказана трајност преко двадест годи­

на). Модули могу бити величине 500х500 мм до 1600х2200 мм и могу се изводити као прозирни и

непрозирни.

Иако се аморфне ћелије разликују од кристалних

по начину израде, начин њиховог спајања у

соларни модул је исти. Раде се као "опак" које

карактерише равномерни смеђ непрозирни

изглед и "семитранспарент", које карактерише

смеђ прозиран изглед. Углавном се уграђују прозирни - семитранспарентни модули, са степе­

ном прозирности од 10% до 20% и степеном дело­вања од 4 - 5%. Да би ПВ модули омогућили пролаз светлости и

топлотну изолацију, уграђују се у склоп изола­ционог стакла (модул је израђен од два ојачана

брушена стакла, и две специјалне фолије између

којих се налазе соларне ћелије, како је то већ

напред описано). Њихова примена има смисла уколико су интегрисани у делове зграде који су

већим делом дана изложени сунцу.

Као најповољније оријентације могу се издвојити

југоисток, југ И југозапад. За наше подручје

најповољнија је јужна оријентација.

На Сл.1 показан је соларни допринос на

површине различито оријентисане и под

различитим нагибом, на основу истраживања спроведеним у Немачкој(1).

с

оо

~100%

98%

900 66%

оо

~100%

98%

900 116%

з .... и--+--- ---+---~И

Ј 00

З~О 100% 108%

900 7:t-1o

00

~1OO%

106%

900 73%

ЈИ

Сл.1 Соларни допринос за различито ОрИЈентисане површине

На основу Сл. 1 може се закључити да:

да је најповољнија оријентација ПВ модула .. . ЈУГ, ЈУГОИСТОК и Југозапад, а да се смањени

учинак остварује код источне и западне ори-јентације;

тог разлога су на многим реализованим

објектима ПВ модули постављени на нагну­

тим површинама, што чини елемент архитек­

тонског обликовања (Сл . 2).

~ _ = Ј ~ \ Сл . 2. Кружни биоскоп у РУСТ-У, СР Немачка (3)

са инШе2рисанu.м ЛВ .модулu.ма у фасади и у на2нушој uовршини крова

~-

На подручју Београда(2) највише директног сун­чевог зрачења, у јуну месецу, примају, после

хоризонталних површина, површине оријенти­

сане ка југу и под нагибом од зоО , док је у прелаз­ном периоду, у марту и септембру месецу,

најповољнији угао од 600 .

Оправданост за примену ових система постоји у

природним условима који нас окружују, али је

потребно водити рачуна о локацији објекта, јер је

деловање ових модула у централним деловима

града мало, због загађености ваздуха и изграђе­

ности простора. Њихова примена је логична у

добро осунчаним пределима, чисте, незагађене

средине. Такође , треба водити рачуна о удаље­

ности објеката, као и о врсти и распореду зелени­

ла како не би дошло до засенчења фасаде.

Пв модули интегрисани у системе зид завеса

Фотогалвански модули се могу интегрисати у

веlшну система зид завеса. Они нису више допун­

ски елементи који се монтирају на фасаду или

кров, или поред објекта, већ интегрисани, сас­

тавни део омотача зграде. На архитектонски изг­

лед могу утицати формом, величином, бојом.

углови под којима се постављају модули иду Примарни систем фасаде у који се интегришу мо­од 00 (хоризонталне површине) до 900 (верти- же бити класичан систем зид завесе из пречки, калне површине). Оптимални угао је зоО• Из оквирне конструкције , или систем који омогућава

51

монтажу структуралне фасаде. Могућност да се у систем структуралне фасаде, уместо стакла

уграде ПВ модули говори колико је напредовала

технологија висеhих фасада у сарадњи са

произвођачима стакла. Пројектовање великих

застакљених фасада поставило је проблем

одржавања одговарајуће климе у унутрашњем

простору. Захваљујуhи производњи специјалних

врста стакала, чији се коефицијент пролаза

топлоте изједначио са вредностима спољњег зида,

проблем губитака топлоте у зимском периоду

може се избеhи. Специјалним врстама стакала за

заштиту од сунца, уградњом ПВ модула у склоп

изолационог стакла и архитектонским мерама -сенилима у оквиру фасаде, који дају допринос

архитектонском изгледу, постижу се задовоља­

вајуhи услови боравка у просторијама и без

скренути пажња да се код нас не могу

примењивати системи земаља које имају климу

другачију од наше.

примене клима уређаја. Сл.4. Управна зграда Grescllbach индустрије - Карлс­руе, СР Не мачка (3)

На Сл.3 приказана је фасада са наглашеним

растером, вертикалних и хоризонталних пречки и

интегрисаним ПВ модулима на површини од 425 м2 (220 модула) у подручју фасаде и атике крова.

Централна библиотека у Jlllich-y, СР Немачка

ПВ модули састављени како је описано, постав­љају се у подручје парапета, подручје између прозора, забатне зидове, зидове атика, на стреха­

ма, или везани у склоп изолационог стакла, што

омогућава пролаз светлости и задовољавајуhу топлотну заштиту.

Што се архитектонског изгледа тиче, на фасади могу бити видне вертикалне и хоризонталне пречке (али не наглашене, јер могу стварати сенку и тиме умањити фотогалванско дејство),

или као структурална (полуструктурална) фасада без видних делова конструкције на фасади.

На Сл.4 дат је пример са интегрисаним ПВ модулима у систем структуралне фасаде - прва зграда у СР Немачкој изведена у овом систему

Код нас не постоје прописи који се односе на зид завесе већ се оне третирају као спољни преградни

зидови, што ствара потешкоhе пројектантима.

Зато је препоручљиво користити иностране и међународне стандарде, нарочито ДИН стандар­де, јер се многи од њих подударају са нашим (ДИН 4108 и ЈУС 5.600). Овде се ипак мора

52

Системи интернационалне фирме "Schuco" позна­ти су нашим пројектантима као најприхватљивији

од страних система у погледу задовољења тех­

ничких норми и могуhности које пружају у архи­

тектонском обликовању фасаде. Соларне фасаде (са примењеним ПВ модулима) развијене из њи­хових проверених система фасада, добиле су на­

зив - Синергичне фасаде. Оне се могу изводити: - као хладне ( ветрене) фасаде, код којих се стак­ло или ПВ модул налазе испред пуног и термич­

ки изолованог дела зграде, тако да штите од

спољних утицаја и обезбеђује квалитетно про­

2

ветравање,

- хладно-тодле фасаде

код којих су повезани ветрени простори, као

што су подручја пара­

пета и подручја из­

међу прозора (док се подручје прозора на­

зива топло подручје) и углавном се монтирају

испред масивног скло­

па зграде (Сл.5, а и б),

- топле (неветрене) фа­саде - зид завесе окви­

рне конструкције са

испуном од изолацио­

ног стакла у прозор­

ском. делу и ПВ мо­

дулом интегрисаним у

парапетном делу, ис­

пред скелетног склопа

зграде.

Сл .5а. Вертиi<ални пре­сек кроз парапет

фасаде у систему "SChLICO" CW80

Сл.5б. Аксонометријски приказ фасаде - систем "Schuco" CW80 (У iЮдручју између йрозора, ucйред .масuвног склоUa зграде налази се вешрена фасада названа хладно iЮдручје која је йовезана са вешренuм ЙараЙеШu.ма.

Подручје йрозора је шойло Йодручје).

..

Фасадни елементи са

уграђеним ПВ моду­

лима могу бити пот­

пуно завршени у фаб­

рици, тако да се без

дораде на градилиш­

ту само монтир~у

(нарочито ако је у пи­

тању структурална

фасада), или се код класичних система из

пречки, који се мон­

тирају из појединач­

них делова, као и ос­

тале врсте испуна

монтирају на гради­

лишту.

Код оријентације

зграде ка југу, у циљу '-------- -------' коришћења енергије

сунца, оправдано се у елементе надстрешница Ћ се­нила(4) постављају соларни моДУли који имају двоја­ку функцију - заштиту унутрашњег простора од

прегревања услед сунчевог зрачења и претварање

соларне у електричну енергију. Применом кристал­

них и семитранспарентних аморфних модула могућ

је продор светла, тако да нема смањеног осветлења

у просторијама испред којих се налазе сенила - у

виду соларних маркиза (Сл.б и Сл.7)

СЛ.б. Интеграција ПВ модула у застакљене

Закључак

у овом раду се говори о зид завесама- висећим фа­

садама које, пратећи нове технологије за кориш­ћење енергије сунца, уз своје познате функционалне

карактеристике, новим техничким решењима који­

ма је омогућена интеграција пв модула у омотач

зграде, дају допринос активном коришћењу енер-

53

гије сунца, у циљу допуне конвенционалних енерге­

ната и заштите животне средине.

Захваљујући опсежним истраживањима у лаборато­

ријама развијених земаља, у свету постоје бројни из­ведени примери. Прва решења су била са интегра­цијом модула у класичне системе зид завеса Ћ сис­теме из пречки. Пратећи захтеве архитеката да алу­

минијумске пречке не буду видне на фасади, и сис-

Сл.7. ПВ модули интегрисани у кровове(1) надстрешницу (5)

теми структуралних фасада су прилагођени за ин­

теграцију ПВ модула , чиме су постигнута задовоља­

вајућа техничка и обликовна решења. Први објекат

са фасадом овога типа у Европи изведен је још 1992. год. У Фрајбуршком Соларном центру, у систему

"Schl1co".

Захваљујући карактеристикама којима се одликују,

ове фасаде пружају широке могућности у материја­

лизацији и архитектонском обликовању простора. Имајући у виду природне услове средине, требало

би испитати могућности њихове примене, како код

нових објеката, тако и код реконструкције многих,

веома запуштених зграда различитих намена - од

стамбених и административних зграда до болница,

ИНДУстрИЈСКИХ и пољопривредних зграда, као и сас­

вим малих, занимљивих наде-грешница на аутобус­

ким станицама и сличних објеката. У том смислу,

требало би подстаћи истраживања из ове области и

код нас, и у тимском раду стручњака из различитих

али комплементарних области, предложити реше­

ња прихватљива за наше услове.

Литература:

1. "SChllCO" - Synergie Fassaden Illit PllOtovoltaic, Nc 12/ 1993.­Arcbltekten- 1111'0

2. Милосављевиh, М ., Милосављевиh К., : Климатске карактеристике

на подручју Београда , Републички хидрометеоролошки завод

СРС, Београд.

3. Часопис ДБЗ 4/94 ' 4. Станковиh, с.: "Застори као функционални елементи прозора и

њихов утицај на обликовање фасада стамбених зграда",

докторска дисертација , Архитектонски факултет, Београд, 1994. 5. Часопис ДБЗ 1/94

ИСТОРИОГРАФИЈА

If::::;~ 22 . f. mг.

АРХИТЕКТ

БРАНИСЛАВ КОЈИЋ

ranislav Kojic belongs to the generation оЈ В architects шЫсЬ at Ње end оЈ 1920, under the

influence оЈ Czech architects, established Ње тodern nюvетеnt and шЫсЬ during the jour decades оЈ our century built Ње тost iтportant building~, Jighting equally as well against already passed ашау

(1899 ~ 1987)

Зоран Маневи:h.

eclecticisт and raising National-socialist тonuтenta­lisт . As his associates Zlokovic, ВаЫс, brothers Krstic and others, Branislav Kojic appro­ached Ње nonornaтental architecture шиь а great consciousness, шЬеn it was possible or шЬеn the investor didn't require other design solutions. Being preoccupied at а иету early stage, already in 1930, шиь (Ье analysis and research оЈ vernacular, Jolklore building heritage Kojic tried (о build (Ье bridge between the international and national nonornaтe­

ntal тethods in exterior design, but not involving [Ье analysis оЈ space organisation and Ње junctioning оЈ interiqr фасе.

Јп а nuтerous papers оЈ а theoretical character Kojic proтoted the тodern international style, while in his research activities Ье was alтost solely preoccupied шиь jOlklore and vernacular as well as urban heritage оЈ 19 ТЬ century. Оп ассоиn! оЈ this work and contribution Ье was elected as а тeтber оЈ Serbian Acadeтy qf Arts and Sciences. Не was а иету respected prqfessor at Faculty qf Architecture, University oJBelgrade and оnе ojJounders оЈ Jnstitute оЈ Architecture and Urban planning оЈ Serbia.

Кеу words: history оЈ architecture, period between (шо world wars, тodernism, Jolklorisт.

_____________ ''''''''''''''''' _____ ..... _____ ''''''''_ ...... '''' •••........ __ m ___ ..... __ УДК: 72(091)(497.11)

Као градитељ и истраживач, инжењер по

школском образовању, архитекта по вокацији,

предани аналитичар особина Домаћег градитељ­

ског наслеђа, Бранислав Којиh најпотпуније међу

свим српским архитектима одсликава сложености

српске средине у међуратно

доба. За разлику од Европе,

која се у то доба у својим гло­

балним опредељењима коле­

бала између друштвених сис­

тема "демократија на заласку"

и "тоталитаризма на уранку",

али не и око питања тех­

нолошког напретка, у Србији

су још увек били присутни

остаци оријенталне цивили­

зације , пренете из 19. века,

још увек је Србија окренута

митовима о средњевековној

слави , недовољно припремље­

на за блиски сусрет са глобал­

ном културом модерног доба.

у таквој средини прихватани су опрезни, мирољу­

биви људи, склони компромисима, личности уко­

рењене у традиционалном миљеу, пре него

заговорници револуционарног утапања у авангар­

дне тенденције из првих деценија двадесетог века. Они који нису били способни да схвате разлике

између духа Европе и духа Србије, морали су у

међуратно доба да заобилазе Београд, као Нико­

ла Добровиh, или да се у њему осећају неприхва­

hеним и несреhним, као др Милутин Борисавље­

виh. У овом кључном питању односа према сре­

дини Којиh се, на своју срећу, није имао двоумити.

у свом менталитету Којиh је задржао карактери­

стике трезвеног Шумадинца. Мислио је једноста­

вно, био је, по сопственом признању, "толера­

нтан, помирљив, привидно миран и сталожен

55

услед уздржљивости, али (по природи) динами­чан, нервозан, осетљив, плах али не и експлози­

ван" . у овом "ауто портрету" Којиh експлицитно

себе сматра "одличним организатором, руково­

диоцем, председавајућим (на скуповима), добрим менаџером".Ј) Ако је овај "аутопортрет " тачан, онда из

њега природно истиче радо­

зналост, способност опсерва­

ције, и жеља за владањем.

у складу са својим каракте­

ром Којиh је неговао лик по­

ливалентног стручњака . Као

инжењер и као архитекта, као

уметник и као научник, увек

се понашао као да му је оно

чиме се тренутно бави једино

опредељење у животу. Не

умањујући значај Којиhевог

поборничког доприноса раз­

воју српског архитектонског модернизма, морамо стално

држати на уму чињеницу да је истовремено

деловао као оснивач, и до данас још непревази­

ђени заступник фолклористичког покрета у

архитектури, да је био истраживач етнограф,

што му је донело највише јавних признања и

отворило врата Српске академије наука и уме­

тности, као и да се успешно бавио техничким

проблемима архитектонске струке, кроз наставу

на Архитектонском факултету или самосталним

истраживањима у области осветљавања затворе­

них простора.

Којић је рођен на размеђи векова, у Смедереву, у

породици учитељ а који су пореклом били са села.

Већ у доба Којићевог детињства породица се сели

у Београд и живи у изнајмљеној кућици на оброн­

цима Топчидерског брда. Сва Којићева рана сећа-

ња везана су за снежне зиме и санкања, здрави

амбијент,2) и то је без сумње утицало на читав његов духовни живот. У таквом здравом амбијен­

ту, и у породици у којој ничега није било на пре­тек, природно је утемељен његов каснији рацио­

нални однос према околини и наслеђу.

Већ у петнаестој години Којићево школовање

прекинуто је ратом. Прешао је преко албанских

гудура и нашао се у егзилу, у Француској. Током

1916. године похађао је наставу на Француском лицеју у Поатјеу, а потом прелази у Ницу и

матурира у Српској гимназији. Октобра 1918 године примљен је на студије у Ecole Centrale des Arts et Manufactures3J, елитну инжењерску школу, на којој са одликом дипломира после непуне три

године. По повратку у земљу запошљава се у

Министарству грађевина, и ту се задржава све до

преласка на Универзитет, крајем двадесетих

година. У том релативно кратком периоду, изме­

ђу 1921. и 1928. године, Којић је формирао сва СВОЈа различита стручна опредељења, и инжењер­

ска и архитектонска, тако да су циничне Бориса­

вљевићеве примедбе како "инжењер Којић нема права да говори о архитектури", изречене почет­

ком 1930. године,4) у то време већ биле уистину превазиђене.

Најраније Којићево дело настало је јуна 1922 године. Био је то пројекат за кућу родитеља у Ранкеовој ул., на тада још сасвим пустом Котеж

Неимару. У скромној породичној кући Којић је

себи наменио собицу у поткровљу а облик грађе­вине прилагодио типским примерима перифериј­

ских породичних кућа, какви су се у то доба

подједнако могли наћи и у часописима, али и на

улицама свих европских градова, укључујући и

Београд.

У време када је приступао реализацији свог првог дела, марта 1923. године, Којић пројектује зграду Основне школе у селу Бојићу, у породичном завичају. У овом раном Којићевом делу, које је

остало нереализовано, лако се препознају пред­лошци из савремених часописа, онај тако чести тип романтичне пољске или приградске виле са

краја деветнаестог или почетка двадесетог века,

али се већ у детаљима стрехе или димњачких

глава може назрети и намера младог архитекте

да своје дело прилагоди особеностима региона­

лне градитељске културе.

Током 1924. године Којић је, по сопственом сећа­њу, узео учешћа у спорном конкурсу "за фасаду

зграде Министарства финансија" ,5) али од овог

4f r

"Цвuјеша 3узорuh ", 1929.

пројекта, који би нас могао занимати са стано­

вишта могућег најранијег одвајања од владајућег

еклектицизма, данас нема било каквог трага.

Идуће две године биле су изузетно значајне у

Којићевом приступању архитектури. Током 1925. и 1926. године најпре је освојио прву награду на конкурсу за зграду Уметничког павиљона "Цвије­та 3узорић", на првобитно одређеној локацији у

непосредној бли зини Конака кнегиње Љубице, а

потом и награду за конкурсни пројекат Југосло­

венског павиљона на Изложби декоративних

уметности у Паризу, са правом извођења и прија­

тним боравком у тадашњој културној престоници

света.

До наших дана остао је сачуван вишеструко пуб­ликовани конкурсни пројекат за зграду Уметни­

чког павиљона, у коме су елементи постсецеси-

56

ј ског оријентализма погрешно схваћени као симбол националног градитељ ског стила. Нешто

касније, локација будућег Павиљона премештена

је са Косанчићевог венца на Калемегдан, па се

председнику Београдске општине учинило да би то могла бити згодна прилика да се "турска"

архитектура, прикладна у околини Конака,

замени нечим више· " европским" . Идеју је Којић невољно прихватио6) имитирајући академски монументализам, о чему речито сведоче четири

декоративна јонска стуба у прочељу.

у време када је Павиљон довршен, крајем 1928. године , већ је била формирана Група архитеката

модерног правца, па је жири Првог јесењег салона удружења "Цвијета Зузориh" сматрао за

потребно да на изложбу позове и архитекте, тим

пре што је један од њих истовремено и аутор

грађевине у којој се Салон одржава. Чиста је

коинциденција да су многобројни компромиси у

одбиру излагача и њихових дела, сликара и

скулптора различитих идејних опредељења,

нашли потпору у компромисима које су савреме­

ници , Бранко Поповић7) и Милан Кашанин запазили у структури Којиhевог објекта, мешави­

ни декоративног историцизма и модерног функ­

ционализма.

Вратимо се неколико година уназад. Средином

двадесетих година Којић заснива породицу8) и гради сопствену породичну кућу на Косанчи­

ћевом венцу. Првобитни пројекат садржи несум­њива фолклористичка обележја, али су тешкоће

са одводњавањем натерале аутора да пој едно­

стави решење крова и коначни израз преведе у

сфере експресионистичких модела.

Сопствена кућа није најзначајније Којићево дело

настало током 1926. године . Далеко су значајнији истовремени, идејно међусобно потпуно супротни

пројекти за кућу инжењера Маринковића на

Котеж Неимару и Хируршког павиљона др Кое­

на у кругу Опште државне болнице на Врачару.

Кућа инжењера Миодрага Маринковића, Којиће­

вог пријатеља који се и сам бавио пројектовањем

и "услужним потписивањем" пројеката,9) била је првобитно замишљена као анонимна градска

вила, слична околним објектима у Улици интер­

националних бригада. Тек је Којићева каснија

одлука да објекат изгради "у националном стилу" омогућила појаву тако препознатљивих детаља

као што · су заобљена избочина салона, јасна асо­цијација на традиционалну диванхану, и каракте­

ристична фолклорна дрвена капија са двоводним кровићем. Мада нека каснија Којићева дела

далеко прецизније и потпуније опонашају госпо­дарске ко наке са краја 18. и почетка 19. века, ова два добро уочена детаља, пренета из класичних

примера традиционалне балканске варошке архи­

тектуре, способни су да кућу инжењера Маринко-

57

вића уврсте у врхунска остварења фолкло­

ристичке стилске групе.

И скица за Хируршки павиљон из 1926. године указује на Којићеву особину да за предлошке ода­

бира праве примере. Предложак за овај први модернистички објекат у српској архитектури, који би се, иначе, у ширим релацијама могао поредити са сличним раним Иблеровим делима,

нађен је у једном комплету чешког часописа

"Стил", који је двадесетих година кружио по

Министарству грађевина. Био је то три године старији пројекат Јозефа Гочара за јавни објекат у граду Храдци Кралове.1О) Приступајући модерним облицима као једном од могућих решења за архитектонске проблеме , Којић се приклонио чешкој школи, која је двадесетих и почетком

тридесетих година најконзеквентније примењи­

вала методе" интернационалног стила" .

Вила Николе ЋорЬевића, 1930.

Којићев прагматични став према архитектури, и

истовремена способност аутоцензуре у селекцији,

огледају се и у избору дела која излаже у згусну­

том календару изложби између 1929. и 1931. године. Група архитеката модерног правца орга­

низовала је средином 1929. године Први салон архитектуре , најширу и можда најзначајнију ме­

ђуратну смотру дела архитеката различитих идејних опредељења. На овој изложби, једно

поред другог, нашла су се дела Момира Кору­

новиhа и Јана Дубовог, Милана Злоковића и

Јездимира Денића, Димитрија М. Лека и Милице

Крстиh, академичара, романтичара и модерниста.

Којић је изложио неколико објеката и скица,

водећи рачуна да задовољи све тада владајуће

опције: академски традиционализам, фолклори­

стички романтизам, модернистички авангар­

дизам. Изложио је академски конципирану зграду

Окружне банке у Крагујевцу и вилу Едварда

Замбонија у Добрачиној улици у Београду, али и

два експоната, који већ и насловом указују на

идеолошку обојеност: "Покушај у националном

стилу" и "Ентеријер а ла Корбизје" .

Који би други српски архитект икада јавно обзна­

нио директну везу неког свог дела са било којим

савременим иностраним аутором? Је ли, можда, у

ове чудне наслове уграђена и жеља да се на овако

широко замишљеној изложби фолклористичким

и модернистичким опредељењима не придаје

сувише значаја? Како, иначе, објаснити чиње­ницу да Којић није нашао за потребно да изложи

конкурсне радове за зграде Позоришта и Радни­

чке коморе у Новом Саду, дела која се данас с

правом сврставају у значајније примере раног модернизма.

Изостала са Првог салона архитектуре, модер­

нистичка дела појавила су се неколико месеци

касније, на изложби "Облика", крајем децембра

1929. године. Од пет излаганих дела, четири су се сачувала до данас: Хигијенски завод у Сарајеву,

Позориште и Раднички дом у Новом Саду, Виле за уметнике.

Средином идуће године српски модернисти били су позвани да излажу у Прагу. Захваљујући Бран­

ку Крстићу, сачуван је каталог са изложбе. Из

њега се види да је од свих српских модерниста једино Бранислав Којић тачно знао шта треба (и шта не треба) излагати у тадашњој престоници светског модернистичког покрета. За ту изузетну

прилику Душан Бабић је , на пример, припремио романтичарски конципирани пројекат Цркве у

Добоју, Злоковић своје пола деценије старе пројекте фолклористичке оријентације. Драгиша Брашован је излагао академски пројекат Кара­ђорђевог дома у Рачи, у време када је већ имао реализовани Југословенски павиљон у Барцелони и низ других модернистичких дела . Којић је

ранијој селекцији, припремљеној за изложбу "Облика" , додао пројекат Хируршког павиљона др Коена, који је , како смо већ навели, недвосми­слено опомињао на Гочара и морао бити близак чешкој публици.

И на осталим јавним манифестацијама, на излож­бама југословенске савремене архитектуре (1931, 1933), Којићев избор је беспрекорно усаглашен са карактером целине. На Првој изложби југосло­

венске савремене архитектуре (1931) излагао је модернистичку скицу за зграду Управе полиције у

Новом Саду, али је изостављен значајни конкур­сни пројекат за урбанистичко и архитектонско решење централног градског трга у Скопљу,

пројекат у који је уложио далеко више труда, и који је њему и његовој супрузи, архитекти Дани­ци Миловановић Којић, донео далеко више јавних признања. Зашто? Зато што се излагање овог пројекта не би слагало са општим каракте­ром изложбе.

Почетком тридесетих година, у оквиру нове организације државе , Скопље је постало центар

Вардарске бановине, а старе идеје о "обнови Душанове престонице" почињу да јачају. Градо-

58

начелник, архитекта Јосиф Михајловић, национа­листа по убеђењу, позива своје београдске

пријатеље, Којића, Дубовог, Драгомира Попо­

вића, да у облику једног анкетног конкурса пред­ложе уређење градског трга. Којић је послао два

рада, и оба су награђена највишом наградом.

Судећи по сачуваним скицама, један од предлога

предвиђао је да "оквир" трга буде изграђен у

фолклористички обликованим објектима, други у

монументалним формама, блиским духу

српсковизантијског стила. У истој прилици, Јан

Дубови се силно мучио додајући својим модер­

нистичким објектима фолклористичке ознаке.

Којић се није мучио, ништа није "додавао". Он је прецизно претпоставио жеље инвеститора, као

што је и два месеца касније тачно знао шта ваља ,

а шта не ваља излагати на једној модернистичкој архитектонскојсмотри.

Прагматизам је, како смо уочили, основна црта

Којићевог градитељског става и ова особина

водила га је ка чистим решењима. Случај са кућом др Ђорђа Радина на Копитаревој градини карактеристичан је пример. Пројекат за једнос­

пратну породичну кућу Којић је израдио поче­

тком 1931. године. Фасада зграде скицирана је у модернистичком маниру, са хоризонталним про­

зорским тракама и рељефом при врху, једна

Кум др Ћурим, 1933

руководи I1нститутом за архитектуру и урбани­зам Србије и бави се проблемима регионалног

планирања.

Бранислав Којиh није никада био харизматична

личност, као Никола Добровиh или Милан Злоковиh. Па ипак, ни Добровиh, ни Злоковиh, нису доживели тако широка друштвена признања

каква је доживео Којиh. Ни Добровиhу, ни Зло­ковиhу , наследници нису приредили посебну

споменицу, Којиhу јесу . Ни Добровиh, ни Злоко­

виh, који су се као и Којиh бавили истражи~а­њима, нису промовисани у почасне докторе

Београдског универзитета, Којиh јесте. Може се

приметити да ни Добровиh, ни Злоковиh, нису

премного марили за такву врсту пажње. Милан

Злоковиh није чак био изабран ни за члана

САНУ. Којиhу су друштвена признања, међутим,

била изузетно важна. У педантно вођеном списку,

под насловом "признања, медаље, декорације", у

Којиhевој ауто биографији забележено је пет­

наест награда, медаља и почасних титула којима

је заслужено дариван углавном у послератном

периоду. Једина награда која недостаје у овом

списку додељена му је неколико година пре

смрти, Велика награда архитектуре коју додељује

Савез архитеката Србије. У време додељивања

ове награде (1984) Којиh се већ био повукао из јавног живота, припремајуhи се рационално , као

и увек, да своје дело преда историји.

Наuомене:

1) Бранислав Којиh, Животопис , рукопис настао 1975. године, после смрти супруге Данице. Постоје два истоветна примерка

овог рукописа , оба у приватном поседу: један код аутора овог

рада , а други код др арх. Владимира Мацуре.

2) Топчидер и Топчидерско брдо до 1914. у: Београд у сеhањима 1900-1918, Београд 1977, 142-150.

3) Карактер ове школе био је општеобразовни и у њој су се при­премали инжењери који ће се са подједнаким успехом уклопити у различите техничке дисциплине . Детаљан опис школског програ ­ма пружио је др Милутин Борисављевиh у полемици са Којиhем

(в. Шта је то Есоlе Central? Уместо одговора г. инжењеру Којиhу од др М.Борисављевиhа, Правда 11.1.1930, 6).

4) ... Архитектонска хроника : Јесте или није? Г. Којиh није архитект. Од М. Борисављевиhа , Правда 22.1.1930, 3.

5) Конкурс "за фасаду зграде Министарства финансија" био је анатемисан од стране Удружења инжењера и архитеката , па из

ових разлога Којиh у својим записима нигде не наводи ово своје

дело. Податак је усмено саопштен аутору овог рада.

6) Којиh није био склон јавном изношењу неспоразума са другим учесницима у грађењу , али је овај први ударац на интегритет

сопственог дела ипак уденуо у текст извештаја са конгреса

архитеката. (Види: XI Интернационални конгрес архитеката у Холандији 1927. године , Технички лист , бр. 12, Загреб 1929, 183185, репринт у овој књизи) .

7) Сликар, ликовни критичар и архитекта по основном образо­вању , Бранко Поповиh је објавио опширни текст о згради Пави­ља на који вреди цитирати у целости:

" Једна пријатна новина обрадовала је крајем прошле (1928) године београдске уметнике и пријатеље уметности. На оном

карактеристично истакнутом месту пута који води око самих

градских бедема , на Малом Калемегдану , саграђен је Уметнички

павиљон. То је дело београдских уметника, вредних ГОСПОђа из

Удружења пријатеља уметности "Цвијета Зузориh" , Београдске општине и просвеhених дародаваца.

S9

На дан 30. децембра Уметнички павиљон је отворио своја врата уметничким делима и њиховим обожаваоцима. Тако је задовољена, привремено и на известан начин, једна насушна потреба Београда . Сви који овоме допринесоше могу мирне

савести гајити уверење да су извршили једну вишу грађанску дужност. Они су створили дом у чијим ће се дворанама скупљати Београђани да посматрају дела својих уметника. Током времена , надамо се, низаhе се на зидовима Павиљона, испред њихових

очију, стотинама пројеката разних предмета из примењене

уметности, стотинама пројеката из архитектуре , стотинама и

хиљадама цртежа , слика и скулпторских дела. Као у огледалу, гледаhе пажљиви посетиоци у својој уметности себе саме , своју слику и облик, свој израз , дух и душу , своје огњиште , покуhство и дом, једном речју , своју јавну и своју скривену унутрашњу личност. Тако ће се, у узајамном утицању, развијати, префињавати и усавршавати стваралачки дух уметника и

посматрачки дух друштва. Док једнога дана народни геније не почне излучивати, као што шкољка бисер излучује , ремек дела

која ће бити право отелотворење душевног живота народног.

Не може се довољно подвуhи значај једне добро организоване

изложбене зграде по уметнички развитак. Нама се чини да и саме

ГОСПОђе из заслужног удружења "Цвијета Зузориh" ово не

УВИђају у довољној мери и да стога нису баш сасвим начисто с питањем једног правог Уметничког павиљона, ни с тим какав он

треба да буде , чему и како треба да служи.

Оно што је за књнжевност и науку библиотека , оно што је за

музику концерт на дворана, а за молитву црква, то Је за уметност

музеј и изложбена зграда. Познато је да се уметничка дела израђују у засебним радионицама и да су за њихово стварање

потребни, пре изложбене зграде , још многи други, важнији услови . Али се исто тако зна да се скоро сва израђена уметничка дела , редом, излажу заједно у изложбеним дворанама , под истим

светлосним и декоративним околностима и на домаку једно

другоме. Ту она налазе своје обожаваоце и купце, своје место у

друштву, своју уметничку и економску коту. Ту се она упоређују ,

надмећу , одабирају. У томе лежи скривени, дубоки значај добро

организованих изложби , што је вазда везано, поред осталога , за

добру изложбену зграду. То што се зна , и када се зна, да на

извесном месту постоји увек само изложба уметничких дела ,

уређена под најповољнијим светлосним и декоративним

околностима, удобна, зими топла , лети прохладна , чиста , где се

добијају утисци само једне врсте и само извесна , одређена

душевна расположења, чини те свест навикне односити се према

изложбеној згради као према библиотеци , позоришној

слушаоници, дворани за концерте, дворани за предавања или

цркви. Она му постане једна врста душевне потребе и, често још

више, животне потребе . Тиме уметност неизмерно много добија.

Лепо је речено да се на сваком месту Богу моли када је ум и срце

за молитву. Али та истина није спречила људе да подигну

многобројне богомоље у славу Богу, међУ којима има лепших,

величанственијих , ближих нашој замисли Бога , и других , мање

успелих . А кад би се хтело утврдити да ли веhи број верних више

воли заједничку молитву у богомољи или индивидуалну ма где,

уверени смо, ослањајуhи се на психологију гомила, да би прва однела велику победу. Они који се баве књигом знају за многе,

често врло префињене услове под којима се најбоље чита и пише.

Исто је и са предавачима . Да и не говоримо о условима

акустичности, који морају владати у једној дворани где се свира и

пева и о којима се читава једна грана науке и технике стара. Исто тако постоје, и то још у већој мери јер су сложенији, многи и врло

префињени услови под којима се повољно излаже. Људи од

искуства све ово врло добро знају. И никоме обавештеноме не би

ни на крај памети дошло да побрка изложбену дворану са

двораном за музичке концерте, са двораном за предавања, са

салом за забаве и игранке , или све ово са црквом. Архитектура

чини јасне , одређене и до ситница изражене разлике измеђУ

разних врста дворана или грађевина које израђује за ове

поједине , оволико различите намене. Још мање би једном

обавештеном архитекти пало на памет подухватити се да

архитектонски реши једну дворану у којој би се имале

наизменично организовати и смештати забаве и игранке,

изложбе , предавања , концерти, позоришта и друго. А изгледа, на

жалост, да је баш ово тражено од архитекте Г. Александра

(Бранислава, прим. 'З.М.) Којиhа, при подизању Уметничког павиљона.

Стога , са гледишта уметничких потреба, Уметнички павиљон

није успео у пуној мери . Задатак је био без довољно потребног

руководи Ј1нститутом за архитектуру и урбани­

зам Србије и бави се проблемима регионалног

планирања.

Бранислав Којиh није никада био харизматична

личност, као Никола Добровиh или Милан

Злоковиh. Па ипак, ни Добровиh, ни Злоковиh,

нису доживели тако широка друштвена признања

каква је доживео Којиh. Ни Добровиhу, ни Зло­

ковиhу, наследници нису приредили посебну

споменицу, Којиhу јесу. Ни Добровиh, ни Злоко­

виh, који су се као и Којиh бавили истражива­

њима, нису промовисани у почасне докторе

Београдског универзитета, Којиh јесте. Може се

приметити да ни Добровиh, ни Злоковиh, нису

премного марили за такву врсту пажње. Милан

Злоковиh није чак био изабран ни за члана

САНУ. Којиhу су друштвена признања, међутим,

била изузетно важна. У педантно вођеном списку,

под насловом "признања, медаље, декорације", у

Којиhевој аутобиографији забележено је пет­

наест награда, медаља и по часних титула којима

је заслужено дар иван углавном у послератном

периоду. Једина награда која недостаје у овом

списку додељена му је неколико година пре

смрти, Велика награда архитектуре коју додељује

Савез архитеката Србије. У време додељивања

ове награде (1984) Којиh се већ био повукао из јавног живота, припремајуhи се рационално, као

и увек, да своје дело преда историји.

НаЙо.м.ене:

1) Бранислав Којић , Животопис, рукопис настао 1975. године, после смрти супруге Данице . Постоје два истоветна примерка

овог рукописа , оба у приватном поседу: један код аутора овог рада , а други код др арх. Владимира Мацуре .

2) Топчидер и Топчидерско брдо до 1914. у: Београд у сећањима 1900-1918, Београд 1977, 142-150.

3) Карактер ове школе био је општеобразовни и у њој су се при­премали инжењери који ће се са подједнаким успехом уклопити у

различите техничке дисциплине. Детаљан опис школског програ­

ма пружио је др Милутин Борисављевић у полемици са Којићем

(в . Шта је то Есоlе Central? Уместо одговора г. инжењеру Којићу од др М.Борисављевића, Правда 11.1.1930,6).

4) ... Архитектонска хроника: Јесте или није? Г. Којић није архитект. Од М. Бориса вљевића, Правда 22.1.1930, 3.

5) Конкурс "за фасаду зграде Министарства финансија" био је анатемисан од стране Удружења инжењера и архитеката, па из

ових разлога Којић у својим записима нигде не наводи ово своје

дело. Податак је усмено саопштен аутору овог рада.

6) Којић није био склон јавном изношењу неспоразума са другим учесницима у грађењу , али је овај први ударац на интегритет сопственог дела ипак уденуо у текст извештаја са конгреса

архитеката . (Види: XI Интернационални конгрес архитеката у Холандији 1927. године, Технички лист, бр. 12, Загреб 1929, 183185, репринт у овој књизи).

7) Сликар, ликовни критичар и архитекта по основном образо­вању, Бранко Поповић је објавио опширни текст о згради Пави­

љона који вреди цитирати у целости:

"Једна пријатна новина обрадовала је крајем прошле (1928) године београдске уметнике и пријатеље уметности. На оном карактеристично истакнутом месту пута који води око самих

градских бедема, на Малом Калемегдану, саграђен је Уметнички

павиљон. То је дело београдских уметника , вредних ГОСПОђа из Удружења пријатеља уметности "Цвијета Зузорић" , Београдске општине и просвећених дародаваца.

60

На дан 30. децембра Уметнички павиљон је отворио своја врата уметничким делима и њиховим обожаваоцима . Тако је задовољена, привремено и на известан начин, једна насушна потреба Београда. Сви који овоме допринесоше могу мирне

савести гајити уверење да су извршили једну вишу грађанску дужност. Они су створили дом у чијим ће се дворанама скупља ти Београђани да посматрају дела својих уметника . Током времена , надамо се, низаће се на зидовима Павиљона, испред њихових

очију , стотинама пројеката разних предмета из примењене

уметности, стотинама пројеката из архитектуре , стотинама и хиљадама цртежа, слика и скулпторских дела . Као у огледалу,

гледаће пажљиви посетиоци у својој уметности себе саме, свој у

слику и облик, свој израз, дух и душу, своје огњиште , покућство и дом, једном речју , своју јавну и своју скривену унутрашњу личност . Тако ће се, у узајамном утицању, развијати , префињавати и усавршавати стваралачки дух уметника и

посматрачки дух друштва . Док једнога дана народни геније не почне излучивати , као што шкољка бисер излучује , ремек дела која ће бити право отелотворење душевног живота народног.

Не може се довољно подвући значај једне добро организоване

изложбене зграде по уметнички развитак. Нама се чини да и саме

ГОСПОђе из заслужног удружења "Цвијета Зузорић" ово не УВИђају у довољној мери и да стога нису баш сасвим начисто с питањем једног правог Уметничког павиљона, ни с тим какав он

треба да буде , чему и како треба да служи.

Оно што је за књижевност и науку библиотека, оно што је за

музику концертна дворана, а за молитву црква, то је за уметност музеј и изложбена зграда. Познато је да се уметничка дела

израђују у засебним радионицама и да су за њихово стварање

потребни, пре изложбене зграде , још многи други, важииј и

услови. Али се исто тако зна да се скоро сва израђена уметничка

дела, редом, излажу заједно у изложбеним дворанама , под истим

светлосним и декоративним околностима и на домаку једно

другоме. Ту она налазе своје обожаваоце и купце , своје место у

друштву , своју уметничку и економску коту: Ту се она упоређуј у , надмећу, одабирају. У томе лежи скривени, дубоки значај добро

организованих изложби, што је вазда везано, поред осталога , за добру изложбену зграду. То што се зна, и када се зна , да на

извесном месту постоји увек само изложба уметничких дела ,

уређена под најповољнијим светлосним и декоративним

околностима, удобна , зими топла, лети прохладна, чиста, где се

добијају утисци само једне врсте и само извесна , одређена

душевна расположења , чини те свест навикне односити се према

изложбеној згради као према библиотеци, позоришној

слушаоници, дворани за концерте , дворани за предавања или

цркви. Она му постане једна врста душевне потребе и, често још више , животне потребе . Тиме уметност неизмерно много добија .

Лепо је речено да се на сваком месту Богу моли када је ум и срце

за молитву. Али та истина није спречила људе да подигну многобројне богомоље у славу Богу , међУ којима има лепших , величанственијих , ближих нашој замисли Бога , и других, мање

успелих. А кад би се хтело утврдити да ли већи број верних више

воли заједничку молитву у богомољи или индивидуалну ма где , уверени смо, ослањајући се на психологију гомила, да би прва однела велику победу. Они који се баве књигом знају за многе ,

често врло префињене услове под којима се најбоље чита и пише.

Исто је и са предавачима. Да и не говоримо о условима

акустичности, који морају владати у једној дворани где се свира и

пева и о којима се читава једна грана науке и технике стара. Исто тако постоје, и то још у већој мери јер су сложенији, многи и врло

префињени услови под којима се повољно излаже. Људи од

искуства све ово врло добро знају. И никоме обавештеноме не би

ни на крај памети дошло да побрка изложбену дворану са

двораном за музичке концерте , са двораном за предавања, са

салом за забаве и игранке, или све ово са црквом. Архитектура

чини јасне, одређене и до ситница изражене разлике између

разних врста дворана или грађевина које израђује за ове поједине , оволико различите намене. Још мање би једном обавештеном архитекти пало на памет подухватити се да

архитектонски реши једну дворану у којој би се имале наизменично организовати и смештати забаве и игранке,

изложбе, предавања, концерти, позоришта и друго. А изгледа, на

жалост, да је qаш ово тражено од архитекте Г. Александра

(Бранислава, прим. З.М.) Којића, при подизању Уметничког павиљона .

Стога , са гледишта уметничких потреба, Уметнички павиљон

није успео у пуној мери. Задатак је био без довољно потребног.

разумевања постављен и без икакве нужде веома компликован.

Архитект је при овоме само утолико одговоран што је пристао да

буде саучесник у грешакама послодавчевим у питању основе

програма. А када је веli на ово био пристао, он је ипак успео да се нађе и дао је грађевину за коју се не може реliи да је плод једне

компликоване архитектонске концепције . Ако покушамо васпоставити 'програм Павиљона , ослањајуliи се на његов распоред и изглед како га видимо, добиliемо следеliи задатак.

Једно удружење жели подиliи једну велику дворану, декоративно обрађену, у којој liе се приређивати свечани скупови, забаве и

игранке. Уз дворану је потребан један мали салон за пушење и

закуску с ногу, један мали биро и гардероба . Два велика монументална улаза, један са приступне стране, други из баште,

тако да води и на терасу, треба да даду грађевини привлачан

изглед. Овакав задатак архитекта је решио добро. Али, н",ма

изгледа да је он од свега онога што му је послодавац евентуално био изнео као своју жељу узео само ово, да би спасао себе као

архитекту и остао у границама архитектонских могуlшости. Ми

верујемо да архитект зна да овакав павиљон не одговара

условима које архитектура поставља за изложбене зграде , да он

као дворана исто тако не одговара условима које архитектура

поставља за музичке продукције или предавања . Ми верујемо да

архитект зна да његов павиљон потпуно одговара само задатку

који малочас васпостависмо. Па и ту се морају учинити извесне

ограде. Ако се мисли употребљавати и за скупове који треба да

трају дуго и који представљају, можда , и ручкове или вечере , као

што се дешава, или који условљавају велики број лица која желе

да седе за столом, док би се друга забављала игром, онда павиљон

и у овом погледу није успео. Ми знамо да су вредне и заслужне

Госпође из Удружења "Цвијета Зузориli" желеле да се под један

кров , и за релативно мали новац, сместе и простори за изложбе и

простори за концерте и простори за предавања и велика сала за

забаве. Пошто је то из финансијских разлога било немогуliе ,

поред тога што по нашем мишљењу овакав програм излази из

оквира задатка самога Удружења, то су се све ове жеље свеле на

то да исти простори служе свима овим наменама , што је опет , као

што раније изнесосмо, архитектонски немогуliе. (Архитект) је

направио зграду са једном великом, декоративно пријатном ,

просторно обједињеном двораном. Да ли ј е само ово желео и

послодавац? Тако изгледа , ј ер би иначе било несхватљиво зашто

је само за један скупоцени плафон, који је изложбеном простору потпуно непотребан , жртвовао скоро четвртину свога новца, који

је тешком муком, сопственом и многих других, скупио за

подизање Уметничког павиљона . Спољна архитектура Павиљона

је добра утолико што је у маси обједињена услед једног великог

простора, који га целог испуњава. Али остали простори, које

поменусмо , у спољној архитектури нису среliно изведени. Они као

масе не припадају главној паралелопипедној маси грађевине,

односно дворане, они су у форми произвољни и прилично неуку­

сни, што нарочито важи за улазе . Ситна другостепена пластика и

детаљи на целој грађевини су дати у једној пријатној

једноставности . Поморишчев прозор на главном улазу, изведен у

вишебојном стаклу , укусно је урађен, али дејствује прилично

хладно. Настасијевиliеве фреске, на плафону главног улаза, схваliене у великом и монументално, не чини утисак који би по пријатности и снази био раван уложеном труду. Његове одличне

фреске у зборници Београдске општине далеко су више успеле.

Зашто Уметнички павиљон не одговара довољно уметничким потребама и откуда је то дошло? Савремене изложбене зграде изграђују се у најјевтинијој солидној конструкцији, у најједно­ставнијој архитектури, без икаквог декоративног украшавања , без скупоценог материјала: камена, вештачког мрамора, штука , финог дрвета итд . Поготову када се нема довољно новаца. Оне у

спољној архитектури показују само своју унутрашњу структуру на најискренији начин, без икаквих непотребних пластичких

. покрета, без реминисценција из старих стилова. Унутра изло­

жбена зграда има да обезбеди што савршеније осветљење, што

више површине за постављање слика , LЏTO више различитих

простора за погодно излагање скулптуре . Њен једини декор

изнутра треба да буду изложена уметничка дела. Према томе,

изложбена зграда треба да има читав низ мањих и веliих простора

са голим зидовима, са плафонима од стакла, са инсталацијама за

брзо мењање , померање и преграђивање зидова и, нарочито, са инсталацијама за регулисање осветљења. Шта liе једној

изложбеној згради једна онолика дворана као што је она у

61

Уметничком павиљону , кад је њу тешко преграђивати и кад она

изгубио сву своју лепоту када се ово учини? Шта liе овој дворани онако скупоцен и онако висок плафон, када се, за изложбе,

закрива платном, које се спушта до половине висине дворане? Коме данас, после .ове прве изложбе , није јасно да проблем

осветљења у овој дворани није добро решен и коме човеку од

искуства није схватљиво да liе се у овом погледу мало што моliи поправити, јер када је зграда грађена није мишљено на изложбе , веli на нешто друго, а када је дворана грађена мишљено је само

на оно друго, што веli неколико пута истакосмо, на свечане скупове? Да је на изложбе мишљено, био би исти овај простор који обухвата садашњи Уметнички павиљон издељен на више, на

бар пет изложбених просторија , снабдевених свима потребним

инсталацијама за најповољније излагање и осветљење уметнич­

ких дела.

Где је узрок што је питање Павиљона овако непотпуно решено? Удружење "Цвијета Зузориli" ставило је себи у задатак да пома­

же, поред ликовних уметности, и музику и књижевност. Стога је гајило жељу да све ове гране уметничког стварања стави под

један кров . А када их није могло, услед недостатка новчаних

средстава, раздвојено, у засебним дворанама, удомити, она је

дошла на мисао да их све скупи у исте просторе, управо, у овом

случају, у један простор. А то је, као што смо изнели и као што се показало, немогуliе. Ми смо мишљења да је требало поступити

друкчије. У Београду се осеliала највеliа оскудица за изложбеном

зградом. Требало је изградити само изложбену зграду, онакву као

што напред "Изнесосмо, новцем који је стајао на расположењу или

још и са малим задужењем, и ставити је потпуно ликовној уметности на расположење, београдској, земаљској и светској. У

овакву зграду, у овакав и у овом правцу организован Уметнички павиљон увести, у колико је то могуliе , и остале уметности. У

кругу укусно постављених и савршено осветљених слика и

скулптура и књижевник и музичар , верујемо, осеliао би се

пријатније него у једној дворани која има изглед претенциозне ,

чак и луксузне елегантности, а која у ствари ништа није друго до

просторија за изнајмљивање свакоме и сва чему. А познато је да,

где се пријатно осеliају уметници, ту се, безусловно, пријатно

осеliају и остали грађани .

Међутим , ако се решење Уметничког павнљона посматра са гледишта , да је боље ишта него ништа или са гледишта потпуног

неуспеха Удружења ликовних уметника у овоме послу, онда је

оно и овакво сјајно и за похвалу.

(Бранко Поповиli , Уметнички павиљон у Београду. Јесења

изложба београдских уметника, Српски књижевни гласник , књ.26,

Београд 1929,209-213)

8) У свом "Животопису" Којиli бележи како се "у канцеларији

Министарства грађевина Даница (МиловановиIi) срела са својим будуliим мужем Браниславом Којиliем, касније професором

Универзитета и академиком, и ступила с њим у брак 8. фебруара 1926 године у Саборној цркви у Београду". Којиli , даље, наводи

како су после напуштања Министарства грађевина супружници

отворили "канцеларију овлашliеног архитекте, која се водила на име Бранислава . Тако је улога Данице остала мање видна , иако је

она стално била равноправна". За разумевање Даничине улоге у заједничким делима од значаја је Којиliева оцена да су се "у току

рада исказале склоности супружника за решавање специфичних

архитектонских прблема , па су се постепено и њихове улоге

диференцирале и осамостаљивале. Тако је Бранислав имао

важнију улогу у решавању функционалних и коструктивних про­

блема а Даница више у обликовним и декоративним проблемима.

Даница је врло добро цртала и имала посебни осеliај за

усклађивање боја , па се то изразило у заједничком пројектова­

њу" , закључује Којиli . (Животопис ... , Биограcilија Данице Б .Којиli, рукопис, 21.)

9) "Услужни потпис" је веома раширена појава у међуратној архитектури која ствара пометњу у атрибуцији дела. Архитекти

који нису поседовали овлашliење за самостални рад , или из било

којих разлога нису желели да ставе свој потпис на пројекат,

обраliали су се својим колегама , грађевинским инжењерима и

овлашliеним архитектима, са молбом да потпишу њихова дела и

тако их учине валидним у законом прописаној процедури.

10) Jozef Gocar, Nacrt lIpravy vyskove regulace Husova namesti v Hradci Кralove, 1923 U : Styl, god.v, Prag 1924-1925, 6.

ОСНОВНА ТИПОЛОГИЈА

ГРАЂЕВИНА ЈАВНИХ

НАМЕНА ИЗГРАЂЕНИХ

У БЕОГРАДУ ОД 1830. ДО

n this рареу, through the analyses ој 1 the structure built in Belgrade between 1830-1900, some ој Ље basic types ој

spatial organization ој public buildings ауе defined, depending оп their purpose and content, their position within the urbantissue, size and basic characteristics ој Ље spatial jorm. Based оп Ље above-mentioned typological researches, it саnЬе concluded ЉаС сЬе jocused buildings have а special place in Ље development Q! Ље modern Serbian аусЫСесСuуе because Љеу show, despite Turkish domination ој Serbia at that

1900. ГОДИНЕ

Мирјана Ротер-Благојевиh

time , сЬе ассерсаnсе and developing ој Ље пеш суре ој spatial organization which characterized Ље regions north ој Ље Sava and Ље Danube, in Ље Austro-Hungarian МоnаусЬу, and also the developed Еuуореаn centers. Јс саn Ье also noticed, even numerous examples within some types ој buildings ауе nоС presented, that the basic schemes ој сЬе spatial organization jormed in this period Ьесаmе the marki ng points шЫсЬ served as basic јоу

development ој muсЬ mоуе complex and mоnumеnсаl structures in the jirst half ој the хх century.

'"

Опште карактеристике грађевина и

критеријуми за типолошка проучавања

Млада, тек обновљена српска кнежевина, касније

краљевина, започела је , првих деценија после

ослобођења од дуготрајне турске власти , успоста­

вљање и обликовање савремених државних и

друштвени х установа угледајуhи се, у почетку, на

примере из непосредног окружења, са простора

Карловачке митрополије , а касније и из развије­

них европских центара, као што су били Пешта и

Беч. Осим првих државних здања за смештај

државних установа (управних, административних, судских органа и војске) , већ од тридесетих годи­на 19. века , градиле ' су се и прве здравствене,

образовне, културне, научне и друштвене установе.

Општа карактеристика изградње грађевина

јавних намена у Србији током 19. века је да, и

- УДК:725" 1830-1900" (497.111)

било условљено скромним могуhностима земље ,

са још увек недовољно развијеним грађевинарст­вом. Доласком школованих градитеља из Аустро­

угарске Монархије , од четрдесетих година века,

оставрено је непосредније преношење уобичаје­них схема карактеристичких за пројектовање функционалних државних и друштвених здања у

средњој Европи. Здања јавних намена грађена у Београду и целој земљи постепено су , током

друге половине века, добила сложенију простор­

ну структуру, условљену академским принципима

пројектовања, што се посебно уочава код зграда

изграђених током последње две деценије века , са сложенијим просторним организацијама монуме­

нталнијих размера.

у досадашњим истраживањима архитектуре 19. века у Србији и у Београду уочава се недостатак

поред њихове разноврсности и заступљености типолошких проучавања и упоредних анализа

различитих врста, оне углавном нису . биле просторне организације грађевина, посебно јав­монументалних размера и бројне, те су претежно них намена. Преовладавају описи унутрашње биле сконцентрисане у престоници Београду. организације појединих значајних грађевина, без Такође , због релативно лоших економских и детаљније анализе карактеристика њихове про­финансијских прилика у земљи, као и немогућно- сторне организације и дефинисања одређених ти­сти брже изградње , услед малог броја школова- пова у односу на карактеристике плана.2) Извесну них грађевинара и несташице грађевинских тешкоhу у истраживању просторне организације материјала, све до последње три деценије века грађевина овог периода представља чињеница да веhина државних и друштвених установа била је , је сачувано релативно мало изворних података о по свом оснивању, смештена у постојеhим зграда- просторном склопу зграда коју су каснијем пе­ма, првобитно грађеним за другу, претежно стам- риоду порушене , као и о аутентичној просторној бену, намену.l ) организацији појединих сачуваних зграда.З)

Већ код првих државних здања, изграђен~х Већ је напоменуто да грађевине јавних намена

средином тридесетих година, учињен је потпуни грађене у Београду током 19. века чине веома прелаз на нови тип просторне организације, што шир оку категорију којом су обухваhене бројне је био одраз угледања на зграде сличне намене у зграде различите намене и садржаја. Њихово

Земуну и Панчеву и последица преласка на нове класификова.ње на одређене врсте, у зависности

материјале и технике грађења које су донели од карактера намене којој служе и специјалности

градитељи придошли из ових крајева. Прва садржаја који су у њих били смештени, као и

државна здања била су релативно малих размера ИЗУЧ31шње њихових просторних И функционалних

и једноставне просторне организације, што је карактеристика, имају посебан знаtffiј за истражи-

62

вање развоја градитељства у Србији јер , између

осталог, омогућавају и сагледавање утицаја наме­

не и градитељског програма на обликовање прос­

торне структуре појединих врста грађевина и тра­жење њихове примене у различитим стилским пе­

риодима. Истраживање токова формирања и раз­

воја грађевина јавних намена овог периода зна­

чајно је и са становишта савременог градитељ­

ства јер омогућава откривање одређених закони­

тости везаних за њихово обликовање и уочавање

карактеристичних типова просторне организаци­

је, који су примењивани код појединих врста или

су били заједнички за различите врсте грађевина.

Осим класификовања грађевина на основу њихо­

ве намене и садржаја, што се у литератури често поистовећује са типологијом,4) неопходна су и детаљнија типолошка проучавања просторне

организације и диспозиције појединих каракте­

ристичних делова грађевина, као и истраживање

утицаја бројних чинилаца (као што су положај зграде, примењени конструктивни систем, компо­

зиција целине и друго) на обликовање простор­ног склопа, како би се дефинисали одређени

типови просторне организације, карактеристични

за посматрани период, и утврдио њихов однос

према укупном градитељ ском наслеђу.

Типолошка проучавања могу се односити на ист­

раживање појединих типова у оквиру одређене

врсте грађевина (према намени), а могу обухва­

тити и грађевине различитих намена. У колико посматрамо укупни развој градитељства, можемо

уочити бројне примере који указују на чињеницу

да су одређени типови просторне организације ,

током историје, примењивани код различитих

врста грађевина, без обзира на њихову намену.

Критеријуми на основу којих се могу успоставити одређени типолошки прегледи грађевина истих

или различитих намена су бројни. На формирање

одређеног типа могу утицати: функција и

технички захтеви везани за одређене садржаје,

положај који зграда заузима у оквиру урбане структуре, конструктивни склоп, жеља за

постизањем одређеног композиционог решења

истицањем појединих делова зграде, захтеви

везани за стил који преовладава у одређеном периоду и друго.

Поред великог броја разноврсних чинилаца који могу утицати на формирање одређеног типа,

типолошка проучавања усложњава и чињеница

да долази до комбиновања и прожимања планова,

те се јављају бројни комбиновани и сложени облици, као и варијанте решења у оквиру

појединих типова просторне организације. 5)

Како је у Београду током 19.века изграђен релативно већи број грађевина јавних намена

(мада нису бројни примери унутар појединих врста), осим класификације грађевина у односу на њихову намену и садржај, могу се успоставити

63

основни типолошки погледи, који би обухватили све карактеристичне грађевине (за које су доступ­ни подаци о њиховом плану) различитих намена, и дефинисати одређени типови: у зависности од

положаја који зграде заузимају у односу на околну урбану структуру, њиховог основног

облика и од карактеристика просторног склопа и

унутрашње организације.

Осим наведених критеријума, одређене типоло­

шке карактеристике могу се посматрати и у

односу на истраживање положаја појединих

значајних унутрашњих простора (као што су улазне зоне, хоризонталне и вертикалне комуни­

кације, санитарне просторије и друго).

Класификација грађевина у односу на њихову

намену и садржај:

1. Државне установе - управне и административне зграде ("Совјет" , Стари државни савет, Држав­ни савет и Главна контрола, старо Минис­

тарство финансија, Министарство грађевина и

управа фондова, Министарство правде, Минис­

тарство војске и морнарице , Министарство шi­родне привреде и руда, Управа вароши, Окруж­

ни суд И Главна команда и др.) ; 2. Резиденције владара - дворови (Стари конак,

Дворац за престолонаследника Михаила, Стари

двор); 3. Војне установе - касарне и војне школе (Вели­

ка касарна, Палилулска касарна, Тобџијска ка­

сарна, Коњичка касарна, Артиљеријска школа,

Војна академија); 4. Црквене установе - управне и образовне наме­не (Београдска митрополија и Богословија);

5. Здравствене установе - болнице ("Солдачки шпитаљ у Савамали", Војна болница на Врача­

ру, Варошка болница); 6. Образовне и научне установе - основне школе,

гимназије и "Академије" (Дорћолска основна школа, Палилулска основна школа, Виша

женска школа, Мушка полугимназија, Велика

школа, Метеоролошка опсерваторија) . 7. Установе културе - позоришта, читалишта,

библиотеке и музеји (Београдско читалиште, Народна библиотека и музеј, Позориште на

Стамбол капији).

8. Друштвене установе - домови (Дом сироте деце, Дом" Светог Саве", Официрски дом).

9. Меркантилне установе - банке и р1тедионице

(Народна банка, Београдска задруга и Класна

лутрија). 10. Хотели ("Грчка краљица", "Код јелена",

"Лондон" , "Балкан", стара "Српска круна",

"Париз", "Булевар", "Македонија", нова

"Српска круна", "Српски краљ" и други).

11. Саобраћајне зграде (Београдска железничка станица).

12. Зграде посебне намене (Затворена пијаца -тржница).

Уочава се да код појединих врста грађевина јавне

намене постоји релативно мали број примера -код неких врста само једна или две грађевине -па се не може дати свеобухватнија анализа

типова просторне организације зграда исте врсте.

Такође је приметно да је веhи број грађевина

различитих намена имао исто или слично

просторно решење, што указује на чињеницу да

њихова намена није имала пресудан утицај на

формирање просторног плана.

Класификација грађевина у односу на љихов

положај на парцели

Уколико посматрамо грађевине јавних намена са

становишта положаја који заузимају у односу на

околну урбану структуру, уочавамо две основне

групе:

1. Слободно стојеће зграде, које имају слободне све четири стране и могу бити изграђене:

- у унутрашњости парцеле ("Совјет", старо Мини­

старство финансија, Стари конак, Палилулска

основна школа, Варошка болница, Војна

болница, Велика касарна и др.);

- уз регулациону линију једне улице (Дворац за

1 Слободно сшојеhе зzраде

+----+~

] [

11 Уzрађенезzраде

1. Зграде iI

уграђене о саједне ~ стране

2. Зграде уграђене 9

са обе ~ стране

~ JJВI

l~

Ј Класификација zра!Јевина у односу на њихов

йоложај на йарцели

64

престолонаследника Михаила);

- уз регулациону линију две улице, на углу

(Артиљеријска школа, Министарство грађе­вина, Министарство војске и морнарице, Стари

двор, Официрски дом и др.);

- на слободном јавном простору - тргу, или

окружене са све четири стране улицама тако

да чине градски блок (Позориште на Стамбол капији).

2. Уграђене зграде, које могу имати суседне згра­де дуж једне или више страна, па разликујемо:

- зграде уграђене само са једне (обично бочне) стране, које могу бити постављене уз регула­

циону линију једне улице ("Ћумрукана") , затим, уз регулациону линију две улице, на

углу (Управа вароши, Богословија, хотел

"Лондон" и др.), односно, уз регулациону линију три улице, на два угла (хотели "Српска

круна" и "Српски краљ");

- зграде уграђене са две (обично бочне) стране , које могу бити постављене уз регулациону

линију једне улице, тако да су им главна и

дворишна фасада слободне (Министарство правде, Дом "Светог Саве", хотели "Касина" , "Париз" и др.), или уз регулациону линију две

улице, на углу, тако да имају две уличне фасаде (Класна лутрија, Народна банка, хотел "Грчка краљица" и др . ).

Уочава се да је највеhи број грађевина јавне намене 19. века имао угаону позицију, са две

репрезентативно обрађене фасаде и углом

наглашеним у облику посебног композиционог мотива, као израз жеље за постизањем

монументалног и репрезентативног утиска.

ТаКОђе, запажа се да су зграде грађене тридесе­тих година биле претежно лоциране у унутраш­

њости парцела, као слободно стојећа задања, док

су зграде грађене касније углавном биле

прислоњене уз регулациону линију улице, што је

последица урбанистичке политике која је тежила

да зграде грађене у централној зони вароши буду

постављене на регулационој линији улице и да са

суседним зградама образују низ.

Тиiiолоiија ipaljeBUHa йрема љиховом основном облику

Један од критеријума на основу кога можемо издвојити карактеристичне типове грађевина је њихов основни облик.

У очава се да је велики број грађевина јавних намена посматраног периода, без обзира на

различите намене, имао исти или сличан облик

габарита и то најчешhе у виду издуженог

правоугаони~а (нарочито у класицистичком периоду). Из овог сажето г облика развијала су се одређена варијантна решења. Код појединих

зграда су се, како би се повеhао њихов капацитет,

додавала дворишна крила различитог облика. Такође су, као последица жеље да се оствари

одређена архитектонска композиција и истакну поједини делови прочеља, коришћени и ризали­

ти , што је доприносило ожив.iьању равних повр­

шина фасада. Њихова употреба није увек била производ функционалних захтева да се изрази

унутрашња организација простора и нагласе

поједини значајни делови зграде (као што су свечане сале , вестибили, степеништа и др.), већ је то најчешће био одраз придржавања академских

принципа компоновања фасада, без обзира 'На

унутрашњи распоред ПрОСТОрИЈа.

Код појединих типова грађевина њихов основни

облик произашао је из одређених функционалних

и технолошких захтева везаних за намену и

садржај. То је био случај код позоришних зграда

чији је облик условљен обликом и положај ем

аудиторијума и бине .

Такође , поједине грађевине су својим обликом следиле одређена традиционална решења кара­

ктеристична за своју намену. Тако су неки хотели

имали квадратни облик са унутрашњим двори­

штем по угледу на старе ханове, карактеристичне

за претходни период , те је њихов облик био одраз

прихватања традиционалних облика код одређе­

них типова просторних решења.

На основни облик појединих грађевина утицао је

положај који су заузимале у оквиру урбане струк­

туре , као и облик саме парцеле. Овај утицај се нарочито уочавао код угаоних зграда чији се

облик прилагођавао угаоном положају и облику

угла.

у односу на наведене аспекте могу се издвојити

одређени карактеристични основни типови. У

оквиру њих уочавају се извесна варијантна

решења, у зависности од тога да ли је у питању

сажет или развијен облик габарита (са бочним или централним и ризалитима и крилима који се

јављају у разноврсним варијантама на главним и

дворишним фасадама).

1. Зграде правоугаоне основе - основни сажет облик (Дом "Светог Саве");

- развијени облик са ризалитима на главној фа-

сади - средишни и два бочна (Државни савет и Главна контрола) или на главној и дворишној фасади - два бочна на главној и средишњи и

два бочна на дворишној фасади (Министарство

грађевина);

- развијени облик са крилима - једно дворишно крило у средини или бочно (Варошка болница,

"Ћумрукана", Министарство правде и др.), или два бочна дворишна крила (Војна болница), или једно дворишно крило дуж бочне и задње ивице парцеле (стари хотел "Српска круна"), или средње и два бочна дворишна крила

(Митрополија) , или два бочна крила на

65

Тийологија граЬевина uрема њиховом основном облику

Ј Зграде йравоугаоне основе и

одговарајуhu развијенu оБЛ1ЩU

$ -ф-ffi $-& -41 Ф шОО

п Зграде квадрашне основе

II Стари двор

ЈП Зграде сложене основе

III Позориште на Стамбол капији

а . Дом" Светог Саве"

б. Државни савет и Главна

контрола , Министарство

грађевина

в . Варошка болница, Хотел

"Српска круна", Војна

болница на Врачару,

г. Капетан Мишино здање,

Стари кона к, Палилу­

лека основна школа

t?ђ.

IVYzaoHe з граде

IV

Хотел

"Булевар"

Хотел" Русија "

Народна банка

Хотел "Грчка

краљица"

Дорћолска

основна школа

Официрски дом

главној и дворишној фасади (Дворац за престолонаследника Михаила);

- развијени облик са ризалитима и крилима -један средишњи ризалит на главној и дворишној фасади и два бочна крила на

дворишној фасади (Капетан Мишино здање), или садашњи и два бочна ризалита на главној

фасади и два бочна дворишна крила (старо Министарство финансија), или средишњи и два бочна ризалита на главној фасади и средишњи

и два бочна дворишна крила (Стари к<щак,

Палилулска основна школа).

2. Зграде приближно квадратне основе - просторна структура развијена око унутраш­

њег дворишта (хотел "Српска круна");

- просторна структура развијена око централног

хола (Стари двор).

3. Зграде сложене основе

- са језгром у облику издуженог правоугаоника на који су придодати делови различитог облика тако да је обликована сложена форма

(Позориште на Стамбол капији - језгро чине аудиторијум и бина, а додати су холови,

степеништа , гардеробе и сл.).

4. Зграде чија се основа прилагођава угаоном

положају

- без посебно наглашеног угла, само са два

крила која се развијају дуж регулационих линија две улице (хотели "Македонија" и "Булевар"), или исто решење са додатним дворишним крилом (хотел "Русија");

- са посебно наглашеним углом - засеченим или заобљеним углом и корпусом приближно квадратног облика, са унутрашњим двориштем (хотел "Грчка карљица"), или са корпусом у облику блока, са застакљеним холом (Народна банка).

Типологи.ја грађевина у односу на каракте­

ристике љихове просторне организације

Уколико зађемо дубље у саму структуру грађевина, могу се дефинисати одређени типови у односу на карактеристике њиховог просторног

склопа и распореда просторија код главног

корпуса и крила зграде .

1. Грађевине подужног плана - код којих се про­сторије нижу дуж комуникација- ходника у правцу подужне осе правоугаоног корпуса и

дворишних крила (уколико постоје).

- двотрактна решења - два шира тракта са

просторијама, које се подужно нижу, са ход­

ником између трактова (среће се код већег

броја грађевина намењених државној управи и администрацији - старо Министарство финан­сија, Државни савет и главна контрола,

66

Министарство грађевина и др, али и код

хотела - "Лондон" и "Париз")

- једнотрактна решења - један шири тракт са

просторијама, које се подужно нижу и ходник

који их повезује. Ово решење може се јавити у

оквиру правоугаоног корпуса, где је ходник са

дворишне стране (Варошка болница, Палилул­ска основна школа и др.) и код правоугаоног корпуса са дворишним крилом, код кога је

ходник уз бочну ивицу пацеле (Министарство правде) или према дворишту, тако да се прос­

торије осветљавају преко ходника (хотел "Касина"). често је и код угаоних зграда, код

којих се једнотрактна крила, са ходником са

дворишне стране, пружају дуж регулације двеју

улица (Дорћолска основна школа) или око

1 ГраЬевине uодУЖНО2 йлана

1. ДвоiJ1ракiiiна решења

~--+) - ---r-

2. lедношоакшна Dешења з. Комбинована решења

п ГраЬевине ценiJ1ралноz lП ГраЬевине сложеноz Llлана йлана

Тиuологија грађевина у односу на

караК,шерисшике њихове uросшорне

организације

/

унутрашњег дворишта, са три стране (Старо здање).

- комбинована решења - са комбинацијом јед­нотрактног и двотрактног решења код главног

корпуса и дворишних крила. Главни корпус

може имати двотрактно решење, са ходник ом

према дворишту, док дворишна крила могу

Примери граl)евина йодужног йлана

.lедноШракШно решење-Палuлулска основна школа - iiлан Йрuзе.мља

(Несшоровuh, Е., рукойuс, нав.дело, сл. 115, црiuеж: М.РоШер)

о .

L.:>.

I

Двошракшно решење -Дом . " СвеШО2 Саве"

- iiлан Йрuзе.мља (доку.менШацuја ЗЗСКГЕ, А Ј2051, цршеж: м.РоШер

L;,.

I

! I

Комбиновано решење - Војна болница - скица основе Йрuзе.мља

(у: Ђурuh-За.моло, Д. 'Градuшељ Ееоzрада', нав,дело, Невола, Ј. , сл. l. цршеж: М.РоШер)

имати један тракт, такође са ходником према

дворишту (Војна болница) или главни корпус и једно крило могу имати једнотрактно реше­

ње, са ходником према дворишту, док друго

крило може имати два тракта са ходником

између (хотел "Српски краљ") или главни корпус може имати два тракта са средишњим

ходником, а дворишна крила један тракт прос-

торија и ходника ка дворишту на који је придодат санитарни блок (Капетан Мишино

здање).

2. Грађевине централног плана - настале су на

традицији просторне организације атријумске купе, код које се просторије групишу око

унутрашњег дворишта - са једним трактом просторија и застакљеним ходником оријенти­саним ка дворишту, који обухватају двориште

(хотели "Грчка краљица" и "Српска круна") ; или са једним трактом просторија и ходником у

виду галерије који обухватају централни хол , "зимску башту" са застакљеним кровом (Стари двор) . . .

3. Грађевине сложеног плана - које имају специ­

фична просторна решења произашла из функ­

ционалних захтева везаних за њихову намену .. Могу се састојати од централног језгра право­

угаоног облика (код Позоришта на Стамбол капији оно садржи гледалиште потковичастог

облика и бину) на које су придодати други

простори квадратног и правоугаоног облика

(хол, степеништа, гардеробе) .

Јављају се и разуђени облици , нарочито код гра­

ђевина постављених на углу (код Официрског дома корпус се развија у облику два крила, од којих једно садржи салу за балове са галеријом, а

друго једнотракт са канцеларијама, повезани

посебно обликованим кружним вестибилом, са

кружним степеништем) .

Сложена просторна организација појављује се и у

облику затвореног блока неправилног облика

(код Народне банке с два једнотрактна крила са канцеларијама и ходницима, која са две стране

обухватају репрезентативан хол (са трокраким степеништем и застакљеним кровом и свечаном

двораном лоцираном у унутрашњости блока).

ОСНОВНИ закључци

На основу изложених класифи:к,рција и типолошких

прегледа грађевина јавних намена изграђених у

Београду од 1830. до 1900. године, може се закључити да је преовладавао тип правоугаоне основе, сажетог и

развијеног облика, са ризалитима и дворишним

крилима. Јављају се и малобројни примери приближно

квадратног облика, који настављају традицију просторне организације са унутрашњим двориштем

или централним ,холом. Бројнији су примери угаоних

зграда чији се облик прилагоljавао облику парцеле.

у односу на карактеристике саме просторне орга­

низације, уочава се да је она, без обзира на различи-

67

. , , 10 .,..--,.- -+ Пример граl)евuне ценшралноz йлана - Краљев

двор - йлан основе йрвог сйраша (докулtенiПа/~ија ЗЗСКГБ, А/5070, цршеж: м.РоШер)

тост намене и садржаја, код веhине зграда била сли­

чна. Преовладавала је подужна организација простора,

у оквиру једнотрактног, двотрактног или комбино­

ваног решења.

Истакнута заједничка карактеристика посматраних

грађевина је било и претежно симетрично просторно

решење, код кога су се основни комуникациони прос­

тори, улазни вестибил и степениште, развијали у прав­

цу попречне осе зграде, док су хоризонталне комуника­

ције, ходници, били постављени управно на њих, у пра­

вцу подужне осе. Уколико је . зграда имала угаони по­

ложај , слична схема је развијана у правцу симетрале

угла. у обичај ено је било да се улазни вестибил посеб­но нагласи на фасади, у облику ризалита, као посебан

архитектонски мотив.

На основу уочених карактеристика просторне органи­

зације, можемо закључити да су грађевине јавне

намене углавном имале релативно устаљену просторну

организацију погодну за различите намене, која је била

прилагођена конструктивним могуhностима и подре­

ђена одређеним принципима класичне композиције.

Тежило се функционалном и рационалном решењу, а

зграде су биле релативно малих димензија. Уколико се

упореде са европским примерима исте врсте и из истог

периода, уочава се да су остварена знатно скромнија

решења и да нису у великој мери коришhене нове тех­ничке и конструктивне могyhности познате у Европи.

Такође нису праhене поједине, тада савремене, тенде­нције у обликовању просторних решења појединих вр­ста грађевина (као на пример позоришта), већ су, угла­вном, преузимана устаљена, традиционална решења.

На крају, неопходно је указати на посебан значај који

су посматране грађевине имале у развоју српског гра­

дитељства новијег доба, јер су код њих формирана и развијана нова решења просторне организације зграда

за смештај државних и друштвених установа, у поче­тку по угледу на непосредно окружење, а касније и на

развијене европске центре. Планови за ове грађевине

израђивани су, по правилу, у државној грађевинској служби (у Главној управи грађевина, касније Минис-

тарству грађевина), а слични типови просторне органи­

зације примењивани су и код зграда јавних намена у целој земљи. Формирани су и прихваhени основни ти­пови просторне организације, који су касније, почет­ком века, даље развијани у знатно монументалнијим размерама.

Напомене: 1) Приказ изградње грађевина јавних намена у Београду током 19. века , са анализом њихове просторне организације и структуре , дат је у магистарској тези Мирјане Ротер "Архитектура грађевина јавних намена изграђених у Београду 1830-1900.Г. " одбрањеној на Архитек­

тонском факултету у Београду октобра 1994.Г. 2) д. Ћуриh-Замоло у књизи "Хотели и кафане 19. века у Београду " , обја­вљеној 1988.г, даје исцрпне податке о изградњи и архитектури ове врсте јавних грађевина, али без просторног плана и типолошких приказа .

/ /

.1 /

.,>'

tJ iO t=t===t----t-

Пример гра!)евuне сложеноz йлана - Народна банка - йлан основе йрuземља

(елабораш Народне банке Србије, цршеж: М.РоШер)

3) Подаци о просторној организацији грађевина јавних намена 19. века могу се пронаћи у бројним биографским , путописним,

историографским и другим делима из овог периода. Проф. Богдан

Несторовић је сакупио обимну грађу о српској архитектури 19. века током истраживања у оквиру Института за архитектуру и урбанизам

Србије и припремио рукопис који није објављен (чува се у Архиву

САНУ, Историјска збирка , бр.14.410) .

4) Међу првим теоретичарима који су архитектуру приказали са аспекта типологије грађевина, кроз историјске и савремене примере

различитих градитељских програма, био је Диран, који је, у својим

објављеним предавањима са Политехничке школе у Паризу, дао при­

каз појединих врста грађевина, њихово порекло и функционалну ана­

лизу, као и идеалне моделе које је аутор препоручивао за поједине

врсте. (Објављено код нас - Дира н, Преглед предавања , Грађевинска

књига, Београд , 1991.). Један од најисцрпнијих приказа развоја поје­диних врста грађевина јавних намена кроз историју објавио је Н. Пев­снер у књизи "А Нistory of Building Types ", Thames and Hudson, London, 1976. 5),Анализа проблема типолошких проучавања у овом раду базирана

је на предавањима проф. др Ј. Нешковића из предмета "Развој и типологија архитектонских објеката" , на последипломским студијама

из "Заштите , ревитализације и проучавања градитељског наслеђа " на

Архитектонском факултету у Београду , 1984. године.

68

IN 1\11 Е 1\11 О RIA1\I1

АЛДО РОСИ

(1931 - 1997)

Алдо Роси је рођен З.маја 19З1.'iод. у Милану, 'где је дийломирао на Архишекшонском факулшейlу 1951 . 'iод. ]Оlи као сшуденш био је зайослен као сарадник у уiuицајном часойису за архишекшуру "Casabella". Унuверзишешску каријеру зайочео је 196З.'iод. као аcuсшенш код Лудовока Керонија у Арецу и Карла АјМОНllна у Венецији. Године 1965. йозван је на Архuшекiuонски факулiuеш у Милану 'где је као йрофесор био задужен за йредмеш Дисшрибуiuивна cBojciuBa 'грађевина. А нгажу је се у исшраживачким йроцесима заЙочеШu.м за време сiuуденшско'i ЙокреШа. Као редовни йрофесор на Йредм.еШу Архuшекшонско йројекшовање сусйендован је једном рейресивном одликом Минuсшарсшва за йросвешу 1971. године, заједно са 'iруйом насШавника. Његово најважније дело из шеорије о архиШекшури, књи'iа "АрхиШ.екiUура града оо, објављено је 1966. 'iод. у Милану. Поред овога, Роси је објавио више радова који йроизилазе из његових исШраживања. ПуБЛЩЏlClТtичка и 'гpaдиcТteљcKa акшuвносш Алда Росија йовезане су и исйрейлешане шако да научне анализе, шеорије II йројекшu чине

једuнсшвен сшваралачкu оЙус. Ј

___ ""--=_. ___________ .... __ ..... _ ... __ """" ... "_ ...... _____ ....,,.....,"""" ........ __ ..... """"'_................ УДК: 929: 71172

Сагледати целокупно дело једног архитекте у

релативно кратком временском периоду после

његове смрти и у ограниченом простору који

један текст може да има, представља незахвалан

задатак. Увек постоји бојазан да нешто остане недоречено или чак ни споменуто а што би

могло, У некој другој прилици, да изгледа од пресудног значаја за стваралаштво архитекте.

Зато овај текст и треба схватити више као подсе­

ћање, одавање поште човеку који је направио

помак, један корак даље у поимању архитектуре,

у схватању окружења у коме живимо па самим

тим у схватању нас самих.

Алдо Роси је рођен З .маја 1931.год. у Милану,

одрастао у Италији, окружен делима велике

архитектуре старих мајстора који су оставили

непоновљиве слике кућа и градова. Дипломирао

је на Архитектонском факултету у Милану 1951. године, у време када су у свету архитектуре били

неприкосновени тзв. модерни принципи. Криза

"Интернационалног стила" и "зонирања" била је

све видљивија, велики "пионири", "поборници" ,

славна C.I .A.M. -овска група старила је нестајала са

сцене, а да "Теат Х" није никад заузео њихово

"херојско" место. 1

у таквом окружењу први радови Алда Росија се

налазе у периоду преиспитивања и трагања за

правим одговором на затечену ситуацију. Било да

Је у питању изражен известан интерес према

технолошким достигнућима у пројекту за

Пежоов облакодер или рецимо несумљив утицај

Адолфа Лоса у вили Версилиа, рационалност

1 Теоретске поставке Алда Росија налазе се у књизи "Архитектура града " (Граi)евинска кљига, 1996), са уводним коментарџм Р. Р<lД9цJ,ffiа.

69

руских конструктивиста која се може препознати

у пројекту Гвозденог Моста за Тријенале у Милану,2 у сваком од његових раних радова постојало је јасно супротстављање принципима

модерне који су били општеприхваћени од стране других архитеката. Роси једноставно није при­

хватао такав модел .

Своје ставове потврдио је и у својим истражи­вачким процесима започетим за време студент­

ског протеста: у својим истраживањима Роси је

указао на драматичну ситуацију у архитектури

сведеног некомуникативног језика, која је влада­ла 50-тих и БО-тих година, која је имала читаву

листу правила по којима је грађена, довољна сама

себи ван времена и простора, и која се најзад

нашла у ћорсокаку никад прихваћена од стране

града и оних који у њему станују . Он је понудио одговор у једној другачијој архитектури чије су се

тихе ненаметљиве одлике ослањале на постоја­

ност у својој индивидуалности и нагласио ус;по­

стављање дијалога између града и архитектуре,

између града и традиције, у сада већ класичној

књизи Архитектура града (L'architeftura della citta), публикованој 19бб.год. у Милану. Овај повратак

у "границе" архитектуре Роси је доказао нагла­

сивши улогу постојећих грађевинских типова у

одређивању морфолошке структуре града и у

његовом развоју кроз историју: архитектура одређена детаљем, планом, типом, морфологијом

и спомеником чини један град. Роси је даље

утврдио сву комплексност процеса КОЈИ утичу на

развој града: град се гради у времену и простору у

коме делају и преплићу се идеје, људи и гради-

, Aldo Rossi, Бuildiпgs and Projects, R. Мопео, Postsclipt

тељи; урбани развој јесте непрекидан процес и на

њега утичу најразличитије силе, интереси друш­

тва и појединаца,економије и технологије - зато

је сваки град специфичан и различит од других.

Архитектура градова остаје као позорница,

сведок , одјек, као слика људи који су је градили.

Градови су одраз наше прошлости, садашњости и

будућности, они су слика наше цивилизације.

Време је показало сасвим јасно да је имао права и

његови ће редови, идеје и принципи остати важни ослонци на целовито и синтетичко гледање и на

архитектуру и на насеља, и на прошлост и на

будућност, и на технологију и културу.1

Зато није ништа необично што се ови ставови могу препознати у његовој архитектури насталој

после 1972. год., када је добио конкурс за уређење гробља у Модени, где је у буквалном смислу при­

менио принципе изнете у књизи. Заправо Росијев

зрео период почиње са пројектима за стамбени

. блок Галартезе (1969) и гробље у Модени (1971) , који представљају идеју водиљу током његовог

путовања кроз свет архитектуре.

Роси је увек инсистирао на томе да он не "измиш­

ља", он се сећа. 3 Као што нас град својом архитектуром учи о прошлости, о људима који су

3 Aldo Rossi, Buildings and Projects, У. Sculi, Т]1е End of Сепtшу Finds а Poet, р . 12

crџy.i.8~~, 11 1:11. JJj~O""""" ~ 1t:t!ll't.II~".~:t'H'f :

! !I!lII!l1I ~a! !I!lI.I!l1I1

1

нам претходили и са којима делимо исто време,

исте сенке, тако је и Роси архитектуром коју је

стварао желео да материјализује то сећање. Свој осећај за илузију и имагинаран простор он је

комбиновао са структуралном, чистом, скоро

аскетском формом која је призашла из народних и класичних традиција. '.

Роси је често наглашавао утицај који је на њега извршио један други архитекта, Адолф Лос. За

обојицу, архитектура је пре свега представљала средство да се прикаже аутентична реалност

објекта. Роси је подвлачио његово посебно

схватање модерне као начина да спознамо ствари

онаквим какве оне стварно јесу. Ново, дакле има

смисла само онда када је радикално, па самим тим

и архитектура нема потребе да повлађује трену­тку јер "стил и техника су пролазни".2

СВојом архитектуром Алдо Роси није желео да нам прикаже пролазност садашњег тренутка већ

архитектуру која је вечна која. сублмира у себи сећање на прошлост али истовремено сажима

време садашње и време које ће бити. Његова архитектура говори сама за себе, приказује свет

онаквим каквим он стварно јесте без икакве

комплексности јер је "свака лепота коју архи­

текта и архитектура могу донети, у ствари

лажна" . l Прозор, врата, кров су елементи који

70

могу доћи до изражаја само ако се ослободе свега

сувишног.

Свет који је Роси желео да нам открије је свет

сакривене , тихе архитектуре, архитектуре у којој

облик и конструкција обитавају без галаме . Куће у којима људи живе и раде, које својом непосре­дношћу, својим присуством У свакодневном

животу постају ново окружење, окружење тако

природно и тако уклопљено да се практично и не

примећује. Роси је желео да се његова архи­

тектура тако интегрише у простор да постане

готово немогуће одвојити облик од функције када ј ој градитељ, архитекта улије живот.

Реалност и сећање су у основи сваке архитектуре,

сматрао је Роси, па и његове : сећање, прошло или

будуће , које је "оковано" у материјалној форми

која је наша реалност. "Дивим се форми, увек ме

је привлачио затворен, чист облик исто као и

разyi)ивање облика. Ово је можда тешко разуме­ти али мислим да између ових форми на постоји

велика разлика. То је исто као граница између

апстракције и натурализма: у сваком добром

архитекти постоји тежња ка натурализму -другим речима настојање да произведе оно што постоји . ', 4

Његова архитектура је показала то доследно

јединство става: куле, куће , виле, гробља , позори­

шта - све је пројектовано у скоро јединственој

форми. Али то никада није било пуко понављање

већ пре напор да се представи обично , створено,

што прећутно води ка апстракцији. За Росија је представљање архитектуре у свом основном,

суштинском облику значило видети ствари,

представити их онаквима какве оне јесу.

Зато је у Росијевој архитектури све очигледно до искрености. Кров, на примеру кућа у Мозоу и

Пергоњи или монументалној структури студен­

тског дома у Трсту, су објекти у којима једноста­

вност покривача даје карактер целој констру­

кциј и . Прозор , као онај на школи у Фањано

Олони, кућама у Ћотоу или они У Галартезеу, нису ствар стила: у својој једноставности изгле­

дају тако да их не можемо ни замислити на други

начин . Стубови на гробљу у Модени или галерије

у Корол дел Конде у Севиљи ослањају се на своју

ј едноставност до вулгарности. Ипак, сензиби­

литет архитекте може, једност&пнии покретом, да преобрази прост облик у суiiтилiнј"претери­вање. Транспарентност и претаривање насупрот

сакривености и стидљивости. Јачина и страст као

противтежа млакости.2

Целокупно Росијево дело карактерише принцип једне и само једне - тоталне архитектуре . Сваку

своју нову грађевину он је стављао у контекст свог целокупног стваралачког опуса који тако

постао оквир једне идеалне архитектуре. Зато је

4 Aldo Rossi , Buildi ngs and Projects, А. Rossi, Q uesti Progetti , р . 10

71

његова архитектура у ствари само фрагмент једне велике идеје: у сваком пројекту он је цртао сву познату архитектуру , која је у исто време и сва архитектура коју је упознао и волео и сва

архитектура коју је желео једног тренутка да изгради. У назаборавним цртежима Роси је акумулирао све пројекте као да су они један фан­тастичан град будућности: куле, куће, димљаке, мостове , слику Сан Карлонеа , стубишта

Галартезеа, кабине из Елбе и кровове Трста .

"Мислим о јединству или систему направљеном

потпуно од делова .... Уверен сам, наиме, да је

архитектура као целовит, као обухватан прој е­

кат, као глобални оквир, сигурно важнија и у крајњем сличају - лепша" , каже роси. 5

Росијева архитектура и цео његов нео-рационали­

зам, заједно са групом "Тенденца" оптуживани су

за некомуникативност, чак одбојност. Роси није

желео да са њима полемише: он је једноставно

видео лице града које је сакривено обичним

смртницима а његова архитектура верно је

одсликавала свет који је он видео . Када мистици

описују свој дожийљај Бога они говоре о личној,

субјективној визији. Роси, нарочито последњих

година, дао нам је у својој архитектури доказ

сопствене визије . Његова архитектура је теста­

мент те визије .

Алдо Роси , први и једини италијански архитекта

који је добио међународно признање , може се

сматрати истинским ствараоцем новог ј езика архитектуре. Постоји изрека: "Само осредњи

имитирају, велики краду. " У том смислу можемо

рећи да је Алдо "украо" од историјског стабла

великих дела архитектуре,6 поново нас упозна­вши с њом, чинећи је блиском и препознатљивом

у једном новом облику. "Увек сам тврдио", напи­

сао је Роси, "да су места јача од људи, да је непо­

мична сцена јача од усменог преношења догађаја.

То је теоретска поставка не моје архитектуре већ

архитектуре уопште." 7 Алдо Роси је иза себе оставио архитектуру по којој ћемо га памтити:

једну другачију визију света , кроз изванредно

смело и дивљења вредно, алегорично преношење

архитектуре у замишљени град будуће меморије.

S А . Rossi, l bid., р. 8 6 G. Cane lla , Dошus 10/ 97, lп Меl1юriаш 7 А. Rossi, А Scie l1tific Autobiografy, р . 50

Драгана Аhu.мовuh