Истина, има још времена до следећег јуна и мале матуре, али већ сада се може постави-

ти питање када је право време да ђаци почну са припремама за овај испит из „три дела”, без кога не могу регуларно да заврше осмолетку, и који може зна-чајно да утиче на упис у први разред средње школе. Нарочито после одлу-ке просветних власти да од ове школс-ке године уведе праг знања по коме са-мо ученици који скупе најмање 50 по-ена (од 100 могућих) могу да конкури-шу за ђачку књижицу четворогодишње средње школе.

Збирке задатака из којих ће се при-премати осмаци за завршни испит уве-лико се припремају у Заводу за вред-новање квалитета образовања и васпи-тања (ЗВКОВ) и, према плановима, из-мењени садржаји би требало да буду готови у првој половини јануара сле-

деће године. Збирке се раде за срп-ски, односно матерњи језик, матема-тику и комбиновани тест из пет пред-мета (физике, хемије, биологије, исто-рије и географије), који се полажу на малој матури – и то на српском и је-зицима националних мањина, мађар-ском, румунском, русинском, хрват-ском, словачком и албанском.

Свака збирка ће бити обновљена са 135 нових задатака.

– И ученици и наставници сматрају да су збирке добра полазна основа за полагање завршног испита на коме ће се наћи само непознати задаци – ка-же Драгана Станојевић, руководилац Центра за испите у ЗВКОВ, објашња-вајући да се припрема укупно 21 збир-ка и да се у свим збиркама на српском и језицима националних мањина мења 30 одсто од укупног броја задатака, по правилу које важи за све подједнако.

У збиркама ће се наћи задаци са сва три нивоа, основног, средњег и на-предног, с тим што ће највише задата-ка бити са најлакшег, основног нивоа.

Драгана Станојевић каже да је ва-жно да се помену и збирке тестова из српског (матерњег) језика и матема-

тике (на српском и шест језика нацио-налних мањина) са претходних заврш-них испита које се продају у „Просвет-ном прегледу” по цени од 200 динара. Ти тестови садрже и упутство за пре-гледање и детаљна решења.

Мада је познато да осмаци почињу са озбиљнијим припремама за малу матуру уочи или одмах после Нове године, психолози и наставници саве-тују промену тих навика и да са пона-вљањем градива које ће бити тестира-но на завршном испиту крену малте- не од првог школског дана у септемб-ру. И поручују да не постоји опасност да се „преуче” до датума одређеног за проверу знања.

По мишљењу председника Изврш-ног одбора Друштва школских психо-лога Србије и психолога Основне шко-ле „Лазар Саватић” из Земуна Бранке Тишме, важно је да ученици у осмом разреду континуирано уче и повезују градиво са оним што су већ учили из различитих предмета. То је од изузет-ног значаја, каже, јер се зна да ђаци у Србији у принципу уче кампањски, по потреби, за оцену.

Уз подсећање да је на неки начин цео осми разред у знаку припрема за малу матуру и систематизације гради-ва, Тишма сматра да је прави тренутак да наставници понуде ђацима задатке који могу подсећати на оне са тесто-ва на завршном испиту на крају првог полугођа, кад се традиционално поја-чава интерес осмака за квалификаци-они испит.

– Мислим да већина школа тако поступа. Моја школа то ради, ми даје-мо и пробне тестове, правимо их са-ми, и организујемо виртуелну прове-ру како би ученици могли да виде ка-ко то изгледа и сазнају, заједно са пре-дметним наставницима, где су основ-ни пропусти – прича Тишма.

Према искуству школских психо-

лога и наставника, ђаци на малој мату-ри често греше због брзоплетости, а не незнања. На правом тестирању највеће грешке се догађају зато што осмаци не прочитају пажљиво питање или одго-вор који су написали. Симулирањем испита који организује школа може да се увежбава и стрпљење осмака, а проверу знања и концентрације сваког пролећа званично организује и Ми-нистарство просвете, па је то још јед-

на прилика да ученици и њихови нас-тавници сазнају које области су остале слаба тачка у знању. Те „рупе” у гради-ву се, потом, попуњавају на редовним, допунским и додатним часовима.

Предметни наставници, такође, имају и обавезу да по завршетку школске године организују десет до-пунских часова за припрему за заврш-ни испит. Ова настава у почетку није баш масовно посећена, али како се да-тум за полагање испита приближава, убрзано се повећава и број ђака, па је на крају одзив такорећи стопостотан.

Јурњава за оценом енормно по-већава и број приватних часова. Амби-циозни родитељи врло често се прости-

ру преко губера и не жале да дају и новац који немају, само да њихова деца попра-ве или задрже добре оцене. Некако је последњих годи-на оцена све више постала сама себи циљ, а не знање. Школски психолог Бранка Тишма мисли да су ти часо-ви неопходни само уколико

је дете током године било дуже болес-но и изостајало са часова, „мада и у школи постоји додатна и допунска на-става којe се користе и за припремање деце за завршни испит”.

Помоћ је добродошла и кад дете те-же овладава градивом или је несигур-но, али и у тим случајевима „довољно је само неколико часова, не више”.

Психолог у школи „Лазар Сава-тић” у принципу није за приватне ча-

сове, посебено ако су они контину-ирани и чести, „јер се одговорност за учење и постигнуте резултате поме-ра и пребацује на особу која даје ча-сове, као да ученик није одговоран за оно што ће бити коначан резултат ње-говог учења. И онда је квалитет учења потпуно другачији”.

Ђаци који имају приватне часо-ве некад не пазе на часу баш зато што знају да ће то моћи да надокнаде са приватним професором.

Тишма мисли да изузетно мали број деце покаже квалитетно вели-ку разлику између школског постиг-нућа и резултата на завршном испиту – што би могао да буде резултат при-ватних часова.

По њеним речима, и успешни ђа-ци узимају приватне часове да би били сигурнији, али „њихово постигнуће би, такође, било једнако добро јер имају радне навике и добру мoтивацију”.

Нема опасности да ђаци који се

спремају за малу матуру претерају са учењем, верује Тишма, али истиче другу врсту опасности − од погрешног учења. Врло је честа појава, каже, да се учење своди на читање. Деца много пу-та прочитају један исти текст и кад га читају и док га читају, њима се чини да знају, а кад лекцију треба да препри-чају или да одговоре на неко питање – онда не знају.

Психолог у „Саватићу” препору-чује мењање начина учења, односно обнављање градива: – Довољно је да ђаци на три различита начина прочи-таjy текст, а све остало време би тре-бало да буде понављање или решавање задатака, одговарање на питања... Ос-новна грешка код деце је што не завр-ше процес учења, већ сви дођу до ни-воа препознавања, а онда изостане по-следњи корак, понављање на другачији начин, па имам утисак да су деца пре-терано много времена провела учећи, али без резултата. О. Николић

22. октобар 2015. • број 2666 (28) • година LXXI • цена 30 дин • www.prosvetni-pregled.rs • e-пошта: kontakt@prosvetni-pregled.rs • ISSN 0033-1651

У СУСРЕТ МАЛОЈ МАТУРИ

Вежбе знања, али и стрпљења

Оцене са матурског испита у гимназијама не улазе у просек, па испада да није много ни битно да ли ће матуранти добити двојку или петицу, и да не морају много да се труде, коментарише Софија Ширадовић, професор српског језика и књижевности из Тринаесте београдске гимназије, и каже да не памти да се икада догодило да неко падне на матури.По њеном мишљењу, нема рецепта за учење који би гарантовао упис на жељени факултет – све је индивидуално, па неком треба више да загреје столицу, неком мање, има оних који могу да раде неколико ствари одједном и других, којима је и једна обавеза превише. Позитиван пример је, рецимо, Јана Саиловић, која је завр-шила друштвени смер у Тринаестој, али то јој није нимало сметало да упише – Елек-тротехнику.

ПОЗИТИВАН ПРИМЕР

СНЕ ЖА НА МАР КО ВИЋ, ПОМОЋ НИК МИНИ СТРА ПРО СВЕ ТЕ, НАУ КЕ И ТЕХ НО ЛО ШКОГ РАЗ ВО ЈА

Тех ни ка као слу га, а не госпо дар

Странa 3

ЈАЧАЊЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ ЧЛАНОВА МРЕЖЕ ПОДРШКЕ ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ

Никада не одустајати ни од једног детета

Странa 2

ОЕCD О БУДУЋ НО СТИ ВИСО КОГ ОБРА ЗО ВА ЊА

Нове тех но ло ги је и успон Ази је

Странa 4

Није само припрема за полагање мале матуре битна и како ће она проћи, већ је важан и избор занимања, професио-нална оријентација и то паралелно треба да иде, истиче школски психолог Бранка Тишма. Она каже да је веома ва-жно како ће се попуњавати листе жеље и томе посвећује пуно пажње у раду са ђацима, као и избору школе и опре-дељивању за будуће занимање. – Знање које имају треба да им буде мо-тивација да што квалитетније ураде за-вршни испит – сматра Тишма.

ПАРАЛЕЛНИ ПРОЦЕСИ

На правом тестирању највеће грешке догађају се зато што осмаци не прочитају пажљиво питање или одговор који су написали. Симулирањем испита који организује школа може да се увежбава и стрпљење осмака

ЈЕЛЕНА ЈАКОВЉЕВИЋ, ЧЛАН СТРУЧНОГ ТИМА ЗА ИЗРАДУ НАЦИОНАЛНOГ ОКВИРA КВАЛИФИКАЦИЈА

Стандарди за будућностСтранa 5