ISTORIJSKI ZAPISI Godina LXXXI Br. 1-4/2008. · 2018-02-13 · корисна установа, без осјећања јавне одговорности, нити је ишта

ISTORIJSKI ZAPISIGodina LXXXIBr. 1-4/2008.

ZAPISIÂSOPIS ZA NAUKU I KWI@EVNOST

(1927-1933. godine)Urednik Du{an Vuksan

ZAPISIGLASNIK CETIWSKOG ISTORIJSKOG DRU[TVA

(1935-1941. godine)Urednik Du{an Vuksan, Odgovorni urednik Risto Dragi}evi}

ISTORIJSKI ZAPISIORGAN ISTORIJSKOG INSTITUTA REPUBLIKE

CRNE GORE I DRU[TVA ISTORIÂRA CRNE GORE(od 1948. godine)

Odgovorni urednici:

Jago{ Jovanovi} 1948-1956, dr Andrija Lainovi} 1957-1958, dr Mir~eta \urovi} 1959-1962, dr \oko Pejovi} 1963-1966,

dr Radoman Jovanovi} 1967-1974, dr Jovan R. Bojovi} 1975-1979, dr \uro Vujovi} 1979-1983, dr Jovan R. Bojovi} 1983-1993,

dr Zoran Laki} 1994-1998, dr Radoslav Raspopovi} 1998-2001,dr Boìdar [ekularac 2002-2006, dr \or|e Borozan od 2006. godine.

ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЦРНЕ ГОРЕ

ИСТОРИЈСКИ ЗАПИСИОРГАН ИСТОРИЈСКОГ ИНСТИТУТА

ИДРУШТВА ИСТОРИЧАРА ЦРНЕ ГОРЕ

Година LXXXI

1 - 4

ПОДГОРИЦА2008

YU ISSN 0021-2652

Р е д а к ц и ј а:Jean-Paul Bled (Француска), Андреј Николаевич Сахаров (Русија),

Gabriella Schubert (Њемачка), Arduino Agnelli (Италија), John D. Treadway (САД), Ђорђе Борозан, Божидар Шекуларац, Шербо Растодер,

Бранислав Ковачевић, Радоица Лубурић, Рајко Вујичић, Љубодраг Димић, Милан Ристовић, Драгана Кујовић

Одговорни уредникЂорђе Борозан

Секретар РедакцијеРаденко Шћекић

“Историјски записи” излазе четири пута годишње. Власник и издавач: Историјски институт Црне Горе у Подгорици. Рукописе треба слати Редакцији “Историјских записа”, Историјски институт Црне Горе, 81000 Подгорица, Булевар револуције 5, пошт. фах 96, тел. 241-336. Рукописи се не враћају. Годишња претплата износи за Црну Гору 15 €, а за иностранство 30 €. Цијена по једном броју у продаји за Црну Гору је 4 €, а двоброја 8 €.

Претплата се шаље на адресу: Историјски институт Црне Горе - Подгорица, на рачун 510-8148-40 код Црногорске комерцијалне банке.

За истакнути допринос изучавању историје, “Историјски записи” су, поводом педесете годишњице излажења, 1977. године одликовани Орденом заслуга за народ са златном звијездом.

Рјешењем Министарства културе бр. 03-963/2 од 27. јуна 1997. године часопис “Историјски записи” ослобођен је општег пореза на промет

производа.

INSTITUT HISTORIQUE DU MONTÉNÉGRO

ISTORIJSKI ZAPISIORGANE DE L’INSTITUT HISTORIQUE

et de laSOCIETE DES HISTORIENS DU MONTENEGRO

LXXXI

1 - 4

PODGORICA2008

YU ISSN 0021-2652

R e d a c t i o n:Jean-Paul Bled (France), Andrej Nikolaevic Saharov (Russie),

Gabriella Schubert (Allemagne), Arduino Agnelli (Italie), John D. Treadway (Etats-Unis), Đorđe Borozan, Božidar Šekularac, Šerbo Rastoder,

Branislav Kovačević, Radoica Luburić, Rajko Vujičić, Ljubodrag Dimić, Milan Ristović, Dragana Kujović

Rédacteur responsableĐorđe Borozan

Sekrétaire de la rédactionRadenko Šćekić

Les Ecrits historiques paraissent quatre fois par an. Propriétaire et éditeur: Institut Historique du Monténégro à Podgorica. Les manuscripts doivent être adres-sés à: Istorijski zapisi, Institut Historique du Monténégro, 81000 Podgorica Monte-negro, Bulevar revolucije 5, boite postale 96, téléphone N° 241-336. On ne renvoie pas les manuscrits. L’abonnement d’un an est de 15 € pour la Montenegro et de 30 € pour l’étranger. Le prix de numéro vendu en SCG est de 4 € et le prix de double numéro est de 8 €. Le règlement de l’abonement doit être effectué au compte de l’Institut Hustorique du Monténégro; Podgorica, N° 510-8148-40 chez de la Banque Commerciole Montenegro à Podgorica.

60 годинаИсторИјскоГ ИНстИтУтА

црНе Горе1948 - 2008

YU ISSN 0021-2652

ЈУБИЛЕЈ

Божидар ШЕКУЛАРАЦ*

ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЦРНЕ ГОРЕ- 60 година постојања и рада**

Поштоване даме и господо,уважене колегинице и колеге,драги гости

Да нас, на овом ви со ком мје сту, оби ље жа ва мо 60. го ди на по сто ја-ња и ра да Исто риј ског ин сти ту та Цр не Го ре, нај ста ри је на уч не уста но ве у на шој зе мљи, јед ног од осни ва ча ово га Уни вер зи те та и ње го ве чла ни-це од осни ва ња, а са да ме ђу од 26 уни вер зи тет ских је ди ни ца.

Ова пре сти жна на уч на ин сти ту ци ја осно ва на је 3. ју ла 1948. го-ди не Уред бом Вла де На род не Ре пу бли ке Цр не Го ре као Ин сти тут за про у ча ва ње исто ри је цр но гор ског на ро да при Ми ни стар ству про свје те, са сје ди штем на Це ти њу. Уред бу су (што ни је не ва жно) пот пи са ли та-да шњи пред сјед ник Вла де Бла жо Јо ва но вић и ми ни стар про свје те Ни ко Па вић.

Тим за кон ским ак том Ин сти тут је уте ме љен као ауто ном на на-уч на уста но ва, под не по сред ним над зо ром Ми ни стар ства про свје те, а исто вре ме но њо ме су де фи ни са ни ње го ви основ ни за да ци, рад и ор га-ни за ци ја.

То је био ве ли ки до га ђај не са мо за цр но гор ску на у ку, исто ри о гра-фи ју по себ но, не го и за об на вља ње цр но гор ске др жав но сти и на ци о нал-ног ин ден ти те та. Цр но гор ска исто ри о гра фи ја је до би ла уста но ву чи ји за да так је био, и да нас је, ин сти ту ци о нал но, план ско и кон ти ну и ра но про у ча ва ње про шло сти Цр не Го ре у цје ли ни или по те ма ма, сег мен ти ма и ре ги о ни ма.

Историјски записи, година LXXXI, 1-4/2008

* Аутор је научни савјетник и в.д. директор Историјског института Црне Горе.** Говор одржан на свечаној академији поводом 60-годишњице постојања и рада

Историјског института Црне Горе, Свечана сала Ректората Универзитета Црне Горе, Подгорица 1. VII 2008.

10 И с т о р и ј с к и з а п и с и

Тре ба ло је гра ђу при ку пља ти, из во ре и са зна ња акумулирати да би се по ла ко скла пао мо за ик исто риј ске исти не о цр но гор ској про шло сти.

Де сет го ди на ка сни је, 1958, Уред бом Из вр шног ви је ћа На род не скуп шти не На род не Ре пу бли ке Цр не Го ре ње гов ста тус је до не кле ре де-фи ни сан, име про ши ре но, под на зи вом Исто риј ски ин сти тут На род не Ре пу бли ке Цр не Го ре, фундиран као са мо стал на на уч на уста но ва, са сје-ди штем у Ти то гра ду, да нас Под го ри ци.Та да су ја сно ис так ну ти и од ре-ђе ни за да ци, оба ве зе и од го вор ност Исто риј ског ин сти ту та Црне Горе пред дру штвом и на у ком.

То је зна чи ло и са зда ње ма тич не уста но ве за цр но гор ску исто риј-ску на у ку и исто ри о гра фи ју. Ко нач но су де це ни ја ма обез до мље ни цр но-гор ски исто ри ча ри до би ли сво је зда ње а об но вље на цр но гор ска др жа ва у ју го сло вен ској фе де рал ној за јед ни ци ре пу бли ка и на ро да, ти ме је по-ди гла је дан од но се ћих сту бо ва цр но гор ског др жав ног и на ци о нал ног пан те о на.

Го ди не 1992. ис кри ста ли сан је аде кват ан на зив ове ин сти ту ци је – ИсторијскиинститутЦрнеГоре.

Иако по сто ји са мо ше зде сет го ди на, Исто риј ски ин сти тут Цр не Го-ре је сво јим по сто ја њем и на уч но-ис тра жи вач ким ра дом об у хва тио не са-мо да ле ка сто ље ћа и бли же ви је ко ве, де се тље ћа и го ди не, не го је за исто-ри ча ре и дру ге по на уч ном афи ни те ту и ис тра жи вач ком сен зи би ли те ту срод не на уч ни ке ши ром отво рио две ри цр но гор ске про шло сти, та ко да ње но ра свје тља ва ње ни је ви ше би ло слу чај на аван ту ра не го по сао ин сти-ту ци о нал но пла ни ран а про фе си о нал но, струч но и на уч но осми шљен.

Уз све то па ра лел но су те клa и те ку при кри ве на или отво ре на сво-ја та ња и по сва ја ња цр но гор ске исто ри је, а ни је су пре ста ја ли ни ве ли ко-др жав ни ни ве ли ко на ци о нал ни апе ти ти из бли жег или да љег окру же ња, по се за ње не са мо за исто ри јом и кул тур ном ба шти ном не го и за др жав-ним би ћем и на ци о нал ним цр но гор ским ин ден ти те том. Али се на да мо да су то нус-по ја ве и ре ци ди ви вре ме на ко је је ми ну ло.

Исти на, Исто риј ски ин сти тут Цр не Го ре је про шао кроз број на ис ку ше ња и те шко ће. Ме ђу тим ње го ви на уч ни рад ни ци, док то ри на у ка, ма ги стри, аси стен ти и ви ши ис тра жи ва чи, на уч ни са рад ни ци и са вјет-ни ци, про фе со ри на Уни вер зи те ту, за све те го ди не ко је су „по је ли ска-кав ци“, ни је су углав ном под ле гли при ти сци ма ни по ли ти ке ни иде о ло-ги је, ни ти број ним дру гим иза зо ви ма.

Они су афир ми са ли ауто ном ност на у ке и исто риј ске исти не. За то је ова уста но ва оп ста ја ла и оп ста ла упр кос сци ла ма и хар иб да ма и сте-кла ве ли ку за ло гу за бу дућ ност, без об зи ра на ње не по вре ме не ку ди о це, ма ли ци о зне и ве ли ко ду шне ду ше бри жни ке ко ји би да, на вод но, бри ну о ње ној суд би ни, та што и крат ко ви до.

11

Исто риј ски ин сти тут Цр не Го ре ни је ни ка да био не ва жна и бес-ко ри сна уста но ва, без осје ћа ња јав не од го вор но сти, ни ти је ишта чи нио про тив Цр не Го ре.

Он је пре вас ход но био за у зет тра га њем за на уч ном, исто риј ском исти ном о про шло сти Цр не Го ре. Ше зде сет го ди на по сто ја ња и на уч но-ис тра жи вач ког ра да свје до че о ре зул та ти ма ко ји се не мо гу пре ћу та ти ни ти ома ло ва жи ти, све ка да би то не ко и хтио.

У свом по сто ја њу и ра ду од осни ва ња до да нас Исто риј ски ин сти-тут Цр не Го ре је про шао кроз ви ше раз вој них пе ри о да и фа за.

У пр вом, “це тињ ском пе ри о ду“ Ин сти тут је имао ма ли број стал-но за по сле них са рад ни ка. Тач ни је, ни је имао свој стал ни на уч ни ка дар (осим ди рек то ра и јед ног аси стен та), па је на уч но-ис тра жи вач ки рад ор-га ни зо вао пре ко спољ них са рад ни ка.

Овај пе ри од је по себ но оби ље жи ло при ку пља ње и са би ра ње исто-риј ске гра ђе и дру гих из во ра из ју го сло вен ских и ино стра них ар хи ва, од при ват них ли ца итд. При ку пљен је и со ли дан књи жни и архивски фонд из ко га је на ста ла Би бли о те ка, ко ја да нас бро ји пре ко 50 000 је ди ни ца књи га и пе ри о ди ке, као и око 550 фасцикли архивско-мемоарске грађе.

Та да је па жња по себ но по свје ћи ва на по је ди ним пи та њи ма из исто ри је Цр не Го ре.

На уч ни са рад ни ци су у но во по кре ну том ча со пи су Исто риј ски за пи си, гла си лу Исто риј ског дру штва Цр не Го ре пу бли ко ва ли сво је ра-до ве и ар хив ску гра ђу. За јед но са Исто риј ским дру штвом, Ин сти тут је об ја вио око 30 зна чај них књи га. Пр ви ди рек тор Исто риј ског ин сти ту та био је ис так ну ти на уч ник Ни ко С. Мар ти но вић (1948-1949). По сли је го ди ну да на на сли је дио га је Ја гош Јо ва но вић (1949 – 1957). Овај пе ри-од се за вр ша ва са Ан дри јом Ла и но ви ћем (1958). Сва тро ји ца ди рек то ра да ли су зна ча јан до при нос уте ме ље њу Исто риј ског ин сти ту та, ње го вој ор га ни за ци ји, на уч но-ис тра жи вач ком ра ду, из у ча ва њу и об ја вљи ва њу из во ра, пре во ђе њу са стра них је зи ка, публиковању пу то пи са и дру гих тек сто ва. Ве ли ки је њи хов до при нос об ли ко ва њу Би бли о те ке са ар хив-ско-ме мо ар ским фон дом чи ја по моћ у на уч ном ра ду је не мјер љи ва. У овом пе ри о ду при ста са ла је пр ва ге не ра ци ја цр но гор ских исто ри ча ра.

Дру ги, нај ду жи пе ри од у раз во ју Ин сти ту та се про те же од 1959. до 1992. го ди не.

На кон пре ла ска Ин сти ту та у Ти то град у ње гов са став ушао је Ар-хив за исто ри ју рад нич ког по кре та и ре во лу ци је (до та да у са ста ву ЦК СК ЦГ, а од 1992. у са ста ву Др жав ног ар хи ва Цр не Го ре).

По чет ком 60-тих Ин сти тут је при мио не ко ли ко аси сте на та и док-то ра на у ка. Та ко је ство ре но Ин сти ту то во ка дров ско је згро. Од та да се тај стал ни на уч ни ка дар по ве ћа вао али не ка ко и ко ли ко би тре ба ло.

Историјски институт - 60 година постојања и рада


На уч но-ис тра жи вач ка дје лат ност се од та да ре а ли зу је пре ко стал-но за по сле ног на уч ног ка дра и спољ них са рад ни ка.

Пе чат ово ме пе ри о ду да ли су ди рек тор др Ди ми три је Ди мо Ву јо-вић (1959-1978) и од го вор ни уред ник Исто риј ских за пи са др Мир че та Ђу ро вић, али и не ко ли ко ге не ра ци ја цр но гор ских исто ри ча ра оку пље-них око Ин сти ту та.

У то ври је ме по себ на па жња би ла је по све ће на ор га ни за ци ји и уна пре ђе њу на уч ног ра да на Ин сти ту ту. Та ко ђе, овај пе ри од су сво јим ра дом у Ин сти ту ту или са рад њом са њим оби ље жи ла нај ве ћа име на цр-но гор ске по сли је рат не исто ри о гра фи је. Ста са ле су не ко ли ке ге не ра ци је цр но гор ских исто ри ча ра. Го ди ну да на, од 1978. до 1979, вр ши лац ду-жно сти ди рек то ра био је исто ри чар и ар хи ви ста Слав ко Ста ни шић.

Про шлост Цр не Го ре се у овом пе ри о ду из у ча ва ла пре ко те мат-ских цје ли на, уче шћа на ра зним про јек ти ма, на на уч ним ску по ви ма код нас и у ино стран ству. Та да је већ по сто ја ла мо гућ ност да се исто ри ча ри уса вр ша ва ју у ино стран ству, да се спе ци ја ли зу ју.

Ин сти тут је је дан од осни ва ча Уни вер зи те та 1974. и ње го ва стал-на чла ни ца.

Дру гу фа зу у ово му пе ри о ду пред ста вља рад Ин сти ту та по сли је 1979. до 1992. У то ме ин тер ва лу Ин сти ту том је ру ко во дио проф. др Јо-ван Р. Бо јо вић.

По што је на сту пи ло оси па ње ка дро ва због пре ла ска ње го вих стал них чла но ва у дру ге ин сти ту ци је или од ла ска у пен зи ју, при сту пи-ло се ка дров ском под мла ђи ва њу, уз на сто ја ње да се фор ми ра мул ти ди-сци пли нар ни про фил Ин сти ту та, што је би ло ис прав но опре дје ље ње. У пе ри о ду 1980 – 1983. при мље но је де сет аси сте на та ко ји да нас чи не на уч ни ну кле ус Ин сти ту та. Исти на, не ки су оти шли из уста но ве, док су дру ги, но ви, до шли кра јем исте де це ни је.

У овој фа зи на уч но-ис тра жи вач ки рад Ин сти ту та те ме љио се на про јек ти ма и те ма ма на ко ји ма су ра ди ли стал но за по сле ни и спољ ни са рад ни ци. По стиг ну ти су зна чај ни ре зул та ти. Од бра ње но је ви ше ма-ги стар ских те за и док тор ских ди сер та ци ја. Стал но за по сле ни су ра ди ли на 24 те ме а спољ ни са рад ни ци на 22. Од 1988. до 1991. ра ђе но је на 9 круп них про је ка та као и на 4 ка пи тал не те мат ске збир ке из во ра, те на ви ше ме ђу на род них про је ка та: одр жа но је 18 на уч них ску по ва, не ко ли-ко окру глих сто ло ва, а развија на је са рад ња са срод ним уста но ва ма код нас и у ино стран ству. За све то ври је ме у окви ру Ин сти ту та из ла зи ли су и Исто риј ски за пи си и афир ми са ли и ову на уч ну уста но ву и цр но гор ску исто ри о гра фи ју. По ред Исто риј ских за пи са ко ји су гла си ло Ин сти ту та од 1953, Ин сти тут је у ови ру сво је бо га те из да вач ке дје лат но сти об ја вио у пе ри о ду 1980 – 1991. пре ко 50 по себ них из да ња.

13

У тре ћем пе ри о ду од 1992. до 2008. Ин сти тут се на ла зио у вр-ло де ли кат ним окол но сти ма ко је су дик ти ра ли дру штве на и по ли тич ка пре ви ра ња и кри зе, рас пад зе мље, по ли тич ки и иде о ло шки рас ко ли, ра-то ви у окру же њу итд.

То је би ло ври је ме у ко ме је чак по кре та на и ини ци ја ти ва уки да ња Ин сти ту та или про мје не ње го вог ста ту са. Као упо ри шна на уч на уста-но ва цр но гор ске др жа ве, ин ден ти те та и на уч но-об јек тив ног ста ва он и да нас одо ли је ва ра зним на ср та ји ма.

У ово ме пе ри о ду Ин сти ту том су ру ко во ди ли : као в.д. ди рек то ра проф. др Бо жи дар Ни ко лић (1992 – 1994), ди рек тор проф. др Бра ни-слав Ко ва че вић (1994 – 2001), в.д. проф. др Бо жи дар Ше ку ла рац (2001 – 2002), проф. др Ђор ђе Бо ро зан (2002 – 2007) и по но во Бо жи дар Ше-ку ла рац (2008) .

У ово ме пе ри о ду је, та ко ђе, био из ра жен од лив ка дро ва из Ин сти-ту та, али је при мље но и не ко ли ко аси сте на та од ко јих су по је ди ни већ док то ри ра ли, а дру ги су на пу ту да то учи не.

Од са мо стал не на уч не уста но ве Ин сти тут се тран сфор ми сао у уни вер зи тет ску је ди ни цу, тако да је и да нас у са ста ву Уни вер зи те та Цр-не Го ре.

Оно што ка рак те ри ше ше зде се то го ди шњи рад Исто риј ског ин-сти ту та Црне Горе је су при је све га про јек ти, као и ма ги стар ски и док-тор ски ра до ви, број не сту ди је, по себ на из да ња и књи ге на те ме из по-ли тич ке, ди пло мат ске, при вред не, еко ном ске, прав не и кул тур не про-шло сти Цр не Го ре.

Об ја вље но је пре ко 150 по себ них из да ња. Та ко ђе је ва жно пу бли-ко ва ње те мат ских збир ки, ар хив ске гра ђе и из во ра. По себ но ис ти че мо рад на не ко ли ко круп них про је ка та.

У по сљед њих 25 го ди на рад Исто риј ског ин сти ту та Цр не Го ре се од ви јао пре ко два ма кро-про јек та, као ду го роч на ор јен та ци ја: 1. Раз ви-так дру штва и др жа ве у Цр ној Го ри и 2. Цр на Го ра у ме ђу на род ним од но си ма.

У окви ру њих је ре а ли зо ва но не ко ли ко де се ти на те ма, од но сно пот про је ка та.

У по сљед њој де це ни ји па жњу Ин сти ту та по себ но за о ку пља ју два про јек та од из у зет ног зна ча ја и за на у ку и за др жа ву: 1. Ви ше том на исто ри ја Цр не Го ре, 2. Из во ри за исто ри ју Цр не Го ре.

У окви ру пр вог про јек та ко ји је за по чет ми мо Ин сти ту та при је 38 го ди на, иако је Ин сти тут био по кре тач иде је, тек при је не ко ли ко го ди на про је кат је на ста вљен књи гом (че твр том у кор пу су) ака де ми ка Бран-ка Па ви ће ви ћа (1994). За слу ге за ор га ни зо ва ње Ре дак ци је за Исто ри ју Цр не Го ре при па да ју др Јо ва ну Р. Бо јо ви ћу а на ро чи то проф. др. Бра ни-

Историјски институт - 60 година постојања и рада


сла ву Ко ва че ви ћу са са рад ни ци ма у Ин сти ту ту, док је до ре а ли за ци је до шло у ври је ме проф. др. Ђор ђа Бо ро за на.

Дру ги про је кат је оби ље жен пу бли ко ва њем сред њо вје ков не гра ђе и из во ра у еди ци ји Mo nu men ta Mon te ne gri na. У са рад њи са Ми ни стар-ством кул ту ре, спор та и ме ди ја до са да је, у пр вој се ри ји, об ја вље но 16 то мо ва, ко је је при ре дио Во ји слав Д. Ник че вић, са рад ник Ин сти ту та из-у зе тан по зна ва лац сред њег ви је ка. За по кре та ње ове еди ци је за слу жни су, при је све га, по ред при ре ђи ва ча, ра ни ји ди рек тор Ин сти ту та проф. др. Бра ни слав Ко ва че вић, ми ни стри Ра до ји ца Лу бу рић, Бра ни мир По по-вић и Ве сна Ки ли бар да министар за просвјету и науку Драган Кујовић и ректор Универзитета проф. др Предраг Обрадовић. Свој удио у то ме не ћу да на гла ша вам.

Та ко ђе тре ба ис та ћи дво том ни кор пус гра ђе о ује ди ње њу Цр не Го ре и Бо ке 1813 – 1814. ко ји је, за јед но са ре дак ци јом и ру ко вод ством Ин сти ту та, при пре мио др Ми лош Ми ло ше вић, као и пе то том ни кор-пус гра ђе За кон ски спо ме ни ци Цр не Го ре ко ји су при ре ди ли ака де мик Бран ко Па ви ће вић и др Ра до слав Рас по по вић. Ту су и За пи си и Исто-риј ски за пи си у ко ји ма су на 70 000 стра ни ца об ја вље не број не сту ди-је, рас пра ве, члан ци, огле ди, при ка зи као и ар хив ска гра ђа. Уред ни ци Исто риј ских за пи са би ли су углед ни и афир ми са ни на уч ни ци, чла но ви Ин сти ту та или ње го ви спољ ни са рад ни ци. Ча со пис Исто риј ски за пи си је не ко са пра вом на звао сво је вр сном „ви ше том ном исто ри јом Цр не Го-ре“. Ове го ди не је ура ђе на цје ло ви та би бли о гра фи ја Записа и Историјскихзаписа (1927 – 2007) по во дом осам де се то го ди шњи це из ла же ња.

Уз све то Исто риј ски ин сти тут Црне Горе је до при нио раз во ју исто ри о граф ске ми сли у Цр ној Го ри.

За про те клих 60 го ди на Исто риј ски ин сти тут Цр не Го ре се ис ти-цао сво јим ра дом, ре зул та ти ма, дру штве ним ан га жма ном, афир ма ци јом на уч не мисли и научне исти не о Цр ној Го ри.

Он је не су мљи во по твр дио на уч ну и дру штве ну оправ да ност сво-га осни ва ња и по сто ја ња. Ча сно је ис пу нио сво ју ве ли ку на уч ну и дру-штве ну уло гу.

Ин сти тут је успио да ани ми ра и под стак не са ку пља ње ин те грал-них зна ња о цр но гор ској про шло сти, па и да по мје ри гра ни це до са да-шњ их са зна ња.

По ред број них на гра да и од ли ко ва ња ко је су до би ли на уч ни рад-ни ци Ин сти ту та, Ин сти тут је као на уч на уста но ва од ли ко ван Ор де ном за слу га за на род са сре бр ним зра ци ма, а ча со пис „Исто риј ски за пи си“ Ор де ном за слу га за на род са злат ном зви је здом.

Исто риј ски ин сти тут је свих ових го ди на мак си мал но био по све-ћен из у ча ва њу про шло сти Цр не Го ре, од нај ста ри јих вре ме на до да нас.

15Наслов поглавља

Он је на пра вио си сте мат ски на уч ни увид у цр но гор ску по ви је сни цу. Ње го ви ка дро ви су одр жа ли ис тра жи вач ки и на уч ни ин те гри тет. Ни је су се по вла чи ли у ку лу од сло но ва че и ни је су гу би ли свој кре ди би ли тет. За то ни убу ду ће не за ви сност Исто риј ског ин сти ту та Цр не Го ре не сми је ни ка ко би ти до ве де на у пи та ње. А то ће би ти оси гу ра но ако као и до са-да бу де у кри лу Уни вер зи те та, у чи је те ме ље је угра дио и се бе, као је дан од пет осни ва ча, као и сво је ре зул та те ра да, на обо стра но за до вољ ство и по нос.

Ова све ча ност и ре зул та ти уста но ве чи ји ју би леј оби ље жа ва мо по ка зу ју ко ли ко је исто риј ска на у ка ве за на за цр но гор ско дру штво и др жа ву. Ин сти тут је свје стан сво га зна ча ја, ми си је и од го вор но сти без пре тен ци о зно сти да бу де на уч на сав јест дру штва ни ти да се раз ме ће на кнад ном па ме ћу.

Из ме ђу на у ке и по ли ти ке брод ове уста но ве је си гур но пло вио др же ћи се на че ла об јек тив но сти и кри тич ког исто риј ског ме то да, ре-кон стру и шу ћи сли ку про шло сти она квом ка ква је она за и ста би ла а не ка ква би тре ба ла да бу де.

С дру ге стра не и ври је ме ко је до ла зи „као мај стор ско ре ше то“ чи ни ће да чи ле и не ста ју не ки сте ре о ти пи и пред ра су де ( али и по се-за ња) у од но су на цр но гор ску про шлост и цр но гор ску исто ри о гра фи ју и Исто риј ски ин сти тут Цр не Го ре као ма тич ну на уч ну уста но ву цр но-гор ске исто риј ске на у ке и исто ри ча ра ко ји се ба ве по в је сни цом на ше зе мље, ка ко код нас та ко и у сви је ту.

Историјски институт Црне Горе, 1991.


За то као ду го го ди шњи члан Исто риј ског ин сти ту та Цр не Го ре и са да, по дру ги пут, као вр ши лац ду жно сти ди рек то ра, не скри вам ве ли ки оп ти ми зам ко ји осје ћам у по гле ду бу дућ но сти ове уста но ве, са мо стал-не у свом ра ду, а ве ли ке у ми си ји ши ре ња на уч не ми сли и исто риј ске исти не. Ње ни ре зул та ти у то ку претходних шест де це ни ја ис пу ња ва ју ме не скри ве ном ра до шћу и по но сом.

Све вас по здра вљам а свим чла но ви ма Исто риј ског ин сти ту та, ка-ко са да шњ им та ко и ра ни јим ко ји су ов дје при сут ни, че сти там овај ве-ли ки ју би леј, уз же љу за лич ну сре ћу и про фе си о нал не ус пје хе у окви ру на ше уста но ве и Уни вер зи те та Цр не Го ре.

Хва ла вам што сте сво јим при су ством уве ли ча ли ову на шу за јед-

нич ку све ча ност !

Факсимил Уредбе о оснивању Института за проучавање историје црногорског народа (Цетиње, 3. јул 1948)


YU ISSN 0021-2652

Маријан МИЉИЋ*

УРЕДНИЦИ И РЕДАКЦИЈЕ „ЗАПИСА“ И „ИСТОРИЈСКИХЗАПИСА“ – 1927–2007.

Био–библиографске биљешке

Пр вог ју ла 1927. го ди не из штам пе је иза шао пр ви број За пи са, ча со пи са за на у ку и књ и жев ност. У цр но гор ској кул ту ри и на у ци ма ло је та ко зна чај них да ту ма у пр вој по ло ви ни 20. ви је ка као што је по кре-та ње ово га гла си ла. Њего ви по кре та чи су би ли Ду шан Д. Вук сан, ко ји је био и пр ви уред ник, Или ја Зо рић, Ра до сав Ме де ни ца, Ми лан Ву ки ће-вић и Ви до Лат ко вић, чла но ви Уре ђи вач ког од бо ра. Ча со пис је од та да ре дов но из ла зио у мје сеч ним све ска ма до ма ја 1933. го ди не. Он да је усли је дио при вре ме ни за стој и пре кид до кра ја 1934. Од 1. ја ну а ра 1935. по чи ње да из ла зи дру га се ри ја За пи са, гла сни ка Це ти њ ског исто риј ског дру штва, у кон ти ну и те ту до апри ла 1941. го ди не. Уред ник је и да ље био Ду шан Вук сан, а уве де на је функ ци ја од го вор ног уред ни ка ко ју је вр-шио Ри сто Ј. Дра ги ће вић.

По сље дњи број За пи са је штам пан у апри лу 1941. на кон сло ма Кра ље ви не Ју го сла ви је.

Кон цеп ци ја и струк ту ра ча со пи са ни је су се бит ни је ми је њ а ле у објема се ри јама, осим што у дру гој ни је би ло ли те рар них при ло га. По ред чла на ка и при ло га из исто ри је, по се бан зна чај има об ја вљи ва ње ар хив ске гра ђе из це ти њ ских ар хи ва. За то су, прије свега, за слу жна оба уред ни ка.

Обје се ри је су иза шле у 146 све са ка, на 9280 стра ни ца. Би ла је то сво је вр сна „ви ше том на исто ри ја Цр не Го ре“, хре сто ма ти ја и ма ли ар хив.

Рат је пре ки нуо из ла же ње ча со пи са, али су се са чу ва ли њего во име, тра ди ци ја и дух.

Чла но ви Исто риј ског дру штва НР Цр не Го ре, ме ђу ко ји ма је био и Ри сто Ј. Дра ги ће вић, по кре ну ли су об ја вљи ва ње ра ни јег ча со пи са под * Аутор je књижевник, публициста и библиограф; руководилац је Библиотеке Исто-

ријског института Црне Горе.


не што из ми је њ е ним на зи вом – Исто риј ски за пи си. Дру штво је би ло његов вла сник и из да вач. Пр ви број ово га гла си ла об ја вљен је у ја ну-а ру 1948. По ред пр вог уред ни ка но вог гла си ла, Ја го ша Јо ва но ви ћа, у ре дак ци ји су би ли још и Ри сто Ј. Дра ги ће вић, Јо ван Иво вић, дон Ни ко Лу ко вић и Игњ а ти је Зло ко вић.

Исто риј ски за пи си, као при род ни на ста вак ра ни јег ча со пи са из ла-зе и да нас. Про шли су кроз ви ше пе ри о да и фа за. Исто риј ско дру штво НР Црне Горе је би ло вла сник и из да вач ово га гла си ла до 1953. го ди не. Те го ди не је Скуп шти на Исто риј ског дру штва НР Цр не Го ре, 8. но вем-бра, од лу чи ла да Исто риј ски ин сти тут Цр не Го ре „пре у зме сва пра ва и оба ве зе о уре ђи ва њу, из да ва њу и штам па њу ча со пи са“. Исто риј ски за-пи си су од та да до фе бру а ра 1959. гла си ло Исто риј ског ин сти ту та, а он да је нај ви ши управ ни ор ган ове на уч не уста но ве, Са вјет, у фе бру а ру, до нио од лу ку да то пре сти жно на уч но гла си ло бу де за јед нич ки ор ган Исто риј-ског ин сти ту та НР Цр не Го ре и Исто риј ског дру штва НР Цр не Го ре (ка-сни је Дру штва исто ри ча ра Цр не Го ре), што се са чу ва ло до да нас.

За пи си су у сво ме ви је ку има ли дви је ре дак ци је у два пе ри о да из ла же ња, док су Исто риј ски за пи си из ла зи ли не пре кид но, а до да нас су про ми је ни ли 12 глав них и од го вор них уред ни ка. Од го вор ни уред ни-ци су би ли: Ја гош Јо ва но вић (1948–1956), др Ан дри ја Ла и но вић (1957–1958), др Мир че та Ђу ро вић (1959–1962), др Ђо ко Пе јо вић (1963–1966), др Ра до ман Јо ва но вић (1967–1974), др Јо ван Р. Бо јо вић (1975–1979), др Ђу ро Ву јо вић (1979–1983), др Јо ван Р. Бо јо вић (1983–1993), др Зо-ран Ла кић (1994–1998), др Ра до слав Рас по по вић (1998–2001). Од 2002. го ди не глав ни уред ник Исто риј ских за пи са је др Ђор ђе Бо ро зан, а од-го вор ни уред ник др Бо жи дар Ше ку ла рац. Од 2006. глав ни и од го вор ни уред ник је др Ђор ђе Бо ро зан.

Зна чај ну но ви ну у са ста ву ре дак ци је од 1998. до данас пред ста вља њено про ши ри ва ње, по ред чла но ва из Цр не Го ре, чла но ви ма из ино-стран ства. Ти ме је ре дак ци ја Исто риј ских за пи са до би ла ме ђу на род ни ка рак тер, ма да је и до та да овај гла сник био врло по знат и цијењен у на уч ним кру го ви ма у сви је ту.

Овај текст је по ку шај да се ча со пис пред ста ви не што дру га чи је, кроз рад њего вих уред ни ка (глав них и од го вор них), ре дак ци ја и свих оних ко ји су до при но си ли њего вом угле ду и ква ли те ту.

Уред ни ци и ре дак ци је, у скла ду са ду хом вре ме на и при ли ка ма у ко ји ма су ра ди ли, да ва ли су свој пе чат и За пи си ма и Исто риј ским за пи-си ма, та ко да њихо ви ман дат ни пе ри о ди пред ста вља ју по себ не фа зе и граничнике у исто ри ја ту ових гла си ла.

Аутор је на сто јао да ка же оно што је чињенично нај бит ни је, без из ри ца ња би ло ка квих су до ва.

19Уредници и редакције Записа и Историјских записа ...

По што је ври је ме не дје љи во, же лио је да, по во дом ју би ле ја: осам-де се то го ди шњ и це по кре та ња За пи са и ше зде се то го ди шњ и це Исто риј-ских за пи са, све бу де на јед но и за јед но – sub spe ci ae aeter ni tas.

I

ЗАПИСИЧАСОПИС ЗА НАУКУ И КЊИЖЕВНОСТ

ПЕРИОД ОД 1. ЈУЛА 1927. ДО АПРИЛА 1933.

Уредник: Душан ВуксанУређивачки одбор: Илија Зорић, Радосав Меденица, Милан

Вукићевић, Видо Латковић

Записи су излазили у мјесечним свескама од јула 1927. до априла 1933. Од маја 1933 до јуна 1935. дошло је до привременог прекида у излажењу часописа.

Изашли бројеви:

год. 1 (1927) књ. I, св. 1–6.год. 2 (1928) књ. II, св. 1–6;

књ. III, св. 1–6.год. 3 (1929) књ. I, св. 1–6;

књ. V, св. 1–6.год. 4 (1930) књ. VI, св. 1–6;

књ. VII, св. 1–6.год. 5 (1931) књ. VIII, св.

1–6; књ. IX св. 1–6.год. 6 (1932) књ. Х, св. 1–6;

књ. XI, св. 1–6.год. 7 (1933) књ. XII, св. 1–4.

Од ју ла 1930. до ма ја 1932. Ду шан Вук сан је уред ник и од го вор-ни уред ник часописа. Све ске за јун и јул уре ди ли су Д. Вук сан, М. Зо-рић, Р. Ме де ни ца и Ви до Лат ко вић, ко ји је и од го вор ни уред ник. Затим

Први број Записа из 1927. године


је дошло до промјене у уредништву часописа: Видо Латковић, Милан Вукићевић и Радосав Меденица престали су да буду чланови редакције, док су Душан Вуксан и Илија Зорић наставили да га уређују. Од ав гу-ста 1932. до апри ла 1933. го ди не вла сни ци и уред ни ци су Д. Вук сан и Или ја Зо рић.

До сеп тем бра 1927. ча со пис је штам пан у Бо ке шкој штам па ри ји у Ко то ру; послије тога, до апри ла 1929. штам па ри ја ни је на во ђе на, а на да-ље до кра ја из ла же ња (1941) гла си ло је штам па но у штам па ри ји Зет ске ба но ви не „Обод“ на Це ти њу.

За пи си из ла зе сва ког мје се ца у све ска ма од 4 та ба ка (64 стра не) ве ли ке осми не. Фор мат 23 х 15 см, по вез бро ши ран, бо ја ко ри ца си во-ма сли на ста или пла ва. Ну ме ра ци ја је ишла у кон ти ну и те ту из бро ја у број у окви ру књ и ге. Сва ка све ска је има ла свој са др жај, а сва ка књ и га су мар ни.

Петогодишњица Записа обиљежена је у св. 1, књ. Х (1932, стр. 1–6).

Душан Д. Вуксан, по кре тач и уред ник ча со пи са За пи си (3. јул 1881. у лич ком се лу Ме дак – Бе о град 24. XII 1944). Сту ди рао у За гре бу сла ви сти ку и кла сич ну фи ло зо фи ју.

У Кра ље ви ну Цр ну Го ру је, по-сли је кра ћег слу жбо ва ња у Бје ло ва ру, до шао 1910. за на став ни ка Др жав не гим на зи је на Це ти њу. Цр на Го ра је по-ста ла њего ва дру га до мо ви на: за њу је ве зан ци је ли његов ства ра лач ки ви јек, оже нио се оди вом Пе тро ви ћа, про вео нај бо ље го ди не сво га жи во та и ра да.

По сли је сло ма Цр не Го ре, иако „из ва њ ац“, упор но је ра дио и спа са-вао што се спа си ти мо гло. За хва љу-ју ћи упра во њему са чу ва не су и пу-бли ко ва не ва жне та пи је Цр не Го ре и цр но гор ског на ро да.

У пе ри о ду од 1910. до 1913. у Це ти њ ској гим на зи ји био је не са-мо про фе сор ма те рњ ег и ла тин ског је зи ка не го и пр ви пла ће ни др жав ни сре дњ о школ ски би бли о те кар, ко ји је пр ви из вр шио ка та ло ги за ци ју књ-и жног фон да гим на зиј ске би бли о те ке. У то ме пе ри о ду био је и пре да-вач на Вој ној шко ли на Це ти њу, а пре да но је уче ство вао у кул тур ном жи во ту ста ре цр но гор ске при је сто ни це.

Ду шан Д. Вук сан


По што је Цр на Го ра осло бо ди ла Ме то хи ју и та мо ус по ста ви ла сво ју власт, Вук сан је 1913. по ста вљен пр во за про фе со ра а за тим за в.д. ди рек то ра Ве ли ке др жав не гим на зи је у Пе ћи (до 1915). У ис тој шко ли ра дио је од 1918. до 1921, у др жа ви СХС, али је већ 1921. пен зи о ни сан у 40. го ди ни жи во та. По пен зи о ни са њу је иза бран за на род ног по сла ни ка у Кон сти ту ан ти. Ипак, но ви ре жим га је 1923. ре ак ти ви рао и по ста вио за ди рек то ра шко ла у Бе ра на ма, пр во гим на зи је а за тим учи тељ ске. У ју ну 1924. пре мје штен је на Це ти ње и по ста вљен на ду жност про свјет-ног ин спек то ра Зет ске обла сти, а 1926. за ди рек то ра Ве ли ке др жав не гим на зи је на Це ти њу.

Го ди на 1926. је ва жна не са мо за Вук са нов жи вот и рад не го и за Цр ну Го ру, јер је та да овај не у мор ни пре га лац и њен при ја тељ по ста-вљен за в.д. ди рек то ра тек осно ва ног Др жав ног му зе ја.

Од та да се па све до 1932. по све тио сре ђи ва њу Двор ског ар хи ва и би бли о те ке, и, по себ но, пу бли ко ва њу ар хив ске гра ђе.

Д. Вук сан је свој на уч ни рад за по чео са те ма ма из књ и жев не исто-ри је, у књ и жев ном ча со пи су Дан, ко ји је из ла зио 1911. и 1912. Го ди не 1925. по кре нуо је ча со пис књ и жев но – на уч ног ка рак те ра Лов ћен ски од јек, ко ји се уга сио по сли је 12 бро је ва, што је до жи вио вр ло бол но.

Иако је у то ври је ме Цр на Го ра ли чи ла на „ду хов ну пу сти њу“ Ду-шан Вук сан се ни је обес хра брио не го је по кре нуо но ви ча со пис, За пи се (1. ју ла 1927), чи ји углед је стал но ра стао и из ван Цр не Го ре, а његов зна чај и уло га су да нас не спор ни. Вук сан је био уред ник и нај рев но сни-ји са рад ник но во га гла си ла.

Исти на, и За пи си су има ли ма њи пре кид у свом из ла же њу (1933–1935). И по ред свих сме тњи и не при јат но сти ко је му је ре жим ска власт при ре ђи ва ла, као и уви јек на до буд ни по је дин ци ко ји је пра те, Ду шан Вук сан је под ста као иде ју и по кре нуо ак тив но сти за осни ва ње Дру штва за про у ча ва ње исто ри је Цр не Го ре, са сје ди штем на Це ти њу. Осни вач ка скуп шти на Дру штва одр жа но је у апри лу 1934. (За пи си те го ди не ни је су из ла зи ли), а 1935. пре и ме но ва но је у Исто риј ско дру штво.

За пи си су об но вље ни 1. ја ну а ра 1935. и из ла зи ли су до ка пи ту ла-ци је Кра ље ви не Ју го сла ви је. Иако је из не ких раз ло га оста вио Це ти ње, у ко ме је про вео че тврт ви је ка, и да ље је остао уред ник За пи са и њихов не у мор ни са рад ник, а ни је пре ста јао ни његов на уч но–исто риј ски рад ве зан за Цр ну Го ру, њено исто риј ско и кул тур но на сље ђе. Об ја вљи ва ње ар хив ске гра ђе и из во ра, ра зних ис пра ва и дру гих до ку ме на та би ло је и оста ло до кра ја Вук са но во основ но на уч но опре дје ље ње. У од су ству га је за мје њ и вао од го вор ни уред ник За пи са Ри сто Ј. Дра ги ће вић, ко ји је схва тао не са мо зна чај Вук са но ва ра да не го и ве ли чи ну њего ве лич но-сти. Сто га је и ка сни је био и остао Вук са нов до сљед ни на ста вљач.


Ду шан Вук сан је под њемач ком оку па ци јом жи вио у Бе о гра ду, бо ле стан и те шко оро нуо, у ве ли кој оску ди ци и би је ди та ко да је био при ну ђен да рас про да нај вред ни ји дио сво је бо га те би бли о те ке да би пре жи вио са сво јом по ро ди цом.

Умро је два мје се ца по осло бо ђе њу Бе о гра да, у пар ти зан ској бол-ни ци, у 63. го ди ни жи во та.

Њего ва ду хов на сна га, ве ли ко зна ње, не пре ки дан и стр пљив рад, ре зул ти ра ли су ве ли ким бро јем мо но граф ских ра до ва (42, ра чу на ју ћи и књ и ге ко је је при ре дио и се па ра те из ча со пи са) за тим око 900 ра зних тек сто ва у пе ри о дич ним пу бли ка ци ја ма (сту ди је, рас пра ве, члан ци, при-ло зи, при ка зи и би ље шке).

Од по себ них из да ња из два ја мо:По сла ни це ми тро по ли та Пе тра I, Це ти ње 1935; Спо ме ни ца Пе-

тра II Њего ша – Вла ди ке Ра да 1913–1951, Це ти ње 1926; Пи сма Пе тра II Пе тро ви ћа Њего ша, књ. I, Бе о град 1940; Пре глед штам пе у Цр ној Го ри 1834–1934, Це ти ње 1934; По пис књ и га штам па них у Цр ној Го ри од 1484. до 1940 (Це ти ње 1940).

Пост хум но је, на Це ти њу (1951), при ре ђен и штам пан ру ко пис њего ве књ и ге Пе тар I Пе тро вић Његош и њего во до ба (у редакцији Риста Ј. Драгићевића); корпус историјских извора Гра ђа за исто ри ју Цр не Го ре, том 1: 1325–1851 / при ре ди ли Бран ко Па ви ће вић и Ма ри јан Ми љић, Под го ри ца 2006.

Ду шан Вук сан је, не су мњ и во, јед на од нај и стак ну ти јих лич но сти цр но гор ске кул ту ре, про свје те и на у ке у пе ри о ду из ме ђу два свјет ска ра-та. Он је је дан од уте ме љи ва ча цр но гор ске кри тич ке гра ђан ске исто ри о-гра фи је, што је по твр дио мо но граф ским дје ли ма, сту ди ја ма, члан ци ма и ма њ им тек сто ви ма и, на да све, си сте мат ским са ку пља њ ем, ода би ра њ ем, ис тра жи ва њ ем и об ја вљи ва њ ем ар хив ске гра ђе и не по зна тих из во ра, не за о би ла зних у из у ча ва њу про шло сти Цр не Го ре, пр о свје те и обра зо-ва ња, жи во та и оби ча ја, раз во ја прав не и еко ном ске ми сли – цр но гор-ске др жа ве и на ро да. Био је из у зе тан чо вјек – ства ра лац, ис тра жи вач и на уч ник ве ли ког зна ња, ши ро ког ин те ре со ва ња и афи ни те та. Ра дио је на мно гим по сло ви ма и био на од го вор ним ду жно сти ма: у про свје ти – на став ник, про фе сор и др жав ни над зор ник; – у кул ту ри – би бли о те кар, му зе о лог, ар хи ви ста, би бли о граф, по кре тач и уред ник ча со пи са. Ис тра-жи вач ким ра дом ба вио се на по љу исто ри о гра фи је, по моћ них исто риј-ских на у ка и дру гих ди сци пли на. Био је ства ра лац ре не сан сног ду ха, ен ци кло пе ди ста. На жа лост, њего во дје ло ни је обнављано и критички све стра но про у че но, на уч но ис тра же но и оци је њ е но, ни ти је до би ло мо-но гра фи ју ко ју за слу жу је, ни ти он ика кво оби љеж је аде кват но зна ча ју њего вог дје ла и мје сту ко је му при па да у на шој кул ту ри и на у ци.


ЗАПИСИГЛАСНИК ЦЕТИЊСКОГ ИСТОРИЈСКОГ ДРУШТВА

ПЕРИОД 1935–1941.

Друга серија Записа излази од јануара 1935. до априла 1941. године. Издавач је Цетињско историјско друштво.


год. 8 (1935) књ. XIII, св. 1–6; књ. XIV, св. 1–6.

год. 9 (1936) књ. XV, св. 1–6; књ. XVI, св. 1–6.

год. 10 (1937) књ. XVII, св. 1–6; књ. XVIII, св. 1–6.

год. 11 (1938) књ. XIX, св. 1–6; књ. XX, св. 1–6.

год. 12 (1939) књ. XX I, св. 1–6; књ. XXII, св. 1–6.

год. 13 (1940) књ. XXIII, св. 1–6; књ. XXIV, св. 1–6.

год. 14 (1941) књ. XXV, св. 1–4.

Од ја ну а ра 1935. до кра-ја из ла же ња уред ник је Ду шан Вук сан, а од го вор ни уред ник Ри сто Ј. Дра ги ће вић. Вла сник за Це ти њ ско исто риј ско дру штво је др Ми ло рад Шо шкић до ју ла 1938. Од ав гу ста 1938. до кра ја из ла же ња вла сник је Це ти њ ско исто риј ско дру штво. Прет пла та је сла та уна при јед на адре су: Це ти њ ско исто риј ско дру штво – Це ти ње. Го ди шња прет пла-та је из но си ла за Ју го сла ви ју 100 ди на ра, а за ино стран ство 130 ди на ра. Ру ко пи си су сти за ли на адре су: Уред ни штву За пи са, Це ти ње.

Часопис је у обје серије практиковао да у новој свесци објављује исправке штампарских и других грешака из претходне свеске.

На кон Дру гог свјет ског ра та, 1948. го ди не, овај ре но ми ра ни ча-со пис је об но вљен под на зи вом Исто риј ски за пи си и у кон ти ну и те ту из ла зи и да нас, на кон 80 од но сно 60 го ди на.

Записи из 1935. године


РистоЈ.Драгићевић, од го вор-ни уред ник (19. ав гу ста 1901, Пот пе-ће – оп шти на Под го ри ца – 15. де цем-бар 1980, Це ти ње) Основ ну шко лу је за вр шио на Це ти њу шк. 1911/1912, а гим на зи ју (с пре ки дом због аустриј ске оку па ци је) шк. 1921/1922. На Фи ло-зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду ди пло-ми рао је на гру пи за исто ри ју 1928. го ди не. Као сту дент про вео је го ди ну да на у Вар ша ви (1926–1927) гдје је на Фи ло зоф ском фа кул те ту слу шао пре да-ва ња из оп ште исто ри је, књ и жев но сти и ет но ло ги је. У ме ђу рат ном пе ри о ду ра дио је као про фе сор сре дњ их шко-ла на Це ти њу (гим на зи је, бо го сло ви је и учи тељ ске). Од 1937. ра ди у Др жав-ном му зе ју на Це ти њу. По сли је Дру гог свјет ског ра та на ста вио је да ра ди у ис тој уста но ви (све до пен зи о ни са ња 1965) оба вља ју ћи раз не ду жно сти (би бли о те кар, ру ко во ди лац Би бли о те-ке и ар хив ског одје ље ња и ди рек то ра Му зе ја). Сте као је струч на зва ња – му зе о лог и ви ши ар хи ви ста и на уч на – на уч ни са рад ник и са вјет ник.

Ри сто Ј. Дра ги ће вић је био ме ђу це ти њ ским ин те лек ту ал ци ма ко-ји су са Ду ша ном Вук са ном уче ство ва ли у осни ва њу Дру штва за про-у ча ва ње исто ри је Цр не Го ре на Це ти њу (1934), убр зо пре и ме но ва ног у Исто риј ско дру штво (1935). То ин те лек ту ал но је згро об но ви ло је 1935. ча со пис За пи си, ко ји је имао ма њи пре кид у из ла же њу. Дру га се ри ја За пи са је из ла зи ла до апри ла 1941. го ди не. Обје се ри је су иза шле у 148 бро је ва, на ско ро 10.000 стра ни ца.

По што је Д. Вук сан у ав гу сту 1936. на пу стио Це ти ње и за стал но се пре се лио у Бе о град, у од су ству га је за мје њ и вао од го вор ни уред ник За пи са Ри сто Ј. Дра ги ће вић.

Ри сто Дра ги ће вић је још као сту дент скре нуо на се бе па жњу на-гра ђе ним ра дом о цр но гор ским гу вер на ду ри ма (1926), об ја вље ним у збор ни ку Про фе сор ског дру штва Це ти ње и Цр на Го ра (Бе о град 1927, стр. 96–116). Од та да па на ред них пет де це ни ја ба вио се на уч но–ис тра-жи вач ким ра дом.

Њего во из у ча ва ње про шло сти Цр не Го ре кре ће се у ра спо ну од сре дњ ег ви је ка до но ви јег до ба (по ло ви на 20. в.). По ред мо но граф ских из да ња, на пи сао је ве ли ки број сту ди ја, рас пра ва, чла на ка и при ло га из по ли тич ке и кул тур не исто ри је, здрав ства и са ни те та, ет но гра фи је

Ри сто Ј. Дра ги ће вић


и фол кло ри сти ке, прав не исто ри је, ди пло ма ти је, уво ђе ња те ле граф ског са о бра ћа ја. Проф. Дра ги ће вић је дао зна ча јан до при нос и по моћ ним исто риј ским ди сци пли на ма.

Њего ва би бли о гра фи ја би ље жи пре ко пет сто ти на би бли о граф-ских је ди ни ца. Она од ра жа ва сву ра зно вр сност ин те ре со ва ња и те мат-ску раз у ђе ност на уч ног опу са про фе со ра Дра ги ће ви ћа.

Нај ви ше за хва љу ју ћи њему као до сљед ном Вук са но ву на ста вља чу, но во по кре ну ти ча со пис, након Другог свјетског рата, као ор ган Исто риј-ског дру штва НР Цр не Го ре по ја вио се 1948. под име ном Исто риј ски за пи си. По ред то га Р. Дра ги ће вић је уче ство вао у осни ва њу и ра ду Исто-риј ског дру штва НР Цр не Го ре и у осни ва њу Ин сти ту та за про у ча ва ње исто ри је цр но гор ског на ро да (3. ју ла 1948), да нас Исто риј ског ин сти ту та Цр не Го ре.

Сво је ра до ве је об ја вљи вао у ви ше стал них и по вре ме них пу бли-ка ци ја, углав ном у Цр ној Го ри. Са мо у За пи си ма и Исто риј ским за пи-си ма об ја вље на је ско ро по ло ви на њего вих ра до ва. Од 1948. до 1959. био је стал но у уред ни штву ово га по то њ ег гла си ла, а био је је дан од уред ни ка у ви ше зна чај них, углав ном ју би лар них пу бли ка ци ја, члан ре-дак ци је не ко ли ко углед них ча со пи са и по себ но Ре дак ци је за ви ше том ну Исто ри ју Цр не Го ре (1967–1975).

По зна ва о ци на уч ног ра да и ци је лог опу са Р. Дра ги ће ви ћа су, по-ред њего ве об да ре но сти, мар љи во сти и си сте ма тич но сти, ис ти ца ли сту ди о зност, ме то дич ност, објек тив ност, тачност и до сљед ност њего-вих тек сто ва. Р. Дра ги ће вић је до при нио раш чи шћа ва њу ни за спор них пи та ња у цр но гор ској исто ри о гра фи ји, а по себ но пи та њу бит ке на Ца-ре ву ла зу, до ка зу ју ћи да се она ствар но од и гра ла и оспо рио твр дње не-ких исто ри ча ра о на вод ном „тај ном уго во ру“ Цр не Го ре са Аустри јом (ко ји је то бо же да ти ран у Бе чу 12. ју на 1907. го ди не и ко ји су на вод но пот пи са ли аустриј ски цар и цр но гор ски књ аз, што је ка сни је, на ро чи то у то ку Пр вог свјет ског ра та, Цр ној Го ри на ни је ло мно го ште те, као и њеном угле ду код са ве зни ка). Тај фа мо зни и по злу је дин стве ни фал си-фи кат проф. Р. Ј. Дра ги ће вић је до ку мен то ва но раз об ли чио сво јом књ-и гом „Тај ни уго вор“ Цр не Го ре с Аустри јом, Це ти ње 1968. По њој је Ре дак ци ја „Ве ли ке со вјет ске ен ци кло пе ди је у тре ћем из да њу из ба ци ла ра ни је тек сто ве о „тај ном уго во ру“ (том 18, стр. 5 и том 29, стр. 93).

Ри сто Дра ги ће вић је дао ве ли ки до при нос њего шо ло ги ји број ним ра до ви ма о Пе тру II Пе тро ви ћу Њего шу, рас пра ва ма о Гор ском ви јен цу. Из да ње ово га дје ла ко је је он при ре дио сма тра се јед ним од нај те мељ-ни јих, са нај пот пу ни јим ко мен та ром.

По ред на уч них ра до ва он је при ре дио и об ја вио вр ло дра го цје ну ар хив ску гра ђу. Му зеј ско и ар хив ско на сље ђе чу вао је од оту ђе ња, али


је и ука зи вао на раз но ше ње и стра да ње цр но гор ске кул тур не ба шти не, упозоравао на раз не зло у по тре бе и сла бу за шти ће ност.

За до при нос цр но гор ској на у ци и кул ту ри проф. Р. Дра ги ће вић је до био број на при зна ња и од ли ко ва ња: На гра ду Пред сјед ни штва Вла де НР Цр не Го ре (1948), На гра ду Вла де НРЦГ (1950), На гра ду Пред сјед-ни штва На род не скуп шти не СРЦГ ((1956), Три на е сто јул ску на гра ду Скуп шти не СРЦГ (1967) и На гра ду Скуп шти не оп шти не Це ти ње по-во дом Да на осло бо ђе ња – 13. но вем бра 1969, Злат ни знак, при зна ње Цр ве ног кр ста Ју го сла ви је (1974). До био је та ко ђе ју би лар ну ме да љу са ди пло мом Са ве за дру шта ва кон зер ва то ра Ју го сла ви је (1975), Пла ке-ту Скуп шти не Цр ве ног кр ста Ју го сла ви је (1980), По ве љу Ту ри стич ког са ве за СРЦГ (1974) итд. Од лич ја: Ор ден ра да II ре да (1955), Ор ден за-слу га за на род са сре бр ним зра ци ма (1964), Ор ден ра да са цр ве ном за-ста вом (1976).

Мла ђим ге не ра ци ја ма, на ро чи то исто ри ча ри ма, био је узор не са-мо сво јом по у зда ном пи са ном ри јеч ју већ и ри јет ком етич но шћу.

Од по себ них из да ња ра до ва Р. Дра ги ће ви ћа из два ја мо:Ар хив ски по да ци о ли ци ма „Гор ског ви јен ца“, Це ти ње 1948; Ва-

со је ви ћи и Це ти ње 1863. го ди не, Це ти ње 1939; Гу вер на ду ри у Цр ној Го-ри (1717–1830), Це ти ње 1940; Ка но ни за ци ја цр но гор ског ми тро по ли та Пе тра I Пе тро ви ћа – Њего ша, Са ра је во 1935; Људ ске жр тве. Ет но-граф ско – исто риј ска сту ди ја, Це ти ње 1930; Ма ли сор ске бу не 1910. и 1911. го ди не, Це ти ње 1940; Под го рич ки по кољ 1874. го ди не и њего ве по сље ди це, Це ти ње 1937; По че ци са вре ме ног на о ру жа ња и ор га ни за-ци је цр но гор ске вој ске, Це ти ње 1939; Пр ва ауди јен ци ја цр но гор ских еми са ра код сул та на, Це ти ње 1939; Са ни тет ска слу жба у Цр ној Го ри 1890–1916, 1972; Сок и соџ би на, Це ти ње 1938; Уго вор Све те сто ли це с Књ а же ви ном Цр ном Го ром 1886. го ди не, Це ти ње 1940; Уре ђе ње те-ле граф ског са о бра ћа ја у Цр ној Го ри, Це ти ње 1938; Хр ват–ба ша, Це ти-ње 1939; Члан ци о Њего шу, Це ти ње 1949. Осим овог по сље дњ ег ра да (223 стр.), сви оста ли су ма њ ег оби ма и пре штам па ни су из За пи са или Исто риј ских за пи са.

Од чла на ка, сту ди ја и при ло га из на у ке наводимо оне из исто ри је и ет но ло ги је:

Ве зе Зе те – Цр не Го ре са ја дран ским при мор јем, За пи си, 1935, књ. XI II, св. 3, 4, 5; Ми тро по лит Пе тар I и ми ре ње крв не осве те, За-пи си, 1935, књ. XIV, св. 5, 6; При лог исто ри ји са ни те та у Цр ној Го ри, За пи си, 1941, књ. XXVI, св. 2, 3, 4, 5; Исто риј ски за пи си, 1948, књ. I, св. 1–2, 3–4; Њего ше во уки да ње гу вер на дур ства, Исто риј ски за пи си, 1949, књ. III, св. 1–2; 3–4; Те ста мент Пе тра I, Исто риј ски за пи си, 1949, књ. III, св. 5–6; Дје во јач ки ин сти тут на Це ти њу, Исто риј ски за пи си, 1949,


књ. IV, св. 4–6; 1950, књ. 5, св. 1; Цр но гор ске штам па ри је (1493–1918), Исто риј ски за пи си 1956, књ. XII, св. 1–2, стр. 1–41, XVI та бли; Др жав-ни му зеј на Це ти њу 1896–1956, Исто риј ски за пи си, 1957, књ. XI II, св. 1–2, стр. 61–98, итд.

Овом при ли ком не мо же мо, због огра ни че но сти про сто ра, на ве-сти чак ни зна чај ни је тек сто ве из њего шо ло ги је и књ и жев но сти, при ка-зе и би ље шке, ни ти пу бли ко ва ну ар хив ску гра ђу, пре во де и др.

ИСТОРИЈСКИЗАПИСИ

ПЕ РИ ОД 1948–1953.

Ча со пис је при род ни на ста вак За пи са и под на сло вом Исто риј ски за пи си из ла зи од ја ну а ра 1948. го ди не све до да нас.

Исто риј ски за пи си су по кре ну ти као ор ган Исто риј ског дру штва НР Цр не Го ре. Од 1953. до 1958. гла си ло су Исто риј ског ин сти ту та НР Цр не Го ре, а од 1959. Исто риј ског ин сти ту та НР Црне Горе и Дру штва исто ри ча ра Цр не Го ре, све до да нас. Из ла зи ли су на Це ти њу до 1959. а од та да у Ти то гра ду (Под го ри ци).

Пр ви од го вор ни уред ник ча-со пи са био је ЈагошЈовановић од 1948. до 1956. го ди не.

Под њего вим уред ни штвом иза шли су бро је ви:

год. 1 (1948), књ. I, св. 1–6; књ. II, св. 1–6.

год. 2 (1949), књ. III, св. 1–6; књ. IV, св. 1–6.

год. 3 (1950), књ. V, св. 1–6; књ. VI, св. 7–12.

год. 4 (1951), књ. VII, св. 1–12.год. 5 (1952), књ. VIII, св. 1–12.год. 6 (1953), књ. IХ, св. 1–2

дво бројгод. 7 (1954), књ. Х, св. 1–2

дво бројгод. 8 (1955), књ. ХI, св. 1–2

дво број.год. 9 (1956), књ. ХII, св. 1–2

дво број. Историски записи из 1948. године


ПрвиРедакциониодбор: Ја гош Јо ва но вић, Ри сто Ј. Дра ги ће вић и Јо ван Иво вић.

Редакциониодбор је 1949. био у са ста ву: Ја гош Јо ва но вић, Ри-сто Дра ги ће вић и Ан дри ја Ла и но вић, а од ју ла 1951. је про ши рен: Ја гош Јо ва но вић, Јо ван Ћет ко вић, Ри сто Дра ги ће вић,1 Ан дри ја Ла и но вић, Јев то Ми ло вић и Ра до ван Во ји но вић. У 1952. из о ста ло је име Ра до ва на Во ји но ви ћа, а у на ред ној Ј. Ћет ко ви ћа, умје сто њега у уред ни штво је ушао Слав ко Ми ју шко вић.

Исто риј ски за пи си су по че ли из ла зи ти дво мје сеч но у све ска ма од по 7 та ба ка (112 стра на), али је тај обим не знат но пре ма ши ван. Од 1951. гла си ло из ла зи тро мје сеч но, а од 1956. по лу го ди шње. Ци је на го ди шње прет пла те се ми је њ а ла из го ди не у го ди ну.

Ријеч уредништва поводом покретања часописа у бр. 1–2 (1948, стр. 1–2).

Јагош Јовановић, од го вор ни уред ник (3. јул 1912, Ве ље Бр до крај Под го ри це – 12. март 1999. Бе о град; са хра њ ен у Подгорици). Основ ну шко лу је за вр шио у Спу жу, гим на зи ју учио у Ко то ру, ма ту ри рао у Под го ри-ци 1931. Фи ло зоф ски фа кул тет за вр-шио је у Бе о гра ду 1935. Ра дио је као сре дњ о школ ски про фе сор исто ри је на Тр го вач кој ака де ми ји у Под го ри ци (1937) и Ду бров ни ку (1938–1940), на вој ној Пје ша диј ској шко ли у Бе о гра-ду (1945–1947).

Из ме ђу два свјет ска ра та при-па дао је на пред ном сту дент ском по-кре ту на Бе о град ском уни вер зи те ту и ли је во ори јен ти са ним ин те лек ту ал-ци ма због че га је био хап шен, а 1935.

1 У личној заоставштини Риста Ј. Драгићевића налази се писмо одговорном уреднику Историјских записа Јагошу Јовановићу, чији текст наводимо: „Пошто се не слажем са начином обраде и публиковањем архивског материјала у појединим чланцима Историјских записа, као што је, на примјер, у најновијој свесци чланак „Владичин боравак у Мајинама и постанак Слободијаде“, а немам могућности да редовно одлучујем о избору прилога за часопис, молим да ме, на основи члана 18 Закона о штампи, избришете као члана Редакционог одбора. Цетиње, 6. новембра 1950. г. – Члан 18 Закона о штампи: „… или ко допусти да буде означен као уредник, а нема учешћа у одређивању правца листа или у одлучивању да ли ће неки напис бити објављен или не, казниће се лишењем слободе до 4 мјесеца“. (М. Миљић).

Јагош Јовано вић


ин тер ни ран је у ло гор у Ви ше гра ду. Ље ви чар ске иде је је про па ги рао у под го рич ком ли сту „Зе та“. У Ко му ни стич ку Пар ти ју Ју го сла ви је при-мљен је 1940. го ди не.

Кад је ка пи ту ли ра ла Кра ље ви на Ју го сла ви ја за те као се у Цр ној Го ри. Био је у ужем кру гу ор га ни за то ра устан ка у сво ме кра ју а у то ку ра та на ла зио се на раз ли чи тим по ли тич ким ду жно сти ма у На род но о-сло бо ди лач ком пар ти зан ском по кре ту. На кон за вр шет ка ра та ра дио је на вој ној Пје ша диј ској шко ли у Бе о гра ду (1945–1947). Био је пр ви ди рек-тор пр ве ви со ко школ ске уста но ве у Цр ној Го ри – Ви ше пе да го шке шко-ле на Це ти њу 1947. Исте го ди не иза бран је за пред сјед ни ка Исто риј ског дру штва Цр не Го ре, а го ди ну да на ка сни је (1948) за пр вог пред сјед ни ка На уч ног дру штва На род не Ре пу бли ке Цр не Го ре. Је дан је од осни ва ча и пр вих ди рек то ра Исто риј ског ин сти ту та Цр не Го ре (1949–1957). Био је ме ђу оним на уч ним и кул тур ним по сле ни ци ма ко ји су ме ђу рат ни ча со-пис За пи си об но ви ли под на зи вом Исто риј ски за пи си и био његов пр ви уред ник (1948–1958).

У Са ве зном из вр шном ви је ћу у Бе о гра ду ра дио је од 1957.. Уте ме љи вач је цр но гор ске ен ци кло пе ди сти ке: од сеп тем бра 1950.

па до 1965. био је глав ни уред ник Ен ци кло пе ди је Ју го сла ви је за Цр ну Го ру, за ко ју је на пи сао ве ћи број од ред ни ца, а са ра ђи вао је и на Вој ној ен ци кло пе ди ји и По мор ској ен ци кло пе ди ји.

Ја гош Јо ва но вић се пре да но ба вио исто риј ско–ли те рар ним и пу-бли ци стич ким ра дом. По ред ма њ их ра до ва, број них чла на ка, огле да и при ка за на пи сао је не ко ли ко ври јед них мо но граф ских дје ла: Ства ра ње цр но гор ске др жа ве и раз вој цр но гор ске на ци о нал но сти (Це ти ње 1947), пр ва по сли је рат на ин те грал на исто ри ја Цр не Го ре, Мар ко Ми ља нов – књ и жев на и исто риј ска сту ди ја (Це ти ње 1952), Двје сто пе де се то го ди-шњ и ца ве за Бо ке и Ру си је, (Це ти ње 1948), Орао на Ја ни ку (ро ман си ра на би о гра фи ја ре во лу ци о на ра др Ву ка ши на Мар ко ви ћа), (Бе о град 1963), и исто риј ско–ли те рар на сту ди ја Ни кац од Ро ви на (Бе о град 1975); На ви-си на ма чој ства (Ти то град 1975). Об ја вио је ве ли ки број чла на ка и ен-ци кло пе диј ских је ди ни ца. Од чла на ка и при ло га из два ја мо: Ве зе Цр не Го ре са Ру си јом од дру ге по ло ви не XVI ви је ка до да нас; Исто риј ски за-пи си I 3–4, 139–160; 5–6, 248–258; III/3–4, 120–133; IV/1–2, 30–36; Уло-га Ву ко ти ћа и Ву чи ће ви ћа у Цр ној Го ри. – Исто риј ски за пи си IV/1951, 7–9, 294–310; Цр на Го ра у ре во лу ци о нар ној 1948. го ди ни. – Исто риј-ски за пи си, I/1948, 1–2, 3–11; Из вје штај ру ских ље ка ра о цр но гор ским ра њ е ни ци ма и бор ба ма с Тур ци ма 1876. го ди не. – Исто риј ски за пи си XXХII/1979, 3, 77–78.

Као пе де се то го ди шњ ак је по шао у пен зи ју и, на пу стив ши чи нов-нич ки жи вот и оба ве зе, по све тио се, у ми ру, на уч ном ра ду – из у ча ва њу


про шло сти Цр не Го ре. До бит ник је на гра де Пред сјед ни штва Вла де Цр-не Го ре (1948) за на уч ни рад из обла сти исто ри је.

ПЕ РИ ОД 1957–1958.

Ча со пис је ор ган Исто риј ског ин сти ту та На род не Ре пу бли ке Цр-не Го ре.

Одговорниуредник: др Ан дри ја Ла и но вић, ди рек тор Исто риј ског ин сти ту та НР Цр не Го ре – Це ти ње

Редакциони одбор: др Ан дри ја Ла и но вић, Ри сто Дра ги ће вић, Слав ко Ми ју шко вић и др Јев то Ми ло вић

Власник и издавач: Историјски институт НР Црне ГореШтампа: Штампарско издавачко предузеће „Графички завод“ –

ТитоградФормат: 24 х 16, броширано, боја корица бијела.


год. 10 (1957), књ. XIII, св. 1–2 двобројгод. 11 (1958), књ. XIV, св. 1–2 двоброј

Андрија Лаиновић, од го вор ни уред ник (8. но вем бар 1903, Гра хо-во – 24. мај 1986, Ско пље; са хра њ ен у Под го ри ци). Основ ну шко лу и гим-на зи ју за вр шио је у Под го ри ци. На Фи ло зоф ском фа кул те ту Бе о град ског уни вер зи те та сту ди рао је исто ри ју, упо ред ну књ и жев ност и фран цу ски је зик (1923/1924) у Па ри зу 1924/1925) на Сор бо ни. Ди пло ми рао је у Бе о гра-ду 1927.

При па дао је на пред ном, ли је во ори јен ти са ном омла дин ском и сту-дент ском по кре ту.

Та да је по чео да са ра ђу је са ви-ше ли сто ва у Цр ној Го ри и Ср би ји. Од за вр шет ка сту ди ја до 1943. го ди не, као про фе сор ра дио је (и че сто пре мје штан због по ли тич ких убје ђе ња) у гим на зи ја ма у Под го ри ци, Лив ну, Ник ши ћу, Би је лом По љу, Бе ра на ма…

Андрија Лаиновић


То ком ра та био је ди рек тор гим на зи ја у Би је лом По љу и Бе ра на-ма. По сли је ка пи ту ла ци је Ита ли је ба ли сти су га у Пе ћи из ру чи ли Њем-ци ма, али успи је ва да по бјег не из ло го ра и стиг не до Бе о гра да, а за тим у Ла за ре во код Зре њ а ни на, у ко ме је с по ро ди цом жи вје ла њего ва се стра. У Ба на ту је слу жбо вао до 1948. го ди не.

Од 1948. до 1956. пре да је као про фе сор у Сре дњ ој пар тиј ској, Ме-ди цин ској и на Ви шој пе да го шкој шко ли на Це ти њу. По сли је то га ра дио је у Ми ни стар ству про свје те Цр не Го ре и по ста вљен за ди рек то ра За-во да за уна пре ђе ње школ ства (1956–1957). Основ не сту ди је и бо рав ци у Па ри зу трај но су га ве за ли за фран цу ску кул ту ру и опре ди је ли за из-у ча ва ње фран цу ско – цр но гор ских од но са, за пре во ђе ње фран цу ских ауто ра, исто ри ча ра и пу то пи са ца, ко је су се ба ви ли про шло шћу Цр не Го ре, те пу бли ко ва њу до ку ме на та и дру гих исто риј ских из во ра. Док-то ри рао је на Сор бо ни (1956), од бра нив ши док тор ску те зу Фран цу ски по ли тич ки ути цај у Цр ној Го ри од 1853. до 1860. На мје сто ди рек то ра Исто риј ског ин сти ту та у Под го ри ци по ста вљен је 1957. го ди не и ту је функ ци ју вр шио са мо го ди ну да на. У истом том пе ри о ду био је од го вор-ни уред ник Исто риј ских за пи са.

Кра јем 1958. го ди не иза бран је за пре да ва ча на Фи ло зоф ском фа-кул те ту у Ско пљу на пред ме ту Исто ри ја на ро да и на род но сти Ју го сла ви-је у но вом ви је ку, од 1959. као ван ред ни, а од 1966. као ре дов ни про фе-сор. Био је шеф ка те дре за исто ри ју. На Фи ло зоф ском фа кул те ту у При-шти ни хо но рар но је др жао пре да ва ња. Пен зи о ни сан је 1975. го ди не.

Његов на уч ни и ис тра жи вач ки рад ве зан је за по ли тич ку исто ри ју ју го сло вен ских на ро да. По себ но се ба вио про шло шћу Цр не Го ре, Ср би-је и Ма ке до ни је у 19. и по чет ком 20. ви је ка.

Са ра ђи вао је у број ним ча со пи си ма и ли сто ви ма. Би бли о гра фи ја њего вих ра до ва пре ма шу је 350 је ди ни ца. Њего ви члан ци и при ло зи се, по ред по ли тич ке исто ри је Црне Горе, од но се и на кул тур ну про шлост, исто ри ју гра до ва, здрав ства, а ба вио се и дру гим те ма ма.

Као по себ на из да ња из два ја ју се: Три Фран цу за у Цр ној Го ри (1949), Кра так пре глед про шло сти Ти то гра да (1950), дру го из да ње: Под го ри ца и Ан дри ја Ла и но вић при ре дио Бра ни слав Ко ва че вић (Под-го ри ца 1995), По бје да на Гра хов цу 1858. у спи си ма са вре ме ни ка (1957), дру го из да ње: По бје да на Гра хов цу у спи си ма са вре ме ни ка / са пред го-во ром проф. др Бра ни сла ва Ко ва че ви ћа (Ник шић 1998); 3. (ре принт) из-да ње под истим на сло вом (Под го ри ца 2008). Сту ди је и огле ди из исто-ри је ди пло ма ти је /при ре дио др Ђор ђе Н. Ло пи чић (Бе о град 2007). – У овој књ и зи је об ја вљен 51 Ла и но ви ћев рад, те би бли о гра фи ја њего вих ра до ва и не ко ли ко би о граф ских тек сто ва о њему. На во ди мо зна чај ни је ра до ве ко ји ни је су ушли у по ме ну ти збор ник. Пи та ње за шти те цр но-


гор ских по да ни ка у ино стран ству 1879. го ди не. – Исто риј ски за пи си V/1952, 1–3, 124–128; Је дан при лог исто ри ји на ше здрав стве не кул ту-ре. – Исто риј ски за пи си, VI/1953, 1, 291–297; Не ки пр ви по да ци о ве-за ма из ме ђу Цр не Го ре и Ру си је. – Исто риј ски за пи си, VI II/1955, 1–2, 385–389; Фран цу ски кон зул у Ска дру Ија сент Екер и њего ва пр ва по сје-та Цр ној Го ри. – Исто риј ски за пи си; IX/1956, 1–2, 191–196; Јед но Ва-цли ко во гле ди ште из 1858. г. о не за ви сно сти Цр не Го ре. – Исто риј ски за пи си, Х/1951, 1–2, 99–114; Је дан цр но гор ско – тур ски спор 1858. го-ди не. – Исто риј ски за пи си, XI/1958, 1–2, 354–358; Но ви по да ци о Њего-ше вом жи во ту и ра ду: шта је пу бли ци ста Бел фон пи сао о Њего шу у јед ном фран цу ском ли сту, По ли ти ка (Бе о град), год. LIX, бр. 17581, (16. IX 1962), стр. 4; Од ста ре Риб ни це до да на шњ ег Ти то гра да. – Ко му на (Бе о град), год. ХII/1965, бр. 2, стр. 29–31; Отва ра ње Мир ко ве ва ро ши 1886, По бје да (Ти то град), год. XII, бр. 2446 (19. IX 1965), стр. 13; Не ки по смрт ни оби ча ји у Под го ри ци, да на шњ ем Ти то гра ду. – У: Рад XI–ог Кон гре са Са ве за фол кло ри ста Ју го сла ви је у Но вом Ви но дол ском, 1964. – За греб, 1966, стр. 397–403; Фран цу ски на уч ник Ги јом Ле жан о Њего-шу, Ства ра ње, год. ХХI, бр. 10 (1966), бр. 1173–1177; Пре пи ска цр но гор-ског књ а за Да ни ла са дво ром На по ле о на III, Вра њ ски гла сник, књ. VI II (1972), стр. 321–348; Од лу ка ал бан ских пр ва ка из око ли не Ту зи 1913. го ди не, Ов дје (Ти то град), год. IV, бр. 40 (1972), стр. 30. Об ја вљи вао је исто риј ске из во ре и гра ђу за исто ри ју Цр не Го ре и Ма ке до ни је.

А. Ла и но вић је од ли ко ван Ор де ном ра да III сте пе на и Ор де ном ра да са цр ве ном за ста вом.

ПЕ РИ ОД 1959–1962.

Ча со пис је ор ган Исто риј ског ин сти ту та НР Цр не Го ре и Исто-риј ског дру штва НР Цр не Го ре.

Одговорниуредник: др Мир че та Ђу ро вићРедакциониодбор: Ди мо Ву јо вић, Слав ко Ми ју шко вић, др Ни ко С.

Мар ти но вић, Ђу ро Мр ва ље вић и др Мир че та Ђу ро вић.Исто риј ски за пи си у овом пе ри о ду из ла зе че ти ри пу та го ди шње.

Вла сник и из да вач је Исто риј ски ин сти тут НР Цр не Го ре. Штам па: Штам пар ско пред у зе ће „Обод“ – Це ти ње.

Иза шли су сље де ћи бро је ви:

год. 12 (1959) књ. ХV, св. 1–2; књ. ХVI, св. 3–4 дво бројгод. 13 (1960) књ. ХVII, св. 1–4.


год. 14 (1961) књ. ХVIII, св. 1–4.год. 15 (1962) књ. ХIХ, св. 1–4.

Фор мат: 24 х 16, бро ши ра но, бо ја ко ри ца би је ла.

Уредништво наводи разлоге који су навели Редакцију да број 2 за 1959. годину буде посвећен искључиво историји Црне Горе ХVI и ХVII вијека.

Мирчета Ђуровић, од го вор ни уред ник (25. ав гу ст 1924, Да ни лов-град). Гим на зи ју је за вр шио на Це-ти њу (1945), Еко ном ски фа кул тет у Бе о гра ду (1949), пост ди плом ске сту-ди је на Ин сти ту ту дру штве них на у ка у Београду (1951), а док тор ску ди сер-та ци ју је од бра нио на Еко ном ском фа-кул те ту, та ко ђе у Бе о гра ду (1956).

На Исто риј ском ин сти ту ту Цр-не Го ре ра дио је од 1951. до 1960. као ру ко во ди лац научног одје ље ња и уред ник ча со пи са Исто риј ски за пи-си (1959–1962). У исто ври је ме је био ангажован и у На уч ном дру штву Цр не Го ре.

На но во о тво ре ном Еко ном-ском фа кул те ту у Ти то гра ду 1960. иза бран је за ван ред ног про фе со ра на пред ме ту По ли тич ка еко но ми ја и био пр ви де кан то га фа кул те та (1960–1964). За ре дов ног про фе со ра иза бран је 1971. го ди не. Био је пр-ви рек тор Уни вер зи те та Цр не Го ре (1974–1978). М. Ђу ро вић је за до пи-сног чла на Дру штва за на у ку и умјет ност Цр не Го ре иза бран 1973, а за ре дов ног чла на Цр но гор ске ака де ми је на у ка и умјет но сти 1981. го ди не и њен је пред сјед ник од 1985. до 1989.

Би ран је у раз не уни вер зи тет ске и ака де миј ске фо ру ме, ко ми си је и дру га ти је ла.

М. Ђу ро вић се ба ви на уч ним ис тра жи ва њ и ма у обла сти при вред-не исто ри је, еко ном ског раз во ја Цр не Го ре и дру гим те ма ма еко ном ске те о ри је и прак се, по ли тич ке еко но ми је.

По ред Исто риј ских за пи са, уре ђи вао је и Гла сник Одје ље ња дру-штве них на у ка ЦА НУ, Уни вер зи тет да нас, Го ди шњ ак Еко ном ског фа-кул те та у Ти то гра ду. Био је у ре дак ци ја ма ви ше ча со пи са и у ре дак ци-ја ма збор ни ка ра до ва са број них на уч них ску по ва.

Мирчета Ђуровић


У окви ру про гра ма ЦА НУ ру ко во дио је ма кро про јек том Раз вој про из вод них сна га Цр не Го ре.

Об ја вио је ве ли ки број при ло га у ча со пи си ма и збор ни ци ма ра до ва. Не за о би ла зни су њего ви монографски ра до ви из еко ном ске исто-

ри је Цр не Го ре:Трговачки капитал у Црној Гори у другој половини ХIХ и поче-

тком ХХ вијека. – Цетиње: Историјски институт НР Црне Горе, 1958; Новчани заводи у Црној Гори. – Цетиње: Народна књига, 1959; О акционарским друштвима у Црној Гори. – Титоград: Историјски инсти-тут НР Црне Горе, 1959; Црногорске финансије 1860–1915. – Титоград: Историјски институт НР Црне Горе, 1960; Промјене у друштвено – економској структури Црне Горе. – Титоград: Институт за друштвено – економска истраживања, 1964; Функционална способност средстава за рад радних организација у Црној Гори Бошко Глушчевић, Мирчета Ђуровић. – Титоград: Институт за друштвено – економска истра живања, 1967; Политичка економија. Дио II. – Титоград: Савез социјалистичке омла дине Економског факултета, 1970; По ли ти чка економија. Трећи дио. – Са вре мени капитализам. – Титоград: Савез соци јали стичке омладине Економског факултета, 1975; Политичка економија. Дио I. – Ти то град: Савез социјалистичке омладине Економског факултета, 1976; Изабрана дјела I–III: Трговачки капитал у Црној Гори у другој половини XIX и почетком ХХ вијека / Мирчета Ђуровић. – Подгорица : ЦИД : Централна банка Црне Горе, 2008; Црногорске финансије: 1860–1915 / Мирчета Ђуровић. – Подгорица: ЦИД, Централна банка Црне Горе, 2008; Студије и чланци / Мирчета Ђуровић. – Подгорица: ЦИД : Централна банка Црне Горе, 2008.

Остали радови:Осно ви ца и об ли ци зе ле на ше ња у Цр ној Го ри и раз ви так зе ле-

на шког ка пи та ла у дру гој по ло ви ни ХIХ ви је ка. – Историјски записи, Цетиње, VI /1953, књ. IX, 2, стр. 429–457; Испитивање хидропотенцијала и пројектовање хидроенергетских објеката у Црној Гори (1898–1912). – Годишњак Економског факултета у Титограду, 1963, 1, стр. 89–106; Неке карактеристике структуре инвестиционих улагања у Црној Гори. – Пракса, Титоград 1964, 1, стр. 17–33; Основне карактеристике социјалне и економске структуре индивидуалног пољопривредног га-зди нства. – Пракса, Титоград 1965, 2, стр. 95–116; Техничко – те хно-лошке основе индустрије у Црној Гори. – Титоград, Институт за дру-штвено – економска истраживања, 1968, 22 стр; Претпоставке само-упра вне интеграције друштва. – [У књизи]: Социјализам и нација, Ти то град, Одјељење ЦК СК Црне Горе за информације, Центар за иде оло шко – политичко образовање у ЦК СК Црне Горе, 1971, стр.


95–113; Суперконцентрација капитала у савременом капитализму. – [У зборнику]: Рикардо, Маркс, Лењин и савремена економска мисао. Поводом јубилеја капиталних дјела Рикарда, Маркса и Лењина. радови са на учног скупа, Херцег Нови, 26–28. октобра 1977. – Титоград: Црногорска ака де мија наука и умјетности 1980. том II, стр. 175–192. (Научни ску-по ви, књ. 6, Одјељење друштвених наука, књ. 2); Неки проблеми екс-тра дохотка у систему расподјеле самоуправног социјализма. – [У збо рни ку]: Проблеми самоуправног система. Поводом 30.годишњице са мо управљања у Југославији. Радови са научног скупа, Херцег.Нови, 17–19. септембра 1980. Том I–II. – Титоград: Црногорска академија на-ука и умјетоности, 1982, том II, стр. 393–402. (Научни скупови, књ. 8, Одјељење друштвених наука, књ. 4; Економска проблематика у дјелима Дима Вујовића / Мирчета Ђуровић. – У: Научно дјело академика Ди ми-трија Дима Вујовића / уредник Миомир Дашић. – Подгорица : Црно-горска академија анука и умјетности, 1994. – (Зборници радова, књ. 6). – стр. 107–120; Научна мисао академика Бранислава Шошкића / Мир че та Ђуровић. – У: Гласник одјељења друшптвених наука. – књ. 8 (1995), стр. 191–199; По ку шај ства ра ња ак ци о нар ских дру шта ва у Цр ној Го ри по чет ком ХХ ви је ка. – Историјски записи, 12/1958, 1–2, 113–132; Фор ми ра ње ак ци о нар ских дру шта ва у Цр ној Го ри по чет ком ХХ ви је ка. – Историјски записи, 12/1959, 3–4, 79–111.

Оба вљао је број не дру штве не функ ци је, био је на род ни по сла ник и члан нај ви ших пар тиј ских ор га на Савеза комуниста Цр не Го ре и Ју-го сла ви је.

За свој на уч ни и струч ни рад ака де мик Мир че та Ђу ро вић је до био низ дру штве них при зна ња, од ли ко ва ња и пла ке та: Орден Републике са сребрним вијенцем, Тринаестојулску награду и Награду Октоих.

ПЕ РИ ОД 1963–1966.

Ча со пис је ор ган Исто риј ског ин сти ту та и Исто риј ског дру штва НР Цр не Го ре.

Из ла зи че ти ри пу та го ди шње.Одговорниуредник: др Ђо ко Пе јо вићРедакциониодбор: др Ди мо Ву јо вић, Слав ко Ми ју шко вић, др Мир-

че та Ђу ро вић, Пе тар И. Ра ко че вић и др Ђо ко Пе јо вић. Од бр. 4 за 1963. у уред ни штву је Ра до је Па јо вић умје сто Пе тра И. Ра ко че ви ћа.

Вла сник и из да вач: Исто риј ски ин сти тут НР Цр не Го ре.Штам па: Из да вач ко штам пар ско пред у зе ће „Обод“ – Це ти ње.


Иза шли бро је ви:

год. 16 (1963) књ. ХХ, св. 1–4.год. 17 (1964) књ. ХХI, св. 1–4.год. 18 (1965) књ. ХХII, св. 1–4.год. 19 (1966) књ. ХХIII, св. 1–4.

Лек то ри: Алек сан дар Ива но вић (1963–1965), Вељ ко Мар ти но вић (1966).

Фор мат, ко ри це и бо ја ни је су ми је њ а ни.

Ђорђије Ђоко Д. Пејовић, од-го вор ни уред ник (29. ок то бар 1914, Го-рњи Це клин, Це ти ње – 28. де цем бар 1983, Ти то град). Основ ну шко лу за-вр шио је у род ном мје сту, ни жу гим-на зи ју у Под го ри ци, а ше сто ра зред ну бо го сло ви ју на Це ти њу. По том је упи-сао Те о ло шки фа кул тет у Бе о гра ду и ди пло ми рао у ју лу 1940. го ди не.

Иако бо го слов, спа дао је ме ђу на пред но ори јен ти са не сту ден те то га фа кул те та.

У на род но о сло бо ди лач кој бор-би пр во је био у оку па тор ским за тво-ри ма, а на кон ка пи ту ла ци је фа ши стич-ке Ита ли је у сеп тем бру 1943. био је у пар ти зан ским је ди ни ца ма до кра ја ра та, ру ко во де ћи ра зним по сло ви ма на по љу про свје те и кул ту ре.

Од ма ја 1947. ра дио је као на став ник гим на зи је у Бе ра на ма, а по-том као ди рек тор Да ни лов град ске гим на зи је. До кра ја 1951. био је ви со-ки функ ци о нер у ре пу блич ком Син ди ка ту про свјет них рад ни ка, по том на чел ник Са вје та за про свје ту и кул ту ру НР Цр не Го ре. Про фе сор ски ис пит из исто ри је по ло жио је 1952. го ди не. За ди рек то ра Ар хи ва Цр не Го ре по ста вљен је 1952. и на том по ло жа ју остао до 1964. го ди не. Док-то ри рао је на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду, на Ка те дри за исто-ри ју 1961. го ди не. Од 1964. го ди не до од ла ска у пен зи ју кра јем 1980. ра дио је у Исто риј ском ин сти ту ту Цр не Го ре у Ти то гра ду. Ру ко во дио је I одје ље њ ем – (из у ча ва ње про шло сти Цр не Го ре до 1918. го ди не). У Ин сти ту ту је по ступ но сти цао на уч на зва ња: на уч ни са рад ник, ви ши на уч ни са рад ник, на уч ни са вјет ник.

Ђорђије Д. Пејовић


Уче ство вао је на кон гре си ма ар хи ви ста и исто ри ча ра Ју го сла ви-је. У пе ри о ду од 1963. до 1966. био је од го вор ни уред ник Исто риј ских за пи са, као и члан ре дак ци ја још не ко ли ко углед них ча со пи са, збор ни ка радова и ли сто ва. По себ но ва ља ис та ћи да је од 1966. до 1976. био члан Ре дак ци је за Исто ри ју Цр не Го ре. Док је био ди рек тор Ар хи ва НР Цр не Го ре по мо гао је да се пу бли ку ју два ка пи тал на про јек та – збор ни ци до-ку ме на та: Па штров ске ис пра ве ХVI – ХVIII ви је ка (1959) и Цр но гор ске ис пра ве ХVI – ХIХ ви је ка (1964). Та ко ђе, као члан Ре дак ци је Збор ни ка за исто ри ју рад нич ког по кре та Цр не Го ре до при нио је њего вом при-пре ма њу и об ја вљи ва њу.

За до пи сног чла на Дру штва за на у ку и умјет ност Цр не Го ре иза-бран је 1973, а пошто се оно тран сфор ми са ло у Цр но гор ску ака де ми ју на у ка и умјет но сти (1976) по стао је њен члан, ак тив но уче ству ју ћи у ра ду те но во фор ми ра не ин сти ту ци је. Био је члан Од бо ра за исто риј ске на у ке, Од бо ра за из да ва ње из во ра за исто ри ју Цр не Го ре, Од бо ра за ет-но ло ги ју, Од бо ра за фи ло зо фи ју и со ци о ло ги ју и др.

О уви јек де ли кат ној те ми крв не осве те ор га ни зо вао је окру гли сто, као и рад на про јек ту о про у ча ва њу па три јар хал них за јед ни ца и кул ту ра на ро да и на род но сти Ју го сла ви је.

Био је ак ти ван у стру ков ним удру же њ и ма ар хи ви ста и исто ри ча-ра, ка ко на ре пу блич ком та ко и на са ве зном и ме ђу др жав ном ни воу.

По ред на уч ног и кул тур ног ра да био је ак ти ван и на дру штве но–по ли тич ком пла ну, по себ но у Са ве зу ко му ни ста и СУБ НОР–у. За ак тив-ни дру штве но – по ли тич ки ан га жман и на уч ни рад до био је не ко ли ко ви со ких од лич ја: Ор ден за слу га за на род III ре да (1955), Ор ден за слу га за на род са сре бр ном зви је здом (1962), Ор ден брат ства и је дин ства са сре бр ним ви јен цем (1966), и Ор де ном ра да са злат ним ви јен цем (1973).

До бит ник је Три на е сто јул ске на гра де 1963. го ди не. Др Ђ. Пе јо вић се ба вио про шло шћу Цр не Го ре 19. и 20. ви је ка.

Ши рок је круг те ма ко ји ма се за ни мао, по чи њ у ћи са еко ном ском исто-ри јом, ис тра жи ва њ ем руд ног бо гат ства Цр не Го ре, по том фе но ме ном цр но гор ских исе ља ва ња, тра га ју ћи за њихо вим ви дљи вим и скри ве ним узро ци ма. Њего ва би о гра фи ја об у хва та око 150 би бли о граф ских је ди-ни ца. Ка пи тал но му је дје ло на те му цр но гор ских ми гра ци ја, у ства ри док тор ска ди сер та ци је об ја вље на под на сло вом Исе ља ва ње Цр но го ра-ца у ХIХ ви је ку. Ис тра жи вао је, из ме ђу оста лог, и аграр не од но се у но-во о сло бо ђе ним кра је ви ма цр но гор ске књ а же ви не, ба вио се по ли тич ком исто ри јом, про свје том и кул ту ром 19. и 20. ви је ка, раз во јем фи ло зоф ске ми сли у Цр ној Го ри итд.

По себ на из да ња: Исе ља ва ње Цр но го ра ца у ХIХ ви је ку, Ти то град 1962; Сто пе де сет го ди на раз во ја про свје те и кул ту ре у Цр ној Го ри


1852–1916, Ти то град – Це ти ње 1971; По ли ти ка Цр не Го ре у За тар ју и Го рњ ем По ли мљу 1878–1912, Ти то град 1973; Дру штве но – фи ло зоф ски по гле ди у Цр ној Го ри од по чет ка ХIХ до сре ди не ХХ ви је ка, Ти то град 1980; Цр на Го ра у до ба Пе тра I и Пе тра II. Осни ва ње др жа ве и усло ви њеног раз вит ка, Бе о град 1981; Про свјет ни и кул тур ни рад у Цр ној Го ри 1918–1941, Ти то град – Це ти ње 1982.

Од при ло га, рас пра ва и чла на ка из два ја мо: Рад на ис тра жи ва-њу и екс пло а та ци ји ру да у Цр ној Го ри, Исто риј ски за пи си, Це ти ње, VII/1954, књ. Х, 2, стр. 382–405; На се ља ва ње Го рњ ег Ко ла ши на и По ља (1879–1886), Исто риј ски за пи си, Ти то град, ХIV/1961, књ. ХVIII, 3, стр. 381–416; О лич но сти и дје лу Ду ша на Вук са на (по во дом два де се то го-ди шњ и це смр ти), Исто риј ски за пи си, Ти то град ХVIII/1965, књ. ХХII, 1, стр. 121–153; На се ља ва ње Ник ши ћа по сли је 1878. го ди не. – Ник шић 1969; Исто риј ски за пи си (1948–1966), Исто риј ски за пи си, Ти то град, ХХ/1967, књ. ХХV, 3, стр. 425–453, Ства ра ње др жа ве и ја ча ње је дин-ства цр но гор ских и брд ских пле ме на (крај ХVIII – сре ди на ХIХ ви је ка). – У: Цр на Го ра, Бе о град 1976, стр. 217–247.

ПЕ РИ ОД 1967–1974

Ча со пис је ор ган Исто риј ског ин сти ту та Дру штва исто ри ча ра СР Цр не Го ре.

Из ла зи че ти ри пу та го ди шње.Одговорниуредник: Ра до ман Јо ва но вићРедакциониодбор: др Ди мо Ву јо вић, Ми лош Ми ло ше вић, Ђу ро

Ву јо вић, Ра до је Па јо вић и Ра до ман Јо ва но вић. Вла сник и из да вач исти као у прет ход ном пе ри о ду, фор мат и ко-

ри це, та ко ђе и штам па ри ја.


год. 20 (1967) књ. ХХIV, св. 1–4.год. 21 (1968) књ. ХХV, св. 1–4.год. 22 (1969) књ. ХХVI, св. 1–4.год. 23 (1970) књ. ХХVII, св. 1–4. год. 24 (1971) књ. ХХVIII, св. 1–4.год. 25 (1972) књ. ХХIХ, св. 1–4.год. 26 (1973) књ. ХХХ, св. 1–4.год. 27 (1974) књ. ХХХI, св. 1–4.


Све ска 3 за 1967. по све ће на 40–го ди шњ и ци из ла же ња За пи са, са би бли о гра фи јом за тај период; св. 4 за 1967. обиљежена је 50–го ди шњ и-ца Ок то бар ске ре во лу ци је; св. 2–3 за 1969. публикована је у част 50–го-ди шњ и це КПЈ; све ска 1–2 и 3–4 за 1971. са др жи ма те ри ја ле са на уч ног ску па по во дом 30–го ди шњ и це Тринаестојулског устан ка и ре во лу ци је у Цр ној Го ри (1941–1945); св. 3–4 за 1973. оби ље жи ла је 25–го ди шњ и цу Исто риј ског ин сти ту та Црне Горе.

У овоме периоду уредништво је имало лијеп обичај да даје исправке штампарских грешака у појединим тектовима из претходног броја.

Од 1971. Редакција је у са ста ву: др Ди мо Ву јо вић, др Јо ван Р. Бо-јо вић, др Слав ко Ми ју шко вић, др Ра до је Па јо вић и Ра до ман Јо ва но вић, од го вор ни уред ник.

РадоманЈовановић, од го вор ни уред ник (27. јул 1934, Мо со ри, Да ни-лов град – 7. март 2006, Под го ри ца). Основ ну шко лу је учио у род ном мје-сту, гим на зиј ско обра зо ва ње је сти цао у Ник ши ћу, Да ни лов гра ду и Ти то гра-ду (Под го ри ца) гдје је ма ту ри рао 1954. го ди не. На Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду сту ди рао је на гру пи за исто-ри ју, а ди пло ми рао 1958. и сте као зва-ње про фе со ра. Исте го ди не за по слио се у Др жав ном ар хи ву на Це ти њу, као ар хи ви ста. Од ја ну а ра 1962. до 1990. ра дио је у Исто риј ском ин сти ту ту Цр-не Го ре, про ла зе ћи кроз сва зва ња од аси стен та до на уч ног са вјет ни ка.

То ком 1965. и 1966, го ди не бо-ра вио је у СССР–у на сту диј ском ра ду на Исто риј ском фа кул те ту Мо-сков ског др жав ног уни вер зи те та „Ло мо но сов“, ко ри сте ћи тај бо ра вак за ис тра жи ва ња у ар хи ви ма и би бли о те ка ма Мо скве и Ле њ ин гра да (С. Пе терс бур га), тра га ју ћи за гра ђом о цр но гор ско – ру ским ве за ма од Пе-тра Ве ли ког до по чет ка 20. ви је ка.

Док тор ску ди сер та ци ју По ли тич ки од но си Цр не Го ре и Ср би је (1860–1878) од бра нио је на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Са ра је ву 1972, чи ме је сте као док то рат исто риј ских на у ка.

Док је ра дио у Исто риј ском ин сти ту ту уче ство вао је на ви ше на-уч них ску по ва у зе мљи и ино стран ству, са ре фе ра ти ма ко ји су уви јек би ли не са мо на уч но фун ди ра ни већ и на дах ну ти.

Радоман Јовановић


Иако млад, иза бран је 1967. го ди не за од го вор ног уред ни ка на уч-ног ча со пи са Исто риј ски за пи си и уре ђи вао га је до 1974. го ди не, у два ман дат на пе ри о да, а ка сни је из два пу та био члан Ре дак ци је.

Др Р. Јо ва но вић је био вр ло ак ти ван у Дру штву исто ри ча ра Цр не Го ре, а у њего вом ру ко вод ству налазио се у јед ном ман дат ном пе ри о ду.

На Фи ло зоф ском фа кул те ту у Ник ши ћу је од 1985. го ди не, у хо-но рар ном од но су, би ран је за ван ред ног про фе со ра за пред мет Исто ри ја Цр не Го ре од сре дњ ег ви је ка до 1918. го ди не. Од 1990. ра ди у зва њу ван ред ног про фе со ра на истом фа кул те ту до 1. ја ну а ра 2001. ка да је пен зи о ни сан.

Др Р. Јо ва но вић је био члан ре дак ци ја ви ше пе ри о дич них пу бли-ка ци ја и збор ни ка ра до ва, као и неколико по себ них из да ња. Та ко ђе, био је члан са вје та ви ше на уч них ин сти ту ци ја и уста но ва кул ту ре, члан до ма ћих и ме ђу на род них ко ми си ја и ко ми те та, налазио се у ор га ни ма стру ков них удру же ња исто ри ча ра на ју го сло вен ском ни воу. Био је члан На уч ног ви је ћа Исто риј ског ин сти ту та Цр не Го ре, а у два ман да та члан На став но – на уч ног ви је ћа Уни вер зи те та Цр не Го ре. У Цр но гор ској ака-де ми ји на у ка и умјет но сти иза бран је де ве де се тих го ди на про шлог ви-је ка за чла на Од бо ра за исто риј ске на у ке.

Свој до при нос је дао про свје ти и обра зо ва њу: уче ство вао је у пи-са њу уџ бе ни ка исто ри је за основ не шко ле; на се ми на ри ма за на став ни-ке и про фе со ре исто ри је др жао је на дах ну та пре да ва ња.

Иако је био на уч ник ши ро ког оп штег и исто риј ског обра зо ва ња, др Јо ва но вић се пр вен стве но ба вио про шло шћу Цр не Го ре у 19. и у пр-вој по ло ви ни 20. ви је ка. Со лид но је по зна вао цр но гор ске, ју го сло вен ске и ру ске из во ре за исто ри ју Цр не Го ре. С дру ге стра не, иако до сљед ни сљед бе ник кри тич ког ме то да у исто ри о гра фи ји, др Р. Јо ва но вић је био ри зни ца тра ди ци је, лич ног и ви ше сто љет ног ко лек тив ног пам ће ња, не-ис црп но вре ло ду ха, ри је дак бе сјед ник.

За свој на уч но – ис тра жи вач ки рад, на уч но дје ло, на став нич ку ми си ју и до при нос кул тур ном и дру штве ном жи во ту од ли ко ван је Ор-де ном ра да са сре бр ним ви јен цем и Ор де ном ра да са злат ним ви јен цем. До бит ник је Три на е сто јул ске на гра де.

На уч ни опус др Ра до ма на Јо ва но ви ћа об у хва та пре ко сто ти ну би-бли о граф ских је ди ни ца раз ли чи тог са др жа ја и оп се га.

По себ на мо но граф ска из да ња: По ли тич ки од но си Цр не Го ре и Ср би је (1860–1878), Це ти ње 1977; Цр на Го ра и ве ли ке си ле (1856–1860), Ти то град 1983.

Ко а у тор и са рад ник по себ них из да ња: Цр на Го ра, Бе о град 1976; Исто ри ја срп ског на ро да, књ V–1, Бе о град 1981; Цр на Го ра у ме ђу на-род ним од но си ма, Ти то град 1984 (Le Monténe gro dans les re la ti ons in te-


r na ti o nal); Же не Цр не Го ре у ре во лу ци о нар ном по кре ту 1918–1945, Ти-то град 1969; Пре глед раз во ја ме ђу на род но прав них од но са ју го сло вен-ских зе ма ља, VII све ска. Пре глед ме ђу на род них уго во ра и дру гих ака та зна чај них за ме ђу на род не од но се Цр не Го ре 1700–1918. го ди не, Бе о град – Ти то град 1987; Бит ка за Цр ну Го ру – Мар ти ни ћи и Кру си 1796, Да ни-лов град 1996; Острог, Бе о град 1997.

Члан ци, при ло зи, рас пра ве:Ус по ста вља ње ру ске вој не ми си је у Цр ној Го ри, Вој но и сто риј-

ски гла сник, 1, 1996, стр. 81–87; По ли ти ка Цр не Го ре пре ма Бо кељ ском устан ку 1869. го ди не, ЈИЧ, бр. 4, Бе о град 1969, стр. 88–94; Су коб ути-ца ја Цр не Го ре и Ср би је у Хер це го вач ком устан ку 1875–1876, Ме ђу на-род ни на уч ни скуп по во дом 100–го ди шњ и це устан ка у Бо сни и Хер це-го ви ни, АН БиХ, Са ра је во, 1977, књ. II, 55–56; Став Цр не Го ре пре ма анек си ји Бо сне и Хер це го ви не, Исто риј ски за пи си, 16/1963, 1, 91–121; Раз гра ни че ње Цр не Го ре и Тур ске 1858. го ди не, Исто риј ски за пи си, 19/1966, 2, 189–252, 3, 377–437; Цр на Го ра пре ма пре да ји гра до ва у Ср-би ји 1867. го ди ни, Исто риј ски за пи си, 23/1970, 1–2, 129–139; По ли тич-ки од но си из ме ђу Цр не Го ре и Ср би је 1866–1868, Гласник Цетињских музеја, књ. VII, Цетиње 1974, стр. 5–52; Из вр ше ње раз гра ни че ња Цр не Го ре и Тур ске 1859–1860. го ди не, Исто риј ски за пи си, 33/1980, 4, 31–53.

ПЕ РИ ОД 1975–1979.

Одговорниуредник: др Јо ван Р. Бо јо вић Редакција: Др Ди мо Ву јо вић, мр Ми о мир Да шић, др Зо ран Ла кић,

др Но вак Ра жна то вић и др Јо ван Р. Бо јо вић.Сви оста ли па ра ме три ве за ни за ча со пис оста ли су исти као и у

прет ход ном пе ри о ду.


год. 28 (48) (1975) књ. ХХХII, св. 1–4.год. 29 (49) (1976) књ. ХХХIII, св. 1–4.год. 30 (50) (1977) књ. ХХХVI, св. 1–4.год. 31 (51) (1978) књ. ХХХV, св. 1–2; књ. ХХХVI, св. 3; књ.

ХХХVII, св. 4.

Од св. 1 за 1975. би ље жи се у за гра да ма и го ди на из ла же ња часописа за јед но са За пи си ма. Све ска 2 за 1975. по све ће на је 30–го ди-шњ и ци по бје де над фа ши змом, св. 2 за 1977. обиљежена је 40–го ди шњ-


и ца до ла ска Ј. Бро за Ти та на че ло КПЈ, док је св. 1 за 1977. по све ће на 50–го ди шњ и ци За пи са и Исто риј ских за пи са и до но си би бли о гра фи ју за период 1967–1977.

Лек тор ча со пи са у овом пе ри о ду био је Вељ ко Мар ти но вић, а пре-во ди лац ре зи меа на фран цу ски је зик Је ле на Ма ли шић.

Штам па: Гра фич ка рад на ор га ни за ци ја „Про све та“, Бе о град. – Ти раж 1200 при мје ра ка.

Јован Р. Бојовић, од го вор ни уред ник (13. но вем бар 1934, Гра ди-на – Ша ран ци – 12. де цем бар 1995, Бе о град; са хра њ ен у род ном мје сту). Основ ну шко лу за вр шио је у Брај ко ва-чи (1947), а ре ал ну осмо ра зред ну гим-на зи ју учио је у Пље вљи ма, Ник ши ћу, Це ти њу и ма ту ри рао у Би је лом По љу (1955). На Гру пи за исто ри ју Фи ло зоф-ског фа кул те та у Бе о гра ду ди пло ми-рао је 1960. При је за вр шет ка сту ди ја (од сеп тем бра 1958. до де цем бра 1960) пре да вао је исто ри ју и ла тин ски је зик у Пље ваљ ској гим на зи ји. Кра јем 1960. иза бран је за аси стен та у Исто риј ском ин сти ту ту СР Цр не Го ре у Ти то гра ду, гдје је не пре кид но ра дио до кра ја жи во та. У Исто риј ском ин сти ту ту је про шао све фа зе на уч ног на пре до ва ња, по сте пе но сти чу ћи на уч на зва-ња: на уч ни са рад ник, ви ши на уч ни са рад ник (1973)и на уч ни са вјет ник (1981).

Као сти пен ди ста со вјет ске вла де, ра ди струч ног уса вр ша ва ња и ис тра жи ва ња, бо ра вио је (школ ске 1967–1968) на Ка те дри за исто ри ју Ју жних и За пад них Сло ве на Мо сков ског др жав ног уни вер зи те та „Ло-мо но сов“ и Ле њ ин град ског др жав ног уни вер зи те та, а као сти пен ди ста фран цу ске вла де на Ка те дри за сло вен ска ис тра жи ва ња на Сор бо ни у Па ри зу (дви је школ ске го ди не 1973/1974. и 1977/1978).

Док тор ску ди сер та ци ју На пред ни омла дин ски по крет у Цр ној Го-ри од бра нио је на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду (у ма ју 1969). За ди рек то ра Исто риј ског ин сти ту та СР Цр не Го ре би ран је у три ман да та (пр ви пут сре ди ном 1979, дру ги у ју ну 1983. и тре ћи у ју ну 1987).

Од апри ла 1979. до ок то бра 1983. ван ред ни је про фе сор на пред-ме ту Др жа ва и пра во на Прав ном фа кул те ту у Ти то гра ду, а по по зи ву је из во дио на ста ву (шк. 1980/81. и 1981/82) на На став нич ком фа кул те ту у Ник ши ћу.

Јован Р. Бојовић


На Све са ве зном прав ном ин сти ту ту у Мо скви од бра нио је док то-рат из прав них на у ка (1990) на те му За ко ник књ а за Да ни ла. Из обла сти цр но гор ско– фран цу ских од но са за ври је ме Пр вог свјет ског ра та при хва-ћен му је др жав ни док то рат на Сор бо ни у Па ри зу (1979), али су га бо лест и дру ге окол но сти спри је чи ле да по не се и тре ћу ти ту лу док то ра на у ка.

Че тр на ест го ди на (1975–1978. и 1983–1993) био је од го вор ни уред ник Исто риј ских за пи са.

Др Јо ван Р. Бо јо вић је са ра ђи вао на ви ше ве ли ких про је ка та: „Исто ри ја Са ве за ко му ни ста Ју го сла ви је“, „Исто ри ја Са ве за ко му ни ста Цр не Го ре“, „Исто ри ја на ро да и на род но сти Ју го сла ви је“ и др. Та ко ђе, био је ру ко во ди лац ви ше на уч них про је ка та чи ји је но си лац Исто риј ски ин сти тут Цр не Го ре, под њего вим два на е сто го ди шњ им ру ко во ђе њ ем: Из во ри за исто ри ју рад нич ког по кре та Цр не Го ре, Из во ри за исто ри ју Са ве за ко му ни ста Ју го сла ви је, уче ство вао је у ра ду на јед но том ној и ви ше том ној Исто ри ји СКЈ, Ен ци кло пе ди ји Ју го сла ви је, Ен ци кло пе ди ји НОР–а, те на два про јек та о за тво ри ма и ло го ри ма у Цр ној Го ри, као и о кул тур но – исто риј ским спо ме ни ци ма Цр не Го ре итд. Из ме ђу оста-лих про је ка та ко ји ма је ру ко во дио по себ но тре ба по ме ну ти ви ше том ну Исто ри ју Цр не Го ре и ме ђу на род ни про је кат Цр но гор ско – ру ски од но-си 1711–1918.

Као ди рек тор Ин сти ту та ор га ни зо вао је ви ше од два де сет на уч-них ску по ва и окру глих сто ло ва, а сам је уче ство вао на пре ко пе де сет до ма ћих и ме ђу на род них на уч них ску по ва.

Био је члан ре дак ци ја неколико углед них цр но гор ских и ју го сло-вен ских ча со пи са и дру гих ре дак ци ја и ти је ла на ре пу блич ком и са ве-зном ни воу. По себ но ис ти че мо да је био члан Ре дак ци је Ен ци кло пе ди је Цр не Го ре, члан Са вје та Цр но гор ске би бли о гра фи је 1494–1994, члан Од бо ра за исто риј ске на у ке ЦА НУ, пред сјед ник Од бо ра за оби ље жа ва-ње зна чај них го ди шњ и ца исто риј ских до га ђа ја и др.

Ре цен зи рао је ви ше ру ко пи са, био ре цен зент за из бор у на уч на зва ња, члан ко ми си ја за од бра ну док то ра та, као и број них дру гих од бо-ра и ко ми си ја.

На уч ни опус др Јо ва на Бо јо ви ћа је оби ман и ра зно вр стан. Њего-ва би бли о гра фи ја ре ги стру је око 400 је ди ни ца. Из у ча вао је по ли тич ку, прав ну и кул тур ну исто ри ју Цр не Го ре и Ју го сла ви је 19. и 20. ви је ка, ме ђу на род не од но се а показивао је ин те ре со ва ње и за дру ге број не те-ме. Али, основ на њего ва на уч на пре о ку па ци ја би ла је, при је све га, исто-ри ја ре во лу ци о нар ног рад нич ког по кре та и Ко му ни стич ке пар ти је Цр не Го ре у вре ме ну из ме ђу два свјет ска ра та. По ред док тор ске ди се р та ци је, из ове про бле ма ти ке је об ја вио ви ше књ и га и пре ко 100 на уч них чла на-ка, рас пра ва и дру гих при ло га.


Др Јо ван Р. Бо јо вић се за ни мао за цр но гор ску прав ну исто ри ју 19. ви је ка, по себ но за за ко но дав ну дје лат ност вла ди ке Пе тра I, књ а за Да ни ла, књ а за Ни ко ле и Вал та за ра Бо ги ши ћа. Из те обла сти об ја вио је не ко ли ко књ и га и ви ше на уч них рас пра ва и чла на ка. Сви њего ви на уч-ни ра до ви су за сно ва ни на бо га тој и ре ле вант ној до ма ћој и ино стра ној гра ђи и из во ри ма.

По себ на из да ња: Из во ри за исто ри ју рад нич ког по кре та и ре во лу ци-је у Цр ној Го ри 1918–1945, Ти то град 1971; На пред ни омла дин ски по крет у Цр ној Го ри 1918–1941, Ти то град 1976; По кра јин ска кон фе рен ци ја КПЈ за Цр ну Го ри 1940. го ди не, Ти то град 1980; Ка зи ва ње Ни ко ле Ко ва че ви ћа Ста рог, Ник шић 1981; За ко ник књ а за Да ни ла, Ти то град 1982; Пи са на дје-лат ност Ко му ни стич ке пар ти је Ју го сла ви је у Цр ној Го ри 1919–1926, Ти-то град 1983; Под го рич ка скуп шти на 1918. До ку мен ти, Го рњи Ми ла но вац 1989; Из бје гли це из Ал ба ни је у Цр ну Го ру 1991. го ди не, Ти то град 1991, Ље-то пис ма на сти ра Пи ва, Ти то град 1992; Усва ја ње тек ста Оп штег имо-вин ског за ко ни ка за Књ а же ви ну Цр ну Го ру, Под го ри ца 1992; Споменица Историјског института Црне Горе 1948-1988, Подгорица 1992, За пи сни-ци сјед ни ца Вла де На род не Ре пу бли ке Цр не Го ре, Подгорица 1994.

Од број них чла на ка, рас пра ва, при ло га и при ка за у пе ри о дич ним и мо но граф ским пу бли ка ци ја ма, из дво ји ће мо са мо не ко ли ко: Пе де сет го ди на „Исто риј ских за пи са“ 1927–1977, Исто риј ски за пи си (Ти то-град) 30/1977, 1, 5–11; За ко но дав ни рад ми тро по ли та Пе тра I Пе тро-ви ћа до до но ше ња За ко ни ка 1798. го ди не, Прав ни збор ник (Ти то град) 28/1980, 1–4, 181–232; Сту па ње Вал та за ра Бо ги ши ћа у цр но гор ску слу-жбу 1893. го ди не, Исто риј ски за пи си, 1985, 1, 65–70; По пис по крет ног спо ме нич ког фон да Ма на сти ра Пи ва из 1969. го ди не, Исто риј ски за пи-си, 1986, 4, 85–138.

Др Јо ван Р. Бо јо вић је об ја вио не ко ли ко по себ них из да ња у ко а у-тор ству, а био је уред ник око три де се так по себ них из да ња.

За ду го го ди шњи пре да ни дру штве ни ан га жман и на уч ни рад до био је ви ше при зна ња и од ли ко ва ња: На гра ду осло бо ђе ња Ти то гра да (1971), Ор ден ра да са сре бр ним ви јен цем (1971), Ор ден за слу га за на род са сре-бр ним зра ци ма (1978), Ор ден Ре пу бли ке са сре бр ним зра ци ма (1987).

До бит ник је Три на е сто јул ске на гра де за 1987. го ди ну.

ПЕ РИ ОД 1979–1982.

Одговорниуредник: др Ђу ро Ву јо вић Редакција: др Јо ван Бо јо вић, др То ми слав Жу гић, др То ми ца Ник-

че вић, др Но ви ца Ра ко че вић и др Ђу ро Ву јо вић.



год. 32 (52) (1979) књ. 38, св. 1; књ. 39, св. 2; књ. 40, св. 3; књ. 41, св.4год. 33 (53) (1980) књ. 42, св. 1, св. 2, св. 3, св. 4год. 34 (54) (1981) св. 1, 2, 3–4.год. 35 (55) (1982) св. 1, 2, 3–4.

Ре дак ци ја је на кон оби ље жа ва ња го ди шњ и ца из ла ска За пи са и Исто риј ских за пи са уста ли ла прак су да се на пре ли ми нар ним стра ни ца-ма на во де по да ци о по кре та њу оба гла си ла, о по кре та чи ма, уред ни ци ма и пе ри о ду њихо вог уре ђи ва ња, као и чи њ е ни ца да је ча со пис од ли ко ван.

ЗАПИСИЧА СО ПИС ЗА НА У КУ И КЊ И ЖЕВ НОСТ

(1927–1933. го ди не)Уред ник Ду шан Вук сан

ЗАПИСИГЛА СНИК ЦЕ ТИ Њ СКОГ ИСТО РИЈ СКОГ ДРУ ШТВА

(1935–1941. го ди не)Уред ник Ду шан Вук сан, од го вор ни уред ник Ри сто

Дра ги ће вић

ИСТОРИЈСКИЗАПИСИОР ГАН ИСТО РИЈ СКОГ ИН СТИ ТУ ТА СР ЦР НЕ ГО РЕ

И ДРУ ШТВА ИСТО РИ ЧА РА СР ЦР НЕ ГО РЕ(од 1948. го ди не)

Од го вор ни уред ни ци: Ја гош Јо ва но вић 1948–1956, др Ан дри ја Ла и но вић 1957–1958, др Мир че та Ђу ро вић 1959–1962, др Ђо ко Пе јо-вић 1963–1966, др Ра до ман Јо ва но вић 1967–1974, др Јо ван Р. Бо јо вић 1975–1979, др Ђу ро Ву јо вић од 1979…

За ис так ну ти до при нос из у ча ва њу исто ри је и ре во лу ци о-нар ног рад нич ког по кре та у Цр ној Го ри „Исто риј ски за-пи си“ су, по во дом пе де се те го ди шњ и це из ла же ња, Ука зом пред сјед ни ка Со ци ја ли стич ке Ре пу бли ке Ју го сла ви је Јо си-па Бро за Ти та (бр. 159 од 16. де цем бра 1977. го ди не) од ли-ко ва ни Ор де ном за слу га за на род са злат ном зви је здом.

Од 1980. уно си се упо ред ни на слов на фран цу ском и да ју ре зи меа на истом је зи ку. Та ко ђе, од 1980. па до да нас уно си се ме ђу на род ни број за пе ри о ди ку и за ово гла си ло од ре ђен је YU ISSN 0021–2652.


Лек тор ча со пи са у овом пе ри о ду био је Вељ ко Мар ти но вић. Од 1978. па на да ље ча со пис је штам пан у штам па ри ји „Про све-

та“ – Бе о град. ЂуроВујовић, од го вор ни уред-

ник (17. мај 1925. у До њ ем За га ра чу – 25. ју ла 1998. у Под го ри ци). Основ-ну шко лу је за вр шио у род ном мје-сту, ни жу гим на зи ју у Да ни лов гра ду, учи тељ ску шко лу, до ра та, на Це ти њу, а по ра ту у Хер цег Но вом, гдје је ди-пло ми рао 1946. го ди не. Ван ред но је за вр шио Ви шу пе да го шку шко лу на Це ти њу (1954). На Гру пи за исто ри-ју Фи ло зоф ског фа кул те та у Са ра је ву ди пло ми рао је 1961. го ди не. Док тор-ску ди сер та ци ју Ста ра Цр на Го ра у на род но о сло бо ди лач кој бор би од бра-нио је 1970. у При шти ни. Од 1960. до пен зи о ни са ња 1987. го ди не ра дио је у Исто риј ском ин сти ту ту Цр не Го ре, гдје се, на кон крат ко трај ног ар хив-ског ра да, ба вио про у ча ва њ ем исто ри је на род но о сло бо ди лач ког ра та на цр но гор ском под руч ју. Про шао је, у На уч ном сек то ру, све фа зе уса вр-ша ва ња од аси стен та до на уч ног са вјет ни ка (1982). Др Ђ. Ву јо вић је че ти ри го ди не био од го вор ни уред ник Исто риј ских за пи са, у пе ри о ду 1979–1982. Био је члан Дру штва исто ри ча ра Цр не Го ре.

У би о гра фи ји Ђу ра Ву јо ви ћа не за о би ла зан је пе ри од ври је ме пред-рат но ка да је у по ле ту мла до сти при па дао на пред ном омла дин ском по-кре ту, као и рат но ка да је као ан ти фа ши ста уче ство вао у ра ту у на род но-о сло бо ди лач ком по кре ту и ре во лу ци ји од 1941. го ди не. На кон по вла че ња пар ти зан ске глав ни не пре ко Бо сне, остао је на те ре ну и дје ло вао у иле-га ли. Убр зо је ухап шен и спро ве ден у ита ли јан ско – чет нич ки за твор у Да ни лов гра ду. По сли је ка пи ту ла ци је Ита ли је ра дио је на ор га ни зо ва њу омла ди не и бо рио се у пар ти зан ским је ди ни ца ма Лов ћен ског на род но о-сло бо ди лач ког од ре да. По чет ком 1945. при мљен је у КПЈ. По сли је ра та је ра дио као учи тељ, слу жбе ник и, на кон кра ћег го ло о точ ког за то че ни штва, де сет го ди на као на став ник исто ри је. Ван ред но се шко ло вао из ра да и уз рад. На уч но и стра жи вач ки рад је био њего ва пре о ку па ци ја. Док тор ску ди-сер та ци ју је об ја вио под не што из ми је њ а ним на сло вом Лов ћен ски НОП и њего во под руч је у на род но о сло бо ди лач кој бор би 1941–1945. По сли је то га на ста ли су њего ви за па же ни ма њи ра до ви и при ло зи. По себ но тре ба ис-та ћи рас пра ве о тзв. „ли је вим гре шка ма“ КПЈ у Цр ној Го ри у то ку ра та.

Ђуро Вујовић


Осам де се тих го ди на ба вио се де ли кат ном те мом иле га ле од сре-ди не 1942. до сре ди не 1943. О том пе ри о ду, без пра вих из во ра, на пи сао је де се так рас пра ва, ка сни је об је ди њ е них и пу бли ко ва них у књ и зи Цр на Го ра у на род но о сло бо ди лач ком ра ту 1941–1945. (1997).

По сли је од ла ска у пен зи ју др Ђ. Ву јо вић се ба вио ор га ни за ци о-ним раз во јем КПЈ у Цр ној Го ри 1941–1945. Ра до ви на ту те му увр ште ни су у прет ход но на ве де ну књ и гу, ко јом је он, као жи вот ним дје лом, за о-кру жио свој опус.

Др Ву јо вић је ру ко во дио на ви ше на уч них про је ка та. Био је ру-ко во ди лац про јек та (и је дан од ауто ра) Ре во лу ци о нар ни по крет у сре-зу Да ни лов град од 1919. до 1940. го ди не, за тим пред сјед ник ре дак ци је про јек та Кул тур но – исто риј ски спо ме ни ци Цр не Го ре (ко ји на жа лост ни је ре а ли зо ван), те ру ко во ди лац и је дан од ауто ра про јек та За тво ри и ло го ри у Цр ној Го ри. За штам пу је ре ди го вао и при ре дио не ко ли ко зна чај них из да ња Исто риј ског ин сти ту та. Уче ство вао је у при пре ми за штам пу збор ни ка ра до ва: Дур ми тор ска па р ти зан ска ре пу бли ка и Ре-во лу ци о нар ни по крет, на род но о сло бо ди лач ки рат и ре во лу ци ја у Бо ки Ко тор ској. Био је ре дак тор, при ре ђи вач и ре цен зент.

По ред Исто риј ских за пи са, са ра ђи вао је у дру гим ча со пи си ма и збор ни ци ма ра до ва. Уче ство вао је на ви ше на уч них ску по ва и окру глих сто ло ва.

Др Ђу ро Ву јо вић је за свој дру штве но – по ли тич ки ан га жман и на-уч ни рад до био не ко ли ко од ли ко ва ња и при зна ња. Из ме ђу оста лог, од ли-ко ван је Ме да љом за хра брост, Ор де ном ра да са сре бр ним ви јен цем и Ор-де ном ра да са цр ве ном за ста вом. До ди је ље на му је На гр ада осло бо ђе ња Це ти ња (13. но вем бар) и на гра да Дру штва исто ри ча ра за жи вот но дје ло.

По себ на из да ња: Лов ћен ски НОП од ред и њего во под руч је у на род-но о сло бо ди лач кој бор би 1941–1945. го ди не, Це ти ње 1976; Ор га ни за ци-о ни раз вој Ко му ни стич ке пар ти је Ју го сла ви је у Цр ној Го ри 1941–1945, Ти то град 1988; Цр на Го ра у на род но о сло бо ди лач ком ра ту 1941–1945, Подгорица 1997.

Ко а у тор је и са рад ник по себ них из да ња: Ре во лу ци о нар ни по крет у оп шти ни Ти то град, Ти то град 1975; Бар под Ру ми јом, Бар 1984; Ре во-лу ци о нар ни по крет у НОР–у у хер цег нов ском кра ју 1908–1945 (хро но ло-ги ја до га ђа ја), Хер цег Но ви 1984.

Ва жни ји члан ци, рас пра ве и при ло зи: По раз чет ни ка и се па ра ти-ста у Ка тун ској на хи ји по чет ком мар та 1944. и кри за у кви слин шком по кре ту у Цр ној Го ри, Исто риј ски за пи си, 1964, 4, 665–716; Под лов-ћен ска Цр на Го ра у НОБ 1941–1945. го ди не, Гла сник Це ти њ ских му зе ја 1971, 4, 127–165; Цр но гор ско при мор је у до ба ка пи ту ла ци је Ита ли је, Збор ник за хи сто ри ју рад нич ког по кре та Дал ма ци је, 1975, 3, 517–528;


О еле мен ти ма гра ђан ског ра та у на род но о сло бо ди лач ком ра ту, Исто-риј ски за пи си, 1976, 1, 119–126, итд.

Др Ђ. Ву јо вић је на пи сао два де се так крат ких би о гра фи ја као при-ло ге за дво том ни збор ник На род ни хе ро ји Ју го сла ви је, Бе о град 1975.

ПЕ РИ ОД 1983–1993.

Одговорниуредник: др Јо ван Р. Бо јо вић Редакција: др Јо ван Р. Бо јо вић, др Ра до ман Јо ва но вић, мр Ма ри-

ца Ма ло вић–Ђу кић, др Ра до је Па јо вић и др Но ви ца Ра ко че вић. Од бр. 1–2 за 1983. би ра се се кре тар Ре дак ци је. У ово ме пе ри о ду

то је био Ми лан Ба јо вић.На по чет ку че тво ро бро ја за 1992. у ри је чи уред ни ка на ве де не су

фи нан сиј ске те шко ће у из ла же њу ча со пи са, док се у увод ни ку че тво ро-бро ја за 1993. ис ти чу те шко ће да се ча со пис одр жи.

За вр ша ва ју ћи че тр на е сто го ди шње уре ђи ва ње Исто риј ских за-пи са уред ник за хва љу је мно го број ним са рад ни ци ма из Цр не Го ре, Ју-го сла ви је и ино стран ства, ре цен-зен ти ма ру ко пи са, чла но ви ма Ре-дак ци је, ду го го ди шњ ем лек то ру Вељ ку Мар ти но ви ћу, пре во ди о цу ре зи меа на фран цу ски је зик Је ле ни Ма ли шић и сви ма ко ји су по ма га ли да ча со пис из ла зи и да до ла зи до чи та ла ца.

Иза шли су сље де ћи бро је ви:

Го ди на 36 (1983) св. 1–2; 3–4.год. 37 (57) (1984) св. 1–2, 3–4.год. 38 (58) (1985) св. 1–2, 3–4.год. 39 (59) (1986) св. 1–2, 3–4.год. 40 (60) (1987) св. 1, 1–2, 4.год. 41 (61) (1988) св. 1–2, 3–4.год. 42 (62) (1989) св. 1–2, 3–4.год. 43 (63) (1990) св. 1–2, 3–4.год. 44 (64) (1991) св. 1–2, 3–4.год. 45 (65) (1992) св. 1–2, 3–4.год. 46 (66) (1993) св. 1–4. Историјски записи из

1989. године


Број 1 за 1987. је ју би лар ни: њиме је оби ље же на се дам де се то го ди-шњ и ца по кре та ња ча со пи са За пи си (1. ју л 1927).

Број 2 за исту го ди ну по све ћен је 200–го ди шњ и ци од ро ђе ња Ву ка Стеф. Ка ра џи ћа.

У бр. 1–2 (1989, стр. 253–255) објављене су штампарске исправке које се односе на поједине радове из бр. 4/1987, бр. 3/1986. и бр. 2–3 1987.

Од 1991. Редакција је би ла у са ста ву: др Јо ван Р. Бо јо вић, од го-вор ни уред ник, др Зо ран Ла кић, др Ра до је Па јо вић, др Но ви ца Ра ко че-вић и др Жар ко Шће па но вић.

Ре дак ци ја до кра ја ман да та ни је има ла се кре та ра. Ча со пис је од 1983. до бро ја 2–3 за 1987. штам пан у „Про све ти“

– Бе о град, а од та да до 1989. у „ По бје ди“ – ООУР Гра фич ка дје лат ност, од 1990. до 1993. И. Записе штам па „Струч на књ и га“ – Бе о град.

ПЕ РИ ОД 1994–1998.

Ча со пис је ор ган Исто риј ског ин сти ту та и Дру штва исто ри ча ра Цр не Го ре.

Одговорниуредник: Зо ран Ла кић.Редакција: Зо ран Ла кић, Бра ни слав Ко ва че вић, Бо жи дар Ше ку-

ла рац, Ра до ман Јо ва но вић, Шер бо Рас то дер, Мом чи ло Пе јо вић и Дра-га на Ра до ји чић.

СекретарРедакције: Рај ко Ча ђе но вић. У фор му ла ци ји тек ста да је ча со пис од ли ко ван из о ста вље но је

име Јо си па Бро за Ти та: За ис так ну ти до при нос из у ча ва њу исто ри је, „Исто риј ски за пи си“

су, по во дом пе де се те го ди шњ и це из ла же ња, 1977. го ди не од ли ко ва ни Ор де ном за слу га за на род са злат ном зви је здом. Та ко ђе, од ове го ди не на во ди се по да так:

Рје ше њ ем Ми ни стар ства кул ту ре бр. 03–963/2 од 27. ју на 1977. го ди не ча со пис „Исто риј ски за пи си“ осло бо ђен је оп штег по ре за на про мет про из во да.

По сли је не ког вре ме на ча со пис по но во из ла зи че ти ри пу та го ди-шње.

У бр. 1–2 за 1994. го ди ну у увод ној ри је чи Ре дак ци ја је из ло жи ла еле мен те сво је уре ђи вач ке по ли ти ке за че тво ро го ди шњи пе ри од.

Из о ста вље на је ну ме ра ци ја го ди шта ко ја се од но си на За пи се.


Иза шли су бро је ви:

год. 47 (1994) 1–2, 3–4.год. 48 (1995) 1, 2, 3, 4.год. 49 (1996) 1, 2, 3, 4.год. 50 (1997) 1, 2, 3, 4.

У бр. 3–4 (1994, стр. 5–6) изложена је уређивачка по ли-тика нове Редакције за на ре дни четворогодишњи период.

Из ми је њ ан је имиџ ча со-пи са.

За но во ли ков но рје ше ње ко ри ца узет је де таљ из Ок то-и ха, пр ве штам па не књ и ге на сло вен ском ју гу 1494. го ди не. Бо ја ко ри ца је злат но–жу та (ба-ка р на), повез бро ши ра н, фор-мат 23,5 х 16 см.

Бро је ви за 1994. штам па-ни у Штам па ри ји „Обод“ – Це-ти ње, за 1995. у Штам па ри ји „Ко ле“ – Ник шић, за 1996. у Штам па ри ји „Сло во“ – Кра ље во, а бр. 1. за 1997. у Штам па ри ји „По крет“ – Под го ри ца, а на ред ни бро је ви (2, 3 и 4) у Штам па ри ји „Обод“ – Це ти ње.

Лек тор бро је ва за 1994. и бро је ва 1 и 2 за 1995. био је Вељ ко Мар-ти но вић, а од бр. 3 за 1995. до бр. 4 за 1996. Ма ри јан Ми љић. Број 1 за 1997. лек то ри сао је Вла де та Цви јо вић, а бро је ве 2, 3 и 4 Ја сми на Ђор-ђе вић.

ЗоранЛакић, од го вор ни уред ник (31. ок то бар 1933. До ња Би је ла код Шав ни ка). Основ но школ ско обра зо ва ње за вр шио је у Да ни лов гра-ду, гим на зи ју у Ник ши ћу 1952. го ди не. На Гру пи за исто ри ју Фи ло зоф-ског фа кул те та у Бе о гра ду ди пло ми рао је 1956, а док тор ску ди сер та ци ју На род на власт у Цр ној Го ри 1941–1945. од бра нио је на истом фа кул те-ту 1974. го ди не.

Рад ну ка ри је ру је за по чео у Ар хи ву Цен трал ног ко ми те та Са ве-за ко му ни ста Цр не Го ре до њего вог при па ја ња Исто риј ском ин сти ту ту (1959), а ти ме по ста је и члан те на уч не уста но ве. Не ко ври је ме ра дио је у Се кре та ри ја ту за обра зо ва ње, на у ку и кул ту ру Цр не Го ре, па по но во у Исто риј ском ин сти ту ту. По том је, на кон хо но рар ног ан га жма на за пре-

Историјски записи из 1994. године


да ва ча на Ви шој пе да го шкој ака де ми-ји у Ник ши ћу, ка да је она пре ра сла у Фи ло зоф ски фа кул тет иза бран за ре-дов ног про фе со ра за пред мет Исто ри-ја на ро да Ју го сла ви је и радио све до пен зи о ни са ња (31. XII 2000). Био је шеф Од сје ка за исто ри ју и ге о гра фи-ју на истом фа кул те ту у два ман да та, а хо но рар но је пре да вао и на пост ди-плом ским сту ди ја ма на Уни вер зи те ту у При шти ни.

По по зи ву је бо ра вио у ви ше уни вер зи тет ских цен та ра у зе мљи и ино стран ству. Уче ство вао је на број-ним на уч ним ску по ви ма у зе мљи и ино стран ству.

Др Ла кић је био уред ник Окру-глог сто ла – на уч не три би не Исто риј ског ин сти ту та, од 1983. до 1991. го ди не, а Исто риј ске за пи се је уре ђи вао у пе ри о ду од 1994. до 1998. го-ди не. Био је и члан ре дак ци ја ви ше углед них ју го сло вен ских ча со пи са за исто ри ју. За ван ред ног чла на Цр но гор ске ака де ми је на у ка и умјет но-сти иза бран је 19. XI 1993. а за ре дов ног 8. XII 2000. го ди не.

Био је члан ви ше од бо ра и ко ми си ја, члан и пред сјед ник ко ми си је за од бра ну ма ги стар ских и док тор ских ра до ва, члан и функ ци о нер ра-зних ре пу блич ких, уни вер зи тет ских и ака демиј ских ор га на.

Био је пред сјед ник Дру штва исто ри ча ра Цр не Го ре, пред сјед ник Ју го сло вен ске ли ге за мир, не за ви сност и рав но прав ност на ро да.

Сте као је нај ви ше уни вер зи тет ско зва ње doc tor emеritus. У Цр но гор ској ака де ми ји на у ка и умјет но сти се кре тар је Одје ље-

ња дру штве них на у ка у дру гом ман да ту и члан Пред сјед ни штва ака де-ми је. Осим то га, уред ник је гру пе за исто ри ју Ен ци кло пе ди је Цр не Го ре.

На уч на ин те ре со ва ња З. Ла ки ћа од но се се на исто ри ју од кра ја 18. ви је ка до са вре ме них да на. Његов опус об у хва та око 1000 би бли о-граф ских је ди ни ца, од ко јих око два де се так по себ них из да ња, пре ко 200 рас пра ва и чла на ка, ско ро то ли ко при ка за, кри ти ка и дру гих тек сто ва. Је дан је од пре во ђе ни јих на ших исто ри ча ра у ино стран ству.

Др Ла кић је до бит ник ви ше на гра да: На гра де мла дих Под го ри-це, Че тво ро јул ске на гра де за оства ре ња у обла сти на у ке (1962), На гра де Ок то их, те ме ђу на род них при зна ња за на у ку. Иза бран је за лич ност го-ди не 1998. на при је длог Би бли о граф ског ин сти ту та у Њујор ку. Од Уни-вер зи те та у Кем бри џу до био је слич но при зна ње 2000. го ди не.

Зоран Лакић


До био је не ко ли ко од лич ја: Ме да љу мла дих Ал жи ра (1965), Ор-ден ра да са сре бр ним и злат ним ви јен цем, Злат ну пла ке ту Цр ве ног кр-ста Ју го сла ви је, Сре бр ну пла ке ту ЈНА и Злат ну ме да љу Би бли о граф-ског ин сти ту та у Њујор ку.

По себ на из да ња: са мо стал но – Зе маљ ско ан ти фа ши стич ко ви-је ће на род ног осло бо ђе ња (ЗАВ НО) Цр не Го ре и Бо ке (1963); За пи си о ре во лу ци ји (1971); Цр но гор ска ан ти фа ши стич ка скуп шти на (ЦА СНО). Збир ка до ку ме на та (1975); Исто риј ски раз вој КПЈ СКЈ 1919–1979 (1980); На род на власт у Цр ној Го ри 1941–1945, (1981); Пар ти зан ска ауто но ми ја Сан џа ка 1943–1945. (1992); Исто ри ја и исто ри о гра фи ја (1992. и 1997); Огле ди из исто ри је Ју го сла ви је (1999); Огле ди из исто-ри је Ју го сла ви је, 1999; Цр но гор ске исто риј ске те ме, 2001; Цр но гор ски рат ни пар ла мент 1941–1945, (2003); Ври је ме по ли ти ка, на у ка, 2005; Ди ја лог у исто ри о гра фи ји (2008).

У ко а у тор ству – Же не Цр не Го ре у ре во лу ци о нар ном по кре ту 1919–1945 (за јед но са Б. Ђу ро вић и Б. Ву ко вић), 1960; На род но о сло бо-ди лач ка бор ба у Цр ној Го ри 1941–1945 (са Р. Па јо ви ћем и Г. Вук ма но-ви ћем), 1963; Же не у ре во лу ци о нар ном по кре ту 1918–1945 (за јед но са Ј. Бо јо ви ћем, Р. Ива но ви ћем, Р. Па јо ви ћем и С. Ста ни ши ћем), 1969; Цр ве-ни крст Цр не Го ре 1875–1975 (за јед но са Р. Дра ги ће ви ћем, Д. Жив ко ви-ћем и Б. Ву ко ви ћем), 1980; Цр ве ни крст Цр не Го ре 1944–1945 (за јед но са Б. Ву ко ви ћем), 1984; Бит ка за цр ну Го ру – Бој на Мар ти ни ћи ма 1796 (за јед но са Р. Јо ва но ви ћем), 1996.

ПЕ РИ ОД 1998–2001.

Одговорниуредник: Ра до слав Рас по по вићРедакција: Jan–Paul Bled (Фран цу ска), Ан дреј Ни ко ла е вич

Сахаров (Ру си ја), Ga bri ell Schu bert (Њемач ка), Arduinо An gel li (Ита ли-ја), John D. Tre ad way (САД), Ми ло рад Ек ме чић, Си ма Ђир ко вић, Ми о-мир Да шић, Бра ни слав Ко ва че вић, Ра до ман Јо ва но вић, Ра до је Па јо вић, Че до мир Лу чић, Бра ни слав Ма ро вић, Ра до слав Рас по по вић, од го вор ни уред ник.

СекретарРедакције: Жељ ко Ву ја ди но вић, па Зве здан Фо лић (од бр. 1–2 за 2000. за кључ но са бр. 3–4 за 2001).

Са став но во и за бра не Ре дак ци је је про ши рен чла но ви ма из Са ве-зне Ре пу бли ке Ју го сла ви је и ино стран ства. У увод ни ку све ске 1–2 за 1998. као ин фор ма тив но – про грам ском тек сту но вог уред ни штва то се


об ја шњ а ва же љом и на сто ја њ ем да Исто риј ски за пи си фор ми ра њ ем ме-ђу на род не ре дак ци је до би ју „ин тер на ци о нал ни ка рак тер“.2

У ман дат ном пе ри о ду ове ре дак ци је у то ку го ди не из ла зи ла су по два дво бро ја.

Фор мат ча со пи са је 24 х 15 см, ко ри це су пла сти фи ци ра не. Ли-ков но рје ше ње ко ри ца на пра вио је Вје ко слав Бо јат, пре сти ли зо ва њ ем рје ше ња из прет ход ног пе ри о да: де таљ из Ок то и ха, пр ве штам па не књ-и ге на сло вен ском ју гу. Сли ка је ма ња и у бо ји (сви је тло жу та). У ово ме пе ри о ду лек то ри су Вла де та Цви јо вић за бр. 1/1998, за бр. 2, 3, 4 Ја-сми на Ђор ђе вић а од 1999. до 2001. Вељ ко Мар ти но вић. Пре во ди о ци са др жа ја и ре зи меа су Де љ фру за Ку зњ е цо ва (ру ски), Пер са Али гру дић (фран цу ски) и Сла ви ца Пе ро вић (ен гле ски); тех нич ки уред ник Жар ко Па вло вић, унос тек ста Со ња Шу шањ; ти раж 500. На уну тра шњ ој стра-ни пре са ви је не ко ри це дат је ма ли ка та лог нај но ви јих из да ња Исто риј-ског ин сти ту та Цр не Го ре.

2 „На сједници Научног вијећа Историјског института одржаној 19. 06. 1998. изабрана је нова Редакција Историјских записа у саставу: академик Миомир Дашић, проф. др Бранислав Ковачевић, проф. др Радоман Јовановић, др Радоје Пајовић, др Чедомир Лучић, др Бранислав Маровић и др Радослав Распоповић (главни и одговорни уредник). За секретара Редакције изабран је Жељко Вујадиновић.

На првом састанку нове Редакције прихваћен је предлог да се, као значајна новина за будућу уређивачку праксу, изврши проширивање састава редакционог одбора Часописа избором истакнутих представника научне мисли из земље и иностранства. Став Редакције подржао је Научно вијеће Историјског института, па су, након обављених контаката и позитивних одговора, у састав нове Редакције изабрани још и: редовни чланови Српске академије наука и уметности проф. др Милорад Екмечић и проф. др Сима Ћирковић, Jean Bled професор на Универзитету Rob-ert Schuman (Центар за германистику) из Стразбура (Француска); проф. др Андреј Николајевич Сахаров, директор Института за историју Русије и дописни члан Руске академије наука (Русија), проф. др Gabriella Schubert, из Института за славистику са Филозофског факултета Fridrich–Schiller у Јени (Њемачка), проф. др Arduino Agnelli са Филозофског факултета Универзитета у Трсту и проф. др John D. Treadway са Rich-mond University, из Вирџиније (САД).

Љубазно прихватајући понуду за чланство у Редакцији, познати ствараоци су исказали поштовање према високом научном реномеу Историјских записа, који више од седам деценија заузимају истакнуто мјесто у научној периодици Црне Горе и Југославије“.

Поред доминантног ослањања на домаће ауторе, нова редакција је истакла програмску опредјељеност да Историјске записе, у духу времена и захтјева савремене историјске науке отвори за сарадњу са страним писцима, знатно више него што је то било у ранијем периоду.

У уводном тексту првог броја ове Редакције речено је: „Истовремена отвореност ка темама словенске и јужнословенске прошлости, историје

Балкана и Медитерана, у најширем временском луку, која ће паралелно тећи, може само да допринесе цјеловитијем сагледавању укупних историјских токова на овим просторима и да утиче на бољу кореспонденцију резултата историографије“… Ријеч редакције. – Историјски записи, год. LXXI/1998, бр. 1–2, стр. 7–9.



год. 71 (1998) бр. 1–2, 3–4.год. 72 (1999) бр. 1–2, 3–4.год. 73 (2000) бр. 1–2, 3–4.год. 74 (2001) бр. 1–2, 3–4.

Дво број 1–2 за 2000. по-све ћен је оби ље жа ва њу дво ми-ле ни јум ског ју би ле ја хри шћан-ства, дво бро јем 1–2 за 2001. оби ље же на је сто го ди шњ и ца смр ти вој во де Мар ка Ми ља-но ва, а дво бро јем 3–4 за 2001. го ди ну сто пе де се то го ди шњ и ца од смр ти Пе тра II Пе тро ви ћа Њего ша. У са др жа ју ча со пи са у овом пе ри о ду за сту пље не су ру бри ке: Ју би ле ји; Го ди шњ и це; Члан ци; При ло зи; Ис тра жи ва-ња; По ле ми ке; Исто ри о гра фи-ја; При ка зи и би ље шке; Хро ни-ка, In me mo ri am.

У бр. 3–4 (2001, стр. 345–350) публикован је уредников Извјештај о раду редакције И. записа за период јун 1998– – јун 2002.

Радослав Распоповић, од го вор ни уред ник (1. децембар 1956. у Пље вљи ма). Основ ну шко лу је учио у мје сту ро ђе ња. Гим на зи ју је за вр-шио у Под го ри ци 1975. Школ ске 1975/76. упи сао се на Прав ни фа кул-тет у Под го ри ци, на ко ме је ди пло ми рао 1979.

Пост ди плом ске сту ди је за вр шио је на Прав ном фа кул те ту у Бе-о гра ду, гдје је 1987. од бра нио ма ги стар ски рад Пре ста нак ме ђу на род-но прав ног кон ти ну и те та цр но гор ске др жа ве. Док тор ску ди сер та ци ју под на зи вом: Ди пло ма ти ја Цр не Го ре 1878–1918. од бра нио је 1994. на истом фа кул те ту.

Од 21. апри ла 1980. ра ди у Исто риј ском ин сти ту ту Цр не Го ре. Про шао је пут ис тра жи ва ча при прав ни ка и ви шег ис тра жи ва ча, а за тим је би ран у на уч на зва ња: на уч ни са рад ник (1994), ви ши на уч ни са рад-ник (1999), а (2005) у зва ње на уч ни са вјет ник.

У то ку 1989. и 1990. др Рас по по вић је био на ше сто мје се ној спе-ци ја ли за ци ји на Мо сков ском др жав ном уни вер зи те ту и у Ин сти ту ту

Историјски записи из 1998. године


за сла ви сти ку и бал ка ни сти ку Ру ске ака де ми је на у ка, на про јек ту Ди пло-ма ти ја Цр не Го ре 1878–1918. под ру-ко вод ством мен то ра проф. др Вик то ра Ге ор ги је ви ча Ка ра сјо ва.

У Исто риј ском ин сти ту ту Цр не Го ре ра ди на про јек ти ма из обла сти прав не, ме ђу на род но прав не и ди пло-мат ске исто ри је Цр не Го ре у XIX и по-чет ком ХХ ви је ка.

Од 1998. до 2001. уре ђи вао је ча со пис Исто риј ске за пи се, вр ше ћи ду жност глав ног и од го вор ног уред-ни ка.

Од 1996. до 2002. ру ко во дио је Ре дак ци јом Окру глог сто ла Исто риј-ског ин сти ту та Црне Горе, ко ја је ор-

га ни зо ва ла че ти ри на уч на са стан ка са ко јих су пу бли ко ва ни ма те ри ја ли у че ти ри по себ на збор ни ка, чи ји је он уред ник.

До са да је са мо стал но об ја вио мо но гра фи је: Ди пло ма ти ја Цр не Го ре 1711–1918, Бе о град 1996; Ру ски кон зу лат у Ко то ру и Цр на Го ра 1804–1806, Под го ри ца 2004; Цр на Го ра и Ру си ја. Огле ди и есе ји, Под-го ри ца – Бе о град 2005; Од го во ри цр но гор ских су до ва на ми ни стар ске на ред бе Вал та за ра Бо ги ши ћа, Под го ри ца 2005; Нор ма тив не осно-ве мо не тар ног и бан кар ског си сте ма у Цр ној Го ри (ју би лар но из да ње Цен трал не бан ке Цр не Го ре, са пре во дом на ен гле ски је зик), Под го ри-ца 2006; Сте га – нај ста ри ји цр но гор ски за кон ски спо ме ник (фо то тип-ско ју би лар но из да ње Ми ни стар ства прав де Вла де Цр не Го ре, на је зи ку ори ги на ла са тран скри бо ва ним вер зи ја ма на цр кве но сло вен ски је зик и са вре ме но ћи ри лич но пи смо и са пре во ди ма тек сто ва Сте ге и По го во-ра (ко ји има ка рак тер на уч не рас пра ве) на ру ски, фран цу ски и ен гле ски је зик, Под го ри ца 2008.

У ко а у тор ству Р. Рас по по вић се ба вио из да ва њ ем ар хив ских до-ку ме на та. Са проф. др Га вром Пе ра зи ћем при ре дио је за штам пу збор-ник до ку ме на та Ме ђу на род ни уго во ри Цр не Го ре 1878–1918, Под го ри ца 1992. Са ака де ми ком Бран ком Па ви ће ви ћем пу бли ко вао је пе то том ни збор ник до ку ме на та са ви ше од 5.000 стра ница тек ста, Цр но гор ски за-ко ни ци 1796–1916. Прав ни из во ри и по ли тич ки ак ти од зна ча ја за исто-ри ју др жав но сти Цр не Го ре, Том I–V, Под го ри ца 1998. Са Бран ком Па-ви ће ви ћем при ре дио је, та ко ђе, Сте гу, ко ја је као ју би лар но из да ње, по во дом 200-го ди шњ и це до но ше ња, об ја вље на (1996) у фо то тип ској и

Радослав Распоповић


тран скри бо ва ним вер зи ја ма на цр кве но сло вен ски је зик и са вре ме но ћи-ри лич но пи смо.

Са ко ле га ма из Цр не Го ре и Ру си је (Ин сти ту та за исто ри ју Ру си је Ру ске ака де ми је на у ка – РАН) при ре дио је за штам пу дво том ну пу бли-ка ци ју: Н.М. По та пов: ру ски вој ни агент у Цр ној Го ри: Том I, Из вје-шта ји ра пор ти, те ле гра ми, пи сма, Том II, Днев ник 1906–1907; 1912, 1914–1915. г, Под го ри ца – Мо сква 2003.

Уред ник је и је дан од при ре ђи ва ча дво је зич ног из да ња књ и ге (на ита ли јан ском је зи ку и у пре во ду) др Ти мо ле о не Ве до ви ја Ста ти стич-ки по да ци о Цр ној Го ри – Cen ni sta ti sti cu sul Mon te ne gro, Под го ри ца 2001 (пр ви пут штам па на у Кре мо ни 1854).

Та ко ђе при ре дио је за штам пу пре вод књ и ге са ен гле ског је зи ка, гру пе ауто ра, NA TO in the Bal kans – НА ТО на Бал ка ну, Под го ри ца 1998.

Као уред ник би бли о те ке „Пре во ди“ Историјског института Црне Горе, уз фи нан сиј ску по моћ ам ба са де САД у Под го ри ци, при ре дио је за штам пу пре во де књ и га са ен гле ског је зи ка: Џо на Тра две ја, Со ко и орао, Цр на Го ра и Аустро – Угар ска 1908–1914, Под го ри ца 2005, Џеј мса Ф. Сај мо на, Ка ква је то на ци ја, Под го ри ца 2006. и Деј ви да Ха ке та Фи ше-ра, Ва шинг то нов пре ла зак, Под го ри ца 2007.

На пи сао је пред го вор и за штам пу при ре дио пре вод књ и ге Ро бер-та Ј. Ке не ди ја Ce ti nje to Wind zor – Од Це ти ња до Винд зо ра – Опис по сје-те књ а за Ни ко ле Њеном ве ли чан ству бри тан ској кра љи ци Вик то ри ји, Под го ри ца 2008. (1. изд. у Лон до ну 1898).

Др Ра до слав Рас по по вић је уче ство вао на број ним на уч ним ску-по ви ма у зе мљи и ино стран ству. Осим у збор ни ци ма ра до ва са кон гре са и на уч них кон фе рен ци ја, њего ви ра до ви су об ја вљи ва ни у пе ри о дич ним пу бли ка ци ја ма у Цр ној Го ри и на уч ним ча со пи си ма у Ср би ји, Хр ват-ској, Ру си ји, Фран цу ској. За ову при ли ку на ве шће мо са мо не ке:

Цр на Го ра и ве ли ке си ле 1903–1914, Збор ник ра до ва са ме ђу на-род ног на уч ног ску па: Евро па и Ис точ но пи та ње (1870–1923), Бе о град 2001, 263–287; Ди на сти је Ро ма но вих и Пе тро ви ћа у спољ но по ли тич-ком жи во ту Цр не Го ре у дру гој по ло ви ни ХIХ и по чет ком ХХ ви је ка, Збор ник ра до ва са ме ђу на род ног на уч ног ску па „Ди на сти ја Пе тро вић Његош“, Под го ри ца 2002. Том II, 5–16; Ве ли ке си ле и про блем су ве ре-но сти бал кан ских зе ма ља у дру гој по ло ви ни ХIХ ви је ка, Збор ник ра до ва са ме ђу на род ног ску па „На ци о нал ни иден ти тет и су ве ре ни тет у ју го и-сточ ној Евро пи“, Бе о град 2002, 141–168; Ру си ја и план Пе тра I Пе тро-ви ћа Њего ша о ства ра њу сла ве но – срп ске др жа ве на Бал ка ну, рад је са оп штен на ме ђу на род ном на уч ном ску пу: „Ју го и сточ на Евро па: по ли-тич ке и кул тур не кон цеп ци је“, Бе о град 2001; План Пе тра I о дје ло ва њу цр но гор ско – бо ке шке и ру ске вој ске у Хер це го ви ни и про је кат о ства ра-


њу сла ве но – срп ске др жа ве под по кро ви тељ ством Ру си је, са оп ште ње на ме ђу на род ном на уч ном ску пу „Пр ви срп ски уста нак у Цр ној Го ри и Хер це го ви ни и хри шћан ска Евро па (1804–1813)“, Острог – Под го ри ца, 8–10 ок то бар 2004; Рас пад Юго сло вии – част про цес сов в Во сточ ной Евро пе или след ствие вну терн не го кри зи са – ре зул тат де й свия на ци-о нал но го и кон фе си о нал но го фак то ров, Ме жду на род ная на уч ная кон-фе рен ция: Ро ль кон фес сий в раз ви тии ме жна ци о на ль ных от но ше ний: Рос сия – Бал ка ны, По во ло жъе, Са ма ра 2008; Ди пло ма тия ве ли ких дер-жав и осво бо ди те льные про цес сы южно сла вян ских на ро дов во вре мя Бо льшо го во сточ но го кри зи са, Ме жду на род ная на уч ная кон фе рен ция: Рос сия и осво бо жде ние на ро дов юго–во сточ ной Евро пы от осман ска го ига. (К 130–ле тию на ча ла рус ско – ту рец кой во й ны 1877–1878 гг.).

Од ра до ва об ја вље них у ино стран ству из два ја мо: Рос сия и Чер но го рия в на ча ле ХIХ ве ка. Рус ское кон су льство в

Ко то ре в 1804–1806. го дах. Санкт–Пе тер бург 2009; L’éta blis se ment du con su lat fran ca is au Monténégro 1807–1808. Con flits ac tu els Re vue d’étu de pli ti que, 95–109, Pa ris 2003; Вла ди ка Ва си ли је и пре се ља ва ње Цр но го-ра ца у Ру си ју у дру гој по ло ви ни ХVIII ви је ка, Исто ри че ские исле до ва-ния, 98–108, Са ма ра 2004; Ј. Бич ков, Рос си й ское кон су льство в Ко то ре, 1804–1806. г.г. Слвно ве де ние, 2005, Н°3. и ССН 0132–1366; Ро ль рус-ской цер кви в со зда нии сла вян ских го су дарств – на при ме ре Чер но го рии, Сла вян ский ал ма нах, 2005; Юужно словян ский мир на ру бе же ХХ–ХХI ве ков, Сла вян ский ал ма нах, 2005; Ми сия Мар ко Иве ли ча в Чер но го рию (к ис то рии рус ско–чер но гор ских от но ше ний в на ча ле ХIХ ве ка): те зе са пре да ва ња на ме ђу на род ном на уч ном ску пу, пу бли ко ва не у збор ни ку „Ки рил ло – Ме фо ди ев ские чте ния: Ма те ри а лы ме жду на род ной на уч-но – ме то до ло ги че ской кон фе рен ции пре по да ва те лей ис то рии, язы ка и ку лъ ту ры сло вян ских на ро дов 6. юня 2002, Са ма ра 2003, 15–17.

Др Рас по по вић је аутор и ве ћег бро ја дру гих ра до ва: чла на ка, при-ло га, при ка за, би ље шки, об ја вље них у ча со пи си ма на про сто ру бив ше Ју го сла ви је.

Ба ви се и пе да го шким ра дом. На Фа кул те ту по ли тич ких на у ка Уни вер зи те та Цр не Го ре, у Под гор ци, у ста ту су је ре дов ног про фе со ра, на пред ме ти ма: Исто ри ја ди пло ти је и Исто ри ја ди пло ма ти је Цр не Го-ре. Аутор је и уџ бе ни ка Исто ри ја ди пло ма ти је Цр не Го ре 1711–1818 (у штам пи). Р. Рас по по вић је 2000. и 2001. др жао пре да ва ња на Ди пло мат-ској ака де ми ји „Га вро Ву ко вић“, ор га ни зо ва ној на Прав ном фа кул те ту у Под го ри ци на пред ме ту Исто ри ја ди пло ма ти је Цр не Го ре.

На пост ди плом ским сту ди ја ма на Прав ном фа кул те ту у Под го ри-ци, смјер ме ђу на род ни од но си, то ком зим ског се ме стра 2002. (за јед но са проф. др Ђор ђем Бо ро за ном) из во дио је на ста ву на пред ме ту Исто-


ри ја ди пло ма ти је Цр не Го ре. Члан је ко ми си ја за од бра ну док тор ских ди сер та ци ја или по је ди-

ним мен тор сво јим сту ден ти ма. То ком 2005–2006. је био ан га жо ван на ре а ли за ци ји др жав ног про јек та „Пре вла ка“.

Био је члан уре ђи вач ких од бо ра – ре дак ци ја ча со пи са: Исто ри ја ХХ ве ка, од 2000. Ју го сло вен ски исто риј ски ча со пис од 1998–2000. и Ар хив Ју го сла ви је 2001.

ПЕ РИ ОД 2002–2005.

Главниуредник: Ђор ђе Бо ро занОдговорниуредник: Бо жи дар Ше ку ла рацРе дак ци ја: Jan–Paul Bled (Фран цу ска), Ан дреј Ни ко ла е вич Са-

ха ров (Ру си ја), Ga bri ell Schu bert (Њемач ка), Arduinо An gel li (Ита ли ја), John D. Tre ad way (САД), Ђор ђе Бо ро зан, Бо жи дар Ше ку ла рац, Мом чи-ло Д. Пе јо вић, Бра ни слав Ко ва че вић, Ра до и ца Лу бу рић, Рај ко Ву ји чић, Љу бо драг Ди мић, Ми лан Ри сто вић, Дра га на Ку јо вић.

СекретарРедакције: Ву кај ло Глу шче вић.


год. 75 (2002) бр. 1–2, 3–4.год. 76 (2003) бр. 1–2, 3–4.год. 77 (2004) бр. 1–4.год. 78 (2005) бр. 1–4.

Рје ше ње ко ри ца и фор мат ча со пи са оста ли су исти и за на ред ни пе ри од.

Лек тор у ово ме пе ри о ду је био Ма ри јан Ми љић, а пре во ди о ци ре-зи меа Сла ви ца Пе ро вић, ен гле ски, Ви о ле та Ђор ђе вић, фран цу ски, Ја-сна Та тар и Ми ло рад Ра ле вић, ру ски.

Ча со пис је штам пан у „По бје ди“ – Под го ри ца и „Обо ду“ – Це ти ње.Сво ђе ње ча со пи са на че тво ро број свје до чи о фи нан сиј ским про-

бле ми ма у њего вом из да ва њу, не ри је ше ном план ском и трај ном фи нан-си ра њу.

У са др жа ју ча со пи са за сту пље не су сље де ће ру бри ке: Чланци; Прилози; Јубилеји; Преводи; Прикази и биљешке; Хроника; In memo-riam.

БожидарШекуларац, од го вор ни уред ник. (8. мар т 1944. у Ку-ри ку ћа ма, Го рња Се ла, оп шти на Бе ра не). Осмо го ди шњу шко лу је за-


вр шио у род ном мјесту, а гим на зи ју у Иван гра ду (1963). На Ви шој пе да-го шкој ака де ми ји у При зре ну –Гру па за ру ски и срп ско хр ват ски је зик, ди-пло ми рао је 1966, а на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду – Гру па за ру ски је зик и књ и жев ност 1972. го-ди не. На Фи ло зоф ском фа кул те ту у За дру упи сао је 1975. пост ди плом ске сту ди је По моћ не по ви је сне зна но сти, у тра ја њу од че ти ри се ме стра. Сту ди-је је успје шно за вр шио 1978, а у ок то-бру 1980. од бра нио ма ги стар ски рад Кон текст по ве ља ма на сти ра Све тог Ни ко ле на ото ку Вра њ и на на Ска дар-ском је зе ру. Његов ма ги стар ски рад је об ја вљен под на сло вом Вра њ ин ске по-

ве ље. До ка зао је аутен тич ност по ве ља и ис та као ва жност тих ис пра ва за цр но гор ску исто ри о гра фи ју. На истом фа кул те ту 1985. од бра нио је док тор ску ди сер та ци ју Ва ло ри за ци ја и упо тре ба ду кљан ско – зет ских сре дњ о вје ков них по ве ља као из вор не гра ђе за исто ри ју цр но гор ског на-ро да, на кон че га је про мо ви сан за „док то ра ху ма ни стич ких зна но сти из под руч ја по ви је сних зна но сти“.

Др Бо жи дар Ше ку ла рац је ви ше пу та бо ра вио на спе ци ја ли за ци-ја ма у ино стран ству: по мје сец да на на Ви со кој пе да го шкој шко ли у Мо скви (1972) и Ле њ ин гра ду (1990) и три мје се ца у Ин сти ту ту ру ског је зи ка „А. С. Пу шкин“ (1979) на се ми нар ској те ми Ин тен зив не ме то де у на ста ви ру ског је зи ка као стра ног. Био је и мје сец да на на сту диј ском бо рав ку у Ки је ву (1998). Ра дио је као на став ник ру ског је зи ка у Ре чи на-ма код При зре на, про фе сор ру ског је зи ка у Тех нич кој шко ли „Иво Ло ла Ри бар“ у Оџа ци ма и у Мој ко вач кој гим на зи ји од 1975. го ди не).

У де цем бру 1982. при мљен је за аси стен та у Исто риј ском ин сти-ту ту Цр не Го ре за сре дњ о вје ков ну на ци о нал ну исто ри ју.

Цр но гор ска вла да га је у ав гу сту 1991. по ста ви ла за ди рек то ра Ре пу блич ког за во да за школ ство Цр не Го ре, гдје је ра дио до њего вог уки да ња 10. ок то бра 1996. го ди не, по том се вра ћа у Исто риј ски ин сти-тут Цр не Го ре. Вла да га је 1998. име но ва ла за по моћ ни ка ми ни стра про-свје те и на у ке, Сек тор за на у ку и уни вер зи тет. Др Ше ку ла рац је би ран у на уч на и на став но – на уч на зва ња: у но вем бру 1989. иза бран је у зва ње ви шег на уч ног са рад ни ка, а по што се вра тио у Исто риј ски ин сти тут иза-бран је (1995) у зва ње на уч ног са вјет ни ка. На Фи ло ло шком фа кул те ту у

Божидар Шекуларац


При шти ни, у де цем бру 1989, иза бран је за до цен та за ме то ди ку на ста ве ру ског је зи ка, а на Уни вер зи те ту Цр не Го ре у ју ну 1994. за до цен та за пред мет Ме то ди ка на ста ве ру ског је зи ка – на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Ник ши ћу. Та ко ђе, Фи ло зоф ски фа кул тет у При шти ни ан га жо вао га је за на ста ву из пред ме та По моћ не исто риј ске на у ке на пост ди плом ским сту ди ја ма Од сје ка за исто ри ју (1991), а од ју ла 1994. за чла на ко ми си-је за од бра ну ма ги стар ских и док тор ских ди сер та ци ја; био је мен тор и пред сјед ник ко ми си је не ко ли ким кан ди да ти ма. Пу них се дам на ест го ди-на (пр во у При шти ни, а за тим у Ник ши ћу) из во ди на ста ву из пред ме та Ме то ди ка на ста ве ру ског је зи ка.

Та ко ђе, вр ло зна ча јан дио струч ног ра да др Б. Ше ку лар ца чи не њего ви пре во ди са ста ро сло вен ског, цр кве но сло вен ског и ру ског је зи-ка. Два пу та је вр шио ду жност ди рек то ра Исто риј ског ин сти ту та Цр не Го ре (2001. и 2008) био је члан ра зних уни вер зи тет ских ор га на и ко-ми си ја, члан жи ри ја на гра де „Ок то их“ (1994–1996), На гра де „Ми ро-сла вље во је ван ђе ље“, члан Пред сјед ни штва Дру штва исто ри ча ра Цр-не Го ре (1982–1987). Био је члан не ко ли ко цр но гор ских де ле га ци ја и струч них ти мо ва из обла сти на у ке и обра зо ва ња на ме ђу на род ном ни-воу. Др Б. Ше ку ла рац је уче ство вао на ви ше до ма ћих и ме ђу на род них ску по ва са ре фе ра ти ма и са оп ште њ и ма на исто риј ске, кул ту ро ло шке и дру ге те ме.

Био је, и са да је, члан ви ше ко ми си ја за на у ку, про свје ту и кул-ту ру, ра зних од бо ра, са вје та и ви је ћа, уни вер зи тет ских фо ру ма, стру-ков них удру же ња. По себ но ва ља ис та ћи: члан је Ре дак ци је за исто ри ју Цр не Го ре (од 24. ма ја 1991), Од бо ра за ре фор му обра зо ва ња у Цр ној Го ри (од 2000. год). Је дан је од уте ме љи ва ча и ре дов ни члан Ду кљан ске ака де ми је на у ка и умјет но сти, члан је цр но гор ског ПЕН цен тра и Ма ти-це цр но гор ске. Ру ко во ди лац је на уч ног сек то ра у Исто риј ском ин сти ту-ту Цр не Го ре.

Са рад ник је у ви ше на уч них и струч них ча со пи са. Био је глав ни и од го вор ни уред ник ча со пи са Вас пи та ње и обра зо ва ње (од ок то бра 1991. до 1996) и његов од го вор ни уред ник од 1998. го ди не. Члан је Ре-дак ци је ча со пи са Ар хив ски за пи си (од 1994), као и ви ше збор ни ка ра до-ва и дру гих из да ња Исто риј ског ин сти ту та Цр не Го ре. Био је од го вор ни уред ник ча со пи са Исто риј ски за пи си од 2002–2005. го ди не. Уче ство-вао је у ра ду број них на уч них ску по ва, раз ли чи те те ма ти ке, у зе мљи и ино стран ству, за сту пљен у збор ни ци ма ра до ва.

Др Бо жи дар Ше ку ла рац је до бит ник ви ше зна чај них при зна ња и на гра да.

Би бли о гра фи ја Б. Ше ку лар ца пре ма шу је 550 би бли о граф ских је-ди ни ца. По себ на из да ња: Вра њ ин ске по ве ље: ХIII – ХV ви јек, Ти то град


1984; Све ти Ђор ђе ис под Го ри це, Ти то град 1985; Ду кљан ско – зет ске по ве ље, Ти то град 1987; До бри ло ви на и до бри ло вин ски Ка та стик, Мој-ко вац 1988; Па штров ске ис пра ве, књ. 2/при ре ди ли Бо жи дар Ше ку ла-рац et all; Стра ни је зик у на ста ви, Бу два – Ник шић 1990; Ру ски је зик: збир ка струч них тек сто ва: за III и IV раз ред струч них шко ла, Под го-ри ца – Бе о град 1993; Це ти њ ски ље то пис / при ре дио Б. Ше ку ла рац, Це-ти ње 1993; Тра го ви про шло сти Цр не Го ре: сре дњ о вје ков ни нат пи си и за пи си у Цр ној Го ри, Це ти ње – Под го ри ца 1994; Цр но гор ски ана ли или Це ти њ ски ље то пис / пре вео и при ре дио Бо жи дар Ше ку ла рац. – 2. пре-ве де но изд., Це ти ње 1996; Ва си ли је Пе тро вић Његош, Исто ри ја и књ и-жев ност / при ре дио и пре вео Бо жи дар Ше ку ла рац, У: Књ и жев ност Цр-не Го ре од XII до XIX ви је ка, књ. 12, Це ти ње 1996; По моћ не исто риј ске на у ке / у ко а у тор ству са Мар ком Атла ги ћем, При шти на 1997; Крат ки опис о Зе ти и Цр ној Го ри / пре вео и при ре дио Бо жи дар Ше ку ла рац, Под го ри ца 1998, Ује ди њ е ње Цр не Го ре и Бо ке: 1813–1814: збир ка до ку-ме на та. Књ. 1 и 2 / ре дак ци ја Б. Ше ку ла рац… и др., Под го ри ца – Ко тор 1998; Жи ти је Све тог Пе тра Це ти њ ског / увод но сло во, пре вод и при-ре ђи ва ње Бо жи дар Ше ку ла рац, Под го ри ца 1999; (Пет сто) 500 го ди на Обод ске штам па ри је: спо ме ни ца, Це ти ње 1999; Па штров ске ис пра ве књ. 3 / при ре дио Бо жи дар Ше ку ла рац, Пе тро вац на Мо ру, 1999; Ду кљан-ско – цр но гор ски исто риј ски об зо ри, Це ти ње 2000; Цр но гор ски гр бов-ник у ко а у тор ству са Алек сан дром Са шом Са мар џи ћем, Це ти ње 2006; Цр на Го ра у до ба Во ји сла вље ви ћа, Це ти ње 2007; Бе ран ска Бје ла си ца, Го рња Се ла / у ко а у тор ству са Вук са ном Об ра до ви ћем, Бе ра не 2007; Оно ма сти кон Го рњ их Се ла, Це ти ње 2008.

Др Б. Ше ку ла рац је пи сао на раз не те ме. Сво је ра до ве је об ја-вљи вао у мно гим ча со пи си ма, ли сто ви ма и збор ни ци ма, у ко ји ма су штам па ни и њего ви есе ји, пре во ди, освр ти и при ка зи, фељ то ни и дру ги тек сто ви.

ПЕ РИ ОД 2006–2009.

Одговорниуредник: Ђор ђе Бо ро занРедакција: Jan–Paul Bled (Фран цу ска), Ан дреј Ни ко ла е вич Са-

ха ров (Ру си ја), Ga bri ell Schu bert (Њемач ка), Arduinо An gel li (Ита ли ја), John D. Tre ad way (САД), Ђор ђе Бо ро зан, Бо жи дар Ше ку ла рац, Шер бо Рас то дер, Бра ни слав Ко ва че вић, Ра до и ца Лу бу рић, Рај ко Ву ји чић, Љу-бо драг Ди мић, Ми лан Ри сто вић, Дра га на Ку јо вић.

СекретарРедакције: Ра ден ко Шће кић.



год. 79 (2006) бр. 1–4.год. 80 (2007) бр. 1–4.год. 81 (2008) бр. 1–4.

Лек тор: Ма ри јан Ми љић.Пре вод ре зи меа и са др жа ја за број 1–4/2006: Ми ло рад Ра ле вић,

ру ски, Ма ри на Ву ки ће вић, фран цу ски, Ја сми на Ђор ђе вић, ен гле ски. Штам па: Штам па ри ја „Обод“ Це ти ње. – Ти раж 500. – Го ди шња

прет пла та за Цр ну Го ри 15 €, а за ино стран ство 30 €. Ци је на по јед ном бро ју 4 €.

Че тво ро број за 2007. го ди ну по све ћен је осам де се то го ди шњ и ци За пи са – Исто риј ских за пи са: 1927–2007.

У са др жа ју ча со пи са за 2007. за сту пље не су сље де ће ру бри ке: Ју-би ле ји; Члан ци; Огле ди; При ло зи, При ка зи. У су шти ни, уз ма ње ва ри-ја ци је, пре ма по тре би, кон цеп ци ја и струк ту ра ча со пи са се са чу ва ла од осни ва ња до да нас. Та ко ђе, ре но ме и на уч ни углед, чак и у го ди на ма „ко је су по је ли ска кав ци“.

Ђорђе Борозан, глав ни и од го-вор ни уред ник – (20. април 1947. на Бо-ко ву – Це ти ње). Осмо го ди шњу шко лу и гим на зи ју за вр шио на Це ти њу, Фи ло-зоф ски фа кул тет у Бе о гра ду – Гру па за оп шту и на ци о нал ну исто ри ју, ди пло-ми рао 1972. го ди не. На истом фа кул-те ту ма ги стри рао на те ми Цр на Го ра и Ду бров ник у ври је ме Шће па на Ма лог, а док то рат исто риј ских на у ка сте као од бра ном ра да Ве ли ка Ал ба ни ја – по-ри је кло – иде је – прак са. У Бе о гра ду је ра дио у Са ве зном се кре та ри ја ту за ино стра не по сло ве (Ди пло мат ски ар-хив), на Ин сти ту ту за но ви нар ство као на уч ни са рад ник и од го вор ни уред ник ча со пи са Но ви нар ство; у Ко му ни сту, ре дак ци ја за ино стран ство, уред ник ча со пи са Qu e sti ons ac tu el les du so ci a li sme; у Ин сти ту ту за са вре ме ну исто ри ју као ви ши на уч ни са рад ник и глав ни и од го вор ни уред ник ча-со пи са Исто ри ја 20. ве ка. Од 2001. го ди не на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Ник ши ћу про фе сор је на Ка те дри за исто ри ју на предмету Историја

Ђорђе Борозан


ју жно сло вен ских на ро да од ХVI ви је ка до 1918. Од 2002. до 2007. го ди-не био је ди рек тор Исто риј ског ин сти ту та Цр не Го ре. На уч ни је са вјет-ник; глав ни и од го вор ни уред ник ча со пи са Исто риј ски за пи си и ви ше по себ них из да ња Исто риј ског ин сти ту та, пред сјед ник На уч ног ви је ћа Ин сти ту та, ру ко во ди лац про је ка тâ: Исто ри ја Цр не Го ре од 1878. до са-вре ме но сти; Цр на Го ра и Ал бан ци у ХIХ и ХХ ви је ку; Ал бан ски фак тор ју го сло вен ске кри зе. Био је члан Се на та Уни вер зи те та Цр не Го ре; пред-сјед ник Ко ми си је за исто ри ју Са вје та Ми ни стар ства про свје те и на у ке Цр не Го ре; уред ник из да ња Уни вер зи те та Цр не Го ре за дру штве не на у ке; пред сјед ник Са вје та Цен тра за исто ри ју ју го и сточ не Евро пе – Бе о град и Cold war stu di es cen tre LSE – Лон дон; члан са вје та и ре дак ци је за при-ре ђи ва ње гра ђе, књ и га: Ју го сло вен ско – со вјет ски од но си 1945–1956. и Цр на Го ра у ди пло мат ским спи си ма ру ског Ми ни стар ства ино стра них дје ла. Огла ша вао се у штам па ним и елек трон ским ме ди ји ма о пи та њ и ма: ју го сло вен ско–ал бан ски и цр но гор ско–ал бан ски од но си од кра ја ХV до де ве де се тих го ди на ХХ ви је ка; исто ри ја и исто ри о гра фи ја; еду ка тив на функ ци ја исто ри је у на став но – обра зов ним про гра ми ма; пи та ња исто-риј ског, ет нич ког и ду хов ног иден ти те та и про бле ми са вре ме не исто ри-је. На на уч ним ску по ви ма у зе мљи и ино стран ству под но сио са оп ште ња ко ја су пу бли ко ва на у збор ни ци ма ра до ва и дру гим пу бли ка ци ја ма. Као про фе сор на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Ник ши ћу на пред ме ту Ис точ но пи та ње и на Прав ном фа кул те ту у Под го ри ци на пред ме ту Ди пло ма ти ја Цр не Го ре ан га жо ван као мен тор или члан ко ми си ја за ви ше ма ги стар-ских и док тор ских те за. Од 2006. ван ред ни је члан Цр но гор ске ака де ми је на у ка и умјет но сти. Пред сјед ник је од бо ра за исто ри ју ЦА НУ. Ре дов ни је про фе сор UDG (Уни вер зи те та До ња Го ри ца) – Под го ри ца.

Об ја вље не мо но гра фи је и уџ бе ни ци: Ве ли ка Ал ба ни ја – по ри је кло – иде је – прак са, Бе о град 1995; 125 го ди на Дру ге бе о град ске гим на зи је, Бе о град 1995; Ју го сло вен ска др жа ва и Ал бан ци, том I (ко а у тор Љ. Ди-мић), Бе о град 1998; Ју го сло вен ска др жа ва и Ал бан ци, том II (ко а у тор Љ. Ди мић), Бе о град 1999; Ко со во и Ме то хи ја у ве ли ко ал бан ским пла-но ви ма 1878–2000, Бе о град 2005; Ко со во и Ме то хи ја – жи вот жи вих (ко а у то ри В. Сто јан че вић, Љ. Ди мић), Бе о град 2005; Уџ бе ник за тре ћи раз ред гим на зи је (ко а у то ри С. Кне же вић, С. Ша бо тић), Под го ри ца 2003; Ју го сло вен ско – со вјет ски од но си (1945–1955) (ко а у то ри Љ. Ди мић, М. Ми ло ше вић), Бе о град – Мо сква, 2008–2009.

Члан ци и рас пра ве: Ре во лу ци о нар ни по крет на Бе о град ском уни-вер зи те ту и Пр ви кон грес сту де на та Ју го сла ви је 1940, у књ. „Пе де се-то го ди шњ и ца КПЈ и СКОЈ–а 1919–1969“, Бе о град 1970, стр. 125–148; Ве зе и од но си Ду бро вач ке Ре пу бли ке са Цр ном Го ром од 1750. до по ја ве Шће па на Ма лог у Ма ји на ма, Исто риј ски гла сник 1–2, Бе о град 1977, стр.


205–220; Пи та ње „Ве ли ке Ал ба ни је“ у ју го сло вен ско – ал бан ским од-но си ма, Вој но и сто риј ски гла сник, Бе о град 1995, 1, стр. 87–96; Ко со во и Ме то хи ја у кон цеп ти ма те ри то ри јал не и ет нич ке Ал ба ни је, Ју го сло-вен ски исто риј ски ча со пис, Бе о град 1997, 1, стр. 169–178; По сред ник ми ра иза „гво зде них за вје са“ (раз го во ри Ти то – Хру шчов у Кре мљу 1956. го ди не), Вој но и сто риј ски гла сник, Бе о град 1997, 1, стр. 94–114; Ју го сла-ви ја и Ал ба ни ја (сми сао рат ног ис ку ства 1941–1945), у збор ни ку ра до ва „Дру ги свјет ски рат – 50 го ди на ка сни је“, књ и га I, Бе о град 1997, стр. 555–560; Исто риј ско – еп ски сми сао мој ко вач ке епо пе је, у збор ни ку ра-до ва „Мој ко вач ка опе ра ци ја 1915–1916“, Под го ри ца 1997, стр. 351–356; Исто ри чар пред иза зо ви ма са вре ме не епо хе, Исто ри ја 20. ве ка, Бе о град 1998, 1, стр. 169–174; Сје вер на Ал ба ни ја и Ал бан ци у по ли тич ким пла но-ви ма кра ља Ни ко ле, у збор ни ку ра до ва „Краљ Ни ко ла – лич ност, дје ло и ври је ме“, Под го ри ца 1998, стр. 299–324; Исто риј ско и еп ско у мој ко вач-кој епо пе ји, Гла сник ЦА НУ, Под го ри ца 2000, 18, стр. 117–125; Кри тич ко пре и спи ти ва ње на ци о нал них иден ти те та Ср ба и Хр ва та у ју го сло вен-ској др жа ви, Ју го сло вен ски исто риј ски ча со пис, Бе о град 2000, 1–2, стр. 209–216; Сје ве ро ал бан ска пле ме на у пла но ви ма и по ли ти ци ди на сти је Пе тро вић – Његош, у збор ни ку ра до ва са на уч ног ску па „Ди на сти ја Пе-тро вић–Његош“, На уч ни ску по ви ЦА НУ, књ. 60, Под го ри ца 2000, стр. 69–87; Ет но де мо гра фи че ские осо бе но сти Юго слав ско го фе де ра ли зма, в ет но гра фия пе ре пи си – 2002, Мо сква 2003, п. 147–168; Цр на Го ра на по чет ку Пр вог бал кан ског ра та од 8. до 16. ок то бра 1912, Исто риј ски за пи си, 3–4, Под го ри ца 2003; Ср би и Хр ва ти у со ци ја ли стич кој Ју го сла-ви ји – пи та ње иден ти те та, у збор ни ку „Ди ја лог по вје сни ча ра – исто-ри ча ра“, 9, За греб 2004, стр. 208–231; Бо ко во – се ло у ста рој Цр ној Го ри, у збор ни ку „Се ло у Цр ној Го ри“, ЦА НУ, Под го ри ца 2004, стр. 403–413; Ко со во и Ме то хи ја у про јек ту „Ве ли ка Ал ба ни ја“, у збор ни ку „Ко со во и Ме то хи ја у све тлу ет но ло ги је“, Бе о град 2004, стр. 451–464; Цр на Го ра од ХVI ви је ка до 1918, „Ро ди на“ (в Рос сия и Чер но го рия), Мо сква 2005; The Yugo slav – al ba nian re la ti ons in the first de ca de of the cold war, booк Gre at po wers and small co un tri es in cold war 1945–1955 – Is sue of the ex–Yugo-sla via, Lon don 2005, p. 122–143; Mon te ne gro (1500–1918), Oster re ic hische ost hef te, Wi en 2005, p. 177–193; Исто ри о гра фи ја пред иза зо ви ма са вре-ме но сти, Вас пи та ње и обра зо ва ње, Под го ри ца 2007, стр. 3–18.

* * *О Записима и Историјским записима написан је велики број

чланака, прилога и приказа било након појединих периода у њиховом излажењу или поводом већих годишњица и јубилеја у њиховој по вје-сни ци, било у бројевима посвећеним обради појединих тема:


Бојовић, Ј(ован) Р.: Педесет година Историјских записа 1927–1977, У: ИЗ. – Год. ХХХ, књ. ХХХIV, 1 (1977), стр. 5–11; Бојовић, Јован Р: Уз шездесетогодишњицу Записа – Историјских записа (1927–1987), У : ИЗ. – Год. LX, бр. 1 (1987), стр. /5/–8. Уз овај прилог дате су фотографије насловних страна Записа из 1927. и 1935. године и Историјских записа из 1948. и 1953. године, као и фотографије Душана Вуксана, Риста Драгићевића, Јагоша Јовановића и заједничка фотографија Радосава Меденице и Јована Р. Бојовића; Бојовић, Јован Р.: Улога Записа – Историјских записа у изучавању историје Црне Горе, У : ИЗ. – Год. LXIII, бр. 1–2 (1990), стр. 9–20; Булатовић, Радомир: Анализа Историјских записа о социјално – економским аспектима НОР–а у Црној Гори, У : ИЗ. – Год. LXIII, бр. 1–2 (1990), стр. /141/–146; Војиновић, Перко: Обрада сељаштва у Црној Гори на страницама Записа и Историјских записа, У : ИЗ. – Год. LXIII, бр. 1–2 (1990), стр. /97/–109; Вујачић, Слободан: Записи и покрет социјалне литературе у Црној Гори, У : ИЗ. – ХХХ, књ. ХХХIV, 1 (1977), стр. 207–214; Вујачић, Слободан: Књижевност у Записима, У : ИЗ. – Год. LХ, бр. 1 (1987), стр. /165/–175; Вујовић, Димо: Обрада међуратне историје на страницама Историјских записа, У : ИЗ. – Год. ХХХVIII, 1 (1985), стр. 113–119; Вукмановић, Јован: Преглед етнографско – фолклорних прилога у цетињским Записима, У : ИЗ. – Год. LXIII, бр. 1–2 (1990), стр. /129/–133; Вукмановић, Саво: О књижевно – историјским радовима Николе I Петровића Његоша у цетињским Записима, У : ИЗ. – Год. LXIII, бр. 1–2 (1990), стр. /91/–95; Драгићевић, Ристо Ј.; Пет година Историјских записа, У : ИЗ. – Год. VI, књ. IХ, 2 (1953), стр. 561–573; Драгићевић, Ристо Ј.: Записи – гласник цетињског Историјског друштва (1935–1941), У : ИЗ. – Год. ХХ, књ. ХХIV, 3 (1967), стр. 405–421. Преглед излажења часописа и преглед рада Историјског друштва – на основу сачуваних списа и ауторових биљежака; Јовановић, Радоман: Црногорско – руски односи на страницама Историјских записа, У : ИЗ. – Год. LXIII, бр. 1–2 (1990), стр. /87/–90; Лакић, Зоран: Историјски записи и научна критика, У : ИЗ.– Год. LXIII, бр. 1–2 (1990). /167/–180; Лакић, Зоран: Од Записа до Историјских записа (1927–1997), У : ИЗ. – LXХ, бр. 4 (1997), стр. 7–17; Марковић, Марко: О промјенама у уредништву Записа 1932. године, У : ИЗ. – Год. LXIII, бр. 1–2 (1990), стр, /111/–116; Марковић, Бранислав: Економска историја Црне Горе на страницама Записа, У : ИЗ. – Год. LXIII, бр. 1–2 (1990), стр. /147/–155; Мартиновић, Марија: Архивска грађа у црногорским часописима до 1916. године, У : ИЗ. – Год. LXIII, бр. 1–2 (1990), стр. /189/–196; Меденица, Радосав: Страни преглед, У : Записи. – Год. II, 5 (1928), стр. 311; Меденица, Радосав: Покретање часописа Записи 1927. године, У : ИЗ. – Год. ХХХ, књ. ХХХIV, 1 (1977), стр. 215–221; Милошевић, Милош: Неколико запажања о научној периодици као


аналитичкој етапи на путу ка синтези – са становишта архивских установа, У : ИЗ. – Год. LXIII, бр. 1–2 (1990), стр. /181/–184; Милутиновић, Коста: Југословенско обиљежје Записа и Историјских записа, У : ИЗ. – Год. LXIII, бр. 1–2 (1990), стр. /21/–52; Никчевић, Томица: Прилог дискусија уз чланак „Пет година Историсјких записа“, У : ИЗ. – Год. Х, књ. ХIII, 1–2 (1957), стр. 343–367. Поводом текста „О петогодишњици Записа (Записи, 1932, VI, књ. Х, 1, стр. 1–6); О петогодишњици Записа, У : Записи. – Год. VI, књ. Х, 1 (1932), стр. 1–6; Пајовић, Радоје: Историја II свјетског рата на страницама Историјских записа, У : ИЗ. – Год. LXIII, бр. 1–2 (1990), стр. /135/–140; Пејовић, Ђоко: Записи – часопис за науку и књижевност (1927–1933), У : ИЗ. – Год. ХХ, књ. ХХIV, 3 (1967), стр. 391–403; Пејовић, Ђоко Д.: Историјски записи (1948–1966), У : ИЗ.– Год. ХХ, књ. ХХIV, 3 (1967), стр. 423–439; Радојичић, Драгана: Етнологија у посљератној научној периодици у Црној Гори, У : ИЗ. – Год. LXIII, бр. 1–2 (1990), стр, /185/–188; Распоповић, Радосав: Извјештај о раду редакције Историјских записа за период јун 1998 – јун 2002, У : ИЗ. – Год. LXXIV, бр. 3–4 (2001), стр. /345/–350; Ријеч уредништва, У : ИЗ. – Год. I, књ. I, 1–2 (1948), стр. 1–2, Поводом покретања Историјских записа; Шекуларац, Божидар: Средњовјековна изво-рна грађа на страницама Записа, У : ИЗ. – Год. LXIII, бр. 1–2 (1990), стр. /53/–62.

Такође, објављивана је библиографија Записа и Исто-риј ских за пи са. Прво, пар ци-јално у Историјским за пи си-ма а потом као мо но гра фске пу бли ка ције: др Василије Јо-во вић, Библиографија записа – Историјских записа: 1927–1987, Подгорица 1989; др Василије Јо-во вић, Нада Драшковић: Записи – Историјски записи: 1927–2007: би бли ографија, Подгорица 2007, 822 стр. Библиографија обухвата 5060 би бли ографских јединица. Тако ова књига по ве-зује године, деценије, уре дни-ке и уредништва, текстове и њихове ауторе.

Факсимил коричне библиографије Записа и Историјскихзаписа

1927-2007


YU ISSN 0021-2652

ЧЛАНЦИ

Иван ЈОВОВИЋ*

БАРСКА ДИЈЕЦЕЗА У АКТИМА ДУБРОВАЧКОГ И ВАТИКАНСКОГ АРХИВА

Сред њовје ко вље на цр но гор ском пр о сто ру не за ми сли во је без са-гле да ва ња исто ри ја та нај ста ри је ду хов не ин сти ту ци је цр но гор ског на ро-да – Ду кљан ско-бар ске над би ску пи је, од но сно Ба ра и ње го вог под руч ја као мје ста на стан ка пр ве цр но гор ске др жа ве. Ове чи ње ни це усло ви ле су ве о ма ра но уте ме ље ње свје тов них (двор ске и оп штин ске) и цр кве них (над би скуп ске, са мо стан ске и жуп не) кан це ла ри ја у Ба ру.

Иако Ду кљан ско-бар ска над би ску пи ја по сје ду је хи ља ду го ди шњи кон ти ну и тет, сло же не дру штве но-исто риј ске при ли ке ути ца ле су да зна тан број тра го ва ма те ри јал не кул ту ре, спо ме нич ке ба шти не и ар хи-ва бу де де ва сти ран или трај но уни штен. То је раз лог да ве ћи ну са зна-ња о Ба ру, од но сно Ду кљан ско-бар ској над би ску пи ји, не цр пи мо, што би ина че требало оче ки ва ти, из сред њо вје ков них бар ских ар хи ва, већ из до ку мен тар не гра ђе са чу ва не у ар хи ви ма гра до ва ис точ но ја дран ске оба ле (од Ко то ра до Ко пра). Де фи цит бар ске ар хив ске гра ђе до не кле се мо же на до кн ади ти из у ча ва њем ар хи ва Ри ма и Ве не ци је, као цр кве-но – по ли тич ких цен та ра, у ко ји ма је та ко ђе по хра ње на ме мо ри ја овог про сто ра.

Пад Ба ра под тур ску власт 1571. го ди не пред ста вља исто риј ску раз дјел ни цу у ње го вом раз во ју с об зи ром на то да ће на ред на три ви је ка ка то лич ка цр ква би ти из ло же на ра зним вр ста ма при ти ска, што је био раз лог уче ста лих ми гра ци ја ло кал ног ста нов ни штва. За то ар хи ви на ве-де них гра до ва би ље же број не спо ме не Ба ра на, па чак ци је ле исе ље нич-ке по ро дич не ску пи не с овог под руч ја. На жа лост, у тим бур ним де ша ва-њи ма с кра ја XVI ви је ка не по врат но не ста ју бар ска сред њо вје ков на оп-штин ска и цр кве на ар хи ва, ко је би зна чај но осви је тли ле ма ње зна не или пот пу но не по зна те до га ђа је и про це се. Упра во у овој чи ње ни ци на ла зе * Аутор је постдипломац на Правном факултету Сплит.


се узро ци фраг мен тар ног про у ча ва ња и пре зен ти ра ња исто риј ске гра ђе ко ја се од но си на про шлост Ба ра и Ду кљан ско – бар ске над би ску пи је.1

До са да шња ис тра жи ва ња омо гу ћи ла су пу бли ко ва ње знат не ар хив ске гра ђе, на ро чи то те ста ме на та као бит них из во ра пра ва, на осно ву ко јих до ла зи мо до са зна ња о де мо граф ским, оно ма стич ким, управ ним, при вред ним и цр кве но – вјер ским при ли ка ма у Бар ској ди-је це зи.2 У овом ра ду да та је нео бја вље на гра ђа – два те ста мен та ко ја се чу ва ју у Др жав ном ар хи ву у Ду бров ни ку, под сиг на ту ром T.N. 44, 11-13(1571-1573) и T.N. 50, 183-184(1598). Ко ри сте ћи се већ по зна тим из во ри ма и ли те ра ту ром, и ком па ри ра ју ћи их са са др жи ном пре до че-них до ку ме на та, на мје ра нам је да раз мо три мо не ке оп ште при хва ће не чи ње ни це о ста ту су ка то лич ке цр кве и ње них вјер ни ка у Бар ској ди је-це зи у пр вим де це ни ја ма тур ске упра ве. Пр ви те ста мент, хро но ло шки посматрано, са ста вио је у Ду бров ни ку све ште ни к Ива н Жу па н, бар ски пле ми ћ, 1573. го ди не, а дру ги у Ба ру 1598. го ди не та ко ђе бар ски све-ште ни к Ма ри н Ви ту се.

Оба те ста мен та за по чи њу ти пич ном фра зе о ло ги јом ко ја се упо-тре бља ва код уво да ове вр сте прав них ака та: „У име Бо га, Уз ви ше не Дје ви це Ма ри је и чи та вог Не бе ског Цар ства, бу ду ћи да сам тје ле сно бо ле стан, али при здра вој па ме ти, са ста вљам овај мој по сљед њи те ста-мент, при је све га ис по ви је дам се пред вјеч ним Твор цем Ису сом Хри-стом ... “ (T.N. 44, 11-13). У ма ни ру ду хов них осо ба и он да шњих схва та-ња за вје шта ње по чи ње да ва њем нов ца си ро ти њи или бра ћи у Хри сту.

Упо ре ђу ју ћи текст оба те ста мен та од мах се уочава да се ра ди о осо ба ма раз ли чи тог со ци јал ног ста ту са, што се екс пли цит но ма ни фе-сту је кроз ври јед ност за вје шта не имо ви не. Док Иван Жу пан ис кљу чи во оста вља не по крет но сти ве ли ке ври јед но сти (зе мљи шта и ку ће), до тле Ма рин Ви ту са оста во прим ци ма на мје њу је са мо по крет не ства ри, углав-ном но вац, ства ри за лич ну упо тре бу и цр кве ни мо би ли јар. Раз ли чи та ста ле шка при пад ност оста ви ла ца не ути че је ди но на од нос пре ма цр-кве ним уста но ва ма. Ме ђу тим, из бор оста во при ма ца је при лич но усло-вљен кла сним по ри је клом, та ко да Ма рин Ви ту са за вје шта ва имо ви ну ли ци ма чи ју при пад ност ве зу је мо за гра ђан ски слој (пу ча не), а Иван Жу пан нај ве ћи дио за о став шти не на мје њу је осо ба ма ко је су би ле дио не ка да шњег бар ског па три ци ја та.3

1 Јововић И., Из прошлости Дукљанско-барске надбискупије, друго измијењено и до-пу њено издање, Бар 2005., стр.10.

2 Бошковић Ђ., Стари Бар, Београд 1962.; Ковијанић Р., Бар и Барани у Которским спо ме ницима XIV вијека, Историјски записи, 3-4, 1973 и Бар и Барани у Которским спо ме ницима XV вијека, Историјски записи, 1-2, 1974.; Чоралић Л., Барани у Млецима, Повијест једне хрватске исељеничке заједнице, Загреб 2006.

3 Преко конкретних донација добијамо сазнања о појединим члановима барског пле-

69Барска дијецеза у актима дубровачког и ватиканског ...

За раз ли ку од Ма ри на Ви ту се за ко јег се мо же са си гур но шћу ка-за ти да је дје ло вао у Бар ској ди је це зи, вје ро ват но био кле рик цр кве Све-те Ма ри је из ван бе де ма, о Ива ну Жу па ну не мо же мо за кљу чи ти гдје је дје ло вао. Ме ђу тим, из његовог те ста мен та до зна је мо да је у овом пе ри-о ду пле мић ка фа ми ли ја Жу пан има ла још два све ште ни ка, Ма ри на, пок. Фра на Жу па на ко ме оста вља не ку зе мљу у пред је лу цр кве Све тог Ви да (да на шње на се ље Гре тва) под усло вом да за ње га и ње го ве ро ђа ке одр-жи не ко ли ко ми са. Та ко ђе, Ан то ни ју Жу па ну оста вља зе мљу с тим да му „ одр жи пет ми са у цр кви Св.Ђо р ђа, три за Ми ли чи ну ду шу и дви је за мо ју “. Истом све ште ни ку и ње го вим не ћа ци ма оста вља зе мљу на ло-ка ли те ту Го ла Гла ви ца у Шу ша њу.

У раз ма тра њу про бле ма ти ке ко ја се од но си на ста тус ка то лич ке цр кве и вјер ни ка по ла зи мо од не дав но, пр ви пут у цје ло сти, об ја вље не Ахд – На ме Му ра та III ста нов ни ци ма Ба ра 1575. го ди не, ко ја у ства ри пред ста вља по твр ду при ви ле ги ја ко ју је из дао Пер тев-па ша, осва јач Ба-ра 1572. го ди не. На ве де ни ак ти тур ских вла сти са мо су фор ма ли зо ва ли по ло жај Бар ске над би ску пи је, с об зи ром на то да од 1571. го ди не дје лу је у са свим но вом др жав ном, од но сно ци ви ли за циј ском окви ру. Иако су исто риј ски из во ри ма ло број ни и при лич но кон тра дик тор ни у по гле ду ста ту са Бар ске над би ску пи је и ка то лич ког жи вља не по сре де но на кон тур ског осва ја ња Ба ра, сва ка ко да је акт из дат у цар ској кан це ла ри ји мо рао би ти бар од ре ђе ни вре мен ски пе риод ло кал ним тур ским вла сти-ма основ на ко јем је по чи ва ла си гур ност жи во та и имо ви не ка то лич ког кле ра и вјер ни ка.4

По сто је ћу хи по те зу по твр ђу је и те ста мент све ште ни ка Ива на Жу-па на, јер по сљед њу во љу из ја вљу је без би ло ка квих ре зер ви по из вр-ше ње те ста мен та, оста вља ју ћи цр кви бр ој на ма те ри јал на до бра. Та ко мо на хи ња ма цркве Све тог Ан дри је оста вља јед ну зе мљи шну пар це лу „са ста бли ма ма сли на и дру гих ста ба ла, уз услов да се оба ве жу да ће одр жа ва ти три ми се го ди шње за ду шу мо јих уну ка Ма ри на, Ни ко ле и Ђу ра“. У истом те ста мен ту за вје шта ва „ку ћу ко ју сам сам ку пио од

мства који су са Иваном Жупаном у родбинским односима. „Исто тако остављам мојој нећаки Анзули, кћерки Франа Кратића мој врт који се налази до бискупског имања, испод пута, који сам купио од Антонија Прокулијана, под јединим условом да тражи да се стално одржавају три мисе годишње, тј. за покој душе мог покојног оца и моје покојне мајке и за покој душе мог брата Франа.“ Земљу од оставиоца добијају и свештеник Александар Базан, као и Јероним Ђорђа Базан, док се као је дан од свједока овог тестамента спомиње, такође, племић Франо Пасквале. Поред на ве-дених, тестамент садржи још неке помене припадника барског патрицијата, попут Николе и Петра Бориса и Раде Назак.

4 Шаркиновић Х., Ахд-Нама Мурата III становницима Бара из 1575. године, Алма-нах - часопис за проучавање и презентацију културе Бошњака/Муслимана, бр.35-36, Подгорица 2006., стр.305-310.


Ђор ђа Гре ко ви ћа из Ту ђе ми ла мо на хи ња ма Све тог Ан дри је уз сље де-ћи услов, да да ју да се одр же три ми се го ди шње са мо ста ну Све тог Ан дри је и још оно ли ко ко ли ко се њи ма учи ни по треб но“. Ка те дра лна цр ква Св.Ђор ђа спо ми ње се три пу та у те ста мен ту, а ње ним ка но ни-ци ма оста вља по ро дич ну ку ћу ко ја се на ла зи по ред исте цр кве, као и „ви но град на на шем има њу ко ји др жи Ду ма са Ћет ков по ред Ву ка Пи-ни ћа све ште ни ци ма Све те Ма ри је из ван бе де ма и фра три ма Све тог Ни ко ле, с тим да се они оба ве зу ју да одр жа ва ју дви је ми се у не дје љи“. Овај акт са др жи по ме не још дви је цр кве не уста но ве ко је од оста ви о ца до би ја ју зе мљу, са мо стан Све тог Стје па на и шко лу Све тог Са кра мен та. Те ста мен том су об у хва ће ни бар ски све ште ни ци Фра но Кра ји на и Ђор ђе Пал ма ко ји до би ја ју не ку по ља ну ко ју је оста ви лац ку пио од Ди ми три ја Па на со ле из Ће кли ћа, али и Те о дор Па сква ле ко ме је при па ло зе мљи-ште на ло ка ли те ту Ска ли це. Све ове до на ци је ука зу ју на чињеницу да је у Ба ру не по сред но по тур ском за у зи ма њу ка то лич ка цр ква оба вља ла ре дов ну вјер ску слу жбу.

На рав но да на сил на смрт над би ску па Ива на Бру на 1571. го ди не ни је мо гла про ћи без не га тив них ре флек си ја на укуп не од но се у Ба-ру, ства ра ју ћи ат мос фе ру оп штег не по вје ре ња с оби је стра не. По ред то га за би ље же ни су че сти слу ча је ви по је ди нач ног исе ља ва ња до ми-цил ног ста нов ни штва, с тим да су мо ти ви ми гра ци је би ли раз ли чи те по ли тич ке при ро де. Или је у пи та њу био тур ски ва нин сти ту ци о нал-ни при ти сак или су Ба ра ни на пу шта ли за ви чај јер се ни је су ми ри ли са но во на ста лим окол но сти ма. Чи ње ни ца је да ду би ну тих од но са још уви јек не мо же мо у пот пу но сти спо зна ти. Ме ђу тим, пре ко те ста мен та Ива на Жу па на до зна је мо да од тур ске са бље ни је су стра да ли ни сви пра ти о ци над би ску па Ива на Бру на, с об зи ром да је све ште ник Прен то Ла ле ми, ко ји је био у слу жби ре че ног над би ску па, 1573. го ди не до био на по клон је дан ви но град код ри је ке Же ље зни це. Ова чи ње ни ца на ме ће по тре бу за сту ди о зним ис тра жи ва њем Др жав ног ар хи ва у Ду бров ни ку, на ро чи то ар хив ске се ри је Те ста мен та но та ри ае, гдје би пре гле дом и об-ја вљи ва њем ве ћег бро ја те ста ме на та до шли до не ких но вих са зна ња о про шло сти Бар ске ди је це зе у дру гој по ло ви ни XVI сто ље ћа, по пут још уви јек при сут не не до у ми це око да ту ма пре тва ра ња ка те дра ле Св.Ђор-ђа у џа ми ју.

На жа лост, због про бле ма са тран скрип ци јом тек ста те ста мен та Ива на Жу па на ни је смо у при ли ци да на ве де ни акт у цје ло сти пре зен ти-ра мо, док те ста мент Ма ри на Ви ту се пре но си мо до слов но.

Оба те ста мен та ми је усту пио др сц. Ви ни ци је Лу пис, те му се овом при ли ком за хва љу јем.


T.N. 50. 183-184. Ува же ни све ште ник Ма рин Ви ту са 1598. 18. XI 1598. 26. VI у Ба ру

„ У име Бо га и Пре све те Дје ви це Ма ри је и Свих Све тих, ја Ма рин Ви ту са чи ним она ко ка ко Све ви шњи Бог за по ви је да у Је ван ђе љу:

Ако ја умрем ов дје же лим да бу дем са хра њен у цр кви Све те Ма-ри је из ван зи ди на, ко јој оста вљам за по тре бе 400 аспри. Исто та ко оста-вљам свом не ћа ку Фра ну, си ну Ни ко ле Ви ту се јед ну скри њу ко ју сам оста вио у Ду бров ни ку у ку ћи го спо ди на Ди ми три ја Се ра ду ре и оста вио на чу ва ње Ми ху Сар ко че ви ћу на чу ва ње, у ко јој се на ла зе ства ри, сре-бро и но вац, де сет хи ља да и че ти ри сто аспри, по на вљам де сет хи ља да че ти ри сто аспри и три ста та ли ра, три сре бр не шо ље, дви је ве ли ке и јед на ма ла, од ко јих ма ла не ка се да Ма ри ну Су ми и Ста ни ње го вој же-ни. Исто та ко је дан сре бр ни крст ко ји ко шта три де сет ду ка та и сре бр ни ка леж са по су дом за хљеб оста вљам го ре по ме ну том Фра ну ако по ста не све ште ник. А ако по ме ну ти Фра но не по ста не све ште ник, сре бр ни ка-леж са та њи ром и кстом мо ра ју се да ти све ште ни ци ма, за јед но са дви је хи ља де аспри уз услов да се сва ке го ди не др жи ми са за мо ју ду шу на го ди шњи цу мо је смр ти. Оста ла сре бр ни на и два но ва те пи ха и још не-ке ства ри же лим да се да ју го ре на ве де ном Фра ну Ви ту си, мом не ћа ку. Исто та ко оста вљам ов дје у Ба ру Ни ку, си ну Лу нар да Ме ди(н)а мој лук са то бол цем за стри је ле. По том оста вљам Ка та ри ни, мо јој сна хи, два сре бр на та ли ра. Исто та ко оста вљам све ште ни ку Ива ну из Ул ци ња пет та ли ра, не ка одр жи пет ми са у Све том Ђор ђу за мо ју ду шу, а ро бу ко ју сам дао код ње га на чу ва ње не ка пре да го ре по ме ну том не ћа ку. И још оста вљам свом не ћа ку Фра ну мо ју ма нти ју за јед но са књи га ма и до ла-му од ку ничи ног кр зна. Ма ри ну Су ми и ње го вој же ни Ста ни оста вљам све мо је што се на ла зи у њи хо вој ку ћи и још оста вљам оба ве зу мо јим вјер ним из вр ши те љи ма, го спо ди Вик то ру Бе за љи и Ми ху Сар ко че ви ћу да из вр ше овај мој те ста мент.

Ја, Ма ти ја Ру ђи, за мо љен од го ре по ме ну тог Ма ри на да на пи шем овај те ста мент, на пи сах га сво јом ру ком и свје док сам го ре на ве де ног;Ја, све ште ник Ма рин Ви ту са по твр ђу јем ово што је го ре на пи са но;Ја, Мар ко Са муел сам свје док го ре на пи са ног;Ја, Фра но Ђи но вић сам свје док го ре на пи са ног. “

Осим ака та свје тов ног ка рак те ра, ве о ма би тан из вор за из у ча ва ње дру штве них про це са, на ро чи то од но са ре ли гиј ских за јед ни ца на цр но-гор ском пр о сто ру, пред ста вља ју из вје шта ји (ви зи та ци је) бар ских над-


би ску па. Ри јеч је о до ку мен ти ма по вјер љи вог ка рак те ра ко је су ви со-ки цр кве ни до сто јан стве ни ци ка то лич ке цр кве пе ри о дич но упу ћи ва ли Кон гре га ци ји за ши ре ње вје ре у Ри му/Про па ган да фи де.

У прин ци пу, из вје шта ји бар ских над би ску па пи са ни су фак то-граф ски, што че сто оне мо гу ћа ва ду бље са гле да ва ње не ких до га ђа ња, због че га их тре ба ком па ри ра ти са оста лом ре ле вант ном ли те ра ту ром. Из вје шта ји има ју ка рак тер зва нич них ака та, с об зи ром на то да је Све та сто ли ца у раз ма тра њу не ких ка дров ских пи та ња или до ди је ле ма те ри-јал не по мо ћи ло кал ном кле ру на сту па ла сход но пре по ру ка ма бар ских над би ску па. Ка нон ске ви зи та ци је бар ских над би ску па пра ти и осо бе на тер ми но ло ги ја, при ла го ђе на он да шњем вре ме ну и при ли ка ма, на ро чи-то ка да су у пи та њу на зи ви ре ли гиј ских за јед ни ца на овом под руч ју. По њи хо вом схва та њу хри шћа ни су ис кљу чи во ка то ли ци, за вјер ни ке и клер пра во сла вне цр кве ко ри сте раз ли чи те на зи ве, на при мјер, рас-кол ни ци, Ра ша ни или Гр ци, док при пад ни ке исла ма сма тра ју сек том. Ме ђу тим, из до сад об ја вље них из вје шта ја за па жа мо да су ауто ри – над-би ску пи не ри јет ко оп те ре ће ни ви со ким сте пе ном су бјек тив но сти, што при мје ћу је мо не са мо кроз остра шће не ста во ве пре ма дру гим ре ли гиј-ским за јед ни ца ма, не го и у од но су пре ма ка то лич ком кле ру, на ро чи то ге не рал ним ви ка ри ма (ге не рал ни ви ка ри су обич но би ли Ба ра ни, док су углав ном за бар ске над би ску пе име но ва на цр кве на ли ца из дру гих сре-ди на, што је у ра ду цр кве ства ра ло ани мо зи те те на пер со нал ној рав ни).

И по ред на ве де них карактеристика, из вје шта ји су не заобилаз на ар хив ска гра ђа у про у ча ва њу исто ри ја та Бар ске над би ску пи је с об зи-ром на то да број ни ауто ри ко ји су се ба ви ли овом те ма ти ком у ре ги стру ко ри ште них до ку ме на та има ју из во де из по је ди них ви зи та ци ја бар ских над би ску па, на ко ји ма се до ми нант но за сни ва ју са зна ња о овој ду хов ној ин сти ту ци ји у пе ри о ду од по чет ка XVII до кра ја XIX ви је ка. 5

Иако из вје шта ји бар ских над би ску па са др же од ре ђе ну за јед нич-ку фор му, они се ме ђу соб но раз ли ку ју по на чи ну инер пре та ци је, што у пр вом ре ду за ви си од ме то да са оп шта ва ња по да та ка. Ка нон ске ви зи-та ци је пред у зе те 1637/9. и 1759. го ди не не раз ли ку ју се са мо у по гле ду 5 О значају канонских визитација види : Марковић И., Дукљанско-барска метрополија,

Загреб 1902., Радонић Ј., Римска курија и јужнословенске земље, Београд 1950., Пан-џић Б., Први извјештај Андрије Змајевића о барској надбискупији, Радови хрват ског повијесног друштва, Рим 1971., Bartl P., Notizie universali dello stato di Albania, e dell’ operato da Monsig.r Vicenzo Zmaievich Archivescovo di ANTIVARI Visitatore Apostolico dell’ Albania, Munchen, 1979., Бици М., Искушења на путу по Црногорском приморју, Албанији и Србији 1610.г., Будва 1985., Јачов М., Списи Конгрегације за пропаганду вере у Риму о Србима 1622-1664., Београд 1986., Растодер Ш., Извјештај надбискупа Марка Јорге о стању барске надбискупије 1697. год., Историјски записи, XLVIII, бр.1-2, Подгорица 1994., Марковић С., Барски дистрикт у еклезијастичким релацијама од 1627. до 1644. године, Историјски записи, LXXV, бр.3-4., Подгорица 2002.


аутор ства и хро но ло ги је, већ и по то ме што су из вје шта ји из 1637. и 1639. го ди не пи са ни фак то граф ски од стра не над би ску па ЂорђаБјанкија6, док из из вје шта ја (1759) над би ску па ЛазараВладањија7 до би-ја мо ја сни ју сли ку о цр кве ним и дру гим де ша ва њи ма на цр но гор ском тлу. Раз ли чит при ступ над би ску па у пи са њу из вје шта ја тре ба евен ту ал-но тра жи ти у чи ње ни ци да је над би скуп Бј ан ки, по пут ве ћи не бар ских над би ску па тур ског пе ри о да, крат ко бо ра вио у ма тич ној би ску пи ји8, док је над би скуп Вла да њи нај ве ћи дио свог пон ти фи ка та про вео у Бар ској ди је це зи, ди је ле ћи суд би ну ка то лич ког жи вља у Ото ман ској ца ре ви ни. За то је над би скуп Вла да њи и био у при ли ци да оп шир но оба ви је шта ва Кон гре га ци ју за ши ре ње вје ре о ду хов ном и ма те ри јал ном ста њу цр кве под ње го вом ју рис дик ци јом.

Ва ља на по ме ну ти да су оба из вје шта ја на ста ла у раз ли чи том исто риј ском кон тек сту, иако се Бар ска над би ску пи ја на ла зи ла у ис тој др жав ној тво ре ви ни – Ото ман ској ца ре ви ни. И по ред то га што је Бар ска над би ску пи ја у ври је ме пи са ња Бјан ки је вог из вје шта ја би ла под нај ја-чим тур ским при ти ском, она је у том пе ри о ду још уви јек би ла ре спек-та би лан дру штве ни фак тор на овом под руч ју, с об зи ром да је та да са-мо у Бар ској ди је це зи за би ље же но око 5000 ка то ли ка. Ме ђу тим, на кон Кан диј ског и Мо реј ског ра та, тј. исе ља ва њем и исла ми за ци јом ло кал ног ста нов ни штва, Бар ска над би ску пи ја је из гу би ла оно зна че ње ко је је по-сје до ва ла у ду кљан ско-зет ској епо хи цр но гор ске др жа ве и дру штва.9

Узро ке на за до ва ња ка то ли ци зма не тре ба са мо тра жи ти на стра ни Осман ли ја, већ и у ин до лен ци ји ка то лич ког кле ра и ње го вој же љи за ко-

6 Ђорђе Бјанки је рођен 1568. године. Дуги низ година обављао је бискупску службу у албанском граду Сапи. Његово познавање словенског, албанског и турског језика, али и његов утицај међу турским првацима у Бару била је главна препорука да га именнују за барског надбискупа 1635. године. Несређене црквено-политичке прилике оби ље-жи ле су његов понтификат, о чему је опширно извјештавао Конгрегацију за ширење вјере, што је био повод да 1643. године напусти столицу барске надбискупије. (Ра до-нић Ј., ибид, стр. 99-112.)

7 Лазар Владањи је рођен 1704. године у Скадру. Богословске студије завршио је на илирском (словенском) заводу у Лорету, гдје је и докторирао теологију. Неколико година вршио је службу жупника, затим генералног викара, да би 1746. године био именован за бискупа Сапе у Албанији, а 1749. године постављен је за барског надбискупа. Умро је 1786. године у селу Ливари (барска општина). Породица Владањи је током XVII и XVIII вијека дала неколико знаменитих бискупа и свештеника. Као заклетим приврженицима Републике Св.Марка, Турци су им у знак одмазде попалили куће, па се дио чланова ове фамилије преселио у Задар, гдје узимају презиме Владовић. У знак захвалности додијељено им је млетачко племство. (Крстић К., Досељење Арбанаса у Задар, Задар 1988., стр.60.)

8 Прва канонска визитација надбискупа Ђорђа Бјанкија није сачувана у списима Кон-гре гације за ширење вјере. (Радонић Ј., ибид., стр.99.)

9 Јововић И., ибид., стр.138 – 162.


мо ди те том, због че га су вјер ни ци де це ни ја ма оста ја ли без свог ду хов ног па сти ра. Ово екс пли цит но по твр ђу је над би скуп Бјан ки при ли ком ви зи-та ци је бар ске ди је це зе, гдје оба ви је шта ва Кон гре га ци ју да је вје ро ват но пр ви бар ски над би скуп ко ји је ка но нич ки по хо дио жу пу Со зи на (мо жда је ми слио од 1571.го ди не). Зна мо ли да су бар ски над би ску пи мле тач-ког пе ри о да углав ном про во ди ли пон ти фи кат у ре не сан сним гра до ви ма Ита ли је, а не у Ба ру, ја сно је да су ре дов не па сто рал не ду жно сти би ле за не ма ре не у јед ном ду жем пе ри о ду од ових цр кве них ве ли ко до стој ни-ка. Не ду го по за у зи ма њу, Тур ци су за бра ни ли бар ским над би ску пи ма сто ло ва ње у Ба ру, што је усло ви ло да љу ен тро пи ју цр кве ног устрој ства Бар ске над би ску пи је. Од кра ја XVI па до сре ди не XVII ви је ка за бар ске над би ску пе име но ва на су цр кве на ли ца из дру гих сре ди на, ко ја су не-ра до и не ре дов но оба вља ла ка нон ске ви зи та ци је. Не за до вољ ни та квим ста њем у вла сти тој над би ску пи ји, бар ски гра ђа ни, 1634. го ди не упу ћу ју Кон гре га ци ји пи смо у ко јем тра же да се ко нач но за бар ског над би ску па по ста ви чо вјек са овог про сто ра и пред ла жу бар ског пле ми ћа фра Ан-то ни ја Бо ри са.

Упра во у вре ме ну на стан ка Бјан ки је вог из вје шта ја, не са мо у Бар-ској ди је це зи не го и у сре ди шњем ди је лу Цр не Го ре, за вр ша вао се про-цес кон вер зи је, тј. ма сов ног при је ла за ка то ли ка на пра во сла вље. Ге не за овог про це са још уви јек ни је до вољ но про у че на у сре ди шњем ди је лу Цр не Го ре, ма да су се у струч ној јав но сти пр ве ин фор ма ци је о на зна че-ној кон вер зи ји по ја ви ле у дје ли ма срп ских исто ри ча ра ста ри је ге не ра ци-је, Си ме Ми лу ти но ви ћа – Са рај ли је, Ста но ја Ста но је ви ћа и Вла ди ми ра Ћо ро ви ћа. У из вје шта ју над би ску па Бјан ки ја спо ми њу се два цр кве на ли ца, До нат Је лић и Ђор ђе Вуч ко вић, ко ји су пар го ди на при је над би ску-па Бјан ки ја да ли објек ти ван при каз ста ња ка то лич ке цр кве на цр но гор-ском пр о сто ру. До нат Је лић из Спи ча 1634. го ди не пи ше Кон гре га ци ји да је ње го ва жу па због не до стат ка ка то лич ког кле ра у нај ве ћем ди је лу пре шла у пра во сла вље. У истом пи сму на во ди при мјер се ла Со зи не, ко је се на ла зи под ње го вом па сто рал ном упра вом, на во де ћи да у том мје сту има 340 ка то ли ка, али да је та мо шње ста нов ни штво са мо фор мал но ка-то лич ко, бу ду ћи да је у пот пу но сти при хва ти ло ис точ ни об ред и пра во-слав не оби ча је. За на у ку ве о ма би тан из вор, на осно ву ко јег до би ја мо по треб не од го во ре на раз ма тра ни про цес кон вер зи је, пред ста вља пи смо из 1633. го ди не ду го го ди шњег ше стан ског жуп ни ка Ђор ђа Вуч ко ви ћа, ко ји је од Кон гре га ци је за ши ре ње вје ре био по ста вљен за цр но гор ског ка то лич ког ми си о на ра. У том пи сму он, из ме ђу оста лог, на во ди да је по-сје тио пле ме Бје ло па вли ћа ко ји су га при ми ли с нео пи си вом ра до шћу, жа ле ћи се да су на пу ште ни од Све те Сто ли це, па уми ру без при че сти, ис по ви је ди и кр ште ња. На осно ву овог пи сма ка то лич ког ми си о на ра до-


зна је мо да „два на ест го ди на не би ја ше ме ђу њи ма све ће ни ка осим два пу та, а и та да по но ћи“. У ар хи ву Кон гре га ци је за ши ре ње вје ре у Ри му по хра ње но је још јед но пи смо ми си о на ра Вуч ко ви ћа из 1635.го ди не, ко је са др жи по сљед ње ви је сти о ка то ли ци зму на под руч ју ри је ка Зе те и Мо-ра че. Он са оп шта ва да је по но во по хо дио цр но гор ска пле ме на, па је том при ли ком о Ус кр сној не дје љи на хи ља де осо ба с ве ли ком по бо жно шћу при ми ло са кра мен те по ко ре и еуха ри сти је. На кра ју на ве де ног пи сма је оне мо ћа ли ста рац Вуч ко вић из вје стио Рим да ће нај ве ћи дио ка то лич ког жи вља пре ћи у пра во сла вље, с об зи ром на то да су на том про сто ру по-вре ме но дје ло ва ла са мо два све ште ни ка (осим Вуч ко ви ћа и фра Мар ко Ску ра). Пред ви ђа ња по ме ну тог ми си о на ра су се ве о ма бр зо оства ри ла, јер је цр но гор ско ста нов ни штво до ми нант но са чу ва ло Хри сто ву вје ру у пра во слав ној цр кви. Да кле, из вје шта ји над би ску па Бјан ки ја ни је су об у-хва ти ли све цр но гор ске кра је ве уну тар Ска дар ског сан џа ка та на ко ме се про сти ра ла цр кве на власт Бар ске над би ску пи је. То ком 1639. го ди не по-ме ну ти над би скуп је из вр шио ка нон ску ви зи та ци ју жу пе Ка стел Ла ства (Пе тро вац), ко ја се на ла зи ла уну тар мле тач ке др жав не те ри то ри је и том при ли ком је кри змао де сет осо ба. Ова жу па је дје ли мич но би ла по ште-ђе на тур ских пу сто ше ња, али ни у тој жу пи цр кве не при ли ке ни је су се мно го раз ли ко ва ле у од но су на оста ле жу пе Бар ске над би ску пи је, што мо же мо за кљу чи ти из ра зних ака та на ста лих то ком XVII ви је ка. Та ко, на при мјер, Ни ко ла Ме дин и Да вид Да ви до вић, дво ји ца углед них ка то ли ка из Па штро ви ћа, пи шу 1602. го ди не Збо ру Све тог Је ро ни ма, да им та ка-то лич ка ин сти ту ци ја обез би је ди јед ног све ште ни ка, с об зи ром на то да су та мо шњи ка то ли ци оста ли пу них 14 го ди на без ијед ног све ште ни ка. По пут оста лих цр но гор ских пле ме на у том пе ри о ду, и Па штро ви ћи се жа ле да су број ни њи хо ви пле ме ни ци умр ли, а да ни је су при ми ли све те са кра мен те, „и због то га су се мно ги од њих окре ну ли од на ше рим ске вје ре те жи ве ка ко их упу те ра шки све ће ни ци“.10

За раз ли ку од на ве де ног, про цес кон вер зи је вје ре у Ба ру ишао је у прав цу пре ла ска ка то ли ка у ислам. Упо ре ђу ју ћи оба из вје шта ја Бјан-ки ја, ви ди мо да је за не што ви ше од го ди ну да на број ка то лич ких ку ћа у гра ду и при град ским на се љи ма го то во пре по ло вљен, док на ру рал-ном ди је лу бар ске ди је це зе то ни је слу чај, из у зи ма ју ћи се ло Ту ђе ми ле. Иако је ви ше пу та по хо дио бар ску ди је це зу, над би скуп Бјан ки ни је из-вр шио ка нон ску ви зи та ци ју свих бар ских се ла у ко ји ма је жи вио ка то-лич ки жи ваљ, с об зи ром на то да у до сад об ја вље ним из вје шта ји ма не спо ми ње ше стан ска се ла Рјеп са, Баб су ла и Бе си. На осно ву из вје шта-ја бар ског над би ску па Ђу зе пеа Бу о нал ди ја из 1649. го ди не са зна је мо 10 Драгановић К., Масовни пријелази католика на православље, Мостар 1991., стр. 28 –

33. и 72.


да на ве де на мје ста оп слу жу је све ште ник Вуч ко вић. У овом до ку мен ту се на во ди да се ло Баб су ла има 7 ку ћа и цр кву по све ће ну Св.Ни ко ли, опре мље ну ли је пим цр кве ним ру хом. У Рјеп си је би ло 12 ку ћа и цр ква Св.Ни ко ле, док је се ло Бе си има ло 8 ку ћа и цр кву по све ће ну Св.Стје па-ну. Упр кос ма лом бро ју ку ћа, у на ве де ном из вје шта ју се кон ста ту је да је ка то лич ка по пу ла ци ја у овим се ли ма ве о ма број на.11 До ин тен зив ни-јег про це са исла ми за ци је у Ше ста ни ма до шло је тек у дру гој по ло ви ни XVII ви је ка.12

И из вје штај над би ску па Ла за ра Вла да њи ја омо гу ћа ва раз ма тра ње од ре ђе них пи та ња ко ја су се у ве ћем или ма њем ин тен зи те ту отва ра-ла као ор га ни за ци о ни про бле ми у дје ло ва њу ове ду хов не ин сти ту ци је. Та ко у спо ме ну том из вје шта ју на и ла зи мо на од ре ђе не чи ње ни це ко је упу ћу ју на став да је уну тар Бар ске над би ску пи је по сто ја ла ја сна ет-нич ка ди фе рен ци ја ци ја из ме ђу ка то ли ка сло вен ског (цр но гор ског) и ал-бан ског по ри је кла, што је има ло за по сље ди цу оба ве зно бо го слу же ње ло кал ног кле ра на жи вом (на род ном) је зи ку не ке жу пе. За то над би скуп Вла да њи упо зо ра ва Кон гре га ци ју да Бар ској ди је це зи не до ста је ка то-лич ки клер сло вен ског по ри је кла, апо стро фи ра ју ћи жу пе Спич и Зуп це. Умје сто аутохто ног сло вен ског ка то лич ког кле ра де ша ва ло се да у Бар-ској ди је це зи по вре ме но дје лу је по не ки ал бан ски све ште ник ко ји ни је ра зу мио сло вен ски је зик ни ти по зна вао сло вен ско бо го слу же ње, па по ка зи ва њу над би ску па Вла да њи ја „Зуп ци се та кво ме не би об ра до ва ли“. И у ра ни јем пе ри о ду би ло је обра ћа ња Ри му да ува жа ва ет нич ко – је-зич ке по себ но сти бар ских вјер ни ка, што ви ди мо из пи сма (1657) спи-чан ског жуп ни ка До на та Је ли ћа, у ко ме пред ла же да се за но вог бар ског над би ску па не име ну је Ита ли јан или Ал ба нац, већ не ко ко ме је ма тер-њи је зик сло вен ски.13

У об ја шње њу ове про бле ма ти ке тре ба се вра ти ти го то во је дан ми-ле ни јум уна зад, у 1089.го ди ну, да кле, на осни вач ки акт - бу лу па пе Кле-мен та III, гдје се бар ским над би ску пи ма да је упра ва над сло вен ским бе-не дик тин ским са мо ста ни ма у Ду кљан ској кра ље ви ни.14 И мно ги дру ги из во ри и тра го ви ма те ри јал не кул ту ре по твр ђу ју при мар ни сло вен ски иден ти тет Бар ске над би ску пи је, од не из о став ног исто риј ско–књи жев-ног спи са (Кра љев ство Сло ве на) По па Ду кља ни на,15 пре ко зна чај ног уче шћа Ба ра на у уте ме ље њу сло вен ске цр кве не бра тов шти не S.Gi or-11 Jačov M., Le Missioni cattoliche nei Balcani durante la guerra da Candia, vol.I, Citta del

Vaticano1992., pag.265.12 Дабовић Ђ., Племе Шестани, Бар 2006., стр. 97 – 102.13 Јачов М., ибид, паг.588-9.14 Ротковић Р., Краљевина Војислављевића XI и XII вијек, Подгорица 1999., стр.294 –

297.15 Перичић Е., Sclavorum regnum Гргура Барског, Загреб 1991.


gio de gli Sci a vo ni у Ве не ци ји,16 па до упо тре бе сло вен ског као јед ног од офи ци јел них ли тур гиј ских је зи ка Бар ске над би ску пи је.17 Ме ђу тим, не га ти ван сли јед исто риј ских до га ђа ња усло вио је да се сло вен ски ка то-лич ки жи ваљ са цр но гор ског пр о сто ра кон стант но исе ља вао, по чев од кра ја XV па до пр ве по ло ви не XVI II ви је ка. Уз овај, ка ко је већ на ве де-но, упо ре до је те као про цес кон вер зи је, с об зи ром на то да је дио ка то-ли ка пре шао у пра во сла вље, а дру ги при хва тио ислам. Оба спо ме ну та про це са би ла су ини ци ра на тур ским при ти ском на фи зич ки ин те гри тет и ма те ри јал на до бра кле ра и вјер ни ка Бар ске над би ску пи је. Узме мо ли у об зир још и че сте по гро ме тур ских вла сти над кле ром и вјер ни ци ма Бар ске ди је це зе ви ше је не го ја сно због че га је сло вен ски ка то лич ки еле мент оп стао са мо у не ко ли ко жу па Бар ске над би ску пи је. У оста лим жу па ма Бар ске ди је це зе (под руч је Ше ста на) сто ље ћи ма је био при су-тан би лин гви зам, гдје се ло кал но ста нов ни штво сва ко днев но ко ри сти ло „на шким и ар ба на шким“. Ка то лич ка цр ква је ре спек то ва ла је зич ке осо-бе но сти тих жу па, па је цр кве на слу жба би ла по вје ре на све штен ству и сло вен ског и ал бан ског по ри је кла. Ипак, то ком вре ме на ве ћи на вјер ни-ка на ши рем про сто ру Бар ске над би ску пи је би ла је ал бан ског по ри је-кла, што је био по вод Све тој Сто ли ци да у јед ном ду жем пе ри о ду, тј. од сре ди не XVI II па до сре ди не XIX ви је ка, име ну је за бар ске над би ску пе ис кљу чи во Ал бан це, углав ном Ска дра не, ко ји су по ти ца ли из углед них по ро ди ца. Ме ђу тим, пред у слов за њи хо во име но ва ње би ло је по зна ва-ње сло вен ског је зи ка. Као што је је дан број Ал ба на ца оба вљао над би-скуп ску слу жбу у Ба ру, та ко је ве ћи број ка то лич ких пре ла та сло вен ског по ри је кла по ста вљан за би ску пе сје ве рно ал бан ских гра до ва.18

На осно ву из вје шта ја Ла за ра Вла да њи ја из 1759.го ди не мо же мо за кљу чи ти да за ско ро де це ни ју свог пон ти фи ка та ни је успио ре а ли зо-ва ти је дан од, по ње го вој за ми сли, при о ри тет них задатака – ства ра ње дис тан це спрам вјер ни ка и кле ра пра во слав не цр кве. У том ци љу, он је пред цр квом Св.Ни ко ле у Зуп ци ма 1750.го ди не са звао ло кал ни цр кве ни си нод, на ко ме је до не се на од лу ка да се убу ду ће спри је че ми је шо ви ти бра ко ви ка то ли ка с пра во слав ним и оне мо гу ћи ка то ли ци ма по ха ђа ње пра во слав них цр ка ва под при јет њом из оп ште ња. Та кав акт, ини ци ран од над би ску па Вла да њи ја, мо рао је по ре ме ти ти ме ђу цр кве ни склад, због че га он у из вје шта ју кон ста ту је да је омра жен од пра во слав ног жи-вља. Ме ђу тим, из пре зен ти ра ног из вје шта ја про из и ла зи да су од лу ке

16 Чоралић Л., Барски исељеници – посједници на млетачкој терраферми, „Матица“ (часопис за друштвена питања, науку и културу), бр.21., год.VI, Цетиње – Подгорица 2005., стр.333.

17 Бошковић Ђ., ибид, стр.270.18 Farlati D. – Colletti J., Illyrici sacri, tomus septimus, Venetiis, MDCCCXVII., pag.X – XII.


цр кве ног си но да у од ре ђе ној мје ри има ле кон крет ну при мје ну у прак си, ма да се, и да ље, ло кал но ка то лич ко ста нов ни штво при др жа ва ло уста-ље них цр кве них це ре мо ни ја ла, она ко ка ко је то ра ни је прак ти ко ва но, са бра ћом у Хри сту – пра во слав ци ма.

У раз ма тра њу цр кве но-по ли тич ких при ли ка тре ба на гла си ти да у XVI II ви је ку до ла зи до про мје не по ли тич ке ор јен та ци је цр но гор ских вла ди ка, ко ји се у свом дје ло ва њу све ви ше осла ња ју на по моћ Ру си је, док бар ски над би ску пи углав ном оста ју екс по нен ти мле тач ких ин те ре-са на цр но гор ском пр о сто ру. У тој чи ње ни ци мо же мо тра жи ти раз ло ге за зах ла ђе ње од но са ме ђу кле ром хри шћан ских цр ка ва, с об зи ром на то да су се и Бар ска над би ску пи ја и Цр но гор ска пра во слав на цр ква, у том пе ри о ду, на ла зи ле у ин те ре сној сфе ри стра них си ла, што се сва ка ко мо ра ло ре флек то ва ти на ло кал не при ли ке. Ову чи ње ни цу при мје ћу је мо и у са мом из вје шта ју Ла за ра Вла да њи ја, јер бар ски над би скуп свје сно из бје га ва су срет с вла ди ком Ва си ли јем Пе тро ви ћем, на кон ње го вог по-врат ка из Мо скве, како лич ним при су ством цр кве но – на род ној све ча-но сти одр жа ној пред пра во слав ним ма на сти ром Св.Бо го ро ди це не би иза звао до дат но по до зре ње мле тач ких вла сти. Над би скуп Вла да њи је знао да су ру ске до на ци је ја ча ле вјер ско – по ли тич ки ауто ри тет цр но-гор ских вла ди ка код на ро да, што за кљу чу је мо из ње го вог прет ход ног из вје шта ја (1757), гдје ре зиг ни ра но кон ста ту је „да он не до би ја по кло не из Ри ма, као што је то слу чај са це тињ ским епи ско пом, ко ји до би ја по-моћ и по кло не из Мо скве“.19

Та ко ђе, мле тач ким вла сти ма ни је би ло по во љи да ка то лич ком цр-квом у Бу дви и Па штро ви ћи ма упра вља бар ски над би скуп ко ји је фор-мал но био тур ски др жа вља нин. Из из вје шта ја са зна је мо да на ве де ни бар ски над би скуп ни на кон де це ни је пон ти фи ка та ни је до био мле тач ко др жа вљан ство, што је био пред у слов за оба вља ње пот пу не ју рис дик-ци је над ка то лич ким цр ква ма на мле тач кој те ри то ри ји. Ка кав је ста тус уисти ну има ла бар ска над би ску пи ја на мле тач кој те ри то ри ји нај бо ље свје до чи чи ње ни ца са оп ште на у овом из вје шта ју „да свје тов на власт ов дје од лу чу је о ула сци ма у цр кву и бри не о ње ним по тре ба ма без упли-та ња цр кве них љу ди“.20 И на дру гим мје сти ма у из вје шта ју на и ла зи мо на по дат ке ко ји ука зу ју да су мле тач ке вла сти про мје ни ле од нос пре ма бар ској над би ску пи ји и ње ним вјер ни ци ма, не би ли на тај на чин из бје-

19 Јачов М., Списи Тајног ватиканског архива XVI – XVIII века, Београд 1983., стр.299.20 Прилком прве канонске визитације 1750. године надбискуп Владањи није посјетио

Бу дву, јер није имао дозволу млетачких власти. Иако је преко пап ског нунција у Венецији још 1756. године тражио да му се допусти вршење духовне фун кције у Будви видимо да до септембра 1759. године није позитивно одговорено на тај захтјев. (Радонић Ј., ибид., стр.580.)


гле по тен ци јал не су ко бе са Тур ци ма. Та ко, на при мјер, над би скуп Вла-да њи ин фор ми ше Кон гре га ци ју да са мо стал но ни је из вр шио ка нон ску ви зи та ци ју, јер му је при вре ме но за бра њен улаз на тур ску те ри то ри ју с об зи ром на то да је ак тив но су дје ло вао у пре ба ци ва њу из бје гли ца са под-руч ја не ка да шње про вин ци је Мле тач ке Ал ба ни је у пап ску др жа ву, па је то раз лог што је овај из вје штај на пи сан у Бу дви, умје сто у Ба ру. За раз-ли ку од ње го вих прет ход ни ка ко ји су у са рад њи са мле тач ким вла сти ма ка то лич ки жи ваљ са цр но гор ског пр о сто ра пре ба ци ва ли и на се ља ва ли у опу стје ле кра је ве Дал ма ци је, по ли тич ке при ли ке за пон ти фи ка та над би-ску па Вла да њи ја су се то ли ко из мје ни ле да мле тач ке вла сти не са мо да ни је су до зво ља ва ле при је воз из бје гли ца са сво је те ри то ри је, већ су их на за хтјев тур ских вла сти де пор то ва ли на зад у Тур ску.

Из вје шта ји над би ску па Ђор ђа Бјан ки ја (1637. и 1639) по зна ти су на у ци, али фраг мен тар но. Из во ди из спо ме ну тих из вје шта ја на ла зе се у књи га ма Ј.Ра до ни ћа и М. Ја чо ва, а ита ли јан ски из вор ник овог из вје-шта ја об ја вио је исто ри чар И. Зам пу ти, упо ре до са ал бан ским при је во-дом. Не дав но су на ве де ни из вје шта ји би ли пред мет ис тра жи ва ња, па је њи хов ве ћи дио об ја вио Ђ. Да бо вић у исто риј ско-ет но ло шкој сту ди ји „ Пле ме Ше ста ни “, ко ри сте ћи се ал бан ским при је во дом ко ји се на ла зи у књи зи Ђок Да ба ја. Из вје штај Ла за ра Вла да њи ја из 1759. го ди не је до-сад нео бја вљен, а ње го ва фо то ко пи ја, ко ја се чу ва у Др жав ном ар хи ву у Ба ру, би ла је под ло га за из ра ду овог ра да. Ру ко пис са др жи 14 стра ни ца пи са них ита ли јан ским је зи ком. У тек сту има је дан број ла тин ских из ра-за, углав ном те о ло шког ка рак те ра. Овај из вје штај је ати пи чан с об зи ром на то да до брим ди је лом ни је на пи сан на осно ву ди рект них за па жа ња над би ску па Вла да њи ја, ко ме су тур ске вла сти при вре ме но би ле за бра-ни ле улаз у Бар ску ди је це зу, већ на осно ву спи са ге не рал ног ви ка ра Фи-ли па Де бе ље, због че га на по је ди ним мје сти ма у тек сту има од ре ђе них не ја сно ћа. Ме ђу тим, оне су та квог ка рак те ра да не ма ју ве ћег зна ча ја за ра зу ми је ва ње са др жи не тек ста овог до ку мен та.

При је во дом на цр но гор ски је зик и оста лих из вје шта ја бар ских над би ску па, ко ји су по хра ње ни у ар хи ви Кон гре га ци је за ши ре ње вје ре у Ри му, ком пле ти ра ли би у до бром ди је лу сли ку о Бар ској над би ску пи-ји. На тај на чин би бо ље схва ти ли су сре те и су ко бе на ро да и ре ли ги ја ко ји се ци клич но од и гра ва ју на овом про сто ру.

Из вје штај бар ског над би ску па Ђор ђа Бјан ки ја у ве зи са по сје том Бар ској ди је це зи;

20. ок то бра 1637. за по че ли смо дру гу по ре ду по сје ту Ба ра и ње-го вих се ла.

До шли смо у Бар од ни јев ши пр во да ро ве тур ским го спо да ри ма у гра ду. На шао сам јед ну ку ћу у гра ду гдје сам бо ра вио то ком 40 да на,


оба вља ју ћи слу жбу у цр кви Св. Или је нео ме тан од стра не не вјер ни ка, ис пра вља ју ћи и опо ми њу ћи за сва ку гре шку ове јад не и би јед не хри шћа-не. У свим тур ским зе мља ма ни сам на и шао на го ре Тур ке не го у Ба ру и хва ла Бо гу што ни сам до жи вио не ку не во љу ов дје, ма да сам по тро шио го то во 12 та ли ра ми мо оста лих тро шко ва ко је сам имао да бих у Ба ру жи вио са че тво ри цом слу га. У Ба ру сам кри змао 22 осо бе, уну тар гра да би ло је 11 ку ћа хри шћа на, ка жем је да на ест, а у ци је лом гра ду би ло их је 60. Ка то ли ка уну тар зи ди на и из ван је би ло 332. Уну тар гра да је би ло 117 тур ских ку ћа, а из ван гра да 900. Жуп ник овог мје ста, дон Пе тар Са-муел и ви кар, дон Фра но Па сква ли ко ји има 70 го ди на ста ну ју у сво јим по ро дич ним ку ћа ма уну тар гра да и не ма ре мно го за то да ду ше вјер ни-ка ду хов но уз ди жу, за бо ра вља ју на ста до; ни су баш мно го по што ва ни у овом мје сту, јер уоп ште ни су по све ће ни тим јад ним хри шћа ни ма и ови им сла бо вје ру ју. По што су због не па жње из гу би ли мно го цр кве них до-ба ра у овом мје сту, при ход ових све ште ни ка за сва ки од пре о ста ла два ви но гра да из но си го ди шње 30 та ли ра, а бу ду ћи да је из гу бље на цр ква Св. Ма ри је из ван зи ди на, пре пу ште на Тур ци ма, „Com mu ni ta“21 про да ла је ма сли ња ке и ви но гра де ко ји су би ли у по сје ду цр кве за 70 000 аспри, од че га је дио по тро шен за пут у Кон стан ти но пољ ка ко би мо гли да от ку пе по ме ну ту цр кву. Оста так нов ца - 38 хи ља да био је код бар ских ка то ли ка, и ми смо на ре ди ли да се са ку пи и да се од ње га на пра ви јед на цр ква из ван град ских зи ди на, за то што уну тра, у цр кви Св. Или је, Тур-ци не да ју да се са хра њу је.

На шли смо ин вен тар на шег тре ћег прет ход ни ка, цр кве не ства ри и сре бро, и на шао сам да се мно го ства ри из гу би ло. Цр кве ног оди је ла је ма ло оста ло и то је ста ро и по ци је па но. На шао сам сре бра ме ђу по ло-мље ним кр сто ви ма и ка ле жи ма и 15 та ли ра.

25. но вем бра смо до шли у се ло Зуп це, одр жа ли смо ми су и кри-зма ли 16 љу ди. Одр жао сам про по вјед, ис пи ти вао на род и жуп ни ка о то ме ко ли ко по шту ју бо жи је за ко не и пре све те са кра мен те, раз ри-је шио че ти ри осо бе из оп ште ња из цр кве и бо дрио на род да бу де по-ко ран Све тој рим ској цр кви. Што се ти че цр кве них одо ра, на шао сам их у истом ста њу као и у ври је ме пр ве по сје те. Жуп на цр ква је цр ква Св. Ни ко ле, а жуп ник у овом мје сту је дон Ан то нио То ма зи из Ба ра, осред ње уче но сти. У овој цр кви су се на ла зи ле дви је ли је пе фи гу ре ко је је, ка да су цр кву у Ба ру узе ли Тур ци, је дан хри шћа нин украо и би ле су до но се не и смје ште не у по ме ну тој цр кви. Ку ћа у овом се лу има 40, љу ди има 500. До хо дак жуп ни ка из но си че ти ри то ва ра жи та и до бро вољ ни при ло зи.21 У питању је организација „Communita di Antivari“ која је дјеловала као званични

орган цркве и локалног католичког живља до средине XVII стољећа.


Сље де ћег да на смо сти гли у се ло ко је се зо ве Шу шањ. Ују тру смо оти шли у жуп ну цр кву Св. Ве не ран де и слу жи ли ми су. У овом се лу има 80 ку ћа. Ка то ли ка има око 900. Жуп ник се ла је дон Пе тар Лу кић, сла бо учен и ни је баш на до бром гла су. При ход жуп ни ка из но си око 60 та ли ра.

29. но вем бра смо на пу сти ли ово мје сто и оти шли у се ло Спич. Слу-жи ли смо ми су у цр кви или бо ље ка пе ли Св. Јо ва на/Ива на гдје по сто је два ол та ра. Јед ним се слу же ка то ли ци, а дру гим пра во слав ни. Слич но је и у јед ној дру гој цр кви Св. Те кле/Ће кле. Гро бо ви ка то ли ка су из ми је ша-ни са гро бо ви ма пра во слав них. У овом се лу по сто је још дви је ка пе ле, јед на је Св. Пе тра а дру га Св.Пет ке, та ко да и у ове дви је ка пе ле и пра-во слав ни и ка то ли ци има ју по је дан ол тар. Обје ове ка пе ле су по кри ве не, али уну тра не ма ни шта од ства ри ко је се ко ри сте за цр кве ни об ред.

Ис под Спи ча, на вр ху јед ног не баш пи то мог и око ми тог бр да, на ла зи се твр ђа ва зва на Фра нов ка стел ко ја је у ври је ме ка да су за у зе ти Ул цињ и Бар спо ра зум но би ла пре да та. У овој твр ђа ви се на ла зи цр ква Св. Ди ми три ја ко ја је ра ни је би ла ма тич на и жуп на цр ква. Са мо се ри-јет ко по сје ћу је ова цр ква. Ка те драл на цр ква је ра ни је би ла Све та Ма ри-ја ра тач ка ко ја је би ла опа ти ја. У овом мје сту има 35 ? ку ћа, хри шћа на (ка то ли ка) има 230. Ку ћа рас кол ни ка (пра во слав них) има 43 ? Ко ли ко има љу ди, ови хри шћа ни ни су зна ли да из бро је; жуп ник овог мје ста је фра До нат Је лић.

Сље де ћег да на смо кре ну ли из Спи ча и хо да ли ско ро 4 са та по су ро вим и ка ме ни тим бр ди ма, да ни смо мо гли вје ро ва ти кад смо сти-гли у се ло ко је се зо ве Со зи на ко је не зна мо да ли је икад по сје тио не ки над би скуп. Оти шли смо у цр кву Св. Ни ко ле и одр жа ли ми су. Бла го сло-вио сам гро бо ве и одр жао про по ви јед. Кри змао сам 45 љу ди. То ве че смо оста ли ту. Сље де ћег ју тра смо по но во да ва ли ми су и кри зма ли 50 љу ди, та ко да укуп но кри зма них има око 90. Оста ли су кри зма ни про-шле го ди не у дру гим се ли ма. Ка то лич ких ку ћа у овом мје сту има 20, пра во слав них 2. Ка то ли ка има 220. Цр ква је по кри ве на, и у њој има пар цр кве них ства ри не баш у до бром ста њу и је дан ка ла и са ни ка леж. Жуп-ник овог мје ста је већ по ме ну ти фра До нат. Уку пан при ход жуп ни ка у Спи чу и Со зи ни из но си че ти ри то ва ра жи та.

Кре ну ли смо из овог мје ста и сти гли ка сно у се ло Ту ђе ми ле. Ују-тру смо оти шли у жуп ну цр кву Св. Ни ко ле и ов дје одр жа ли ми су, на-пра ви ли про це си ју и опе ло за мр тве. Ма ло их је би ло за кри зма ње за то што смо их већ би ли кри зма ли то ком на ше пр ве по сје те. Цр ква је до бро по кри ве на, има не што цр кве не одје ће, али ста ре и по ци је па не за то што се ни је до бро чу ва ла. Ку ћа у овом се лу има 20. Ка то ли ка има 230. Жуп-ник овог се ла је Пе тар Са муел ко ји и ни је та ко до бар, ма да се ра зу ми је у чи та ње све тих спи са, ме ђу тим ни је по го дан за ве ли ко до стој ни ка на шта


он пре тен ду је, и не при јат но ми ри ше и са мо из ве ли ке по тре бе он је на мје сту ви ка ра у овом мје сту гдје су га др жа ла и на ша два прет ход ни ка ко је сам пу но пу та пре ко рио у тај но сти, si pec ca u e rit (?) fra ter fra ter (sic) tu us va de (?) et con ge (?) in ter te, et ip sum et.c.

Из вје штај о из вр ше ној про шло го ди шњој ви зи та ци ји Ба ра и ње го-вих се ла (1639).

Пр во смо сти гли у Бар до ни јев ши да ро ве тур ским го спо да ри ма, а по том, сље де ћег да на на дан све те Ка та ри не одр жа ли смо у цр кви Све тог Или је све ча ну ми су, на пра ви ли по треб не ис прав ке, упо зо ри ли на гри је хе ко ји се ов дје чи не. Кри зма ли смо 13 љу ди, кон сул то ва ли се са оним ка то ли ци ма у ве зи са нов цем од про да је ма сли ња ка, ви но гра да и цр кве них по сје да и утвр ди ли, да се са тим нов цем на пра ви цр ква на ста рим те ме љи ма, та ко да има ју гдје да са хра не мр тве, јер им у цр кви Све тог Или је уну тар гра да ни је до пу ште но, а и дру ге слу жбе је два да мо гу да вр ше.

Уну тар гра да не ма ви ше од 7 ка то лич ких ку ћа, оста ли су сви на-пра ви ли ку ће из ван гра да, та ко да укуп но из ван и уну тар гра да има 35 ка то лич ких ку ћа.

За др жа ли смо се у Ба ру не ко ли ко да на упу ћу ју ћи хри шћа не у ду-хов не ак тив но сти, а по том смо се упу ти ли у око ли ну Ба ра. Пр во смо оти шли у се ло Шу шањ. Ов дје, сље де ћег да на, био је пра зник све тог Ан дри је, одр жа ли све ча ну ми су и одр жа ли про по вјед у цр кви Св.Ве не-ран де. Кри зма ли смо 21 осо бу. Ов дје смо оста ли 3 да на да ис по ви је да мо и от пу шта мо гри је хе. Жуп ник ове цр кве је дон Пе тар Лу кић. Ње го ви при хо ди су око 40 шку да. У овом се лу има 80 ку ћа, ов дје не ма ни јед ног пра во слав ца. У се лу има 680 осо ба јед ног по ла и дру гог по ла. Сље де ћег да на смо кре ну ли из овог мје ста и ка сно сти гли у се ло Ту ђе ми ле. Ов дје нас је оме ло ло ше ври је ме са сни је гом, ки шом и хлад но ћом ко је до но се ове пла ни не и ту смо се за др жа ли два да на. Тре ћег да на смо кре ну ли из овог мје ста упу тив ши се тим не ми ло срд ним пла ни на ма пу ним сни је га ко ји ма се ни на ко њу не мо же хо да ти и пре шли око 6 ми ља. Уве че смо сти гли у се ло Ше ста не, на ред ног ју тра смо оти шли у цр кву Св. Па вла и др жа ли ми су и про по вјед. Кри зма ли смо 31 осо бу.

Жуп ник ове цр кве је дон Ђор де Вуч ко вић. Цр ква је до бро по кри-ве на, ма ло цр кве не одје ће има и не ма по сје да. Ка то лич ких ку ћа у овој жу пи би ло је 82. Ка то ли ка има 750. Сље де ћег да на смо оти шли у се ло Му ри ће у цр кву Св.Ср ђа и др жа ли ми су и про по вјед и кри зма ли 28 љу-ди. Жуп ник ове цр кве је та ко ђе по ме ну ти дон Ђор ђе. Ка то лич ких ку ћа би ло је 12, а ка то ли ка 105.


Сље де ћег да на смо оти шли у се ло Пин чи ћи и на дан Св. Ни ко ле 6. де цем бра смо др жа ли ми су и про по вјед за то што је цр ква ов дје Св. Ни ко ле, а на ред ног да на смо кри зма ли 35 осо ба. Жуп ник овог мје ста је све ште ник ко га зо ву по име ну дон Иван, кру пан и сна жан чо вјек, али сла бо учен. При ход све ште ни ка је 25 ску да. Ку ћа ов дје има 18, а ка то ли-ка 130. Сље де ћег да на, био је 17 де цем бар, оти шли смо у се ло Бри ска. И ов дје смо сље де ћег да на у цр кви Св. Ди ми три ја др жа ли ми су и про по-вјед и кри зма ли 14 осо ба. Ов дје има 15 ку ћа, а љу ди 120. Сље де ћег да на смо оти шли у се ло Му ри ћа ни и у цр кви Св. Ди ми три ја др жа ли ми су и про по вјед и кри зма ли 25 љу ди. Ка то лич ких ку ћа је би ло 16, а љу ди 140. Сље де ћег да на смо оти шли у се ло Ли ва ре, у цр кву Св. Пе тра, др жа ли ми су и про по вјед и опра шта ли гри је хе. Кри зма ли смо 12 љу ди. Ка то-лич ких ку ћа је би ло 18, а љу ди 160. Сље де ћег да на смо кре ну ли из овог мје ста и оти шли у се ло Те а не у цр кву Св. Пе тра, др жа ли ми су и про-по вјед и кри зма ли 12 љу ди. Ку ћа је би ло 8, љу ди 75. Ове цр кве и жу пе су под бри гом по ме ну тог дон Ђор ђа Вуч ко ви ћа и по ме ну тог дон Ива на. Цр кве су до бро по кри ве не, али без мно го ства ри и одје ће. Ка да смо за-вр ши ли оби ла зак ових се ла, мо ра ли смо по но во да пре ђе мо те шке бар-ске пла ни не, пе њу ћи се и спу шта ју ћи се, та ко да смо уве че ка сно сти гли у се ло Ту ђе ми ле, ов дје у ре че ном мје сту у цр кви Св.Ни ко ле одр жа на је ми са и кри зма но 12 осо ба, ку ћа у по ме ну том се лу би ло је 16, са 125 љу ди. Сље де ћег да на смо кре ну ли из овог мје ста и оти шли у се ло ко је се зо ве Зуп ци и ов дје у цр кви Св. Ни ко ле оку пи ли сав бар ски клер као и онај из Бр да, и у по ме ну тој цр кви, уз уоби ча је ну це ре мо ни ју, са зва ли смо ди је це зал ни си нод ка ко на ла жу све ти ка но ни, да би они бри ну ли о на ро ду на до сто јан на чин и са во љом. Го ре на ве де не дви је цр кве би ле су по кри ве не и у њи ма је би ло ма ло по ха ба не све ште нич ке одје ће ко ју они ко ри сте да би др жа ли ми су, ма да их је ру жно би ло ви дје ти са та ко ма ло по бо жно сти.

----------------------------------------------------------------------------Из вје штај из спи са го спо ди на Фи ли па Де бе ље, ге не ра ног ви ка ра

бар ске би ску пи је, а у ве зи са по сје том исте 1758. го ди не, по мо јој на ред-би тре ба да се до ста ви Све том Удру же њу за Про па ги ра ње Вје ре пре ко го спо ди на ка но ни ка Ви ћен ца Ра ди но ви ћа, на шег аген та у Ри му, ове го-ди не 1759, за те ку ћи пе риод од три го ди не, 55.

Већ Вам је по зна то из мо јих прет ход них пи са ма да ја тре нут но бо ра вим у Бу дви, чи ју цр кву имам под сво јом упра вом. Одав де сам мо-гао да се од ве зем у Бар да та мо од сјед нем и по сје тим та мо шњу цр кву. Че ти ри го ди не сам про вео ди је лом у мо јим од ла сци ма и вра ћа њу из Ри ма, а ди је лом у бо рав ку у Бу дви. Раз лог због ко јег сам био спри је чен


да по сје тим Бар у овом вре мен ском пе ри о ду је оправ да ни страх од Ту-ра ка због до бро по зна тог пре во за ал бан ских по ро ди ца у Рим из Тур ске и из дру гих ме ни до бро по зна тих раз ло га. На дам се у Бо га да не ћу ду го че ка ти да одем, с об зи ром на обе ћа ња ко ја ми је дао је дан Тур чин ко ји је бли зак ба ши, а ко ји је и наш при ја тељ, а уз по моћ нов ца за тро шко ве ко ји би мо гли пре ма ши ти 70 шку да.

Бу ду ћи да ства ри сто је ова ко и ка ко не мо гу лич но да одем у Бар, упу тио сам го ре на ве де ног ви ка ра као по сје ти о ца (ви зи та то ра) умје сто ме не, па ша љем овај из вје штај на осно ву ње го вих спи са, ко ји је у ства ри из ла га ње о цр кве ним жу па ма, што се ви ди из ко пи је истих спи са ко је ов дје при кљу чу јем са на по ме на ма ко је сли је де.

На пр вом мје сту да ка жем да се са да шњи над би скуп на ла зи у 52. го ди ни.

Ка те драл на цр ква ни је та ко ли је пе ар хи тек ту ре и из ра де ка ко би по сје ти лац оче ки вао.

Раз ли чи ти ле га ти су мр ша ви и оскуд ни, вјер ни ци иако ис тра ја ва ју у вје ри, че сто се до га ђа от пад ни штво од вје ре ти ме што пре ла зе у ислам и ни су до бро упу ће ни у осно ве вје ре. Не дав но сам об и шао вјер ни ке у Зуп ци ма ко ји су хлад ни пре ма ми си и ко ји не дје љом иду на пи ја цу у Бар, а не иду пр во да слу ша ју ми су ка ко сам им ја био на ре дио. Има их и ко ји су по слу шни, па иду.

До зво ље но је ка то ли ци ма у Ба ру да оба вља ју сво је вјер ске об ре де не сме та но, али то ра де са по ма ло ре зер ве ка ко не би упа да ли у очи Тур-ци ма ко ји би се мо гли ус про ти ви ти на ши ма због пре тје ра не сло бо де.

15. ју ла ове го ди не лич но сам по сје тио цр кву у Ка стел Ла стви у Па штро ви ћи ма ко ја је под мле тач ком упра вом као ис точ на по гра нич-на област са Тур ском. Њен жуп ник је дон Мар ко Ан ту но вић из Бу две, стар 33 го ди не, ра ди по сао осред ње и ко јег Кон гре га ци ја снаб ди је ва са 15 шку да уз оста ла до бра ко ја се са сто је у жи ту, ви ну и би је лом лу ку. Бу ду ћи да ов дје има ве ли ки број рас кол ни ка (пра во слав них), жуп ник је омра жен и про го њен, то ли ко да би они хтје ли да га пот пу но отје ра ју и по ста ну го спо да ри цр кве и ње них до ба ра. У овој жу пи има шест ка то-лич ких по ро ди ца са 40 ду ша. И ово ма ло ка то ли ка сла бо по шту је за кон, али с то пли ном до ла зе у цр кву да се ис по ви је де и при ме при чест. Глав на по ро ди ца су ка ште ла ни, ма да их пра во слав ни не во ле, а про шле го ди не је тро је из те по ро ди це би ло ухап ше но. У за тво ру су би ли де вет мје се ци за то што су пре во зи ли дви је ал бан ске по ро ди це ко је су би ле по бје гле на мле тач ку те ри то ри ју, а по том вра ће не на зад, за то што Кнез не же ли да при ми тур ске по да ни ке у сво ју др жа ву из сво јих по ли тич ких раз ло га.

Ов дје сам по но во на и шао на Кри сто фо ла Ин ди а ни, о ко јем сам пи сао про шли пут, ко ји је био за же ну узео удо ви цу пра во слав не вје ре,


а са ко јом је у тре ћем сте пе ну срод ства, тра жи до пу ште ње за јед ни це упр кос срод ству. Же на, ка жу ми, прак ти ку је на ше оби ча је и спрем на је да се од рек не рас ко ла. Мно го се пла шим да ти оби ча ји не од го ва-ра ју пра вим и да се мо же до го ди ти као у слич ним слу ча је ви ма же на ко је су се на кон смр ти му же ва вра ћа ле по но во на ши зму. Упр кос све му то ме, Све та Сто ли ца би их мо гла раз ри је ши ти ка ко би их осло бо ди ла од скан да ла и гри је ха. Цр ква ове жу пе на сла ња се на жуп ну ку ћу, али, ка ко је цр ква ни ска, то је по слу жи ло као при ли ка ло по ви ма да се поп ну на цр кву и са цр кве да уђу у ку ћу и да је опљач ка ју. Та ко да се уло жи-ло у по ди за ње ни воа цр кве и то је за вр ше но про шле го ди не од нов ца 5 це ки на ко ји је био по слат за ту на мје ну још ра ни је од Кон гре га ци је, 5 це ки на ко ји је оста вио за ту на мје ну ра ни ји жуп ник цр кве дон Мар ко Вук са но вић, па је на овај на чин си гур на и ли је по из гле да, бар за при-ли ке ове зе мље.

Кра јем ове го ди не имам на мје ру да раз ри је шим по ме ну тог дон Мар ка Ан ту но ви ћа са овог мје ста и вра тим га у Бу дву као по моћ за цр-кву ко јој са свим не до ста ју цр кве ни пре ла ти ко ји би у њој слу жи ли. На ње го во мје сто бих по ста вио све ште ни ка дон Гиа Пе ци ја из Зу ба ца ко ји би то и сам же лио, али ће ми би ти те шко да на ђем не ког све ште ни ка ко ји ће мо ћи ње га да за ми је ни бу ду ћи да ал бан ски све ште ни ци не ра-зу ми ју сло вен ски је зик ко ји је по треб но да зна ју, а Зуп ци се та кво ме не би об ра до ва ли. По тру ди ћу се на нај бо љи мо гу ћи на чин да то ри је шим. Жи вот у Зуп ци ма је опа сан за Пе ци ја за то што га тур ски за по вјед ник у Ба ру мр зи, иако га ба ша шти ти, јед ног да на би му се мо гла до го ди ти ка ква не зго да. Раз лог за ту мр жњу је је дан пра во сла вац ко ји га је оп ту-жио код за по вјед ни ка, јер је го то во оскр на вио мр тво ти је ло ње го ве же не ко ју је овај на мје ра вао да са хра ни у на шој цр кви твр де ћи да је цр ква по ла ње го ва; Пе ци се по бри нуо да то спри је чи а овај, у инат, оп ту жио га је код за по вјед ни ка до да ју ћи ла жи ка ко би му још ви ше на па ко стио, а за по вјед ник га је оба ве зао да му пла ти од ште ту у це ки ни ма. Овај пра-во сла вац је убр зо на кон ово га умро, али при је смри је на ре дио сво јим си но ви ма да из деј ству ју код за по вјед ни ка да он бу де са хра њен у цр кви у Зуп ци ма, али то је би ло уза луд, јер је Пе ци већ уз по моћ ба ши не же не успио да ис по слу је на ред бу да пра во слав ци не мо гу да има ју ни ка кву ин ге рен ци ју над овом цр квом. И то је осу је ти ло њи хо ву не пра вед ну на-мје ру и чо вјек је са хра њен на дру гом мје сту, а уз то је по стиг ну то то да пра во слав ци ма бу ду уки ну те ју рис дик ци је пре ма цр кви у Зуп ци ма.

У Ка стел Ла стви је жи вје ла јед на удо ви ца, ка тол ки ња за ко ју се, по што ни је ишла у цр кву, сум ња ло да је про ми је ни ла вје ру за јед но са својм дје цом. Али ја сам на шао да је по сто ја на у вје ри и из ви ни ла се за свој не мар на во де ћи раз не из го во ре и обе ћа ла да ће у бу дућ но сти би ти


са вје сни ја пре ма ми са ма и ја се на дам да ће та ко и би ти, бу ду ћи да су јој и све кар и дје ве ри ка то ли ци.

Ви ше пу та сам же лио да оби ђем цр кву у Ла стви, али уви јек су ме упо зо ра ва ли да не идем та мо за то јер ми рас кол ни ци спре ма ју за сје ду. Јед на же на, пра во слав на, по сла ла ми је не ко ли ко ри је чи о при пре мље-ној за вје ри и ре кла да је њен дје вер је дан од за вје ре ни ка. Упр кос све му то ме, оти шао сам и вра тио се здрав и чи тав, из ма кав ши при јет ња ма и пуц њи ма из пу шке. Већ три го ди не тра је та мр жња иза зва на мо јим на-сто ја њи ма да спри је чим ко му ни ка ци ју in di vi nis њих и ка то ли ка ко ја је прак ти ко ва на у смут ним вре ме ни ма.

Го спо дин дон Лу ка Јун ки по што је на пу стио бри гу о цр кви у Ли-ва ри ма гдје га је по ста вио ал бан ски са вјет, по ву као се у Пу ла ти код Сил-ма, код го спо ди на би ску па ње го вог не ћа ка, па је на ње го во мје сто за жуп ни ка био име но ван Ла зар Вла да њи, ко ји је у Ло ре ту за вр шио шко-ло ва ње. По што се вра тио про шле го ди не, пр вог ја ну а ра ове го ди не је по ста вљен на ово мје сто. Он је из Ска дра и има оба ве зу да ми слу жи у бар ској ди је це зи. За ово ври је ме по чео је да да је до ка зе сво је па жљи во-сти и спо соб но сти и на да мо се да ће би ти све бо љи. При је не ко ли ко да-на до био сам од го вор на пи смо из Ба ра да све ште ник дон Ни ко ла Јор га из Спи ча, оне мо ћао од ста ро сти, не мо же ви ше да слу жи цр кви ко ја та ко оста је без свог жуп ни ка, јер не ма све ште ни ка ко ји би га мо гао за ми је-ни ти ни ти кле ри ка ко ји има до вољ но го ди на за све ште нич ко зва ње.

Др жим код се бе дво ји цу мла ди ћа, Ба ра на о свом тро шку ка ко би их под у ча вао гра ма ти ци, али по што су ма ли не мо гу да слу же овој са да шњој по тре би. Вре ме ном ће би ти од по мо ћи. Бу ду ћи да је по ме ну ти ви кар за-па жао ка рак те ри сти ке сво јих ко ле га жуп ни ка, пре о ста је ми да ја при ми-је тим ње го ве. Иако сам га ви ше пу та опо ме нуо да ра ди свој по сао ма ло до стој ни је, че сто ви дим да је не ма ран. Од по себ ног зна ча ја је за до бро бит на ро да да зна те да се љу ди на ње га жа ле, јер пре тје ру је у пи ћу ода кле по ти че ње го ва не стал ност у по слу и са ње го вим ви ка ри ја том ви ше ме ре-ме ти не го што чи ни до бро; и то што сам га по слао у по сје ту, хва ле ћи га и да ју ћи му под сти цај за рад, има ло је за мо тив да га на не ки на чин за по-слим. И ови за пи си су ви ше про сто из ла га ње о Ди је це зи, о че му сам вам ра ни јих пу та на го вје шта вао не го пра ви из вје штај о по сје ти, јер ма ло или го то во ни шта не го во ри о са мој по сје ти. Не го ја по свом на хо ђе њу ша љем све ште ни ка дон Гио Пе ци ја да се ин фор ми ше код ње го вих жу пља на, али не мам ни ка квих по је ди но сти из ко јих бих мо гао да на пра вим пра ви суд. Мо жда се пла ше ње га. Кад бих са мо са знао не што од њих.

У овој жу пи по сто је дви је пра во слав не же не ко је су узе ле ка то-лич ку вје ру уда јом за ка то ли ке, а на кон смр ти му же ва по но во су се вра-ти ле у пра во сла вље.


Са да по чи ње мо да пи ше мо о ства ри ма ко је се ти чу Бу две. Овај град ко ји је под ве не ци јан ском упра вом, смје штен на гра ни ци са Тур-ском де сет ми ља од Ба ра и бли зу мо ра, ра ни је је имао свог би ску па. С об зи ром на то да је ско ро ци је ло ста нов ни штво из ван гра да по ста ло пра во слав но, на ста ви ло је да узур пи ра до бра ко ја су на ми је ње на би-скуп ској мен зи, па је цр ква оста ла без би ску па и при хо да. Са да њо ме упра вља бар ски над би скуп. Ова се ди је це за гра ни чи са Цр ном Го ром, зе мљом ко ја је у цје ло сти пра во слав на. Ка ко Вам је по зна то, ов дје је тре нут но сје ди ште Ар хи е пи ско па и ов дје се не мо же на ћи ни шта дру го до би је да и охо лост спо је не са си ро ма штвом. Ов дје је та ко ђе и сје ди ште го спо ди на јав ног ве нет ског пред став ни ка са вој ском ко ји има власт. Али је го то во без ста нов ни ка, бу ду ћи да се уну тар ње них зи ди на не на ла зи ни ко осим не ко ли ко ка то лич ких по ро ди ца и не ко ли ко пра во слав них са сво јим све ште ни ком. Ту по сто је дви је цр кве: цр ква Св. Ива на Кр сти-те ља ко ја је ка те драл на и жуп на и цр ква Св. Ма ри је оче ва фра ње ва ца ко ја се ма ње по шту је, као и дви је ка пе ле; јед на ко ја при па да по ме ну тим оче ви ма ко ја се на ла зи од мах по ред њи хо ве цр кве, ко ја је ра ни је при па-да ла рас кол ни ци ма и у ко јој оче ви вр ше слу жбу јед ном го ди шње на дан Св.Са бе опа та, да над њом не би из гу би ли пра во. Дру га је у твр ђа ви и слу жи пред став ни ку да слу жи ми су. У ка те дра ли слу же че ти ри ка но ни-ка. Тро ји ца су сље де ћи: ка но ник Пе тар Ру цо вић, чо вјек оро нуо и сла бо учен, рев но сан у свом по слу, уче ник ур бан ског за во да ко јег је на кон 5 го ди на на пу стио због бо ле сти; дру ги је Ан то Мар ко вић сла бо учен, али ко ји до бро слу жи цр кви ко ја не ма ни цр кве ња ка ни ти стар је ши ну; тре ћи је ка но ник Мар ко Ива ниш. Ве о ма је склон љут њи, ре ме ти мир но оба вља ње по сла. Че твр ти је ка но ник мје шта нин. Љу ди са стра не не ма ју пра во на ово мје сто, а при хо ди ка но ни ка су ве о ма ма ли, та ко да нај ве ћи из но си 6 це ки на го ди шње. Жуп ник на дру ги на чин не до би ја при хо де осим оних ко ји се при ло же у ко ша ре, а и њих има ве о ма ма ло. По сто је са мо три све ште на ли ца: Си мо не Вар ра и Иван Бу бић, вра ти ли су се са ур бан ског за во да, али ни су до вр ши ли шко ло ва ње због бо ле сти и још је дан мје шта нин и сви код ме не уче и до бро сто је, али од овог тре ћег цр ква има ма ло вај де, јер он мо ра да иде по Дал ма ци ји да ле ко од Бу две са сво јим оцем ко ји са слу жбом би ва по слат на ра зна мје ста. По ред ка-но ни ка и кле ри ка ту су и по ме ну ти оче ви фра њев ци. Има их дво ји ца и је дан ла ик ко јег су при хва ти ли код се бе. Они по ма жу у ис по ви је да њу са мрт ни ка, за то што жуп ник ма ло мо же да учи ни вје ро ват но за то што су га при ти сле го ди не. Ови Оче ви има ју до бра као што су ви но гра ди, зе мљи ште и без тих до ба ра си гур но не би има ли од че га да жи ве. Ка-те драл на цр ква је при лич но би јед на и под је лош та ко да ка да се не ко са хра њу је, осје ћа се не под но шљив смрад. Уз њу се на ла зи би ску пи ја и


би скуп ска ку ћа ко је су у до бром ста њу. Ка но ни ци др же ми су за пра зни-ке и не рад не да не, по не кад др же ми су са пје ва њем.

На род у Бу дви до ста уз не ми ра ва ста нов ни штво са по гра нич них кра је ва, та ко да ни је си гу ран за сво је по сје де, а ови до би ја ју пре су де кад год упу те не ки за хтјев, све док им то бу де пру жа ло за до вољ ство.

Ову цр кву ни јед ном ни је зва нич но по сје тио са да шњи ад ми ни-стра тор бу ду ћи да ни је кне жев по да ник, већ тур ски, та ко да је се бе по-ште дио од ре ђе них фор мал но сти, ка ко не би иза звао не ке при че да вр ши цр кве ну ју рис дик ци ју над они ма ко ји ни је су кне же ви по да ни ци, што је у ње го вој др жа ви за бра ње но. И по ред све га ово га, ад ми ни стра тор је по-ма гао у свим ње ним по тре ба ма од ре ђу ју ћи кле ри ке, вр ше ћи при чест и би скуп ско бо го слу же ње, одо бра ва ју ћи ли ца за ис по ви јед и ра де ћи мно-ге дру ге ства ри ко је спа да ју у цр кве ну ју рис дик ци ју. Ја се на дам да ћу код но вог Ге не рал ног про ви ду ра Дал ма ци је оства ри ти сво ју на мје ру да омо гу ћим оно ме ко је спо со бан да је во ди да је во ди сло бод но; ма кар не ка ми да пре ћут ни при ста нак, ка ко не би смо дру ги ма ко ји ни су кне-же ви по да ни ци да ли при ли ку да тра же слич но. Ја се још уви јек мо гу зва ти по да ни ком због спа ја ња др жа вљан ства, о че му сам са знао кад сам био у Ве не ци ји, али, жао ми је што не мо гу сло бод но да во дим ову цр-кву. С об зи ром на то да јој не до ста је слу жба, не ма на чи на да се убла жи ње но би јед но ста ње, јер, исти на је да је без кон так та, с об зи ром на то да се ње ни по сло ви не до ди ру ју са дру гим цр ква ма, ње не ак тив но сти су не што ма ло ви ше од ак тив но сти не ке жуп не цр кве, док под со бом не ма мно го са мо ста на, све ште ни ка, ка но ни ка и кле ри ка, та ко да јој не тре ба ве ли ка би скуп ска аси стен ци ја. Тре ба да се зна да свје тов на власт ов дје од лу чу је о ула сци ма у цр кву и бри не о ње ним по тре ба ма без одо бре ња цр кве них љу ди. Ови опет мо ра ју да се ба ве свје тов ним ства ри ма ко је су у њи хо вом до ме ну, а не цр кве ним. Бу ду ћи да у зе мљи вла да до ко ли ца, усљед не до стат ка сло бод них вје шти на као и оних ме ха нич ких, те због то га не ма за ра де, па се они хра не авер зи ја ма и мр жњом и ни су до бри јед ни пре ма дру ги ма. Због овог не до стат ка за ра де љу ди се ба ве вој ном вје шти ном, па ка да до ђу до не ког чи на од ла зе у дру га мје ста оста вља ју-ћи без ста нов ни ка сво ју до мо ви ну ко ја оста је на ма лом бро ју по ро ди ца усљед ова квих ми гар ци ја... (не до ста је дио ре че ни це).

Ов дје је по сто јао ру жан оби чај да усје дје ли це ка ко би оправ да ле сво ју по ву че ност не иду у цр кву на ми су о пра зни ци ма или иду вр ло ри јет ко; али на кон што су про шле го ди не ов дје би ли Оче ви ми си о на ри ко је ја зо вем Је зу и ти ма и ко ји су ов дје би ли осам да на тје ра ју ћи ме на по не ки тро шак, оне не са мо да иду на ми се, већ при хва та ју и мо ју док-три ну у ко ју уоп ште ра ни је ни је су би ле упу ће не. С вре ме на на ври је ме се до га ђа ју бра ко ви из ме ђу ка то ли ка и пра во слав них са кон вер зи јом би-


ло ко је од дви је стра не у за ви сно сти од му же вље ве вје ре; ме ђу тим, ја се по сва ку ци је ну тру дим да их у то ме спри је чим. Са мо се је дан та кав слу чај до го дио у овом кра ју од ка да ја бо ра вим у Бу дви са јед ном же ном ко ју су пре ва ри ли ка да је хтје ла да оде из гра да и ко ја је, по што ни је оти-шла узе ла за му жа јед ног ши зма ти ка. Ја сам се по тру дио ма кар да она не про ми је ни вје ру, по што је би ло не мо гу ће да је вра тим, али и то је би ло уза луд. На кон што ми је обе ћа ла да ће оста ти ка тол ки ња и по што је од сво јих до би ла ри јеч да не ће мо ра ти да про ми је ни вје ру, ма ло на кон то га ипак је по ста ла пра во слав на, на мо ју ве ли ку жа лост. У ова квим усло ви-ма ни је ла ко уви јек вјен ча ва ти ка тол ки ње са ка то ли ци ма, бу ду ћи да их има ма ло и да су ме ђу со бом ро ђа ци.

Ка то ли ци ма се за бра њу је co mu ni ca zi o ne in di vi nis са рас кол ни ци-ма; али, с об зи ром на то да је ова ко му ни ка ци ја би ла у упо тре би, те шко је спри је чи ти је. На дан Св. Ане на ши су оби ча ва ли да иду у јед ну пра-во слав ну цр кву уда ље ну од Бу две три ми ље. Ја сам им то био за бра нио, али не ко ли ко осо ба ко је су се оглу ши ле о мо ју на ред бу је ипак оти шло и при су ство ва ле су ли тур ги ји. Ја сам уври је ђен због ове не по слу шно-сти на ре дих ис по вјед ни ци ма да их не ис по ви је де или да их ис по ви је де под усло вом да та мо ви ше не иду. О ово ме су се мо ра ли још из ја сни ти и у мом при су ству. Не ке же не су до шле да тра же од ме не опро штај за по чи ње ни гри јех. Али има и оних ко ји бра не овај оби чај сма тра ју ћи га ис прав ним, на во де ћи да се и на дру гим мје сти ма прак ти ку је у ко му ни-ка ци ји пра во слав них и ка то ли ка in di vi nis и да се то још одав но прак ти-ку је. Пра во слав ни, пак, ка да су чу ли за ову мо ју на ред бу, жа ли ли су се и љу ти ли на ме не, али ми ви ше му ке за да ју на ши са њи хо вим пре тен зи-ја ма да бра не овај оби чај на во де ћи као још је дан раз лог да кнез ра ди је при хва та та кву ко му ни ка ци ју не го при јет ње пра во слав них.

Го ди не 1757. ка да сам био у Ри му по сје тио сам Све те ........ и не тре ба да мој агент по но во иде ове го ди не. Већ сам пи сао о то ме да је мој прет ход ник мон си њор Лу кић оста вио два де сет це ки на за ре ста у ра ци ју јед не цр кве у Ба ру ко ји су у ру ка ма бив шег нун ци ја у Ве не ци ји ње го ве ви со сти Ка ра ћо ли ја и не зна се гдје се са да на ла зе. Мо гли би сте да то ис пи та те и уз ме те их за до бро цр кве.

При је осам го ди на, ка да сам ја по стао упра ви тељ ове цр кве у Бу-дви, по ста вио сам за мог ге не рал ног ви ка ра ка но ни ка Бу би ћа и он је уви јек имао шку де ко је Кон гре га ци ја ша ље оно ме ко упра вља овом цр-квом, све до ју ла 1757. ка да је умро. На кон ње го ве смр ти ти шку ди, а од та да има око го ди ну и по, на ла зе се у мо јим ру ка ма и ја их код се бе чу вам. Са да пи там Све ту Кон гре га ци ју да ли да се ја још ко ри стим њи-ма за слу жбу ко ју оба вљам око во ђе ња цр кве. Већ зна те да ја са да во дим исту цр кву без ви ка ра, за то што ми ни је по тре бан све док ја бо ра вим у


Бу дви. Та ко ђе зна те да се за мо је до ла ске из Ба ра у Бу дву уви јек тро ши-ло за бар ке ко је су ме во зи ле, а та ко ђе сам по тро шио и у Ве не ци ји нов ца да за вр шим онај по сао за до би ја њем одо бре ња од Кне за да во дим цр кву ко ја је на те ри то ри ји под ње го вом упра вом и да ме при хва те као њи хо-вог по да ни ка; са овим раз ло зи ма, ци је ним да не ће би ти про бле ма да ми се усту пи тај но вац, овај ко ји имам код се бе као и још нов ца ко ји ће би ти по тре бан из го ди не у го ди ну, док се не по ста ви ви кар, а да до та да ја до-би јам но вац за го ре на ве де но и за на пор ко ји ула жем за ову цр кву.

По на вљам мол бу ко ју сам упу тио Кон гре га ци ји за ши ре ње вје ре у мо јим прет ход ним пи сми ма у ве зи са по мо ћи за ре ста у ра ци ју дви је цр кве у Ше ста ни ма као и о нов ча ној по мо ћи све ште ни ку дон Гио Пе ци-ју због тро шко ва ко је је имао са оним пра во слав цем ко ји је хтио да уз по моћ оног Тур чи на узур пи ра по ло ви ну на ше цр кве у Зуп ци ма. Та ко ђе Вас под сје ћем на оних 70 шку да ко је сам тра жио, а ко је би тре ба ло да утро шим на по кло не за ба шу ка ко бих од ње га до био до зво лу да сло-бод но идем у Бар без стра ха од пре во за ал бан ских по ро ди ца у пап ску др жа ву. На дам се да ће тих 70 шку да би ти од по мо ћи и да ће мо уз бо-жи ју по моћ ус пје ти. Че кам од го вор у ве зи све ште ни ка Ан дреа Де ди ја ко ји усљед ста ро сти не мо же ви ше да слу жи цр кви, гдје га је по ста вио ал бан ски са вјет она ко ста рог и оне мо ћа лог, а ње гов би скуп, мон си њор ска дар ски не же ли да му то ува жи. И још сам же лио да на по ме нем о дон Ан то ни ју Са и ци, ко ји се жа ли на по ме ну тог мон си њо ра, да га је нео-прав да но скло нио са цр кве не слу жбе у Бер ди ци. О обје ове ства ри сам Вам већ на го ви је стио у ра ни јим пи сми ма о њи хо вим жал ба ма, као и о то ме ка ко су тра жли прав ду на би скуп ском су ду.

По што сам до био на сво је ру ке од Кон гре га ци је 40 шку да, има то ме не ко ли ко го ди на, ко је је тре ба ло да упо три је бим за пре ба ци ва ње по ро ди це Ису фа Ме си ја из Ска дра, ко ја је же ље ла да пре ђе у хри шћан-ски дио, ка ко би мо гла јав но да ко ри сти сво је ка то лич ко име ко је је у Ал ба ни ји мо ра ло би ти при кри ве но, али од то га ни је би ло ни шта. Та да сам вам пи сао у Ри му, да ми ука же те на што тре ба да их утро шим, и по слат ми је од го вор да тре ба да их утро шим на ре ста у ра ци ју би ску-пи је у Бу дви и на по моћ ње ном жуп ни ку, за ку по ви ну јед ног сре бр ног кр ста за ше стан ску жу пу, пар цр кве них ства ри као и на град њу жуп не ку ће у Зуп ци ма, за ре ста у ра ци ју, сви јећ ња ке и........... за цр кву у Ла стви, што сам већ на зна чио у мол би ко ју сам упу тио Кон гре га ци ји у Ри му. Те шку де сам ја већ по тро шио на прет ход но на ве де не рад ње, али ка ко ни је би ло до вољ но нов ца за све, не ке су оста ле не за вр ше не, а за не ке сам мо-рао да до дам од свог нов ца, 42 шку да, као и оно нов ца ко ји су оста ви ли по ме ну ти све ште ни ци дон Гио Пе ци и дон Мар ко Ан ту но вић, при то ме ко ри сте ћи се пот по ром вјер ни ка из Зу ба ца ко ји су по ма га ли у ра до ви ма.


Иако град ња ове цр кве ни је још за вр ше на, за вр ши ће се уз по моћ шку да ко је про пи су је Кон гре га ци ја за ову град њу, а ка ко се ви ди из по сљед њег пи сма исте, па се по ни зно за хва љу је мо на ми ло сти ука за ној за ова кву рад њу, бу ду ћи да жуп ник ни је имао ...ubi re cum be ret ca put su um.

Уко ли ко Кон гре га ци ја са сво јом ми ло шћу не по зо ве мла ди ће из ове ди је це зе на шко ло ва ње у Ита ли ју, с на ма је го то во. Још ма ло не ће има ти ко да у цр кви слу жи mes sis mul ta ope ra ri autem pa u ci и ако се све-ште ник Јор га не опо ра ви да мо же ма кар ди је лом да слу жи сво јој цр кви, не знам гдје да тра жим не ко га ко зна сло вен ски је зик ко ји је по тре бан за Спич. Цр ква у Шу ша њу ра ди на тај на чин да ка пе лан сва ког да на др жи ми су за ду шу ње ног до бро тво ра, па не мо же да вр ши слу жбу он да ка да је то по треб но вјер ни ци ма, би ло да су то ми се за по кој не или го ди шњи-це. Ни ти мо же да сва ки пут за те по тре бе мо ли не ког дру гог све ште ни ка за за мје ну, а бу ду ћи да у тој цр кви не по сто је дру ги све ште ни ци, мо же се до го ди ти да су они слич ним слу ча је ви ма спри је че ни и не мо гу га за-ми је ни ти, па се та ко мо же из не вје ри ти на мје ра до бро тво ра. Због то га би би ло згод но да се шу шањ ском жуп ни ку до ди је ли го ди шња про ви зи ја као што се ра ди са дру гим жуп ни ци ма и да се за ка пе ла на по ста ви дру ги све ште ник ко ји не ће има ти па ро хиј ску ду жност, те ће мо ћи са свим да се по све ти из вр ша ва њу на ве де не на мје не цр кве.

Грч ки епи скоп се ових да на вра тио из Мо скве ода кле, кад год се вра ти, до но си бла го у ви ду ро бе и па ра ко је му да је ца ри ца ве ли ке Ру си-је и по ред го ди шње нов ча не по мо ћи. Био је при мљен уз по се бан из раз ра до ва ња, уз раз не по ча сти и по сје те ко је су му ука зи ва ли ње го ви Гр ци. Ово му не ће до бро про ћи са Ре пу бли ком. Жи ви у Цр ној Го ри као тур ски под ло жник, али не да је за пра во ни Тур чи ну ни хри шћа ни ну (ка то ли ку), Бог да нас чу ва, тај је спре ман на све, на ро чи то пре ма оно ме ко се су-про ста ви ње го вој цр кви.

По зна ту свет ко ви ну Ти је ло во пра зно ва ли су за јед но пра во слав ни и ка то ли ци из Спи ча. Ја сам за бра нио да се да ље из во ди на тај на чин и још ове го ди не су је из ве ли одво је но, за шта је за слу жан по ме ну ти мој ви кар. Био је ма ли број оних ко ји су же ље ли да се са ста ве и ко ји ни су хтје ли да при хва те да је ко му ни ка ци ја in di vi nis са пра во слав ни ма за бра ње на. Нај-ве ћи дио њих чи не пра во слав ни ко ји су у срод ству са ка то ли ци ма пу тем бра ка. На дам се да у бу дућ но сти не ће би ти дру гих ова квих по ку ша ја.

Док сам пи сао овај из вје штај по ја ви ла се код ме не јед на осо ба, чвр ста у вје ри, ре кав ши ми да је има ла на го вје шта ја, да су, при ли ком мо-је по сје те цр кви у Ка стел Ла стви, не ке пра во слав не осо бе хтје ле при је три го ди не да пу ца ју на ме не, с ци љем да ме уби ју, али упла шив ши се да не по го де Ластвља не (Пе тров ча не) ко ји су би ли у мо јој прат њи, од у ста ле су. Ме ђу тим, жуп ник ми ка же да ни је чуо за овај по ку шај атен та та.


На ше по треп шти не нам мо же те по сла ти или пре ко Ве не ци је или пре ко Ан ко не, као што сте нам и при је сла ли, пре ко мон си њо ра за дар-ског над би ску па што нам баш и ни је ус пут, па нам је те шко да до ђе мо до њих. На ши тр гов ци се ма ло за др жа ва ју у За дру, али од ла зе чак и у Ве не ци ју или Ан ко ну гдје би их Све та Кон гре га ци ја мо гла упу ти ти на не ко га ко ме би се обра ти ли.

Бо жи јом ми ло шћу у мо јој ди је це зи не ма не су гла си ца ме ђу све-штен ством, као што је то слу чај у Ска дру гдје, чу јем, по сто је из ме ђу би ску па и оче ва фра ње ва ца са скан да ли ма за ту на шу јад ну про вин ци ју Ал ба ни ју. Бог не ка опро сти они ма ко ји су то ме узрок. Слич но се де ша ва и из ме ђу ње га и ње го вих све ште ни ка, он је из гле да до бар у сва ђи, охра-брен, ка ко чу јем, пи сми ма ко ја му из Ри ма ша ље ње гов бив ши ви кар Ло-го ре ци, го во ре ћи му да сло бод но на ста ви да про га ња сво је све ште ни ке и да за др жи клан сво јих при ста ли ца, увје ра ва ју ћи га да не ма раз ло га да се пла ши Све те Кон гре га ци је. Ови не ми ри би Ло го ре ци ју мо гли да по-слу же да би сви је ту по ка за ли да он ни је ни ра ни је био узрок ова квим не-ми ри ма као што, на рав но, то ни је ни сад. Све ште ник Бор зи ко ји је био у Ри му при је пет го ди на са истим тим мон си њо ром или бо ље ре че но, ко ји је на тје рао тог мон си њо ра да оде са њим у Рим ка ко би пла тио и ње го-ве тро шко ве. Не ћу ви ше ни шта ре ћи о сло бо ди ко ју има овај мон си њор у по ста вља њу не у ких све ште ни ка за кле ри ке, од ко јих по сли је на ста ју скан да ли, а на род ко ји ви ди те скан да ле ко је пра ве љу ди из цр кве, пре у-смје ра ва се у му ха ме дан ску сек ту и чу јем да ни је ма ли број оних ко ји су та ко учи ни ли. Мно го је не ре да у овој ска дар ској ди је це зи, то ли ко да би и по ло ви на би ла пре ви ше. Углед су већ из гу би ли код љу ди из свје тов не вла сти ко ји не пре ста ју да ко мен та ри шу про тив ова квих пред став ни ка цр кве. Тре ба ло би да Кон гре га ци ја ко нач но на ђе сред ство и на чин да спри је чи скан дал ко ји би тек мо гао на ста ти јед ног да на и ко ји би до вео до пот пу не про па сти на шег на ро да. Ка то лик са су за ма и уз да си ма пре-кли ње Кон гре га ци ју да на ђе ли је ка овим про бле ми ма. Све ово ста вљам вам пред очи ка ко бих по мо гао бли жњи ма и да ми са вјест бу де чи ста, на да ју ћи се да ће се уз Ва шу по моћ ова бур на зби ва ња сми ри ти и да ће би ти tran qu il li tas mag na и сла ва Бо гу и ка то лич ком име ну.

Да нас је 13. ав густ по грч ком ка лен да ру. По ме ну ти грч ки епи скоп ко ји се вра тио из Мо скве, по што је пра вио све ча ност у сво јој цр кви Пре-све те Бо го ро ди це био је по звао мно го љу ди на објед у свој ма на стир. Био ми је по слао сво га ко ња да и ја до ђем. Ме ђу тим, ја ни сам оти шао ка ко не бих иза зи вао Кне за ко ји са њим ни је у до брим од но си ма, и сум ња да би овај мо гао по ди ћи на род про тив ње го ве др жа ве. Али је до ста на ших Бу два на би ло, ка ко на об је ду, та ко и на слу жби у цр кви. Не ки од њих су ишли ви ше из ра до зна ло сти не го да би при су ство ва ли ли тур ги ји.


По но во по ми њем слу чај дон Лу ке Јун ки ја о ко јем сам го во рио у прет ход ном тек сту, ко ји се ти че ње го вог по вла че ња. Ал бан ски са вјет је на дру гој скуп шти ни од лу чио, да се све ште ни ци ма ко ји ви ше не мо гу да слу же у сво јој цр кви до ди је ли так са ко ју ће сви ње го ви су сјед ни жуп ни-ци да му ис пла ћу ју у нов цу и жи ту; али бу ду ћи да Бар ска ди је це за има са мо се дам жу па, то ис па да вр ло ма ло, и ни је му до вољ но да од то га мо же да жи ви; кад се ура чу на и оно што му да је би скуп, не из ла зи ни 5 шку да; док за аспру не мо жеш узе ти ви ше од по ла ба јо ка или чак не што ма ло ма ње. Ока жи та, јер је ока жи та око че ти ри рим ске ли бре, из но си је дан и по ба јо ко, а по не кад и до ста ма ње. Због то га се све ште ник ове цр кве, по што је пре стао да о њој во ди бри гу, смје стио код сво га не ћа ка, мон си њо ра би ску па Пу ла та, јер та мо не мо же да жи ви без по мо ћи, ко ја је по треб на за упра вља ње цр квом, уко ли ко би та мо бо ра вио. Цр ква у Ли ва ри ма, пак, не мо же да из др жа ва дво ји цу жуп ни ка, та ко да би рје-ше ње би ло да Кон гре га ци ја до ди је ли го ди шњу су му нов ца за ње го во из др жа ва ње, ка ко би се он мо гао вра ти ти.

Ње го во по вла че ње се са сто ји од јед не ње го ве из ја ве о не мо ћи од ко је па ти, тра же ћи од свог би ску па да се по бри не за ње го вог за мје ни ка док је он од су тан, а да ње га са мог не оту ђи од исте цр кве. У про тив ном, уко ли ко би он од у стао од во ђе ња цр кве, а да при том не ма од че га да жи ви, као што и не ма, под ле гло би се ка зни ко ју про пи су је Бу ла Сик ста В: qu an ta ec cle sia Dei in co mo da. С об зи ром на то да ста ну је у Ли ва ри ма, ни је мо гу ће да жи ви с та ко ма ло сред ста ва ко је му про пи су је ал бан ски са вјет; и ја на кра ју мо лим да ми опро сти те због не у год них ства ри ко-ји ма сам вас оп те ре тио, и ако сам на пра вио не ки про пуст у из ла га њу чи ње ни ца и окол но сти; по ни зно љу бе ћи SS. cor po re по твр ђу јем се за ва шег вјеч ног слу гу.

По твр ђу јем иден ти тет овог из вје шта ја сво јим уоби ча је ним пе ча-том и пот пи сом сво је соп стве не ру ке.

Будва, 1. IX 1759.Лазар Владањи, надбискуп барски и администратор Будве



YU ISSN 0021-2652

Срђан КАТИЋ*

ПОТЧИЊАВАЊЕ ЦРНE ГОРE И БРДА ПОСЛИЈЕ БИТКЕ У ОСТРОШКОМ КЛАНЦУ 1768. ГОДИНЕ

Бит ка у Остро шком клан цу 1768. го ди не пред ста вља ла је пре-лом ни тре ну так у вла да ви ни Шће па на Ма лог (1767-1773), чу ве ног “Не-знан ца”, чи ја је по ја ва уз бур ка ла све цар ске дво ро ве. Не при ко сно ве ни вла дар Цр не Го ре, ко га је на род при хва тио као ру ског ца ра Пе тра III, по бје гао је с бо ји шта и по том се мје се ци ма скри вао, стра ху ју ћи да га вла сти ти по да ни ци не пре да ју осман ским вла сти ма. Тај пе ри од пред-ста вља ве ли ку не по зна ни цу за исто ри о гра фи ју. Глав ни раз лог је то што у до са да об ја вље ним ра до ви ма ни је ко ри шће на пре пи ска Пор те и за по-вјед ни ка по хо да на Цр ну Го ру, ко ја, без су мње, пред ста вља нај ва жни ји исто риј ски из вор.1

Сто га смо се опре дије ли да пред ста ви мо двије ско ро исто вјет не за по вије сти цар ског Ди ва на ко је су 28. X 1768. го ди не упу ће не бо сан-ском ва ли ји, ве зи ру Си лах дар Мех мед-па ши и ру ме лиј ском ва ли ји, ве-зи ру Мех мед-па ши, за по вјед ни ци ма осман ских вој ски ко је су по ра зи ле Шће па на Ма лог и њего ве при ста ли це.2

За по вије сти су из да те у врије ме ка да су се по ме ну ти ве зи ри већ вра-ти ли у сре ди шта сво јих про вин ци ја и од но се се на спро во ђе ње спо ра зу ма о пот чи њ а ва њу Цр не Го ре и Бр да. Из тек ста се ви ди да је Пор та бо сан ског * Аутор је професор на Филозофском факултету - Београд.1 О владавини Шћепана Малог написане су двије монографије: Г. Станојевић, Шћепан

Мали [у даљем тексту: Станојевић, Шћепан] Београд 1957; Р. Петровић, Шћепан Мали загонетка историје, Београд 1992. Г. Станојевић је највећим дијелом рад базирао на млетачким изворима, које је објективно интерпретирао. Допринос Р. Петровића је у проналажењу нових извора различитих провенијенција. Петровић је, међутим, пишући о појединим догађајима из владавине Шћепана Малог, слободније тумачио те као и већ коришћене изворе. Захваљујући таквом приступу довео је у питање и сам исход битке у Острошком кланцу.

2 Cevdet Tasnıfi – Dahiliye 11/5 – C [у даљем тексту: Dahiliye] 14266; 15939, Başbakanlık Аrşivi Istanbul.


и ру ме лиј ског ва ли ју, већ ра ни је, де таљ но оба вије сти ла о усло ви ма на ко је су се на род ни пр ва ци оба ве за ли у Ска дру пред ска дар ским му те са ри фом, Мех мед-па шом Бу ша тли јом. То об ја шњ а ва уоп штен са др жај за по вије сти, ко је и у та квој фор ми пру жа ју, до са да не по зна те, по дат ке о усло ви ма пот-чи њ а ва ња и омо гу ћа ва ју са гле да ва ње осман ског по ре ског си сте ма при-мје њ и ва ног у Цр ној Го ри у пр вих се дам де це ни ја XVI II вије ка.

У увод ном дије лу до ку мен та, чи ји пре вод при ла же мо на кра ју ра-да,3 опи са ни су до га ђа ји ко ји су прет хо ди ли вој ном по хо ду и пре го во ри-ма у Ска дру. Осман ске вла сти Шће па на Ма лог (Ма ли Сте фан) на зи ва ју осо бом не по зна тог по рије кла и пре ва ран том ко ји се из да је за кра ља, а бив шег пећ ког па три јар ха Ва си ли ја (Ва си ли јус) Јо ва но ви ћа-Бр ки ћа от-пад ни ком. Ис так ну та је њихо ва уло га у об у ста вља њу ме ђу пле мен ских су ко ба и ства ра њу спо ра зу ма о за јед нич кој бор би про тив Ту ра ка. Пре ма на во ди ма из до ку мен та уста ни ци не са мо да су на но си ли ште ту му сли-ма ни ма по окол ним се ли ма и ка са ба ма, већ су вр ши ли и че сте пре па де на утвр ђе не гра до ве по пут Под го ри це, Спу жа и Жа бља ка.4 Да ли су ак-ци је уста ни ка за и ста би ле мно го ве ћих раз мје ра не го што се то сма тра у исто ри о гра фи ји, или су ства ра њу та кве пред ста ве до при није ле пре у ве-ли ча не жал бе ло кал ног му сли ман ског ста нов ни штва, за са да не мо же мо утвр ди ти, али је из вје сно да је од го вор Пор те био, до та да, нај ма сов ни ји по ход осман ске вој ске про тив Цр не Го ре и Бр да.

Сам по ход опи сан је у не ко ли ко ре че ни ца, ко је по твр ђу ју оста ле ре ле вант не из во ре из тог до ба, пре ма ко ји ма је 4. сеп тем бра 1768. го ди-не вој ска Шће па на Ма лог до жи вје ла те жак по раз већ у пр вом окр ша ју. По слије од ма зде по ра же ни уста ни ци су се оба ве за ли на по кор ност и пре да ли та о це ру ме лиј ском бе глер бе гу, ве зи ру Мех мед-па ши.5

По до ла ску у Ска дар ве зир је одр жао пр во са вје то ва њ ем на ко ме је као услов за опрост по ста вио из ру че ње Шће па на Ма лог и бив шег па три јар ха Ва си ли ја Јо ва но ви ћа-Бр ки ћа. По слије „из вје сног вре ме на”, ко је је вје ро ват но пред ста вља ло рок за њихо ву пре да ју, ве зир је од цр но-гор ских и брд ских гла ва ра до био чвр ста увје ра ва ња да су они по бје гли, као и обе ћа ње да ће их, уко ли ко се по но во по ја ве, пре да ти ска дар ском му те са ри фу, Мех мед-па ши Бу ша тли ји. Као за лог по вје ре ња и бу ду ћег ску пља ња при хо да из свих на хи ја пре да ти су углед ни та о ци, ко ји су тре-ба ли да бо ра ве у Ска дру.6 Пре ма мле тач ким из во ри ма ве зир Мех мед-па-3 Ради се о заповијести упућеној босанском валији, везиру Силахдар Мехмед-паши

(Dahiliye, 14266).4 Dahiliye, 14266; 15939.5 Исто. Црногорци су одмах дали 90 талаца и нешто новца, а послије пустошења Бје-

ло па вића и Кучи, Пипери и остала брдска племена предали су таоце и исплатили џизју (Станојевић, Шћепан, 61).

6 Dahiliye, 14266; 15939.

97Потчињавање Црне Горе и Брда послије битке у Острош...

ша се, због мол би при сут них, обра тио про ви ду ру, тра же ћи да Цр но гор-ци ма по но во до зво ли да тр гу ју у при мор ским гра до ви ма и да сло бод но пре ла зе пре ко мле тач ке те ри то ри је на пу ту за Ска дар.7 По том је ве зир на пу стио Ска дар и пре го во ре о усло ви ма пот чи њ а ва ња Цр не Го ре и Бр-да пре пу стио ска дар ском му те са ри фу.8

Из до ку мен та се ви ди да су осман ске вла сти под Цр ном Го ром, у ужем сми слу, под ра зу мије ва ле Ка тун ску и Ри јеч ку на хи ју,9 а у ши рем и пре о ста ле три цр но гор ске на хи је: Црм нич ку, Ље шан ску и Пје ши вич ку, уз ко је се, по пр ви пут, по ми ње и ше ста, Ко ман ска на хи ја.10

Де таљ но су опи са ни пре го во ри с пред став ни ци ма Ка тун ске и Ри-јеч ке на хи је, чи ји су при хо ди би ли у над ле жно сти ска дар ског му те са ри-фа. На ве де не су и ра ни је по год бе о пот чи њ а ва њу, ко је су усле ди ле на-кон осман ских ка зне них по хо да. По сле по хо да Ну ман-па ше Ђу при ли ћа 1714. го ди не, у Ка тун ској и Ри јеч кој на хи ји број џи зиј ских ли сто ва раз-ре за них по нај ни жој по ре ској сто пи (је дан ду кат) по ве ћан је на 1.000.11 На жа лост, не мо же мо из ра чу на ти ко ли ко је из но си ло то по ве ћа ње, јер се не зна број по ре ских ли сто ва ко ји је ва жио у прет ход ном пе ри о ду. На кон по хо да 1756. и пре го во ра во ђе них на ред не го ди не у Трав ни ку с бо сан ским ва ли јом, Ха џи Мех мед-па шом Ку ка ви цом до го во ре на је ис-пла та ра ни јих ду го ва ња, па је број по ре ских ли сто ва сим бо лич но по ве-ћан и из но сио је 1.010 ли сто ва.12 7 Р. Петровић, Племе Кучи, Београд 1981, 229.8 Dahiliye, 14266; 15939. 9 У османским документима Катунска и Ријечка нахија понекад су називане и заје дни-

чким именом Црногорска нахија (H. Hadžibegić, „Odnos Crne Gore prema osmanskoj državi polovinom XVIII vijeka”, Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod osmanskom vlašću, III-IV (1952-53), [у даљем тексту: Hadžibegić, Odnos Crne Gore] 504-505.

10 У другом дијелу документа Црмничка, Љешанска, Пјешивичка и Команска нахија јасно су одвојене од нахија највећих брдских племена: Куча, Пипера и Бјелопавлића (Dahiliye, 14266; 15939).

11 У вријеме Бечког рата, 1690. године, пореском реформом Фазил Мустафа-паше Ћуп ри лића укинуте су произвољно наметнуте дажбине и установљено је убирање џизје према имовинском стању и то у три категорије: четири дуката за богате, два за средње имућне и један за сиромашне, с тим што је у пограничним областима, попут Црне Горе, или Босне, на пример, џизја за све обрачунавана по најнижој стопи (H. Hadžibegić, „Džizja ili harač”, Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod osmanskom vlašću, III-IV (1952-53) [У даљем тексту: Hadžibegić, Džizija, 92-93).

12 Dahiliye, 14266; 15939. Према хуџету травничког кадије сачињеном у посљедњој де-ка ди мјесеца мухарема 1171. године по хиџри (5-14. X 1757), од похода Нуман-паше Ћуприлића плаћано је 1.002 џизјиске листе, па је у Травнику договорено повећање за још осам листа. Тај хуџет сачуван је у препису у историји Мухамеда Енверија Кадића. Препис је непотпун јер не садржи имена црногорских главара који су учествовали у постизању споразума (Hadžibegić, Odnos Crne Gore, 504-505).


По сле по ра за у Остро шком клан цу, ме ђу тим, по ве ћа ње је би ло не у по ре ди во ве ће. Пред став ни ци Ка тун ске и Ри јеч ке на хи је оба ве за ли су се да од по чет ка 1182. го ди не по хиџ ри (18. V 1768. го ди не) пла ћа ју до дат них 490 џи зји ских ли сто ва, што је укуп но 1.500. По дије ла ме ђу на хи ја ма утвр ђе на је, ка ко се на во ди, на ста ри на чин, пре ма ко ме је 3/5 или 900 џи зји ских ли сто ва пред ста вља ло оба ве зу Ка тун ске на хи је, а 2/5 или 600 џи зји ских ли сто ва оба ве зу Ри јеч ке на хи је. При ку пље ни но вац тре ба ло је да сва ке го ди не пре да ју за куп ци ма џи зје у Ска дар ском сан џа-ку, а утвр ђе ни из нос био је на ме њ ен за ис пла ту при на дље жно сти ја ни-чар ске по са де у твр ђа ви Дер вен та у Бо сан ском еја ле ту.13

Сље де ћа тач ка уго во ра од но си ла се на ду го ва ње Ка тун ске и Ри-јеч ке на хи је осман ској др жа ви, ко је је на ста ло усљед осмо го ди шњ ег не-пла ћа ња џи зје. Дуг је об ра чу нат пре ма ста ром ра чу ну од 1.010 џи зји ских ли сто ва и из но сио је 8.080 ду ка та. То пи та ње рије ше но је та ко што је ска-дар ски му те са риф, због те шког ста ња у ко ме се на ла зи ла ра ја, опро стио из нос тро го ди шње џи зје, а пред став ни ци по ме ну тих на хи ја оба ве за ли су се да пре о ста лих 5.050 ду ка та ис пла те у ро ку од два мје се ца.14

С об зи ром на то да се у до ку мен ту на во ди осмо го ди шњи дуг, мо-же се из ра чу на ти да су на кон ра ни је по ме ну тог спо ра зу ма о пла ћа њу џи зје, по стиг ну тог у Трав ни ку у пр вој по ло ви ни ок то бра 1757. го ди не, Ка тун ска и Ри јеч ка на хи ја, по ред из ми ри ва ња ду га за прет ход ни пе ри-од,15 ре дов но пла ћа ле џи зју на ред не три го ди не.16

13 Dahiliye, 14266; 15939. Исплађивање принадљежности посадама утврђења удаљеним од области у којој су убрани приходи било је уобичајено у Османском царству. Као при мер могу послужити приходи од закупа рудника бакра Мајданпек. Почевши од шездесетих година XVI, па до краја XVIII вијека, дио прихода увијек је био на-ми је њен за плате неколико гарнизона, од којих су неки најчешће били у матичном Смедеревском, а неки у Клишком и Херцеговачком санџаку (Bab-i defteri, Başmuha-sebe kalemi, Başbakanlık Аrşivi Istanbul, 79, 2-7; Ali Emîri Tasnifi Başbakanlık Аrşivi Istanbul, Kānûni Süleymân, 112, 115/1, 2; AE, II Selîm, 1/1, 1/2, 2/1, 2/2, 3). Према обрачуну пословања рудника Мајданпек за 1171. година по хиџри (15. IX 1757 – 3. IX 1758), сачињеном десет година прије битке у Острошком кланцу, дијелом прихода исплаћиване су плате јерлијама Хасан-пашине паланке у Смедеревском и тобџијама у Требињу и Ливну у Херцеговачком санџаку, с тим да су ови посљедњи добили и надокнаду за пшеницу (Cevdet Tasnıfi – darbhane, Başbakanlık Аrşivi Istanbul, 1177).

14 Због тешког материјалног положаја становника Црне Горе владика Сава је чак нудио Млечанима златну митру и црквене утвари, не би ли обезбиједио новац за исплату дуга (Г. Станојевић, Шћепан Мали, 61). За надгледање прикупљања и исплате новца, румелијски беглербег, везир Мехмед-паша одредио је буљубашу царских капиџија Ибрахима, у звању мубашира (инспектора) и Осман-пашу Подгоричанина, у звању назира – надзорника (Dahiliye, 14266; 15939).

15 Hadžibegić, Odnos Crne Gore, 505.16 Катунска и Ријечка нахија платиле су џизју за 1173. годину по хиџри, која је трајала

до 12.VIII 1760. године (прим. аутора).


О пре го во ри ма с пред став ни ци ма оста лих цр но гор ских на хи ја: Црм нич ке, Ље шан ске, Пје ши вич ке и Ко ман ске и на хи ја нај ве ћих брд ских пле ме на: Ку ча, Пи пе ра и Би је ло па вли ћа не на во де се де та љи, већ са мо оба ве за да као и прије ре дов но пла ћа ју џи зју и ха рач на зе мљу. При хо ди од по ре за тих на хи ја при па да ли су кан це ла ри ји Спу жа и би ли су на мије-њ е ни за ис пла ту при на дле жно сти по сад ни ци ма у твр ђа ви Оно гошт.17

Од су ство по је ди но сти мо жда се мо же об ја сни ти за др жа ва њ ем ра-ни јег ста ња, или пак ти ме што су, за раз ли ку од Ка тун ске и Ри јеч ке на-хи је у ко ји ма је џи зја очи глед но пла ћа на од сије ком, по ре зи вје ро ват но раз ре зи ва ни пре ма бро ју од ра слих и за рад спо соб них му шка ра ца (џи-зја) и ко ли чи ни об ра ди ве зе мље (ха рач на зе мљу).

Мо же се прет по ста ви ти да су у Цр ној Го ри и Бр ди ма по сто је ћи по ре ски си стем и по дје ла фи нан сиј ских над ле жно сти ме ђу по ме ну тим кан це ла ри ја ма ус по ста вље ни 1704, ка да је за вр ше на из гра дња твђа ве Спуж.18 Пор та се на то од лу чи ла због лак шег ску пља ња по ре за и сла-бље ња ме ђу пле мен ског је дин ства, ко је се нај лак ше мо гло по сти ћи по пи та њу по ре за, па су сто га и двије нај бун тов ни је на хи је оста ле под фи-нан сиј ским над зо ром ска дар ског му те са ри фа.

На кра ју спо ра зу ма пред став ни ци ра је су се оба ве за ли и за кле ли да ће у слу ча ју по нов них на па да на пут ни ке и ста нов ни штво или не-ис пу њ а ва ња по ре ских оба ве за пла ти ти 20.000 гро ша19 ага ма и људ ству твр ђа ва Под го ри ца, Спуж и Жа бљак.20 То је био уоби ча јен вид завјeта, 17 Dahiliye, 14266; 15939.18 То на посредан начин потврђује и писмо владике Василија Петровића написано кра-

јем 1755. године, у коме он образлаже разлоге за неплаћање џизје. Иако је владика Ва си лије познат као непоуздан извор, због преувеличавања и извртања чињеница, ана ли зом писма може се утврдити да је он писао о истинитим догађајима, које је при-с тра сно интерпретиро: „Кад је подигнут Спуж, паша Хода (верди) оставио је двије нахије, катунску и ријечку, нашем стрицу Данилу, а Бјелопавлићи, Пјешивци и Црм-ни ца (остадоше) под Спужем; и Данило је био султанов човјек, докле га Демир-паша на вјеру не хтједе набити на колац. Зато би рат, а потом се учини мир. Затим се дигоше Ру сија и ћесар против цијењеног Османовића. Дигоше се и Турци. Али нису хтјели Црно горци и владика Сава. Због тога цијењени Османовић на свагда ослободи вла-дику Саву и Црногорце од данка.» (Ј. Н. Томић, „Црногорски митрополит Василије Пет ровић у Црној Гори по повратку из Русије (1754-1756)», Глас Српске Академије, LXXXVIII/2 (1911), 136). На основу дијела писма који цитирамо и других показатеља мо же се закључити да је скадарски мутесариф Ходаверди-паша Махмудбеговић 1704. фор ми рао спушку финансијску канцеларију, којој је припојио Пјешивце, Црмницу и Бјелопавлиће. Да ли су преостале нахије, чија се припадност спушкој канцеларији по ми ње 1768. године, прикључене касније или се ради о непрецизности владике Ва-си лија, за сада не можемо утврдити.

19 Према курсу из 1768. године један грош вредио је ⅓ османског златника (zer-i mah-bûb), у коме је иначе обрачунавана џизја (Hadžibegić, Džizija, 95; Şevket Pamuk, A Mo-ne ta ry History of the Ottoman Empire, Cambridge 1999, 163, 168).

20 Dahiliye, 14266; 15939.


ко ји је пред став ни ке ра је тре ба ло још ви ше да оба ве же, а да дру гој стра-ни омо гу ћи ле ги тим ну на пла ту од ште те или тро шко ва вој ног по хо да.21

Од ред бе уго во ра пот пи са не од стра не пред став ни ка ра је и осман-ских зва нич ни ка овје ри ли су за мје ни ци ка ди ја – на и би Ска дар ског и Под го рич ког ка ди лу ка. Са др жај пет ху џе та с од ре ба ма уго во ра и деф те-ра с име ни ма та ла ца и је ма ца упи са ни су у си џи ле по ме ну тих ка ди лу ка и за ве де ни у ре ги стре кан це ла ри је Глав ног цар ског ра чу но вод ства и кан-це ла ри је џи зје у Ис тан бу лу. Из прије сто ни це пре пи си с цар ским на ред-ба ма упу ће ни су ру ме лиј ском и бо сан ском бе глер бе гу. Пре ма уста ље ној про це ду ри, об зна њ е ни су на бе глер бе го вом Ди ва ну, а по том у суд ни ца ма свих при па да ју ћих ка ди лу ка, гдје су упи са ни у ка диј ске си џи ле.22

ТРАН СКРИП ЦИ ЈА

HâlâBosnavâlîsivezîrSilahdarMehmedPaşa’yaveeyâletiBosnadavâkı‘kapudanânveağavâtvezâbitânahükümki[1] An’asl eyâlet-i Rûm-ili’de İsken de riye san ca ğ ın da vâkı‘ Podgoriçe

kazâsına mülhak Ka ra ca dağ nevâhisi şevâhik-i cibâldan ibâret ve öteden berü [2] sükkân ve ahâlîsi tâ’ife-i usâttan olub mukaddemâ üzer le ri ne havâ-le-i şimş ir adû tedmîr cünûd-i muvahhidîn ile rıb ka-i itâ‘ata ithâl ve kabûl-i ra‘iyet [3] ve cizye-i şer‘iyye ile mun ta zam’ul-ahvâl iken em ki ne-i sa’ibe ve ku lel-i şâhika-i rehînelerine igtirâren bir kaç se ne den berü câdde-i itâ‘at tan hurûç ve ra ka be le ri ne [4] me drûbe olan cizyele ri maktû‘nu edâdan imtinâ‘ ve esbâb-ı ta kviye isyân ve tugyânlarına ictisâr ve içtimâ‘ ve Küçük İste fan nâm şahis [5] mechûl’ul-hâl müfsi di kral lık mülâ‘be siyle istishâb ve sâbıka İpek pa tri ki olan bir mez heb da hi içlerine duhûl ve ihtimâl ile nevâhi-i [6] mezkûre re‘âyâsını ifsâd ve etbâ‘ ve ez-kadîm Ka ra ca dağ ahâlîsi beynle rin de ve havâlisinde vâkı‘ Çerniçe ve Yevişliçe ve Ko man ve Peşiviçe ve Bi lo pa-vlik [7] ve Pi per ve Kuçi nevâhisi ke fe re le ri beynle rin de vâkı‘ olan muhâsa-mât ve muhârebâtı envâ‘-i hiyel ve tezvîrât ile vefk ve ittihâda tahvîl ve tebdîl ve ref‘-i [8] livâ-i isyân ile etrâf u eknâfda vâkı‘ kasabât ve kurânın ehl-i İslâmına isâl-i hasâretten hâlî ol ma dı kla rın dan gayrı çend de fa bilâd-i [9] müsli min den Podgoriçe ve İşbo zi ve Ja bik ve baş kılâ‘ını istilâya cesâret et me le ri le usât-i mesfûre nin şerr ve ma zar ra tla rı bilâd ve iyâl üzer le rin den [10] ref‘ ve imhâ ve ta has sun et tı kle rin ku lel-i şahi ka ve ma‘bir ve ke na is ve 21 Тако су се, на примјер, потписници уговора у Травнику 1757. године „обавезали дати

фис ку су 50.000 гроша и пристали да све изнад седам година дође под царску сабљу” (Ha dži begić, Odnos Crne Gore, 505).

22 Dahiliye, 14266; 15939.


menâzil-i rehîneleri bil kul liye hedm ve râbıta-ı ka viyyeye rabt olın mak husûsu-ni [11] sen ki vezîr-i müşâr-ileyhsin se-nin ile hâlâ Rûm-ili vâlîsi vezîrim Meh med Pa şa eda ma’llâhü te‘âlâ iclâ-lehûnun re’y-i rezîn isâbet-karîninize [12] ihâle olı nub fer ma nım ol dı ğı üze-re vezîr-i müşâr-ileyhi le bil’mu ha be re ve’l-müza ke re me’mûr-i ma‘iyetle ri-niz olan mîr-i mîran-i kirâm ve beğ ve beğzâdegân [13] ve kapudanân ve ağavât ve a‘yân-i me mle ke ti le cânib-i mez kûre azi met ve avn u inâyet-i ce-nâb-ı bârî ve yümn-i him met-i mülûkâ-nem ile sar ma-i ev ve li den [14] düş-man-i dîn kavî-karîn inhizâm ve bi’l-cümle menâzil ve ku lel ve ma‘bir-i rehîneleri harâb ve inhizâm ve ricâlleri ta‘ma-i şimş ir-i guzât ve nisvân ve si-byânları [15] sebî ve istirkâk ile emvâl ve hayvanâtları iğtinâm-i cünûd ve ke-mân ol ma ğ la ba kıyet’üs-süyûf olan la-rın istimân ve istirhâmlarını müeb bed ahz [16] olı nan irhânları vezîr-i müşâr-ileyh istishâb ve İsken de riyeye av de-tin de akd olı nan [mec lis-i] şer‘de ir-hân-i mesfûrun dan firârî İste fan ve pa-trik [17] Va si liyus nâm müfsi dler ta leb olın dık da içlerinde ol mayub mün‘adim ve mefkûd ol dı kla rın beyân ve tahkîk-dan son ra ale’d-devâm de vlet-i aliyye-me kemâl-i itâ‘at ile [18] cizye-i şer‘iyyemi kabûl ve re‘âyâ-i sâ’ire mi-sillü edâ et mek ve bun dan son ra bir va-kit te nâ-marаza-ı ta vır u ha re ke tle ri ve semt-i hilâfe [19] sülûkle ri zuhûra gel-me mek ve müfsidân-i mesfûrân ve ge-rek mesfûrâne mümâsil müfsi dler zuhûrun da bil’ittifâk ahz ve Is ken de-riye san ca ğı mu ta sar rı fı na teslîme ta‘hhüd [20] ve ilzâm ve i‘timâd küllî


hâsıl ol mak içün her bir na hiyeden ka i de-i ih tiyât üze re irhân-i ka viyye alı-nub İsken derye mu ta sar rı fı mîr-i mîrân-i mûmâ-ileyhe [21] ba‘de’t-teslîm İsken de riyede mukîm ol ma la rı mîr-i mîrân-i mûmâ-ileyhe tenbîh ve ol vec-hi le müte‘ah hid ol du kla rı esnâda mîr-i mîrân-i mûmâ-ileyhe müvâcehesinde akd olı nan [22] mec lis-i şer‘de Ka ra ca da ğ dan ma‘dûd olub İşbo zi ve Ono go-ş te kal‘ala rı aklâmından ba ş ka аn’asl sa de harâçgüzâr olan Ka tu na [23] ve Re ka na hiyele ri re‘âyâları ta ra fın dan ilzâm cizyeye vekîlleri ve re hin le ri olan lar mah zar la rın da mu kad de ma Köprülüzâde Nu‘mân Pa şa merhûmun vak tin de [24] Ka ra dağ nevâhisi bin aded ednâ evrâkı üze ri ne maktû‘ olub ba‘de maktûl El-hâc Meh med Pa şa za ma nın da on aded evrâk zam miyle [25] bın on aded evrâka iblağ olın ma ğ la bu def‘a sek sen iki se ne si ibtidâsından i‘tibâr ile dörtyüz dok san evrâk da hi zam ve na hiyeteyn-i mezbûre teyn [26] re‘âyâları bin beşyüz aded ednâ evrâkına kat‘ ve tevzî‘-i kadîmi üze re evrâk-i merkûme nin bin beş seh min den üç seh mi olan do kuz yüz ednâ [27] evrâk-i mezbûr Ka tu na na hiyesi ve iki seh mi olan al tıyuz ednâ evrâkı da hi Re ka na-hiyesi re‘âyâları kabûl ve sâl be sâl iktizâ eden mâlını İsken de riye cizyedâri [28] olan la ra edâya ta‘hhüd ve ilzâm eyle di kle ri ni ..............(?) ve livâ-yı mezbûr ile cizyesi mîr-i mîran-i mûmâ-ileyhin üze rin de oldıkça nevâhi-i mezbûre cizyesi mâlını [29] be her se ne kemâ-fî’s-sâbık eyâlet-i Bo sna da vâkı‘ Der bend kal‘ası yer lu neferâtının mevâcibleriçün ber vech-i oca klık edâ ve teslîme müte‘ah hid ol dı ğ ı nı nâtık ba ş ka ve na hiyeteyn-i [30] mezbûre-teyn ahâlîlerinden kadîmi bin on aded evrâk hesâbile zim me tle rin de olan se kiz se ne lik cizye mâlları ta leb ve vekîlleri tahrîr olın dık ta [31] cümle si ni tedârik ve edâsını izhâr-i aciz ve isti‘fâ et me le ri le rahm’ül-hâlim si nin güze-ş te mezkûre cizyele ri nin üç se ne li ğ in den iğmâz ile bâkî beş se ne lik [32] ik-tizâ eden beş bin el li adet evrâk-i ednâ mâlını iki ay tamâmına dek edâya te keffül ve ta‘hhüd eyle di kle ri ni hâvî ve müddet-i mezkûre tamâmında tahsîl içun [33] vezîr-i müşâr-ileyhe ta ra fın dan ka pı cı lar bölükba ş ı sı İbrâhîm zîde mecdühû mu ba ş ir ve Podgoriçeli Osmân Pa şa nâzır ta‘yîn olın dı ğ ı nı muhtevî ba ş ka ve ez-kadîm Ka ra ca da ğ dan [34] ma‘dûd ve İşbo zi aklâmından Ono go-ş te kal‘ası neferâtının mevâcibleri mukâbele oca klık olan Çerniçe ve Yeviş-liçe ve Peşiviçe ve Ko man na hiyele ri le [35] Bi lo pa vlik ve Kuçi ve Pi per na hiyele ri re‘âyâları ta ra fla rın dan da hi vekîllerile re hin le ri kadîmi üze re harâç-i arâzi ve ci ziye maktû‘la rın ta raf-i neferâta bilâ ta‘llül [36] edâ eyle-mek ve bâlâda mestûr ol dı ğı üze re içlerinden mürûr u ubûr eden ebnâ-yi se-bîl ve sâ’ir ehl ü ra‘iyyet isâl-i hasâret eyle me mek [37] ve sâ’ir zi kr olı nan şürût-i ta‘hhüdle ri ne ale’d-devâm ri‘âyet eyle mek veçhile yir mi bin gu ruş ve şürût-i nizâm-i mezkûre nin istikrârı zim nın da Podgoriçe ve İşbo zi [38] ve Ja bik kal‘ala rı nın ağavât ve neferât da hi yir mi bin gu ruş ne zi re ta‘hhüd eyle-di kle ri ni hâvî ba ş ka ba ş ka İsken de riye nâ’ibi mevlânâ Dervîş Alî ve Podgo-riçe nâ’ibi [39] mevlânâ Ah med zîde il muhûnün ha tem ve’l-imzâlarile


mahtûm ve mümzâ ve ri len beş kıt‘a hu cec-i şer‘iyye ile küfelâ ve irhânlarının ale’l-esâmî iki kıt‘a mümzâ def ter le ri ni [40] Der-i Aliyye’ye irsâl ve vech-i me şrûh üze ri ne ma ha li ne kayd olın ma sı vezîr-i müşâr-ileyhe bir kıt‘a memhûr kâ’ime sin de tahrîr ü inhâsı ve me’mûr-i ma‘iyeti olan mîr-i mîran-i kirâm ve sâ’ir [41] rüesa-yı asker-i islâm ve ağavât ve zâbitân bir kıt‘a mah zar lar ile ifâde-i hâl ve merâm eyle di kle ri karîn-i ıtlâ‘ şâhânem ol ma ğ la bu bâbda zuhûra ge len [42] hidemât-i me şkûre ve mesâ‘i-i me brûre nız nezd-i hümâyûnum da pesendîde ve makbûl ve müstah sen olub ha kla rı nı zda mebzûl ve bî-dirîğ olan da‘vât-i şerîfe ül-va cib şehinşâhanemden [43] mâ‘dâ sen ki vezîr-i müşâr-ileyhsin Dîvân-ı hümâyûn ta ra fın dan sâdır olan evâmir-i ali-yyem (ve mahsûs teşrifât-i hümâyûn) sâbıka mîr-i ahur-i sânî mîr Ha san [44] dâme mecdühû mübâşeretile ta ra fı na irsâl olın ma ğ la nevâhi-i merkûme re‘âyâlarının irhân ve küfelâlarının ale’l-esâmi mümzâ def ter le ri le şürût-i ta‘hhüd-i mezkûrle ri ni hâvî [45] ve ri len hu cec-i şer‘iyye ve cizyele ri mevâddi ha zi ne-i âmiremde mahfûz Başmuhâsebe ve Cizye muhâsebesi def ter le ri ne sebt ü kayd olı nub ba‘d-ezîn şerâit-i mezkûre [46] amel ve mugâyir ha re ket te te vak ki ve mücânebet olın mak bâbında vezîr-i müşâr-ileyhe ve sâ’ir iktizâ eden le re hitâben di ğ er emr-i âlî-şânım ısdâr ve irsâl [47] olın ma ğ la i‘lâm-i hâl içün sa na hitâben da hi işbu emr-i celîl’ül-ka dri ısdâr ve mir-i mûmâ-ileyhe ile irsâl olın mı ş tır. İm di vusûlun da [48] keyfiyyet-i ma‘lûmun olub ve vech-i me-şrûh üze re şürût-i ta‘hhüd ve ne zir le ri ni hâvî ha zi ne-i âmirem def ter le ri ne kayd olı nan hu cec-i şer‘iyye-i mezkûre mazâmîni [49] üze re eyâlet-i Bo sna da olan kapudanân ve ağavât ve zâbitân ve neferât ve ehli da hi şürût-i nizâm-i mezkûrin ale’d-devâm düstûr’ül-amel tu tu lub [50] infâz ve icrâsına ihtimâm ü dik kat eyle me le ri üze re işbu emr-i âlî-şânımı Dîvân-i Bo sna da ve sâ’ir ik-tizâ eden muhâkemede kırâ’et ve tescîl [51] ve ale’l-istimrâr infâz ve icrâsına bezl u sa‘y ve cemîl eyle mek bâbında fermân-i âlî-şânım sâdır ol mı ş tır.

Fi 16 C se ne 1182 Muhâsebede yazıl mı ş tır

ПРЕ ВОД

ЗаповијестсадашњембосанскомвалијивезируСилахдарМехмедпашиикапетанима,агамаизабитимауејалетуБосна:

Цр но гор ске на хи је, ко је при па да ју Под го рич ком ка ди лу ку Ска-дар ског сан џа ка еја ле та Ру ме ли ја, са чи њ е не су, за пра во, од пла нин ских вр хо ва и од дав ни на се њихо ви ста нов ни ци и на род бу не. За то су још ра ни је му сли ман ске вој ске за мах ну ле са бљом и уни шти ле не при ја те ља на тје рав ши га та ко на по кор ност и по слу шност, при хва та ње ра јин ског ста ту са и ше ри јат ске џи зи је, чи ме је ста ње сре ђе но.


Прије не ко ли ко го ди на, ме ђу тим, по у зда ју ћи се у не при сту пач на мје ста и без бјед не ку ле на ви со ви ма, скре ну ли су са ста зе по слу шно сти и од би ли да пла ћа ју утвр ђе ну џи зи ју ко ја им је раз ре за на по гла ви. Због то га су се оку пи ли и од ва жи ли на по бу ну и уста нак.

Њима су се при дру жи ли је дан пре ва рант ко ји се из да вао за кра ља, осо ба не по зна тог по рије кла по име ну Ма ли Сте фан, и још је дан от пад-ник, бив ши пећ ки па три јарх. Они су пре у зе ли на се бе да ра ју по ме ну тих на хи ја под стре ка ва ју на по бу ну.

По сто је ћа не при ја тељ ства, су ко би, раз не пре ва ре и ин три ге из ме-ђу њихо вих сљед бе ни ка, ста нов ни ка Цр не Го ре и не вјер ни ка у окол ним на хи ја ма, Црм ни ца, Ље шка, Ко ман, Пје шив ци, Бје ло па вли ћи, Пи пе ри и Ку чи, пре о кре ну ли су се и пре тво ри ли у спо ра зум и ује ди њ е ње. Они су по ди гли бар јак по бу не и не са мо да су на но си ли ште ту му сли ма ни ма у об ли жњ им и окол ним ка са ба ма и се ли ма, већ су се и без број пу та од-ва жи ли да на пад ну му сли ман ске гра до ве: Под го ри цу, Спуж, Жа бљак и глав на утвр ђе ња.

Да би се од гра до ва и ста нов ни ка от кло ни ла и уни шти ла зло дје-ла и на си ља уста ни ка и пот пу но ра зо ри ли њихо ви утвр ђе ни по ло жа ји: ку ле на ви со ви ма, клан ци, цр кве и ме ста у ко ја су се скло ни ли, а [они сами] ве за ли чвр стим оба ве за ма, ово пи та ње по вје ре но је те би ко ји си го ре на ве де ни ве зир и са да шњ ем ру ме лиј ском ва ли ји, ве зи ру Мех мед-па ши, не ка му пре у зви ше ни Го спод учи ни трај ном ве ли чан стве ност, и ва шем озбиљ ном ра су ђи ва њу и про ми шља њу.

Ти и по ме ну ти ве зир сте, пре ма мо јој за по вије сти, и у до го во ру и са ра дњи са при пад ни ци ма ва ших пра тњи, пле ме ни тим бе глер бе го ви ма, бе го ви ма, бе гов ским си но ви ма, ка пе та ни ма, ага ма и ло кал ним аја ни ма кре ну ли у ре че ни крај и, по мо ћу и ми ло шћу уз ви ше ног Твор ца и уз мо ју срећ ну цар ску по др шку, већ у пр вом окр ша ју те шко по ра зи ли не при ја-те ље вје ре и раз ру ши ли и уни шти ли све њихо ве по ло жа је, ку ле и пре-пре ке у клан ци ма. Му шкар ци су по ста ли хра на га зиј ских ма че ва, же не и дје ца ро бље а њихо ва имо ви на и сто ка вој нич ки плијен.

По што су на тје ра ни на по кор ност, они ко ји су из ма кли са бљи за-тра жи ли су ми лост и по ми ло ва ње, па их је по ме ну ти ве зир [румелијски валија] узео као стал не та о це. На по врат ку у Ска дар одр жан је ше ри-јат ски меџ лис на ко ме су од та о ца за тра же ни бје гун ци и сму тљив ци по име ну Сте фан и па три јарх Ва си ли је. По што они није су про на ђе-ни, за кљу че но је и уста но вље но да су стра да ли или не ста ли. Та да су [побуњеници] при ста ли да, као и оста ла ра ја, пла ћа ју ше ри јат ску џи зи ју и да стал но бу ду по кор ни мо јој уз ви ше ној др жа ви.

Из ве сно врије ме по сле то га ни је би ло ни ка квих не ми ра ни ме те-жа ни ти оних ко ји слије де по гре шан пра вац, а до го во ре но је да, уко ли ко


се по ја ве по ме ну ти сму тљив ци или њима слич ни, они бу ду ухва ће ни и пре да ти му те са ри фу Ска дар ског сан џа ка [Мехмед-па ши Бушатлији].

Од сва ке на хи је, као мје ра пре до стро жно сти, узе ти су чвр сти та-о ци ка ко би се обез бе ди ло по вје ре ње и са ку пља ње при хо да. За тим су та о ци пре да ти ре че ном бе глер бе гу,23 ска дар ском му те са ри фу, ко ме је на-ре ђе но да та о ци бо ра ве у Ска дру.

У врије ме ка да је скло пљен овај спо ра зум, на ше ри јат ски меџ лис, одр жан у при су ству по ме ну тог бе глер бе га, сти гли су та о ци и пред став-ни ци за са ку пља ње џи зи је од обич не ха рач лиј ске ра је Ка тун ске и Ри јеч-ке на хи је, ко ја та ко ђе спа да у Цр ну Го ру а не пот па да под кан це ла ри је твр ђа ва Спуж и Оно гошт.

Ра ни је, у вре ме по кој ног Ну ман-па ше Ћу при ли ћа, на цр но гор ске на хи је је раз ре за но 1.000 ха рач ких ли сто ва по нај ни жој по ре ској сто пи. За тим је, у врије ме уби је ног Ха џи Мех мед-па ше до шло до по ве ћа ња од де сет ли сто ва што чи ни 1.010 ха рач ких ли сто ва. Са да је, ра чу на ју-ћи од по чет ка [11]82. го ди не до да то још 490 ли сто ва, та ко да је на ра ју по ме ну те двије на хи је раз ре за но 1.500 ха рач ких ли сто ва по нај ни жој по ре ској сто пи. Пре ма ста ром на чи ну по дје ле при хва ће но је да од 1.500 ли сто ва три дије ла пред ста вља 900 ли сто ва што от па да на ра ју Ка тун ске на хи је, а два дије ла од 600 ли сто ва на ра ју Ри јеч ке на хи је. До го во ре но је да се тра же ни из нос сва ке го ди не ис пла ћу је ска дар ским ску пља чи ма џи зи је.

По што за ку пље ни ...........(?) и џи зи ја по ме ну тог сан џа ка при па да-ју го ре на ве де ном бе глер бе гу, [представници Ка тун ске и Ри јеч ке нахије] оба ве за ли су се да као и прије, сва ке го ди не пре да ју и пла ћа ју из нос џи зи је од тих на хи ја, ко ји је, као оџа клук, на мије њ ен пла та ма јер лиј ске по са де твр ђа ве Дер вен та у Бо сан ском еја ле ту.

Ка да је од ста нов ни ка ре че не двије на хи је за тра жен из нос џи зи је ко ји ду гу ју за осам го ди на, и то пре ма ста ром ра чу ну од 1010 ли сто ва, као и да се са чи ни по пис је ма ца, они су за мо ли ли опрост јер не ма ју сна ге да при пре ме и пла те цје ло куп ну сво ту. Из са жа ље ња пре ма њихо вом ста-њу за не ма ре на су тро го ди шња ду го ва ња џи зи је, док су се они оба ве за ли и га ран то ва ли да ће пре о ста лих пет го ди на, ко је се по тра жу ју у из но су од 5.050 ли сто ва по нај ни жој ха рач кој сто пи, ис пла ти ти до кра ја ис те ка два мје се ца. По ред то га, ре че ни ве зир је, ра ди ску пља ња при хо да до кра-ја на ве де ног ро ка, по ста вио за му ба ши ра Ибра хи ма, бу љук ба шу ка пи џи-ја, не ка му се сла ва уве ћа, а за на зи ра Осман-па шу Под го ри ча ни на.

Пред став ни ци и та о ци ра је из на хи ја: Црм ни ца, Ље шка, Пје шив-ци и Ко ман, као и на хи ја Бје ло па вли ћи, Ку чи и Пи пе ри тре ба да, без 23 Мехмед-паша Бушатлија био је санџакбег Скадарског санџака и уживалац прихода

исте провинције – мутесариф, обављајући те службе у рангу беглербега.


из го ва ра ња, као и пре, пла ћа ју ха рач на зе мљу и раз ре за ну џи зи ју и то у ко рист по сад ни ка твр ђа ве Оно гошт, ко ја од дав ни на спа да у Цр ну Го ру, а при па да кан це ла ри ји Спу жа, с об зи ром на то да се [ови приходи], во де као њихов оџа клук у за мје ну за пла те.

Као што је го ре на ве де но, пут ни ци ма ко ји пу ту ју њихо вим кра јем, као и дру гим љу ди ма и ра ји, не смије да се на но си ни ка ква ште та. И оста ли ре че ни усло ви спо ра зу ма тре ба да се стал но по шту ју, а ра ди по-што ва ња усло ва по ме ну тог по рет ка [представници раје] су се оба ве за ли и за вје то ва ли да да ју 20.000 гро ша за аге и људ ство твр ђа ва Под го ри ца, Спуж и Жа бљак.

О све му ово ме су ска дар ски на иб, ме вла на Дер виш Али и под го-рич ки на иб, ме вла на Ах мед, не ка им се уве ћа на ук, сва ки за се бе по сла-ли на Уз ви ше ну Пор ту по пет ше ри јат ских ху џе та за пе ча ће них и овје-ре них њихо вим пе ча ти ма и пот пи си ма, и по два при мјер ка пот пи сом овје ре них деф те ра са име ни ма је ма ца и та о ца, што је на опи са ни на чин за ве де но на мје сту24 и опи са но у за пе ча ће ној ка и ми ко ја је по сла та ре-че ном ве зи ру.

Мо је цар ство је та ко ђе при ми ло к зна њу пред став ку у ко јој су при пад ни ци ва ше (ве зи ро ве) пра тње, пле ме ни ти бе глер бе го ви и оста-ли за по вјед ни ци ислам ске вој ске, аге и за би ти, об ја сни ли сво је ста ње и рас по ло же ње и та ко на ви дје ло из није ли ва ше хва ле вријед не слу жбе и за хвал но сти до стој на дје ла ко ја одо бра ва и ко ји ма се ди ви и ра ду је мо ја цар ска ми сао.

Осим што си од мог цар ства за слу жио оби ла те и из да шне ча сне мо ли тве, те би ко ји си по ме ну ти ве зир упу ће не су, по сред ством Ха са на, бив шег дру гог ми ра хо ра, не ка му је трај на ве ли чи на, уз ви ше не за по-вје сти ко је је из дао цар ски Ди ван. За тим су у деф те ре Глав ног ра чу но-вод ства и Ра чу но вод ства џи зи је упи са ни и за ве де ни пот пи сом овје ре ни спи ско ви име на та ла ца и је ма ца од ра је из по ме ну тих на хи ја и ше ри јат-ски ху џе ти са усло ви ма по ме ну тог спо ра зу ма и од ред ба ма о џи зи ји, ко ји су по том смје ште ни у мо ју цар ску бла гај ну.

По сле то га из да та је и по сла та мо ја дру га уз ви ше на за по вијест ко-ја се обра ћа по ме ну том ве зи ру и дру ги ма ко ји ма тре ба, ра ди спро во ђе ња ре че них усло ва и из бје га ва ња и скла њ а ња од су прот них по сту па ка. Сто-га је, ра ди оба вје шта ва ња о си ту а ци ји, и те би из да та ова ви со ко слав на за по вијест и по сла та ре че ном за по вед ни ку. Ка да [заповијест] стиг не и ка да ста ње бу де по зна то, по треб но је да се, на опи са ни на чин, и пре ма усло ви ма спо ра зу ма и за кле тве ко ји су на ве де ни у са др жи ни ше ри јат-24 Мисли се да је пријем тих докумената регистрован у канцеларији Главног рачуновод-

ства (Başmuhasebe), која је, иначе, издала ову заповијест босанском валији Силахдар Мехмед-паши.


ских ху џе та упи са них у деф те ре цар ске бла гај не, ка пе та ни, аге, за би ти и људ ство Бо сан ског еја ле та, као и оста ли, стал но при др жа ва ју пра ви ла и на ве де них усло ва по рет ка и да се бри ну и ста ра ју да их из вр ша ва ју и спро во де. Ова ча сна за по вијест [тр еба] да бу де про чи та на на бо сан ском Ди ва ну и у оста лим суд ни ца ма, и за ве де на у си џи ле. Сви тре ба не пре-ста но да ула жу труд и сна гу у ци љу њеног спро во ђе ња и из вр ша ва ња хва ле вред ног дје ла, ра ди че га је и об ја вљен мој ви со ко слав ни фер ман.

На 16-и дан Џумаде друге 1182. године. (28. X 1768) Уписано у рачуноводству



YU ISSN 0021-2652

Борис ВУКИЋЕВИЋ*

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПАПСКОГ ДИПЛОМАТСКОГ ПРЕДСТАВЉАЊА У СТРАНИМ ДРЖАВАМА ДО

ЛАТЕРАНСКОГ СПОРАЗУМА 1929. ГОДИНЕ

Дјелатностикарактеристикеинституцијенунција

Све ту сто ли цу у стра ним др жа ва ма пред ста вља ју пап ски ди пло-мат ски пред став ни ци – нун ци ји. Из раз нун ци је из ве ден је из ла тин ске ри је чи nun ti us што зна чи гла сник. Ка сни је ће ова ри јеч оста ти на зив за пап ске ам ба са до ре да би их раз ли ко ва ли од оста лих ди пло мат ских пред-став ни ка, на ро чи то кад се узме у об зир да су они сма тра ни гла сни ци ма, но си о ци ма хри шћан ских ду хов них ври јед но сти. Ду га исто риј ска прак-са од ре ди ла је дје лат ност нун ци ја. Уоп ште но ре че но, нун ци ји оба вља ју дви је вр сте по сло ва: са јед не стра не, они су па пи ни ам ба са до ри у др жа ви на мје ште ња, и у то ме су по мно го че му на лик дру гим ам ба са до ри ма, а са дру ге стра не они су пред став ни ци Ри мо ка то лич ке цр кве у да тој др жа ви. С тим у ве зи, у њихо ве по сло ве спа да оба вје шта ва ње ва ти кан ске ад ми-ни стра ци је, од но сно сла ње Др жав ном се кре та ри ја ту из вје шта ја о ста-њу цр кве у зе мљи на мје ште ња, и оба вје шта ва ње о свим ва жни јим дру-штве ним пи та њ и ма ко ја се ти чу Цр кве и њене док три не (нпр. абор тус, еута на зи ја, исто пол ни бра ко ви, etc). Нун ци је та ко ђе по ма же би ску пи ма дје ло ва њ ем и са вје ти ма, одр жа ва бли ске ве зе са би скуп ском кон фе рен-ци јом да те зе мље, пред ла же кан ди да те за име но ва ња и при пре ма про це-ду ру за уна пре ђе ња би ску па и про мо ви ше до бре од но се из ме ђу цр кве и др жа ве кроз са ра дњу са др жав ним и ло кал ним вла сти ма. Нун ци је има на ро чи то зна чај ну уло гу у при пре ма њу спо ра зу ма и уго во ра (по себ но су зна чај ни кон кор да ти) ка ко би ла те рал них, та ко и мул ти ла те рал них (ових по сље дњ их, на рав но, по себ но ако се ра ди о ди пло мат ским пред став ни-ци ма Све те сто ли це при не кој ме ђу на род ној ор га ни за ци ји).* Аутор је асистент на Факултету политичких наука у Подгорици.


Ста тус нун ци ја од ре ђу је не са мо ка нон ско, већ и ме ђу на род но пра во. Та ко пап ски ам ба са дор ужи ва пра ва као и оста ли ам ба са до ри. На при мјер - ре зи ден ци ја пап ског нун ци ја има ста тус екс тра те ри то ри-јал но сти, што је по твр ђе но за ври је ме аме рич ке ин тер вен ци је у Па на-ми ка да се сврг ну ти ге не рал Ма ну ел Но ри е га скло нио, уз са гла сност нун ци ја Се ба сти ја на Ла брое, у ре зи ден ци ју нун ци ја у Па на ма Си ти ју, и та ко по стао не до сту пан па нам ским и аме рич ким вла сти ма.1

Нун ци је је уви јек исто вре ме но и ти ту лар ни над би скуп. Ти ту лар-ни над би скуп је над би скуп Ка то лич ке цр кве ко ји ни је за ду жен за не ку ди је це зу. Ти ту лар ни би ску пи мо гу би ти и чел ни ци ди ка сте ри ја Рим ске ку ри је, би ску пи еме ри ту си, по моћ ни би ску пи, би ску пи ко а дју то ри и дру ги, а по не кад и над би скуп ко јег је цр ква де гра ди ра ла јер ни је са-гла сна са њего вим ста во ви ма и дје ло ва њ ем. Као осо ба ко јој у опи су по сла сто ји са ра дња са ло кал ним би ску пи ма, ко ји ма је, као иза сла ник са ме Апо стол ске сто ли це над ре ђен, би ло је ло гич но да нун ци је до би је над би скуп ску ти ту лу. Са дру ге стра не, због не мо гућ но сти да он оба-вља исто вре ме но и па стор ску ду жност у сво јој ди је це зи и бу де нун ци је, нун ци ји ма су се по че ле да ва ти ти ту ле над би ску па над би ску пи ја ко је ви-ше не по сто је. На тај на чин је по стиг ну то не са мо да он бу де над би скуп, а оста не нео п те ре ћен па стор ским оба ве за ма, не го и да се та ко са чу ва ју зва ња и на зи ви не ка да шњ их ди је це за ко је се са да на ла зе на те ри то ри-ји др жа ва ко је ни је су ри мо ка то лич ке. Те ди је це зе по сто ја ле су у ра но-хри шћан ско до ба, а са да се, углав ном, на ла зе на те ри то ри ји ислам ских зе ма ља. За то је на зив за ти ту лар не би ску пе не кад био “би ску пи у не-вјер нич ким зе мља ма” (in par ti bus in fi de lum). У но ви је до ба ко ри сте се и на зи ви ди је це за ко је су не ста ле, пре ра сле или се сто пи ле у но ви је, ве ће, ди је це зе у хри шћан ским зе мља ма.2

Оби чај ко ји је ка сни је по твр дио Беч ки кон грес 1815. го ди не, а по-том и Беч ка кон вен ци ја о ди пло мат ским од но си ма 1961. је да је у ка то-лич ким (али и још не ким) зе мља ма нун ци је до а јен ди пло мат ског ко ра, од но сно има пред ност у ди пло мат ском пре се ан су у од но су на дру ге ди-пло мат ске пред став ни ке3. Ово је сва ка ко био успјех ди пло ма ти је Све те

1 Msgr. Lopez Gallo, Pedro, Papal nuncios enjoy the rights of ambassadors, The B. C. Cath-olic, the official newspaper of the Archdiocese of Vancouver, September, 11, 2006.

2 Тако је Пјер Луиђи Челата (Piero Luigi Celata), 1985. именован титуларним над би-с купом Дукље (Doclea), а потом је вршио дужност нунција на Малти, затим у Сан Марину, Словенији, Турској и Белгији, да би 2002. био именован за секретара Понти-фикалног концила за интеррелигијски дијалог и вице-префекта Комисије за ре ли ги-јске односе са муслиманима.

3 Земље ЕУ у којима су нунцији истовремено и доајени дипломатског кора су Аустрија, Белгија, Чешка, Француска, Њемачка, Мађарска, Ирска, Италија, Литванија, Лук сем-бург, Малта, Пољска, Португал, Румунија, Словачка, Словенија и Шпанија. Нун ци је

111Историјски развој папског дипломатског представљања ...

сто ли це, с об зи ром на сла бље ње њене мо ћи и ути ца ја у XIX и XX ви-је ку, а на ро чи то због чи њ е ни це да су на Беч ком кон гре су глав ну ри јеч во ди ле јед на ве ћин ски пра во слав на (Ру си ја), ан гли кан ска (Ве ли ка Бри-та ни ја) и про те стант ска зе мља (Пру ска). Пре су дан ути цај на вра ћа ње зна ча ја пап ској ди пло ма ти ји вје ро ват но је би ло у Евро пи до ми нант но кон зер ва тив но, ре ак ци о нар но осје ћа ње, на ро чи то кад се узме у об зир од нос ко ји је ре пу бли кан ска, а ка сни је На по ле о но ва Фран цу ска има ла пре ма Ри мо ка то лич кој цр кви.4 Као раз лог ове по ча сти ко ја при па да пап-ским ди пло ма та ма на во ди се чи њ е ни ца да има ју нај ду го трај ни ју не пре-ки ну ту ди пло мат ску тра ди ци ју. Но, ово пи та ње за мно ге зе мље оста је спор но. При ви ле ги ја се ина че од но си ла са мо на пра во ди пло мат ског пр вен ства, без не ког дру гог са др жа ја.5

Сје ди ште нун ци ја ту ре је, по пра ви лу, у глав ном гра ду др жа ве при ма те љи це, уз не ке из у зет ке (по пут Мал те и Ли ба на) из исто риј ских и тра ди ци о нал них раз ло га.

Нун ци ји се не по ста вља ју на од ре ђе ни вре мен ски ман дат, већ то за ви си од па пи не во ље и од окол но сти. Иако се обич но ра ди о пе ри о ду од че ти ри до се дам го ди на, мо же се де си ти да је дан нун ци је оста не у не-кој зе мљи и ви ше од де це ни је6, а исто та ко их има ко ји су би ли нун ци ји

у Хрватској такође је доајен дипломатског кора. У Бугарској, на Кипру, у Данској, Естонији, Финској, Великој Британији, Грчкој, Летонији, Холандији и Шведској третира се као и било који други амбасадор. Све земље у којима је нунције доајен су већински католичке са изузетком Румуније, док ниједна од земаља у којима нунције није доајен нема велику католичку популацију.

4 На Бечком конгресу папу је представљао државни секретар, кардинал Консалви (Con-salvi). Он се позивао на папин “религиозни квалитет”, који га ставља изнад осталих владара, и на основу тога је захтијевао да се остави на снази традиција давања првенства његовим представницима. У знатно измијењеном времену и околностима, на Бечкој конференцији УН о дипломатским односима и имунитетима, одржаној 1961. године, на којој је учествовала 81 држава, ставове Свете столице заступао је msgr. Агостино Казароли (Agostino Casaroli), подсекретар Савјета за јавне послове. Он се више није позивао на религиозна својства папе, већ је истакао да Света столица заузима посебно мјесто у међународној заједници, да се бори за поштовање највиших моралних и духовних вриједности и да је она на неки начин савјест човјечанства, па због свега тога заслужује да њени дипломатски представници и даље уживају привилегију доајенског положаја.

5 Degan, Vladimir Đuro, Međunarodno pravo, Rijeka 2006, str. 309.6 Апсолутно најдужи стаж у једном мјесту именовања међу актуелним нунцијима

има Јозеф Ковалчик (Józef Kowalczyk), папски нунције у Пољској откад је папско представништво у тој земљи унапријеђено са нивоа специјалне делегације на ниво нунцијатуре, 26. августа 1989. Ковалчик је иначе пољске националности, јер у ди пло-ма тији Свете столице не представља препреку ако је нунције поријеклом из земље именовања, будући да све папске дипломате потичу из неке друге државе, али стављају интересе и принципе Свете столице испред других. Са друге стране, могуће су и дру-ге комбинације, па је, на примјер, актуелни нунције у Алжиру родом са Тајвана. Два


у ве ћем бро ју зе ма ља, чак и на раз ли чи тим кон ти нен ти ма. Че сто ка да пре ста ну би ти нун ци ји би ва ју про мо ви са ни у кар ди нал ско зва ње.

По ред нун ци ја, чла но ви ди пло мат ске ми си је Све те сто ли це обич-но су ауди тор (ко ји има овла шће ња у суд ској вла сти, јер од лу чу је о жал-ба ма на рад би ску па), бар је дан се кре тар (за ви сно од ве ли чи не и зна ча ја нун ци ја ту ре), а че сто, по пут дру гих ам ба са да, и са вјет ни ци и ата шеи (при род но, ра ди се обич но о ата шеу за кул ту ру, или од но се са јав но шћу, јер због сво је при ро де Све та сто ли ца не мо же има ти вој ног или ата шеа за од бра ну, ни ти за при вред на пи та ња у сво јим ам ба са да ма).

Нун ци ји по пра ви лу за вр ша ва ју Пап ску цр кве ну ака де ми ју (Pon-ti fi cia Aca de mia Ec cle si a sti ca), осно ва ну 1701, нај ста ри ју ди пло мат ску ака де ми ју ко ја да нас по сто ји.7 Ака де ми ја тра је дви је го ди не за по ла зни-ке ко ји су сте кли док тор ско зва ње, а за оста ле три го ди не. Сва ки кан ди-дат за упис мо ра има ти већ сте че но зна ње из ка нон ског пра ва и још не ке обла сти. Би скуп ске кон фе рен ци је пред ла жу Све тој сто ли ци све ште ни ке за ко је про ци је не да су по год ни за вр ше ње ди пло мат ског по зи ва. Глав ни пред ме ти су: пап ска ди пло ма ти ја, ди пло мат ски стил и исто ри ја пап ске ди пло ма ти је.8 Обла сти ко је бу ду ћи нун ци ји из у ча ва ју та ко ђе об у хва та ју ме ђу на род но пра во, ме ђу на род не од но се и жи ве је зи ке. Зна чај се при-да је и њихо вом да љем мо рал ном, све ште нич ком и па сто рал ном фор-ми ра њу. Ис ти че се да је ди пло ма та Све те сто ли це по се бан, јер је он “све ште ник и свје док”.9 По зна ва ње је зи ка је на ро чи то ва жно, па се, иако је ита ли јан ски lin gua fran ca на Ака де ми ји, од пап ских ди пло ма та оче ку-је да та ко ђе го во ре фран цу ски и ен гле ски је зик. Од 101 нун ци ја ко ли-ко их тре нут но има (акре ди то ва них у 177 зе ма ља) 90 је за вр ши ло ову Ака де ми ју, а пре о ста лих је да на ест је има ло ис ку ство у Ку ри ји.10 Ме ђу свр ше ним сту ден ти ма Пон ти фи кал не екле зи јат ске ака де ми је на ла зи се и пет па па.11 Про фе сор на Ака де ми ји, а ра ни је и њен сту дент, кар ди нал

нунција у Ирској такође су имала јако дуг стаж - по 20 година, од 1929. до 1949. и од 1969. до 1989. године. Посматрачи и делегати у међународним организацијама ми је-њају се још рјеђе - тако на примјер, стални посматрач при UNESCO-у Лоренцо Франа (Mons. Lorenzo Frana), од 1975. до 2002. године, Filipazzi, Antonio G, Rappresentanze e rappresentanti pontifici dalla seconda metà del XX secolo, Città del Vaticano, 2006, p. VIII

7 Vukadinović, Radovan, Politika i diplomacija, Zagreb 2004, str. 164.8 Miščin, Danijel, Temelji diplomacije Svete Stolice, Zagreb 2006, str. 107.9 Eterović, Nikola, Pontificial Ecclesiastical Academy Celebrates 300 Years, u: L’Osservatore

Romano, Weekly Edition in English, 16 June 2004, p. 4.10 Попут msgr. Фицџералда (Michael Louis Fitzgerald), нунција у Египту, који није завр-

шио Академију, али га је за тај положај препоручило, поред искуства у Ватикану, и познавање арапског језика.

11 Папе који су завршили Понтификалну еклезијатску академију су Карло Рецонико (Carlo Rezzonico, односно Клемент XIII), Анибале дела Ђенга (Annibale della Genga, Лав XII), Ђоакино Печи (Gioacchino Pecci, Лав XIII), као и већ поменути Бенедикт


Ђа ко мо де ла Кје за (Gi a co mo del la Chi e sa), иза бран је 1914. за па пу као Бе не дикт XV. По сље дњи алум ни Ака де ми је ко ји је по стао па па је био кар ди нал Мон ти ни, ка сни ји па па Па вле VI.

Интернунцији,пронунцији,отправниципослова,апостолскиделегатиидругипапскилегати

Уоби ча је но је да јед ну зе мљу при Све тој сто ли ци пред ста вља ам-ба са дор, а за уз врат Све та сто ли ца име ну је у тој др жа ви пап ског ам-ба са до ра - нун ци ја. Ме ђу тим, спе ци фич ност Све те сто ли це и ме ђу на-род них од но са у ко ји ма она има од но се раз ли чи те при ро де са ве ли ким бро јем др жа ва, до ве ла је до то га да по ред ин сти ту ци је нун ци ја по сто је (или су исто риј ски по сто ја ли) и не ки дру ги ин сти ту ти.

Та ко Беч ка кон вен ци ја пред ви ђа да се ше фо ви ди пло мат ских ми-си ја ди је ле у три кла се, и то:

- у пр вој кла си су ам ба са до ри или нун ци ји акре ди то ва ни код ше-фо ва др жа ва,

- у дру гој кла си су по сла ни ци, ми ни стри или ин тер нун ци ји акре-ди то ва ни код ше фо ва др жа ва, а

- у тре ћој кла си су от прав ни ци по сло ва акре ди то ва ни код ми ни-стар ства ино стра них по сло ва.12

Већ из ове кла си фи ка ци је ви ди мо да се нун ци ји из јед на ча ва ју са ам ба са до ри ма, док ин тер нун ци ји спа да ју у исту кла су са опу но мо ће-ним ми ни стри ма. Ин тер нун ци је је, да кле, имао ранг опу но мо ће ног ми-ни стра.13 Ра ни је је зва ње ин тер нун ци ја ко ри шће но и за пап ске пред став-ни ке ко ји су ad in ter im вр ши ли по сло ве нун ци ја уко ли ко ду же ври је ме ни је име но ван но ви нун ци је. Ипак, нај че шће је овај тер мин ко ри шћен ка да би цр ква за сно ва ла ди пло мат ске од но се са не ком др жа вом. Обич но би ти од но си би ли за по че ти на ни жем ни воу, па би би ла осно ва на ин тер-нун ци ја ту ра, да би ка сни је, раз во јем и по бољ ша њ ем од но са она пре ра-сла у пред став ни штво пр ве ка те го ри је, нун ци ја ту ру. Ми си ја на че лу са ин тер нун ци јем обич но је има ла ма ње чла но ва (не кад са мо ин тер нун ци-је вог се кре та ра), али то ни је ну жно био слу чај. Ин тер нун ци ји су би ли име но ва ни у зе мља ма ко је су има ле раз ли чит ни во од но са са Све том сто ли цом - од Чи леа и ла ти но а ме рич ких зе ма ља до зе ма ља Бе не лук са. Цр кве но зва ње ин тер нун ци ја у Хо лан ди ји и Лук сем бур гу по пра ви лу је би ло пре лат ско, док су у Ла тин ској Аме ри ци то нај че шће би ли над би-

XV и Павле VI. http://www.vatican.va/roman_curia/pontifical_academies/acdeccles/doc-uments/pontefici-ex.htm

12 Ђорђе Лопичић, Дипломатија: зборник радова, Београд 2006, стр. 387.13 Cvrlje, Vjekoslav, Vatikanska diplomacija, Zagreb 1992, str. 39.


ску пи. Но ви За ко ник ка нон ског пра ва не по зна је ви ше ин сти тут ин тер-нун ци ја. Сви ин тер нун ци ји су од лу ком Па вла VI 1965. по ста ли про нун-ци ји. При вре ме ни вр ши лац ду жно сти ше фа пап ске ми си је је от прав ник по сло ва, као што је слу чај и са дру гим др жа ва ма.

Све та сто ли ца има и от прав ни ке по сло ва, на лик от прав ни ци ма по сло ва дру гих зе ма ља у ме ђу на род ним од но си ма. То је обич но из раз спе ци фич них од но са др жа ве при ма те љи це и Све те сто ли це. Та ко је Све та сто ли ца са ам ба са дор ског ни воа пре шла на ни во от прав ни ка по-сло ва са Ре пу бли ком Ки ном (тј. Тај ва ном), у ци љу ото пља ва ња од но са са На род ном Ре пу бли ком Ки ном.

Прак са по зна је и мо гућ ност да Све та сто ли ца име ну је ше фа де-ле га ци је за стал не рад не кон так те на ни воу вла да, ка кав је био слу чај са Пољ ском.14

Као што је ра ни је на ве де но, у мно гим, на ро чи то ве ћин ски ка то-лич ким зе мља ма, ка ко то пред ви ђа и Беч ка кон вен ци ја, нун ци је је и до а јен ди пло мат ског ко ра. У оним зе мља ма у ко ји ма пап ском пред став-ни ку ни је при зна то до а јен ство ди пло мат ског ко ра, он је но сио ти ту лу про нун ци ја, што је прак са ко ја је у по сље дње дви је де це ни је (од 1991. го ди не) на пу ште на, те се и у тим зе мља ма они на зи ва ју нун ци ји ма. Овај по јам је ра ни је ко ри шћен у дру гом кон тек сту, па та ко Ан те Цр ни-ца ка же да “ако је нун циј име но ван сто жер ни ком пре ста је би ти нун циј. Оста не ли да ље у слу жби зо ве се про нун циј”.15 Ипак, овај из раз ни је за-др жао то зна че ње, већ је ста вљен у упо тре бу у ври је ме екс пан зи је пап-ске ди пло ма ти је, на ро чи то у зе мља ма Тре ћег сви је та у ко ји ма, због ра-зних раз ло га пап ски пред став ник ни је при знат за до а је на ди пло мат ског ко ра. Из тих раз ло га Све та сто ли ца у тим зе мља ма ни је по ста вља ла пред став ни ке ран га ви шег од ин тер нун ци ја. На кон Кон ци ла, ме ђу тим, Све та сто ли ца уво ди по јам про нун ци ја, та ко да су њена пред став ни-штва у тим зе мља ма би ла нун ци ја ту ре, да кле пред став ни штва пр вог ре да, али се пред став ни ци зо ву про нун ци ји. Та је прак са пр во при ми је-њ е на у Па ки ста ну, Егип ту, Ке ни ји, Фин ској, Ин до не зи ји, Зам би ји, Си-ри ји и Ли бе ри ји 1966. го ди не.16 То је био слу чај и са Со ци ја ли стич ком Фе де ра тив ном Ре пу бли ком Ју го сла ви јом ка да су са њом раз ми је њ е ни ди пло мат ски пред став ни ци 1970. го ди не. (Ју го сла ви ја је ина че би ла је-ди на зе мља ко ја је на Беч кој кон фе рен ци ји 1961. гла са ла про тив ста ва

14 Ibid.15 O. Ante Crnica, Priručnik kanonskog prava katoličke Crkve, Zagreb 1945, стр. XIX+442,

према: Предраг Илић, Установа про-нунција у дипломатском праву, у: Дипломатија, зборник радова, стр. 347.

16 Илић, Предраг, Установа про-нунција у дипломатском праву, у: Дипломатија, зборник радова, стр. 348.


3. чла на 16. Кон вен ци је, ко ји је да вао пра во нун ци ји ма да бу ду до а је ни без об зи ра на да тум по чет ка ми си је).

У су шти ни, про нун ци ји су се раз ли ко ва ли од нун ци ја једино по ти ту ли, што је био са мо фор мал ни пут да Све та сто ли ца на пра ви раз-ли ку из ме ђу оних др жа ва ко је њеној ди пло ма ти ји да ју фор мал ну пред-ност у од но су на оста ле и оних др жа ва ко је то не чи не. Као и нун ци ји, и про нун ци ји су има ли дво стру ку фун ци ју, цр кве ну и др жав ну, за у зи ма ли су исте по зи ци је у цр кве ној хи је рар хи ји као и њихо ве ко ле ге ко је су но-си ле ти ту лу нун ци ја, а та ко ђе су ужи ва ли све ди пло мат ске по вла сти це и иму ни те те као и оста ли ам ба са до ри. Ина че, про нун ци је је, по пра-ви ли ма ко ја ва же за све ам ба са до ре (да кле, по да ту му при је ма), мо гао по ста ти до а јен ди пло мат ског ко ра, но и та да би остао про нун ци је, јер њего во пр вен ство не би про из и шло из узро ка ко је цр ква тра жи. За ни-мљи во је да се пр вен ство ме ђу пред став ни ци ма стра них др жа ва при Све тој сто ли ци од ре ђу је упра во на на чин ко јем се она про ти ви ла кад је ри јеч о њеним ди пло ма та ма. У слу ча ју пре ла ска у зе мљу ко ја да је пап-ском пред став ни ку пр вен ство, њего ва ти ту ла би од мах по ста ла нун ци је, без дру гих раз ли ка у при ви ле ги ја ма и хи је ра хи ји цр кве. Пап ско пред-став ни штво се на зи ва ло нун ци ја ту ра, без об зи ра ра ди ли се о сје ди шту нун ци ја или про нун ци ја.

Апо стол ска де ле га ци ја пред ста вља пап ско пред став ни штво ко је ни је ди пло мат ског ка рак те ра. Њего ва уло га је пр вен стве но вр ше ње ду-хов не функ ци је у ве зи са по ло жа јем и дје ло ва њ ем Цр кве у тој зе мљи. По ред ду хов не функ ци је, код ло кал не цр кве, апо стол ски де ле га ти мо гу има ти и функ ци ју вла ди ног иза сла ни ка, и би ти, пре ма до го во ру из ме ђу вла да, увр ште ни у ди пло мат ски кор.17 Апо стол ске де ле га ци је, исто риј-ски гле да но, нај че шће су пред ста вља ле “проб ни ба лон”, ко ји би ка сни је до вео до отва ра ња ин тер нун ци ја ту ре или нун ци ја ту ре, са раз во јем од но-са са том др жа вом, или пак до пот пу ног пре ки да, и уки да ња де ле га ци је. Апо стол ски де ле гат има исти цр кве ни ранг као и нун ци је. По ред апо-стол ских де ле га та, исто ри ја пап ске ди пло ма ти је по зна је и дру ге ви до ве пап ских ле га та (од лат. le go, le ga re, што зна чи по сла ти). Пап ски ле га ти сла ти су у име па пе ad hoc на не ки кон цил или са бор, да пред ста вља ју па пу, или пак у не ку зе мљу да чу ва ју је дин ство вје ре и цр кве ну ди сци-пли ну. Нај ста ри ји та кви при мје ри су ра ни је по ме ну ти пап ски ле гат на Ни кеј ском са бо ру 325. го ди не, кон ци лу у Сар ди ки (да на шњ ој Со фи ји), 342/343, или иза сла ни ци па пе Зо си ме I ко ји су 418. по сла ти у Афри-ку да ри је ше не ка цр кве на пи та ња. Упра во ова кви ле га ти пре ра шће у апо кри зи ја ре, ко ји су три ви је ка за сту па ли ин те ре се па пе, рје ша ва ли

17 Cvrlje, op.cit., str. 39.


цр кве не про бле ме, и бо ри ли се про тив је ре си, а са стал ним сје ди штем на ви зан тиј ском дво ру. Раз ли ка ко ју смо ра ни је по ме ну ли ипак је по-сто ја ла, бу ду ћи да су апо кри зи ја ри дје ло ва ли и по ли тич ки, и да су они би ли стал ни пред став ни ци.

Оста ле вр сте пап ских ле га та би ле су:- le ga ti na ti, ле га ти чи сто цр кве не при ро де, ко ји су про из а шли из

апо стол ских ви ка ра, на ста лих кра јем IV ви је ка. Ова уста но ва је на ста-ла да би се очу ва ла ди сци пли на цр кве. Пр ви апо стол ски ви кар био је име но ван у Со лу ну. Ка сни је су ле га ти на ти по сто ја ли и у мно гим дру-гим цр кве ним сје ди шти ма, у Фран цу ској, Њемач кој, Ита ли ји, и дру гдје. По ста вља њ ем не ког пре ла та на не ко цр кве но сје ди ште он је ip so fac to по ста јао и пап ски ле гат, оту да име le ga tus na tus (“ро ђе ни ле гат”, од-но сно ле гат по стан ком). Они су има ли ве ћа овла шће ња, но ис кљу чи во цр кве не при ро де - по сје ћи ва ли су и пра ти ли рад ди јеце за у уну тра шњ о-сти, од лу чи ва ли о име но ва њу би ску па, по све ћи ва њу у зва ње, и слич но. Њихо ве овла сти вре ме ном су, ме ђу тим, знат но сма њ е не, те је овај ин-сти тут de fac to пре стао да по сто ји у XI сто ље ћу. До да нас су, ме ђу тим, оста ле не ке фор мал не по ча сти ко је ву ку ко ри је не из тог до ба: та ко на при мјер салц бур шки над би скуп има пра во да но си кар ди нал ски пур-пур, чак и у са мом Ри му.

- le ga ti mis si, ко ји се ја вља ју от при ли ке у ври је ме ка да le ga ti na ti пре ста ју да по сто је. По што ин сти тут le ga tus na tus по ка зу је сла бо сти, бу ду ћи да ле га ти на ти ге не рал но ни је су по ка за ли до вољ но во ље и ан-га жма на да ри је ше про бле ме у мје сти ма гдје су би ли по ста вље ни, па су и са ми зна ли по ка зи ва ти не мар но и не при мје ре но по на ша ње, па па од лу чу је сла ти по себ не, спе ци јал не иза сла ни ке, сла те у од ре ђе ну ми си-ју са кон крет ним ци ље ви ма. Ка сни је је на зив le ga tus mis sus (што зна чи “по сла ти ле гат”) ко ри шћен за све по себ не иза сла ни ке, као што су па пи-ни иза сла ни ци на не кој це ре мо ни ји, ре ци мо кра љев ском вјен ча њу, или кр ште њу, цар ској по сје ти, и слич но. Из ин сти ту ци је le ga tus mis sus у до-број мје ри и ин сти тут нун ци ја ву че по ри је кло. На зив је ко ри шћен и за ли ца од ре ђе на да упра вља ју од ре ђе ном про вин ци јом не ка да шње Пап-ске др жа ве, нпр. Ур би ном или Бо ло њ ом. Иако су и они би ли ду хов ни ве ли ко до стој ни ци, ипак се ра ди ло о, у ве ли кој мје ри, ад ми ни стра тив ној функ ци ји. За њих је ко ри шћен и на зив ge ne ra les in pro vin cia le ga ti;

- le ga ti a la te re или le ga ti de la te re (на ла тин ском “од стра не”, што зна чи од стра не па пе, на гла ша ва ју ћи бли скост са па пом, јер се ра ди ло о кар ди на ли ма ко ји су слу жи ли у не по сред ној бли зи ни па пе. Ан те Цр ни-ца, на при мјер, пре во ди их као по боч ни кар ди на ли, а Да ни јел Ми шчин иза сла ник по боч ник), је су ле га ти нај ви шег ран га ко ји пред ста вља ју па-пу као њего ви лич ни иза сла ни ци, његов al ter ego. То су уви јек кар ди-


на ли, по сла ти у ми си је од ве ли ке ва жно сти, као што је био слу чај са кар ди на лом Ка пра ром (Gi o van ni Bat ti sta Ca pra ra) ко ји је пре го ва рао у па пи но име при је кон кор да та са Фран цу ском из 1801. Хи је рар хиј ски, ис пред свих ле га та би ли су le ga ti a la te re, по том le ga ti mis si, па le ga ti na-ti. Ле га ти а ла те ре по сто је и да нас, а по ред њих, као иза сла ни ци на све-ча ним сла вљи ма и скуп шти на ма иза сла ни ци мо гу би ти и из ван ред ни по сла ни ци, ко ји ма је тач но од ре ђен за да так ко ји тре ба да оба ве (ре ци мо на све ча ној пред сјед нич кој ина у гу ра ци ји).

Ко нач но, сре дњ о вје ков на ле гат ска прак са по зна ва ла је и ин сти тут де ле ги ра них су ди ја, iudi ces de le ga ti, ко ји су ис пи ти ва ли и пре су ђи ва ли спо ро ве на те ре ну.18 Они су у све му, сем у по гле ду слу ча ја ко ји им је био по вје рен, би ли пот чи њ е ни оста лим ле га ти ма, и ни је су има ли по ли тич-ких или ди пло мат ских овла сти.

Би ти пап ски ле гат би ла је ве ли ка част за цр кве не ве ли ко до стој-ни ке, та ко да, од на стан ка ле га та до кра ја XII ви је ка са мо че тво ри ца од 18 па па ни је су би ли у не кој ле гат ској ми си ји.19 У јед ну ми си ју обич но би ишао је дан ле гат, а по не кад два или три, при че му би, нај че шће, сви има ли исти ранг. Сва ка цр ква или са мо стан (сем не ких ко ји су би ли при ви ле ги ја ма из у зе ти) би ли су ду жни пру жи ти ко нак пап ском ле га ту, и сно си ти тро шко ве њего вог бо рав ка. На кра ју ми си је ле гат би па пи под-но сио из вје штај о њеним ре зул та ти ма.

Пре ма 367. чла ну За ко ни ка ка нон ског пра ва из 1983. ду жност апо стол ског ле га та не пре ста је ка да је Апо стол ска сто ли ца упра жњ е на, тј. ка да је se de va cans, већ са мо уко ли ко је његов ман дат ис те као, ка да је ин фор ми сан о опо зи ву, или је па па при хва тио њего ву остав ку.

Не по сто је кон зу лар на пред став ни штва Све те сто ли це, што је и при род но с об зи ром на њену при ро ду и при ро ду кон зу лар них од но са.

Настанакиразвојпапскихизасланставаипредставништава

За ди пло ма ти ју се обич но ка же да по сто ји от кад по сто је и са ме др жа ве. И он да ка да ни је су по сто ја ле др жа ве у мо дер ном сми слу ри је чи ја ви ла се нео п ход ност са ра дње и оства ри ва ња ме ђу соб них кон та ка та ко-ји ни је су стал но (ма да у то до ба нај че шће је су би ли) ра то ви и су ко би ра-ди осва ја ња пли је на, ро бља и те ри то ри ја. У ста рој Ин ди ји, у Ма ну о вом за ко ни ку, а и у зна ме ни том епу Ма хаб ха ра та има спо ме на иза слан ста ва и пре го ва ра ња20. Ови об ли ци кон та ка та на ро чи то ће се раз ви ја ти у ста-18 Majnarić, Ivan, Ruka i oko gospodina pape - papinski legati u drugoj polovini XII. stoljeća,

u: Croatica Cristiana Periodica, br. 57, Zagreb 2006, str. 40.19 Ibid, стр. 36.20 Тако према “Махабхарати”, краљ који би убио посланика, заједно са својим министрима


рој Грч кој, гдје је на стао ин сти тут прок се на, иза сла ни ка, што је и би ло при род но, бу ду ћи да је у Грч кој та да, на не ве ли кој те ри то ри ји по сто-јао ве ли ки број др жа ви ца - по ли са. Сво је спе ци фич но сти тој пр во бит-ној ди пло мат ској прак си да ће ка сни је Рим и Ви зан ти ја. Ипак, ни јед на од ових зе ма ља ни је по зна ва ла стал но ди пло мат ско пред став ни штво. Иако се обич но сма тра да је де ле га ци ја ми лан ског вој во де Сфор це у Фи рен ци 1455. би ла пр во стал но ди пло мат ско пред став ни штво, по сто је ми шље-ња, ко ја ни је су пот пу но без осно ва, да су пр ви стал ни ди пло мат ски пред-став ни ци по сто ја ли и мно го ра ни је, и да су то би ли пред став ни ци па пе.

Па пи, на и ме, при па да пра во сла ња сво јих иза сла ни ка ка ко пре ма дру гим цр ква ма у раз ли чи тим кра је ви ма, та ко и пре ма дру гим др жа ва-ма и вла сти ма. То пра во не про из ла зи са мо из ка нон ских за ко на, већ и из са ме њего ве уло ге. Још у сре дњ ем ви је ку по сто ја ле су дви је вр сте па-пи них иза сла ни ка. Апо кри зи ја ри су би ли иза сла ни ци рим ског би ску па на дво ру ви зан тиј ског ца ра, а ре спон са лес су би ли пред став ни ци Све-тог оца на цр кве ним са бо ри ма (та ко се, ка да се го во ри да је нај ста ри ја ди пло мат ска слу жба на сви је ту пап ска ди пло ма ти ја, обич но ис ти че да је већ на са бо ри ма по чет ком IV ви је ка - нај че шће се на во ди Ни кеј ски са бор 325. го ди не - па па имао сво га иза сла ни ка).21 Из ово га про ис ти че да је уло га пр вих би ла у ве ли кој мје ри ди пло мат ска (због че га и по сто је ми шље ња да су то, у ства ри, би ли пр ви ди пло мат ски пред став ни ци у исто ри ји), док су дру ги, ипак, пр вен стве но имали ре ли гиј ску функ ци-ју. Не мо же се од ре ди ти тач но ври је ме кад су се ја ви ли стал ни па пи ни пред став ни ци у Кон стан ти но по љу. Че сто се као пр ви пап ски пред став-ник на во ди Ју ли јан, ко ји је био чо вјек од по вје ре ња па пе Све тог Ла ва (440 - 461). При је то га, Ју ли јан, над би скуп Ко са, био је пред став ник па-пе на са бо ру у Кал це до ну, на кон че га је остао у Кон стан ти но по љу ра ди при мје не од лу ка са бо ра. Па па му је дао два акре ди тив на пи сма - јед но за ло кал ну цр кве ну хи је рар хи ју, од но сно па три јар ха Мар ци о на, а дру го за Те о до си ја, ца ра Ис точ ног рим ског цар ства. Два акре ди тив на пи сма ука зу ју да је већ та да по сто ја ла ду ал на при ро да пап ског по сла ни ка, што ће се одр жа ти до да нас. Сва ка ко, њего во дје ло ва ње ни је би ло мно го на-лик дје ло ва њу ка сни јих и да на шњ их пап ских пред став ни ка, но ипак се мо же по ву ћи вер ти ка ла све до то га до ба. Ме ђу пр ви ма се че сто на во ди и па па Гр гур Ве ли ки, ко ји је, при је не го што је по стао па па 590. го ди не ви ше го ди на био у пап ској слу жби као иза сла ник па пе код ви зан тиј ског ца ра. Он је на то мје сто иза бран јер је као пре фект гра да Ри ма ра ни је у

ишао би у пакао. Јанковић, Бранимир М, Порекло и развитак дипломатије, у: Ло пи-чић, Ђорђије, Дипломатија: зборник радова, Београд 2006.

21 Bozanić, Josip, Proslov kardinala Josipa Bozanića, kardinala zagrebačkog, u: Miš čin, Danijel, Temelji diplomacije Svete Stolice, str. 12 - 13.


сво јој ка ри је ри имао ве ли ко ис ку ство у рје ша ва њу дру штве них пи та ња и ме ђу људ ских од но са.22

Бог дан Кри зман на во ди да стал ни па пи ни пред став ни ци по сто је у Ви зан ти ји од V сто ље ћа. То су би ли пред став ни ци ко је су упу ћи ва ли па три јар си глав них цр ка ва у Ца ри град, као и је дан дру го ме ме ђу соб но. На кон што сви они, сем ца ри град ског па три јар ха, гу бе на зна ча ју, апо-кри зи ја ри по ста ју пап ски пред став ни ци на цар ском дво ру, што оста ју до ши зме, рас цје па цр кве на ри мо ка то лич ку и пра во слав ну, што се до-го ди ло 1054. го ди не. Кри зман ме ђу тим не ги ра (а то је рас про стра њ е но ми шље ње и код дру гих исто ри ча ра ди пло ма ти је), да са њима по чи ње раз до бље стал них ди пло мат ских пред став ни шта ва у исто ри ји ди пло ма-ти је, јер твр ди да су они би ли цр кве ни пред став ни ци, и ни је су има ли акре ди та ци је ди пло мат ских пред став ни ка.23

Ипак, апо кри зи ја ри су има ли, по ред цр кве них, и по ли тич ке за дат-ке. Они су дје ло ва ли и као па пи ни по ли тич ки по сма тра чи ко ји су има ли за да так да оба вје шта ва ју па пу о по ли тич кој си ту а ци ји у Ви зан ти ји. Они су има ли и по себ не по вла сти це, ме ђу ко ји ма је на ро чи то зна чај но би ло пра во да ди рект но оп ште са ца рем. О зна ча ју ове ти ту ле го во ри и чи њ е-ни ца да је ви ше апо кри зи ја ра ка сни је иза бра но за па пу.

Не за ви сно од то га да ли су у фор мал ном сми слу они мо гли би-ти сма тра ни пред став ни ци ма јед не стра не зе мље, а не пред став ни ци ма Цр кве, као и ко ли ко су њихо ви по сло ви упо ре ди ви са по сло ви ма ко је ће не ко ли ко вје ко ва ка сни је оба вља ти пред став ни ци Ве не ци је (“мај ке ди-пло ма ти је”), Фи рен це, Ђе но ве, и дру гих др жа ва, не по бит на је чи њ е ни-ца да су они би ли пред став ни ци јед ног су бјек та у ме ђу на род ним од но-си ма, Све те сто ли це, и па пе лич но, а он је ипак био и свје тов ни вла дар (од VI II ви је ка) јед не др жа ве, пап ске. Сто га се, ка да се го во ри о исто риј-ском раз во ју ди пло ма ти је и ди пло мат ске прак се, ни ка ко не сми је за о би-ћи ни ова по ја ва, ко ја је, без об зи ра на фор ме, ипак би ла вје сник оно га што ће, у би ти, ди пло мат ско пред став ни штво би ти кроз низ на ред них сто ље ћа, а то је - пред ста вља ње свог вла да ра на дво ру вла да ра дру ге др-жа ве. Пап ска ди пло ма ти ја ће сто ље ћи ма би ти при мјер мно гим за пад но-е вроп ским дво ро ви ма и на њих вр ши ти сна жан ути цај.24 Ка сни је, то ком ка сног сре дњ ег ви је ка, па пе ће у стра не зе мље сла ти сво је иза сла ни ке, на зва не ле га ти, но ни они не ће би ти стал ни пред став ни ци, и има ће да 22 Sodano, Angelo, The Holy See’s Presence in International Affairs, Setton Hall Journal of

Diplomacy and International Relations, Winter/Spring 2001,p. 8923 Кризман, Богдан, Хисторијски развитак дипломације, у: Лопичић, Ђорђије, Дипло-

ма тија: зборник радова, Београд 2006, стр. 53 - 54.24 Јанковић, Бранимир, М, op. cit. стр. 29. Старији аутори, међутим, пишући о историји

дипломатије, када говоре о раној папској дипломатији често су контрадикторни и не-ја сни. Тако нпр. Јанковић за апокризијаре користи термин “апроксимарије”.


из вр ше тач но од ре ђе не за дат ке. Ин сти ту ци ја апо кри зи ја ра пре ста ла је да по сто ји у VI II ви је ку, ка да је па па по ву као свог иза сла ни ка у је ку су ко ба из ме ђу ико но фи ла и ико но бо ра ца у Ви зан ти ји. За ври је ме па пе Ла ва III (795-816) на крат ко је ова прак са об но вље на, али не ви ше на ви-зан тиј ском не го на фра нач ком цар ском дво ру, но про бле ми и ци је па ње у ко је ово цар ство ула зи на кон смр ти Кар ла Ве ли ког спри је чи ли су да љи раз вој ове ин сти ту ци је и не ста ла је по тре ба за њом.

Прем да у сре дњ ем ви је ку још ни је су по сто ја ли стал ни пап ски пред став ни ци, ипак је ври јед но по ме на, а о то ме ће би ти го во ра и не-што ка сни је, да су по сто ја ле раз ли чи те вр сте пап ских ле га та. Ко ли ко су да ле ко до пи ра ли пап ски кон так ти по ка зу ју и не та ко ри јет ке ми си је чак и у да ле ке азиј ске зе мље. Та ко је па па Ино ћен ти је IV 1245. по слао Ђо ва ни ја да Пи ан дел Кар пи не (Gi o van ni da Pi an del Car pi ne) у ми си ју код мон гол ског ка на (из ме ђу оста лог, Мон го ли су сма тра ни за мо гу ћег са ве зни ка у ра ту са му сли ма ни ма). Исто та ко, као од го вор на ми си ју ки не ског ца ра у Ави њ о ну, па па Јо ван XXII је по слао, са по кло ни ма, ми-си ју ко ју је пред во дио Ђо ва ни де Ма ри њ о ли (Gi o van ni de Ma rig nol li) у Пе кинг 1338. го ди не. Сли је ди ли су и дру ги кон так ти, али још уви јек не и по нов но осни ва ње стал них пред став ни шта ва.

Ни ти тер мин нун ци је, ни ти њего ва дје лат ност и функ ци је ни је су на ста ли не ким од ре ђе ним ак том или од лу ком, већ су плод исто риј ских окол но сти и ди пло мат ске прак се. Тер мин нун ци је ко ри сти се у XIV ви-је ку (nun tii apo sto li ci) за ску пља че по ре за за па пу и његов двор, али и за од ре ђе не љу де од по вје ре ња ко ји су за па пу вр ши ли од ре ђе не ми си је на стра ни. На до ла же њ ем ре фор ма ци је, њихов се број по ве ћао, и ја ви ла се по тре ба за стал ним пред став ни штви ма, што ће се пр ви пут ко нач но до го ди ти у Ве не ци ји 1500. го ди не (гдје је па па Алек сан дар VI по ста-вио Ан ђе ла Ле о ни ни ја (An ge lo Le o ni ni), а по том је усли је ди ло и ус по-ста вља ње нун ци ја ту ра у Шпа ни ји, Пор ту га лу, Фран цу ској, На пу љу и Ве ли кој Бри та ни ји. Раз ло зи за ус по ста вља ње стал них ди пло мат ских пред став ни шта ва баш у овом пе ри о ду би ли су, по ред чи њ е ни це да упра-во кра јем XV ви је ка на ста ју стал на пред став ни штва и дру гих зе ма ља, по себ но ита ли јан ских, и же ља да се оја ча па пин ути цај на стра ни, због угро же но сти Пап ске др жа ве од стра не дру гих ита ли јан ских др жа ва, а ка то лич ког сви је та уоп ште од стра не на до ла зе ће осман ске си ле ко ја се бли жи ла свом вр хун цу. Мно ги пап ски ди пло мат ски пред став ни ци шти-ти ли су та да ин те ре се па пе као ло кал ног вла да ра и њего ве по ро ди це, бу ду ћи да су па пе у то ври је ме би ле би ра не из моћ них вла дар ских по-ро ди ца (по пут Бор џи ја, Ме ди чи, де ла Ро ве ре). Ка сни је ће па пе Па вле III и Гр гур XIII учвр сти ти ре ли гиј ску ди мен зи ју нун ци је вог по зи ва и ис ти сну ти из слу жбе до та да по сто је ће нун ци је - ла и ке.


Ка сни је су спољ ни до га ђа ји, пр вен стве но ре фор ма циј ски по крет ко ји се ши рио Евро пом (и као по сље ди ца то га, та лас кон тра ре фор ма ци је ко ји је по кре ну ла Ка то лич ка цр ква, али и не ки европ ски вла да ри), као и про мје не у уну тра шњ ој ор га ни за ци ји (чи њ е ни ца да је 1537. па па Па вле III пре нио ду жност оба вља ња пап ске ко ре спон ден ци је са свог лич ног се-кре та ра на кар ди на ла Але сан дра Фар не зеа (Ales san dro Far ne se), условили да се из Др жав ног се кре та ри ја та укло ни до та да ре ла тив но при ват на при-ро да пап ске ко му ни ка ци је са ино стра ним дво ро ви ма. Сва је то до ве ло до учвр шћи ва ња стал них иза слан ста ва и до ши ре ња њихо вог бро ја.

ШирењедипломатскемрежеСветестолицеодXVIдоXXвијека

Ка да је па па Алек сан дар VI по ста вио свог стал ног пред став ни ка у Ве не ци ји 1500. го ди не вје ро ват но ни је мо гао прет по ста ви ти да ће, по ла ми ле ни ју ма ка сни је, у ди пло мат ској слу жби Све те сто ли це би ти ви ше од 100 нун ци ја, ко ји ће одр жа ва ти ди пло мат ске од но се са ско ро 180 др-жа ва сви је та, ме ђу ко ји ма су ја ко уда ље не зе мље за ко је се на кра ју XV ви је ка ни је ни зна ло да по сто је. Пап ска ди пло ма ти ја је за и ста про шла дуг пут, ко ји је био пра ћен успо ни ма и па до ви ма, и на ко ји је ути ца ла ви ше си ту а ци ја у ме ђу на род ним од но си ма не го у са мој ор га ни за ци ји Ри мо ка то лич ке цр кве. Но, и она са ма се мо ра ла су прот ста ви ти број ним иза зо ви ма, по пут ре фор ма ци је, ши ре ња иде ја Фран цу ске ре во лу ци је или по бје де со ци ја ли зма у Ис точ ној и Цен трал ној Евро пи. Успон бро ја пап ских ди пло ма та за то не пред ста вља од раз ја ча ња зна ча ја Све те сто-ли це, ко ји је, не по бит но, и да нас ве ли ки, већ из раз њеног при ла го ђа ва-ња вре ме ну, у ко ме је, не кад и за сам њен оп ста нак, би ло нео п ход но да се њен глас ви ше чу је, и да се она ди рект но по ве зу је са цен три ма мо ћи. Са мо ус по ста вља ње стал них иза слан ста ва Пап ске др жа ве у дру гим ита-ли јан ским зе мља ма ни је би ло ни шта но во - мно ге од њих, укљу чу ју ћи Ве не ци ју, На пуљ, Фи рен цу, Ми ла но, Ђе но ву, Са во ју и дру ге, има ле су по сла ни ке у Ри му. Раз мје на иза слан ста ва ја ви ла се као ну жност у стал-ној ат мос фе ри на пе то сти и не ста бил не рав но те же на По лу о стр ву.

На кон што је Све та сто ли ца отво ри ла пред став ни штво у Ве не ци-ји, усли је ди ло је сла ње нун ци ја и у дру ге зна чај не цен тре то га вре ме-на. Та ко је Пап ска др жа ва сли је ди ла пут ко јим су још од ра ни је ишле дру ге ита ли јан ске др жа ве - у бур ним де це ни ја ма на пре ла зу из XV у XVI ви јек Ми ла но и На пуљ, а он да и оста ле др жа ве, про ци је ни ле су да ће њихо ве по зи ци је, у освит фран цу ске ин ва зи је, би ти бо ље за шти ће не ако бу ду има ле стал не иза сла ни ке у Ма дри ду, Лон до ну и на цар ском дво ру у Њемач кој. Та ко је у Шпа ни ји пап ски са ку пљач по ре за Ђо ва-


ни Ру фо деи Те о до ли (Gi o van ni Ruf fo dei Te o do li) имао и ди пло мат ска овла шће ња. Ме ђу њего вим на сљед ни ци ма по ди је ље не су надлежности, та ко да је је дан имао фи скал не, а дру ги, ко ји је већ био пра ви нун ци је, по ли тич ке, од но сно ди пло мат ску пуномоћ. Ина че, ути цај на на ста нак нун ци ја ту ра има ла је прак са са ку пља ња по ре за, што је на ро чи то слу-чај са, по ред шпан ске, нун ци ја ту ра ма у Пор ту га лу, Ве не ци ји, Њемач кој и Пољ ској. Ипак, нун ци јев по сао био је мно го ком плек сни ји од по сла пу ког по ре зни ка. Нун ци ји су би ли за ду же ни за спро во ђе ње ре фор ми кле ри кал них оби ча ја, пре го ва ра ње и скла па ње уго во ра из ме ђу Рим ске ку ри је и вла да ра, по кре та ње кр ста шких ра то ва, и ре гру то ва ње вој ни ка за па пу. Исто та ко, пре ко нун ци ја се Цр ква су ко бља ва ла са на ра ста ју-ћом сна гом др жа ва, од но сно свје тов них вла да ра, па су од бра на цр кве не јур ис дик ци је и пра ва Све те сто ли це од све ве ћих за хтје ва мо нар хи ја тра жи ли од па пи них пред став ни ка по ја ча ну ак тив ност.25

Пр ви нун ци је у Фран цу ској био је Ле о не Лу до ви ко ди Ка но са (Le o ne Lu do vi co di Ca nos sa), пред став ник од 1514. до 1517. Нун ци ја ту ра у Фран цу ској без пре ки да ће дје ло ва ти до Фран цу ске ре во лу ци је, ка да до ла зи до по зна тог за хла ђе ња у ина че че сто ком пли ко ва ним од но си ма из ме ђу па пе и фран цу ских вла сти. Де вет на е сти и пр ву по ло ви ну два де-се тог ви је ка та ко ђе ће оби ље жи ти пе ри о ди су ко ба и за хла ђе ња, у ко ји ма ће чак, као на при мјер то ком бур них 1848. и 1871. го ди не, па ри ски над-би скуп стра да ти на ули ца ма тог гра да.26

Од 1511. Све та сто ли ца има ла је пред став ни ка у Њемач кој, ка да је Ло рен цо Кам пе ђо (Lo ren zo Cam peg gio) по слат на цар ски двор од стра не па пе Ју ли ја II, што је 1513. по твр дио па па Лав X. Нун ци је је, у скла ду са та да шњ ом прак сом, био акре ди то ван код вла да ра, ца ра Кар ла V, та-ко да га је че сто пра тио, без об зи ра гдје се на ла зи ло њего во сре ди ште у тој, та да нај ве ћој, европ ској др жа ви. Уско ро је отво ре на нун ци ја ту ра и код ца ра Фер ди нан да, у Аустри ји, сла њ ем Ло рен ца Пим пи не ле (Lo-ren zo Pim pi nel la) 1524. го ди не. На кон Три дент ског кон ци ла (одр жа ног у сје вер но и та ли јан ском гра ду Трен ту, са пре ки ди ма 1545-1563), отво рен је низ но вих пред став ни шта ва. Та ко су по сла ти пред став ни ци у Пи је-монт, Ми ла но, То ска ну и На пуљ. Нун ци ји су обич но по ти ца ли из пле-мић ких или па три циј ских по ро ди ца, и би ли су нај че шће цр кве ног или прав нич ког обра зо ва ња.

До ши ре ња мре же пред став ни ка до ла зи и у ју жним њемач ким зе-мља ма. Ово је био из раз од лу ка Три дент ског кон ци ла ко ји је дао но ви 25 Giordano, Silvano, Papinska diplomacija između XV. i XVI. stoljeća, u: Hrvatska sre dnjo-

vjekovna diplomacija, Zbornik Diplomatske akademije, sv. 2, Zagreb, 1999, str. 62.26 Riccardi, Andrea, Prefazione di Storia della Chiesa : I cattolici e le chiese christiane du-

rante il pontificato di Giovanni Paolo II (1978 - 2005), Milano, 2006, p. 12.


под сти цај кон тра ре фор ма ци ји, и од ре ђи ва њу цр кве них дог ми у кон зер-ва тив ни јем ду ху, ка ко би се на гла си ле раз ли ке од ре фор ми са не цр кве. У Њемач кој на ро чи то до ла зи до су ко ба за пре власт из ме ђу два ју су ко-бље них стра на, та ко да је при су ство пап ских пред став ни ка сма тра но ви ше не го нео п ход но. Та мо шње нун ци ја ту ре би ле су де фи ни са не као “нун ци ја ту ре ре фор ме”, и у њима су за да ци па сто рал не при ро де пре о-вла да ва ли над за да ци ма по ли тич ке при ро де.27 Та ко је 1573. Бар то ло мео Пор ци ја (Bar to lo meo Por zia) име но ван за нун ци ја у Салц бур гу, Ти ро лу и Ба вар ској, а 1580. је по ста вљен и нун ци је у Шта јер ској. Го ди не 1579. би скуп Бо но ми ни по ста вљен је за пред став ни ка у Швај цар ској, у ко јој су вјер ски су ко би би ли та ко ђе ја ко из ра же ни.28 У ово ври је ме осни ва ју се и нун ци ја ту ре у Пољ ској и Пор ту га лу (ко је ре фор ма ци ја ни кад ни је угро зи ла), за тим у Кел ну 1584. за Рајн ску област, а од 1596. и у Ни зо-зем ској, са сје ди штем у Бри се лу.29

При од ла ску у мје сто име но ва ња нун ци је је до би јао низ слу жбе-них пи са ма. По ред акре ди тив ног пи сма ко је је би ло упу ће но вла да ру, на пи са но у све ча ном об ли ку, а са др жа ло раз лог ми си је, име нун ци ја, са њего вим ти ту ла ма и вр ли на ма, дру га пи сма су би ла упу ће на вла да ре вој су пру зи, и дру гим ве ли ко до стој ни ци ма на дво ру. Би ло је и пи са ма оста-вље них без на сло ва - bre via in al bis, ка ко би га нун ци је мо гао на кнад-но по пу ни ти по по тре би, а при ла гао се и па сош.30 Нун ци је је са со бом но сио и упут ства за рад ко ја су га упо зна ва ла са си ту а ци јом у зе мљи по ста вље ња ко је је са ста вљао Др жав ни се кре та ри јат. Нун ци ји су ре-дов но раз мје њ и ва ли пи сма са Ри мом. За сва ко по себ но пи та ње пи са ли су по себ но пи смо, и сла ли их сва ких не ко ли ко да на. Од го во ри из Ри ма сти за ли би рје ђе и обич но би об у хва та ли ви ше пи та ња од јед ном, а ако су по да ци би ли на ро чи то тај ни, пи сма или дје ло ви пи са ма би ли би ши-фри ра ни.

То ком XVI ви је ка фор ми ра се, по ред нун ци ја, и оста ла ди пло мат-ска и тех нич ка слу жба у нун ци ја ту ри. Та ко се око нун ци ја фор ми ра ла “по ро ди ца”, при че му су “го рњу”, ад ми ни стра тив ну по ро ди цу са чи њ а-ва ли ауди тор, тј. прав ник, са ста вљач пи са ма, ко мор ник, би ље жник, ту-мач, ка пе ла ни, па же ви и нун ци јев се кре тар. Ад ми ни стра тив но осо бље ба ви ло се ра дом два глав на ди је ла нун ци ја ту ре - су дом и кан це ла ри јом. “До њу” по ро ди цу са чи њ а ва ла је по слу га - ку вар, ко но ба ри, ку хи њ ско

27 Giordano, Silvano, op. cit., str. 64.28 Подсјетимо да су међу водећим реформаторима тог времена били Улрих Цвингли

(Huldrych Zwingli) из Цириха и Жан Калвин (Jean Calvin) из Женеве.29 www.newadvent.org/cathen/11160a.htm, Catholic Encyclopedia, 1913, multiple editors,

online edition30 Giordano, Silvano, op. cit., str. 65.


осо бље, ко њ у ша ри и чи ста чи. Нун ци ја ту ре ни је су има ле стал ну згра ду (с об зи ром да су би ли акре ди то ва ни код вла да ра, а у то до ба двор је че-сто ми је њ ао сје ди ште, то би ина че би ло те шко по сти ћи), већ је про стор из најм љи ван што је из и ски ва ло не ма ла сред ства. До по чет ка XVII ви-је ка са мо су ве ли ке нун ци ја ту ре у Па ри зу, Ма дри ду и Бе чу има ле соп-стве не згра де у ко ји ма су би ле смје ште не кан це ла ри је и ста но ви за два-де сет до три де сет осо ба.

Што се ти че од но са из ме ђу Све те сто ли це и Ен гле ске, из ме ђу њих су по сто ја ли ди пло мат ски од но си од 1479. ка да је Џон Шир вуд (John Sheerwood) по ста вљен за ен гле ског ам ба са до ра код па пе. То је био пр ви ре зи дент ни ам ба са дор у исто ри ји ен гле ске ди пло ма ти је.31 У Ен гле ској су по сто ја ли пап ски ле га ти, ма да нун ци је ни је име но ван. Од но си су пре-ки ну ти 1534, на кон су ко ба Хен ри ја VI II (ко ји је до та да био при ста ли ца кон тра ре фор ма ци је) и па пе, на ста вље ни у ври је ме Хен ри је ве кће ри Ме-ри Тју дор, ко ја је би ла ва тре на ка то ли ки ња, а он да по но во пре ки ну ти. Тек у ври је ме Џем са II, 1687. го ди не, име но ван је Фер ди нан до д’Ада (Fer di nan do d’Ad da) за нун ци ја, но и то је би ло крат ког ви је ка, по што је Џемс II, омр знут због њего ве ри мо ка то лич ке вје ре, а из ме ђу оста лог упра во и због ја ча ња ве за са па пом, уско ро сврг нут и за ми је њ ен ћер ком, Ме ри II и ро ђа ком Ви ље мом III, на ен гле ском при је сто љу. Од но си пап-ске и ен гле ске ди пло ма ти је, да кле, ду бо ко су осли ка ва ли ком пли ко ва не од но се ан гли кан ске цр кве, од но сно њеног по гла ва ра - кра љи це или кра-ља Ен гле ске и Ри мо ка то лич ке цр кве, од но сно па пе.

Док су у ве ћи ни ка то лич ких зе ма ља нун ци ји не пре кид но вр ши ли сво ју дје лат ност од уста но вља ва ња стал них пап ских пред став ни шта ва, исто вре ме но у XIX ви је ку до ла зи до отва ра ња ни за но вих нун ци ја ту ра. На то је ути ца ла и ста би ли за ци ја по зи ци ја Све те сто ли це на кон На по-ле о но вих ра то ва.

Раз лог за отва ра ње но вих нун ци ја ту ра је и чи њ е ни ца да је у дру-гој и тре ћој де це ни ји XIX сто ље ћа до шло до сти ца ња не за ви сно сти мно гих др жа ва у Цен трал ној и Ју жној Аме ри ци, бив ших шпан ских и пор ту гал ских ко ло ни ја, у ко ји ма је ве ћи на ста нов ни штва би ла ка то лич-ке вје ре. За то је ло гич но што је Цр ква, упо ре до са кон со ли да ци јом сво је спољ но по ли тич ке по зи ци је у Евро пи, ко ја је би ла осла бље на у де це ни-ја ма На по ле о но вих ра то ва, у ко ји ма су и ди пло мат ски од но си са не ким зе мља ма би ли пре ки ну ти, кре ну ла у ја ча ње ди пло мат ских ве за са но-во на ста лим др жа ва ма. Пр ви пап ски пред став ник у бив шим шпан ским ко ло ни ја ма (а дру ги у Аме ри ци уоп ште) био је апо стол ски де ле гат у Бо-го ти, од 1835, ко ји је но сио ти ту лу де ле га та “tum in dic ta Re pu bli ca, tum

31 www.fco.gov.uk


in om ni bus Ame ri cae Me ri di o na lis re gi o ni bus excepto Bra si li ae im pe rio”.32 На кон пре ки да од но са 1853 - 1881, уз диг нут је на ранг нун ци ја 1917. На кон Бо го те, то ком XIX ви је ка формиране су, пр во де ле га ци је, а по том су име но ва ни ин тер нун ци ји, ко ји су ка сни је уз диг ну ти у ранг нун ци ја, и у дру гим ју жно а ме рич ким и цен трал но а ме рич ким при је сто ни ца ма.

Сплет окол но сти је учи нио да исто ри ја ди пло мат ског пред ста-вља ња Све те сто ли це у Мек си ку из гле да не што дру га чи је. На и ме, на за хтјев мек сич ког им пе ра то ра Мак си ми ли ја на33, као и фран цу ског ца ра На по ле о на III и бел гиј ског кра ља, па па Пи је IX име но вао је апо стол ског нун ци ја у (та да) Мек сич кој Ца ре ви ни 1864. Ипак, већ 1865, усљед ти-њ а ју ћих су ко ба у Мек си ку, а да ни је ефек тив но ни по чео сво ју ми си ју, нун ци је на пу шта ту зе мљу, ко ја уско ро по но во по ста је ре пу бли ка. Од та да до кра ја XIX ви је ка Све та сто ли ца ни је има ла пред став ни ка у Мек-си ку, а он да ће усли је ди ти низ пред став ни ка раз ли чи тих зва ња.34 Тек 1992. апо стол ска де ле га ци ја ће би ти уз диг ну та на ранг нун ци ја ту ре.

Пр ви пап ски пред став ник у Афри ци по слат је у Ли бе ри ју, са отва-ра њ ем от прав ни штва по сло ва 1927. У тој де це ни ји Све та сто ли ца ус по-ста вља од но се и ша ље нун ци је или апо стол ске де ле га те и у низ но во на-ста лих цен трал но е вроп ских и ис точ но е вроп ских др жа ва: Ма ђар ску, Че-хо сло вач ку35, Пољ ску, Кра ље ви ну СХС, Ли тва ни ју, Ле то ни ју, Есто ни ју и Ру му ни ју. Мо же мо, да кле, при ми је ти ти да је ди пло мат ска мре жа Све-те сто ли це из ра зи то раз ви ја на то ком XIX и у пр вој по ло ви ни XX ви је ка, што је пра ти ло и про мје не у ме ђу на род ним од но си ма из то га вре ме на. Нај ва жни ји до га ђај из тог до ба био је ус по ста вља ње ди пло мат ских од-но са са Ита ли јом, до че га је до шло на кон ду гих пре го во ра са Му со-ли ни је вом вла дом. Иако је, као што смо ви дје ли, Све та сто ли ца има ла чи тав низ пред став ни ка у ита ли јан ским зе мља ма, ме ђу ко ји ма је и пр ви нун ци је у мо дер ном вре ме ну уоп ште, ипак, због од но са ује ди њ е не Ита-ли је и па пе (ко ји се про гла сио “ва ти кан ским су жњ ем”), ни је до шло до раз мје не ди пло мат ских пред став ни ка. На ро чи то то ком Пр вог свјет ског ра та од но си из ме ђу Ита ли је и Све те сто ли це би ли су за о штре ни, по-32 “како у тој држави, тако и у свим земљама Јужне Америке, сем Бразилске империје”33 Blumberg, Arnold, The Mexican Empire and the Vatican, 1863 - 1867, u: The Americas,

Vol. 28, No. 1 (July 1971), p. 1.34 Од 1896. до 1899. имаће титулу visitatore, 1902. папски представник ће бити тамо

у “специјалној мисији” а од 1904. постојаће апостолска делегација, некад на челу са делегатом, а некад вршиоцем дужности, док је у неким периодима за односе са Мексиком био задужен представник у Вашингтону. Marchi, Giuseppe de, Le Nunziature apostoliche dal 1800 al 1956, Roma, 1957, p. 173

35 Света столица је спадала у групу земаља које су одржавале званичне дипломатске односе и са независном Словачком државом која је постојала од 1939. до 1945. а која је била de facto њемачка сателитска земља која је формирана противно међународном праву и без изражене воље грађана.


себ но на кон ита ли јан ског сту па ња у рат на стра ни Ан тан те. При је длог Све те сто ли це по ко ме би рим ско пи та ње би ло ри је ше но раз го во ри ма и пре го во ри ма из ме ђу ка то лич ких зе ма ља и Ита ли је био је за Ита ли ју не-при хва тљив јер би зна чио ин тер на ци о на ли за ци ју тог пи та ња, а са дру-ге стра не, на њега су бла го на кло но и при ја тељ ски гле да ле Цен трал не си ле. Ита ли јан ска вла да та ко ђе је чи ни ла све да оне мо гу ћи евен ту ал но при су ство Све те сто ли це на ми ров ној кон фе рен ци ји на кон за вр шет ка ра та. Та ко ђе, чла ном 15. Лон дон ског спо ра зу ма, ко јим је до го во ре но ита ли јан ско при сту па ње Ан тан ти, би ло је пред ви ђе но да Ве ли ка Бри та-ни ја, Фран цу ска и Ру си ја пру же по др шку Ита ли ји у спр је ча ва њу би ло ка кве ини ци ја ти ве Све те сто ли це ко ја би има ла за циљ за кљу че ње ми ра или до но ше ње ре зо лу ци је о би ло ком пи та њу ко је се ти че ра та. У том сми слу они ни је су од го во ри ли на па пи ну ми ров ну но ту од 1. ав гу ста 1917. го ди не.36 Пр ви свјет ски рат сва ка ко ни је био успје шно ври је ме за пап ску ди пло ма ти ју, а од но си са Ита ли јом по пра ви ће се тек на кон до ла ска Му со ли ни ја на власт. На кон ви ше го ди шњ их пре го во ра, 11. фе-бру а ра 1929. скло пљен је Ла те ран ски спо ра зум ко јим су ус по ста вље ни пу ни ди пло мат ски од но си из ме ђу Све те сто ли це и Кра ље ви не Ита ли је, а фор ми ра на је и Др жа ва ва ти кан ског гра да, као ма те ри јал на га ран ци ја су ве ре ни те та Све те сто ли це у ме ђу на род ним од но си ма. На кон Ла те ран-ског спо ра зу ма, Фран че ско Бор гон ђи ни (Fran ce sco Bor gon gi ni) име но-ван је за пап ског нун ци ја у Ри му, 7. ју на 1929. и ту је ду жност вр шио све до 1953. ка да је име но ван за кар ди на ла. Овим по ми ре њ ем, које је про гла сио па па Пи је XI, Бог је вра ћен Ита ли ји, а Ита ли ја је вра ће на Бо-гу. Упр кос екс пан зи ји ди пло ма ти је, и из ла ску Све те сто ли це на свјет ску ди пло мат ску по зор ни цу, у Аме ри ци, а ка сни је Афри ци и Ази ји, ипак је рје ше ње Рим ског пи та ња и ус по ста вља ње нор мал них ди пло мат ских од-но са са Ита ли јом нај зна чај ни ји до га ђај.

Још је дан по да так тре ба да бу де ис так нут - као што мо же мо ви дје-ти по сма тра ју ћи исто риј ски раз вој нун ци ја ту ра, ни је би ло ни ка кве про-мје не у ме ђу на род ној по зи ци ји Све те сто ли це при је 1870. го ди не, ка да је она из гу би ла су ве ре ни тет над Ри мом, или на кон 1929. го ди не. Све та сто ли ца је одр жа ва ла ди пло мат ске од но се у пу ном ка па ци те ту, чак, као што смо ви дје ли, и отва ра ла но ве нун ци ја ту ре и сла ла нун ци је, ка ко у пр вој по ло ви ни XIX ви је ка, кад је по сто ја ла Пап ска др жа ва, та ко и на-кон осва ја ња Ри ма, и да ље, на кон ства ра ња Др жа ве ва ти кан ског гра да и Ла те ран ског спо ра зу ма. То је још је дан до каз да је Све та сто ли ца спе-ци фи чан су бјект ме ђу на род них од но са, и да њена уло га у ди пло ма ти ји ни је ве за на и не за ви си од не ке те ри то ри је. Ни ко ни је озбиљ но до во дио 36 Живојиновић, Драгољуб Р, Ватикан и први светски рат, Београд - Цетиње 1978, стр.

190 - 198.


у пи та ње пра во па пе да ша ље и при ма ди пло мат ске пред став ни ке у пе-ри о ду ка да је др жа ва, чи ји је он вла дар био, пре ста ла да по сто ји.

Boris VUKIĆEVIĆ

HI STO RI CAL DE VE LOP MENT OF PA PAL DI PLO MA TIC RE PRE SEN TA TI ONS UN TIL LA TE RAN AC CORDS OF 1929

Sum mary

Pa pal am bas sa dor is cal led nun cio. The term nun cio me ans mes sen ger, and it is used as a na me for pa pal am bas sa dors from the be gin ning of XVI cen tury. Nun ci-os re pre sent the Holy See in ot her co un tri es, usu ally with the ec cle si a sti cal rank of ti tu lar ar chbis hop, but they al so ser ve as a li a i son with the Ro man Cat ho lic Church in the co un try of the ir ac cre di ta ti on.

First pa pal en voys re pre sen ted Po pe on church co un cils as early as in fo urth cen tury. La ter on, pa pal re pre sen ta ti ves to Byzan ti ne em pe ror, cal led apoc ri si a ri es were sent. It was im por tant po si ti on in the Holy See’s hi e rarchy, and so me of the apoc ri si a ri es be ca me po pes. First mo dern pa pal am bas sa dor, Apo sto lic Nun cio to Ve ni ce, was na med in 1500. Many ot her followed, in clu ding pa pal nun ci os to ot-her Ita li an co un tri es, Fran ce, Spa in, and, par ti cu larly af ter Re for ma ti on, to Ger man co un tri es. Num ber of nun ci a tu res ac ross the glo be has ri sen sig ni fi cantly in XIX cen tury, and po si ti on of the Holy See in in ter na ti o nal re la ti ons was furt her im pro ved af ter La te ran Ac cords with Italy were sig ned on Fe bru ary 11, 1929.


YU ISSN 0021-2652

Бранислав КОВАЧЕВИЋ*

ХЛАДНИ РАТ И УРАВНОТЕЖЕНИ ТЕРОР(1948-1990)

60-годишњица почетка Хладног рата

Пред крај Дру гог свјет ског ра та, ка да је ње гов ис ход био из вје-стан, по ја ви ли су се не спо ра зу ми уну тар ан ти хи тле ров ске ко а ли ци је. Вој на пре моћ Са ве за Со вјет ских Со ци ја ли стич ких Ре пу бли ка ма ни фе-сто ва ла се и у по ли тич кој сфе ри, ко ја се про ти ви ла уво ђе њу де мо кра-ти је пар ла мен тар ног ти па у зе мља ма Ис точ не Евро пе. Уз то, гра ђан ски ра то ви у Грч кој, Ки ни и на дру гим мје сти ма до ве ли су до за о кре та за-пад них по ли ти ча ра пре ма Со вјет ском Са ве зу. У то ме је нај ра ди кал ни ји био бри тан ски пре ми јер Винстон Чер чил. Ње му се при пи су је аутор ство кри ла ти це о “гво зде ној за вјеси” ко ју су ко му ни сти “спу сти ли” из ме ђу сво јег и “сло бод ног сви је та” од Бал ти ка до Ја дра на. Бри тан ску од луч-ност Чер чил је де мон стри рао и изја вом од 5. мар та 1946. го ди не, при ли-ком по сје те Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма, у Фул то ну, да Евро пи при је ти опа сност од не за ја жљи вих со вјет ских пре тен зи ја, те да то оне-мо гу ћа ва трај ни мир. Он је у при су ству аме рич ког пред сјед ни ка Ха ри ја Тру ма на по звао на “кр ста шки рат” про тив ко му низ ма. Та исту па ња би-ла су знак да сви јет ула зи у тзв. Хлад ни рат.

Тер мин хлад ни рат пр ви је, по све му су де ћи, упо три је био у јед ном пре да ва њу 1947. го ди не бер зан ски шпе ку лант Бер нард Ба рух, а ње го ву дефи ни ци ју по сли је ра тов ског ста ња од но са САД и СССР-а чуо је и за-би ље жио по зна ти аме рич ки но ви нар Вол тер Лип ман. Ова синтагматска ко ва ни ца да ла је упе ча тљив и пре по зна тљив жиг вре ме ну же сто ких су-да ра за пад ног и ис точ ног бло ка пред во ђе них Сје ди ње ним Аме рич ким Држа вама и Со вјет ским Са ве зом.

Ка да је ства р но по чео Хлад ни рат по сто је раз ли чи та ви ђе ња ме ђу исто ри ча ри ма и по ли тич ким ана ли ти ча ри ма. За јед не, узро ци Хлад ног


* Аутор је редовни професор Универзитета и ранији директор Историјског института Црне Горе


ра та мо гу се пра ти ти од кра ја Пр вог свјет ског ра та, као иде о ло шки су-коб изме ђу ко му ни зма и ка пи та ли зма по сли је Ру ске ре во лу ци је (1917). Дру ги под сје ћа ју да тен зи је из ме ђу Ру си је, с јед не и Бри та ни је и САД с дру ге стра не, се жу још у XIX ви јек. Ве ћи на исто ри ча ра др жи да је за по-чео не по сред но по сли је Дру гог свјет ског ра та, по себ но апо стр фи ра ју ћи 1948. го ди ну.

Од но си не по вје ре ња из ме ђу САД, Ве ли ке Бри та ни је и Ру си је мо-гу се пра ти ти од аме рич ке ин те р вен ци је то ком гра ђан ског ра та у Ру си-ји у ко ме је Аме ри ка по ма га ла Би је лу гар ду; из ла зак Ру си је из Пр вог свјет ског ра та по сли је пот пи си ва ња ми ра с Ње мач ком у Брест-Ли тов-ску; со вјет ског од ба ци ва ња ка пи та ли зма, те аме рич ког не при зна ва ња СССР-а до 1933. го ди не. Ово ме до дај мо и бри тан ско по пу шта ње хи-тле ров ској Ње мач кој у пред ве чер је Дру гог свјет ског ра та и пакт Ри-брен троп-Мо ло тов.

На кон фе рен ци ји у Јал ти 4-11. (Крим ска кон фе рен ци ја) фе бру а ра 1945. са ста ли су се Вин стон Чер чил, бри тан ски пре ми јер, Фран клин Де ла но Ру звелт, аме рич ки пред сјед ник и Јо сиф Ви са ри о но вич Ста љин, ге не рал ни се кре тар КПСС-а ка ко би до го во ри ли из глед по сли је рат не Евро пе. До до го во ра у све му ни је до шло јер су не су гла си це би ле огром-не у по гле ду ус по ста вља ња без бјед но сти по сли је ра та. Аме ри кан ци су сма тра ли да се си гур ност мо же по сти ћи ако се њи хов стил вла де про-ши ри на што ви ше зе ма ља, те да зе мље мо гу сво је про бле ме да рје-ша ва ју мир но, пре ко ме ђу на род них ор га ни за ци ја. Со вјет ска стра на је про блем си гур но сти до во ди ла у ве зу са про сто ром. До ни је та је од лу ка о ко ор ди на ци ји вој них опе ра ци ја, по дје ли Ње мач ке на четири зо не и улас ку СССР у рат про тив Ја па на.

По сли је по бје де Са ве зни ка у Бер ли ну, Со вје ти су оку пи ра ли Ис-точ ну Евро пу док је Аме ри ка има ла ве ли ки дио За пад не Евро пе. У по-ра же ној и оку пи ра ној Ње мач кој, Ру си, Аме ри кан ци, Бри тан ци и Фран-цу зи су ус по ста ви ли че ти ри зо не док се ко нач но по дје ла Ње мач ке не ри је ши. На Пост дамској кон фе рен ци ји (17. VII до 2. VI II 1945) “ве ли-ка тро ји ца” (Ха ри С. Труман, Кле мент Атли и Јо сиф В. Ста љин) су се до го во ри ли око бу дућ но сти Ње мач ке и Ис точ не Евро пе. Том при ли ком Тру ман је оба ви је стио Ста љи на да САД по сје ду ју но во моћ но оруж је, на што је Ста љин од го во рио: “Дра го ми је чу ти за бом бу и на дам се да ће би ти упо три је бље на”. Шест да на по сли је кон фе рен ци је Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве су ба ци ле атом ску бом бу на Хи ро ши му (6. ав гу ста) и На га са ки (9. ав гу ста) 1945. го ди не. Ово је има ло за по сље ди цу јед ну од нај ве ћих ка та стро фа у исто ри ји (по ги ну ло је 121.000 љу ди, а пре ко 80.000 је ра ње но, са енорм ном ма те ри јал ним ште том) и до ве ло до по-ве ћа ња тен зи ја из ме ђу САД и СССР-а. Уз то, ра зор на сна га атом ског

131

оруж ја уз не ми ри ла је све љу де на пла не ти, ви ше се ни ко ни је мо гао осје ћа ти спо кој ним.

Нај ве ћа зе мља за пад ног сви је та, Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве има ле су сво је ефек ти ве у Ја па ну, Фран цу ској и Ита ли ји, у оку пи ра ним зо на ма Ње мач ке и Аустри је, а не што ка сни је и у Грч кој и Тур ској. Сход-но од лу ка ма Постдам ске кон фе рен ци је, из вр ше на је по дје ла Ње мач ке (СССР је оку пи рао ис точ ну зо ну Ње мач ке, САД ју го за пад ну, Ве ли ка Бри та ни ја сје ве ро за пад ну и Фран цу ска за пад ну), док се Бер лин на ла зио под за јед нич ком оку па ци јом.

САД су би ле нај ја ча зе мља за пад ног сви је та. Ве ли ка Бри та ни ја и Фран цу ска би ле су са мо фор мал но ве ли ке си ле, ко је су се на ла зи ле у сјен ци САД и СССР-а. Ве ли ка Бри та ни ја је из ра та иза шла као ду жник Аме ри ке. Мо ра ла је да ус ту пи свој до та да шњи при мат на Ме ди те ра ну (Грч ку и Тур ску) Аме ри кан ци ма. По ред то га, бри тан ско и фран цу ско “цар ство” по че ло је, под ути ца јем Дру гог свјет ског ра та, ја пан ске агре-си је и сна жног ан ти ко ло нијал ног по кре та да се рас па да. Сво ју не моћ Ве-ли ка Бри та ни ја је по ка за ла на по чет ку 1947. го ди не ка да је оба ви је сти ла САД да ви ше ни је у мо гућ но сти да пру жа при вред ну по моћ Грч кој. На то су САД ре а го ва ле уста но вље њем но ве спољ но по ли тич ке док три не, за сно ва не на гло бал ној екс пан зи ји аме рич ког “на чи на жи во та”, по зна те као “Тру ма но ва док три на”. Аме рич ки пред сјед ник Ха ри Тру ман је 12. мар та 1947. го ди не из ја вио пред Конг ре сом да ће САД од са да пру жа ти по моћ свим зе мља ма ко ји ма је угро же на сло бо да због ми ли тант не ма-њи не из ну тра или при ти ска спо ља. Кон грес је с оду ше вље њем по здра-вио пред сјед ни ков про грам ски го вор ко ји је ушао у ана ле и по стао по-знат као “Тру ма но ва док три на”. А исто ри чар Мел вил Лефлер сма тра да су Аме ри кан ци сво ју по ли ти ку за сни ва ли на стра ху. Ни кад ви ше им не сми је до ла зи ти опа сност из Евро пе као у ври је ме Адол фа Хи тлера, ни ти се сми је то ле ри са ти агре сив ни дик та тор. У на ве де ном про гра му по себ но је на гла ше но да ће САД по ма га ти сло бод ним на ро ди ма да одр же сво је ин сти ту ци је и свој ин те гри тет у бор би про тив агре сив них по кре та. Би ла је то по ли ти ка мо но пол ског ин те ре са САД. За ре а ли за ци ју но ве спољ но-по ли тич ке док три не Кон грес је одо бра ио нај при је 400 ми ли о на до ла ра за при вред ну и вој ну по моћ овим зе мља ма. План еко ном ске по мо ћи САД Евро пи раз ра дио 5. ју на 1947. Џорџ Мар шал, ми ни стар спољ них по сло-ва, ко ји је по ње му до био име - Мар ша лов план. План је при хва ти ло 16 др жа ва у Па ри зу, а сту пио је на сна гу 1948. го ди не. Пред ви ђе на су ма по мо ћи из но си ла је око 13 ми ли јар ди до ла ра, а нај ве ћим ди је лом је да та Ве ли кој Бри та ни ји, Фран цу ској, Ње мач кој, Ита ли ји, Аустри ји, Тур ској. План је имао еко ном ске и по ли тич ке ци ље ве у ве зи са са вла да ва њем оп-штих еко ном ских и по ли тич ких про ти вур јеч но сти по сли је Дру гог свјет-

Хладни рат и уравнотежени терор (1948-1990)


ског ра та. У ства ри, “про гра мом за об но ву Евро пе” на ни воу при ват не при вре де (Мар ша лов план) гра ђе на је но ва аме рич ка спољ но по ли тич ка стра те ги ја за пре ча ва ња Со вјет ског Са ве за.

Со вје ти су од би ли да уче ству ју у ре а ли за ци ји Мар ша ло вог пла-на, за сту па ју ћи ми шље ње да план тре ба при ми је ни ти у сва кој др жа-ви по себ но, а не на чи та вом европ ском кон ти нен ту. Со вјет ски од го вор усли је дио је у сеп тем бру исте го ди не на осни вач кој скуп шти ни Ин фор-мби роа (Ин фор ма ци о ни би ро рад нич ких и ко му ни стич ких пар ти ја), на ко јој је ожи вље на Ста љи но ва те за о “два не по мир љи ва та бо ра”: им пе-ри ја ли стич ком и ан ти де мо крат ском “ко ме је основ ни циљ ус по ста вља-ње го спод ства аме рич ког им пе ри ја ли зма над сви је том и раз би ја ње де-мо кра ти је, и та бору ан ти им пе ри ја ли стич ком и де мо кра тском, ко ме је основ ни циљ под ри ва ње им пе ри ја ли зма, учвр шћи ва ње де мокра ти је и ли кви да ци ја оста та ка фа ши зма”.

По ли тич ки и еко ном ски ин те ре си до ве ли су до рас па да ан ти фа-ши стич ке ко а ли ци је (САД, СССР, Ве ли ка Бри та ни ја, као ње них сто же-ра) и скре та ње сви је та пре ма кон фрон та ци ји до та да шњих са ве зни ка у Хлад ном ра ту. Уско ро се са док три нар ног су ко ба пре шло на ства ра ње вој но по ли тич ких са ве за. Сје вер но а тлан ски пакт - НА ТО (North Atlan tic Tre aty Or ga ni za tion), нај зна чај ни ји са вез За пад ног бло ка, тво ре ви на и ин стру мент бло ков ске по ли ти ке ве ли ких си ла осно ван је у Ва шинг то ну 4. апри ла 1949. го ди не. НА ТО је вој но-по ли тич ки са вез, на стао у ври је-ме по чет ка Хлад ног ра та, у до ба ши ре ња ан ти ко му ни стич ке хи сте ри је у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма, ко ји ће ка сни је до сти ћи кул ми на-ци ју McChartyje vim чист ка ма и по ли тич ким про це си ма, ко ји су има ли и жр тве кр ваве. Основ ни за да так му је био да спри је чи про дор Со вјет ског Са ве за у За пад ну Евро пу и да бу де за јед нич ка од бра на од евен ту ал ног на па да СССР-а.

Пакт су на два де сет го ди на пот пи са ли ми ни стри спољ них по сло-ва САД, Ве ли ке Бри та ни је, Фран цу ске, Ита ли је, Ка на де, Бел ги је, Хо-лан ди је, Лук сем бур га, Дан ске, Нор ве шке, Ислан да и Пор ту га ли је. На-кнад но су 1952. у фе бру а ру при сту пи ле Грч ка и Тур ска, у ма ју 1955. СР Ње мач ка, а Шпа ни ја тек 1982. го ди не. Сту пио је на сна гу 24. ав гу ста 1949. го ди не, са сје ди штем у Бри се лу. Њи ме је пред ви ђе но да ће сва-ки на пад на јед ну од чла ни ца би ти сма тран као на пад на све уго во р не стра не. У та квом слу ча ју, на пад ну тој уговорнојстранипру жа ће се по-треб на по моћ, укљу чу ју ћи и упо тре бу вој не си ле. Пакт има је дин стве-не стал не ору жа не сна ге, са ста вље не од про порци о нал них кон ти ге на та зе ма ља чла ни ца.

Пак то ве су за кљу чи ва ле и зе мље Ази је и Па ци фи ка. У но вем бру 1955. у Баг да ду (Баг дат ски пакт) је пот пи сан вој ни и еко ном ски са вез

133

Ве ли ке Бри та ни је, Ира на, Ира ка, Па ки ста на и Тур ске, ко ји је имао Стал-ни са вјет и Стал ни вој ни ко ми тет. Пакт је осно ван с ква ли фи ка ти вом да по ве зу је глав не свјет ске про из во ђа че наф те, а у ства ри је био дио вој ног бло ков ског си сте ма За па да.

У Ма ни ли је 8. сеп тем бра 1954. пот пи сан вој ни пакт (Ма нил ски пакт) зе ма ља Ју го и сточ не Ази је - СЕ А ТО (So ut he ast Asia Tre aty Or ga ni-za tion), ре ги о нал ни вој ни са вез, ко ји су са чи ња ва ли: САД, Ве ли ка Бри-та ни ја, Фра нцу ска. Аустра ли ја, Па ки стан, Тај ланд, Фи ли пи ни и Но ви Зе ланд. Иде ју о ства ра њу са ве за зе ма ља Ју го и сточ не Ази је ис та као је 1949. го ди не Чанг Кај Шек ра ди за шти те Ази је од ко му ни стич ке опа-сно сти, али је тек по сли је упор ног ин си сти ра ња и при ти ска вла де и вој них кру го ва САД, (на кон по ра за фран цу ске ко ло ни јал не по ли ти ке у Ин до ки ни) пакт ко нач но оформ љен. Ра ти фи ка ци ја пак та из вр ше на је 19. фе бру а ра 1955. го ди не.

Пак том се фор мал но ре гу лише са рад ња чла ни ца Ју го и сточ не Ази је о ра зним еко ном ским и по ли тич ким пи та њи ма а у суштини је све ден на вој не про бле ме. Че твр тим чла ном Пак та пред ви ђе но је да ће у слу ча ју агре си је на би ло ко ју зе мљу чла ни цу Ју го и сточ не Ази је, оста ли чла но ви сма тра ти то не по сред ном опа сно шћу за соп стве ну без бјед ност и да ће, у скла ду с тим, пред у зе ти вој не и дру ге мје ре за шти те. Сје ди-ње не Аме рич ке Др жа ве су нак на дно да ле об ја шње ње да под тер ми ном агре си је под ра зу ми је ва ју ис кљу чи во ко му ни стич ку агре си ју. Од ред ба-ма Пак та је, та ко ђе, утвр ђе но да се ње го ве чла ни це оба ве зно кон сул ту ју о мје ра ма ко је је по треб но пред у зе ти ра ди за јед нич ке од бра не у слу ча ју тзв. суб вер зив них дје лат но сти, по бу на, уну трашњих не ми ра (при че му се ми сли ло на осло бо ди лач ке по кре те) у би ло ко јој др жа ви чла ни ци Ју-го и сточ не Ази је. По себ ним до ку мен том Пак та га ран то ва на је од бра на Кам бо џе, Ла о са и Ју жног Ви јет на ма, с об зи ром на то да је Же нев ским спо ра зу мом од 1954. овим зе мља ма за бра ње но при сту па ње вој ним пак-то ви ма. Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве су ти ме обез би је ди ле фор мал но пра во да ин тер ве ни шу и у под руч ју ка да то оци је не. Сје ди ште му је било у Банг ко ку. Пре ма кон цеп ци ји САД, Пакт је за ми шљен као про ду-же ње НА ТО-а пак та на Да ле ком ис то ку. То ме су се су прот ста ви ле мно ге зе мље Ју го и сточ не Ази је, по себ но ван бло ков ске. Раз вој ме ђу на род них од но са до вео је до раз ли чи тих кон фрон та ци ја ме ђу чла ни ца ма Пак та. Пакт је пре стао да по сто ји 30. ју на 1977. го ди не.

У Вар ша ви је 14. ма ја 1955. го ди не пот пи сан уго вор о са рад њи и уза јам ној по мо ћи из ме ђу осам европ ских зе ма ља: СССР, Пољ ска, Бу-гар ска, Ру му ни ја, ЧССР, Ма ђар ска, ДР Ње мач ка и Ал ба ни ја, са ро ком тра ја ња на два де сет го ди на (Вар шав ски пакт). Вар шав ски пакт је био од го вор на ства ра ње Атлан ског пак та (НА ТО), а не по сред ни по вод би-



ла је ра ти фи ка ци ја тзв. Па ри шког уго во ра о укљу че њу СР Ње мач ке у НА ТО. Пакт је фор ми ран као про тив те жа НА ТО са ве зу због опа сно сти од евен ту ал не НА ТО агре си је на тзв, Ис точ ни блок, од но сно “со ци ја ли-стич ки ла гер”. Вар шав ским уго во ром пред ви ђе но је да у слу ча ју ору жа-ног на па да на јед ну или ви ше др жа ва - пот пи сни ца све осте ле чла ни це ду жне су да на пад ну тој стра ни пру же сва ку по моћ, укљу чу ју ћи и упо-тре бу ору жа не си ле. Сје ди ште нај ви шег по ли тич ког и вој ног из вр шног ор га на би ло је у Мо скви.

По зна ти до га ђа ји у Ма ђар ској 1956. и Че хо сло вач кој 1968. го ди-не по ка за ли су да је и Вар шав ски пакт, осим од брам бе не, имао и уло гу чу ва ра иде о ло ги је и ре жи ма, ко ји су би ли су шта не га ци ја со ци ја ли зма. Јед на од вла да ју ћих док три на у Вар шав ском пак ту је би ла та ко зва на Бре-жње вљева док три на огра ни че ног су ве ре ни те та, пре ма ко јој је сва ка на-мје ра да се у не кој зе мљи пак та из вр ши пре лаз у ка пи та ли зам тре ба да бу де бри га и про блем свих оста лих др жа ва “ла ге ра”. По сли је ин ва зи је на Че хо сло вач ку (у ко јој ни је уче ство ва ла Ру му ни ја), Ал ба ни ја је и фор-мал но на пу сти ла Вар шав ски пакт, прем да од 1962. ни је би ла ак ти вни члан (те чи ње ни це не зна че од у ста ја ње од Бре жње вље ве док три не).

За пад је ини ци рао и ства рао пак то ве као пре вен тив не мје ре за-шти те од со вјет ске агре си је и про до ра “цр ве не опа сно сти”. То му је омо гу ћа ва ло по ди за ње ба за на про сто ри ма зе ма ља пот пи сни ца са ве за, над зор над за вис ним ре жи ми ма, ис ко ри шћа ва ње њи хо вих при вред них бо гат ста ва, кон тро лу и об у зда ва ње ли бе рал них, осло бо ди лач ких, на ци-о нал них и ан ти ко ло ни јал них по кре та. Ак тив на по ли ти ка Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва (Pax Ame ri ca na) те жи ла је то тал ној до ми на ци ји и оне мо гу ћа ва њу со вјет ског про до ра.

Под из го во ром “ши ре ња де мо кра ти је”, “ус по ста вља ња уну тра-шњег ре да”, по др жа ва ња “про гре сив них сна га” и сл. ве ли ке си ле су се ми је ша ле у уну тра шњи жи вот ма лих зе ма ља, под сти ца ле по бу не и др-жав не уда ре, ору жа но ин тер ве ни са ле и ти ме на нај гру бљи на чин ни по-да шта ва ле иде а ле Ује ди ње них на ци ја.

У вре мену од за вр шет ка Дру гог свјет ског ра та до 1988. го ди не би ло је 159 ра то ва ко је су ини ци ра ле ве ли ке си ле, на ци о нал ни ре жи ми и ме ђусоб но су про ста вље не уну тра шње сна ге, ко је су у су ко би ма тра-жи ле и на ла зи ле осло нац и пот по ру спољ них чи ни ла ца. Пре ма на во-ди ма аустриј ског по ли ти ко ло га Хајн ца Герт не ра, у овом пе ри о ду, ви ше од по ло ви не свих зе ма ља уче ство ва ло је (на овај или онај на чин) у тим ра то ви ма: 94 од 174 др жа ве (Ве ли ка Бри та ни ја је пред ња чи ла уче шћем у ше сна ест ра то ва, Фран цу ска у три на ест, САД у је да на ест, Ин ди ја у де-сет, Ју жна Афри ка и Ки на у по де вет итд) (Не ки хро ни ча ри ме ђу на род-них су ко ба др же да је до по чет ка но вог ми ле ни ју ма тај број пре ма шио

135

дви је сто ти не рат них су ко ба). Ме ђу на род ну кон сте ла ци ју ка рак те ри шу са рад ња и број ни су ко би и ра то ви за пре власт ме ђу су ве ре ним др жа ва-ма. И по ред не дво сми сле не од ред бе ко ју са др жи осни вач ки акт Ује ди-ње них на ци ја да “Све чла ни це тре ба да рје ша ва ју ме ђу соб не ме ђу на-род не спо ро ве ми ро љу би вим сред стви ма, ка ко се не би угро зи ли мир, без бјед ност и прав да у сви је ту”, на сце ни су пер ма нент ни не спо ра зу ми, су ко би и ра то ви ло кал ног или ре ги о нал ног ка рак те ра. Хлад ни рат од са-мог по чет ка ка рак те ри шу ме ђу на род не тен зи је из ме ђу Ис то ка и За па да, из ме ђу су пер си ла Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва и Со вјет ског Са ве за и њи хо вих при ста ли ца. Ма ни фе сту је се у свим ви до ви ма ме ђу-на род-них од но са: на по ли тич ком, еко ном ском, кул тур ном, на уч но-тех нич ком, спорт ском и свим дру гим по љи ма ме ђу на род ног жи во та; бе со муч ном тр ком у на о ру жа ва њу су прот ста вље них бло ко ва, бес кру пу ло зном иде-о ло шком и по ли ти чком про па ган дом, су ко бом оба вје штај них слу жби, ме диј ским ра том, про тје ри ва њем слу жбе них ли ца, др жа њем вој них ба за на стра ним те ри то ри ја ма, ства ра њем по ли тич ких и вој них са ве за, агре-сив ним при ти сци ма и ми је ша њем у уну тра шње ства ри дру гих зе ма ља, ди пло мат ским раз ра чу на ва њи ма на ме ђуна род ним са стан ци ма, кра ђом тај них вој них до ку ме на та, от ми цом на уч ни ка, гра нич ним ин ци ден ти ма итд. У ат мос фе ри ме ђу соб ног не по вје ре ња и сум њи че ња пред ња чио је Ста љи нов де спо ти зам и ма ни ја кал ност, а са аме рич ке стра не екс тре ми-зам Џо зе фа Ма кар ти ја, ко ји се на ла зио на че лу ко ми те та за ис пи ти ва ње ан ти а ме рич ке дје лат но сти. Та кав на чин ра да и од но са Ал берт Ајн штајн је на звао “аме рич ком ва ри јан том фа ши зма”.

Хлад ни рат је ре зул тат не са мо објек тив них про ти вур јеч но сти са-вре меног сви је та, већ и од носа сна га у ну кле ар ном на о ру жа њу. САД и СССР има ли су то ли ко ну кле ар ног оруж ја ко јим би мо гли да уни ште ве ли ки дио чо вје чан ства и ње го вих до ба ра. Они су би ли про тив у дар-не си ле, има ле су то ли ко ну кле ар них бом би и ра ке та да ни је су мо гле са вла да ти јед на дру гу, а да и са ме не пре тр пе огром ну ште ту. То је, ка-ко ка жу не ки ана ли ти ча ри ме ђу народ них од но са, био “урав но те же ни те рор”, јер су и јед на и дру га стра на би ле свје сне да би ну кле ар ни рат мо гао да их уну шти. Чи тав сви јет се на ла зио у не из вје сном ста њу под ве ли ким при ти ском о мо гу ћем су ко бу у опасној вој ној игри која ни је “ни рат ни мир”.

Би ло је то исто вре ме но и иде о ло шко су че ља ва ње из ме ђу “ко му-ни зма”, с јед не и “де мо кра ти је” и тр жи шне при вре де с дру ге стра не. То по твр ђу ју и про та го ни сти су прот ста вља них ве ле си ла. Та ко је, на прим-јер, 196о. го ди не, Ста љи нов на сљед ник у Кре мљу Ни ки та Сер ги је вич Хрушчов твр дио: “Је ди ни на чин пот пу ног осло бо ђе ња љу ди је сте пут ка ко му низ му”. А он да шњи пред сјед ник САД Џон Ф. Ке не ди др жао је



да “бу дућ ност при па да они ма ко ји се бо ре за сло бо ду по је дин ца”. У су-шти ни, ова два су прот на ми шље ња де фи ни шу Хлад ни рат.

Хлад ни рат је иза звао ду бо ке про мје не у по ли ти ци и рат ној стра-те ги ји. Ре ал на опа сност да се из не на да пре тво ри у оп шти рат ни су коб иза зва ла је ства ра ње ору жа них сна га спрем них за мо мен тал на дјеј ства, а ствар не при пре ме за рат и од бра ну по ста ле су пре вас ход ни за да так дру штва. Ње мач ки не дјељ ник Der Spi e gel (ка ко пре но си НИН, 24.07. 2008), по во дом 60-го ди шњи це по чет ка Хлад ног ра та, на осно ву аме рич-ких спи са са ко јих је ски ну та оз на ка “ни је за јав но ко ри шће ње”, у ана-ли тич ко-ис тра жи вач ком тек сту “За стра ши ва ња на иви ци ам би са” пи ше “да су од лу ке за упо тре бу атом ског оруж ја у сред њој Евро пи мо гли до-но си ти и аме рич ки труп ни офи ци ри ни жег ран га. Не сми је се ни по ми-сли ти што би се мо гло до го ди ти да је со вјет ска стра на игра ла va ban qe”. Али, ипак, нико није смио толико ризиковати да стави све на коцку, да игра на све или ништа.

У ери Хлад ног ра та чо вје чан ство је би ло на иви ци ам би са иако су то са мо ма ло број ни схва та ли. Био је до во љан је дан по гре шан при-ти сак на дуг ме, по гре шна од лу ка и огром не по вр ши не Зе мље би ле би спр же не “у ну кле ар ној лоп ти, чи ја тем пе ра ту ра че ти ри пу та пре ла зи ви си ну тем пе ра ту ре у уну тра шњо сти Сун ца. Ну кле ар не гла ве лан си-ра не са под мор ни це би ле би до вољ не да пре тво ре, ре ци мо, Ње мач ку у пу сти њу”.

Пре ма нај но ви јим са зна њи ма из аме рич ких из во ра, ко је пре зен-ти ра Дер Спи е гел, аме рич ки ге не ра ли су зах ти је ва ли упо тре бу атом ске бом бе у Ко ре ји (1950-1953) и Ви јет на му (1965-1975). По гре шна про цје-на ри зи ка Ни ки те Хру шчо ва, ко ји је 1962. го ди не на Ку би ста ци о ни рао атом ске ра ке те на да ју ћи се да ће то Аме ри кан ци про гу та ти”, ума ло је до ве ла до атом ског ра та. Обје ло да њен је и по да так да је Мао Це Tунг убје ђи вао со вјет ске при ја те ље да ће “у слу ча ју атом ског ра та до бар дио пла не те би ти опу сто шен, али ће ‘им пе ри ја ли зам би ти по ра жен и цио сви јет по ста ти со ци ја ли стич ки’”.

У ат мос фе ри ме ђу соб ног не по вје ре ња и стал не на пе то сти, ве ли ке си ле су пом но мо три ле јед на на дру гу. Ни шта се ни је пре пу шта ло слу-ча ју, јер су у обо стра ном “стра ху ве ли ке очи”. Та ко, на при мјер, 1983. го ди не со вје тско ру ко вод ство је вје ро ва ло да Аме ри кан ци при пре ма ју ну кле ар ни на пад на СССР. КГБ је у то ври је ме пра тио кре та ње ци је на кон зер ви ра не кр ви у Лон до ну и на шао да спре ма ју до дат не ре зер ве кр-ви, што је за њих био знак рат ног пла на НА ТО-а.

Би ло је си ту а ци ја ка да су сре ћа и слу чај спре ча ва ли ак ти ви ра ње нук ле ар ног оруж ја. Је дан од та квих је ве зан за по зна ти рат Јом-Ки пур (између Изра е ла и арап ских зе ма ља пред во ђе них Егип том и Си ри јом,

137

во ђен 1973. на под руч ју Си на ја). “Твр ди се да је 24. ок то бра аме рич ки пред сјед ник Ри чард Ник сон био то ли ко пи јан да ни је ра зу мио шта му се го во ри” у ве зи са Јом ки пур ским ра том. Због то га је Хен ри Ки син-џер, аме рич ки ми ни стар спољ них по сло ва, по ди гао сте пен при прав но-сти аме рич ких стра те шких сна га на свим тач ка ма пла не те. “Та ко је дао Ру си ма сиг нал да не уда ре на Си нај”. Или, не ка ко у исто ври је ме, при-ли ком ре мон та у аме рич кој ва зду хо плов ној ба зи у Ми чи ге ну, слу чај но је ак ти ви ран аларм. “По са да бом бар де ра Б-92 смје ста је уле тје ла у већ при пре мље не ле ти ли це за старт. Сре ћом, де жур ни офи цир је схва тио да се ра ди о слу чај ном алар му и у по сљед њем мо мен ту пре ки нуо пла ни ра-ни ‘рат ни’ ток до га ђа ја”.

Сна жне ма ни фе ста ци је хлад но ра тов ске на пе то сти при је ти ле су опа сно на ру ша ва њу ми ра, при је све га, у Евро пи ме ђу су прот ста вље-ним стра на ма. То ме су по себ но оби љеж је да ла три до га ђа ја у 1948. го-ди ни: ко му ни стич ко пре у зи ма ње вла сти у Пра гу 25. фе бру а ра, бер лин-ска бло ка да 24. ју на и на пад Ин фор мби роа на ју го сло вен ско др жав но и пар тиј ско ру ко вод ство 28. ју на. Со вје ти су 23/24. ју на 1948. у же љи да ис тје ра ју Аме ри кан це, Бри тан це и Фран цу зе из Бер ли на, ка ко би спри је чи ли осни ва ње за пад не др жа ве - Са ве зне Ре пу бли ке Ње мач ке, из вр ши ли бло ка ду Бер ли на (обу ста ви ли са о бра ћај за пут ни ке и пре воз ро бе на же ље знич кој пру зи Хелм штед-Бер лин из “тех нич ких раз ло га”. Уки ну ли су елек трич ну енер ги ју, а због не до стат ка угља бро до ве су ста ви ли “у лан це”. За пад ни Бер лин са два ми ли о на ста нов ни ка и вој не сна ге за пад них др жа ва у ње му би ли су бло ки ра ни. Ре зер ве хра не би-ле су ма ле. Снаб ди је ва ње се мо гло оба вља ти са мо ва здушним пу тем. Укуп но је из ве де но 28о.ооо ле то ва ави о на ко ји су до ста вља ли хра ну и дру ге по треп шти не ста нов ни штву бло ки ра ног Бер ли на. (Бло ка ду је уки нуо Ста љин у ма ју 1949. го ди не). “Ва зду шни мост” ни је зна чио са-мо до пре ма ње кром пи ра и угља и дру гих по треп шти на, већ је имао и “про па ган дни циљ: при бли жа ва ње љу ди За па ду” и де мон стра ци ју мо-ћи Аме ри ке.

Кри за од но са из ме ђу За па да и Ис то ка пре ла ма ла се и пре ко по ди-је ље не Ње мач ке. За пад ни са ве зни ци су по мо гли устав но кон сти ту и са ње Са ве зне Ре пу бли ке Ње мач ке; про гла ше њем Уста ва осни ва се Са ве зна Ре пу бли ка Ње ма чка 23. ма ја 1949. го ди не. Со вје ти су на под руч ју сво је оку па ци о не зо не 7. ок то бра 1949. ство ри ли Ње мач ку Де мо крат ску Ре-пу бли ку (ДДР).

Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве су се то ком 1950-тих за ла га ле за по-нов но на о ру жа ње За пад не Ње мач ке. Го ди не 1955. Са ве зна Ре пу бли ка Ње мач ка ула зи у НА ТО и ства ра “Бун де свер”, а ДДР у ја ну а ру 1956. по ста је чла ни ца Вар шав ског пак та.



Дви је но во ство ре не ње мач ке др жа ве на ста ви ће жи вот у зна ку ме-ђу собних ан та го ни за ма - као “пред стра же, ис ту ре не сна ге су прот ста-вље је них бло ко ва”.

Су ко би вe за ни за хлад ни рат, по ред оста лих, би ли су ра то ви у Ко-ре ји, рат у Ин до ки ни (Ви јет нам), Ма ђар ска кри за 1956, Ку бан ска кри за 1962. и со вјет ска оку па ци ја Ав га ни ста на 1979. го ди не.

У ју ну 1950. го ди не Сје вер на Ко ре ја по кре ће из не над ни рат про-тив ју га зе мље. По сли је јед ног гра нич ног су ко ба, сје вер но ко реј ске сна-ге, пот по мог ну те “ки не ским до бро вољ ци ма” и уз по др шку Со вјет ског Са ве за, пре ла зе 38. па ра ле лу. Сви јет се на шао пред ве ли ком не из вје сно-шћу ко ја је при је ти ла рат ном ка та стро фом. Пред сјед ник САД Тру ман је на ре дио аме рич ким тру па ма да на тје ра ју Сје вер ну Ко ре ју на по вла че ње и по мог ну Ју жној Ко ре ји сво јим ору жа ним сна га ма под по кро ви тељ-ством Ује ди њенх на ци ја. Рат је за вр шен 1953. го ди не пот пи си ва њем при мир ја, а гра ни ца изме ђу дви је др жа ве оста ла је на 38. па ра ле ли.

Го ди на 1953. оби ље же на је про мје на ма у по ли тич ком вођству ве-ли ких си ла, што је ути ца ло на ди на ми ку Хлад ног ра та. У САД у ја ну а ру 1953. Ај зен ха у ер је по стао пред сјед ник, а 5. мар та исте го ди не умро је Јо сиф Ви са ри о но вич Ста љин. Док се то ком по сљед њих 18 мје се ци Тру ма но ве вла да ви не аме рич ки бу џет за од бра ну по ве ћао че ти ри пу та, Ај зен ха у ер се од лу чио за сма њи ва ње тро шко ва за вој ску та ко што је ис ти цао аме рич ку ну кле ар ну су пер и ор ност. У Со вјет ском Са ве зу Ста-љи на је на крат ко (шест мје се ци) на сли је дио Ма љен ков, ко ји је био на-стро јен ста љи ни стич ки. Уско ро је Ма љен ко ва за ми је нио Ни ки та Сер ги-је вич Хру шчов. Ње го вим пре у зи ма њем вла сти по чео је у СССР-у про-цес де ста љи ни за ци је и јав не осу де Ста љи но ве вла да ви не .

За раз ли ку од Тру ма но ве стра те ги је ко ја је има ла циљ “об у зда ва-ње ко му ни зма и обез бје ђи ва ња ‘атом ског ки шо бра на’” Ај зен ха у е ро ва ад ми ни страци ја оли че на у Џон Фо стер Дал су фор му ли са ла је “Но ви по глед” на по ли ти ку бло ков ске по ди је ље но сти о “ми ру пу тем си ле”. Далс је об ја вио и док три ну “ма сов не осве те”, при је те ћи Со вје ти ма да ће САД сна жно ре а го ва ти на би ло ка кав об лик агре си је ко ји би мо гао до ћи с ње го ве стра не. Ну кле ар на су пе ри ор ност САД за у ста вља ла је све Со вјет ске при јет ње о мо гу ћој ин тер ве нци ји то ком Су е цке кри зе 1956. го ди не. (У је сен 1956. Из раел, Ве ли ка Бри та ни ја и Фран цу ска на па ле су Еги пат. Ин тер вен ци јом Са вје та без бјед но но сти на пад је за у ства љен и на па дач ке ору жа не сна ге су по ву че не из зо не Су ец ког ка на ла. То је има ло за по сље ди цу ја ча ње еги пат ског по ло жа ја на Бли ском ис то ку и по раст ути ца ја СССР-а у том под руч ју).

Ма да је по сли је Ста љи но ве смр ти до шло до из вје сног опа да ња тен зи ја, Хлад ни рат се у Евро пи и да ље на ста вљао. Аме рич ке вој не

139Хладни рат и уравнотежени терор (1948-1990)

сна ге би ле су ста ци о ни ра не по За пад ној Евро пи, а Со вјет ске по Ис-точ ној.

Од 20. ок то бра до 10. но вем бра 1956. у Ма ђар ској је до шло до спон та ног ре вол та про тив ко му ни стич ке вла де Ма ђар ске и ње них при-ста ли ца ко јег је по вео пре ми јер и ре фор мист Имре Нађ уз пот по ру мно-гих ста нов ни ка. То је био пр ви при мјер про тив со вјет ске ре во лу ци је у не кој ко му нис тич кој зе мљи, а за вр шио је со вјет ском ин ва зи јом. Имре Нађ је по гу бљен 1958. го ди не.

Ста љин је сво јим дог ма ти змом на од ре ђен на чин пот по ма гао аме-рич ку стра те ги ју про тив со ци ја ли зма. По ис то вје ћи вао је кла сни су коб са су ко бом бло ко ва; гра ни це из ме ђу ка пи та ли стич ких и со ци ја ли стич-ких др жа ва са ка пи та ли змом и со ци ја ли змом; ши ре ње со ци ја ли зма ви-дио је са мо у спољ ној вој ној ин тер вен ци ји са ослон цем на уну тра шње ко му ни стич ке сна ге; из јед на ча вао је со ци ја ли зам као свјет ски про цес са др жа ва ма у ко ји ма су ко му ни сти на вла сти; под ре ђи вао је со вјет-ским по ли тич ким и еко ном ским ин те ре си ма пра во на рав но прав ност со ци ја ли стич ких др жа ва; осло бо ди лач ке по кре те про тив ко ло ни ја ли зма по сма трао је као ге не ра то ре бу ду ће со ци ја ли стич ке ре во лу ције. По ред то га, уну тар зе мље зло у по тре бом мо ћи, про го ни ма не ис то ми шље ни ка, об ра чу ном са ко му ни сти ма дру гог и дру га чи јег ми шље ња, гу ла зи ма, де-пор та ци ја ма - ста љини зам је по ка зао сво ју на ка зну стра ну и ком про ми-то вао иде ју со ци ја ли зма. Или, ка ко је то проф. др Бран ко Пе тра но вић оци је нио: “Оте ло вљу ју ћи дог ма ти зам у те о ри ји, праг ма ти зам у по ли-ти ци и би ро кра ти зам у упра вља њу друш твом, ста љи ни зам је уна за дио ху ма ни стич ку ви зи ју со ци ја ли зма, на го не ћи во ду на млин ан ти ко му ни-стич ких сна га”.

По ред тр ке у на о ру жа њу, су прот ста вље не си ле пред вод ни це бло-ко ва - САД и СССР, на ста ви ле су над ме та ње и у дру гим број ним дје-лат но сти ма, по ка зу ју ћи над моћ и пре стиж. Упо тре ба атом ске енер ги је отво ри ла је по че так “ко смичке ере”, лан си ра њем у ор би ту пр вог све-мир ског са те ли та “Спут њик”, 4. ок то бра 1957. го ди не. На кон “Спут њи-ка”, Со вјет ски Са вез је по слао пр во жи во би ће, пса Лајку, у све мир, да би већ 12. апри ла 1961. упу тио пр вог чо вје ка у ор би ту - Ју ри ја Алек се-је ви ча Га га ри на. Ова кав на пре дак Со вје та ути цао је на Аме рикан це да по са ду ва си он ског бро да Апо ла XI, с Ни лом Армстрон гом и Едви ном Ол дри ном на че лу, по ша љу на Мје сец 21. ју ла 1969. го ди не.

Ко ри шће ње атом ског по го на да ло је зна чај не ре зул та те у раз во ју енер ге ти ке, по љо при вре де, ме ди ци не, би о ло ги је. Раз ви ја ли су се рат на ин дустри ја, ра кет на тех ни ка и ко смич ка ис тра жи ва ња. У тр ци за пре-стиж по ред но вих оруж ја ко рист је имао и оп шти тех нич ко-тех но ло шки на пре дак у сви је ту.


То ком пе де се тих го ди на XX ви је ка, тзв. Тре ћи сви јет био је зна-ча јан иза зов за дви је глав не хлад но ра тов ске си ле. Вођства на ци о нал них по кре та у пост ко ло ни јал ним зе мља ма углав ном ни је су би ла склона За-пад ном бло ку. На про тив. То се, при је све га, од но си ло на Ве ли ку Бри-тани ју, Фран цу ску и Хо лан ди ју ко ји ма је про цес де ко ло ни ја ли за ци је пред ста вљао и еко ном ски и пси хо ло шки гу би так. На гу бит ку је био и НА ТО јер је при је де ко ло низа ци је имао све ве ли ке за пад не си ле сви је та на сво јој стра ни.

На ци о нал ни по кре ти у по је ди ним зе мља ма и ре ги ја ма, као што су Гва те ма ла, Иран, Фи ли пи ни и Ин до ки на, би ли су ви ше скло ни Со-вјет ском Са ве зу, од но сно со ци ја ли стич ком екс пе ри мен ту не го САД. У том кон тек сту, Со вјет ски Са вез и САД су се пре ко сво јих за ступ ни ка бо ри ли за пре власт у Тре ћем сви је ту, с про мјен љи вим успје хом то ком пе де се тих и ше зде се тих го ди на про шлог сто ље ћа. САД су, на при мјер успје ле да сврг ну вла де Ира на и Гва те ма ле, за ко је су прет по ста вља ли да су про со вјет ске.

Ме ђу тим, мно ге зе мље Афри ке, Ази је и Ла тин ске Аме ри ке од у-пи ра ле су се при ти сци ма и За па да и Ис то ка. На азиј ско-африч кој кон-фе рен ци ји, одр жа ној у Бан дун гу (18-24. април 1955), пр вој по ли тич кој кон фе рен ци ји 29 зе ма ља Ази је и Афри ке, усво је ни су за јед нич ки ста-во ви пре ма свјет ским про бле ми ма про кла мо ва њем прин ци па о од но си-ма ме ђу зе мље ма сви је та и по ста вља њем те ме ља при вред не и кул тур не са рад ње; рје ша ва ње свих ме ђу на род них спо ро ва мир ним пу тем: уки-да ње ко ло ни ја ли зма у сви је ту, по што ва ње пра ва чо вје ка и По ве ље Ује-ди ње нин на ци ја; залагање за по ли ти ку ми ра и ак тив не ко ег зи стен ци је, и не у тра лан од нос пре ма бло ко ви ма Ис то ка и За па да. Кон сен зус ко ји је пос тиг нут у Бан дун гу до вео је до пот пи си ва ња Бри он ске из ја ве 19. ју ла 1956. и ства ра ња По кре та несврста них. Глав ни за го вор ни ци и осни ва чи По кре та би ли су Су кар но, пред сјед ник Ин до не зи је, Нкру мах, пред сјед-ник Га не, На сер, пред сјед ник Егип та, Не хру, ин диј ски пре ми јер и Јо сип Броз Ти то, пред сјед ник Ју го сла ви је. У сеп тем бру 1961. у Бе о гра ду је одр жа на пр ва слу жбе на кон фе рен ци ја По кре та не свр ста них зе ма ља.

Од но си из ме ђу бло ко ва се све ви ше за о штра ва ју. На дан 13. ав гу-ста 1961. за по че ла је из град ња 156 км ду гог Бер лин ског зи да, ко јим је оне могу ћен пре лаз из ме ђу Ис точ не и За пад не Ње мач ке.

Тр ка у на о ру жа ва њу из ме ђу СССР-а и САД се на ста вља ла из ра-дом да ле ко мет них ну кле ар них про јек ти ла; Со вје ти су већ 1953. има ли пр ву хи дро ген ску бом бу.

По че так нај ве ће хлад но ра тов ске кри зе до во ди се у ве зу са по чет-ком ин ста ли ра ња ну кле ар них про јек ти ла на Ку би, у ко јој је по сли је Ку-бан ске ре во лу ци је до шао на власт Фи дел Ка стро, са ко јим је Хру шчов

141

скло пио са вез. САД су ре а го ва ле по мор ском бло ка дом Ку бе и за хтје вом да се со вјет ске ра ке те укло не. У да ни ма оп ште не из вје сно сти и стра ха од ну кле ар ног ра та, Хру шчов је по ву као про јек ти ле са Ку бе, а за уз врат до био обе ћа ње да ће САД по ву ћи сво је про јек ти ле из Тур ске и да ни ка-да не ће на па сти Ку бу.

Уско ро је за тим са жи вот не сце не укло њен Џон Фиц џе ралд Ке не ди (22. XI 1963), а са по ли тич ке Ни ки та Сер ги је вич Хру шчов (14. X 1964).

По сли је пе ри о да 1948-1962. го ди не, на ро чи то на пе тог и кон-фликт ног (ус по ста вље ње ко му ни стич ке вла сти у Ис точ ној Евро пи, рат у Ко ре ји, из градња Бер лин ског зи да, кри за са про јек ти ли ма на Ку би) усли је ди ла је фа за по ла га ног сми ри ва ња тен зи ја - де тант од 1963. до 1979. То ком ше зде се тих и се дам де се тих го ди на XX ви је ка САД и СССР су на сто ја ли да се при ла го де но вој вр сти по ли ти ке. Та ко су се Аме ри ка, Ве ли ка Бри та ни ја и Со вјет ски Са вез то ком 1963. до го во ри ли да пре ки-ну атом ске про бе на зе мљи и под водом. По крет не свр ста них зе ма ља је, та ко ђе, до при но сио сма њи ва њу тен зи ја ме ђу бло ко ви ма. Но, и по ред то га, САД и СССР су те жи ли гло бал ном вођству. Го ди не 1965. аме рич-ки пред сјед ник Лин дон Џон сон упу тио је 22.000 аме ричких вој ни ка на До ми ни кан ску Ре пу бли ку из стра ха од ко му ни стич ке ре во лу ци је. Док се Аме ри ка бо ри ла про тив ја ча ња и ши ре ња ко му ни зма, Со вје ти су се су о ча ва ли са по ку ша ји ма свр га ва ња ко му ни зма. Та кав по ку шај био је 1968. у Че хо сло вач кој по знат као Пра шко про ље ће, ко ји је за вр шен оку-па ци јом те земље од “брат ских со ци ја ли стич ких др жа ва”, у име со ци ја-лист ич ког ин тер на ци о на ли зма и не при ко сно ве но сти иде о ло шког је дин-ства со ци ја ли стич ког бло ка.

И ка да је из гле да ло да ће про кла мо ва ни па ци фи зам ве ли ких си ла САД и СССР-а по ста ти до ми нант на по ли ти ка у сви је ту (у ју ну 1963. ус по ста вље на је ди рект на те ле прин тер ска ве за Ва шинг тон-Мо сква ко ја је омо гу ћа ва ла не по сре дан кон такт ли де ра дви ју ве ле си ла), по ја ва но-вих рат них жа ри шта отва ра ла је и но ве кри зе у од но си ма и по ве ћа ва-ла страх од су ко ба ши рих раз мје ра. Ра то ви арап ско-изра ел ски 1967. и 1973. го ди не и по себ но упад аме рич ких тру па у Ви јет нам 1965. још ви ше су по ди гли рат не тен зи је. У Ви јет нам ском ра ту (1964-1973) ги не и уми ре пре ко два ми ли о на љу ди, пре тежно ци ви ла. Го ди не 1973. аме-рич ке се сна ге по вла че, а дви је го ди не ка сни је тру пе са сје ве ра ула зе у ју жни дио Ви јет на ма, и осни ва ју Со ци ја ли стич ку Ре пу бли ку Ви јет нам. Био је то по раз по ли ти ке ве ли ке свјет ске си ле.

Хлад ни рат то ком ше зде се тих и се дам де се тих го ди на про шлог сто ље ћа про жи ма ју и па ци фи стич ке тен ден ци је. Та ко је ње мач ки кан-це лар Ви ли Брант увео но ву по ли ти ку За пад не Ње мач ке зва ну “Ост по-ли тик” ко ја је те жи ла по бољ ша њу од но са са ко му ни стич ким зе мља ма



Ис точ не Евро пе, по се бно са Ис точ ном Ње мач ком. Ре зул тат Бран то ве по ли ти ке “про мје не при бли жава њем” би ло је од ри ца ње Со вјет ског Са-ве за и СР Ње мач ке од упо тре бе си ле (1970).

По ли ти ка де тан та озна ча ва ла је те жњу за сми ри ва ње на пе то сти из ме ђу бло ко ва. Она се по зи тив но по ка за ла и у од но си ма дру гих зе-ма ља, као, на при мјер, из ме ђу Ки не и САД (су срет Ри чар да Ник со на и Мао Це Тун га то ком Ник со но ве по сје те Ки ни 1972). У ју ну исте го ди не Ник сон и Ки син џер су сти гли у Мо скву и об ја ви ли по че так пре го во-ра о огра ни че њу стра те шког на о ру жа ња. Ре зул тат аме рич ко-со вјет ских пре го во ра био је пот пи си ва ње спо ра зу ма зва ног САЛТ I (23. но вем бра 1974. у Вла ди во сто ку) и САЛТ II (18. ју на 1979. у Бе чу) ко ји ма су пред-ви ђе на огра ни че ња у про из вод њи стра те шких ну кле ар них про јек ти ла.

У ци љу ста би ли за ци је ста ња, са рад ње и без бјед но сти у Евро пи, у Хел син ки ју је од 3о. ју ла до 1. ав гу ста 1972. го ди не одр жа на Кон фе рен-ци ја нај ви ших пред став ни ка европ ских др жа ва, САД и Ка на де на ко јој је усво јен до ку мент о бр жем раз во ју по ли тич ких и еко ном ских од но са. И по ред оп ти ми стич ких на да ња, по сли је Хел син ки ја по но во до ла зи до де ста би ли за ци је у сви је ту и за тег ну то сти из ме ђу САД и Со вјет ског Са-ве за. Су коб дви ју су пер си ла на ста вио се ин ди рект но, нај ви ше у зе мља-ма Тре ћег сви је та у Ази ји (из ме ђу Изра е ла и арап ских зе ма ља, Иран ска ре во лу ци ја), Афри ци (гра ђан ски рат у Ан го ли и Мо зам би ку) и у Ла тин-ској Аме ри ци (др жав ни удар у Чи леу 1973. и ре во лу ци ја у Ни ка ра гви).

Но ву кри зу иза звао је упад со вјет ских тру па у Ав га ни стан 1979. го ди не, ко ју по је ди ни исто ри ча ри тре ти ра ју као “Дру ги хлад ни рат” (1979-1985), што је иза зва ло по ве ћа ње тен зи ја из ме ђу хлад но ра тов-ских ве ле си ла, пре кид пре го во ра о сма ње њу на о ру жа ња, ин ста ли ра ње у За пад ној Евро пи по себ но у Западној Ње мач кој од стра не НА ТО-а 572 атом ске ра ке те “пер шинг” и кр ста ре ће ра ке те, јер су пре го во ри о де мон-ти ра њу со вјет ских ра ке та сред њег до ме та СС-20 про па ли. Поред то га, САД про гла ша ва ју санк ци је и бој ко ту ју Олим пиј ске игре у Мо скви, за-јед но са још 61 зе мљом као знак про те ста због со вјет ске ин тер вен ци је у Ав га ни ста ну. Сље де ће Олим пиј ске игре одр жа не су 1984. у Лос Ан-ђе ле су. Њих су бој ко то ва ли Со вјет ски Са вез, са још че тр на ест зе ма ља Ис точ ног бло ка, као про тест аме рич кој ан ти ко му ни стич кој про па ган ди. Ово су би ли је ди ни при мје ри ка да су дви је ве ле си ле сво је су ко бе рје ша-ва ле и на спорт ском по љу.

Тр ка у на о ру жа њу се на ста вља ла. Њу су пра ти ли огром ни ма те-ри јал ни из да ци. САД су у ври је ме осмо го ди шњег Ре га но вог ман да та по тро ши ле 2,2 три ли о на до ла ра за вој не по тре бе. Ко ли ки су би ли со-вјет ски вој ни из да ци у овом пе ри о ду мо же се са мо прет по ста ви ти пре-ма жи вот ном ста ндар ду гра ђа на СССР-а.

143

По сли је смр ти Бре жње ва (1982), на сли је дио га је Ју риј Ан дро пов, ко ји је по ка зи вао ви ше скло ности ка мир ном рје ша ва њу спо ро ва. У сво-јој крат кој вла да ви ни (1982-1984) успио је да по бољ ша од но се са САД у ври је ме ве ли ких тен зи ја. Ан дро по ва је уско ро за ми је нио Кон стан тин Чер њен ко, ко ји је, слич но Бре жње ву, био при ста ли ца “твр де по ли ти ке”. У то ври је ме (1983), аме рич ки пред сјед ник Ро налд Ре ган са оп шта ва на-мје ре о раз во ју ва си он ског ан ти ра кет ног од брам бе ног си сте ма (“СДИ”), “Рат зви је зда”.

Из бор Ми ха и ла Гор ба чо ва за ге не рал ног се кре та ра КП СССР-а 1985. го ди не озна ча ва но ви курс у со вјет ској спољ ној по ли ти ци. У том вре ме ну Со вје ти су има ли нај ве ћу на сви је ту ору жа ну вој ску, ка ко по кван ти те ту, та ко и по бро ју и вр сти на о ру жа ња, те по ве ли чи ни и бро-ју вој но ин ду стријских ба за. Со вјет ска при вред на ни је мо гла да из др жи то ли ке из дат ке на ду жи рок, јер су го ди шњи трошкови до се за ли су му и до 130 ми ли јар ди до ла ра. Кра јем 1985. го ди не, на по зив аме рич ког пред-сјед ни ка Ре га на, Гор ба чов је не слу жбе но бо ра вио у САД, што је пред ста-вљао увод у раз го во ре о об у ста вља њу тр ке у на о ру жа ва њу и по бољша ње ме ђу соб них од но са између дви је зе мље. Со вјет ски Са вез је пре жи вља-вао еко ном ску кри зу ко ја је по нај ви ше би ла усло вље на па дом ци је на наф те на свјет ском тр жи шту. Гор ба чов је та да за по чео рад на ре фор ми, зва ној Пе ре строј ка, ко ја је тре ба ла да по диг не со вјет ску при вре ду. За тим је увео зтв. гла сност ко јом се до пу шта кри ти ка и пар ти је и ње них чел-ни ка пу тем јав них гла си ла. У сво јим ре форм ским хтје њи ма Гор ба чов се за ла гао за ства ра ње ја ког пред сјед нич ког си сте ма и дра стич но сма ње ње ути ца ја пар ти је на по ли тич ки жи вот др жа ве. Ове ре фор ме и ду бо ка кри-за би ли су глав ни узроч ни ци за ка сни ји рас пад СССР-а.

У усло ви ма сма ње не на пе то сти из ме ђу др жа ва ве ле си ла зна чај но мје сто има су срет Ре га на и Гор ба чо ва 1985. го ди не и, по себ но, го вор Ро нал да Ре га на у Бер ли ну 12. ју ла 1987. у ко јем је “иза звао” Ми ха и ла Гор ба чо ва да сру ши Бер лин ски зид. Ре ган је бо ра ве ћи у Бер ли ну по во-дом про сла ве 750-го ди шњи це по сто ја ња гра да у свом го во ру по себ но ак центо вао: “По др жа ва мо про мје не и отво ре ност, јер ми вје ру је мо да сло бо да и си гур ност иду за јед но, да уз на пре до ва ње људ ских сло бо да мо же са мо оја ча ти мир у сви је ту. По сто ји је дан по тез ко ји би Со вје ти мо гли на пра ви ти, а био би не за мје њив, ко ји би дра ма тич но уна при је дио же љу за ми ром. Ге не рал ни се кре та ре Гор бачов, ако тра жи те мир, ако тра жи те про спе ри тет за Со вјет ски Са вез и Ис ток, ако тра жи те ли бе ра-ли за ци ју, до ђи те ов дје на ова вра та. Го спо ди не Гор ба чов отво ри те ова вра та. Го спо ди не Гор ба чов, сру ши те овај зид!”

Не ки за пад ни исто ри ча ри сма тра ју да је овај Ре га нов го вор био је дан од кључ них за сам за вр ше так Хлад ног ра та. Дви је го ди не ка сни је,



ис точ но ње мач ке вла сти су до пу сти ле гра ђа ни ма из ДДР-а да пре ла зе у За пад ни Бер лин. Бер лин ски зид из гра ђен 1961. го ди не, сру шен је 9. но вем бра 1989. као сим бол до та да шње по дје ле из ме ђу “дик та тор ских и де мо крат ских др жа ва Евро пе”. Био је то кључ ни до га ђај за ре у ни фи ка-ци ју Ње мач ке и је дан од нај ва жни јих до га ђа ја у од но си ма Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва и Са ве за Со ци ја ли стич ких Совјетских Ре пу бли ка, ко јим је у осно ви “окон чан” Хлад ни рат.

Од но си Со вјет ског Са ве за и САД би ли су у овом пе ри о ду ра ци-о нал ни, с тен ден ци јом сма ње ња тен зи ја и об у ста вља ња тр ке у на о ру-жа ва њу. У ве зи са тим пот пи са но је ви ше уго во ра о сма њи ва њу вој не мо ћи, а 1990. је на Мал ти пот пи сан Спо ра зум ко јим су Гор ба чов и Џорџ Буш (ста ри ји) про гла си ли крај Хлад ног ра та.

У но ћи на 3. ок то бар 1990. го ди не хиља де љу ди су пред згра дом Рајхста га у Бе рли ну про сла ви ле при сту па ње но вих по кра ји на под руч ју Са ве зне Ре пу бли ке. У Ње мач кој је пао зид, у сви је ту је па ла “гво зде на за вје са”. Па ри ска по ве ља за но ву Евро пу је крат ко по сли је то га про гла-си ла до ба кон фрон та ци је и по дје ле Евро пе окон ча ним. И по ред то га, ту ни је био крај по дје ла у Евро пи. И ка да су се обла ци рат не опа сно сти раз и шли, бу дућ ност је и да ље оста ла бре ме ни та и ма гло ви та.

По сли је не стан ка Са ве за Со вјет ских Со ци ја ли стич ких Ре пу бли-ка са ге о граф ске кар те, Вар шав ски пакт је уки нут (1991), али ни је би ло ни нај ма њег на го вје шта ја да би мо гло до ћи до рас фор ми ра ња НА ТО са ве за, што су на ив ни по сма тра чи оче ки ва ли. На ста ла уни по лар ност је по го до ва ла ве хе мент ном ак ти ви ра њу док три не про ши ре ња НА ТО са ве за на бив ше “со ци ја ли стич ке” зе мље, а и све оста ле зе мље око не ка да шњег Со вјет ског Са ве за. У ту свр ху је фор ми ра на и ор га ни за-ци ја Парт нер ство за мир, ко ја об у хва та зе мље Евро пе и Ази је из ван НА ТО са ве за (укљу чу ју ћи и Ру си ју) за ин те ре со ва не за та ко зва ну ко-лек тив ну без бјед ност и одр жа ва ње за јед нич ких вој них вје жби с НА ТО сна га ма. Го ди не 1999. у НА ТО са вез ула зе бив ше чла ни це Вар шав ског пак та Че шка, Ма ђар ска и Пољ ска, а 2. апри ла 2004. се дам бив ших со-ци ја ли стич ких зе ма ља по ста ју пу но прав ни чла но ви НА ТО-а: Есто ни-ја, Ли тва ни ја, Ле то ни ја (бив ше фе де рал не је ди ни це СССР-а), Бу гар-ска, Ру му ни ја, Сло вач ка (бив ше чла ни це ис точ ног бло ка) и Сло ве ни ја (бив ша фе де рал на је ди ни ца СФРЈ). Ши ре ње НА ТО се на ста вља. Оно пред ста вља кон стан ту ње го ве по ли ти ке, ко ја ће “при до ни је ти ши ре њу ста бил но сти и без бјед но сти свих др жа ва” та ко што ће под сти ца ти де-мо крат ске ре фор ме дру штва, ме ђу ко је спа да и “уна пре ђе ње де мо крат-ског про це са у зе мљи, укљу чу ју ћи и де мо крат ски над зор над ору жа-ним сна га ма од стра не де мо крат ских ин сти ту ци ја по ли тич ког си сте ма и ци вил ног дру штва”-.

145Хладни рат и уравнотежени терор (1948-1990)

Крах ко му ни стич ког ре жи ма “од Ис тре до Вла ди во сто ка” ство рио је ве ли ку зо ну не из вје сно сти, не ста бил но сти, ха о са и гра ђан ког ра та. Умје сто оче ки ва ног вре ме на на де и ра ци о нал но сти на ста ло је раз о ча-ре ње де мо кра ти јом и за стра шу ју ћим при зо ром ко руп ци је. Из гу би ла се по све ће ност идео ло ги ји. Та мо гдје је на ста ла де мо кра ти ја по за пад ном обра сцу, те земље су пре у зе ле лик на ци о нал них др жа ва. На по чет ку XXI ви је ка сви јет се су о ча ва с пи та њем ин тер е тич ког и ме ђу људ ског зла, с еруп ци јом си ле. “Свјет ски си стем је у збр ци. Не зна мо ку да пла не та иде” (Ри сто Ту бић, фи ло зоф). Код по је ди них по зна тих ана ли ти ча ра и по ли ти ча ра у сви је ту посто ји ди ле ма да ли је крај хлад ног ра та “ис ко-ри шћен кре а тив но”? Збиг њев Бже жин ски у ве зи са тим ка же: “При ли ка ни је до бро ис ко ри шће на. Мо гли смо ура ди ти ви ше у укљу чи ва њу но ве Ру си је у од но се са За па дом што би сма њи ло стал ну но стал ги ју за им пе-ри јал ним ста ту сом, ко ја је би ла еви дент на у Кре мљу. Али не ма мо на чи-на да са зна мо да ли би ал тер на тив ни исто риј ски курс био ус пје шнији”.

Да нас ка да се еко ном ски и по ли тич ки ста бил на Ру си ја вра ти ла на ве ли ку свјет ску по ли тич ку сце ну, спо соб на да про јек ту је сво ју вој ну моћ у ре ги о ну ко ји је зна ча јан за ње не ин те ре се и без бјед ност, отво ре но је пи та ње о “но вом хлад ном ра ту” од но сно слич не ре то ри ке из вре ме на Хлад ног ра та. Ро берт Хеј ден, прав ник и ан тро по лог, про фе сор на Уни-вер зи те ту у Пит сбур гу, ми сли да “аме рич ка ад ми ни стра ци ја и ме ди ји ни је су ни ка да ни из ла зи ли из хлад ног ра та,” те да су “Ру си ко нач но схва тли да хлад ни рат ни је пре стао, да су САД ра ди ле про тив њи хо вих ге о по ли тич ких ин те ре са” (Из ин тер вјуа Ро бер та Хеј де на ли сту “По ли-ти ка”, Бе о град 17.08.2008). Хо ће ли но во на ста ло ста ње ду бо ке свјет ске фи нан сиј ске кри зе до при ни је ти при бли жа ва њу или про ду бља ва њу од-но са по ка за ће ври је ме, по бје да ра зу ма или но вог хлад ног ра та?!

РЕ ЗИ МЕ

Хлад ни рат се раз вио око не ри је ше них пи та ња Дру гог свјет ског ра та (Ње мач ке, Бер ли на, Ви јет на ма, Ко ре је, Сред њег и Бли ског ис то ка). Ње го во одр жа ва ње и за о штра ва ња је по сље ди ца екс пан зи о ни стич ких и хе ге монис тич ких тен ден ци ја ве ли ких си ла ко је те же да про ши ре сво-је сфе ре ути цаја. Као об лик нео ру жа не бор бе из ме ђу ан та го ни стич ких бло ко ва Ис то ка и За па да - Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва и Са ве за Со вјет ских Со ци ја ли стич ких Ре пу бли ка - и њи хо вих при ста ли ца, ма-ни фе ство вао се у свим до ме ни ма ме ђу на род них од но са: на по ли тич-ком, еко ном ском, кул тур ном, на уч но-тех ноло шком, спорт ском и свим


дру гим фор ма ма и са др жа ји ма ме ђу на род ног жи во та. Про па ганд ни и иде о ло шки рат, тр ка у на о ру жа ва њу, др жа ње вој них ба за на стра ним те-ри то ри ја ма, ства ра ње по ли тич ких и вој них са ве за, агре сивни при ти сци и ми је ша ње у уну тра шње ства ри дру гих др жа ва, што све пред ставља во ђе ње по ли ти ке на иви ци ра та - основ ни су аспек ти Хлад ног ра та.

Хлад ни рат је ре зул тат не са мо објек тив них про тив рјеч но сти са-вре ме ног сви је та, већ и од нос (рав но те жа) сна га у ну кле ар ном на о ру жа-њу. То је ство ри ло ста ње “ни рат, ни мир”.

По сли је пе ри о да 1948-1962, на ро чи то кон фликт ног, усли је ди ла је фа за ДЕ ТАН ТА (1963-1978), за тим но во ин тен зи ви ра ње не по вје ре ња и су пар ниш тва (1979-1985), по сли је со вјет ске вој не ин тер вен ци је у Ав га-ни ста ну. Крај Хлад ног ра та по кла па се са рас па дом ко му ни зма.

YU ISSN 0021-2652

ПРИЛОЗИ

Звездана ВУШОВИЋ-ЛУЧИЋ*

ПРЕДМЕТИ ПОСЕБНЕ НАМЈЕНЕ ИЗ ЦРВЕНЕ СТИЈЕНЕ

Ви ше слој ни пра и сто риј ски ло ка ли тет Цр ве на сти је на (Па тро ви-ћи, Ник шић) био је ста ни ште ро да Хо мо од сред њег па ле о ли та до пре-ди лир ског пе ри о да. Пр во ис ко па ва ње при пећ ка је тра ја ло од 1954 до 1964. године, а дру го, ре ви зи о но је у то ку.

У ми ле ни јум ском раз до бљу жи во та у Цр ве ној сти је ни пра и сто риј-ски чо вјек је оста вио број не пред ме те, ру ко тво ри не од ка ме на, алат ке и оруж је од ко сти, пу же ви и шкољ ке, као и ке ра мич ко по су ђе. Ве ћи на тих пред ме та је слу жи ла за сва ко днев ну упо тре бу, за на бав ку и при пре ма ње хра не, али су при сут ни и пред ме ти чи ја функ ци ја ни је би ла ути ли тар на. Ти пред ме ти ко ји ни је су има ли прак тич ну примјену су по ка за те љи ду-хов но сти пра и сто ри ских ста нов ни ка Цр ве не сти је не. Они су свје до ци њи хо ве по тре бе за укра ша ва њем (уко ли ко је у пи та њу на кит), ма гиј ских рад њи (култ ни пред ме ти) или су пак мо гли би ти по ка за тељ дру штве ног по ло жа ја ње го вог вла сни ка.

У на ред ном тек сту ће мо на пра ви ти ана ли зу пред ме та по себ не на-мје не из Цр ве не сти је не, уз на по ме ну да је је дан број њих ра ни је об ја-вљен.1

Предметиодкамена

Ка мен је ма те ри јал ко ји је пр ви би ло пред мет об ра де ка ко у Цр ве-ној сти је ни та ко и у оста лим на стам ба ма ста ри јег односно сред њег ка-ме ног до ба. До по ја ве мла ђег ка ме ног до ба он је окре си ван, а са по ја вом нео ли та се при мје њу је гла ча ње односно по ли ра ње, ка ко би се до би ла од го ва ра ју ћа алат ка.* Аутор је археолог, Завичајни музеј Никшић.1 Ви ди:Зве зда на Ву шо вић-Лу чић, На кит из Аре о ло шке збир ке За ви чај ног му зе ја у Ник-

ши ћу, Исто риј ски за пи си, го ди на LXXV, 2002/3-4



Пред ме ти по себ не на мје не од ка ме на у Цр ве ној сти је ни су је дан та ри о ник (ка мен за ту ца ње и мр вље ње бо је) и ка ме ни диск (об ја вљен је ка ме ни аму лет, ви ди на по ме ну).

1.Та ри о ник јема сив на ка ме на пло ча, ди мен зи ја 108 x 86 x 43 мм, при гла ча на са јед не стра не и са плит ком бра здом по по вр ши ни. Рад на по вр ши на је пре кри ве на цр вен ка стим оке ром, што упу ћу је да је слу жи-ла за усит ња ва ње односно мр вље ње те боје. Окер је ми не рал на бо ја ко ја се ве ћи ном са сто ји од же ље зних ок си да хе ма ти та (цр ве ни) и ли мо ни та (жу ти и сме ђи). Ве о ма зна чај ну функ ци ју је имао при об ра ди ко же.

Цр ве на бо ја је у пра и сто ри ји озна ча ва ла крв и жи вот па је би-ло при сут но вје ро ва ње у њену сим бо лич ну и ма гиј ску моћ. Ми не ра ли на ђе ни у при ро ди су мр вље ни на пред ме ти ма као што је та ри о ник из сред њег ка ме ног до ба у Цр ве ној сти је ни (stra tum IVb2). Бо ја је да ље упо тре бља ва на за бо је ње об ред них пред ме та или су је ко ри сти ли за на-но ше ње на дје ло ве ти је ла са мих уче сни ка об ре да.

Слич ни пред ме ти су, поред оста лих на ла зи шта, за те че ни у Мар-ко вој спи љи на Хва ру.

2. Окру гли пло сна ти гла ча ни ка мен цр вен ка сте бо је, чи је су ди-мен зи је: преч ник 55 mm, де бљи на јед не стра не 15 mm, а дру ге 5 mm. Дио је ин вен та ра II стра ту ма, а при па да сред њој фа зи мла ђег ка ме ног до ба. Ис тра жи ва чи Цр ве не сти је не су би ли де цид ни што се ти че функ-ци је овог пред ме та: «Не ма по тре бе сум ња ти да се ов дје ра ди о со лар ном сим бо лу од ка ме на. Ни чем дру гом овај ка мен не би мо гао слу жи ти« (А.Бе нац, М.Бро дар, Цр ве на сти је на 1956, ГЗМ XI II, Сарајево 1958). Ис тра жи вач нео лит ске кул ту ре ја дранскг при мор ја Ши ме Ба то вић у ве-зи са обо жа ва њем кул та Сун ца на во ди :«Об ре ди у ве зи с обо жа ва њем Сун ца вје ро јат но су по сто ја ли, али их је те шко са си гур но шћу до ку мен-ти ра ти«. На ло ка ли те ту Цр ве на сти је на та кав на лаз је до ку мен то ван.

Ана лог ни пред ме ти су за те че ни у на ла зи шти ма Да ни ло кул ту ре, у пр вом ре ду у епо ним ном на ла зи шту ко је се на ла зи у бли зи ни Ши-бе ни ка,за тим Об ре код Как ња и у ни зу на ла зи шта са зе мљо рад нич ком кул ту ром на про сто ру Ме ди та ра на. Уоби ча је но је да бу ду од пе че не зе-мље, рје ђе од ка ме на.

Предметиодкости

Као и ка мен, и кост је би ла у не по сред ном окру же њу пра и сто риј ског чо вје ка, али за раз ли ку од ка ме на ко ји се об ра ђу је још у до њем па ле о ли ту, об ра ђе на кост се по ја вљу је тек у сред њем па ле о ли ту. Об ра ђе ни пред ме ти од ко сти и ро га има ли су зна чај ну функ ци ју у жи во ту ста нов ни ка Цр ве не сти је не, по себ но у ври је ме ло вач ко-са ку пљач ко-ри бо ло вач ких за јед ни ца.

149

У Цр ве ној сти је ни пред ме ти по себ не на мје не на пра вље ни од ко-сти су: «зви ждаљ ка«, де ко ра тив но ко шта но ши ло, де ко ра тив ни цил и-ндар и ко шта ни ко лут.

1.Об ра ђе на фа лан га ко зо ро га (ca pra ibex)(сл.1) по ти че из сло ја XII, крај сред њег па ле о-ли та. Ди мен зи је су 50 x 18 x 11 mm, има отво ре на обје стра не ко сти ко ји су истог об ли ка и ве-ли чи не (8 x 11 mm), са иви цом ко ја је дје ли мич-но на рец ка на, а дје ли мич но спљо ште на. Отво-ри упу ћу ју да је об ра ђе на кост мо гла слу жи ти као зви ждаљ ка или аму лет.

За овај ку тур ни слој је ура ђе но ра ди о кар-бон ско да то ва ње (је ди но из ис ко па ва ња 1954.-1964.) ко је да је да тум 40777±900бп.

О уло зи овог пред ме та у жи во ту сред ње-па ле о лит ског лов ца из Цр ве не сти је не је ви ше пу та пи са но:

Ба слер,Ђ., Ко шта на зви ждаљ ка из Цр ве-не сти је не, Гла сник ЦАНУ II, Ти то град 1975.

Ра ду ло вић-Ву лић, Ма ња, Древ не му зич ке кул ту ре Цр не Го ре I, Це ти ње 2002.

Ми ха и ло вић, Д., Spi ri tu a lity and cul tu ral iden tity in the mid dle-up-per pa le o lit hic tran si tion in the Bal kans, Ac tes du col lo que de la com mis sion 8 de l΄UISPP, Liè ge 2003.

2. Ве ли ко ко шта но ши ло (Сл.2), дим не зи-ја 220 x 26 x 12 mm, из ме зо лит ског IVb1 стра-ту ма. Врх му је угла чан до ви со ког сја ја, док је су прот ни крај да ле ко ма ње об ра ђен. На јед ној стра ни су усје че ни па ра лел ни уре зи,а на дру гој пре ко та ко усје че них уре за су по ста вље ни дру-ги те та ко пра ве мре жа сти си стем од ром бо ва и ром бо и да.

Ова ква вр ста ши ла је кра кте ри стич на за пре не о лит ски пе риод на про сто ру Бал кан ског по лу о стр ва, ка ко у ње го вом сје вер ном ди је лу (на ла зи шта у Ђер да пу: Ико а на, Вла сац) та ко и на под руч ју сје вер ног Ја дра на (Ма ла Три глав ца на под руч ју Тр шћан ског Кра са). Из ре зба ре ни ко шта ни пред ме ти на ђер дап ским на ла зи шти-ма се по ве зу ју са ма гиј ско-култ ним об ре ди ма (Бач ка лов, А., Пред ме ти од ко сти и ро га у пре-

Предмети посебне намјене из Црвене стијене

Сл. 1

Сл. 2


не о ли ту и нео ли ту Ср би је, Бе о град 1979), та ко да и ми мо же мо та квим др жа ти и овај пред мет из Цр ве не сти је не.

3. Фраг мент укра ше ног ци лин-дра (сл.3) од уз дуж сло мље не цје ва-нич не ко сти, ши ри не 25 мм, ко ја је укра ше на кон цен трич ним ду бо ким уре зи ма, из стра тума I-II. Осим што је мо гао служити као украс, пи та ње ње го ве функ ци је је отво ре но.

Сл. 3

4. Фи но об ра ђе ни ко лут (сл.4) од пу не ко сти са про ши ре њем на јед ној стра ни, по ти че из стра ту ма I. Стра тум I је по сљед њи у ду гој исто-ри ји Цр ве не сти је не и при па да кра-ју брон за ног и по чет ку гво зде ног до ба .

Ова ква вр ста пр сте ња се ја-вља још од нео ли та, не ти пич на је и хро но ло шки нео дреди ва.

Ко лут-пр стен из Цр ве не сти је не вје ро ват но је ко ри штен као коп ча за по јас. Бу ду ћи да је за сту пљен са мо је дан при мје рак мо же се прет по-ста ви ти да је ње гов вла сник би ла осо ба ко ја је има ла ис так ну то мје сто у за јед ни ци.

Ди мен зи је: спо ља шњи преч ник је 43 mm, а уну тра шњи 23 mm.

Шкољкеипужеви

1.Мор ска шкољ ка кар ди јум (сл. 5) је за те че на у мла ђе па ле о лит-ском сло ју Xа и о њој је већ би ло ри је чи ра ни је. Шкољ ка кар ди јум је при сут на и у ка сни јим пре и сто риј ским пе ри о ди ма. Ње на уло га је по себ но зна чај-на у пе ри о ду ста ри јег нео ли та кад је слу-жи ла да се по мо ћу ње ног ру ба или по ле-ђи не укра ша ва ке ра ми ка. Та ква ке ра ми ка је од ред ни ца ра но не о лит ске кул ту ре на про сто ру Ме ди те ра на па је и до би ла на-зив по шкољ ки кар ди јум:у ис точ но ја-дран ској ре ги ји им прес со-кар ди јум, а у за пад ном ди је лу кар ди јал.

Сл. 4

Сл. 5

151

За те че на је у ско ро свим на ла зи шти ма ста ри јег нео ли та.2. Ми ни ја тур ни мор ски пу жи ћи »го лу би ца« (лат. Co lum bel la ru-

sti ca)(сл.6), ди мен зи ја 10 x 6 mm, ни је су за те че ни у Цр ве ној сти је ни при ли ком ис ко па ва ња 1954-64. го ди не. Го ди не 2005. ис ко па ва ју ћи по вр шин ски слој на и шло се на 23 пу жи ћа го лу би це. Про бу ше ни су са стра не, а је дан број (њих пет) има и од ре зан врх па је на ста-ла пра вил на окру гла ру па (сл.6б) чи ји руб ни је оштар не го је за о бљен и рав но-мјер но угла чан, а са бру ше њем је до њи про рез уне ко ли ко уве ћан.

При мјер ци су жућ ка сти (15) или там но си ви (9), а два има ју и тра го ве азур не бо је.Ови пу жи ћи су ни за ни те се та ко до би ја ла огр ли ца или на-ру кви ца ко је су у ме зо ли ту че ста по ја ва..

Ина че, на ме зо лит ским и ра но не о лит ским на се о би на ма ис точ но ја-дран ске ре ги је ови пу жи ћи су че сто при сут ни, као нпр. у Ве лој спи љи на Кор чу ли, у ока пи ни Под Чр муљ ком у Илир ској Би стри ци и сл.

И шкољ ка кар ди јум и пу жић »го лу би ца« по ти чу из при мор ја, што по твр ђу је раз ви је ну тр го вач ку ве зу за јед ни ца ко је су на ста њи ва ле ока-пи ну Цр ве на сти је на са при мор ским обла сти ма у пе ри о ду од кра ја ←7 мил. до сре ди не ←5 мил.

Керамикапод ра зу ми је ва про из вод њу по су ђа, гра ђе вин ског ма-те ри ја ла и дру гих про из во да од гли не, пе че њем на ви со кој тем пе ра ту-ри.Улом ци ке ра мич ког по су ђа (ке ра ми ка у ужем сми слу) спадају међу нај че шће на ла зе на ар хе о ло шким ло ка ли те ти ма. На осно ву по ри је кла ке ра мич ких про из во да мо гу се об ја сни ти еко ном ске ве зе ме ђу по пу ла-ци ја ма. Ње на по ја ва се обич но ве зу је за нео лит, мла ђе ка ме но до ба, када долази до кул ти ва ци је и до ме сти ка ци је по је ди них биљ них и жи во тињ-ских вр ста, што ће вре ме ном до ве сти до раз во ја зе мљо рад ње и сто чар-ства. По тре ба за при вре ме ним или стал ним скла ди ште њем ви шка про-из во да за до во ља ва на је ке ра мич ком про из вод њом.

1. У Цр ве ној сти је ни се ке ра ми ка по ја вљу је у III стра ту му у јед ном ве о ма раз ви је ном об ли ку. Углав ном при па да ти пу im pres sa тј. ке ра ми ци ко ја је при је пе че ња ор на мен ти са на нок том, пр стом, пред ме том или ру-бом шкољ ке кар ди јум. При ли ком де ко ра ци је су на ста ја ли ра зни мо ти ви, по себ но сма тра мо зна чај ним мо тив жит ног кла са. Овај мо тив је из во ђен на спрам ним ути ски ва њем нок ти ју два пр ста,два ју ру ку (шти па ни ор на-мен ти) ко ји се не кад гру пи шу у пра вил не вер ти кал не или ко се си сте ме


Сл. 6


и та ко ства ра ју об-лик кла са. До би јао се и ути ски ва њем ин стру мен том ко-јим се по дра жа ва ло шти па ње (сл.7).

Уте ме ље њем зе мљо рад ње, као на чи на екс пло а та-ци је ре сур са, жи то је по ста ло фун да-ме тал ни ар ти кал ко ји се до би јао об-ра дом зе мље па се мо ра ла уло жи ти ве-ли ка фи зич ка и ум-на сна га да се што ви ше про из ве де. По су де на ко ји ма је био уцр тан жит ни клас су слу жи ле у култ не свр хе, за ри туал ко јим би се омо гу ћи ла бо ља же тва или да се скла ди шти за сље де ће си ја ње или да се при не се жр тва за бо љи усјев.

Мо тив жит ног кла са на ке ра ми ци се обич но ве зу је за стар че вач ку кул ту ру ко ја об у хва та про стор цен трал ног Бал ка на, а ми га за ти че мо на ло ка ли те ти ма ис точ но ја дран ске ре ги је од Смил чи ћа код За дра, По суш ја у за пад ној Хер це го ви ни (ло ка ли тет Ву ко ва њи ва), Зе ле ној пе ћи ни код Мо ста ра, Кре ме шти ца ма код Бе ра на, Vashtëmiju и Под го риу у обла сти Кор ча ба се на у ис точ ном ди је лу ју жне Ал ба ни је, у Бу ри му на оба ли Цр-ног Дри ма у сре ди шњем ди је лу сје вер не Ал ба ни је, Кол сху код Ку ке ша у сје вер ни Ал ба ни ји и Цр ве ној сти је ни на са мој гра ни ци Цр не Го ре и Хер це го ви не. Као што ви ди мо, мо тив жит ног кла са на ке ра ми ци је при-су тан на ши ро ком под руч ју, што иде у при лог тврд њи да је ко му ни ка ци-ја као и пре нос ро бе и иде ја у нео лит ском пе ри о ду би ла ин тен зив на.

Мо тив жит ног кла са на фраг мен ту из стра ту ма III у Цр ве ној сти-је ни нај слич ни ји је јед ном од фраг ме на та из Зе ле не пе ћи не јер су оба из ве де на не ким по себ ним ин стру мен том, а оста ли мо ти ви по ме ну ти на дру гим ло ка ли те ти ма су до би је ни шти па њем.

2. Ке ра мич ки уло мак из II стра ту ма ко ји при па да пе ри о ду сред-њег нео ли та у Цр ве ној сти је ни је дио ри то на (сл.8).

Ри тон-по су да са че ти ри но ге с ко сим по лу лоп та стим ре ци пи-јен том и с ве ли ком, ис под обо да вер ти кал но по ло же ном, пр сте на стом ру чи цом. Тип по су де је на стао по угле ду на че тво ро но жне жи во ти ње. Ри то ни су из ра зи та по ја ва сред ње не о лит ске кул ту ре Да ни ло на под руч-

Сл. 7

153

ју ис точ но ја дран ске оба ле. Њи-хо ва функ ци ја се ве зу је за об ре-де око во де и као жен ски знак у кул ту плод но сти. Њи хов ко си ре ци пиј ент ука зу је да у њи ма теч ност ни је мо гла ду же ста ја ти не го је са мо би ла ри ту ал но из-ли ва на, а за но ше ње су ко ри сти-ле ве ли ке вер ти кал не ру чи це, ве о ма по год не при ли ком об ре да и по во р ки. Њи хов жи во тињ ски из глед се по ве зу је са об ре дом везаним за плод но ст сто ке и ма-гиј ске рад ње односно жр тву ко-ја се том при ли ком при но си ла.

По су де на че ти ри но ге ја-вља ју се на ци је лом ју го за пад-ном под руч ју Бал ка на, од Грч ке до Ис тре и од Ја дра на до сред-ње Бо сне (Ка кањ, Об ре (Бо сна), Смил чић (код За дра), Да ни ло (код Ши бе ни ка).

3. У стра ту му I у Цр ве ној сти је ни за те чен је је дан фраг мент ке ра-ми ке там но си ве бо је, гру бе фак ту ре, са пра вил но из бу ше ним ру пи ца ма у пра вил ним ре до ви ма (сл.9). Ово је фраг мент по су де ко ја је слу жи ла као цје диљ ка, а мо жда је при па дао ес ха ри, култ ној си та стој по су ди ко ја је упо тре бља ва на за ли ба ци ју, из ли ва ње уља при ли ком об ре да. Ова кве по су де се по ја вљу ју од нео ли та, а у Цр ве ној сти је ни при па да ју посљед-њој фа зи раз во ја. Нај бли ски ју ана ло ги ју на ла зи мо на ло ка ли-те ту Ве ли ка Гра ди на у Вар ва ри код Про зо ра.

Ка ко се ви ди из из ло же-но га, пред ме ти по себ не на мје не из Цр ве не сти је не су слу жи ли за лич ну и оп шту упо тре бу. За оп шту упо тре бу су би ли пред-ме ти ко ји су ко ри шће ни при ли-ком це ре мо ни је ве за не за култ. Ке ра мич ке по су де (са мо ти вом жит ног кла са, ри тон, цје диљ ка),


Сл. 8

Сл. 9


ка ме ни диск и та ри о ник за окер су пред ме ти ко ји су се упо тре бља ва ли, ди рект но или ин ди рект но, при ли ком из во ђе на култ них рад њи. Лич ни пред ме ти су у пр вом ре ду има ли функ ци ју на ки та. А са м на кит мо же би ти ко ри шћен у ути ли тар не свр хе и том при ли ком је био са став ни дио одје ће тј. имао је од ре ђе ну на мје ну у на чи ну ње ног но ше ња с ци љем за-до во ља ва ња естет ских по тре ба(ко шта ни пр стен). Уко ли ко је ко ри штен у ре ли гиј ску свр ху он да је на кит из раз чо вје ко вог ду хов ног ста ња и пред ста вља сред ство за шти те у од бра ни од мрач них си ла (ка ме ни аму-лет, шкољ ка кар ди јум, пу жић »го лу би це).

YU ISSN 0021-2652

Сања ШОЉАГА*

КОНЗЕРВАЦИЈА БРОНЗАНОГ НОВЦА СА АРХЕОЛОШКОГ ЛОКАЛИТЕТА ДУКЉЕ

Остат ци ан тич ког гра да Ду кље на ла зе се на за рав ње ном пла тоу фор ми ра ном из ме ђу ри је ка Мо ра че и Зе те и при то кe Ши ра ли је, на око 4км сје вер но од Под го ри це. Град, ко ји је име до био по илир ском пле ме-ну До кле а ти ма, у пи са ним из во ри ма се по ми ње ре ла тив но ка сно, пр ви пут код Пто ло ме ја под име ном До клеа.

Као рим ски град, Ду кља је осно ва на у са мом по чет ку пр вог ви-је ка но ве ере, а ста тус му ни ци пи ју ма до би ла је за ври је ме Фла ви је-ва ца, мо жда за вла де им пе ра то ра Ве спа зи ја на. Фор ми ран на огра ни-че ном про сто ру не пра вил ног, по ли го нал ног об ли ка, град је кон цепт рим ског ур ба ни зма мо рао при ла го ђа ва ти кон фи гу ра ци ји те ре на, по-шту ју ћи при том основ но пра ви ло по ста вља ња дви је глав не ули це ко је се си је ку под пра вим углом. У бли зи ни пре сје ка дви је глав не ули це фор ми ран је глав ни град ски трг – фо рум, а дуж ули це ко ја је во ди ла од сје ве ро за пад не ка ју го и сточ ној ка пи ји по диг ну те су све ве ће и зна-чај ни је гра ђе ви не јав ног ка рак те ра: сла во лук, хра мо ви, јав на ку па ти-ла – тер ме и па ла та за ста но ва ње. Град је имао свој во до вод и си стем ка на ли за ци о не мре же1.

На кон си сте мат ских ар хе о ло шких ис ко па ва ња тер ми 1998. и 1999. го ди не Цен тар за ар хе о ло шка ис тра жи ва ња из Под го ри це до нио је укуп но 459 пред ме та на кон зер ва ци ју у ате ље за ме тал, ста кло и ке-ра ми ку у Ре пу блич ки За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре – Це ти ње. Ме ђу до не се ним ископинама су пред ме ти: брон за ни но вац, коп че, сре-бр ни но вац, гво зде не алат ке, брон за на ма ла скулп ту ра, брон за ни тор со, фи бу ле, гво зде ни кљу че ви, игле, ста кле не пер ле, фраг мен ти на ру кви ца од ста кле не па сте, ка ме ја, олов на пло ча и др. * Аутор је конзерватор Центра за археолошка истраживања Црне Горе.1 Др. Чедомир Марковић, Др. Рајко Вујичић, Споменици културе Црне Горе, Нови Сад

- Цетиње 1997.



По сли је де таљ ног пре гле да и ис пи ти ва ња пред ме ти су по ди је ље-ни у гру пе у за ви сно сти од ма те ри ја ла од ко јег су на пра вље ни и сте пе на очу ва ња.

Ов дје ће мо об ра ди ти 8 нов чи ћа из ове збир ке, чи је ста ње ве о ма ва ри ра од при лич но до бро очу ва них са ли је пом па ти ном до оних ко ји су пот пу но из гу би ли пр во бит ни ка рак тер ма те ри ја ла, или, то ли ко су ко ро-ди ра ли да су оста ли без ме тал ног је згра2.

Дукља - Терме, 04.09.1999.год Дукља - терме, 04.09.1999.год Бронза-новчић R=2,3cm бронза-новчић R= 2,3cm Лициниуа

Дукља - Терме, 04.09.1999.год Дукља - Терме, 04.09.1999.год Бронза – новчић R=2,4cm бронза-новчић R=1,4cm

2 Елек тро хе миј ска те о ри ја ко ро зи ју обја шња ва на стан ком елек трич не стру је из ме ђу раз ли чи тих елек тро хе миј ских по тен ци ја ла на по вр ши ни ме та ла по мо ћу во де ног рас-тво ра со ли, ки сје ли на или ба за. Ме ђу кри стал на ко ро зи ја про ди ре кроз фи не пу ко ти не ме та ла по ли сти ћи ма к ри ста ла ње го ве уну тра шње струк ту ре и узро ку је брз и нео че-ки ван рас пад ме тал них пред ме та.

157Конзервација бронзаног новца са археолошког ...

Кон зер ва тор ска ис пи ти ва ња су вр ше на под ми кро ско пом, да би се утвр ди ла де бљи на и ком пакт ност сло је ва ко ро зи је, као и очу ва ност ме тал ног је згра.

Сте пен очу ва но сти брон за них пред ме та ис ко па них из зе мље ва-ри ра за ви сно од ме тал них ле гу ра, са ста ва зе мљи шта, ат мос фер ских и дру гих усло ва, ко ји ма је пред мет био из ло жен3.

По сма тра њем мо гао се за па зи ти чи тав слој про ду ка та ко ро зи је. По вр ши на пред ме та пре кри ве на је сло јем ба зних кар бо на та: ма ла хита – Cu CO3 x Cu ( OH) 2x, азу ри та – 2Cu CO3 x Cu (OH)2, а ис под њих чврст слој ку при та – Cu2O, као и по ја ва на по вр ши ни ба зног ку при хло ри да – CuCl2 x 3CuO x 3H2O т.ј. сви је тло зе ле ног пра шка стог сло ја.

Ба кар се спа ја са ки се о ни ком у два раз ли чи та је ди ње ња, у ку про ок си де и ку при ок си де, оба су обич но при сут на у па ти ни и гра де вр сту раз ли чи тих ба кар них со ли: ку про и ку при со ли. У за ви сно сти од усло-ва у ко ји ма се пред мет на ла зи, то ће би ти кар бо на ти, хло ри ди, сул фа ти и тд.4

На кон кон зер ва тор ских ис пи ти ва ња о очу ва но сти ме тал ног је згра и де бљи ни ми не ра ли зо ва ног сло ја, од лу че но је да се при сту пи очу ва њу па ти не на пред ме ти ма.

Има ли смо про блем ли је по па ти ни ра них пред ме та ко ји су ко ро ди-ра ли на по је ди ним мје сти ма, као и нов чи ће ко ји су до те мје ре ми не ра-ли зо ва ни да не ма ју ви ше твр до ме тал но је згро, и код ко јих је ре љеф на по вр ши на – ор на мен ти ра на пре тво ре на у па ти ну.

Ме та ли се ри јет ко у при ро ди на ла зе у сло бод ном ста њу, чешће су у об ли ку ми не ра ла и ру да. Зна чи, ми не ра ли су ста би лан об лик ме та ла у при ро ди, и за то ме та ли има ју тен ден ци ју да се пре тво ре у сво је ми-не ра ле, на ро чи то ако су за ко па ни ду же вре ме на у зе мљи. У по је ди ним слу ча је ви ма па ти ну смо успје ли са чу ва ти јер ко ри сти естет ском из гле ду са мог пред ме та, а у дру гом слу ча ју од лу чи ли смо се за исту ме то ду јер би сва ка дру га би ла по губ на за нов чи ће без очу ва ног ме тал ног је згра.

Ме ха нич ко чи шће ње – Нов чи ћи су пр во ме ха нич ки очи шће ни, под ми кро ско пом и лу пом, од тра го ва пра ши не и зе мље.За тим су опра-ни у аце то ну и по но во чи шће ни под ми кро ско пом и лу пом уз по моћ ра зних ига ла, ка мен чи ћа и бо ре ра са елек тро мо то ром гдје је то пред мет до зво ља вао т.ј. ње го ва чвр сти на.

Та да смо укла ња ли и ба зни ку при-хло рид са по вр ши не пред ме та све до там но-зе ле ног сло ја ма ла хи та. Пред ме те смо опет опра ли у аце-3 Dr. H.J.Plen der le iths and Dr. A.E.A.Wer ner, Кон зер ва ци ја му зеј ских пред ме та и умјет-

ни на.4 Con ser va tion and re sta u ra tion of the mu se um ob jects and works of art – код нас пре ве де-

на као по себ на књи га Му зеј ског до ку мен та ци о ног цен тра у За гре бу.


то ну и та ко очи шће не по то пи ли у 5% рас твор на три јум би кар бо на та у де сти ло ва ној води. (сва ки нов чић је имао сво ју ча шу).

Кад ме тал ни пред мет по ка зу је зна ко ве ак тив не ко ро зи је си гур но га мо же мо из ли је чи ти са мо хе ми ка ли ја ма, што не ис кљу чу је раз ли чи те ме ха нич ке опе ра ци је ко ји ма олак ша ва мо рад хе ми ка ли ја ма.5

Употребанатријумбикарбоната

Ври је ме бо рав ка пред ме та у рас тво ру за ви си од при ро де пред ме-та и ко ли чи не при сут ног хло ри да. У на шем слу ча ју то је тра ја ло ви ше мје се ци, тај про цес је вр ло спор за то што на три јум би кар бо нат мо ра про дри је ти кроз ко ро зиј ски слој, да би до шао до ду бо ко са кри ве них на-сла га ку про-хло ри да. Тај ку про-хло рид се по мо ћу на три јум кар бо на та пре тва ра у ку при - хло рид ко ји је то пив у во ди. Ње га ко нач но са во дом ла га но ис пи ра мо.

Код ба кра и ње го вих ле гу ра ку про-хло рид стал но дје лу је чак и у му зеј ским усло ви ма. Под ути ца јем вла ге ку про-хло рид хи дро ли зу је и ства ра со ну ки сје ли ну, ко ја ре а гу је са не ко ро ди ра ним ба кром. Про дукт те ре ак ци је- дје ло ва ње вла ге и ки се о ни ка- је бли је до-зе ле не бо је т.ј. ба-зни ку при-хло рид.

Због то га је глав ни циљ кон зер ва ци је од стра њи ва ње или бар имо-би ли за ци ја хло ри да.

У по чет ном ста ди ју му кад се хло ри ди ре ла тив но бр зо од стра њу ју, т.ј. из лу чу ју, ми је ња мо рас твор сва ких се дам да на., Ка сни је смо то ври-је ме про ду жа ва ли т.ј ми је њан је рас твор сва ких мје сец да на уз ре дов ну про бу при су то сти хло ри да. Про бе су вр ше не на сли је де ћи на чин:

У чи сту епру ве ту је си пан рас твор у ко јем је ста јао пред мет, а у ње га до да мо не ко ли ко ка пи азот не ки сје ли не. Епру ве ту ла га но про мућ-ка мо – та теч ност мо ра оста ти чи ста. За тим до да мо 5 ка пи 2 % рас тво ра сре бро-ни тра та, про мућ ка мо и че ка мо. Ако се код ово га ства ра би је ли та лог или обла чић сре бр ног хло ри да, зна мо да се у рас тво ру на ла зе хло-ри ди и да про цесс мо ра би ти на ста вљен.

На кон пар мје се ци, ка да су про бе на хло ри де по ка за ле да не ма ви ше при сут них хло ри да, при сту пи ло се сли је де ћем про це су ста би ли-за ци је пред ме та, а то је ис пи ра ње пред ме та у де сти ло ва ној во ди (1/3 де сти ло ва не во де и ал ко хо ла). Рас твор је ми је њан сва ких 7 да на, уз кон-дук то ме триј ско мје ре ње, док се от пор во де ни је по ка зао 1x104-што зна-чи да је пред мет ис пран.5 Ђор ђи на Сто ја но вић – Га бри че вић, Кон зер ва ци ја – ре кон струк ци ја хал кид ског шле-

ма из не кро по ле код Тре бе ни шта, Збор ник На род ног му зе ја у Бе о гра ду IV, Бе о град 1964.


По сту пак ис пи ра ња мо же мо по бољ ша ти за гри ја ва њем, јер оно ути че да се ва здух или теч ност у ка пи ла ри ма ра ши ри и та ко дје ли мич-но на пу сти ме тал, а код хла ђе ња у ка пи ла ре ула зи свје жа во да.6 На кон ис пи ра ња пред ме ти су из ва ђе ни на па пир ну ва ту на са хат но ста кло и ста вље ни да се су ше.

По сли је чет ка ња нов чи ћа ста кле ном чет ком би ли су ви дљи ви тра го ви сви је тло зе ле ног ба зног ку при-хло ри да – од ра ди ли смо тзв. тач-ка ње сре бро-ок си дом.

Упо тре ба сре бро-ок си да: На мје ра о ве су ве ме то де је от кри ти у па-ти ни ку про-хло рид и пре кри ти га ста бил ним не про пу сним сло јем сре-бр ног ок си да.7

Сва мје ста ко ја су по ка зи ва ла зна ко ве ак тив не ко ро зи је смо иглом под ми кро ско пом што ду бље очи сти ли во де ћи ра чу на да ку про-хло рид ко јег ски да мо не за ма же здра ву па ти ну, у та очи шће на мје ста смо по мо-ћу др ве ног шиљ ка (чач ка ли це) ста вља ли чи сти сре бр ни ок сид.

CuCl +AgO2 --> CuO + AgCl Пред мет за тим оста ви мо у прос тор са при бли жно 78% ре ла тив не вла ге, при то ме ку про-хло рид ре а гу је са сре бр ним ок си дом ко ји не про пу сно за тво ри и за шти ти оста ле ко ли чи не ку про-хло ри да од ути ца ја вла ге. Ако по сту пак ни је смо до бро из ве ли у вла жном про сто ру се опет по ја ве зе ле не ко ро зиј ске мр ље. У том слу ча ју об ра ду са сре бр ним ок си дом по на вља мо све док се код ве ли ке вла жно-сти ви ше не примијете зна ко ви ак тив не ко ро зи је. Кад утвр ди мо да не ма ви ше хло ри да пред мет ста ви мо 15 ми ну та у су шни цу да се за гри је да би из вр ши ли им прег на ци ју.

Им прег на ци ја је из ве де на у 8 % рас тво ру па ра ло и да у кси ло лу у ва ку му.

Пред ме ти су би ли у рас тво ру у ва ку му све док мје ху ри ћи ни је су пре ста ли из ла зи ти. Про цес смо убр за ли отва ра ју ћи сла ви ну да ва здух уђе, при че му је им прег на тор по пу нио све шу пљи не у струк ту ри нов чи ћа.

Кон зер ва ци ја об у хва та све по ступ ке чу ва ња, од но сно за шти те пред ме та. Пред мет не мо же мо вра ти ти у пр во бит но ста ње и функ ци ју. Чак и нај по у зда ни ји по сту пак чу ва ња из ло жен је про це су ста ре ња иако успо ре ном. Је ди но што мо же мо ура ди ти је да упо тре бом нај дје ло твор-ни јих и нај ста бил ни јих сред ста ва од стра ни мо из пред ме та штет не суп-стан це и ути ца је и та ко спри је чи мо или успо ри мо по сту пак ста ре ња. Ко нач но, пред ме те оста вља мо – де по ну је мо у та кву сре ди ну у ко јој су штет ни ути ца ји све де ни на ми ни мум, и ста ње пред ме та се та да мо же лак ше кон тро ли са ти.6 Ма ри ја Мар ко вић, Кон зер ва ци ја брон за ног на ки та из кне жев ског гро ба са ло ка ли те-

та Ли си је во по ље код Иван гра да, Кул тур но на сље ђе 1, Це ти ње 1985.год7 Употреба сребро-оксида, види: Орган, R.M.Museums Journal, 1961.год


На по ме на:Кон зер ва ци ја ових нов чи ћа вр ше на је у ате љеу за кон зер ва ци ју

ме та ла, ста кла и ке ра ми ке ре пу блич ког За во да за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре –Це ти ње.У кон зер ва ци ји су уче ство ва ли:

Марија Марковић, савјетник – конзерватор- Божидар Јовићевић, дипл. конзерватор- Ивановић-Рајковић Мирјана, дипл. конзерватор- Сања Лешина-Шољага, дипл. конзерватор - Кривокапић Петрица, техничар – конзерватор- Падалица Мирјана, техничар-конзерватор- Милановић Лидија, техничар - конзерватор-

Пар конзервираних новчића из ове збирке


Дукља - Терме 29.07.1999.год Дукља - Терме 29.08.1999.год Блок I сонда 14 Слој I. O.C. R = 2,2cm бронза - новчић R = 1,7cm бронза – новчић

Дукља - Терме, 31.07.1999. год Дукља - Терме, 31.07.1999.год бронза - новчић R = 1,7cm Тацит 275 – 276 R = 2,15cm


YU ISSN 0021-2652

Бојан НОВАКОВИЋ*

ПОРФИРОГЕНИТОВ τò Ζετλήβη

Нај ва жни ји из вор за исто ри ју ра но сре дњ о вје ков них ју жно сло-вен ских др жа ва је спис De ad mi ni stran do im pe rio ви зан тиј ског ца ра Кон-стан ти на VII Пор фи ро ге ни та (945-959). Уз опи се „ар хон ти ја“, он на во-ди и њихо ве „на се ље не гра до ве“, а на по ри око њихо ве иден ти фи ка ци је ре зул ти ра ли су ин те ре сант ним исто риј ским и фи ло лошким рас пра ва ма. Ве ћи дио њихо вих на зи ва очу вао се до да нас, ка ко за са ме гра дове, та ко и за њихо ве жу пе, кра је ве или ло ка ци је. Дру ги су вре ме ном иш че зли. У спи су се не ки од њих ја вља ју под те же ра зу мљи вим на зи ви ма, па нам за њихо ву уби ка ци ју је ди но пре о ста је по ку шај из вла че ња мак си му ма из ца ре вих за пи са.

На осно ву Пор фи ро ге ни то вог спи са до шло се и до пр вих кон-крет них са зна ња о најдaљој про шло сти ар хон ти је Тра ву ни је. У по пи су њених гра до ва он на во ди: Тре би ње (ή Τερβουνία), Врм (τò ’Ορμός), Ри сан (τà ‛Ρίσενα), Лу ка ве те (τò Λουκάβεται) и Зе тли ви (τò Ζετλήβη)1. Око иден-ти фи ка ци је пр ва че ти ри на зи ва ни је би ло ве ћих те шко ћа, а из у зи ма ју-ћи τò Λουκάβεται, ни са њихо вом уби ка ци јом. Је ди но је на зив Зе тли ви остао ап со лут на не по зна ни ца. Сто јан Но ва ко вић, је дан од нај ста ри јих и нај е ми нент ни јих ис тра жи ва ча ове про бле ма ти ке, сма тра „нај те жим мје стом код Пор фи ро ге ни та“2. Та кво ми шље ње се у на уч ним кру го ви ма одр жа ло до да нас.

Слич ност на зи ва Зе тли ви са на зи вом Зе та за па зио је још Ша фа-рик, ко ји на води да је то на зив јед не ри је ке и њене око ли не3. Рач ки по-ку ша ва да ре кон стру и ше сло вен ски об лик ца ре вог за пи са, па ука зу је да би то мо гло би ти Цвје тљи во или Це то ли бо4. Но ва ко вић по ми шља на до-∗ Аутор је кустос-историчар Завичајног музеја у Никшићу.1 Византиски извори за историју народа Југославије, том II, Београд 1959, 63. У даљем

тексту овај назив ће стајати у облику Зетливи, који је прихваћен у литератури. 2 С. Новаковић, Српске области X и XII века, Гласник СУД. XLVIII, Београд 1880, 24.3 P. Schafarik, Slavische Alterhümer, II, Leipzig 1844-847, 271. 4 F. Rački, Documenta historiae Chroaticae periodum antiquam illustrantia, Zagreb 1877, 415.



ли ну ри је ке Че пе љи це, при то ку Тре би шњице, за тим на Жли је би, се ло и па ро хи ју сје вер но од Хер цег Но вог, као и на Ћи ли пе (Ci lip pi), ју жно од Цав та та5. По Ји ре че ку то би мо гао би ти Сто лив, ка да се не би на ла зио на ју жној, ду кљан ској стра ни Бо ке6. Ћо ро вић ука зу је на „Сли вје (ста ро Зе тли ви - Се тли ви, Сти ли ви)“7, док Пе тар Скок, нај те мељ ни ји ис тра-жи вач и нај већи по зна ва лац ца ре вих гра фи ја, овом на зи ву не про на ла-зи да на шњи ре флекс8, па се ка сни је, по пут Но ва ко ви ћа, опре дје љу је за Жли је би9. При том од ба цу је Ји ре че ко ву иден ти фи ка ци ју овог гра да са Сто ли вом за то што се он ни је на ла зио у гра ни ца ма Тра ву ни је, и што цар ни ка да не пи ше ζ за s10. У но ви је ври је ме је нај ак ту ел ни ја те за Алек сан-дра Ло ме, ко ји га иден ти фи ку је са на зи вом се ла Ће то љу би код Ху то ва11, али ни тај крај ни је при па дао Тра ву ни ји, већ се на ла зио ду бо ко у За ху-мљу. Ова кве те шко ће ука зу ју да на зив Зе тли ви тре ба увр сти ти у гру пу ра но иш че злих то по ни ма.

Про блем уби ка ци је овог гра да у уској је ве зи са пи та њ ем гра ни ца Тра ву ни је, по што ни је узи ман у об зир ве ли ки дио њене те ри то ри је ко ји се пру жао ис точ но од Тре би ња. Ри јеч је о кра шком пред је лу ко ји гра ви-ти ра про стра ном и во дом бо га том Ник шић ком по љу, тј. сре дњ о вје ков-ној жу пи Оно го шту. Њего вој уби ка ци ји у Оного шту су прот ста вља ло се по гре шно увје ре ње да на зив (Ana ga stum) по ти че из ка сно ан тич ког пе-ри о да, иако се пр ви пут ја вља тек 1272. го ди не. Он по ти че од сло вен ског лич ног име на Оно го сть, док су об ли ци Ana gast, Ne go sta, Ana ga stum и сл. са мо њего ве ла ти ни зи ра не фор ме. За мје на во ка ла о са а, ко ју за па жа-мо у овим об ли ци ма, спа да у ти пич не об ли ке ро ма ни за ци је сло вен ских на зи ва за би ље же них у до ку мен ти ма на ла тин ском је зи ку (уп.: Pa pa va < По по во, Abra viz zo < Об ро вац, Da brat < До бро та итд.), и ве о ма је че ста све до кра ја XIV ви је ка12. 5 С. Новаковић, Српске области X и XII века, 24-25. 6 C. Jireček, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien während des Mit-

telalters, Prag 1879, 23.7 В. Ћоровић, Историја Срба, Београд 1993, 71. 8 P. Skok, Kako bizantinski pisci pišu slovenska mjesna i lična imena, Starohrvatska prosv-

jeta, n. s., 1, 1927, 190. 9 P. Skok, Dolazak Slovena na Mediteran, Split 1934, 181. 10 P. Skok, Kako bizantinski pisci pišu slovenska mjesna i lična imena, 190. 11 А. Лома, Неки славистички аспекти српске етногенезе, Зборник Матице српске за

славистику, 43, Нови Сад 1993, 117; Исти, Српскохрватска географска имена на -ина, мн. -ине: преглед типова и проблеми класификације, Ономатолошки прилози, XIII, Београд 1997, 3; Исти, Етимолошки одсек Института за српски језик, Огледна свеска, Библиотека Јужнословенског филолога, књ. 15, Београд 1998, 74-75; Исти, Serbisches und kroatisches Sprachgut bei Konstantin Porphyrogennetos, Зборник радова Византолошког института, 38, Београд 1999-2000, 110.

12 Аргументе за словенско поријекло назива Оногоште изнио сам у раду Anagastum или Оногоште?, Ономатолошки прилози, 19 (у штампи).

165

На пр ви по глед дје лу је из не на ђу ју ће што се у Пор фи ро ге ни то вом по пи су градо ва не на ла зи Оно гошт, по што се град ско на се ље у Ник-шић ком по љу по ми ње још код Пто ле ме ја, а ка сни је и у рим ским ити-не ре ри ма13. Пор фи ро ге нит их по ми ње и у знат но ма њ им и за ба че ни јим кра је ви ма, па је те шко за ми сли ти да га из о ста вља за јед но про стра но по ље на рас кр сни ци ва жних пу те ва. Оно го ште је у пр во ври је ме био об ла сни на зив, по ко јем је ка сни је на зван и град. Жу пе су у по чет ку до би ја ле на зи ве по сво јим ге о граф ским од ли ка ма, или објек ти ма, док је на ста нак ан тро по нимских на зи ва жу па по сље ди ца дру штве них про-мје на ве за них за раз вој фе у дал них од но са. То зна чи да је и на зи ву Оно-го ште мо рао прет хо ди ти не ки дру ги, „ге о графски“ на зив жу пе. Оту да је ра зу мљи во за што га не ма у ца ре вом по пи су гра до ва, јер тај но ви, ан тро-по ним ски на зив, још ни је мо гао за жи вје ти у сми слу на зи ва гра да, што ука зу је да ра но сре дњ о вје ков ни град Ник шић ког по ља мо ра мо тра жи ти под дру гим име ном. Ви дје ће мо ка ко на зив је ди ног не у би ци ра ног тра ву-ниј ског гра да из DAI на ло ги чан на чин по пу њ а ва ту пра зни ну.

Сма трам да у осно ви об ли ка Зе тли ви сто ји де на за ли зо ва на фор ма на зи ва рије ке Зе те (< Zę ta)14, и да му је дру га ком по нен та у ве зи са ите-13 Најстарији помен насеобине на подручју Никшићког поља налазимо у II в. код

Птолемеја (Geographia, II, 16, 7.), који је назива Ендерон (Ενδηρον). Плиније га не помиње, баш као ни Доклеу, а забуну у питање племенске припадности античког становништва овог краја уноси интервенција над дијелом његовог текста гдје се једно за другим наводе племена Enedi и Rudini, односно њихово накнадно спајање у јединствени назив Ендирудини, и његово довођење у везу са Ендероном. Ипак, Плиније, који помиње племе Доклеате са 33 декурије, епиграфски споменици из Ријечана, и неки други показатељи (B. Novaković, Doclea – Genta – Praevalis, Philo-logia, 5, Beograd 2007, 122.) указују да су цијелу долину ријеке Зете насељавали Доклеати. У каснијим списима град се јавља као: Andarba (Itinerarium Antonini), Sand-erua (Tabula Peutingeriana) и Anderba (Ravenatis Anonymus). Сматрам да окосницу овог назива чини ие. *der- „ток“, са препозицијом ие. *an-, и наставком -ua, односно -ba. Наставак -ua налазимо у облику Sanderua (Tabula Peutingeriana), и типичан је за илирске називе (уп. Salthua, Butua, Pardua и др.), што ће рећи да су облици Ενδηρον и Enderum само грецизирана и латинизирана форма изворно илирског назива. Код овог илирског суфикса треба поћи од сонанта *w, који је у ствари сугласнички облик вокала u. У индоеврпским језицима присутна је тежња да се то *w замијени спирантом v, који се у вулгарнолатинском језику често замјењује са b, особито иза r и l, што прецизно објашњава његову промјену у облицима Andarba и Anderba. Отуда би форма an-der-ua могла дословно означавати локацију поред водотока. Сматра се да се Андерба налазила на античком локалитету у селу Штедиму, крај ријеке Моштанице, што може имати смисла, јер у коријену *der- препознајемо семантичку нијансу „брзо тећи“, или „заривати“, што је особина дијела тока ријеке Моштанице крај античког локалитета, која је ту, за разлику од равничарског карактера највећег дијела њеног тока, мјестимично и дубоко усјекла своје корито у конгломерат.

14 Из Порфирогенитовог списа сазнајемо да су Срби у свом језику имали назале све до друге половине X вијека, али и то да су неки називи уписани без назала (А. Лома, Неки славистички аспекти српске етногенезе, 108). За процес деназализације од великог је

Порфирогенитов τò Ζετλήβη


ра тив ним об ли ком из ве де ним од гла го ла ли ти: стслов. lě va ti, li va ti; чеш. léva ti, li va ti; рус. ли ва ть; пољ. le wać; срп. ли ва ти, ле ва ти, ли је ва ти, ље-ва ти. Об ли ци ли во, ле ва и сл. има ли су у про шло сти функ ци ју апе ла ти-ва, а по што су, по пут на ве де них ите ра тив них об ли ка, се ман тич ки ве о ма раз у ђе ни, од но си ли су се ка ко на во до то ке, та ко и на слив на под руч ја15. У том свој ству их на ла зи мо и у то по ни ми ји (Лив ник, Ли во ча, Ле вач, Ле-ва, Ли јев че, Ље ви шта), гдје мо гу ста ја ти и као дру га ком по нен та у сло-же ним на зи ви ма (Цр но ље ва, Цр но ље ви ца, Смр до љев че, Ку ти ли вач), а што је за овај слу чај на ро чи то ва жно, и у ар ха ич ном спо ју име ни ца ─ им ен ица, без др угог мо рф ол ошког и зр аж ав ања, у к ојем је др уга им ен-ица ув ијек ап ел атив (уп.: В ин одол, К аме нград, К она цп оље и др16). По св ему с уд ећи, н азив ове ж упе пр ип ада т аквом сп оју17.

Овом об ли ку тре ба тра жи ти па ра ле ле у об ла сним на зи ви ма ко ји се пру жа ју из ме ђу ва жни јих во до дјел ни ца и во до то ка, при че му ука зу ју на хи дро граф ску оријен та ци ју и на гиб слив ног под руч ја. Та кав је био та ко ђе не ра сви је тље ни на зив жу пе Дри на ље во, у сли ву ри је ке Дри не18, у зо ни гдје је њен ток нај бли жи ви со ко пла нинској во до дјел ни ци ја дран-ског и цр но мор ског сли ва. Бли зи на ова два мар кант на ге о граф ска објек-

значаја и положај назала у ријечи, па је и формирање новог, сложеног облика Ζετλήβη, могло условити појаву ε за ę.

15 За топониме са оваквом основом види: З. Павловић, Корен *lei- у властитим именима, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XXXIII, Нови Сад, 1990, 351-356; Исти: Хидроними Србије, Београд, 1996, 12-13, 188.

16 За такву врсту спојева види: V. Lubas, Studije o građenju reči i morfologiji južnoslovenske toponimije, Анали Филолошког факултета, IX, Београд, 1969, 111-112.

17 Питање је само да ли је садржавао форму лив-, или лěв-, пошто је цар са η у неким случајевима означавао и јат (P. Skok, Kako bizantinski pisci pišu slovenska mjesna i lična imena, 171). Финално η у називу града може се различито тумачити, а Скок је, са резервом, помишљао на словенски локатив (н. д. 183). За проблематику читања форми лив-/лев- у документима интересантан је примјер назива села Радолево у Егејској Македонији. Оно се 1098. године помиње као Ραδολίβου, а 1310. године као Ραδολήβους, на основу чега се у литератури устаљује као Радоливо (В. Мошин - А. Соловјев, Грчке повеље српских владара, Књ. 1, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, СКА, Београд 1936, 38, 45; Г. Острогорски, Радоливо, село светогорског манастира Ивирона, Зборник радова Византолошког института, 7, Београд, 1961, 67-82), мада је у неким новијим документима уписано као Радолево. Како су овакви топоними неистражени, у њему је виђен и антропоним Радољуб (M. Vasmer, Die Slaven in Griechenland, Berlin 1941, 221). Међутим, основа rad није само антропонимска. Роспонд је доводи у везу са пие. *rēd-, *rōd-, *rəd- у значењу „стругати“, при чему указује на њену заступљеност у словенској хидронимији (Etno-geneza Słowian w świetle terminologii topograficznej, Onomastica Jugoslavica, 9, Zagreb 1982, 117).

18 C. Jireček, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien während des Mit-telalters, 25; М. Динић, Земље херцега св. Саве, Глас СКА, CLXXXII, Београд 1940, 171-172.

167

та под ра зу ми је ва и ве ћи на гиб те ре на са ко јег се во до то ци сли ва ју ка Дри ни, што је ути ца ло на на ста нак овог на зи ва.

Слив но под руч је из во ри шног ди је ла ри је ке Зе те об у хва та Ник-шић ко по ље са њего вим брд ско-пла нин ским окру же њ ем. Са сје ве ро и-сточ не стра не оиви ча ва га водо дјел ни ца ја дран ског и цр но мор ског сли-ва, а са ју го за па да пла нин ски кра шки те рен без по вр шин ског оти ца ња. Го рњи ток ри је ке Зе те, ко ја из ви ре и по ни ре у Ник шић ком по љу, ра ни је ни је но сио на зив Зе та, ко ји за њу до ла зи на уч ним пу тем, а ло кал но ста-нов ни штво га при хва та тек у XX ви је ку. Он је био по знат под дру гим на зи ви ма (Ри је ка19), че сто раз ли чи тим за по је ди не дје ло ве њеног то ка20. У прав цу ју го и сто ка те рен се на гло спу шта до ни ске рав ни це, ко ја се ра ни је на ци је лој сво јој по вр ши ни на зи ва ла Зе та. Вер ти кал но ра сто ја-ње из ме ђу Ник шић ког по ља и до њ ег то ка Зе те из но си ви ше од 500 m, а њего ве во де су под зем ним пу тем ори јен ти са не пре ма та мо шњ им из во-ри ма. Пре ма то ме, као што се на зив Дри на ље во од но сио на дио сли ва ри је ке Дри не ко ји се пру жао уз во до дјел ни цу, та ко се и на зив Зе тли ви од но сио на дио сли ва ри је ке Зе те ко ји се пру жао уз исту во до дјел ни цу. Ка ко је он ре љеф но ја сно из дво јен уз ви ше њ и ма про сјеч не ви си не 1200 m, а по вр ши на му се по ду да ра ла са гра ни ца ма жу пе Оно го ште, ја сно је да је ту ри јеч о њеном ста ри јем на зи ву, по што је то био је ди ни дио Тра ву ни је ко ји је при па дао сли ву Зе те. Ујед но, то је и је ди ни дио сли ва Зе те ко ји је пре кри вен ан тро по ним ским на зи вима, за ко је зна мо да су до шли на мје сто ста ри јих „ге о граф ских“ на зи ва жу па. Ти ме до ла зи мо, бар што се ти че Тра ву ни је, до Пор фи ро ге ни то вог нео д ре ђе ног пој ма „пла нин ских стра на“ у сми слу гра ни це при мор ских ар хон ти ја са Ср-би јом, од но сно Ду кља ни новог раз во ђа сли во ва као при род не гра ни це из ме ђу при мор ских и за гор ских зе ма ља.

Град Зе тли ви је на зван по жу пи, што је чест слу чај са цен трал-ним жуп ским утвр да ма, али то ни је га ран ци ја да га у сми слу об ла сног на зи ва ни је мо гао ра но сми је ни ти на зив Оно го ште, јер су они мо гли ста ја ти па ра лел но, као ка сни је град Оно гошт и об ла сни на зив Ник ши-ћи. Ду кља нин пр ви по мен Оно го шта ве зу је за би јег ра шког жу па на пред

19 Ј. Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1978, 149. 20 Ова ријека настаје у Никшићком пољу, гдје послије 28 km тока понире у Сливљу, на

600 m надморске висине. Након пет километара подземног тока поново се јавља на изворишту Глава Зете (71 m), да би се послије 54 km вијугавог тока улила у Морачу испод развалина старог града Дукље. Како разлика у надморској висини између њеног понора и новог извора износи више од пола километра, локално становништво је сматрало да ријека Зета не добија воду из Никшићког поља, већ да „Ријека“ наново извире у Зетиној десној притоци Обоштици (56 m), а да је Зета ријека за себе, која је до недавно тим именом називана тек од изворишта Глава Зете. Такво убјеђење правдано је подједнаком количином воде која у сушном дијелу године протиче овим водотоцима.



ви зан тиј ском вој ском код кра ља Пре ли ми ра, у ве зи са Ци ми ски је вим по хо дом на Бу гар ску из 971. го ди не21. Ме ђу тим, ка ко пи сци че сто ана-хро ни стич ки упо тре бља ва ју тер ми не сво га вре ме на, ово мо же би ти са-мо до каз о њего вом по сто ја њу у ври је ме на стан ка Ље то пи са, у ко јем ан тро по ним ски на зив ове жу пе не сто ји уса мљен22.

То по ни ми ан тро по ним ског по ри је кла ко ји су обра зо ва ни по мо ћу по се сив ног су фик са -јь, у из во ри ма се ја вља ју ра но23. У ту гру пу спа-да ју и то по ни ми са ком понен том -gošt, -gošč, -hošt и сл., ко ји не ким ис тра жи ва чи ма слу же као до каз ста ре сло вен ске ко ло ни за ци је по је ди-них кра је ва, па се скре ће па жња на њихо ву по ја ву у хи дро ни ми ји ру ске нов го род ске обла сти24, као и у то по ни ми ји кра је ва из ко јих су Сло ве ни ра но иш че зли“25. Раз ли чи та је ве ли чи на те ри то ри је на ко ју се од но се по-једи ни ан тро по ним ски на зи ви, а фак то ри ко ји су то усло ви ли при па да ју дру штве но-исто риј ској ка те го ри ји. У том сми слу, код да ти ра ња об ла-сних на зи ва ан тро по нимског по ри је кла мо ра мо би ти на ро чи то опре зни, по што се фе у дал ни од но си у свим кра је ви ма сло вен ског сви је та ни је су раз ви ја ли истим тем пом.

По ја ву об ли ка Ana ga stum, Ana gast и сл. у сре дњ о вје ков ним до-ку мен ти ма на ла тин ском је зи ку по гре шно је сма тра ти до ка зом њего вог гер ман ског, од но сно ка сно ан тич ког по ри је кла. На и ме, у спи си ма ви-зан тиј ских пи са ца од ше стог до осмог ви је ка, у сло вен ским на зи ви ма уви јек сто ји а умје сто да на шњ ег о, што се мо гло од но си ти и на ра ни сло вен ски об лик име на Оно го сть26. Од де ве тог ви је ка се та за мје на гу-би, осим у слу ча је ви ма ка да су им та кви на зи ви до ла зи ли пре ко дал ма-тин ских Ро ма на, код ко јих се та по ја ва одр жа ла мно го ду же, све до пред крај сре дњ ег ви је ка. Ка ко са да зна мо да је ри јеч о сло вен ском на зи ву, 21 F. Šišić, Letopis Popa Dukljanina, Beograd - Zagreb 1928, 324-325. 22 Иако се облици Оногоште, тј. „Оногостово“, и Оногошт, тј. „Оногостов“, могу везати

за именице село, односно град, облик Оногоште је означавао територију жупе, док је облик Оногошт секундарног постања, и означавао је град жупе Оногоште, а не град феудалца Оногоста.

23 S. Rospond, Nazewnictwo północnej a południowej słowiańszczyzny, Зборник Четвртог засједања Међународне комисије за словенску ономастику, Македонска академија на науките и уметностите, Скопје 1971, 142.

24 P. Arumaa, Sur les principes et méthodes d’hydronymie russe: Les noms en -gost’, Scando-Slavica, VI, 1960, 144-175.

25 С. Роспонд, Структура и классификация древневосточнославянских антропонимов (имена), Вопросы языкознания, 3, Москва 1965, 8.

26 У вези с тим указао сам и на могућност истовјетности њихове семантике (види нап. бр. 12). Код анализе личних имена са компонентом -gost-, садашња семантика словенског гость и германског gast у многим случајевима није довољна за објашњење њиховог смисла, па се може поставити питање њихових алтернативних значења на индоевропском плану, на што можда указују фламанско gast и литванско guests, оба у значењу „дијете“.

169

по но во се мо же по ста ви ти пи та ње ста ро сти то по ни ма Оно го ште, јер, уко ли ко об лик Ana gast, и сл. ту ма чи мо пи сар ским кон зер ва ти змом, тј. тра ди ци јом из вре ме на ко је је прет хо ди ло сло вен ској про мје ни крат ког ă у о, до че га је до шло у осмом ви је ку, то би на ста нак то по ни ма Оно-го ште по мје ри ло иза те гра ни це. Сма трам да ни то не мо же би ти од по мо ћи за пре ци зни је од ре ђе ње вре ме на њего вог на стан ка, јер је та ква гра фи ја нај вје ро ват ни је по сље ди ца из го во ра во ка ла о, ко га су Ср би и Хр ва ти из го ва ра ли са отво ре ни јом ар ти ку ла ци јом не го што су то чи ни-ли дал ма тин ски Ро ма ни, па би то био глав ни узрок њихо ве не прин ци пи-јел но сти у пи са њу овог сло вен ског во ка ла.

Ка да је ри јеч о уби ка ци ји овог ра но сре дњ о вје ков ног гра да, на ме-ћу се два ло ка ли те та: Бе дем, гдје ле же оста ци ста ре твр ђа ве Оно гошт, цен трал не утвр де Ник шић ког по ља, и ло ка ли тет у се лу Ште ди му, крај ри је ке Мо шта ни це, ко ји је предста вљао ва жно са о бра ћај но рас кр шће и ло ка ци ју нај ва жни јег ан тич ког на се ља у по љу. Ов да шња пре да ња „ва-рош Мо шта ни цу“ др же за нај зна чај ни ју ста ри ну у ције лом кра ју. Вје ру-је се да је би ла сје ди ште вла сте ле, што по твр ђу ју и то по ни ми ко ји ука-зу ју на фе у дал не од но се27. Та ква по ја ва је за па же на у окру же њу мно гих сре дњовје ков них управ них сје ди шта, али је не мо же мо ве за ти за пе ри од о ко јем је ов дје ри јеч. Ме ђу тим, али ни од брам бе на функ ци ја ни је би-ла на гла ше на, а ка ко је ло ка литет не ис тра жен, те шко му је уста но ви ти ста ри ну. Са дру ге стра не, твр ђа ва Оно гошт је нај мар кант ни ја гра ђе ви на ове вр сте у Ник шић ком по љу, а гре бен на ко јем је по диг ну та пред ста-вља нај по вољ ни ју од брам бе ну ло ка ци ју у њему. На зив јој се мије њ ао, и уви јек је при ла го ђа ван на зи ву кра ја (Оно го ште, Ник ши ћи), што упу ћу је да би то мо гла би ти ло ка ци ја Пор фи ро ге ни то вог гра да. У том слу ча ју утвр да би му се мо ра ла на ла зи ти на мје сту њеног „цен трал ног бло ка“, ко ји на чи ном зи да ња, ар хитек тон ским скло пом и функ ци о нал но од у-да ра од пре о ста лог ди је ла твр ђа ве, ко ја је нај више тур ска гра ђе ви на са по чет ка XVI II ви је ка28.

Ова кав при каз про мје на јед ног об ла сног на зи ва по ка зу је ка ко се про мје не у дру штве ним од но си ма мо гу од ра зи ти на то по ни ми ју. Нај-

27 При том мислим на топониме као што су: Царине, Ратајско, Кнежева столица и др. О томе види у мом раду: Топономастички трагови феудалних односа на примјеру жупе Оногоште, Tribunia, 12 (у штампи).

28 Приликом сондажних ископавања на овом локалитету, у сонди бр. VIII отвореној на падини испод „Централног блока“, пронађен је комад грубе словенске керамике, пјесковите структуре, са таласастим орнаментом (Извјештај са археолошких истра-жи ва ња локалитета „Оногошт“ у Никшићу, извршиоци радова: Археолошка збирка СР Црне Горе и Завичајни музеј Никшић, Титоград 1988, 7-8, 13). Иако је ријеч о појединачном налазу, он је важан индикатор живота на овом локалитету у раном средњем вијеку.



ста ри ји на зи ви жу па прете жно су би ли „ге о граф ски“, а сље де ћој фа зи при па да ју на зи ви у ко ји ма пре по знаје мо по се сив не об ли ке од лич них име на, што је прет хо ди ло уста љи ва њу ро дов ско-пле мен ских на зи ва за та кве те ри то ри јал не цје ли не. Спе ци фич ност овог слу ча ја је у то ме што је за сту пље на сва ка од тих фа за. Ста ри „ге о граф ски“ на зив ник шић ког кра ја Пор фи ро ге нит је за би ље жио као Зе тли ви. Са раз во јем фе у дал них од но са по је дин ци до жи вља ва ју афир ма ци ју, па им име на на ла зи мо и у то по ни ми ји, што свје до чи и на зив жу пе Оно го ште. Са учвр шћи ва њ ем пле мен ске ор га ни за ци је, са да под но вим дру штве ним окол но сти ма, по-је ди ни ста ри ји об ла сни на зи ви уз ми чу пред но вом те ри то ри јал ном ор-га ни за ци јом. Је дан огра нак ро да Ник ши ћа за по сјео је зна ча јан дио Оно-го шта, па оно вре ме ном по ста је Ник ши ћи. Оту да за ове на зи ве може мо ре ћи да пред ста вља ју сво је вр сно исто риј ско и је зич ко бла го, ври јед не спо мени ке сво јих епо ха, од но сно фак то ра ко ји су на том про сто ру не-ка да има ли моћ.

РЕЗИМЕ

У овом раду аутор се бави анализом назива и убикацијом траву-нијског града τò Ζετλήβη, којег помиње Константин VII Порфирогенит у свом спису De administrando imperio. Друштвеноисторијски и лингви-стички разлози упућују на везу овог назива са почетком слива ријеке Зете, па самим тим и на закључак да је то био најстарији словенски назив жупе и града Оногошта (сада Никшић). Притом се указује на нео-сно ваност тезе о касноантичком поријеклу назива Оногоште, који се први пут јавља тек у XIII вијеку у латинизираној верзији Anagastum, и упућује на закључак да је ријеч о посесивној изведеници из словенског личног имена Оногость. Наметање антропонимских назива старим сло вен ским жупама у вези је са развојем феудалних односа, што значи да је и жупа Оногоште првобитно морала имати другачији назив, у вези са њеним географским одликама, а то је управо био назив τò Ζετλήβη.

YU ISSN 0021-2652

Миле БАКИЋ*

СРЕДЊОВЈЕКОВНИ АРХИВСКИ ПРОПИСИ У ЦРНОЈ ГОРИ

Уводненапомене

У Цр ној Го ри су ар хи ви ста ри ко ли ко и др жа ва. А то значи да ви ше од ми ле ни ју ма траје др жав на, кул тур на и ар хив ска тра ди ци ја, ко-ја за по чи ње са Ду кљан ском др жа вом и вла да ви ном ди на сти је Во ји сла-вље ви ћа и наставља се до са вре ме ног до ба. Пр ви ар хи ви у Цр ној Го ри су би ли: двор ски, цр кве ни, но тар ски, ко му нал ни, вла сте лин ски и др. То су, за пра во цр но гор ски ста ри, нај ста ри ји ар хи ви, ко ји су исто риј ски оп ста ја ли и нестајали, раз ви ја ли се тако да пред ста вља ју те ме ље са вре-ме них, мо дер них ар хи ва.

За ово раз до бље на стан ка и раз во ја ар хи ва и ар хив ске слу жбе и за шти те ар хив ске гра ђе у Цр ној Го ри ка рак те ри стич но је да су му „пе-чат и основ не са др жа је“ да ва ли: др жа ва, ди на сти је и вла да ри ко ји су по-сто ја ли и вла да ли на про сто ри ма да на шње Цр не Го ре: Во ји сла вље ви ћи, Не ма њ и ћи, Бал ши ћи, Цр но је ви ћи и Пе тро ви ћи. Све су ове ди на сти је у Ду кљи, Зе ти, од но сно Цр ној Го ри има ле др жав не двор ске кан це ла ри је у ко ји ма су уче ни љу ди са ста вља ли и ис пи си ва ли др жав на до ку мен та, од но сно двор ске ар хи ве у ко ји ма су чу ва ли документа за ва жне др жав не и дру ге по тре бе. Двор ски ар хи ви у то ври је ме су, у ства ри, би ли др жав-ни ар хи ви, ко ји су пре те че са вре ме них др жав них ар хи ва. Они су стро го чу ва ни и вла да ри су им при да ва ли ве ли ку па жњу о њиховом смје шта ју и за шти ти, на ро чи то у рат ним усло ви ма, за вријеме еле мен тар них не по-го да, по ха ра не при ја те ља, стра да ња од по жа ра и сл.

У при мор ском ди је лу Цр не Го ре, од но сно Зет ском при мор ју, у ко-му на ма: Ко то ру, Бу дви, Ба ру и Ул ци њу, ко је су че сто би ле под упра вом Ве не ци је, Фран цу ске, Аустри је, и др., али са ви со ко са чу ва ном ауто-


* Аутор је уредник издања у Службеном листу Црне Горе.


но ми јом, на ста ли су но та ри ја ти – др жав не ко му нал не слу жбе ко је су са ста вља ле, пи са ле и чу ва ле до ку мен те и из њиховог ра да су на ста ли но тар ски ар хи ви. Но та ри су би ли ве о ма углед ни и уче ни љу ди, у по-чет ку стран ци, ка сни је из до ми цил ног жи вља, ко ји су, пре ма са чу ва-ним по да ци ма, оба вља ли и ва жне суд ске по сло ве, а по вре ме но и ве о ма ва жне по сло ве др жав не и по ли тич ке при ро де. Након пада овог ди је ла Цр не Го ре под упра ву Ве не ци је фор ми ра ју се ко му нал не кан це ла ри је са кан це ла ром, од којих настају ко му нал ни, од но сно град ски ар хи ви. Ови ар хи ви су про ис те кли из раз ви је не ад ми ни стра ци је и слу жбе не дје лат-но сти ло кал них са мо у пра ва при мор ског ди је ла Цр не Го ре.

Та ко ђе су при цр квама ко је су фор ми ра не и дје ло ва ле на под руч ју Цр не Го ре, чи ји су све ште ни ци ши ри ли пи сме ност и кул ту ру у на ро ду, од но сно др жа ви, у чи јим су скрип то ри ју ми ма ис пи си ва не број не дра-го цје не бо го слу жбе не и дру ге књ и ге, на ста ја ли цр кве ни ар хи ви. Цр ква је оба вља ла и слу жбе ну дје лат ност на свје тов но ме под руч ју. У од но су пре ма др жа ви и свје тов ним ли ци ма и из њеног „свје тов ног ан га жма на“ на ста ла су број на до ку мен та свје тов не на ра ви, ко ја та ко ђе чи не цр кве-не ар хи ве, од но сно њихов су ва жан са став ни дио цр но гор ске ар хив ске, од но сно кул тур не ба шти не.

Сто га су ар хив ска исто ри ја и тра ди ци ја Цр но гор ског при мо р ја у сре дњ е вје ков ном пе ри о ду, бар што се ти че но тар ских, кан це ла риј ских, ко му нал них ар хи ва, те уоп ште од но са пре ма ар хив ској гра ђи и њеном чу ва њу и за шти ти, не што дру га чи је и ди је лом се раз ли ку ју од ар хив-ског раз во ја ши рег, кон ти нен тал ног ди је ла Цр не Го ре. Под упра вом Ве-не ци је, Фран цу ске, Аустри је, под ути ца јем тих зе ма ља и њихо вог др-жав ноправ ног устрој ства и ор га ни за ци је, ство ри ла се ту знат но ра ни је раз ви је ни ја ар хив ска слу жба, ко ја се ка сни је по ступ но ши ри у ци је лој Цр ној Го ри. Нај ду бљи ко ри је ни ар хи ва и ар хив ске слу жбе у Цр ној Го-ри на ста ју ту у сре дњ е вје ков ном раз до бљу. То сна жно и увјер љи во по-твр ђу је Ко тор са сво јом ар хив ском тра ди ци јом и на сље ђем. Кул тур ни, еко ном ски, уоп ште ци ви ли за циј ски дух Ме ди те ра на ма ни фе сто вао се, по ред оста лих, и на ар хив ском под руч ју цр но гор ских при мор ских ко-му на, по себ но у ко му ни Ко тор. Та ко у Ко то ру, Бу дви, Ба ру и Ул ци њу је ра но би ло уче них но та ра, ко ји су ве ћи ном до ла зи ли из ита ли јан ских уни вер зи тет ских сре ди шта.

„У сре дњ е вје ков ном Ко то ру са из ра зи то раз ви је ном тр го ви ном, ја ким за на ти ма, пле мић ким и пу чан ским ста ле жом и чвр стом цр кве ном ор га ни за ци јом мо ра ло је би ти, и би ло је, ви ше мје ста гдје се од нај ста-ри јег вре ме на ства ра и чу ва до ку мент. То на нај бо љи на чин из ра жа ва члан 335. Ко тор ског ста ту та ка да у од лу ци из 1417. го ди не екс пли-цит но на во ди три раз ли чи та ар хив ска спре ми шта за по ла га ње ва жних

173

до ку ме на та, као што су опо ру ке и др. Ти ар хи ви у ко ји ма су се бри жно чу ва ли до ку мен ти су сље де ћи: ре ли кви јар ка те дра ле Све тог Три пу на, оп ћин ска кан це ла ри ја и но тар ска кан це ла ри ја са спре ми штем при су-ду. Пре ма то ме, та да шњи ар хи ви су би ли: но тар, ко ји је свој „ка та стик“ чу вао на су ду (члан 294 Ста ту та), кан це лар ко тор ске ко му не са сво јим ар хи вом у оп ћи ни и тро ји ца чу ва ра цр кве них дра го цје но сти с по себ ном ар хив ском шкри њ ом у Ка те дра ли“.1 У ши рем, кон ти нен тал ном ди је лу Цр не Го ре ар хив ски раз вој се не што спо ри је и дру га чи је оства ри вао. Др жа ва се стал но бо ри ла за оп ста нак, стал но су се де ша ва ли ра то ви, ко је су пра ти ла ве ли ка људ ска стра да ња и ма те ри јал на ра за ра ња. Гра-ни це др жа ве и ве ли чи на др жав не те ри то ри је су се ми је њ а ли, др жав на ад ми ни стра ци ја се спо ро раз ви ја ла и за ви си ла је и од ни воа устрој ства и ор га ни за ци је цр но гор ске др жа ве, по себ но функ ци је цен трал них вла-сти. До ку мен та, ар хи ви што су на ста ја ли и дје ло ва ли због не по вољ них исто риј ских и дру гих усло ва су стра да ли и ни је су се са чу ва ли, и о њима је са чу ва но вр ло ма ло до ку мен тар них по да та ка. Ов дје ви ше не го игдје ва жи она чу ве на ар хив ска мак си ма да ако о не ком исто риј ском до га ђа ју ни је са чу ван ар хив ски до ку мент исто као да се исто риј ски ни је ни до-го дио. У све му овом тре ба има ти ин те гра лан, ор га ни стич ки при ступ, те, услов но ре че но, ова два ар хив ска ен ти те та у цр но гор ској ар хи ви сти ци и исто ри ји ар хи ва и ар хив ске слу жбе не сми ју се сма тра ти по дво је ни ма. Они су јед на је дин стве на, ор ган ска цје ли на, ме ђу соб но се про жи ма ју и ме ђу соб но су усло вље ни и по ве за ни и, што је нај ва жни је, до ве ли су до на стан ка са вре ме не ар хив ске слу жбе и ар хи ва у Цр ној Го ри.

СредњовјековниархивскипрописиуЦрнојГори

На ста нак и раз вој ар хи ва усло вио је по ступ но и по тре бу ус по ста-вља ња од ре ђе них пра ви ла и нор ми по пи та њ и ма са ста вља ња, чу ва ња и за шти те, те сре ђи ва ња и лак шег про на ла же ња (иден ти фи ка ци је) до-ку ме на та у ар хи ви ма, чи ме на ста је ар хив ско пра во, од но сно ар хив ско за ко но дав ство и ар хи ви сти ка као на у ка о ар хив ској гра ђи и ар хи ви ма нај ши ре гле да но. Ар хи ви сти ка и ар хив ско за ко но дав ство као њена ве о-ма ва жна на уч на област има ју ве о ма ду бо ке исто риј ске ко ри је не, и то у сре дњем ви јеку, ка да на ста ју од ре ђе ни прав ни про пи си: град ски ста ту ти, др жав не, од но сно вла дар ске од лу ке, ме ђу др жав ни уго во ри и др., ко ји са-др же и од ре ђе не од ред бе, ко ји ма се ре гу ли шу по је ди на ва жна ар хив ска пи та ња. Ти сре дњ о вје ков ни про пи си у цје ли ни гле да но пред ста вља ју те-ме ље, од но сно пр во, по чет но ар хив ско за ко но дав ство из ко га је ка сни је, 1 Милош Милошевић, Четрдесет година Историјског архива у Котору, Архивски за-

пи си, бр. 3, Цетиње, 1990, 13-14.

Средњовјековни архивски прописи у Црној Гори


на ро чи то по сли је Фран цу ске бур жо а ске ре во лу ци је (1789) и до но ше ња њених ар хив ских за ко на, на ста ло са вре ме но ар хив ско за ко но дав ство у по је ди ним европ ским зе мља ма и ци је лом сви је ту. У овом по гле ду и Цр-на Го ра је исто вјет но по зи ци о ни ра на и ни по че му се од дру гих зе ма ља не раз ли ку је и ни је из у зе так. Кор је ни, од но сно по че ци ар хив ског за ко-но дав ства на ста ју у сре дњ ем ви је ку у при мор ским град ским ста ту ти ма Ко то ра, Бу две, Ба ра, Ул ци ња и по је ди ним од лу ка ма нај ви ших др жав них вла сти, ко је са др же број не од ред бе из ар хив ске обла сти. Овим опо вр га-ва мо она ми шље ња ко ја за сту па ју ста но ви ште да ар хив ско за ко но дав-ство на ста је тек од 1951. го ди не, ка да се до но си пр ви др жав ни, од но сно на ци о нал ни ар хив ски за кон – За кон о др жав ним ар хи ва ма. Та ко ђе овој ка те го ри ји при па да ју и она гле ди шта, ко ја иду не што да ље у про шлост и сма тра ју да ар хив ско за ко но дав ство на ста је са пе ри о дом вла да ви не кња-за, од но сно кра ља Ни ко ле Пе тро ви ћа, на чи ју се ини ци ја ти ву до но се: Упу ство за уре ђе ње Др жав не ар хи ве, и На чин и сред ства по ко ји ма ће се из вр ши ти Упут ство за уре ђе ње др жав не ар хи ве. Та ко ђе, тре ба спо ме-ну ти и ми шље ња ко ја за сту па ју те зу да ар хив ско за ко но дав ство у Цр ној Го ри на ста је од 1902. го ди не и до но ше ња Основ ног др жав ног за ко на о Књ а жев ској вла ди и Др жав ном са вје ту, ко ји са др жи од ре ђе не од ред бе нор ма тив не ар хив ске при ро де. Ка да је ри јеч о овој про бле ма ти ци ни је на од мет ука за ти и на не ка по гре шна ста но ви шта код нас по пи та њу на-стан ка ар хив ске слу жбе и ар хи ва у Цр ној Го ри, ко ја ис ти чу да је 1952. го ди на, го ди на осни ва ња и по чет ка ра да Др жав не ар хи ве НР Цр не Го ре у Це ти њу. Има ми шље ња ко ја ову вре мен ску гра ни цу по мје ра ју још ни же до 1949. го ди не, ка да се осни ва ар хив у Ко то ру, или пак 1926. го ди не ка-да се осни ва Ар хив ско одје ље ње при Др жав ном му зе ју у Це ти њу.

Средњовјековниградскистатути

На кон смр ти Бал ше III до ла зи до сла бље ња и про па сти зет ске др-жа ве. Зет ско при мор је од 1421. го ди не пот па да под власт Ве не ци је и под њом оп ста је и остаје до 1797. го ди не. Ста ра, за те че на власт при мор ских гра до ва ни је се ду го ми је њ а ла, те су при мор ски гра до ви ужи ва ли ви со-ку ауто но ми ју. За ко но дав ну власт је, по пра ви лу, вр ши ло Ве ли ко ви је ће – чи ни ла га је до ма ћа вла сте ла. Ма ло ви је ће је вр ши ло из вр шну власт, њега и су ди је је би ра ло Ве ли ко ви је ће. По сто ја ла је На род на скуп шти на „ко ја се са ста ја ла по вре ме но ка да се ра ди ло о суд бин ским пи та њ и ма“. На че лу град ске упра ве је био рек тор, од но сно кнез, је ди но је Ко тор имао ову ти ту ла ци ју за свог ви со ког др жав ног ду жно сни ка, а оста ли при мор ски гра до ви: Бу два, Бар, Ул цињ, на чел ни ка. Ка шће лан је био за-ду жен за вој на пи та ња, а ка ме рар је оба вљао фи нан сиј ске по сло ве.

175

Зет ски при мор ски гра до ви су има ли сво је ста ту те ко ји ма су ре-гу ли са на нај ва жни ја пи та ња њихо вог уну тра шњ ег дру штве ног жи во та. Они су на ста ја ли по ступ но кроз дру штве ну прак су при мор ских гра до ва, до но ше њ ем од лу ка нај ви ших ор га на о по је ди ним ва жним град ским пи-та њ и ма, ко је су се сук це сив но и кон ти ну и ни ра но упи си ва ле у ре ги стар ста тут ских од лу ка. 2 Све ове по је ди нач не од лу ке над ле жних град ских ор-га на су се у по чет ку зва ле ста ту ти ма, а ка сни је ка да су оне но ти ра не и ко ди фи ко ва не у од го ва ра ју ћу еви ден ци ју, од но сно књ и гу оне су по ста ле сре дњ о вје ков ни град ски ста ту ти . Мо гло би се ре ћи, да су то у не ку ру ку књ и ге град ских од лу ка. Притом тре ба има ти у ви ду не ке ве о ма ва жне чи њ е ни це што се ти че њихо ве хро но ло ги је на стан ка и њихо вог по је ди-нач ног зна ча ја и ва жно сти. На и ме, упи си ва не су у град ске ста ту те са мо од лу ке град ских вла сти што су би ле ши рег зна ча ја, а ври је ме њихо вог до но ше ња би ло је раз ли чи то и пре ма вре мен ском сли је ду су се упи си ва-лe у град ску ста ту тар ну књ и гу, од но сно сре дњо вје ков ни град ски ста тут.3 Та ко „у Ко тор ском ста ту ту нај ста ри је од лу ке по ти чу из 1301. го ди не, али је мо гу ће да има и ста ри јих“.4 Иста ствар је и са Бу дван ским ста ту том, „ре ди го ван је у ври је ме ца ра Ду ша на и на основ но је згро ста ту та су до-да ва не но ве ста тут ске од лу ке“.5 Сво је ста ту те су има ли и Бар и Ул цињ. Они се спо ми њу „у из во ри ма од 1330. го ди не... вје ро ват но су ре ди го ва ни не гдје из ме ђу Ко тор ског и Бу дван ског ста ту та“.6 Они, на жа лост, ни је су са чу ва ни. Mе ђу тим у ли те ра ту ри има по да та ка да би се они мо гли ди-је лом ре кон стру и са ти у гра ђи Ду бро вач ког ар хи ва, фонд Апе ла ци о ног су да, по што су одлуке сла те овом су ду на апе ла ци ју.

Ови ста ту ти су пред ста вља ли ма ле, или бо ље ре ћи пр ве уста ве на тлу да на шње Цр не Го ре, ако се има у ви ду њихов зна чај и ва жност и број пи та ња ко ја ре гу ли шу. Они су из ра сли, од но сно на ста ли на те ме љу њихо ве сте че не ду го го ди шње ауто но ми је, али су би ли и ва жно сред ство и ору ђе очу ва ња ауто но ми је, и у се би су су бли ми ра ли по ред оби чај ног пра ва и рим ско и ви зан тиј ско пра во и дру ге град ске ста ту те.7

За ври је ме вла да ви не Ве не ци је на ве де ни град ски ста ту ти ни је су уки ну ти. Си њ о ри ја је да ла да се они до ра де и дје ли мич но из ми је не. Са Бу дван ским ста ту том то је учи њ е но ма ње, а „Ко тор ски ста тут је ми је њ ан ско ро 25 го ди на и из ми је њ е на су му 52 чла на“. Ови ста ту ти ре гу ли шу број на ва жна пи та ња: при ват ноправ не про бле ме, ор га ни за ци ју вла сти,

2 Драгоје Живковић, Историја црногорског народа, Том 1, Цетиње 1989, 179.3 Исто, 179.4 Историја Црне Горе, књига 2, Том 1, Титоград 1970, 91.5 Исто, 91.6 Исто, 91.7 Исто, 96.

Средњовјековни архивски прописи у Црној Гори


уре ђе ње ко му нал не ин фра струк ту ре, суд ски по сту пак и рад су до ва и др., а од по себ не ва жно сти су њего ве од ред бе, од но сно ста ту тар не нор ме из ар хив ске обла сти.Оне го во ре о но та ри ма, од но сно кан це ла ри ма, но тар-ским и ко му нал ним ар хи ви ма, чу ва њу ар хив ске гра ђе и др. и у том ди је-лу ови ста ту ти пред ста вља ју „пр ве ар хив ске про пи се“ у Цр ној Го ри.

Которскисредњевјековнистатут

Са да шња вер зи ја, од но сно ре дак ци ја Ко тор ског ста ту та да ти ра из пе ри о да 1372 – 1391. го ди не.8 Из о ста ле су мно ге њего ве од ред бе из ра-ни јег исто риј ског пе ри о да, и он ни је исто вје тан са књ и гом ста тут них од лу ка. Са чу ван је у ви ше из да ња, и то: из да ње у Мле ци ма (1616), Ка-по ров ру ко пис, у би бли о те ци по ро ди це Ка пор на Кор чу ли, Бо ги ши ћев ру ко пис у Цав та ту, ру ко пис Све у чи ли шне би бли о те ке у За гре бу и Мле-тач ки ру ко пис у Ва ти ка ну.9

Но та ри ја ти су нај при је на ста ли у Ита ли ји, ка сни је су пре не се ни и у дал ма тин ске гра до ве, па и у Ко тор, Бу дву, Бар и Ул цињ. Но та ри јат је ва жна ин сти ту ци ја при мор ских ко му на, ко ја је за по тре бе вла сти и гра ђа на са ста вља ла, ис пи си ва ла и чу ва ла до ку мен та. „Уво ђе ње но тар-ске слу жбе у на шим при мор ским гра до ви ма би ла је кул тур на по тре-ба, иза зва на раз вит ком ко му нал них по сло ва, као и со ци јал них при ли ка уоп ште“.10

У по чет ку су но тар ску слу жбу оба вља ли све ште ни ци, да би ка-сни је ис кљу чи во би ла у по сје ду свје то вњ а ка, а по сто је по да ци да је пр-ви по зна ти но тар у Ко то ру био Ју ни је, око 1.200 го ди не и да 1.124 го ди-не ко то р ски би скуп Ур са ци је са ста вља ис пра ву о да ров ни ци зе мљи шта ко тор ске вла сте ле цр кви Све тог Три пу на.11

Но та ри су би ли уче ни љу ди из су сјед них зе ма ља, ма хом из Ита-ли је: при је пре у зи ма ња и на сту па у слу жбу по ла га ли су за кле тву (све-ште ни ци, но та ри ни је су по ла га ли за кле тву); би ра ни су у Ве ли ком ви је-ћу на пред лог Ма лог ви је ћа. Тра ја ње слу жбе и ма те ри јал на на док на да су ре гу ли са ни уго во ром.12

Дје лат ност но та ра, од но сно но та ри ја та је утвр ђе на Ста ту том. Ка-ко су се вре ме ном у њему са би ра ле и до пу њ а ва ле нор ме, та ко се ши ри ла и упот пу њ а ва ла функ ци ја но та ра и но та ри ја та.

8 Драгоје Живковић, нав. дј., 91.9 Ненад Фејић, Которска канцеларија у средњем вијеку, Историјски часопис, Београд

1980, 11.10 Илија Синдик, Комунално уређење Котора, Београд 1950, 101.11 Исто, 101.12 Исто, 102.

177Средњовјековни архивски прописи у Црној Гори

Ана ли зом ста тут них нор ми и но тар ских књ и га мо гу се до ста пре-ци зно утвр ди ти ду жно сти но та ра: при су ство ва ње сјед ни ца ма Ве ли ко га и Ма ло га ви је ћа и Су да, пра ће ње њихо вог ра да, са ста вља ње и во ђе ње за пи сни ка, пи са ње од лу ке, пре су де и сл.13

Број не од ред бе Ко тор ског ста ту та го во ре о вр ста ма ис пра ва гра-ђа ни ма што су са ста вља ли и ис пи си ва ли но та ри: за ду жни це, на год бе, обли га ци је, уго во ри о ми ра зу, уго во ри о јем ству, а но тар ске књ и ге: пре-су де су ди ја по ми ри те ља, уго во ри о бра ку, о ди о би до ба ра, о ин вен та ру, о јав ној про да ји, о за ло зи, о тр го вач ким дру штви ма, о про цје на ма до ба-ра, о про ку ра ма.14

Но тар је са ста вљао ис пра ве и за ко тор ску ко му ну и гра ђа не; ни је смио да са ста вља ис пра ве про тив ко му не, ни ти да са ста вља ис пра ве за би ску пе и све штен ство.15 Но тар је у сво јој кан це ла ри ји во дио дје ло вод-ни про то кол. На зив но тар ске ис пра ве је CAR TA, од но сно ин стру мен-тум, а дио на зи ва је и вр ста по сла, од но сно њего ва озна ка на ко ју се ис пра ва од но си (про да ја, ди о ба, брак и др.). Но тар је све до ку мен те, од но сно ис пра ве што су про ла зи ле кроз кан це ла ри ју пре пи си вао, а ове књ и ге су пре гле да не сва ких шест мје се ци.16 Но тар ски рад је кон тро ли-сан. Од 1221. го ди не је би ло ре гу ли са но да се ис пра ва мо гла са ста вља ти са мо у су ду, уз при су ство су ди је и свје до ка.17 Од 1351. го ди не от по чи ње да се на сва ку ис пра ву по је ди нач но, по ред но та ра и су ди је, пот пи су је и AYDI TOR, они су ре гру то ва ни из вла сте ле, а ово зва ње је од го ва ра ло зва њу EXAMINATORA у дру гим дал ма тин ским гра до ви ма.18

Но тар и но тар ска ис пра ва су би ли за шти ће ни од ред ба ма ста ту та. За увре ду но та ра у су ду ка зна је из но си ла 50 пер пе ра, а за тје ле сну по-вре ду 100 пер пе ра.19 За фал си фи ко ва ње ис пра ва пред ви ђа ла се ка зна од-си је ца њ ем де сне ру ке. Ве ли ка се па жња по све ћи ва ла вје ро до стој но сти до ку ме на та. До ку мент се мо рао са ста вља ти ис прав но и вје ро до стој но и у од го ва ра ју ћој фор ми, обра сцу и са оба ве зним но та ро вим пот пи сом.

Ва жан сег мент но та ри ја та пред ста вља ли су ка та сти ци. То је, у ства ри, quaternus im bre vi a torym, од но сно ca ta sti kum, јав на књ и га у ко ју су до ку мен ти пре пи си ва ни. То је, за пра во, књ и га ду пли ка та до ку ме на-та. На осно ву ње су, уз пред ход но до ста стро го по што ва ње про це ду ре, из да ва ни ду пли ка ти до ку ме на та ко ји су се за гу би ли, а би ли по треб ни вла сти ма или гра ђа ни ма. Ста ту том је ре гу ли са но да се ка та стик чу ва на 13 Исто, 103.14 Ненад Фејић, нав. дј., 28.15 Исто, 29.16 Илија Синдик, нав. дј., 103.17 Исто, 103.18 Исто, 104.19 Ненад Фејић, нав. дј., 32.


су ду, а не код но та ра; био је за тво рен у шкри њи, а три кљу ча су др жа ла три вла сте ли на.20 Пре ма сло ву Ста ту та те шко је раз ли ко ва ти но та ра од кан це ла ра. Мо жда је кан це лар по моћ ник но та рев. Ово зва ње се уво ди у пе ри о ду мле тач ке упра ве. Или, пак, канцелар је сво јим ра дом ви ше ве зан за су до ве и у њима гра ђан ске и кри вич не пар ни це. Не над Фе јић из но си у ве зи са овим прет по став ку да су по сло ви но та ра пре ла зи ли у по сло ве кан це ла ра.21 Или ја Син дик сма тра да је но тар врло че сто но сио и ти ту лу кан це ла ра, да је че сто кан це лар за мје њ и вао но та ра, да је уз оп штин ског по сто јао и кне жев и про ви ду ров кан це лар, као и да је по сто јао и би скуп-ски но тар ко ји је био за по слен у би скуп ској кан це ла ри ји. Сви до ку мен ти и књ и ге ко је су са ста вља ли ко тор ски но та ри су пи са ни гот ским кур зи вом на ла тин ском је зи ку. По ступ но, као што ис ти че Син дик, у дал ма тин ским гра до ви ма, па и у Ко то ру, по чи ње се по ступ но ши ри ти сло вен ски је зик, што је усло ви ло у њима отва ра ње сло вен ске кан це ла ри је у ко јој су се до ку мен та ис пи си ва ла на сло вен ском је зи ку, што под ра зу ми је ва по сто-ја ње сло вен ског но та ра и кан це ла ра.22 У том сми слу на во ди мо ми шље-ње Ји ре че ка: „Ко тор ни је мо гао би ти без сло вен ског кан це ла ра на ро чи то ако се има ју у ви ду од но си са срп ским кра ље ви ма, доц ни јим ца ре ви ма и њихо вим ве ли ка ши ма, па за тим са Бал ши ћи ма, вој во дом Сан да љем, Па вло ви ћем и Цр но је ви ћем. У до ку мен ти ма се ја вља сло вен ски но тар тек под мле тач ком вла шћу и то ко тор ски гра ђа нин Сте фан Ка ло ђур ђе вић (1436 – 1462) и На та лис де Мец хио (1470-1472). Ве ро ват но да је сло вен-ски је зик био и пре у упо тре би као кан це ла риј ски је зик“.23

Будванскисредњовјековнистатут Но тар ски ар хив је по сто јао и у Бу дви и о њему се по нај ви ше зна на

осно ву бу дван ског сре дњо вје ков ног ста ту та. Бу дван ски сре дњ о вје ков ни ста тут је ве о ма зна ча јан из вор за из у ча ва ње исто ри је и пра ва, не са мо на под руч ју сре дњ о вје ков не Зе те, не го и на ци је лом ју жно сло вен ском про сто ру. По себ но је зна ча јан за ар хи ви сти ку и ар хив ску дје лат ност у Цр ној Го ри, јер са др жи број не од ред бе о но та ри ма, кан це ла ри ма, и чу-ва њу ар хив ске гра ђе, што је од ве ли ког зна ча ја за из у ча ва ње про шло сти и на стан ка ар хи ва и ар хив ске слу жбе у Цр ној Го ри. Са чу ва на ре дак ци ја овог ста ту та по све му су де ћи на ста ла је за ври је ме ца ра Ду ша на.24 Та-

20 Илија Синдик, нав. дј., 106.21 Ненад Фејић, нав. дј., 34.22 Илија Синдик, нав. дј., 107.23 Konstatin Jireček, Die Mittelalterliche Kanzlei drr Ragusaner, 169 (Преузето од И. Син-

дика, нав. дј.).24 Историја Црне Горе, Књига 2, Том 1, 91.


ко ђе, нор ме у њему су вре ме ном до гра ђи ва не и не јед на ког вре мен ског по ри је кла, слич но Ко тор ском ста ту ту, али мно го ма њ ег оби ма. Ста тут не нор ме за из вор су има ле „оби чај но пра во, рим ско-ви зан тиј ско пра во и дру ге град ске ста ту те, итд.“25 Бу дван ски ста тут „тре ти ра при ват но-прав-ну про бле ма ти ку, град ску ре дар ску слу жбу, ур ба но-гра ди тељ ска пи та-ња, про бле ме уре ђе ња ко му на ли ја (ин фра струк ту ре), на чин устрој ства вла сти и дру го“.26

Ори ги нал Бу дван ског ста ту та ни је са чу ван.Ка да је Ве не ци ја при-мор ске обла сти Зе те осво ји ла, пре ве ден је на ита ли јан ски је зик и та квим се слу жбе но ко ри стио. „По сто ји шест пре пи са сре дњо вје ков ног ста ту та Бу две на ита ли јан ском је зи ку и то: два у Би бли о те ци Све тог Мар ка у Ве-не ци ји, је дан у Би бли о те ци При зив ног су да у За дру, је дан у Ита ли јан ској чи та о ни ци у Спли ту, је дан у Ар хи ву ХА ЗУ у За гре бу и је дан у Би бли о-те ци Вал та за ра Бо ги ши ћа у Цав та ту.“27 На про сто ри ма ју жно сло вен ских зе ма ља Сре дњ о вје ков ни ста тут Бу две пр ви је об ја вио ЈА ЗУ 1882. го ди не по пре во ду Ши ме Љу би ћа. У Цр ној Го ри он је пр ви пут пре ве ден, од но-сно об ја вљен 1988. го ди не, у из да њу Исто риј ског ар хи ва Бу два, у пре-во ду Ни ко ле Вуч ко ви ћа, при ре ђи ва чи: Ми ро слав Лу ке тић и Жи ка Бу ју-клић. „Бу два је у 14. ви је ку има ла сво ју оп штин ску кан це ла ри ју, сво га но та ра и кан це ла ра, свој суд и сво ју ауто ном ну упра ву, ко ја се са сто ја ла од Ве ли ког и Ма лог ви је ћа. Та да је на пи сан и Ста тут Бу две у ко јем се из-ри чи то спо ми ње и оп штин ски ка та стик и зе мљи шна књ и га.“28

У јед ном од пр вих по гла вља Ста ту та, тач ни је пе том, го во ри се о чу ва њу и за шти ти овог за ко му ну ва жног до ку мен та. Из ри чи то се на ре-ђу је да Ста тут мо ра би ти из ра ђен у два при мјер ка. Је дан је на ми је њ ен су ду за по тре бе су ђе ња, дру ги је „ар хив ски при мје рак“, ко ји се чу ва у тре зо ру оп шти не, ко ји се мо же сма тра ти ар хив ским спре ми штем, од но-сно ар хи вом.

У пе де сет тре ћем по гла вљу Ста тут Будве са др жи од ред бу ко јом се утвр ђу је да по ро ди це но та ра и кан це ла ра су осло бо ђе не од сва ког оп штин ског по ре за и сва ког при сил ног ра да. Да кле, има ли су ни во ви-со ких др жав них, од но сно ко му нал них ду жно сни ка, а ова пра ва су до-би ја ли сту па њ ем у но тар ску и кан це лар ску слу жбу и об у хва та ла су и њихо ве по ро ди це.

Ста ту том је про пи са но, у ше зде сет и пе том по гла вљу, да но тар мо ра би ти стра нац, ни ка ко гра ђа нин Бу две. „Стра нац мо ра би ти до бар

25 Исто, 91.26 Драгоје Живковић, Историја црногорског народа, Том 1, 180.27 Статут Будве, Предговор и превод Никола Вучковић, Будва 1988, 6.28 Божидар Шекуларац, Традиција писмености у темељу црногорске културе, Матица,

Подгорица, 96.


и стру чан чо вјек, има пра во на бес пла тан стан, а на име пла те до би ја је дан ди нар од сва ке ис пра ве гра ђа ни на Бу две, а два ди на ра од ис пра ве стран ца“. Овом од ред бом је утвр ђе но да се из ри чи то за бра њ у је до ми-цил ном гра ђа ни ну „ба вље ње но тар ским по слом и из ри че се ка зна од 500 пер пе ра, ако за се бе или дру гог при хва ти но тар ски по сао, од че га, је про пи са но ста ту том, по ло ви на при па да ца ру, а по ло ви на оп шти ни“.

Ста тут у се дам де сет тре ћем по гла вљу утвр ђу је да но та ра би ра ју су ди је, ви јећ ни ци и Ви је ће. Но тар је ду жан у вр ше њу слу жбе слу ша ти на ре ђе ња су ди ја и ви јећ ни ка ко ја су у скла ду са Ста ту том. Ако се на-ре ђе њ и ма не по ко ра ва, про пи са но је, гу би слу жбу и пла ћа ка зну од 50 пер пе ра, од че га по ло ви на при па да кне зу, а по ло ви на оп шти ни. Но та ру је про пи са на и оба ве за „да у ро ку од осам да на са чи ни днев ник о оно ме што су му на ре ди ли да на пи ше: су ди је, га стал ди и ар би три о ку по про-да ји, за мје ни, ми ра зу, те ста мен ту, уго во ру о зај му и кре ди ту и о свим по сло ви ма ко ји се мо ра ју на пи са ти са вје сно и у скла ду са од ред ба ма Ста ту та. Про пи са но је да ље да но тар без при су ства стра на ка не сми је са ста ви ти ни ка кву ис пра ву „пре ма из ја ви свје до ка о уго во ри ма и дру-гим по сло ви ма“. Исто та ко утвр ђе но је да но та ра мо же за ми је ни ти дру-го ли це са мо са од го ва ра ју ћим одо бре њ ем су ди ја.

У се дам де сет че твр том по гла вљу Ста ту та о ис пра ви са пе ча том оп шти не је утвр ђе но, ако но тар не на пи ше ис пра ву о пре су ди су ди ја до-не се ној по пра ви ли ма Ста ту та у ро ку од 8 да на, су ди је су ду жни дру гом но та ру по вје ри ти пи са ње те ис пра ве и на њу ста ви ти пе чат оп шти не и са мо се та ква про гла ша ва да је ва ља на и вје ро до стој на.

Ста тут са др жи од ред бу о кан це ла ру у осам де се том по гла вљу. Из-ри чи то се на ла же да кан це ла ра мо ра ју иза бра ти су ди је и Ви је ће. По сли-је из бо ра он мо ра по ло жи ти за кле тву „да ће слу ша ти на ред бе су ди ја и тач но их упи са ти у сво ју књ и гу и у су ду за пи си ва ти ро ко ве и из ја ве свје-до ка, као и пре су де ко је су ди је до но се у скла ду са Ста ту том, те пре су ду пре пи са ти на па пир и да ти је но та ру, по што је прет ход но про чи тао пред су ди ја ма“. Да ље, у овом по гла вљу је утвр ђе но да ако се уста но ви да је не што ла жно за пи сао, у том слу ча ју „гу би слу жбу и при хо де, чи ме се на ру ша ва вје ро до стој ност уре да“. Про пи са но је да као свој при ход има 2 ди на ра од сва ког пред ме та ко ји рје ша ва пи сме но и 1 ди нар од оног ко-јег рје ша ва усме но. Кан це лар има ре дов ну пла ту од оп шти не у из но су од 25 пер пе ра, али је ду жан да пла ћа по рез по пут дру гих гра ђа на.

Ста тут у осам де сет пр вом по гла вљу про пи су је да су за кан це ла ра уви јек нео п ход на два уре да. Је дан је на ми је њ ен за спо ро ве до 8. пер пе-ра, а дру ги за спо ро ве ни же ври јед но сти. Утвр ђе на је оба ве за да кан-це лар не мо же ни у че му во ди ти за пи сник ако не за си је да суд. Ако се ука же по тре ба да то учи ни, од но сно не што за пи ше, он да, про пи са но је,


то се мо же учи ни ти што мо ра би ти при су тан не ки од су ди ја. Ова мо-гућ ност је да та са мо за пред ме те ко ји ни је су спор ни. Ста тут да ље из ри-чи то на ла же „да уко ли ко се до ка же да је кан це лар по сту пио су прот но, пла ћа ка зну од 50 пер пе ра, од че га по ло ви на при па да кне зу, а по ло ви на оп шти ни и ду жан је на кна ди ти ште ту ко ју је не про пи сним пи са њ ем не-ко ме про у зро ко вао“.

У осам де сет сед мом по гла вљу Ста ту та, ко јим се ре гу ли ше пи та-ње су ђе ња, из ри чи то се на ла же да кан це лар мо ра би ти у ври је ме су ђе ња на су ду и вјер но за пи си ва ти из ја ве стра на ка. Да ље, ре гу ли са но је, ка да се рас пра ва за вр ши, су ди је су ду жне до ни је ти пре су ду у скла ду са Ста-ту том и да је та ко на пи са ну пред стран ка ма пу тем кан це ла ра про гла се.

Де ве де сет че твр то по гла вље Ста ту та го во ри о за бра ни дру же ња су ди ја и кан це ла ра са стран ка ма. Из ри чи то се за бра њ у је су ди ја ма, кан-це ла ри ма, пред ло же ним свје до ци ма, га стал ди ма или ар би три ма, „да не сми ју је сти и пи ти са не ким од стра на ка у спо ру, ако је ло и пи ће пла ћа та стран ка, све док тра је спор“. Ста тут да ље про пи су је, ако се по сту пи ово ме су прот но „и ако се до ка же, пла ћа на име ка зне 12 ди на ра, од че га по ло ви на при па да кне зу, а по ло ви на оно ме ко се жа ли“.

Сто два де сет че твр то по гла вље Ста ту та го во ри о но та р ској ис пра-ви ко ја је из да та у скла ду са тим актом. У ви ду из ри чи те на ред бе се ис ти-че „да сва ка но тар ска ис пра ва са два или три свје до ка и јед ним су ди јом по сва ком уго во ру, ду го ва њу, на чи њ е на у скла ду са Ста ту том, чвр ста је и ва ља на, и ни ка квим свје до ком не мо же се по би ти, а пре су да ко ја је на те ме љу ње у скла ду са Ста ту том до не се на – у цје ло сти је чвр ста“.

По гла вље сто два де сет пет Ста ту та по себ ну па жњу по све ћу је пи-та њу ла жних ис пра ва. На во де се од ре ђе ни еле мен ти ко је ис пра ва мо ра има ти и ти ме се од ла жних ис пра ва раз ли ко ва ти. Ис ти че се „ако не ка осо ба под не се су ду ла жну но тар ску ис пра ву, бри са ну на су мњ и вом мје-сту или са не чим до да тим што је су мњ и во или ис пра ву без свје до ка или ко ја не по ти че од пра вог но та ра“, пре ма сло ву Ста ту та тре ба да пла ти ка зну од 50 пер пе ра оп шти ни и да гу би оно што је њом тра жи ла.

Ста тут у сто два де сет сед мом по гла вљу го во ри о ка та сти ку. У ви-ду из ри чи те на ред бе се про пи су је да оп штин ски но тар не сми је пре пи-си ва ти ка та стик сво јих пред ход ни ка без на ред бе су ди је. Уко ли ко су ди ја оп штин ском но та ру на ре ди да то учи ни (на пи ше) „мо ра га пре пи са ти од тач ке до тач ке, од ри је чи до ри је чи, те ни шта не сми је до да ти или из о-ста ви ти“. Ако је за до во љио све на при јед на ве де не усло ве „та кво пре пи-сан оста је на сна зи за у ви јек“.

Ста тут у сто ше зде сет сед мом по гла вљу уре ђу је пи та ња вје ро до-стој но сти те ста мен та. Те ста мент је ва љан до ку мент и Ста тут про пи су је стро га пра ви ла и пре ци зан по сту пак у по гле ду њего вог са ста вља ња. Из-


ри чи то се на ла же „да сва ки те ста мент учи њ ен но тар ском ис пра вом или са свје до ци ма или на пи сан сво је руч но уз по твр ду свје до ка је чврст и ва-љан“. Но тар је ду жан да на пи ше те ста мент ко ји му под не су свје до ци са скрб ни ци ма умр лог, и то по што ис пи та свје до ке. Ако на ста не си ту а ци ја да но тар не ће да на пи ше те ста мент „су ди је су ду жни да на те ста мент уда ре пе чат оп шти не, и по што је то учи њ е но, те ста мент је ва љан и ни ко се не мо же уми је ша ти да учи ни не што дру го осим оног што му је те ста-мен том од ре ђе но“. Да ље, Ста ту том је утвр ђе но да ако по сли је умр лог или умр ле „оста ну ду го ви, а скрб ни ци ма те ста мен та је по вје ре но да то учи не, ови мо ра ју ду го ве пла ти ти. Ако не ма имо ви не из ко је би се ду го-ви пла ти ли, скрб ни ци ни је су ду жни да их пла те не ко ме“.

Барскисредњовјековнистатут

Сре дњ о вје ков ни град Бар је имао Ста тут. Он ни је са чу ван, те отуд има ма ло по да та ка у ли те ра ту ри. По све му су де ћи би се мо гао ди је лом ре кон стру и са ти на осно ву ар хив ске гра ђе Ду бро вач ког ар хи ва, Фонд Апе ла ци о ног су да. Но та ри су ис пи си ва ли и чу ва ли ис пра ве и има ли су но тар ски ар хив, а по сто ја ла је и град ска кан це ла ри ја. Но та ри и кан це-ла ри су би ли из ре до ва до ма ћег ста нов ни штва. Од 1252. до 1445. го ди не има по да та ка (на бро ја но је) де вет но та ра.29 За бар ски ар хив се зна по у-зда но „да је у 16. сто ље ћу на ла зио у Ри му, али, на жа лост до са да ни је на ђен и у њему су се вје ро ват но на ла зи ле и ру ко пи сне књ и ге“.30

Улцињскисредњовјековнистатут

Та ко ђе, Ул цињ је имао свој ко му нал ни, од но сно град ски ста тут, ко ји по пут бар ског ни је са чу ван (ра то ви, зе мљо тре си, по жа ри и др.). Ул цињ је имао свој но та ри јат и кан це ла ри ју, са но та ром и кан це ла ром, а сам град је имао ши ро ку ауто но ми ју и раз ви је ну упра ву. Од 1261. до 1396. го ди не уби ље же на су име на шест но та ра, ко ји су вр ши ли и ду-жност учи те ља.31

29 Божидар Шекуларац, нав. дј., 97.30 Исто, 97.31 Исто, 97.

YU ISSN 0021-2652

Саво МАРКОВИЋ*

ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ БАРСКИХ НАЧЕЛНИКА МЛЕТАЧКОГ РАЗДОБЉА: КРИЛАТИ ЛАВ, НАТПИСИ И

ГРБ ПОТЕСТАТА BERNARDA CANALA

Ре цент ни по вра так у Бар мле тач ког ла ва с ин скрип ци јом Ber nar-du sa de Cha na li ja, ко ји је из деј ство ва ла еки па ар хе о ло га Бар ског му зе-ја, под ста као је ра свје тља ва ње зна чај них пи та ња бар ског исто риј ског и кул тур ног на сље ђа ве не ци јан ског раз до бља.


* Аутор је правни историчар, Бар.


Прет ход но се, сход но об ја вље ним по да ци ма и ин фор ма ци ја ма,1 нат пи су ис под вра ће ног кри ла тог ла ва и хе рал дич ким ин ди ци ја ма - прет по став ка да се ра ди о бар ском по те ста ту Ber nar du su de Cha nal-у (Cha na li, Ca nal), ко ја је им пли ци ра ла ис тра жи ва ње ге не а ло ги је пле-мић ке по ро ди це Ca nal - по твр ди ла, за хва љу ју ћи са рад њи са др ЛоворкомЧоралић и проф.МајомКатушић из Хр ват ског ин сти ту та за по-ви јест, мр ИвомКурелац са Од сје ка за по ви јест За во да за по ви је сне и дру штве не зна но сти ХА ЗУ у За гре бу те са мр ЛовромКунчевићемиз За во да за по ви је сне зна но сти ХА ЗУ у Ду бров ни ку, ко ји је у Др жав-ном ар хи ву у Ве не ци ји у ру ко пи су M. Bar ba ra „Ar bo ri de pa tri tii ve ne ti“ из вр шио увид у ге не а ло ги ју по ро ди це Ca nal (стр. 214), пред ста вље ну та мо и с три при ка за гр бо ва. Ар хив ски по да ци и исто ри о граф ска са зна-ња на во де да је по ро ди ца Ка нал упи са на у ве не ци јан ски па три ци јат у XI II ви је ку. На пор та лу па ла те у су сјед ству Ка на ла (Fon da men ta, Ra mo, Pon te) С. Бар на ба на ла зи се грб јед ног огран ка по ро ди це Ка нал; пре ча-га с три љи ља на по стран це. Исто ри ја би ље жи An dreu da Ca nal-а ко ји је

1272. го ди не раз био Бо лоњезе, Марка ко ји је 1277. по вра тио по бу ње ни Ко пер, Пи е тра ко-ји је био за по вјед ник мле тач ке фло те у ра ту про тив За дра 1345. го ди не. При ну див ши За-дар на пре да ју, пре ма М. Бар ба ру, Пи е тро је узео љи ља не са шти та на гр бу за дар ских пле-ми ћа Matafarriја.2 По дје ла шти та стог гр ба уз ду жно, пре ма пра ви ли ма хе рал ди ке, сим бо-ли ше вој ну си лу и спрем ност за рат.3 Пре ма хро ни ци „Ob si dio Ja dren sis“ (Оп са да За дра у дви је књи ге) за ко ју се вје ро ва ло да је на пи сао Ни ко ла Ма та фар,4 за Пи е тра Ка на ла упам ће-

1 Ристо Драгићевић, Прилози културној историји, Старине Црне Горе, I, Цетиње 1963., с. 150-151; http://www.barinfo.cg.yu/kolumne/mladen_zagarcanin.htm (26. 12. 2006.) & photos дуждевог грба.

2 Породица де Матафарис припадала је најстаријем задарском патрицијату. Њен родоначелник вјероватно је био Матафар, у познијим годинама монах св. Кршевана, који је живио у другој половини XI в. Од 1201. г. рачва се неколико грана ове поро-дице, чији се припадници истичу у црквеним службама у задарској комуни, док је Мафеј Матафар постао краљевски витез у доба Лудовика I Анжујског. Матафари су у XIV в. били истакнути поборници анжујске власти у Задру и противници Мле та-чке републике. Бранка Грбавац, Задарски племићи као краљевски витезови у доба Лудовика I. Анжувинца, Acta Histriae 16, 1-2, Копер 2008., с. 106; Матафари, Хрватска опћа енциклопедија 7, Загреб 2005., с. 128.

3 http://www.barinfo.cg.yu/kolumne/mladen_zagarcanin.htm (26. 12. 2006.), с. 2.4 Никола Матафар (рођ. крајем XIII в. – Задар, 1376.), био је једна од најобразованијих

личности Задра XIV вијека. У Падови је стекао докторат црквеног и свјетовног

185

но је да је дра стич но угу шио по бу ну, а да су у Ве не ци ју од ве де ни као за ро бље ни ци и та о ци во де ћи за дар ски пле ми ћи, што је би ло уби ча је-но по сту па ње, ка ко би се осла би ла моћ град ске ели те про тив не мле тач кој вла сти. Ни ко лу Ма-та фа ри ја, ко ји је с Мле ча ни ма та да пре го ва рао, па па је ра ни је, 1333. го ди не, уз по др шку Фран-цу ске, име но вао за за дар ског над би ску па. Као са ве зник Ан жу ја ца, на кон по ра за у ра ту с Ве-не ци јом, Ни ко ла је 1346. го ди не на пу стио За дар и оти шао у до бро вољ но из гнан ство у Па до ву.

Оту да се вра тио 1358. г., по сли је по нов ног ус по ста вља ња вла сти Ан жу-ја ца у За дру. Грб Ма та фа ри ја са др жи на пла вом шти ту злат ни ко лац, а у по љи ма са стра не по три злат на љи ља на, по ре ђа на вер ти кал но.5 Та кав је и грб по ро ди це Ка на ли („d’az zur ro al pa-lo d’oro ac co sta to da 6 gi gli del me de si mo“).6 Грб с љи ља ни ма на Спо ме ни ку осло бо ди-о ци ма Ба ра из 1881. го ди не не сум њи во је при па дао по ро ди ци Ка нал, а нај вје ро ват ни-је гра ђе вин ском и ком плек су хе рал дич ког зна ме ња ко је је по ста вио по те стат Бер нар-до Ка нал. Сто га је зна ча јан по да так из до-пи са Ша ка Пе тро ви ћа из 1881. го ди не, ко ји у опи су Спо ме ни ка на во ди да је штит са љи ља ни ма окру жен „пре кра сни јем ви јен-цем“, на ђен у бли зи ни ка те дра ле св. Ђу ра, „а до са мо га раз ва ље но га двор ца“ бар ског над би ску па.7 С об зи ром да се ка те дра ла на-

пра ва. У документу из 1320. године титулисан је као decretorum doctor. За вријеме прогонства у Падови написао је (1351) литургијски приручник Thesaurus pontificum seu manuale personarum ecclesiasticarum Nicolai archiepiscopi Iadrensis (Ризница папа или приручник црквених особа Николе задарског надбискупа). Његов брат Димитрије био је нински бискуп, а синовац Петар након 1376. г. задарски надбискуп. На попису племића из 1527. г. наводе се двије фамилије Матафара с 9 чланова. У раздобљу од 1522. до 1540. године Матафари су били једна од 18 задарских патрицијских породица чији су чланови учествовали у раду Великог вијећа. Matafar, Nikola, Hrvatska opća en-ciklopedija 7, Zagreb 2005., s. 128; Jelena Kolumbić, Grbovi zadarskih plemićkih obitelji, Ra do vi Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Zadru, 47, Zagreb – Zadar 2005., с. 68-69. Захваљујем се др Л. Чоралић на упућивању на грб публикован у односном раду.

5 J. Kolumbić, Grbovi zadarskih plemićkih obitelji, .op. cit., s. 68-69, 83, 94.6 Piero Guelfi Camaiani, Dizionario Araldico, Ulrico Hoepli – Milano 1940., ristampa 1994.,

pp. 12-13.7 Сто година барске народне читаонице, група аутора, Бар 1981., с. 86.

Прилог познавању барских начелника млетачког ...


ла зи ла на глав ном град ском тр гу („cam po de san Zor zi“, 1513.;8 „pi az za de San Zor zi“, 1548.; „pi az za S. Zor zi“), не сум њи во је не да ле ко мо гла би ти смје ште на и кне же ва па ла та (бар ски по те ста ти на во де: „nel pa la zo mio“, 1548.; „di nan ci il pa laz zo“, 1549.), ка кве су Мле ча ни оси гу ра ва-ли сво јим пред став ни ци ма да до стој но ре пре зен ти ра ју до бру и ор га ни-зо ва ну вла ду и по да ни штво Ре пу бли ци.9 Та ква је па ла та мо гла на про-че љу има ти мле тач ког ла ва и грб по те ста та ко ји га је по ста вио, ка кав је лав с грбомдужда АгостинаБарбарига, ко ји му је био смје штен зде сна, с нат пи сом и гр бом бар ског по те ста та из 1498/99. г., Бер нар да де Ка на ла. Гр бо ви на над врат ни ци ма на гла ша ва ли су на сље ђе, сла ву и кон ти ну и тет од ре ђе ног ро да.10 Дужд АгостиноБарбариго (14861501.; на сли ци) на сли је дио је сво јег бра та Мар ка (1485-1486), а у ње го во ври-је ме от по че ли су ра до ви на тр гу св. Мар ка у Ве не ци ји, гдје су се 1494. г. по ста ви ли те ме љи Сат тор ња, ко ји је био ина у гу ри сан 1. фе бру а ра 1499. г. Ста туа ду жда по ста вље на је по ред ла ва св. Мар ка, на гор њем ди је лу фа са де тор ња.11 Мле тач ки лав (Le o ne di San Mar co, атри бут еван ђе ли сте Мар ка,чест де ко ра тив ни мо тив, по-себ но на зда њи ма мле тач ке др жав не упра ве и град ским вра ти ма; у Ба ру је на два при ка за пре до чен као „pas-san te“), свје до чио је о ин те грал ном про сто ру Ре пу бли ке и био сим бол цен трал не вла сти.12Ша ко Пе тро вић је у на ве де ном до пи су, ко ји је об ја вљен у „Гла су Цр но гор ца“, бр. 22 од 31. ма ја 1881. г. упра во на вео да „Спо мен Њ. В. Кња зу Ни ко ли I са ста-вљен је из 33 гр ба и нат пи са, из ме ђу ко ји јех на ла зи се и ве ли ки мље-тач ки лав др же ћи ша пом је ван ђе ље Мар ко во о ко ме ви си ду ждев грб,

8 Arkiv za povjestnicu jugoslavensku, knjiga VI. Uredio Ivan Kukuljević Sakcinski. U Mlet-cih 1863, p. 396.

9 Irena Benyovsky, Urbane promjene u Trogiru u prvim desetljećima mletačke vlasti (1420.- 1450.), Povijesni prilozi, god. 21, br. 23, Zagreb 2002, s. 83.

10 Irena Benyovsky Latin, Smještaj gradskog plemstva u dalmatinskim gradovima srednjeg vijeka, Acta Histriae 16, 1-2, Koper 2008, s. 40.

11 Agostino Barbarigo (na portretu G. Bellinija), http://it.wikipedia.org/wiki/Agostino_Bar-barigo (21. 10. 2008).

12 I. Benyovsky, Urbane promjene u Trogiru u prvim desetljećima mletačke vlasti (1420.- 1450.),.op. cit., s. 84; Janez Kramar, Izola, Koper 2003, s. 100-101.

187

а ис под тр бу ха исто га ла ва има ла тин ски нат пис, ко је га су на жа лост Тур ци до ста оште ти ли.“13 На отво ре ном је ван ђе љу ви дљи ви су оста ци нат пи са „Pax ti bi, Mar ce, Evan ge li sta me us“. Сход но ци ти ра ном за пи су, лав Бер нар да де Ка на ла на ла зио се угра ђен на Спо ме ник осло бо ди о ци-ма, да би по том био из мје штен од-но сно пре ни јет из Ба ра на Це ти ње, гдје се у раз до бљу од 1916. до ју на 1945. г. на ла зио на кули(на сли ци) ко ју је по ди гао ге не рал ни гу вер нер аустро-угар ских оку па ци о них тру-па feld mar schal le ut nant Vik tor We ber Edler von We be nau.14

У исто ри ји по ро ди це Ка нал да ље се ис та као Nicolò Ca nal, ко ји је био би скуп Бер га ма, од 1342. ра вен ски, а од 1347. па тра ски над би скуп. Је дан дру ги Nicolò (рођ. 1415) из ове по ро ди це био је у број ним ди пло-мат ским ми си ја ма (Фи рен ца, Лука, Ми ла но, Рим, Ца ри град) и до при-нио мно гим по бје да ма, али је 1479. го ди не, бу ду ћи од био да се су прот-ста ви Тур ци ма ка да су за у зе ли Не гро понт, од ве ден у Ве не ци ју у око ви-ма и уда љен на сво је има ње у Пор то гру а ро. Ђи ро ла мо је био Ге не рал ни про ви дур Дал ма ци је 1523-1524, го ди не 1527. ка пе тан ја дран ског за ли ва (Гол фо), а 1533. г. је за ро био „стра шног“ кор са ра Мо ра из Алек сан дри-је. Ње гов син Ан то нио (1535-1577) ра то вао је с Тур ци ма, био со пра ко-мит при оп са ди Пре ве се, 1562. го ди не та ко ђе ка пе тан Гол фа (кул фа), 1570. prov ve di to re над оруж јем, а за па жен је и у Ле пант ској би ци. Бо рио се и је дан Cri sto fo ro, ко ји је у бор би са кор са ри ма био стри је лом смрт но ра њен, али ни је због то га био по ву чен из бор бе, већ га је син Ђи ро ла мо по крио шти том док ни је из во је ва на пот пу на по бје да.15

У Ве не ци ји је при ли ком за тр па ва ња „Rio di S. Mar ga ri ta“ 1862. го-ди не сру шен „Pon te Ca nal“, а „Fon da men ta Ca nal“ за јед но са опреч ном „Fon da men ta So ran zo“ по ста ли су „Rio Terrà“.

Уз кра так осврт на ис так ну те при пад ни ке и остав шти ну ове по ро-ди це, по ста вља се пи та ње иден ти те та бар ског по те ста та. У Бар ба ро вој ге не а ло ги ји за сту пље но је не ко ли ко ли ца с име ном Бер нар до, при че му

13 Сто година барске народне читаонице, група аутора, Бар 1981, с. 88.14 Ристо Драгићевић, Прилози културној историји, Старине Црне Горе, I, Цетиње 1963.,

с. 150-151.15 Саво Марковић, Прилог познавању знамења барског историјског насљеђа: млетачки

лав с натписом и грб градског потестата Бернарда Канала, Побједа, бр. 14848, год. LXIII, Култура, с. XI, Подгорица, 7. 4. 2007.



је оно ко је би од го ва ра ло име ну с нат пи са син Ђако ма, из огран ка фа-ми ли је ко ји је имао па ла ту по ред цр кве С. Ги у сти не у ве не ци јан ском Ка сте лу. Дру га ли ца с тим име ном, ко је је еви дент но за сту пље но у по-ро ди ци Ка нал, по ја вљу ју се пре ра но или пре ка сно у од но су на мо гу ћи бо ра вак у Ба ру.

Бер нар до, син Gi a co ma Ca na la и Cri sti ne Mar cel lo ро ђен је иза 1441. го ди не. Ње го ва жи вот на при ча је сва ка ко јед на од нај за ни мљи ви-јих ме ђу жи во то пи си ма бар ских мле тач ких на чел ни ка.Имао јебра ћу Ал ви се-а, Мар ка и Пи е тра. „Mag ni fi cus do mi nus“ - ка ко је осло вљен у нат пи су ис под ла ва ко ји за пљу ску ју та ла си - Бер нар до је скло пио пр ви брак 1469. го ди не са „da(?) Ban za na de Do mi no Ni co lo“, а за тим 1474. дру ги брак са кћер ком пок. Fran ce sca Or si ni ja da Zo vra no. Имао је си-но ве Пи е тра (о чи јем жи во ту не ма по да та ка) и Ђако ма, ко ји је од кра ја осам де де се тих го ди на XV в. имао за па же ни је уло ге у јав ном жи во ту Ве-не ци је те је увр штен у Di zi o na rio bi o gra fi co de gli Ita li a ni. У на ве де ном ру ко пи су о ге не а ло шким ста бли ма мле тач ких пле мић ких по ро ди ца за Бер нар да се крат ко на во ди: „FùPodestàinAntivari“, те се за кљу чу је да је кра јем XV в. оба вљао ту функ ци ју у Ба ру.

Мле тач ки па три ци ји су од ус по ста вља ња су ве ре ни те та «Пре ја-сне» у Ба ру има ли у ру ка ма нај зна чај ни је град ске функ ци је. Др жав но устрој ство Мле тач ке ре пу бли ке утвр ђи ва ло је на чин вр ше ња од го вор-них јав них ду жно сти, у че му се мо рао огле да ти основ ни др жав ни ин-те рес. Пле ми ћи су у мла до сти ве ћи ном слу жи ли у мор на ри ци, што се сма тра ло по ча шћу, да би уз стро ге кри те ри је, се лек ци јом и про вје ра ва-њем мо гли у три де се тој го ди ни жи во та по ста ти чла но ви др жав них ви-је ћа или оба вља ти управ нич ке ду жно сти у гра до ви ма и на под руч ји ма под мле тач ким су ве ре ни те том.16 Ме ђу Мле ча ни ма ко ји су бо ра ви ли у Ба ру би ло је и пле ми ћа ко ји су, из гле да, све јед но из ко јих раз ло га, би ли при мо ра ни да на пу сте Ве не ци ју. Ви ди се то по нат пи су са не ке гра ђе-ви не ко ји је угра ђен у на ве де ни Спо ме ник17 из 1881. го ди не, а ко ји у јам бу гла си: 16 Luka Dančević, Pokreti pučana na našem primorju početkom 16. stoljeća (po mletačkim

izvještajima). U povodu 460-godišnjice pučkog ustanka na Hvaru i Visu pod vodstvom br-odara Matije Ivanića, Pomorski zbornik, knjiga 12, Društvo za proučavanje i unapređenje pomorstva Jugoslavije u Rijeci; Centar za zaštitu kulturne baštine – Hvar, Rijeka 1974., s. 139.

17 Cfr. опис Шака Петровића од 31. 5. 1881. г.: „На дну истога (пирамидалног ступца, прим. С. М.) налази се дугачки камен у формату ленте са натписом латинским по нашем мњењу који је у средини подијељен од некаквога грба, но оштећенога, и на истоме натпису стоји урезана 1499. година с латинским цифрама. ... Над овим се налази један камен у форми прага врло дивно извезен лозом са пунијем гроздовима ....“ Сто година барске народне читаонице, ... оп. цит., с. 87.

189

FVGIENS.P(ER)ICVLOSA(M)SORTEM.SEDIS.AMENEHVMILI.DOMV(M).MEMENTOCERTVS.FIGERE.SAXOMCCCCLXXXXVIII

FVGIENS.P(ER)ICVLOSA(M)HVMILI.DOMV(M).MEMENTOSORTEM.SEDIS.AMENE CERTVS.FIGERE.SAXO MCCCC LXXXXVIIII

«Бјежећиодпогибељног сјетисе,сигуран,дасаградишдомусудаумилногпребивалишта, настијенисмјернеузвисине.» 14 99

Ра за би ру се из вје сна опа сна де ша ва ња у на пу ште ном «удоб ном сје ди шту» - Ве не ци ји,18 у нат пи су ко ји би се, уко ли ко не ње го вом на-сљед ни ку на по ло жа ју по те ста та Пи е тру Ти е по лу,19 вје ро ват но мо гао атри бу и ра ти Бер нар ду де Ка на лу, бар ском по те ста ту из вре ме на 1498/99. го ди не. До га ђа ји у Ба ру и Ве не ци ји из од но сног раз до бља го во ре у при-лог та квој прет по став ци.

Пре ма до пи су из де цем бра 1498. го ди не, по те стат Бер нар до да Ка нал из вје шта вао је мле тач ку вла ду о томе колико су се Ту рци при-бли жи ли Ба ру, а у то ври је ме бо ра ви ли су у Ве не ци ји и ора то ри бар ске

18 Ђурђе Бошковић, Стари Бар, Београд 1962., с. 271. Захваљујем се мр Иви Курелац на предусретљивости и сарадњи у разматрању потенцијалних значења овог натписа.

19 Године 1501. барски podestà capitanio био је Пиетро Тиеполо.



ко му не „qu al di ce va no gran mal di lui co me si a nui“.20 У ја ну а ру 1499. г. ора то ри Ба ра тра жи ли су да се град утвр ди, а жа ли ли су се мно го на Бер нар да да Ка на ла ко ји је узи мао но вац ко му не и ко ри стио га у дру ге свр хе. Иако је био сти гао но ви по те стат Ти е по ло, „li An ti a ni e Zu de xi de An ti va ri“, пи са ли су у мар ту 1499. го ди не у Ве не ци ју да Ка нал град „non vol se la sar“. У апри лу су у Бар би ли при сти гли син ди ци Гол фа, ко ји су из вје шта ва ли да је да Ка нал од нио „il so ra bon dan te“ и књи ге по си ну Ђако му, ко ји је пре дао у ко ле ги ју 100 ду ка та бла гај ни ци ма, а на ре ђе но је и ко пи ра ње књи га, да би се от по сла ле по за хтје ву син ди ка. По сту пак се по том осно ву од ви јао и 1500. го ди не, ка да је за тра же но да Бер нар до де Ка нал син ди ци ма ис пла ти 100 ду ка та ко је је, ка ко су Ба ра ни на пи-са ли – „ul tra el suo sa la rio“ узео у Ба ру, а ко ји су би ли пред ви ђе ни за град ње - те да бу де ли шен слу жбе и ча сти и про тје ран на 5 го ди на и за у-ви јек из Ба ра. С дру ге стра не, сма тра ло се да је про ви дур у Ба ру Ан дреа Микеле ра дио Бер нар ду у ко рист. У фе бру а ру 1501. го ди не Ste fa no di Pro di, ора тор Ба ра у Ве не ци ји, спо ми ње се у ве зи са су спен зи јом нов ца од стра не Аво га ри је, ко ји је тре бало пре да ти Ber nar du da Ca na lu.21

Као и Бер нар до, ње гов син Ги а цо мо је та ко ђе имао ве за с ис точ но-ја дран ским про сто ром, бо ра ве ћи 1502. на Хва ру, као ка ште лан. С тим у ве зи, по себ но је зна ча јан по да так ко ји го во ри о смр ти не ка да шњег бар-ског по те ста та, пре ма ко јем је жи вот Бер нар да Ка на ла окон чан у апри лу 1502. г., упра во на Хва ру: „†ca du to? da un Ba can in Li e si na“.22 У до ку-мен ту с Хва ра од 18. апри ла 1502. го ди не би ље жи се да је S. Ber nar do da Ca nal q. S. Ja co mo, отац „di S. Ja co mo er ra Ca ste lan“, био за да вљен „da una gar zo na te ni va di to suo fiol“ и ба чен но ћу с јед ног про зо ра. Кнез Фран че ско да Мо лин „la ri te ne con fe so et li fo fa to ta jar la te sta ivi si di ce la fat to per che eti am lui vol le va aver a far con lei.“23 Очи то се у до га ђа ју ко ји је ин вол ви рао уза вре ле стра сти уга сио Бер нар дов жи вот.

Ђако мо Ка нал, Бер нар дов син, ка сни је је дје ло вао на мле тач кој тер ра фер ми, био по те стат и ка пе тан Ме стра, Sa vio di Ter ra fer ma, а 1536. г. био ба и ло у Ца ри гра ду. Умро је 1543. го ди не.24 Ње гов син се звао Мар-ко Ан то нио, ко ји је сво јем си нов цу Cri sto fo ru da Ca na lu био ин тер ло ку-20 Arkiv za povjestnicu jugoslavensku, knjiga V., Odnošaji skupnovlade mletačke prama juž-

nim Slavenom, 1496-1533., uredio Ivan Kukuljević Sakcinski, Zagreb 1859, с. 16.21 Arkiv za povjestnicu jugoslavensku, knjiga V., Odnošaji skupnovlade mletačke prama

južnim Slavenom, 1496-1533., uredio I. Kukuljević Sakcinski, Zagreb 1859, с. 19, 29-31, 35, 130-131; Arkiv za povjestnicu jugoslavensku, knjiga VI. ... op. cit., п. 203; Archivio di Stato di Venezia (ASV), Consiglio dei Dieci, Lettere Rettori ai Capi, b. 274.: Antivari (1500-1565.),No. 40 (5. XII 1500.).

22 ASV, M. Barbaro, Arbori de patritii veneti, рукопис: породица Канал, п. 214.23 Arkiv za povjestnicu jugoslavensku, knjiga VI. ... op. cit. U Mletcih 1863., п. 218.24 С. Марковић, Прилог познавању знамења барског историјског насљеђа: млетачки

лав с натписом и грб градског потестата Бернарда Канала … оп. цит., с. XI.

191

тор у ње го вом ди ја ло гу Del la Mi li zia ma rit ti ma, у ко јем стро го кри ти ку је по мор ско устрој ство Мле тач ке ре пу бли ке.25

На ве де ни по да ци ука зу ју на ва жност мле тач ке па три циј ске по-ро ди це Ка нал и озна ча ва ју тек дио њи хо ве зна чај не за о став шти не и од го нет ну тих пи та ња ко ја по ста вља спо ме нич ко на сље ђе Ба ра, а ко ја, по себ но раз ма тра на кроз ма ње по зна те, али ар хив ски ипак за би ље же не чи ње ни це, че ка ју сво је ра зр је ше ње.

Нат пис ис под кри ла тог ла ва у ко јем се спо ми ње дје ло “уз ви ше ног го спо ди на Ber nar dvsa de Cha na li-ја”

Закључак

Мул ти ди сци пли на ран при ступ у ана ли зи и об ра ди рас по ло жи вих по да та ка и фраг ме на та из ди је ла ста рог гра да Ба ра, ко ји је уни штен у екс пло зи ји 1881. го ди не, омо гу ћио је об је ди ња ва ње са зна ња из раз ли-чи тих из во ра и ре зул та та дру гих на чи на со цио-кул ту ро ло шких ис тра-

25 Canal, Dizionario Biografico degli Italiani, V, 17, Roma 1974, pp. 642-647.



жи ва ња, при је све га оних из обла сти исто риј ско-прав них на у ка, ге не а-ло ги је, исто ри је умјет но сти и ар хе о ло ги је.

Про зо по гра фи ја и ре ког но сци ра ње од но сног про стор ног и вре-мен ског кон тек ста, упр кос не до вољ но сти ори јен ти ра, по слу жи ли су пот цр та ва њу лич но сти јед ног од бар ских по те ста та ко ји се ис ти цао сво јом осо бе но шћу у вре ме ну ко је је, по себ но у гра нич ним ди је ло ви ма мле тач ког до ми ни ју ма, под стал ним на па ди ма и при смо тром не при ја те-ља, ка рак те ри са ло про жи ма ње оп штих др жав них, ме ђу соб них и лич них ин те ре са. Без об зи ра на то што су мно ги бар ски на чел ни ци мле тач ког пе ри о да знат но ви ше учи ни ли за град у ко јем су при вре ме но бо ра ви ли, при су ство Бер нар да де Ка на ли ја на кра ју XV в., уз све кон тра дик тор-но сти ко је је са со бом но си ло, до ку мен то ва но је, а у са мом Ба ру за би-ље же но сна жни је и упе ча тљи ви је, оста вља ју ћи за со бом пре по зна тљив траг и дах јед ног про ху ја лог вре ме на.

YU ISSN 0021-2652

Аднан ПЕПИЋ*

ПРВИ ПОМЕНИ СЕЛА ЗЛОГЛАВЉЕ У ОСМАНСКИМ ДОКУМЕНТИМА

Сажетак

Се ло Зло гла вље се на ла зи у оп шти ни Ро жа је, у мје сној за јед ни ци До ња Лов ни ца. Окру же но је се ли ма Го рња Лов ни ца, Хон си ће и Ту зо ва Лу ка. У се лу жи ве брат ства Пе пи ћи и Нур ко ви ћи. Да нас је оно на се ље-но са мо у ври је ме ље та, ка да у њему живи не ко ли ко по ро ди ца. Пре ма пре да њ и ма ко ја се преносе с кољена на кољено се ло је до би ло име по не ком не ми лом до га ђа ју у ко ме је по ги ну ло не ко ли ко осо ба. Ме ђу тим, име се ла се ве зу је за ста ра сла вен ска вје ро ва ња и при но ше ње жр та ва до брим и злим ду хо ви ма. Ово по твр ђу ју и нај ста ри ја по зна та осман ска до ку мен та из 15. и 16. сто ље ћа, у ко ји ма се на ла зи по мен ово га се ла. У овом ра ду се пре зен ту ју до са да пр ви по зна ти по ме ни се ла Зло гла вље.

Кључ не ри је чи: Злоглавље,Трговиште,Рожаје,Османлије.

ОименуЗлоглавље

По је ди ни на зи ви мјеста у на ро ду че сто до во де до раз ли чи тих ту-ма че ња. То је сто га што љу ди жи вје ћи на тим ло ка ли те ти ма же ле их при бли жи ти се би и не кој сво јој про шло сти. Не ри јет ко су о по је ди ним на зи ви ма мје ста ис при ча не раз не при че, а све с ци љем да се бо ље ра-зу ми је про шлост про сто ра у ко ме се жи ви. На осно ву ка зи ва ња, ко ја се пре но се ћи че сто до пу њ а ва ју, љу ди не свје сно упа да ју у зам ке, вје ру ју ћи да је при ча ко ја се чу ла, пре но ше њ ем од не ко га ста ри је га, ро ди те ља или пре тка, исти ни та и да дру ге исти не не ма. Ме ђу тим, на осно ву науч них про у ча ва ња схвати се да су при че са мо при че, у ко је је те шко по вје ро-ва ти. Је дан та кав ло ка ли тет или се ло на ла зи се у оп шти ни Ро жа је. Ра ди


* Аутор је виши истраживач у Историјском институту Црне Горе.


се о се лу Зло гла вље. О име ну ово га се ла његови житељи су ис при чали раз на предања и при че. Те при че су да на шњи мје шта ни на сли је ди ли од при ја шњ их ста нов ни ка се ла. Да нас у Зло гла вљу жи ви бра ство Пе пи ћа, ко је се у ово се ло до се ли ло из се ла Де бе љак ко је да нас при па да оп шти-ни Ту тин, и јед на по ро ди ца Нур ко ви ћа, до се ље на из Се о шни ца. Ка ко су ра ни ји мје шта ни се ла Зло гла вље Рат ко ви ћи при по вје да ли, а Пе пи ћи при хва ти ли, се ло је до би ло име по злу ко је се у њему де си ло.

Пре ма јед ном пре да њу у тур ско ври је ме је до шло до спо ра из ме ђу чип чи ја Рат ко ви ћа, с јед не, и ага Су то ви ћа, с дру ге стра не, око ви си не при хо да ко ју су чип чи је тре ба ло да да ју ага ма. Та да су чип чи је ага ма да ва ле де се так на укуп не при хо де са зе мље ко ју су об ра ђи ва ли, за тим од ре ђе ну на док на ду за ис па шу сто ке и оста ле за ко ни ма пред ви ђе не на-ме те. Пре ма пре да њу аге ни јесу би ле за до вољ не при хо ди ма ко је су им чип чи је би ле на ми је ни ле јер су сма тра ли да су они би ли мно го ве ћи од при ка за но га. На кон спо ра и сва ђе ко ја је том при ли ком на ста ла до шло је и до кр ва во га об ра чу на у ко ме је пет-шест осо ба и смрт но стра да ло. То је био узрок што су љу ди ово се ло ка сни је про зва ли Зло гла вље.1

На осно ву дру гог пре да ња углед ни мје шта нин по име ну Јан ко (и да нас у се лу по сто ји топоним ко ји вјероватно но си на зив по овој осо би, Јан ков до) про дао је кра ву не ком Ру гов цу. Ка ко је увјек би ва ло у тр го ви-ни, онај ко ји је про да вао увјек је хва лио то што је про да ва но па је та ко и Јан ко хва лио своју кра ву а Ру го вац ју је ку пио. Ме ђу тим, кра ва ни је ис па ла она ко ка ко ју је хва лио Јан ко. С об зи ром на то да је дата ри јеч би ла све та, ко јој се вје ро ва ло, Ру го вац је до шао у се ло, ко је се, по пре да-њ у, не ка да зва ло До бро до ле, због плод но сти и бо гат ства ко је је да ва ло њего вим ста нов ни ци ма, и на кон пре пир ке и сва ђе од сје као Јан ку гла ву. То је све гле да ла и ви дје ла не ка ста ра ста нов ни ца се ла ко ја је за ку ка ла и од сил но га уз бу ђе ња из го ва ра ла зло, гла ва, зло. Ка ко пре да ње за вр ша ва, се ло је због те по ви ке ове ста ре же не про зва но Зло гла вље.2

Да ова пре да ња, и њима слич на, ни јесу вје ро до стој на по твр ђу ју научне чи њ е ни це, до ко јих мје шта ни ово га се ла, као и они ко ји су жи-вје ли при је њих, ни су би ли у мо гућ но сти до ћи.

То по ни ми Зло гла вље и Со хе се су сре ћу још код ста рих Сло ве на. Со хом су ста ри Сло ве ни на зи ва ли идо ла. Да нас се то име за идо ла још увјек су сре ће код Че ха. По твр ђен је зна ча јан број то по ни ма по име ну Со ха, Со ча ни ца, Соа, Со ча ни и др. А то по ним Со ха се су сре ће још 1316. го ди не у Ба њ ској по ве љи гдје су гра ни це ма на стир ско га зе мљи шта во-ди ле од Ибра, код да на шњ е га се ла Со ча ни це ни же Ми тро ви це: „... на 1 Заим Аземовић, Салко Лубодер, Јаглук са Небеске сохе, Рожајска кућа и етнографске

колекције – допринос Хилма и Еве Пепић очувању културне баштине, Рожаје 1997, 24.2 Аутор је ово предање чуо од свога рахметли дједа Ћазима и оца Рамиза Пепића.

195Први помени села Злоглавље у османским документима

Уз ри ни чу у Со ху, па стра ном у Кук но.“3 Пре ма ис то ме се на зи ви Зло-гла вље и Не бе ске со хе у не по сред ној бли зи ни до во де у ве зу са мје сти-ма гдје су по ста вља ни жрт ве ни ци за де мо не, на мје сту да на шњ е га се ла Зло гла вља је по ста вље на гла ва (идо ла) злог бо жан ства, а на су сјед ном бр ду, Не бе ској со хи, би ла је со ха до бро га де мо на (ду ха).4

Со ха, ујед но, има зна че ње ра чви, ра кље, ра шље, мот ке, ко си шта, вје ша ла. Пре ма не ки ма Не бе ска со ха озна ча ва мје сто гдје се не бо (Бог) на сла ња, што се мо же ту ма чи ти као зна че ње ово га на зи ва.5

На осно ву ово га се мо же за кљу чи ти да је име Зло гла вље на ста ло мно го ра ни је не го што су на род на пре да ња пре но си ла. А по твр ду ово га на ла зи мо у осман ској до ку мен та ци ји.

Злоглављеуосманскимдокументима

По зна то је да су Осман ли је на кон сва ко га но вог осва ја ња вр ши ли по пис и упи си ва ли но ве по ре зни ке у но во о сво је ним кра је ви ма. Овим по пи си ма би би ло об у хва ће но сва ко мје сто и сва ки об ве зник. Ка ко је ро жај ски крај осво јен 1455. го ди не оправ да но се сма тра да је од мах на кон за у зе ћа и био по пи сан. Ме ђу тим, до да нас није су са чу ва ни пр-ви по пи си ово га кра ја. Ску па са по пи сом но во сво је них кра је ва они су ад ми ни стра тив но би ли при па ја ни по сто је ћим или но во фор ми ра ним сан џа ци ма. Ком сан џа ку је при по јена те ри то рија ро жај ско га кра ја, на осно ву рас по ло жи вих на уч них са зна ња, ни је мо гу ће ус твр ди ти. Пре-ма по да ци ма деф те ра Ву ко ве обла сти (Vi layet-i Vilk) из 1455. го ди не је дан дио се ла6 ове на хи је је био при по јен Ву ко вој обла сти, али на се-ље Тр го ви ште, по ко ме је ци је ла на хи ја до би ла име, ни је би ло у са-ста ву њеном, као ни у ка сни јим по пи си ма ове обла сти, 1477. и 1487. го ди не.7 На осно ву ово га се мо же прет по ста ви ти да је она у цје ло сти, са оснивањем при зрен ско га сан џа ка, при па ла овој администратовно-територијалној јединици, на што ука зу је деф тер за при зрен ски сан џак из 1477. го ди не.

Науч ну јав ност одав но за о ку пља пи та ње са мо га Тр го ви шта. Јед-но од бит ни јих пи та ња за из у ча ва ње про шло сти Ро жа ја је и то да ли су 3 Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолишки речник, Нолит,

Београд 1970, 270-271.4 Исто, 271.5 Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knjiga III, Jugoslovenska

akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1973, 301.6 Ради се о сљедећим селима: Шавче, Врбуча (Врбица), Ђерекар, Црвско, Набој и

Долово.7 Хатиџа Чар-Дрнда, Насеља нахије Трговиште-према подацима дефтера из 1527/30.

године, Рожајски зборник, бр. 4, Рожаје 1985, 23.


Тр го ви ште и Ро жа је јед но исто мје сто. На осно ву рас по ло жи вих до ку-ме на та осман ско га по ри је кла ни је мо гу ће ус твр ди ти да је у 16. сто ље ћу на се ље Тр го ви ште исто што и да на шње Ро жа је, док до ку мен та из 19. вијека то не по бит но до ка зу ју. Пре ма осман ским до ку мен ти ма да се за-кљу чи ти да се на се ље Тр го ви ште у 16. сто ље ћу на ла зи ло код Но во га Па за ра. Са раз во јем Ро жа ја и пре мје шта јем сје ди шта на хи је Тр го ви ште у Ро жа је до шло је до то га да сва зва нич на до ку мен та бу ду на сло вље на и да ље на име на хи је, ка сни је и ка ди лу ка, Тр го ви ште. Вре ме ном је то про у зро ко ва ло да се у зва нич ној пре пи сци мје сто Ро жа је све ви ше на зи-ва Тр го ви штем. Док је у до ку мен ти ма пре о вла да вао на зив Тр го ви шта у на ро ду је остао на зив Ро жа је.

За хва љу ју ћи до ступ ним по пи сним књ и га ма из 15. и 16. вијека за При зрен ски сан џак има се увид у рас про стра њ е ност на хи је Тр го ви шта, као и о се ли ма ко ја су њој при па да ла у раз ли чи тим раз до бљи ма по ме ну-тих сто ље ћа. Нај ста ри ји од тих по пи са је из дру ге по ло ви це 15. вијека, из вре ме на сул та на Мех ме да Фа ти ха. По пис је на пра вљен 882. го ди не по хиџ ри, од но сно 1477. го ди не по устаљеном хришћанском рачунању времена. Ра ди се о иџ мал, од но сно о су мар ном деф те ру. У овом нај ста-ри јем по зна том по пи су на хи је Тр го ви ште8 упи са но је и се ло Зло гла вље, што је, ујед но, и нај ста ри ји по зна ти по мен ово га се ла. Се ло је упи са но као ти мар Ка пе та на Си на на, ко ји је од зе а ме та Тр го ви шта о ди је љен.9 Пре ма овом по пи су се ло Зло гла вље је има ло 11 до ма ћин ста ва (ха не), че ти ри не же ње (му џе ре да) и три удо ви це (би ве). При хо ди се ла су из но-си ли са мо 693 ак че и на осно ву при хо да то је би ло јед но од си ро ма шни-јих се ла у ово ме ти ма ру, у чи јем са ста ву је би ло укуп но 15 се ла, са 361 до ма ћин ством, 138 не же ња и 31 удо ви цом, а цје ло ку пан при ход ти ма ра је из но сио 21.215 ак чи.10

Сље де ћи по мен се ла Зло гла вља је из 924. го ди не по хиџ ри, од но-сно 1517-18. го ди не. На осно ву ово га по пи са Зло гла вље је би ло у са-ста ву на хи је Шта ви це11, у ка ди лу ку Би хор, што ука зу је на чи њ е ни цу да се ло Зло гла вље у овом раз до бљу ни је би ло у са ста ву на хи је Тр го ви ште и ка ди лу ка При зрен, већ у са ста ву на хи је Шта ви ца и ка ди лу ка Би хор. Ка да је тач но до шло до ове ад ми ни стра тив не про мје не на осно ву рас-по ло жи вих до ку ме на та ни је мо гу ће ус твр ди ти, али се, на осно ву по-8 Мисли се на цијелу нахију, јер 1455. године само је мали дио селâ нахије Трговиште

био уписан у Вукову област.9 Başbakanlık Osmanlı Arşivi, İstanbul, BOA, TD 5m, v. 6.10 “Karye-i Izloglav, hane 11, mücerred 4, bive 3, Hasıl 693“. Исто. 11 Нахији Штавица (Nahiye-i İstaviç) према овом дефтеру припадала су сљедећа села:

Засмирче, Закамен, Грахово, Горња Башча (Башић), Ломница (вјероватно је то дана-шња Доња Ловница), Сређани, Доња Башча (Башић), Трапавина (Трапоње), Драгини (Драги) и Злоглавље.


сто је ће га до ку мен та, мо же ре ћи да је оно нај ка сни је до 1517. го ди не при по је но ка ди лу ку Би хор и на хи ји Шта ви ца.

Пре ма овом деф те ру12 се ло Зло гла вље је би ло у са ста ву ти ма ра чи је су при хо де ди је ли ле че ти ри осо бе, Ах мед, Ту ра ли син Ха џи јин, Му рад син Ју су фов и Ми ра ли син Хам зин. Цје ло куп ни ти мар је из но-сио 24.121 ак чи, а при хо ди су би ли не рав но мјер но рас по ре ђе ни. Нај ве-ће при хо де са ово га ти ма ра је ужи вао Ах мед, 11.645 ак чи, за тим Ту ра ли, 5.970, Ми ра ли, 3.707, а Му рад 2.799 ак чи. При хо ди од се ла Зло гла вље су из но си ли 1.383 ак че.13

Сље де ћи по мен се ла Зло гла вље је из 1530. го ди не у јед ном му ха-себ деф те ру за ви ла јет Ру ме ли ју, од но сно за сан џа ке Ву чи трн, При зрен, Кру ше вац и Хер це го ви на.14 И у овом деф те ру се ло Зло гла вље је упи са но у ти ма ре на хи је Шта ви ца, у ка ди лу ку Би хор.15 Се ло је има ло 15 ку ћа (ха-не), 4 не же ње и 3 удо ви це, а при ход од се ла је из но сио 1.383 ак че. Ина че, пре ма овом деф те ру на хи ја Шта ви ца је има ла 14 се ла, 591 до ма ћин ство, од че га су три би ла му сли ман ска16 а 588 хри шћан ских, не же ња 69, удо ви-ца 36, док је уку пан при ход у овој на хи ји из но сио 48.469 ак чи.

Је дан дру ги деф тер из исто га пе ри о да17 још по дроб ни је да је по-дат ке о се лу Зло гла вље с об зи ром на то да се ра ди о оп шир ном, му фас-сал деф те ру. На осно ву по да та ка ово га деф те ра се ло Зло гла вље је би ло упи са но у на хи ји Тр го ви ште, што ука зу је на чи њ е ни цу да оно ни је би ло ви ше у са ста ву ка ди лу ка Би хор и на хи је Шта ви ца. Ујед но, по да ци ово-га деф те ра ука зу ју да се број до ма ћин ста ва у ово ме се лу ни је бит ни је ми је њ ао у од но су на го рена ве де не деф те ре. Али, за раз ли ку од ра ни јих у овом деф те ру су че ти ри осо бе упи са не као вој ну ци18 (voynu gan), што, сва ка ко, ука зу је на чи њ е ни цу да су ове че ти ри осо бе би ле оба ве зне од-12 Başbakanlık Osmanlı Arşivi, İstanbul, BOA, TD 92, v. 75.13 Податке из овога дефтера за нахију Трговиште објавила је босанска знанственица

Хатиџа Чар – Дрнда у Рожајском зборнику број 4. Хатиџа Чар – Дрнда, Насеља нахије Трговиште, 23-30.

14 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilayet-i Rûm-ili Defteri (937/1530) Vılçıtrın, Prizrin, Alaca-Hisâr ve Hersek Livaları, II, Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü, Osmanlı Ar-şivi Daire Başkanlığı, Ankara, 2004, 389.

15 Сада су овој нахији, поред горе наведених, припадала још села Луковица (или Буко-вица), Горње Нелоде (раније припадало Вучитрну), Недале или Медале (раније било у нахији Трговиште).

16 Једно муслиманско домаћинство је уписано у селу Медале, а два у селу Трапоње.17 То је дефтер из времена Сулејмана Законодавца. Başbakanlık Osmanlı Arşivi, İstanbul,

BOA, TD 368, v. 279.18 Опширну студију о војнуцима дао је турски хисторичар Јавуз Ерџан који наглашава

да је, у годинама стварања ове војне немуслиманске формације, неко могао бити вој нук морао је бити стари спахија или да није био обични немуслиман (Гаyри му-слим), а касније су синови војнука могли бити војнуци. Yavuz Ercan, Osmanlı İmpa-ratorluğunda Bulgarlar ve Voynuklar, Türk Tarih Kurumu, Ankara, 1989.


ла зи ти у вој не по хо де ка да је за то би ло по тре бе19 или су, пак, ко ри шће не у по за ди ни, у при пре ми ко ња и у ко сид би, од но сно у при пре ма њу си је-на за ко ње сул та но ве вој ске.20

Као што је го ре на ве де но број до ма ћин ста ва се ни је мно го ми је њ-ао. У се лу је би ло 7 ку ћа, 4 не же ње, и 4 вој ну ка. При хо ди се ла у из но су од 963 ак че су би ли дио ти ма ра21 у из но су од 12.167 ак чи22. Од по ре за вој ну ка под јед на ки дио, од по 334 ак чи, ди је ли ли су Онур и Му ста фа и из но сио је 668 ак чи.

Се ло Зло гла вље се по ми ње и у деф те ру из 978. го ди не по хиџ ри, од но сно 1571-2. го ди не. Као и прет ход ни деф тер и овај је му фас сал, тј. оп ши р ни. Се ло и са да при па да на хи ји Тр го ви ште. У се лу Зло гла вље у овом деф те ру је би ло упи са но 14 ку ћа и 8 не же ња. Се ло је зе а мет Мах-му да у чи ји са став ула зе још се ла Ђе ре кар, Лом ни ца, Луч (?), Цре по ље (Цре пи на), До ња Ба шча (Би ћа ни), Дру га Ба шча (Би ћа ни), Злат ни ка мен и Бр до (Џе бел). При хо ди ово га зе а ме та у се лу Зло гла вље из но се 1631 ак чу. За ни мљи во је да су укуп ни при хо ди се ла у овом раз до бљу исти са при хо ди ма ко је је Зло гла вље има ло у ври је ме вла да ви не сул та на Су-леј ма на За ко но дав ца (Ве ли чан стве ни), с том раз ли ком што је у ври је ме вла да ви не сул та на Су леј ма на је дан дио при хо да па дао на при хо де од вој ну ка.

Умјестозакључка

Као што се мо же ви дје ти го рена ве де ни по да ци ука зу ју да у се лу Зло гла вље од пр во га по ме на из дру ге по ло ви це 15. сто ље ћа до дру ге по-ло ви це 16. сто ље ћа жи ви ско ро исти број до ма ћин ста ва. Он се кре тао од 11 до ма ћин ста ва у пр вом по пи су из дру ге по ло ви це 16. сто ље ћа, 1477. го ди не, до 14 у по пи су из дру ге по ло ви це 16. сто ље ћа. Број не же ња се, та ко ђер, ни је дра стич но ми је њ ао, од 4 у пр вом до 8 у ов дје пре зен ти ра-ном, по сље дњ ем по пи су. Док су у пр вим по пи си ма би ле упи са не 3 удо-ви це, у по сље дња два ни је их би ло. Оно што је, ујед но, бит но на гла сти је сте чи њ е ни ца да ни у јед ном од ових деф те ра у Зло гла вљу ни је за би-ље жен про цес исла ми за ци је, од но сно да у се лу ни је био упи сан ни је дан ста нов ник му сли ман.19 Како стоји у кануннами за војнуке када би војнук био позван у поход морао је у Истан-

бул доћи са коњем и косом за кошење. Исто, 22.20 Војнуци су у почетку имали војни карактер, учествовали су у војним походима

османске војске, у каснијем периоду све више су коришћени као позадина. Исто.21 Име особе која је уживала овај тимар нијесмо могли прочитати.22 Овом тимару су, поред Злоглавља, припадала још села Горња Башча, Ломница и

Горње Нелоди. БОА, ТД 368, в. 278-281.


Што се ти че сеоских при хо да, при мје тан је раст. У пр вом по пи су из 15. сто ље ћа при хо ди се ла су би ли 693 ак че, док у по сље дњ ем они су знат но уве ћа ни и из но си ли су 1631 ак чу.

По ме ни се ла Зло гла вље у осман ским по пи сним деф те ри ма ујед но ука зу ју на чи њ е ни цу да је се ло име до би ло пре ма ста рим бо гу мил ским вје ро ва њ и ма када се вје ро ва ло у до бре и зле ду хо ве, па је та ко на мје сту да на шњ е га се ла био по ста вљен идол (гла ва) злом ду ху (бо жан ству), а на су сјед ном бр ду идол за до бро га ду ха.

На кра ју ва ља ис та ћи да ово није су је ди ни по ме ни се ла Зло гла вље у осман ским до ку мен ти ма, ових по ме на има још у бо га тој осман ској ар хив ској до ку мен та ци ји, али се са овим при ка зом хтје ло ука за ти на њего ве пр ве писане по ме не.


YU ISSN 0021-2652

Драгана КУЈОВИЋ*

ИМЕ ОРИЈЕНТАЛНОГ ПОРИЈЕКЛА И ПСЕУДООРИЈЕНТАЛНИ АНТРОПОНИМИЈСКИ

НЕОЛОГИЗАМ

Оно ма сти кон и по себ но ан тро по ни ми кон јед ног је зи ка пред ста-вља онај сег мент је зич ког си сте ма ко ји је из ло жен сна жним из ван лин-гви стич ким ути ца ји ма, на ро чи то ути ца ји ма со ци јал ног, на ци о нал ног, по ли тич ког, пси хо ло шког и сл. ка рак те ра. Вр ло че сто оно ма сти ку при-зи ва мо у по моћ у ис тра жи ва њу исто ри је на ро да и кул ту ра за ко је не ма до вољ но рас по ло жи вих до ку ме на та. Исто та ко, ана ли зом си сте ма лич-них име на јед ног на ро да или кра ја до ла зи мо до дра го цје них за кљу ча ка ко ји се од но се на кул ту ру, при вр же ност тра ди ци ји и из ло же ност ути-ца ји ма дру гих на ци о нал них и вјер ских сре ди на. Со ци о кул тур ни усло-ви у ко ји ма се ње гу ју и раз ви ја ју раз ли чи ти сег мен ти је зич ког си сте ма под ра зу ми је ва ју при је све га сте пен тра ди ци о на ли зма и кон зер ва ти ви зма јед не сре ди не, при вр же но сти ауто ри те ти ма, тј. ге не ра циј ску и ко лек тив-ну ода ност од ре ђе ним ври јед но сти ма. Не скло ност но ви на ма ко је се ола-ко про гла ша ва ју по мод ним, не при мје ре ним и су прот ста вље ним оно ме што је „уоби ча је но“ и „од вај ка да на ше“ по ти ску је и иг но ри ше ино ва-ци ју као не ле гал ну и сум њи ву тво ре ви ну. Вр ло очи гле дан при мјер овог по сљед њег илу стру ју про бле ми с ко ји ма је, на примјер, су о че на са вре-ме на арап ска лек си ко ло ги ја. На и ме, пи та ње мо дер ни за ци је са вре ме ног арап ског књи жев ног је зи ка исто вре ме но је зна чи ло по ста вља ње пи та ња ко ји су до зво ље ни на чи ни и из во ри тог оса врем њи ва ња. Да би се очу ва-ла чи сто та (fasāha) књи жев ног је зи ка од у зи ман је ле ги ти ми тет мно гим ри је чи ма, ко је, по ми шље њу пу ри ста, и по ред сво је овје ре но сти у штам-пи и умјет нич кој ли те ра ту ри, због ди ја ле кат ског или стра ног по ри је кла, или „не пра вил не“ де ри ва ци је на ру ша ва ју ин те гри тет књи жев ног је зи ка. Арап ски књи жев ни је зик, ко ји је сим бо лич ки ин те гра ци о ни еле ме нат


* Аутор је виши научни сарадник у Историјском институту Црне Горе.


оно га што се на зи ва арап ска је зич ка за јед ни ца, пред ста вља књи жев ни и слу жбе ни је зик за све арап ске зе мље, ње му го вор ни ци раз ли чи тих ди-ја ле ка та при бје га ва ју у ме ђу соб ној ко му ни ка ци ји, и пред ста вља сим бол огром не кул тур не за о став шти не. Бри жљи вост у очу ва њу нор ме (sa lā mat al-lu ġa) је зи ка, ко јим се у сва ко днев ној ко му ни ка ци ји не го во ри, и при је-ка по тре ба да се од го во ри за хтје ви ма вре ме на ство ри ле су про цијеп ис-пу њен не си гур ним кри те ри ји ма, рје ше њи ма, при је дло зи ма и из ја шња-ва њи ма за и про тив. Је зик, ме ђу тим, на ста вља да жи ви пре кра јан од јед них и упо тре бља ван од дру гих у чи јој сви је сти као нај бли же и по тен-ци јал но сред ство за ис по моћ сто ји ди ја ле кат или стра ни је зик.

Ан тро по ни му је не ка да при пи си ва на ма гиј ска моћ, за штит на уло-га или да ће зна чењ ски са др жај ко ји со бом но си ути ца ти на оно га ко ме је да то да по ста не упра во та кав. Не ка да је из бор лич ног име на од ре-ђен пре ма вре ме ну ро ђе ња дје те та, име ну оми ље ног цви је та, бо ји ко се, исто риј ским до га ђа ји ма, по пу лар ном по ли ти ча ру, или вјер ској при пад-но сти. Уко ли ко се ра ди о тра ди ци о нал ним ори јен тал ним име ни ма, она су оба ве зно у скла ду са ислам ском дог мом, ве ћи ном пре у зе та из арап-ског или пер сиј ског, по не кад ста ро хе бреј ског или тур ског је зи ка, ко ји је углав ном имао уло гу је зи ка по сред нка, не што рје ђе из вор ни ка.

Ме ђу тим, у на шим кра је ви ма под јед на ко и код хри шћан ског и код му сли ман ског ста нов ни штва мо же се на и ћи и на на род на име на сло вен ског по ри је кла, не кад пре те жно жен ска (Дра ги ја, Го спа, На ход, Пле ма, Сла да, Зла та), ри јет ко му шка, да би се у 20. ви је ку код му сли-ман ског ста нов ни штва, углав ном као ре зул тат тје шњих ме ђу вјер ских кон та ка та и уда ља ва ња од тра ди ци о на ли зма, име на ве ћи ном сло вен ског по ри је кла под јед на ко ја вља ла и код му шке и код жен ске дје це, нпр.: Зла тан, Злат ко, Дра ган, Ја го да, Ру смир, Ве ра, Ве сна, Ја сна, Со ко, Са-ња, Са ша, Сре брен ка, Ве дран, Ви шња, Жељ ко.1 У но ви је ври је ме у му-сли ман ском ан тропо ни ми ко ну при мје ћу ју се и тзв. по мо дар ска име на, ко ја су на ста ла ре ла тив но про из вољ но и под сје ћа ју на име ори јен тал-ног по ри је кла, али без ика кве ети мо ло шке осно ве и зна че ња. По сли је Дру го га свјет ског ра та, име на ри у на шим кра је ви ма су били из ло же ни бу квал ној де струк ци ји ва же ћих ан тро по ни миј ских оби ча ја и усва ја њу име на на ста лих пре ма на зи ви ма ка ко по ли тич ких по кре та, име ни ма и пре зи ме ни ма њи хо вих во ђа, та ко и на зи ви ма пред ме та из сва ко днев не упо тре бе. Про цје њу је се да је на овај на чин, на примјер, ру ски ан тро-по ни ми кон до био око 3000 но вих је ди ни ца, та ко да су те ино ва циј ске про це ду ре под ра зу ми је ва ле на ста нак лич ног име на пре ма еле мен ти ма 1 Исмет Смаиловић, Лична имена неоријенталног поријекла у босанскохерцеговачких

Муслимана, II југословенска ономастичка конференција, Скопје 1980, 321-328, стр. 325-326

203

из Мен де ље је вог Пе ри од ног си сте ма, ма те ма тич ким те ри ми ни ма, то по-ни ми ма, на зи ви ма ма ши на, ре во лу ци о нар ним па ро ла ма итд. На рав но, оно ма сти кон је вре ме ном од ба цио ве ћи ну ових но во та ри ја, за др жа ва-ју ћи углав ном оно што је у скла ду са тра ди ци јом и што је из др жа ло упо треб ну про вје ру.

Уко ли ко би смо сли је ди ли сло је ви тост му сли ман ског ан тро по ни-ми ко на у Цр ној Го ри, уста но вља ва мо укуп но че ти ри сло ја:

Пр ви слој чи не име на - преузетаизоријенталнихјезика адап ти ра-на и при ла го ђе на до ма ћем, за те че ном ан тро по ни миј ском фон ду;Дру ги слој чи не - народнаимена (нпр, Го ран, Ја дран ка, Сре брен-ко) или странанеоријентална (нпр, Ел ви ра, Ин ди ра, Ми ре ла);Стра на нео ри јен тал на име на мо гла би се свр ста ти и у тре ћи, нај-- мла ђи слој, тзв. антропонимијскихиновација (Адис, Ал ми на, Џеј ран, Ел дан, Ер нан, Ени да, Ели са, Ир сан, Мер сан, Се ди на), „на ста ла сло бод ним пре мје шта њем гла со ва не ког ори јен тал-ног име на, или су пот пу но са мо вољ но та ко кон стру и са на да по фор ми ли че на не ко арап ско, пер сиј ско или тур ско име али по ети мо ло ги ји и зна че њу не ма ју ни ка кве ве зе с тим је зи ци ма. Та-ква се име на не мо гу свр ста ти ни у је дан је зик па их је не мо гу ће пре ве сти, јер не ма ју ни ка ква зна че ња, а ство ре на су с те жњом да но во ро ђе но ди је те има име ко је је но во, ори ги нал но и ин те ре-сант но“2. Иако из гле да да се, због ути ска про из вољ но сти, те шко мо гу сли је ди ти од ре ђе не за ко ни то сти ме ђу ан тро по ни миј ским нео ло ги зми ма, ипак се уоча ва ју се квен це фре квент них ори јен-тал них име на ко је се ја вља ју као фор ма ти ви, нпр. ква зи су фикс –мир за м. род (Ад мир, Ал мир, Ја смир, Сад мир) или –ми ра за ж. род, фор ма ти ви –ета или –ата (Ама та, Ер не та, Са не та), -дин, -ди на (Џе ди на, Ел дин, Сах ме дин, Се ди на), нул ти на ста вак за м. род и за ж. род –а (Ел зен/ Ел зе на, Енид/ Ени да, Ре смин/ Ре сми на, Са нел/ Са не ла), ква зи пре фикс ал/ел са асо ци ја ци јом на арап ски од ре ђе ни члан (Ал дин, Ал мир, Ал ме ра, Ел дан, Ел ди ја на, Ел мир). За то, на сто ја ње да ова лич на име на оства ре гла сов ну слич ност са већ овје ре ним ори јен тал ним име ни ма го во ри о ре ла тив ној и огра-ни че ној „сло бо ди пре мје шта ња гла со ва“, јер је основ ни мо дел за ства ра ње ових ан тро по ни ма да ла упра во звуч на сли ка из вор них ори јен та них име на. Овај дио ан тро по ни ми ко на упра во се кре-ће у „гра ви та ци о ном по љу овог звуч ног асо ци ја тив ног кру га“3, пре у зи ма ју ћи вр ло че сто гла сов не се квен це из из вор них име на као фор ма ти ве, од но сно ква зи-су фик се или ква зи-пре фик се. За-

2 И. Самаиловић, ибид, 1980, стр. 3273 С. Јанковић, 1980, стр. 128

Име оријенталног поријекла и псеудооријентални ...


хва љу ју ћи овим фор ма ти ви ма, као уста ље ним гла сов ним се квен-ца ма аси ми ли ра них и по твр ђе них ори јен тал них име на у на шем је зи ку, ан тро по ни миј ски нео ло ги зам не сме та но за у зи ма мје сто у окви ру па ра диг ма ти ке име на ори јен тал ног по ри је кла. Ком би-но ва ње из вор них гла сов них се квен ци до во ди и до нео че ки ва них и слу чај них по ду да ра ња са аутен тич ним ори јен тал ним име ни ма или ри је чи ма и на тај на чин до ла зи до на кнад не ети мо ло ги за ци је, нпр. Ел ми ра, нео ло ги зам ко ји ко ин ци ди ра са ње мач ким име ном ко је је из арап ског је зи ка пре ко шпан ског до спје ло у ње мач ки је-зик (al-àmīra)4. С тим у ве зи, вр ло че сто те шко је утвр ди ти ја сну и оштру гра ни цу из ме ђу мо ди фи ка ци ја на ста лих асми ла ци јом и адап та ци јом не ког ори јен тал ног име на и нео ло ги зма и уто ли ко би ове мо ди фи ка ци је за пра во мо гле пред ста вља ти не ку вр сту увод-них про мје на у ства ра њу нео ло ги за ма, нпр. арап ско име Lutfī је при ми ло у адап ти ра њу фор ма тив –фик и на ста ло је Лут фик, мо-ди фи ка ци ја при лич но уда ље на од основ ног име на. Ова квим мо-ди фи ка ци ја ма ства ра се ве ли ки број ва ри јант них об ли ка јед ног истог име на, чи ме се ан тро по ни ми кон по пу ња ва но вим, они мич-ки оса мо ста ље ним ан тро по ни миј ским је ди ни ца ма. Че твр ти слој об у хва та оса мо ста ље не хи по ко ри сти ке из ве де не - од је зич ки ин те гри са них име на ори јен тал ног по ри је кла ко је за-у зи ма ју мје сто за себ ног име на, гу бе ћи при то ме сво ју пр во бит ну функ ци ју. На тај на чин фор ми ра се ци је ли низ ва ри јан ти, би ло да се ра ди о раз ли чи тим хи по ко ри сти ка ма јед ног основ ног име на или о мо ди фи ка ци ја ма, бли жих или са свим уда ље них, тих хи по-ко ри сти ка, нпр. Аиша – Ај ка - Ај ку на; Аб ду лах – Аб ди, Аб ди ја, Аб до, Ав ди ја, Ав до; Маг бу ла (Мак бу ла) – Бу ла, Буљ ка; Ху сеин – Це но, и сл. Вр ло че сто тре ћи и че твр ти слој име на ра му сли ман ске по пу ла ци-

је не до би ја по се бан трет ман, с тим што тре ћи слој, ко ји нај ве ћим ди је-лом об у хва та нео ло ги зме, обич но би ва иг но ри сан или при пи сан „не га-тив ној“ они мич кој прак си. Је дан број име на ра нор ма тив ног ка рак те ра, с же љом да од го во ре за хтје ву да сло бо ду из бо ра не ког име на, огра ни ча ва „ан тро по ни миј ска нор ма“5 , из о ста вља их као ре зул тат ло ше ино ва ци је, мо ти ви са не, при је све га, по мо дар ством и по тре бом да се ус по ста ви дис-тан ца у од но су на тра ди ци ју и на слије ђе не ври јед но сти. Ово се по себ но од но си на оне слу ча је ве ка да име нар „удо во ља ва чи ње ни ци да је на ми-је њен му сли ма ни ма“ и да у том слу ча ју „ан тро по ни миј ска нор ма зах ти-4 С. Јанковић, ибид, стр. 1295 С.Агић, Муслиманска лична имена са етимологијом, етимолошком графијом и се-

ман тиком, 4. изд, Сарајево 2003, 229 стр, 8

205

је ва да се ода бра но име осје ћа као знак ко јим је оби ље жен при пад ник исла ма“, ко ји је „нај и сти ни ти ји и нај су ге стив ни ји ка да ву че ко ри јен из арап ског је зи ка“6 За хтјев да „име мо ра би ти они мич ки овје ре но у са мом фон ду име ни ка“7 под ра зу ми је ва да је сло бо да из бо ра име на ре ла тив на и ре а ли зу је се са мо у гра ни ца ма ан тро по ни ми ко на, чи ја се ре ор га ни-за ци ја оства ру је из мје ном фре квент но сти упо тре бе по је ди них име на8. Ме ђу тим, ан тро по ни миј ске но во та ри је ко је по ра стом сво је упо тре бе све ви ше тра же рав но прав но мје сто у име ни ку јед на ко захти је вају и ту-ма че ње дру штве них мо ти ва ове по ја ве. Има ју ћи у ви ду да му сли ман ска име на ори јен тал ног или псе у до о ри јен тал ног по ри је кла, чи не ка те го ри-ју ко ја је сво јом по себ но шћу јед на ко про пор ци о нал на по тре би очу ва ња кул тур не, вјер ске и на ци о нал не по себ но сти, очу ва ња спе ци фич них тра-ди ци о нал них ври јед но сти, ту уло гу без об зи ра на ети мо ло шку овје ре-ност јед на ко успје шно, у сми слу дис тан ци ра ња и очу ва ња соп стве ног, дру га чи јег иден ти те та, игра ју и из вор ни и но во ство ре ни ан тро по ни ми. Псе у до о ри јен тал ни нео ло ги зми, чи јој бо га тој про дук ци ји је прет хо дио као пре ла зни пе риод ду го вре ме ни про цес из мје на то ком аси ми ли ра ња и адап ти ра ња име на из арап ског, тур ског и персиј ског је зи ка, као и усва-ја ње ни за хи по ко ри сти ка као пу но прав ног ди је ла име на ра, за пра во су од раз по сто ја ња јед ног по све оса мо ста ље ног и ори ги нал ног ме ха ни-зма, ко ји дје лу је по свом уну тра шњем за ко ну, за хва љу ју ћи, при је све га, чи ње ни ци да су име на ори јен тал ног по ри је кла са мо по ети мо ло шкој осно ви стра на и пот пу но су фо нет ски и мор фо ло шки при ла го ђе на твор-бе ним мо де ли ма на шег је зи ка. Ако се узме да из вор но име и ње го ва мо ди фи ка ци ја пред ста вља ју дви је не за ви сне фор ме јед на ко спо соб не да функ ци о ни шу као са мо ста не ан тро по ни миј ске је ди ни це, по ста вља се пи та ње њи хо вог при о ри те та и мје ста у име на ру. Њи хо ва ста бил на функ ци о нал ност и по ве зи ва ње са пре о ста лим фон до ви ма лич них име-на код нас отва ра ју пут са свим но вим гла сов ним скло по ви ма ко ји су аку стич ком сли ком од из вор них име на уда ље ни ко ли ко и не ке њи хо ве мо ди фи ка ци је, од но сно оса мо ста ље не хи по ко ри сти ке. Но си лац вла сти-тог име на ори јен тал ног по ри је кла вр ло че сто не зна ети мон свог име на, је зик ко јим го во ри у то ме му ни је од по мо ћи да би му, на примјер, све оно што из ла зи из лек сич ког си сте ма је зи ка из ко јег име по ти че из гле-да ло „стра но“, „без сми сла“ и „нео д го ва ра ју ће“. Пи та ње је ко ли ко је то и по треб но, јер из вор но име Ну ру дин и псе у доо ри јен тал ни нео ло ги зам Сах ме дин успје шно функ ци о ни шу као два име на, по го то ву има ју ћи у 6 Ибид, 97 С. Јанковић, Нова лична имена у босанскохерцеговачких Муслимана, Књижевни језик,

VI (1978), 4, 3-16; I и II југословенска ономастичка конференција (Скопје), 1980, 1268 С. Јанковић, ибид, 127

Име оријенталног поријекла и псеудооријентални ...


ви ду и чи ње ни цу да знак с они мич ком функ ци јом гу би сва ко уоп ште-но зна че ње и је ди на на мје на му је да име ну је и упу ти на свог но си о ца. Зна чи фор ма има при мар ни зна чај, бу ду ћи да вла сти та име на не ма ју сиг ни фи ка тив но зна че ње9.

При су ство ан тро по ни миј ских нео ло ги за ма у му сли ман ском име-на ру, тј.они мич ких зна ко ва без ика кве ети мо ло шке осно ве, по ста је по-себ но за ни мљи во као на чин пре ва зи ла же ња при лич но за тво ре ног и све огра ни че ни јег ан тро по ни миј ског ин вен та ра и са свим нео би чан на чин да се од го во ри на по тре бу обо га ћи ва ња ан тро по ни ми ко на. Ова по ја ва опо на ша ња оних вла сти тих име на ко ја има ју свој ети мон мо гла је ићи у ко рак са но вим вре ме ном и уни је ти у за тво ре ни и пре ма про мје на-ма ре зер ви са ни оно ма сти кон, усу ђу је мо се ре ћи, сво је вр сно освје же ње. Без об зи ра на то што ова име на оста вља ју ути сак ар ти фи ци јел но сти, њи хо во при су ство, за пра во, осло ба ђа мо гућ ност и дру гих, „ис прав них“, ино ви ра ња, од но сно пре у зи ма ња но ви јих име на из ори јен тал них је зи-ка или про мо ви са ња не ких лек се ма из ових је зи ка на ни во они мич ког зна ка. По не кад, ипак, није смо си гу р ни је ли ри јеч о слу чај ном по ду да-ра њу не ког нео ло ги зма са ори јен тал ним лек се мом или је на ста нак не ког име на ре зул тат за хва та ња у лек сич ке фон до ве ори јен тал них је зи ка, чак и у оне сло је ве ко ји се тек ри јет ко ко ри сте у бе ле три сти ци или су прак-тич но не у по тре бљи ви.

Да кле, ка да го во ри мо о псе у до о ри јен тал ним ан тро по ни миј ским нео ло ги зми ма њи хо ва екс тра лин гви стич ка де тер ми ни ра ност до ла зи у пр ви план. С тим у ве зи, не спор но је да су псе у до о ри јен тал на име-на за др жа ва ла по треб ну дис тан цу у од но су на хри шћан ска име на и да су у јед на кој мје ри до при но си ла очу ва њу спе ци фич но сти кул тур ног, вјер ског и на ци о нал ног иден ти те та му сли ман ске за јед ни це. Та њи хо-ва спо соб ност омо гу ћа ва ла им је да не сме та но жи ве, да по ма ње-ви ше слич ним обра сци ма на ста ју и укљу чу ју се у од го ва ра ју ћу асо ци ја тив ну гру пу. Ово ан тро по ни миј ско ства ра ла штво има ло је соп стве ни ме ха ни-зам и пра ви ло, ка ко би се за до во ља ва ју ћом фор мом и звуч ном сли ком име нар про ши рио и обо га тио, а да онај на ко га то лич но име упу ћу је не иза ђе из кру га ко јем тра ди ци о нал но при па да. Ори ги нал ност овог про-це са ино ви ра ња, мо ра мо ре ћи, из два ја се из по пла ве но во ком по но ва них про из во да ко ји су ре зул тат и из раз на сто ја ња да се за до во љи по тре ба да се одво ји мо од ста рог и уми је ша мо се у „ве ли ки сви јет“, нај при је сво јом слич но шћу са из вор ним име ном, функ ци о нал но шћу и сте пе ном при хва тљи во сти ме ђу при пад ни ци ма истог кул тур ног обра сца. Хтје ли то или не, нео ло ги зми ис пу ња ва ју ма тич не књи ге и њих је све ви ше и све су ра зно вр сни ји ка ко се при ми че мо са да шњем тре нут ку, јер је све-9 С. Јанковић, Имена типа Елма –Алма, ОНОМ. ЈУГ. бр. 10, 75-81, стр. 78-79

207Име оријенталног поријекла и псеудооријентални ...

у куп на мо дер ни за ци ја не ми нов но усло ви ла же љу ро ди те ља, пре те жно у град ским сре ди на ма, и тај се ути цај ши ри пре ма уну тра шњо сти, да ди је те има ег зо тич но, но во, ли је по и дру га чи је име. Упо тре бљи вост и до па дљи вост ових фор ми, мо гућ ност да им кон ку ри шу но ва име на ко ја би би ла укљу че на у име нар не по сред ним за хва та њем у они мич ке фон-до ве ислам ског Ис то ка, укус по је дин ца од ње го ван у скла ду са оним што у да том тре нут ку пред ста вља оми ље не и пре по ру че не из бо ре, по тре ба да се иден ти тет оја ча ва окре та њем про шло сти и тра ди ци ји, све то ће на пра ви ти из бор и об ли ко ва ти име нар да слу жи и бу ду ћим ге не ра ци-ја ма, са или без псе у до фор ми. Ако прет по ста ви мо да су ан тро по ни ми ори јен тал ног по ри је кла од раз и по тре ба му сли ман ске за јед ни це да се сво јих оби ча ја, кул ту ре и тра ди ци је др жи као раз ли ков ног на ци о нал-ног оби љеж ја, псе у до о ри јен тал ни нео ло ги зам мо же би ти од ре ђен као се кун дар но или при је ла зно рје ше ње јед на ке мо ти ви са но сти, бу ду ћи да функ ци ја из ра жа ва ња кул тур не по себ но сти, као основ на и код аутен-тич них ори јен тал них име на, по ста је до ми нант на и оно што их, за пра во, у прак си овје ра ва као са став ни дио овог име на ра.


YU ISSN 0021-2652

Крсто ПИЖУРИЦА*

OKO ЈЕДНЕ ГОДИШЊИЦЕ

Си ро ма штво ва ља них исто риј ских из во ра че сто про у ча ва о це исто риј ских лич но сти, чак и исто риј ских про це са, на во ди на по гре шне за кључ ке и про из вољ не оцје не, пa, по не кад про ђе до ста вре ме на док се исти на утвр ди и по да так уста но ви. Спо ме ни мо са мо про блем ис тра ге по ту ри ца у цр но гор ској исто ри о гра фи ји, или аутор ство „Ти хог До на”, или по ле ми ку о Њего шу и Ма жу ра ни ћу. Ово га ауто ра одав но коп ка ври-је ме жи вље ња и суд би на Ба ја Пи вља ни на, ју на ка цр но гор ске епи ке и исто ри је, бу ду ћи да je и сам при мао здра во за го то во оно што je на сли је-ђе но и ста за ма ута ба но. Слу чај ност је ви ше хтје ла не го си сте ма тич ност да на ба сам на раз ли чи те ин фо р ма ци је о жи во ту Ба ја Пи вља ни на, пa их ов дје и са оп шта вам. По ђи мо ре дом:

Вук Ка ра џић у тре ћој књ и зи сво јих „Срп ских на родних пје са-ма”, иза шлој у Бе чу 1846. го ди не, до слов но ка же: „Ба јо je Пи вља нин жи вљео на свр шет ку XVII и у по чет ку XVI II ви је ка. У Цр ној се Го ри при по ви је да (као што спо ми ње и г. Си мо Ми лу ти но вић у цр но гор ској и хер це го вач кој Пје ва ни ји на стра ни 95) да je он дје на Це ти њу по ги нуо од Ту ра ка 1712. го ди не. Да je био ро дом из Пи ве (у Хер це го ви ни), то по ка зу је њего во пре зи ме (Пи вља нин). У Пи ви се ја мач но мо ра зна ти и из ко га je се ла и има ли јо ште ко од њего ва ро да: a мо же би ти да се она мо што ви ше и друк чи је при по ви је да за што je оти шао у хај ду ке. Он je, као што се и пје ва и при по ви је да, ље ти с по до ста дру штва хај ду ко-вао или че то вао про тив Ту ра ка пo Хер це го ви ни, a зи ме je про во дио у при мор ју код Пе ра ста, гдје се и сад по ка зу ју зи ди не од ку ће и њего ве и њего ва дру га Ли ма ха рам ба ше (ону да се при по ви је да да су под ку ћа ма или ку ла ма има ли там ни це, у ко ји ма су др жа ли Тур ке кад би ко га жи-ва ухва ти ли). Пе ра шта ни от при је ни је су ме ђу се при ма ли љу де на ше га за ко на, али су се опет до ла ску ова кво га ју на ка и тур ско га не при ја те ља


* Аутор је доктор књижевности у пензији.


као што je био Ба јо Пи вља нин вр ло об ра до ва ли, јер су и они би ли он да у ве ли ко ме стра ху од Ту ра ка, ко ји су их че сто уз не ми ра ва ли. У Пе ра сту се при по ви је да да се Ба јо Пи вља нин он дје звао Ни ко ла сер дар; пo свој при ли ци му je кр ште но име би ло Ни ко ла, a Ба јо на ди мак; a сер дар ство ва ља да су му да ли Пе ра шта ни. Кад Тур ци 1712. го ди не уда ре на Цр ну Го ру, Ба јо, као што се при по ви је да, оти де са сво ји јем дру штвом Цр но-гор ци ма у по моћ и она мо по ги не. Ha они јем кра је ви ма он се спо ми ње и у по сло ви ци:

Не бо ји се Ба јо пу шке џе фер да ра, не го пу шке опу том све за не”.1

Нео д ре ђе но Ву ко во ми шље ње о Ба јо вој по ги би ји „она мо по ги не” на до пу нио je Његош, ко ји je и бли же озна чио мје сто Ба јо ве по ги би је, a ти ме je пре и на чио и го ди ну њего ве смр ти. Ура дио je то у сти хо ви ма Гор ског ви јен ца:

Три сер да ра и два вој во де са њихо во три ста со ко ло вах, со ко Ба јо су три де сет зма је вах мри јет не ће док сви је та тра је; до че ка ше Шен ђе ра ве зи ра уврх рав не го ре Вр ти јељ ке и кла ше се љет ни дан до под не. Сви (су) па ли је дан код дру го га!

Три фун Ђу кић je ко мен та ри шу ћи стих Со ко Ба јо су три дест зма-је вах о то ме ка зао: „Ба јо Пи вља нин, чу ве ни хај дуч ки арам ба ша из 16. ве ка. Кад су Цр но гор ци по че ли уз Мле чи ће да се бо ре про тив Ту ра ка, кре не се ска дар ски ве зир Су леј ман (код Њего ша Шен ђер) те на бр ду Вр-ти јељ ци, бли зу Це ти ња, по бе ди Ба јо ву дру жи ну, где и Ба јо по ги бе”.2

При ре ђи ва чи Њего ше вих Са бра них дје ла из 1952. год. (по себ-но Ви до Лат ко вић, аутор би ље жа ка и об ја шњ е ња) опре ди је ли ли су се (опре ди је лио се) за сље де ћи ко мен тар:

„Три сер да ра и два вој во деса њихо во тристa со ко ло вах,со ко Ба јо су три де сет зма је вах -,

у би ци на Вр ти јељ ци из над Це ти ња у ма ју 1685. (sic К.П.) (уп. на по ме ну уз ст. 1048) уче ство ва ло je око 1200 удру же них Цр но го ра ца и При мо-ра ца (из Па штро ви ћа, Ма и на, По бо ра и Гр бља) и јед на гру па хај ду ка у мле тач кој слу жби. У из вје шта ју о овој би ци ко тор ски про ви дур Зе но нe спо ми ње стар је ши не Цр но гор це. Стар је ши не над При мор ци ма би-1 Вук Ст.Ка ра џић, Срп ске на род не пје сме, III. Но лит, Бе о град 1975. стр. 296.2 П. П. Његош. Гор ски ви је нац, Пред го вор и ко мен тар Т. Ђу ки ћа, Ју го и сток, Београд

1941. стр. 156,

211

ли су „над ин тен дант Бо шко вић” и „гу вер на дур Гр бља”, a хај ду ци ма je за по ви је дао по зна ти ха рам ба ша Ба јо Ни ко лић - Пи вља нин, ко ји je у то ври је ме био у мле тач кој слу жби. Њего ше ви бро је ви „три ста со ко ло вах” и „три де сет зма је вах” од но се се на по ги ну ле бор це у тој кр ва вој би-ци. (У Зе но вом из вје шта ју ка же се да je по ги ну ло 22 Па штро ви ћа, 22 из око ли не Ко то ра и „ве ћи бpoj” Цр но го ра ца). У би ци су по ги ну ли и сва тро ји ца по ме ну тих стар је ши на, Бо шко вић, гр баљ ски гу вер на дур и ха рам ба ша Ба јо Пи вља нин”. Сли је ди ко мен тар 1048. сти ха.3 Ко рект но-сти ра ди ва ља на по ме ну ти да је го ди на зби ва ња, ко ју смо про пра ти ли зна ком чу ђе ња, пре и на че на и фик си ра на као год. 1685, те се за то она прет ход на има сма тра ти штам пар ском гре шком. Ми смо на во ди ли оно што у из во ру пи ше.

О Ба ју Пи вља ни ну у Ен ци кло пе ди ји Ју го сла ви је на ла зи се сље де-ћа од ред ни ца: „Пи вља нин (Ни ко лић), Ба јо. По пре да њу ро дом из Пи ве, по ги нуо нa Вр ти јељ ци, Це ти ње, 1685. Опје ван у ви ше на род них пје са-ма као во ђа хај дуч ке или ускоч ке дру жи не. У мле тач ким до ку мен ти ма по ми ње се 1669, кад ca по ро ди цом и бра ћом Дми тром и Пе тром жи ви у Рав ним Ко та ри ма код За дра. По сли је Кан диј ског ра та на ста нио се у Ри сну 1670, ода кле je пре се љен у Ис тру, пa убр зо у Рав не ко та ре (1674). У по чет ку Мо реј ског ра та пре шао je у Ко тор и у бор би про тив Ту ра ка по ги нуо. Његош га je опје вао у Гор ском ви јен цу као јед ног од нај и стак-ну ти јих цр но гор ских ју на ка”.4

Ка ко се ви ди, ко мен та то ри не спо ми њу Ву ко ву го ди ну смр ти Ба-ја Пи вља ни на, ни ти ври је ме Ба јо ва жи во та на зна че но Три фу ном Ђу ки-ћем. Вук je зби ва њ и ма био бли жи но на ред ни ко мен та то ри, a Ђу кић је био про фе сор, ко ји je пo стру ци ствар мо рао про вје ри ти, пре ма то ме и зна ти, Мо же ли би ти да су Вук и Три фун за дри је ма ли пред исти ном и мо же ли се на њих при ми је ни ти ста ра ла тин ска по сло ви ца „qu an do que bo nus dor mi tat Ho me rus”, или мо же ли би ти да je Његош бо ју на Вр ти-јељ ци хтио при да ти ве ћи зна чај ти ме што je у њ пје снич ки до вео гла со-ви тог цр но гор ског хај ду ка, пa се, на ред ни ко мен та то ри, осло нив ши се на Њего ша, ни је су ни тру ди ли да про вје ре ври је ме жи вље ња и мје сто и го ди ну смр ти Ба ја Пи вља ни на? Мо же ли би ти да je и на зна че на ен ци-кло пе диј ска је ди ни ца, пот пи са на Но ва ком Ми ља ни ћем, ис пу сти ла про-вје ру Ву ко ве ин фор ма ци је? Да кле, гдје je исти на о Ба ју Пи вља ни ну? Ta чи њ е ни ца ни је за не мар љи ва, с об зи ром на то да ћe Његош ипак оста ти у школ ским про гра ми ма, a школ ској по пу ла ци ји Њего ша и њего во дје ло тре ба вјер но ту ма чи ти.3 П. П. Његош. Цје ло куп на дје ла (Горски вцје и ац). Про све та, Београд 1952. Kњ. 3. стр.

190.4 Енкциплопедија Југославије, св. 6. Загреб, MCMLXV, стр. 507.

Око једне годишњице



YU ISSN 0021-2652

Момчило Д. ПЕЈОВИЋ*

О ИСЕЉАВАЊУ И ШКОЛОВАЊУ ЦРНОГОРАЦА У РУСИЈИ ОД XVIII ВИЈЕКА ДО КРАЈА ДРУГЕ

ДЕЦЕНИЈЕ XX ВИЈЕКА

По чет ком дру ге де це ни је XVI II ви је ка (1711) до ла зи до ус по ста-вља ња пр вих ме ђу др жав них од но са Цр не Го ре и Ру си је, при је све га на вој ном пла ну, да би ка сни је би ли про ши ре ни на по љу про свје те и кул-ту ре, по ли ти ке и при вре де. Без ма ло та са рад ња тра је три пу на ви је ка, све до да на шњих да на. Ин тен зи тет тих од но са био је не кад сла би је а не кад ја че на гла шен. Пра ће ни су и из вје сним пре ки ди ма, ко ји ни је су по вре ме ну тра ја ња то ли ко ду ги ни ти њи хо ви узро ци то ли ко ду бо ки а да се пре ко њих ни је мо гло пре ћи у ин те ре су ус по ста вља ња или на ста вља ња да љих, још чвр шћих и трај ни јих ве за, да би би ли још ин тен зив ни ји на по ли тич ком, еко ном ском и кул тур ном по љу са рад ње и пру жа ња по мо ћи Цр ној Го ри. По ли тич ка, еко ном ска и мо рал на по др шка Ру си је Цр ној Го-ри би ће зна ча јан фак тор у бор би про тив Осман ске им пе ри је у пе ри о ду од ус по ста вље них пр вих од но са, ко ја ће у дру гој по ло ви ни XIX ви је ка на ро чи то до ћи до из ра жа ја и ка сни је у бал кан ским ра то ви ма; на ста вље-на у Пр вом и Дру гом свјет ском ра ту, а по ли тич ка и кул тур на са рад ња тра је и ја ча све до на ших да на.

У пе ри о ду од XVI до XVI II ви је ка би ло је по је ди нач них исе ља-ва ња ка ко у су сјед не зе мље та ко и у Ру си ју. Ме ђу тим, пр ви кон так ти Цр не Го ре и Ру си је, ус по ста вље ни у до ба Пе тра Ве ли ког, знат но ће из-ми је ни ти си ту а ци ју у том по гле ду, као и пра вац кре та ња црногорских становника у ци љу на се ља ва ња број них по ро ди ца у Ру си ји, и ути ца ти мно го стру ко на њи хо ву суд би ну, а по себ но на са мом по чет ку гдје се ни је мо гло од мах пред ви дје ти ни ти пла ни ра ти њихово на се ља ва ње. Од то га вре ме на Цр на Го ра је би ла у не ку ру ку под ру ским про тек то ра том и до би ја ла од Ру си је нов ча ну, вој ну и дру гу по моћ.* Аутор је виши научни сарадник у Историјском институту Црне Горе.


На се ља ва ње Цр но го ра ца у Ру си ји те кло је го то во два ви је ка, ви-ше спо ра дич но не го план ски, а ин те ре со ва ње је би ло у не сра змје ри са ре а ли за ци јом на се ља ва ња у пу стим и не на се ље ним, а не пре глед ним и но во о сво је ним ру ским про стран стви ма на гра нич ним под руч ји ма. Она су се од ви ја ла под нај ра зли чи ти јим спољ но по ли тич ким окол но сти ма и по себ ним усло ви ма одр жа ва ња ве за из ме ђу Цр не Го ре и ви ше дру гих, раз ви је них зе ма ља. Исе ља ва ња су не кад би ла ја ча а по не кад сла би ја и не та ко број на би ло да се ра ди о су сјед ству, Ср би ји, Бо сни, Дал ма ци ји, Хр ват ској и дру гим зе мља ма. Го то во да ни је су пре ста ја ла по сли је јед не или не ко ли ке уза стоп не не род не го ди не и нај че шће су би ла број на и ма-сов на. На рав но, би ло је исе ља ва ња и из по ли тич ких раз ло га. Цр но гор-ски ми тро по ли ти и вла ди ке (Са ва, Ва си ли је, Да ни ло, Пе тар I, Пе тар II, књаз Да ни ло, краљ Ни ко ла I) обра ћа ли су се и су сјед ним др жа ва ма Мле тач кој Ре пу бли ци, Аустри ји, а по себ но и мно го че шће Ру си ји да по мог не пре се ља ва ње по ро ди ца из Цр не Го ре, тра же ћи спас за нај у гро-же ни је. Ру си ја је би ла при лич но за ин те ре со ва на за на се ља ва ње број ни-јег ди је ла по ро ди ца у не на се ље ним или сла бо на се ље ним обла сти ма. Ус по ста вље не ве зе са “јединовјерном” и “јединојезичном” Ру си јом стал но ће се учвр шћи ва ти и про ду бљи ва ти. Стар те шки план да се на Бал ка ну ус по ста ве што бо ље и тје шње ве зе Ру си је са ју жно сло вен ским на ро ди ма ре зул ти ра ће ма те ри јал ном и по ли тич ком по мо ћи. Очи глед но да је исе ља ва ње ста нов ни штва из Цр не Го ре би ла нео п ход ност у ци љу сти ца ња за ра де или обез бје ђе ња пу ког пре жи вља ва ња. По зна то је да су се Цр но гор ци исе ља ва ли у Бо ку, Дал ма ци ју, Ис тру, Ца ри град, Апу ли ју, Аустри ју, Ср би ју и Ру си ју, а ишли на за ра ду у го то во све европ ске зе-мље, а нај ви ше у Аме ри ку.

Број ни ра то ви између Цр не Го ре и Тур ске, те Аустри је и Тур ске, за тим Ру си је и Тур ске има ли су по среда н и не по сред ан ути ца ј на ве ли ка по мје ра ња ста нов ни штва из Цр не Го ре ка оним те ри то ри ја ма ко је су би ле уда ље ни је од Тур ско га цар ства то ком XVI II и XIX ви је ка. По сли је смр ти ми тро по ли та Ва си ли ја ве зе са Ру си јом ма ло су по пу сти ле, као и за ври је-ме вла да ви не Шће па на Ма ло га, да би се по сли је ње го ве смр ти об но ви ле и чак оја ча ле по себ но ка да је Ру си ја об ја ви ла рат Тур ској, јер је и ца ри ца Ка та ри на по зи ва ла Цр но гор це да сту па ју у рат с Тур ци ма.

У дру гој по ло ви ни XVI II ви је ка ру ска вла да је упор но на сто ја-ла да у Цр ној Го ри вр бу је љу де ра ди на се ље ња пу стих кра је ва Ру си је. Вла ди ка Ва си ли је ће на ста ви ти да упу ћу је за хтје ве ру ској вла ди у ци љу ода ши ља ња цр но гор ских по ро ди ца у Ру си ју. Про па ган да за од ла зак у Ру си ју во ђе на је ме ђу цр но гор ским пле ме нима, за тим Бр ђа ни ма, Ма-ји ња ни ма и Гр бља ни ма. Не ко ли ка пред ло га о пре се ље њу Цр но го ра ца у Ру си ју од би је на су 1753., 1754. и 1758. го ди не. Ор га ни зо ва но и ма-

215О исељавању и школовању црногораца у Русији од ...

сов но исе ља ва ње Цр но го ра ца у Ру си ју мле тач ке вла сти су оне мо гу ћа-ва ле. Ипак, од 1756-1759. го ди не и по ред смет њи од стра не Тур ске и Мле тач ке републике у Ру си ју је оти шло не ко ли ко гру па пре ко Ки је ва у Орен бург и Мо скву. Ве ћи број од ра слих био је на се љен у Но ву Сер би ју и Сла ве но сер би ју, ка сни је пре и ме но ване у Но во ро сиј ски крај.

Број не су би ле при ја ве цр но гор ских по ро ди ца за на се ља ва ње у Ру си ји, са при лич но ве ли ким бро јем по ро ди ца и чла но ва у тим по-ро ди ца ма. Од по чет ка XVI II ви је ка са ма њим или ду жим вре мен ским пре ки ди ма тра ју из вје сна пре се ља ва ња ко ја ни је су би ла у пот пу но сти ре а ли зо ва на због ра зних по ли тич ких при ти са ка и оне мо гу ћа ва ња од стра не Мле ча на и Аустри је, а ни Ру си ја ни је уви јек би ла до вољ но по-ли тич ки рас по ло же на од но сно у мо гућ но сти да се мол бе за исе ља ва ња ре а ли зу ју. Са рад ња на пла ну исе ља ва ња на ста вље на је по сли је ца ри це Ка та ри не II и ца ра Па вла. До пр вог по ку ша ја исе ље ња Цр но го ра ца у Ру си ју по чет ком XIX ви је ка до шло је 1803. го ди не, а би ће на ста вље но у го ди нама 1805, 1812, 1815, и 1817. Због ра зних не по вољ них спољ но по-ли тич ких фак то ра на мје ра о пре се ље њу 800 осо ба у Ру си ју го ди не 1817. дје ли мич но је ре а ли зо ва на, ма да је кња зу Го ли ци ну би ло упу ће но пи смо од цр но гор ских вла сти.

По сли је ре ста у ра ци је аустриј ске вла сти 1806. го ди ни не у Бо ки Ко тор ској би ло је за тје ва и пра вље ња пла но ва о исе ља ва њу Цр но го ра-ца у Ру си ју. Сма тра ју ћи Ру си ју за штит ни цом Цр не Го ре и ње не сло бо де, вла ди ка Пе тар I ба вио се пла но ви ма исе ља ва ња Цр но го ра ца у Ру си ју, по ла зе ћи од њи хо вог мак си мал ног и ми ни мал ног оства ре ња. У пр вом слу ча ју исе ли ло би се око 20.000 Цр но го ра ца а у дру гом слу ча ју око 800 Цр но го ра ца.

Ру ске вла сти су озбиљ но раз ма тра ле сва ки за хтјев ко ји је до ла-зио од вла ди ка или ми тро по ли та цр но гор ских. За хтје ви о пре се ља ва њу ве ћег бро ја цр но гор ских по ро ди ца у Ру си ју, као и број не мол бе, ру ске вла сти раз ма тра ле су са три тач ке гле ди шта: 1) да ли је то ко ри сно за Ру си ју, 2) ко је је мје сто нај по год ни је, 3) и ка ко ор га ни зо ва ти њи хов од-ла зак. Оде са, Кав каз, За кав ка зје, Хер сон ска, Азов ска и Ки јев ска гу бер-ни ја и про стра не не на се ље не ју жне обла сти Ру си је пре ма Цр ном мо ру би ле су од ре ди шта гдје је тре ба ло смје сти ти цр но гор ске по ро ди це. Све до 1837. го ди не о исе ља ва њу ни је мо гло би ти озбиљ ни јих пре го во ра ко ји би ре зул ти ра ли пре се ље њем, сем у по је ди нач ним слу ча је ви ма. Ни 1841. го ди не ни је до шло до пре се ље ња цр но гор ских по ро ди ца на Кав-каз. Пре го во ри о на се ља ва њу у Ру си ји би ће стал но при сут ни и ак ту ел ни у од но си ма из ме ђу Цр не Го ре и Ру си је, али до кра ја пр ве по ло ви не XIX ви је ке ни је би ло ни ка квих пре се ља ва ња. Сви пре го во ри су та да за вр ше-ни, ка да је ри јеч о ор га ни зо ва ном исе ља ва њу.


Сре ди ном но вем бра 1860. го ди не по че ла је но ва пре пи ска о пре-се ља ва њу Цр но го ра ца у Ру си ју. Го то во уви јек је од зив за исе ља ва ње био ве ли ки али ре а ли за ци ја то га ни је да ва ла не ке ре зул та те. Ве ли ка уда ље ност и усло ви пу то ва ња ни је су по го до ва ли на се ља ва њу у обла-сти ма Кав ка за или За кав ка зја. Од 90-тих го ди на XIX ви је ка од ла зи ли су црногорци по је ди нач но или груп но у прав цу Пе тро гра да, Кер ча, Чер ни-гов ске гу бер ни је, Кав ка за, Ку ба на, те у Та врич ку, Хер сон ску и Је ка те ри-но слав ску гу бер ни ју. По сли је за вр шет ка ру ско-ја пан ског ра та у Вла ди-во сто ку је ра ди ла ве ћа гру па Цр но го ра ца. Пре се ља ва ња Цр но го ра ца у XX ви је ку ни је су за па же на сем у ри јет ким слу ча је ви ма.

ШколовањецрногорскеомладинеуРусији

Поред ових друштвено-политичких и војних односа и дешавања, културне везе између Црне Горе и Русије од њиховог успостављања па у наредним деценијама биле су многобројне, често и врло тијесне. Посебно је занимљиво питање школовања младих Црногораца у разним заводима Русије.

Велики број интелектуалаца из Црне Горе школовао се у Русији све до почетка Првог свјетског рата, а затим касније у периоду између два свјетска рата, као и у другој половини XX вијека. Наравно да се и данас у Русији наставило школовање црногорске средњошколске и студентске омладине. Иначе, школовани људи су константно носиоци културних веза и трајан мост између Црне Горе и Русије.

У периодима краткотрајног мира господари Црне Горе тражили су добротворе, оне који би помогли, како би рекао Владика Раде „дајеигђебратаусвијетудапожаликадабипомога“, да се народ описмени макар преко „малих заведенија“. Било је разумијевања од велике и царске Русије, царева и царица, а богме понекад и обећања, која су, ипак, давала неку наду па и када су црногорци били остављени од велике и моћне Русије заштитнице словенских народа. То право покровитељице и заштитнице су јој европске силе признавале. Још од првог одласка Василија Петровића, митрополита црногорског, да потражи помоћ што у новцу или у оружју, олову и праху, што моралну подршку некада знатно већу и потребитију, па све до посљедњега црногрског књаза-краља Николе I Петровића „јединог искреног пријатеља Русије“, како га је моћни цар Русије Александар III у једној познатој здравици назначио, Црна Гора ће од Русије добијати потребну помоћ само да се борба Црногораца настави противу Турске.

Црногорски духовници - владике, владари и вође свога народа осјећали су потребу да пруже своме народу, младим и најбољима у


братству и племену могућност да иду на школовање у „свијет“. Почетни неуспјеси нијесу их обесхрабривали. Инсистирало се на оспособљавању и описмењавању у циљу упућивања на школовање по неколико младића у духовним и војним школама, а касније са развојем државе упућивани су да се школују за љекаре, правнике, инжењере, учитеље, професоре и тако даље.

Материјална помоћ, прије свега од велике и моћне Русије, била је пресудна и резултирала је отварањем основних и средњих школа у дру гој половини XIX вијека. Истина, у другој половини XVIII вијека, за ври јеме владике Василија долази до тјешње сарадње с Русијом на пла ну одашиљања црногорских младића на школовање у моћну по кро-ви те љицу. Од тада и почиње повремено упућивање омладине у ру ске основне, средње, више и високе школе-факултете, са циљем сти цања основне писмености за које у Црној Гори тада није било ни ка квих услова, а касније за стручно образовање и усавршавање. Ти по че ци, мада су одласци усамљени и појединачни, без веће организованости и бриге о потребама државних служби, које су и саме биле у зачетку, представљају полазну основу која ће се у XIX вијеку у знатној мјери побољшати, а биће праћени великим ин тересовањем. Првенствено за потребе оснивања школа и стипендирања одређеног броја ђака из Црне Горе Владике Петар I и Петар II наставиће са упућивањем младића из истакнутијих породица да се школују о трошку руске владе.

Молбе упућене руској царици Јелисавети за школовање у руским школама дале су резултате: 13 младића школовало се тада у Кијеву и Петрограду. Петроград, Кијев и Москва, посебно у својим школским заводима, духовним академијама, били су мјеста у којима се школовао већи број ученика из Црне Горе. Честа обраћања Црне Горе за помоћ у школовању настављена су у XIX вијеку. Петар II Петровић наставља праксу својих претходника, тако да се у његово вријеме у Русији повећао број младића који су били на школовању.

Почетком 50-тих година XIX вијека у Русији је добило образовање нек олико касније познатих Црногораца, међу њима је био и Машо Врбица, који је похађао артиљеријску школу у Петрограду, а по завршетку вратио се у Црну Гору. Обављао је високе војне и државне функције. За вријеме књаза Данила руска влада је сваке године одобравала по три стипендије за школовање црногорских младића. У Кијевској академији школовало се девет црногорских младића, а касније у Петроградском пјешадијском копненом корпусу.

Послије Кримског рата у Русији је дошло до значајне промјене става у по гледу школовања омладине из јужнословенских земаља. Гор-ча ковљев пројекат предвиђао је школовање само оних пра вославне вјере и који су безусловно одани Русији.


Од школских завода у Русији, гдје се у другој половини XIX вијека васпи тавала јужнословенска омладина, велику популарност имао је Јужнословенски пан сион у Николајеву на Црном мору. У периоду његовог дјеловања (1867-1897) школовало се неколико стотина ученика из Бугарске, Србије и Црне Горе, као и других држава са Балканског полуострва.

Током друге половине XIX вијека из Црне Горе биће стално упу ћи-вани ђаци на школовање у руским заводима, већином средњошколским, а од 70-тих година тога вијека у Петрограду и Москви било је већ неколико студената на медицини и духовној академији, а била су и два младића на изучавању иконографије. Такође је евидентирано да је црногорски Сенат 1870. године упутио у Русију на изучавање заната 11 младића, који су касније радили на руском двору и црногорским црквама и манастирима. О трошку Петроградског словенског комитета школовало се око 200 младића из јужнословенских земаља, а међу њима и двадесетак Црногораца.

Оснивање Московског, Петроградског, Кијевског и Одеског сло-ве н ског комитета умногоме је олакшало школовање јужно сло ве нској омладини. Посебно, ови су комитети увелико помагали и културном развитку Црне Горе, упућујући бесплатно књиге, штампу и новчану помоћ.

У другој половини XIX вијека, нарочито од 80-тих година, политички и друштвено-економски услови у Црној Гори утицали су на развитак просвјете и културе, отварање основних и средњих школа и заинтересованост ом ладине да настави школовање у иностранству. Црногорска влада је у том периоду слала у Русију приличан број омладине, која су се школовала у средњим заводима, на вишим и високим школама-факултетима. Карактеристично, већина је школовање са успје хом завршавала, а потом највећи дио остајао је да живи и ради у мјесту школовања или негдје другдје у Русији. Један дио ученика, који се по завршетку школе вратио у до мовину, послије привременог боравка одлази у другу земљу. Највећи број ученика школованих у Русији при-падао је породицама богатијих, угледнијих: синови војвода, сердара, пле менских старјешина и капетана, свештеника и учитеља. Мањи број долазио је из сиро машних породица, самостално без икакве новчане по-моћи. Руска влада их је материјално помагала и пружала им могућност даљег школовања.

Руске гимназије, духовне семинарије и многа друга средњо-школ ска училишта завршавао је велики број ђака. По завршетку сред-ње школе већина црногорских младића одлазила је у духовне семи-нарије и академије. Многи су завршили Петроградску, Московску,


Ки јев ску, Одеску, Казањску, Харковску, Волинску, Кишињевску, Пол-тав ску, Подолску, Астраханску, Курску, Черниговску, Вифилску, Нов-го родску, Јекатеринославску и друге духовне семинарије широм Русије. Послије завшетка семинарија, неки од њих су настављали школовање у Петрограду, Москви и Казању на духовним академијама. Црногорску омлад ину посебно су привлачили универзитетски центри Москва, Петроград, Кијев и Харков, у којима се школовао највећи број црногорске омладине.

Од укупног броја ученика, који су се школовали у иностранству, у Русији се из Црне Горе и Боке тада налазило око 400 ђака-сту дента (1848-1918. године). А од укупног броја ученика у разним средњим школама Русије школовало се око 240 Црногораца.

Од средњих школа ђаци из Црне Горе похађали су: војне школе, духовна училишта, гимназије, трговачке школе, стручне и занатске школе, пољопривредне школе, сликарску и средњу зуботехничку школу. Велики је број градова у којима се тада школовала црногорска омладина широм Русије: Петроград, Москва, Кијев, Кишињев, Одеса, Вороњеж, Чернигов, Рига, Љвов, Јалта, Житомир, Чечељник, Новгород, Виљнус, Астрахан, Чита, Херсон, Храбин, Казањ, Минск, Твер, Полтава, Тифлис, Харков и Томск. За црногорску омладину школовану у средњим школама у Русији карактеристично је да се управо у војним школама највећи дио школовао, нешто више од 60 ученика. Црногорски младићи добрим су дијелом похађали духовне семинарије и училишта првен ствено у Петрограду, Москви и Кијеву: 90 ђака-студената, касније попови и учитељи у служби. По броју ученика из Црне Горе нијесу много заостајале ни семинарије у Чернигову, Кишињеву, Житомиру, Кијеву и Новгороду. Али, ваља напоменути један број тих ученика настављао је школовање на медицинском факултету, војномедицинској академији, факултету источних језика, политехници или на правном факултету. Евидентирано је неколико ученика у руским лицејима – гимназијама.

Од осталих средњих школа занимљиво је да је по један ученик похађао средњу зуботехничку школу у Одеси и Петрограду, а три ученика пољопривредну школу на Јалти. По један ученик био је у трговачкој школи у Петрограду и Одеси. На занатској школи и стручним курсевима у Москви било је неколико црногорских ученика. У средњој сликарској школи били су уписани Вујовић Ђ. Марко и Ђурашковић Филипа Милена, а неколико црногорских ученика школовало се у Лесном институту у те хничким и педагошким училиштима.

С обзиром на то да у Црној Гори није било уобичајено школовање женске дјеце, ипак у Петрограду је добило образовање неколико црно-


горских дјевојака. У школи женског домовинског друштва о трошку Петро град ског словенског комитета школовала се Јелена Вуковић.

Чести су били преласци ученика средњих школа из једног мјеста у друго, како због услова школовања тако и због климат ских услова који нијесу погодовали ђацима из Црне Горе. Збирни подаци броја ученика на школовању у Русији износе 235 у средњим школама, на вишој школи 7, факултетима 189, а средњу и вишу школу и средњу школу и факултет у континуитету 45.

Два најпознатија универзитетска центра у којима се школовао највећи дио црногорске омладине били су Петроград и Москва. Од друге половине XIX вијека па све до краја друге деценије XX вијека на студијама у Русији школовао се велики број студената из Црне Горе и Боке. Од укупног броја ђака-студената који су се школовали у Русији (око 400) на високим школама-академијама и факултетима школовало се 189 студената. Број студената по факултетима и академијама је сљедећи: правни факултет 39, филозофски факултет 13, медицински факултет 51, технички факултет-политехника 7, духовна академија 49, војна академија 6, пољопривредни факултет 1, сликарска академија 1, и тако даље. Веома је значајна чињеница да се црногорска ом ладина, која се налазила на универзитетима у Русији, већином опредјељивала за студије медицине и духовне академије. Потреба Црне Горе за високообразованим кадровима посебно медицинске струке нарочито је била изражена у другој половини XIX вијека, нешто због ратова, а знатно више у циљу пружања превентивне и здравствене по мо ћи цјелокупном становништву које је оскудијевало у медицинском особљу. Од укупног броја студената медицине који су се школовали у иностран ству највећи дио њих је студирао у Русији.

Црногорска омладина није била бројно заступљена на студијама филозофског факултета, било их је укупно 13, од којих је већина била на студијама источних језика у Москви и Петрограду, а по један студент у Кишињеву, Кијеву, Одеси. Петроград и Москва два су центра у којима се школовао највећи дио наше средњошколске и студентске омладине у Русији.

Велики број школоване црногорске омладине учествовао је у Октобарској револуцији 1917. године, а мањи дио је уче ство вао на страни контрареволу ционара. Представници црногорске интелиген-ције, завршивши високе школе у Русији, по повратку у до мо вину били су носиоци и поборници руске кул туре у Црној Гори.

Статистика бројног стања ђака-сту дената у Русији показује двије фазе у свом развоју: једну од почетка друге половине XIX вијека па до почетка XX вијека, а друга фаза од почетка XX вијека па до краја Првог свјетског рата.


Напомињемо, односи Црне Горе и Русије у области просвјете и културе успостављени на почетку XVIII вијека настављени су и проширивани током XIX вијека и све до почетка Првог свјетског рата и избијања велике Октобарске револуције у Русији. Наиме, развитак црногорско-руских односа на плану културе од свог почетка био је у сталном успону у смислу јачања традиционалних културно-историјских веза народа Црне Горе и Русије, величања култа словенске Русије у Црној Гори и култа Црне Горе у Русији, а пролазио је кроз низ етапа. Свака од њих је имала своје особености у зависности од спољнополитичких фактора великих сила које су доминирале тадашњом Европом.

Од великог броја школованих Црногораца у Русији којих је пре ма нашим подацима више од 500 ђака и студената, издвојићемо око педе-сетак личности.

Издвојили смо сљедећа имена, наводећи их по азбучном реду и школи коју су похађали у Русији: Абрамовић Рака Н. Крсто, правник; Анђус Пера Димитрије, духовна академија; Асановић Живка Зарија, духовна семинарија; Бакић Зарије Митар, духовна академија; Бошковић Наталија, Александровско императорско женско училиште; Брацановић Томица, духовно училиште; Бујишић Ђ. Ристо, технички факултет; Вучковић Петра Перо, филозофски факултет, Гвозденовић Мићка Анте, духовна академија и медицински факултет; Гатало Р. Данило, војна школа; Гојнић Ђ. Лука, војна школа; Драговић Петра Марко, духовна академија; Драговић Петра Живко, духовна академија; Ивановић С. Станко, духовна акдемија; Јовићевић М. Марко, правни факултет; Калуђеровић Марка С. Стеван, правни факултет; Јововић Јакше Глигорије, медицински факултет; Капа-Капичић Ђ. Мило, духовна академија; Кастратовић Милића Јован, медицински факултет; Клисић Сава Ј. Стево, правни факултет; Кујачић Стојана Јован, медицински факулте; Лазовић Јована Јулија, правни факултет; Липовац-Поповић Ђока Јован, медицински факултет; Лопичић Луке Милован-Милутин, медицински факултет; Марковић Милоша Вукашин, медицински факултет; Марушић Милован, медицински факултет; Матановић Стевана Мило, војна академија; Миљанић Михаила Петар, медицински факултет; Мијушковић Мирка Ђорђе, правни факултет; Николић С. Јован, духовна академија; Огњеновић Шпира Стево, медицински факултет; Перовић Тома Лазар, духовна акдемија; Петровић војводе Ђура Мићо, војна школа; Пиштељић Лука, правни факултет; Пламенац Петра Михаилова Митар, правни факултет; Поповић војводе Сима Ђоко, сликарска школа, Владимировски кадетски корпус; Поповић Ђура Л. Лазо, духовна академија; Радичевић Филипа Нешкова Ђуро, медицински факултет; Радуловић Ива Митар, медицински факултет;


Рогановић Петра Јован, духовна академија; Саичић В. Александар-Лесо, војна школа; Спасојевић Р. Томица, медицински факултет; Спасојевић Јанко, правни факултет и духовна академија; Сундечић Јована Никола; духовна семинарија; Томић Милосава Владимир, правни факултет; Филиповић Филипа Ђорђе, медицински и правни факултет; Цемовић Панта Марко, правни факултет; Џаковић Трипка Милован, правни факултет; Шкеровић Петра Никола, гимназија.

Литература:Делибашић др Раде, Развој школства и педагошке мисли у Црној

Гори 1830-1918., Бор 1980.Јовановић Јагош, Двјестапедестгодишњица везе Боке са Русијом,

Цетиње 1948.Марковић Томаш, Историја школства и просвјете у Црној Гори,

књига прва, Београд 1968.Пејовић др Ђоко Д., Развитак просвјете и културе у Црној Гори

1852-1916, Цетиње 1971.Пејовић др Ђоко Д., Исељавање Црногораца у XIX вијеку, Титоград

1962.Пејовић др Момчило Д., О школовању црногорских ђака у

Цариграду крајем XIX и почетком XX вијека, (Историјски записи, бр. 1-2, Титоград 1986, стр. 171-182).

Пејовић др Момчило Д., Школовање Црногораца у иностранству 1848-1918., Подгорица 2000.

Пејовић др Момчило Д., Цетињска гимназија 1880-1920., Цетиње 2007.

Петровичь К., Черогория и черногорци, стр. 331- 428. (Восточний сборник том первий, Санктпетерсбург 1887).

Политические и култьурные отношения Росии с югословянскими землями в 18. веке (документы), Москва 1984.

Хитрова И. Н., Черогория в националъо-освободительном движе-нии на Балканах и русско черногорские отношения в 50 - 70 годах 19. века, Москва 1979.

Хитрова И. Н., Культурные связи России с Черногорией (17- на-чало 20), Москва 1957.


YU ISSN 0021-2652

Владан ЛАЛОВИЋ*

ЕКУМЕНСКА ДИМЕНЗИЈА ПОНТИФИКАТА ИВАНА XXIII

На кон кла ви1 у Ри му 28.ок то бра 1958. го ди не за но вог па пу је иза-бран ве не ци јан ски па три јарх, кар ди нал Ан ђе ло Рон ка ли, ко ји је у ду ху тра ди ци је, ода брао име Иван XXIII.

У јав но сти се го во ри ло о њему као „па пи пре ла зног пе ри о да“ (pa-pa di pas sag gio), чи ји је из бор за рим ског пр во све ште ни ка пред ста вљао ком про мис из ме ђу тра ди ци о на ли ста и тзв. ре фор ма тор ске стру је у Ва-ти ка ну. Упр кос сво јој по од ма клој до би, но во и за бра ни се дам де сет сед-мо го ди шњи па па за раз ли ку од свог прет ход ни ка папе Пи ја XII, ко ји је био из ра зи ти за ступ ник три јум фа ли стич ког кон цеп та цр кве2, убр зо је успио да се на мет не као но си лац уни вер зал них по ру ка ми ра и са ра дње. * Аутор је постдипломац на Правном факултету у Подгорици.1 Conclave (лат.) - под кључем. Појам се односи на затворене просторије у којима

се састаје вијеће кардинала ради избора новог папе. Конклаве се традиционално одржавају у Сикстинској капели, која остаје строго затворена све до његовог избора. Њу би било погрешно свести на модел уобичајеног политичког изборног процеса, управо због два сљедећа аспекта: унутрашњег (ad intra), који се огледа у теолошкој парадигми, и оног према споља (ad extra), који се односи на суверено одлучивање црквених органа.

2 Куријални систем је вјековима био заснован на политичким претпоставкама, оптерећен оним што га је познати француски доминиканац и еминентни представник тзв. „нове теологије“ (theologie nouvelle) Мари–Доминик Сену назвао „константиновским гријехом“. Он се односи на дугу традицију „константиновске цркве–државе“, која не представља неко одређено историјско раздобље, већ институционални и мисаони сплет структура и понашања који је захватио и саму духовност цркве под утицајем Константинових поступака, још од времена Римског царства. Такав концепт је подразумијевао цркву са свим атрибутима земаљске власти и моћи – sui generis, која се борила и усклађивала око разграничења утицаја и интересних сфера са државом. Да би потиснуо традицију антагонизма и паралелизма цркве и државе, папа Иван XXIII одлучио је да покрене свеобухватну реформу Римокатоличке цркве, која је требало да открије, себи и другима, своју аутентичност и еванђеоску преданост, што је био један од главних циљева које је зацртала на Другом ватиканском концилу.


На пра вио је кључ ни за о крет, дис тан ци ра ју ћи Ри мо ка то лич ку цр кву од би ло ка квих по ли тич ких са ве за, ко ја је са њего вим пон ти фи ка том по че-ла да се осло ба ђа иде о ло шке ве за но сти и свр ста ва ња уз за пад ни по ли-тич ки блок, те да се по сте пе но отва ра пре ма др жа ва ма со ци ја ли стич ког ла ге ра и не раз ви је ним зе мља ма тре ћег сви је та, без об зи ра на њихо во дру штве но-по ли тич ко уре ђе ње.

Не су мњ и во нај ва жни ји до га ђај њего вог пон ти фи ка та би ло је са-зи ва ње Дру гог ва ти кан ског кон ци ла, 11. ок то бра 1962. го ди не, ко јим је за цр тан ва жан про грам све о бу хват не об но ве Ри мо ка то лич ке цр кве. Па па Иван XXIII во дио је пр во за си је да ње кон ци ла, ко је је тра ја ло до 8. де цем бра 1962, али га је у ју ну на ред не го ди не смрт спри је чи ла, да во ди сље де ће три ета пе, до њего вог за тва ра ња 8. де цем бра 1965. го ди-не. Дру ги ва ти кан ски кон цил је Ри мо ка то лич кој цр кви омо гу ћио да се при ла го ди за хтје ви ма са вре ме ног до ба, за по чев ши дје ло ва ње на по љу еку ме ни зма. Еку мен ска ви зи ја па пе Ива на XXIII на ја ви ла је но ву кли му еку мен ских ги ба ња уну тар Ри мо ка то лич ке цр кве, отво ри ла вра та за са-ра дњу са оста лим хри шћан ским цр ква ма и за јед ни ца ма и, исто вре ме но, под ста кла на ди ја лог са при пад ни ци ма не хри шћан ских ре ли ги ја.

То ком сво је ду го го ди шње ди пло мат ске слу жбе у Со фи ји, Ис тан-бу лу и нај зад у Па ри зу3, код Рон ка ли ја је са зри је ва ла иде ја о ме ђу кон-

3 У фебруару 1925. године Ронкали је именован за апостолског визитатора у Софији, гдје је провео сљедећих десет година у веома замршеној друштвено-политичкој клими у Бугарској, у којој се кроз контакте са православним црквеним вођама и народом зачела клица његових екуменских настојања, која ће уродити плодом неколико деценија касније, када ће са трона римског првосвештеника Другим ватиканским концилом отворити нову страницу у историји Римокатоличке цркве и помоћи духу екуменизма да се настани под куполом Св. Петра. Папа Пио XI га је 1935. године премјестио у Истанбул као апостолског делегата за Турску и Грчку, гдје га је чекао још сложенији посао него у Бугарској. Упркос унапређењу у ранг апостолског делегата, Ронкали у Истанбулу није уживао потпуни дипломатски статус, због тога што Турска није имала успостављене дипломатске односе са Светом столицом, али и због чињенице да је Ататурковом реформом била уведена строга секуларизација – одвајање државе и вјерских заједница, којима је прва онемогућила било какав утицај у свјетовној сфери, а нарочито на школство и образовање, што је представљало додатну отежавајућу околност у раду апостолске делегатуре у Истанбулу. Ни у Грчкој није била повољнија ситуација, јер је та земља пролазила кроз кризни процес преврата од краткотрајне републике до ауторитарне монархије. Поред тога, државна Грчка православна црква није благонаклоно гледала на малобројне католичке заједнице на простору свог традиционалног духовног утицаја и доминације. Свјестан зидова који су вјековима подизани раздвајајући источну и западну цркву, Ронкали је схватио да се они не могу срушити преко ноћи, већ да се промишљеним и постепеним корацима треба превазилазити јаз између двије црквене традиције, што најбоље потврђује његова сљедећа мисао: „Настојим да овдје и ондје извучем по коју циглу“. Christian Feldmann, Ivan XXIII., Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 2002., 59.

Ронкалијева дипломатска каријера је кренула наглом узлазном путањом када га је

225Екуменска димензија понтификата Ивана XXIII

фе си о нал ном ди ја ло гу, ко ја је осим вјер ског има ла и и ши ри дру штве-но-по ли тич ки зна чај.

Вјер ски жи вот на Ис то ку бо ље је по зна вао од би ло ко га дру гог у Ва ти ка ну, сте кав ши по се бан сен зи би ли тет за по тре бе ме ђу ре ли гиј ског ди ја ло га и при бли жа ва ња.

Усред рат них стра хо та, 1944. го ди не, Рон ка ли се су срео са грч ким ми тро по ли том Да ма ски но сом, што је са еку мен ског ста но ви шта има ло исто риј ски зна чај, јер је овај су срет био пр ви по сли је ни за сто ље ћа из-ме ђу ве ли ко до стој ни ка пра во слав не и ка то лич ке цр кве4.

Као до бар по зна ва лац пра во сла вља и по што ва лац древне ду хов не ба шти не Ис то ка, ко ју је пра во слав на цр ква вје ко ви ма бри жно чу ва ла, па па Иван XXIII је ини ци рао еку мен ски ди ја лог уз по ку шај ус по ста-вља ња дав но по ки да них ве за је дин ства Ис то ка и За па да, па је у том сми-слу при пре мао и су срет са ца ри град ским па три јар хом Ати на го ром I5. У лич но сти еку мен ског па три јар ха на шао је до стој ног са го вор ни ка, „пр-во бор ца и пи о ни ра хри шћан ског је дин ства“ и „еку мен ског про мо те ра“ ка ко је Франц Ха мер на звао Ати на го ру I6. Они су стр пљи во и му ко трп-

папа Пио XII у децембру 1944. године, послије мучних ратних година проведених на Истоку, именовао за нунција у Паризу, на тада једном од најважнијих чворишта међународне политике и кључном мјесту папске дипломатије. Именован је за кардинала 1953. Исте године напустио је Париз и скоро тродеценијску дипломатску службу због избора за патријарха Венеције, у којој је провео наредних шест година, до коначног ступања на римски првосвештенички трон.

4 У критичној фази рата и најтежем периоду за Грчку и њен народ, погођен глађу и страдањима под нацифашистичком окупацијом, Ронкали је у писму митрополиту Грчке православне цркве Дамаскиносу, иницирао њихов први састанак ради изна ла-жења модела помоћи угроженом цивилном становништву. До њега је ускоро дошло и том је приликом митрополит Дамаскинос предао Ронкалију поруку за Пија XII, с молбом да својим утицајем помогне у пружању помоћи грчком народу. Њихов састанак се сматра уједно и првим екуменским сусретом, након миленијумског хри-шћан ског раскола из 1054. године. Потом су слиједили и други њихови сусрети, све до Ронкалијевог одласка на нову дужност - апостолског нунција у Паризу. Види: Vjekoslav Cvrlje, Vatikan u suvremenom svijetu, Školska knjiga, Zagreb 1980., 65.

5 Нажалост, до њиховог сусрета није дошло, из разлога о којима ће даље у овом раду бити више ријечи, али њихова заједничка настојања у правцу екуменског приближавања уродиће плодом и припремиће околности под којим ће се 5. јануара 1964. године догодити први сусрет након готово хиљаду година једног екуменског патријарха и римског папе. Загрљај Ивановог насљедника Павла VI и патријарха Атинагоре I у Јерусалиму - сусрет Истока и Запада тамо гдје је све почело, снажна симболика, која буди наду и охрабрује екуменски дух за нови миленијум. Коначно, послије њиховог другог сусрета 7. децембра 1965. године истовремено су у Риму и Истанбулу укинуте екскомуникације из давне 1054. године.

6 Наведено према: Dr. Niko Ikić, Ekumenske studije i dokumenti, izbor ekumenskih doku-menata Katoličke i Pravoslavne crkve s popratnim komentarima, Vrhbosanska katolička teologija, Sarajevo, 2003., 165. Уп: Hummer Franz, Orthodoxie und Zweites Vatikanum, Herder, Wien 1996., 24 и 140.


но, сва ко у свом окру же њу, по ла ко про би ја ли лед ства ра ју ћи усло ве за ди ја лог и еку мен ско при бли жа ва ње. „Мно го је ја че оно што нас по ве зу-је, не го ли оно што нас ди је ли“7 на гла ша вао је па па Иван XXIII, ду хов ни отац и за чет ник ка то лич ког еку ме ни зма. С дру ге стра не, Ати на го ра I је до жи вља вао дви је цр кве као „се стре“ ко је тре ба да сту пе у „ди ја лог љу ба ви и исти не“ ко ји ће би ти те мељ њихо вих бу ду ћих од но са, уз ме ђу-соб но по што ва ње тра ди ци је и пра во слав не и ка то лич ке цр кве. Њихо ва обо стра на на сто ја ња од шкри ну ла су вра та да љем про ду бљи ва њу од но-са на ду хов ном, со ци јал ном и ин те лек ту ал ном пла ну, што је до при ни је-ло бу ђе њу еку мен ских те жњи и ме ђу соб ног при бли жа ва ња.

При ли ком на ја ве са зи ва ња Дру гог ва ти кан ског са бо ра оку пље-ним кар ди на ли ма, 25. ја ну а ра 1959. го ди не, у цр кви San Pa o lo fu o ri le mu re (Св. Па вле из ван зи ди на), па па Иван XXIII упу тио је по зив ве ли ке еку мен ске ва жно сти: ... „на шој бра ћи оди је ље них цр ка ва да за јед но с на ма су дје лу ју на оној го зби ми ло сти и брат ства за ко јом че зну то ли ке ду ше из свих кра је ва зе мље“8. Дру ги ва ти кан ски са бор био је је дин стве-на при ли ка и по вод да се по зо ву пред став ни ци дру гих хри шћан ских цр ка ва и за јед ни ца да при су ству ју њего вим за си је да њ и ма у свој ству по-сма тра ча. На јед ној ауди јен ци ји у пап ском ље тњ и ков цу Ка стел ган дол фу 30. ав гу ста 1959. го ди не, па па Иван XXIII је, из ме ђу оста лог, на гла сио и сље де ће: „У ко ли ко би пред став ни ци одво је не бра ће хтје ли при су-ство ва ти кон ци лу, тре ба ло би их ра зум но при ми ти, јер је Цр ква уви јек њихо ва ку ћа, од ко је су се уда љи ли у то ку уде са исто ри је“9.

7 Dr. Niko Ikić, Ekumenske studije i dokumenti, ..., 22.8 Giancarlo Zizola, Utopija pape Ivana, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1977., 254.; Up:

Christian Feldmann, Ivan XXIII., Njegova ljubav –njegov život, Kršćanska sadašnjost, Za-greb, 2002., 156.

9 Vjekoslav Cvrlje, Vatikan u suvremenom svijetu, 66.; La Croix, 1.IX 1959. У овој папиној изјави треба обратити пажњу на двије ствари које захтијевају одређено

образложење. Прво, папа остале хришћане назива „одвојена браћа“, дакле они су одвојени, што је - факат, али је исто тако тачно да су - браћа. То представља велики напредак у односу на терминологију која се раније користила у римским куријалним круговима попут оне: шизматици, расколници, отпадници и сл. Друго, он ипак сматра да је једина „права црква Римокатоличка“, што потврђују његове сљедеће ријечи: ... „јер је Црква увијек њихова кућа, од које су се удаљили у току удеса историје“. Под овим „Црква ...“, он очито подразумијева Римокатоличку цркву! Слично размишља и Кристијан Фелдман да папин позив за „повратак у заједничку очинску кућу“ значи, ипак, повратак у „римско-католичку очинску кућу“ додуше, прочишћену и уређену. Он даље образлаже да Иван XXIII у том тренутку и није могао сагледати крајњи резултат екуменског приближавања осим тако, јер су му данашњи модели „концилијарног јединства“ или „помирених различитости“ били страни. Упркос томе он је екуменски покрет, за разлику од његових претходника који су на екуменска струјања гледали крајње скептично, такорећи, утемељио и одомаћио у Ватикану. Види: Christian Feld-man, н.д. 155.


Ва ти кан ски слу жбе ни лист L’Os ser va to re Ro ma no ни је об ја вио ову па пи ну из ја ву, штави ше, из бје гао је по ме ну ти и са му ауди јен ци ју у Ка-стел ган дол фу. Ова кво др жа ње ва ти кан ског гла си ла ин ди рект но ука зу је на от пор уну тар кон зер ва тив них кру го ва па пи ној еку мен ској кон цеп ци-ји и мо гућ но сти по чет ка ди ја ло га са оста лим хри шћан ским цр ква ма.

У ка сни је об ја вље ној слу жбе ној вер зи ји па пи ног го во ра, из оног ди је ла ко ји се од но си на уче шће у за јед нич кој „го зби ми ло сти и брат-ства“ из о ста вљен је тер мин цр кве, ка ко се том при ли ком из ра зио Иван XXIII при зна ју ћи ври јед ност и при ро ду Цр кве оста лим не ка то лич ким цр ква ма, и за ми је њ ен је син таг мом „оди је ље не за јед ни це“, па је пре ра-ђе ни текст гла сио ова ко: ... „да то бу де по нов ни по зив вјер ни ци ма оди је-ље них за јед ни ца да нас и оне љу ба зно сли је де у том тра же њу је дин ства и ми ло сти за ко јим то ли ке ду ше че зну из свих кра је ва зе мље“10.

Кон зер ва тив ци ма је у Ва ти ка ну ја ко за сме та ло Ива но во при зна ње дру гих хри шћан ских цр ка ва, јер су они сто ље ћи ма уче ни и на вик ну ти, да из ван Ри мо ка то лич ке цр кве, за пра во, и не ма истин ске Хри сто ве цр-кве, и да то ком вје ко ва „оди је ље не за јед ни це“ тре ба да се уз по ка ја ње вра те Ри му.

С дру ге стра не, Иван XXIII је пред у зи мао од ре ђе не кон крет не ко ра ке да би на гла сио из вор но је дин ство цр кве. Они су има ли сна жну сим бо ли ку као нпр. по све ће ње си риј ског епи ско па Aka ci ja Co us sa по ви зан тиј ском об ре ду (ис точ ни, грч ки об ред), ко ји се по пр ви пут, том при го дом слу жио у ба зи ли ци Св. Пе тра. За тим, слу же ње ис точ не ли-тур ги је на ста ро сло вен ском је зи ку, ко је је озна чи ло по че так слу жбе них при пре ма за Дру ги ва ти кан ски са бор. На Ива но ву ини ци ја ти ву 5. ју на 1960. го ди не, фор ми ран је Се кре та ри јат за под сти ца ње хри шћан ског је-дин ства, што се ту ма чи ло као офи ци јел ни при ступ Ри мо ка то лич ке цр-кве еку мен ском по кре ту. Па па је у но вем бру 1960. го ди не, то ком одр-жа ва ња ли тур ги је ис точ ног об ре да, са свог при је сто ла узи мао уче шће пје ва ју ћи не ке њене дје ло ве на ста ро сло вен ском. Њего во обра ћа ње по за вр шет ку све ча не ли тур ги је пра ти ла су три епи ско па на раз ли чи тим је зи ци ма: грч ком, укра јин ском и арап ском11.

Па па Иван XXIII се 1. де цем бра 1960. го ди не су срео у Ри му са по-гла ва ром Ан гли кан ске цр кве, кен тер бе риј ским над би ску пом Џе фри јем Фи ше ром, чи ја је по сје та па пи има ла из у зе тан зна чај у од но си ма дви је цр-кве, ја ча ју ћи на ду у да љи ди ја лог и по сте пе но ото пља ва ње дав но за мр зну-тих од но са Све те сто ли це са овим зна чај ним про те стант ским кри лом12. 10 Giancarlo Zizola, n.d. 254. 11 Звездан Фолић, Папа Јован XXIII – симбол преокрета и помирљивости, Монитор,

28.април 2006, Подгорица12 Црква у Енглеској имала је посве специфичан пут. Већ у XV вијеку, под влашћу


У скло пу сво јих еку мен ских су сре та раз го ва рао је и са при пад-ни ци ма не хри шћан ских ре ли ги ја. У Ри му је, та ко ђе, 1960. го ди не при-мио по гла ва ра Ја пан ског са ве за бу ди ста, а те исте го ди не га је по сје ти ло двје ста де ле га та аме рич ке ор га ни за ци је Uni ted Yewish Ap pe al. Па па их је до че као ра ши ре них ру ку и обра тио им се ци та том из Би бли је: „Ја сам Јо сиф ваш брат!“ – алу ди ра ју ћи ти ме на сво је дру го свје тов но име Ђу-зе пе13.

У свом го во ру 10. сеп тем бра 1961. го ди не, на кон по ди за ња „Бер-лин ског зи да“, па па Иван XXIII је апе ло вао да се кре не пу те ви ма ра зум-ног ди ја ло га и тра же ња пра вед ног рје ше ња кроз пре го во ре, уз по што ва-ње пра ва и сло бо да свих, што је им по но ва ло со вјет ском ли де ру Ни ки ти Хру шчо ву и на ин ди рек тан на чин по зи тив но ути ца ло на од но се дви је цр кве. У ме ђу вре ме ну је Ру ска пра во слав на цр ква за тра жи ла при јем у Еку мен ски са вјет цр ка ва. На III ге не рал ној скуп шти ни овог са вје та одр-жа ној у Њу Дел хи ју од 18. но вем бра до 5. де цем бра 1961. го ди не, ар-хи е пи скоп Ни ко дим је у ду ху еку мен ске ори јен та ци је за у зео при лич но по мир љив став пре ма Ва ти ка ну, уз из вје сне при мјед бе са др жа не у сље-де ћој из ја ви: „Ру ска пра во слав на цр ква га ји нај бо ље осје ћа је брат ства

Тудора она у одређеном смислу постаје англиканска. Реформацију није покренуо вјерски покрет или појединац попут оних на континенту, већ је то учинио сам краљ Хенрик VIII (1509 – 1547), који је у црквеном праву својих претходника видио повољну прилику за тако нешто. Као што је познато, он је у почетку био заштитник католичке вјере, уз то теолошки образован (предвиђен за свештеничку каријеру) написао је дјело „Одбрана седам сакрамената“ против Лутерове реформације, због чега га је папа Лав X насловио бранитељем вјере (defensor fidei). Повод за раскид с папским Римом био је непристајање папе Климента VII да поништи његов брак с Катарином Арагонском, како би се оженио дворском дамом Аном Болен. Као одговор на то Хенрик VIII се на општој скупштини свештенства Енглеске цркве 1531. године, прогласио њеним врховним поглаваром, одбацивши папски примат. За надбискупа Кентерберија 1533. године именовао је породичног капелана породице Болен, Томаса Гранмера који је поништио краљев први брак с Катарином Арагонском. У Лондону, 3. новембра 1534. године, енглески парламент проглашава Закон о врховној власти носитеља части као „највишега земаљског поглавара енглеске Цркве“. Тим се законом Англиканска црква и формално-правно одваја од папског Рима. За живота Хенрика VIII није протестантизам био разлог реформације у Енглеској, већ раскол. José Orlan-dis, Povijest kršćanstva, Verbum Split, 2004., 119.

Црквене реформе под Хенриковим насљедником Едвардом VI (1547 – 1553) и његова лоша владавина у другим подручјима изазвали су скепсу код народа, па је под његовом насљедницом, краљицом Маријом (1553 – 1558), познатом по страшним прогонима протестаната, због чега је названа „Крвава Марија“ (Bloody Mary), Енглеска црква поново подвргнута папском Риму, 1554. Но, такво стање није дуго потрајало због ране смрти краљице Марије, па је под њеном насљедницом краљицом Елизабетом I поново дошло до раскида с Римом и коначног утемељења Англиканске цркве. Уп: Kronika kršćanstva ..., 244 – 245.

13 Vjekoslav Cvrlje, Vatikan u suvremenom svijetu, 167.


пре ма Рим ској ка то лич кој цр кви, њеној хи је рар хи ји и вјер ни ци ма. Али, Ру ска пра во слав на цр ква ни ка ко не мо же одо бри ти ак тив ност Ва ти ка-на на по ли тич ком под руч ју. Ва ти кан се че сто по ка зу је не при ја тељ ски пре ма на шој зе мљи. Ми, вјер ни ци Ру ске пра во слав не цр кве ујед но смо ло јал ни гра ђа ни сво је зе мље и ја ко во ли мо сво ју до мо ви ну. За то све што је упе ре но про тив на ше до мо ви не не во ди по бољ ша њу ме ђу соб них од-но са“14. Ина че, на тре ћој ге не рал ној скуп шти ни одр жа ној у Њу Дел хи ју, пр ви пут су уче ство ва ли и слу жбе ни ка то лич ки по сма тра чи.

Вје ко слав Цвр ље сма тра да је ру ски ар хи е пи скоп го во ре ћи о не-при ја тељ ској по ли тич кој ак тив но сти Ва ти ка на пре ма њего вој зе мљи ми слио на из вје сне јав не ма ни фе ста ци је и ис ту пе у ко рист „Цр кве ћу-тње“15 за ври је ме Еуха ри стиј ског кон гре са одр жа ног у Мин хе ну 1960. го ди не. За тим, на иступ бра зил ског кар ди на ла Ка ма ре про тив ус по ста-вља ња ди пло мат ских од но са из ме ђу Бра зи ла и СССР-а, као и на го во ре во ђе тра ди ци о нал не, твр до ли ни ја шке стру је у Рим ској ку ри ји Ал фре да Ота ви ја ни ја, та ко ђе о „Цр кви иза гво зде не за вје се“.

Од по чет ка еку мен ских стру ја ња, са ка то лич ког аспек та мо гу ће је го во ри ти о дви је ма гло бал ним тен ден ци ја ма – ми ни ма ли стич кој и мак си ма ли стич кој. Пр ва је те жи ла за не ком ми ни мал ном фор мом за јед-ни штва, ко ја би се от при ли ке мо гла све сти на об лик је дин ства у не кој вр сти над цр кве, док је код дру ге, ко јој су при па да ли го ре на ве де ни тра-ди ци о нал но – кон зер ва тив ни кру го ви, би ло из ра же но при лич но па сив-но иш че ки ва ње по врат ка „из гу бље них и њихо во пот пу но пот чи њ а ва ње рим ском при ма ту“16. Ни јед на од ове дви је тен ден ци је у пот пу но сти не од го ва ра ду ху на че ла Дру гог Ва ти ка ну ма ко је је, ства ра лач ки од ва жно, по ста вио па па Иван XXIII. Од три кључ не тач ке са бо ра17, што их је па па на гла сио у са зив ној са бор ској бу ли Hu ma nae Sa lu tis 25. де цем бра 1961. го ди не. Јед на се од но си на при пре ма ње усло ва за је дин ство хри шћа на.

14 Исто, 67.15 Црква у земљама под комунистичким режимом, како се она често називала.16 Др. Нико Икић, Ekumenske studije i dokumenti, ..., 24. Икић поред двије поменуте тенденције наводи и четири историјска модела оства-

ривања јединства, који имају своје утемељење, одлуке и усмјерење у четири концила. Он се даље позива на Томаса Бремера, кад је ријеч о евентуалним моделима будућег јединства, који надилазе билатералне православно-католичке екуменске односе, на-во дећи модел „органског јединства“, модел помирених различитости (слично пра-во сла вном концепту јединство у различитости – В.Л.), затим, модел концилијарног заједништва, те Фрисов и Рахнеров модел. Уп: Thomas Bremer, Katholisch, evangelisch, orthodox, Eine Einführung in die ökumenische Theologie, Münster 2000., 193 – 202.

17 Осим тачке о екуменизму требало је разматрати учествовање Цркве у изградњи бољег и праведнијег људског друштва, као и прилагођавање анахроних црквених структура ак-ту ел ном тренутку како би се иста могла ухватити у коштац са изазовима модерног доба и свједочити истину на разумљив и прихватљив начин, близак савременом човјеку.


То ком са бор ских при пре ма по себ но је био ан га жо ван Се кре та ри-јат за је дин ство хри шћа на, чи јем је под се кре та ру, мон си њ о ру Ја ну Ви-ле бранд су од стра не Ива на XXIII би ла по вје ре на ми си ја еку мен ског ка-рак те ра – пу то ва ња у не ко ли ко ва жних хри шћан ских цен та ра: Кон стан-ти но пољ, Мо скву, Же не ву, Лон дон, Ати ну и Алек сан дри ју, са ци љем да про вје ри њихо во рас по ло же ње за сла њ е сво јих пред став ни ка, у свој ству по сма тра ча, на Дру ги ва ти кан ски кон цил. На кон по сје та и оба вље них раз го во ра мон си њ о ра Ви ле бранд са, чел ни чо вјек Се кре та ри ја та кар ди-нал Ав гу стин Беа (ко ји је но сио епи тет „ду ша еку мен ских на сто ја ња“), упу тио је у име рим ског пон ти фек са зва нич не по зи ве оним хри шћан ским цр ква ма и за јед ни ца ма ко је су из ра зи ле спрем ност да по ша љу сво је по-сма тра че у Рим. Де ле ги ра ни по сма тра чи би има ли мо гућ ност да оси гу-ра ју ин фор ма ци је о то ку са бор ских за си је да ња, да сло бод но при су ству ју јав ним све ча ним сјед ни ца ма и ге не рал ним скупшти на ма, а за си је да њу по је ди них ко ми си ја са мо уз спе ци јал на овла шће ња. Свој ство де ле ги ра-ног по сма тра ча не укљу чу је пра во гла са ња ни ти го во ра то ком за си је да ња. Се кре та ри јат за хри шћан ско је дин ство ста вио би им на рас по ла га ње по-треб ну до ку мен та ци ју и дру гу по моћ за лак ше пра ће ње кон цил ских за си-је да ња, као и мо гућ ност ус по ста вља ња кон та ка та с по је ди ним са бор ским ти је ли ма и уче сни ци ма у ра ду са бо ра, ка ко би мо гли са њима раз ми је ни-ти ми шље ње о те ма ма о ко ји ма се бу де рас пра вља ло то ком за си је да ња18.

Раз го во ри са по је ди ним цр ква ма око при су ства њихо вих по сма-тра ча са бор ским за си је да њ и ма ни је су те кли баш глат ко. Док је са про-те стант ским цр ква ма би ло лак ше до ћи до мо де ла њихо вог при су ства на са бо ру, пра во слав ни су из ра зи ли од ре ђе не ре зер ве, јер се пи та ње по сма-тра ча за њих по ста вља ло ква ли та тив но дру га чи је. Као што је по зна то, пра во слав на цр ква је то ком сто ље ћа се бе сма тра ла је ди ном Хри сто вом цр квом, сту бом и те ме љом исти не, ко ја је по ста ла Цр ква жи во га Бо га. То је исто за се бе твр ди ла и Ри мо ка то лич ка цр ква, што је пред ста вља ло ка мен спо ти ца ња, узрок ри вал ства, не спо ра зу ма и не по вје ре ња из ме ђу Ис то ка и За па да. Пра во слав на цр ква при зна је са мо пр вих се дам са бо ра оп ште хри шћан ске цр кве из пр вог ми ле ни ју ма ка нон ског је дин ства, па је за њу са зи ва ње еку мен ског са бо ра без уче шћа њених епи ско па, ко ји по сје ду ју ва ља ни и не пре ки ну ти кон ти ну и тет апо стол ског пре јем ства (апо стол ског на сље ђа, апо стол ске сук це си је) са мо би ло све де но на Си-нод ла тин ске цр кве. Због то га је Све та сто ли ца из ја ви ла да је кон цил ин тер на ствар Ри мо ка то лич ке цр кве и да при су ство пра во слав них по-сма тра ча не им пли ци ра при зна ње рим ског при ма та19. Под тим усло ви ма Иван XXIII је мо гао оче ки ва ти при су ство де ле ги ра них пра во слав них 18 Уп. Vjekoslav Cvrlje, Vatikan u suvremenom svijetu, 66.19 Исто, 74.


по сма тра ча. Овај про блем је имао и дру гу по ли тич ку по за ди ну, јер су се пра во слав ни на ци о нал ни епи ско па ти, углав ном, на ла зи ли у зе мља ма иза „гво зде не за вје се“, па због то га ни је су мо гли за не ма ри ти став сво-јих др жав них ор га на а по себ но Ру ска пра во слав на цр ква, нај број ни ја и нај у ти цај ни ја на пра во слав ном Ис то ку.

Зва нич ни по зив пра во слав ним цр ква ма да уче ству ју у свој ству по сма тра ча на Дру гом ва ти кан ском са бо ру уру чен је пре ко ца ри град-ске па три јар шиј ске кан це ла ри је. Пре ма ста рој тра ди ци ји Ис то ка, ца ри-град ски ар хи е пи скоп и еку мен ски па три јарх Ати на го ра I, pri mus in ter pa res20 ме ђу пра во слав ним па три јар си ма, тре бао је да оба ви је сти оста ле се стрин ске цр кве о по зи ву Све те сто ли це да при су ству ју са бо ру. Ме-ђу тим, до шло је до из вје сних не спо ра зу ма на ре ла ци ји Рим-Ца ри град-Мо сква. Овај не спо ра зум имао је за по сље ди цу да па три јарх Ати на го ра од би је Ива нов по зив да не би на ру шио од но се с Мо сков ским па три јар-ха том. На и ме, 1961. го ди не у Вје сни ку Мо сков ске па три јар ши је21 иза шао је чла нак о Дру гом ва ти кан ском са бо ру под на сло вом „Non pos su mus“, у ко ме се на во ди да Ри мо ка то лич ка цр ква у по гле ду одр жа ва ња пред-сто је ћег са бо ра у Ва ти ка ну сво јим ста вом да је она цен тар уни вер зал не исти не и цр кве ног је дин ства не по ка зу је же љу да се од рек не за хтје ва ко-ји су, 1869. го ди не, при си ли ли ис точ не па три јар хе да од би ју по зив Пи ја IX и до ђу на Пр ви ва ти кан ски са бор. Њихов од зив на по зив па пе Пи ја IX та да би пред ста вљао de fac to при зна ње пап ског при ма та. У тек сту да-ље сто ји да је по нов но ри јеч о истом ци љу, тј. о про ши ре њу вла сти Ри ма на пра во слав не цр кве. За тим се из но си су мња, ко ја тре ти ра по ли тич ку по за ди ну овог про бле ма, ка ко је те шко не по ми сли ти да пред сто је ћи са бор, са зван у де ли кат ној си ту а ци ји бло ков ске по дје ле сви је та и тр ке у на о ру жа њу, не ће би ти у ста њу да се из диг не из над про ти вр јеч но сти ак ту ел ног тре нут ка и мо би ли ше чо вје чан ство у тра же њу пу те ва за из-гра дњу ми ра и ста бил но сти. На про тив, има мно го раз ло га исто риј ских, пси хо ло шких и по ли тич ких да се пред ви ди смјер кон цил ских ак тив но-сти, ко ји ће их учи ни ти ору ђем по ли тич ких ци ље ва не спо ји вих с хри-шћан ским ду хом. У тек сту се на кра ју на гла ша ва да „ба за хри шћан ског је дин ства ни је спо ји ва с прин ци пом мо нар хиј ске цен тра ли за ци је цр кве-не вла сти, ни с не при ја тељ ством пре ма дру гим вјер ни ци ма, и да са мо љу бав, а не власт, мо же ује ди ни ти хри шћа не“22.

Ова кав став и рас по ло же ње, ко је је вла да ло у кру го ви ма Мо сков-ске па три јар ши је, при ну ди ло је Ати на го ру I да оба ви кон сул та ци је са 20 Први међу једнакима (по части).21 Journal du Patriarcat de Moscou, maj 1961: Giancarlo Zizola, н.д., 145; Vjekoslav Crvlje,

n.d. 67.22 Исто, 67.


свим ауто ке фал ним пра во слав ним цр ква ма да би се упо знао са њихо вим ми шље њ ем. Ина че, еку мен ски ори јен ти са ни па три јарх же лио је по зи-тив но од го во ри ти на па пин по зив, али га је у то ме спри је чио не га ти ван од го вор Ру ске пра во слав не цр кве. Њен став је умо но го ме ути цао на од-лу ке оста лих пра во слав них цр ка ва, ко је су сма тра ле да тре ба на сту пи ти је дин стве но на по зив из Ри ма. Сход но то ме, Грч ка пра во слав на цр ква ни је се ода зва ла да при су ству је Дру гом ва ти кан ском са бо ру. На сто ја-ње па три јар ха Ати на го ре I за је дин стве н на сту п пра во слав них цр ка ва на Дру гом ва ти кан ском кон ци лу ни је успје ло, па је он уочи отва ра ња са бо ра оба ви је стио рим ску пон ти фи кал ну кан це ла ри ју да Пра во слав на цр ква Ца ри гра да и дру ге по мје сне пра во слав не цр кве не мо гу по сла ти сво је по сма тра че, али да ће пра во слав на цр ква буд но мо три ти и са ин-те ре сом пра ти ти са бор ска за си је да ња. Он је при том из ра зио на ду да ће Дру ги Ва ти ка нум про на ћи но ве пу те ве за ди ја лог Ри ма с пра во слав ним цр ква ма ка њихо вом ко нач ном ује ди њ е њу, што се осо би то же ли и тра-жи.

За ври је ме одр жа ва ња свјет ског кон гре са за оп ште раз о ру жа ње и мир од 9 до 15. ју ла 1962. го ди не у со вјет ској при је сто ни ци, па три јарх Мо скве и ци је ле Ру си је Алек сиј I дао је у јед ном ин тер вјуу сво је ми-шље ње о пред сто је ћем Ва ти кан ском са бо ру, као и од но си ма из ме ђу Ру-ске пра во слав не цр кве и Ри мо ка то лич ке цр кве. Он је ис ко ри стио и да се освр не на на го ми ла не ме ђу на род но-по ли тич ке про бле ме и при је тње ну-кле ар ним ра том. Го во ре ћи о исто ри ји од но са дви је цр кве, ис та као је да је у до ба рас ко ла 1054. го ди не Ру ска цр ква чи ни ла дио Ис точ не пра во-слав не цр кве, па се због то га пре кид од но са Ри ма и Ца ри гра да и на њу зна чај но од ра зио. Са екле зи о ло шко-дог мат ског ста но ви шта па три јарх не спо ри бли скост дви је цр кве, али ис ти че круп не раз ли ке у док три ни о не по гре ши во сти и при ма ту рим ског пон ти фек са, као и о дог ми filio-que и ма ри о ло ги ји23. Пе тро вом пр вјен ству на ко ме ис тра ја ва ка то лич ка тра ди ци ја па три јарх су про ста вља ми шље ње да је ре че ни апо стол са мо је дан од два на ест Хри сто вих уче ни ка, без ика кве ствар не при ви ле ги је и пр вен ства над оста ли ма. За њега је је дин ство хри шћа на мо гу ће са мо под усло вом истих про пи са вје ро и спо ви је да ња и свева же ћих ка нон ских нор ми. Притом он је дин ству цр ка ва осим дог мат ског при да је и ши ри со ци јал ни кон текст, сма тра ју ћи да би оно ре лак си ра ло на пе ту ме ђу на-род но-по ли тич ку си ту а ци ју и до при ни је ло из гра дњи пра вед ног и трај-ног ми ра у сви је ту. Он се са жа ље њ ем освр нуо на из ја ве не ких њемач-23 Камен спотицања између Рима и православних цркава, поред папског примата и

непогријешивости представља догматски додатак никејско-цариградском симболу вјере (credo) да Дух Свети исходи од Оца и Сина (filioque), као и доктрина о безгрешном зачећу (immaculata conceptio) у римокатоличкој мариологији.


ких те о ло га и би ску па у кон тек сту при је тњи атом ским оруж јем СССР-у, и за кљу чио да би по др шка24 Ри мо ка то лич ке цр кве апе лу са Кон гре са за оп ште раз о ру жа ње и мир има ла по себ ну те жи ну у свјет ском јав ном мњ-е њу, што би на по се бан на чин зна чај но до при ни је ло ди ја ло гу цр ка ва ка њихо вом је дин ству25.

Исто вре ме но се во ди ла тај на ме ђу цр кве на ди пло ма ти ја на ре ла-ци ји Мо сква – Рим. У ав гу сту 1962. го ди не ру ски ми тро по лит Ни ко дим, шеф одје ље ња за спољ не од но се Ру ске пра во слав не цр кве за тра жио је тај ни раз го вор с кар ди на лом Ти се ра ном26. До су сре та је до шло у гра ду Ме цу у Фран цу ској. Том је при ли ком ми тро по лит Ни ко дим при хва тио Ти се ра нов пред лог да се па пин пред став ник са по зи вом за кон цил упу-ти у Мо скву. Али је Ни ко дим за уз врат тра жио га ран ци ју да за си је да ње са бо ра про тек не у апо ли тич ној ат мос фе ри27.

Одр жа ва ње са стан ка Цен трал ног ко ми те та Еку мен ског са вје та цр ка ва пред ста вља ло је по год ну при ли ку за ак ци ју ва ти кан ске ди пло-ма ти је у ци љу ор га ни зо ва ња пр вог су сре та мон си њ о ра Ви ле бранд са и ар хи е пи ско па Ни ко ди ма у Па ри зу ав гу ста 1962. го ди не. Тих да на се Ни-ко дим су срео и са кар ди на лом Ти се ра ном. На пи та ње но ви на ра у јед-ном ин тер вјуу за In for ma ti ons Catoliques in ter na ti o na les од 1. сеп тем бра 1962. го ди не, Ни ко дим је де ман то вао гла си не да су па три јар ху Алек-си ју за ври је ме њего вог бо рав ка у Бе о гра ду, у ма ју исте го ди не, уру че-ни пред ло зи за уче шће на пред сто је ћем ва ти кан ском са бору и до дао да ће о евен ту ал ном сла њу по сма тра ча од лу чи ти Све ти си нод Ру ске пра-во слав не цр кве, уко ли ко при стиг не зва нич ни по зив из Ри ма. У скло пу ин тен зив них ди пло мат ских ак тив но сти, ко је су се од ви ја ле тих да на, мон си њ ор Ви ле брандс је кра јем сеп тем бра тај но по сје тио ар хи е пи ско-па Ни ко ди ма у Мо скви, ко ји му је упри ли чио раз го вор са чла но ви ма Све тог си но да. Ви ле брандс је ин фор ми сао сво је са го вор ни ке о ци ље-ви ма кон ци ла, а они су му, за уз врат, обе ћа ли да ће зва нич ни по зив па-жљи во раз мо три ти и пре до чи ти му усло ве под ко ји ма Ру ска пра во слав-на цр ква мо же де ле ги ра ти сво је по сма тра че на кон цил у Ри му. По ред

24 Недуго потом услиједила је подршка и то са највише адресе у Риму. Наиме, у радио по ру ци 11. септембра 1962. године, папа Иван XXIII снажно се заложио за мир и инси стирао на доприносу Другог ватиканског сабора изградњи праведног и трајног мира у свијету.

25 Antoine Wenger, Vatikan II, Chronique de la première session, Editions du Centurion, Pa-ris, 1963., 213 – 217.

26 Француз др Ежен Тисеран, декан Кардиналског колегијума, истакнути научник на подручју оријенталистике, члан Француске академије наука, а такође и члан још де се-так националних академија наука. У јуну 1968. године забиљежена је његова посјета Југославенској академији знаности и умјетности у Загребу.

27 Giancarlo Zizola, Utopija ..., 145.


сла ња слу жбе ног по зи ва за тра жи ли су га ран ци ју да уче шће њихо вих пред став ни ка не им пли ци ра при зна ње па пи ног при ма та и да се кон цил не ће пре тво ри ти у ан ти ко му ни стич ки фо рум28. Ви ле брандс је ува жио њихо ве за хтје ве уз обе ћа ње да ру ски по сма тра чи не ће би ти до ве де ни у не ла год ну си ту а ци ју, али да се са бор ским оци ма не ће мо ћи огра ни ча ва-ти сло бо да ди ску си је о ми ру, вјер ским сло бо да ма и сл.

По по врат ку мон си њ о ра Ви ле бранд са у Рим ства ри око ру ских по сма тра ча су би ле мно го ја сни је, па је сто га се кре тар Се кре та ри ја та за је дин ство хри шћа на, кар ди нал Аву гу стин Беа 4. ок то бра 1962. го ди не по слао те ле грам ше фу Одје ље ња за спољ не од но се Ру ске пра во слав не цр кве ар хи е пи ско пу Ни ко ди му, у ко ме га оба вје шта ва да је упу ћен слу-жбе ни по зив па три јар ху Алек си ју да по ша ље два или три по сма тра ча на Дру ги ва ти кан ски са бор. Ко нач ну ри јеч о сла њу по сма тра ча дао је Ру ски си нод под пред сје да ва њ ем па три јар ха Алек си ја на са стан ку одр-жа ном 10. ок то бра 1962. го ди не. По сли је ис црп ног из вје шта ја, што га је под нио ар хи е пи скоп Ни ко дим о сво јим ди пло мат ским ак тив но сти ма и до го во ри ма с ви со ким зва нич ни ци ма Све те Сто ли це, до не се на је од-лу ка о сла њу дво ји це по сма тра ча про то је ре ја Ви та ли ја Бо ро во ја и ар-хи ман дри та Вла ди ми ра Ко тља ро ва. Њихо ва основ на оба ве за би ла је да ша љу сед мич не из вје шта је о ра ду са бо ра пот кри је пље не од го ва ра ју ћом до ку мен та ци јом и да у гра ни ца ма кон цил ског ста ту та за по сма тра че из-ло же, пре ма по тре би, пред ком пе тент ним ор га ни ма Ри мо ка то лич ке цр-кве пре ци зне ста во ве Мо сков ске па три јар ши је.

Ца ри град ски па три јарх је на сво је ве ли ко из не на ђе ње, на ве че 10. ок то бра 1962. го ди не, са знао из сред ста ва јав ног ин фор ми са ња о од лу-ци Ру ске пра во слав не цр кве да по ша ње сво је по сма тра че у Рим. Био је то ве ли ки уда рац за ста рог па три јар ха. Мо сков ски па три јарх Алек сиј I је сво је пре го во ре др жао у тај но сти и о њима ни је оба вје шта вао Ати на-го ру, мо жда с на мје ром да на гла си ауто ке фал ност пра во слав них цр ка ва, а мо жда и за то да осла би по ло жај еку мен ског па три јар ха у Ца ри гра ду, ко ме пре да ње при да је по ча сно пр вен ство ме ђу пра во слав ним па три јар-си ма29.

Овај нас слу чај упу ћу је на прет по став ку да је, по ред њего ве по ли-тич ке по за ди не очи глед но, по сто ја ло и ла тент но ри вал ство два во де ћа пра во слав на цен тра, од ко јих су на стра ни Ца ри гра да би ли тра ди ци ја и по част, а на стра ни Мо скве ре ал на сна га, ути цај и моћ. У овом сми слу ин те ре сант но је на ве сти ре а го ва ње Грч ке пра во слав не цр кве, ко ја ба ца до дат но сви је тло на цио слу чај. Као што је већ ра ни је по ме ну то, због ко ле бљи вог ста ва Мо скве Грч ка пра во слав на цр ква је од лу чи ла да не 28 Antoine Wenger, н.д. 225 – 227. 29 Giancarlo Zizola, Utopija, n.d. 146.


ша ље сво је по сма тра че у Рим. Про мје ну ста ва Ру ске пра во слав не цр кве у по сље дњ ем тре нут ку, а да се о то ме ни је кон сул то ва ла са оста лим пра-во слав ним ауто ке фал ним цр ква ма, Атин ска ар хи е пи ско пи ја је оцје ни ла као не ло ја лан по тез ко ји пред ста вља уда рац пра во слав ном је дин ству, уз на по ме ну да је ова ква од лу ка Мо сков ског па три јар ха та ин спи ри са на по ли тич ким а не вјер ским мо ти ви ма, и да је она као та ква по сље ди ца по ли тич ке ин тер вен ци је због ус по ста вља ња кон так та из ме ђу Ва ти ка на и со вјет ске вла сти30.

По сли је све га па три јар ху Ати на го ри I пре о ста ло је да 11. ок то бра 1962. го ди не на кон фе рен ци ји за штам пу из да са оп ште ње у ко ме је на-вео све пред у зе те ко ра ке на кон по зи ва ко ји је, упра во, пре ко њега упу ћен пра во слав ним цр ква ма. Он је том при ли ком по дроб но на вео сво је кон-так те с Мо сков ском па три јар ши јом и отво ре но из нио њено ко ле бљи во др жа ње и не прин ци пи је лан став. При хва та ње ва ти кан ске ди пло ма ти је да уђе у тај не пре го во ре са Мо сквом иза ле ђа Ца ри гра да, про у зро ко-ва ло је на пе тост и тен зи је у тро у глу Рим – Ца ри град – Мо сква. Па три-јарх Ати на го ра I је на кра ју иза шао као нај ве ћи гу бит ник, али њего во до сто јан ство и ис кре ни еку мен ски дух пре шли су пре ко све га што се де си ло, не упу тив ши ни ка кву за мјер ку на по на ша ње Ва ти ка на. Је дан од њего вих бли ских са рад ни ка Ја ко вос, ипак се освр нуо на ди пло мат ске по те зе Све те сто ли це и при том из ра зио жа ље ње због њених се па рат них по зи ва оста лим пра во слав ним цр ква ма ко ји су по ври је ди ли је дин ство пра во сла вља, уз твр дњу да је еку мен ска па три јар ши ја од по чет ка на сто-ја ла да Ру ска пра во слав на цр ква као и оста ле по мје сне пра во слав не цр-кве де ле ги ра сво је по сма тра че на кон цил за оп ште до бро пра во сла вља и цје ло куп ног хри шћан ства31.

Ме ђу тим, ста во ве па пе Ива на XXIII ни ко ни је до во дио у пи та ње. Ни јед ним сво јим ис ту пом ни је ни ко га ири ти рао, на про тив, у кон ти ну и-те ту се за ла гао за мир, љу бав и прав ду без об зи ра на по ли тич ка опре дје-ље ња или би ло ко је дру ге раз ли ке. Као од го вор на го рена ве де ни чла нак у Вје сни ку Мо сков ске па три јар ши је, па па је у свом го во ру о са бор ским ци ље ви ма, ко ји је пре нио La Croix, ис та као као нај ва жни је – за по чи њ а-ње ди ја ло га цр кве са са вре ме ним сви је том, уну тра шњу ре фор му цр кве-них струк ту ра и еку мен ско збли жа ва ње свих хри шћа на32.

Са ко ли ко је опре за и ре зер ви Ру ска пра во слав на цр ква при сту пи-ла сла њу сво јих по сма тра ча у Рим го во ри нам чи њ е ни ца да су Бо ро вој и Ко тља ров на пу сти ли Мо скву тек на кон ина у гу рал ног го во ра па пе Ива-на XXIII. Да је у њего вом из ла га њу при ми је ће но би ло шта не при хва-30 Antoine Wenger, н.д. 242 – 244.31 Исто, 239 – 241.32 La Croix, 29. VIII 1961.; Уп. Vjekoslav Cvrlje, Vatikan u suvremenom svijetu, 67.


тљи во за Мо скву, ме ђу по сма тра чи ма на кон ци лу се си гур но ка сни је не би на шла по ме ну та дво ји ца ру ских пред став ни ка. Упра во је из тих так-тич ких раз ло га те ле грам о до ла ску по сма тра ча из Мо скве за ка снио. Се-кре та ри јат за је дин ство хри шћа на је 12. ок то бра 1962. го ди не по твр дио јед ним ко ми ни ке ом при су ство дво ји це ру ских по сма тра ча, по зи ва ју ћи се на те ле грам Мо сков ске па три јар ши је ко ји је при сти гао дан ра ни је. Бо ро вој и Ко тља ров су уз ве ли ку па жњу јав но сти сти гли по сли је под не истог да на, од но сно, дан на кон по чет ка кон ци ла и већ 13. ок то бра ују-тро при су ство ва ли пр вој са бор ској сјед ни ци, да би на ве че би ли по зва ни у ауди јен ци ју код па пе Ива на XXIII.

Пр вом за си је да њу Дру гог ва ти кан ског са бо ра по ред дво ји це Ру са при су ство ва ло је још око че тр де се так по сма тра ча из дру гих хри шћан-ских цр ка ва и за јед ни ца, као и зна тан број пред став ни ка ори јен тал них цр ка ва. У бли зи ни глав ног ол та ра сје дје ли су по сма тра чи Ан гли кан ске цр кве, Свјет ске лу те ран ске фе де ра ци је, Еван ге ли стич ке цр кве Њемач-ке, Ста ро ко а то лич ке цр кве, Свјет ског са вје та ме то ди ста, Ре фор ма тор-ске цр кве Фран цу ске, Еку мен ског са вје та цр ка ва, Свјет ског са ве за пре-зби те ри ја на ца, те пред став ни ци ста рих ори јен тал них цр ка ва: Коптске, Јер мен ске, Ор то док сне цр кве Ети о пи је и др.

Па па Иван XXIII, од ко га је по те кла иде ја да се на кон ци лу на ђу и пред став ни ци не ка то лич ких цр ка ва и за јед ни ца, мо гао је би ти за до-во љан њихо вим од зи вом у то ли ком бро ју. Његов брат ски тон оп хо ђе-ња пре ма њима по стао је мје ри ло. О њего вом од но су го во ри и рје чи ти гест ка да се на ауди јен ци ји упри ли че ној за по сма тра че ни је по пео на свој трон, не го је за у зео мје сто ме ђу њима. Те ве че ри па па је ево ци-рао успо ме не на су сре те са хри шћа ни ма ши ром Бал ка на, ко је је упо-знао то ком сво је ду го го ди шње ди пло мат ске слу жбе. Су сре те са њима је ока рак те ри сао на се би свој ствен на чин: „Ни смо ду го пре го ва ра ли не го смо раз го ва ра ли, ни смо рас пра вља ли не го смо по ка за ли уза јам ну на-кло ност“33.

Та кви су раз го во ри до при но си ли опле ме њ и ва њу њего вог еку мен-ског сен зи би ли те та и осна жи ва ли вје ру у ис кре ни ди ја лог без пред ра-су да и не по вје ре ња. Као чо вјек му дре и про ми шље не ши ри не по гле да га јио је скло ност пре ма кри тич ком ми шље њу, буд но пра те ћи но ве то-ко ве, њихов раз вој и смје ро ве. Кри ти ка је за њега би ла бла го твор на а исти на све та и не дје љи ва. На јед ној сту диј ској сјед ни ци о про бле ми ма хри шћан ског Ис то ка, одр жа ној у Па лер му, не дво сми сле но је из ја вио да кри ви ца за рас кол ле жи са мо ди је лом на одво је ној бра ћи, „а ве ћим ди је-лом на на ма“ (ma in gran par te è no stra)34. 33 Christian Feldman, н.д. 157.34 Исто, 158.


На кон цил ским сјед ни ца ма кон цил ски оци, про же ти еку мен ским ду хом стро го су во ди ли ра чу на да сво јим из ја ва ма не би про во ци ра-ли при сут не пра во слав не по сма тра че по тен ци ра њ ем па пи ног при ма та а про те стан те евен ту ал ним ис ти ца њ ем зна ча ја тра ди ци је. У том по гле ду Иван XXIII је оба ве зао кар ди на ла Беу да упо зо ри са бор ске ди ску тан те на опре зно ко ри шће ње по је ди них фор му ла ци ја ко је би мо гле оста ви ти не га ти ван ути сак на пред став ни ке дру гих хри шћан ских цр ка ва и за јед-ни ца. За уз врат, они су мо гли да сло бод но из ра зе сво је ми шље ње и да у број ним су сре ти ма са ве ли ко до стој ни ци ма Ри мо ка то лич ке цр кве, ван кон цил ских сјед ни ца, из не су сво је ста во ве о ра зним пи та њ и ма.

Про бле ми ма еку ме ни зма су по све ће на три са бор ска на цр та: „На црт 1. Ut om nes unum sint“ – од но си се на про на ла же ње пу те-ва и мо де ла са ра дње и збли жа ва ња са ори јен тал ним цр ква ма;„На црт о ка то лич ком еку ме ни зму“ – на ко ме је ра дио Се кре та-2. ри јат за хри шћан ско је дин ство;„На црт о Цр кви“ – у по гла вљу XI.3.

То ком рас пра ве из гла са на је ре зо лу ци ја да се ова три на цр та (she-me) об је ди не у је дан до ку мент о ко ме би се рас пра вља ло на сље де ћим са бор ским за си је да њ и ма. На до но ше ње ре зо лу ци је пре суд но је ути ца ло за ла га ње кар ди на ла Ав гу сти на Бее и њего вих са рад ни ка из Се кре та ри-ја та за је дин ство хри шћа на35.

За успје шност ди ја ло га са пра во слав ни ма по ста вљао се про блем ко ле ги јал ног упра вља ња цр квом. На кон ци лу је би ло по треб но ус по-ста ви ти коп чу са том древ ном тра ди ци јом и по ка за ти да је Ри мо ка то-лич ка цр ква ни је де фи ни тив но од ба ци ла36. Кар ди нал Беа оспо ра вао је те зе твр до ли ни ја шких тра ди ци о на ли ста ко ји ни је су же ље ли да тра га ју за до дир ним тач ка ма са дру гим хри шћан ским цр ква ма. Ме ђу њима су се на ро чи то ис ти ца ли кар ди на ли Ру фи ни и Ота ви ја ни, ко ји су се жу стро опи ра ли еку мен ским тен ден ци ја ма. За њих је пап ски при мат пред ста-вљао ствар по се би, ван окви ра оп штег епи ско па та. Ре фор ми сти на че лу са Бе ом тра жи ли су да се про блем пап ског при ма та у окви ру би скуп ског ко ле ги ја ли те та уне се у до ку мент о цр кви. Беа је исто вре ме но из ра зио жа ље ње што до ку мент не од го ва ра ин тен ци ја ма са бо ра ка ко их је ди фи-ни сао па па Иван XXIII37. Па па је мо рао ин тер ве ни са ти да би ре ва ло ри-зо вао на че ло о ко ле ги јал ном упра вља њу Цр квом. Ре ста у ра ци ја тог дав-35 Antoine Wenger, н.д. 264.36 Послије Првог ватиканског концила и изношења догме о папској непогрјешивости,

исто чна православна теологија, истичући везаност и вјерност православља одлукама првих седам сабора опште хришћанске цркве, православну цркву је називала црквом седам првих сабора, истичући своју саборност да би опонирала монархистичкој цр-кви папског Рима.

37 Вјекослав Цврље, н.д. 72.


но на пу ште ног на че ла уну тар Ри мо ка то лич ке цр кве от кло ни ла је још јед ну круп ну пре пре ку на пу ту је дин ства хри шћан ских цр ка ва38.

Уче шће по сма тра ча пра во слав них цр ка ва на Дру гом ва ти кан ском са бо ру под стак ну то је одр жа ва њ ем Дру ге све пра во слав не кон фе рен ци је на Ро до су 26 – 29. сеп тем бра 1963. го ди не, на ко јој је од лу че но да се уђе у ди ја лог са Ри мо ка то лич ком цр квом на те ме љу јед на ко сти, те да сва ка ауто ке фал на пра во слав на цр ква мо же пре ма свом опре дје ље њу по сла ти по сма тра че на Дру ги ва ти кан ски кон цил, што су мно ге од њих и учи ни-ле39. Срп ска пра во слав на цр ква је по сла ла сво је по сма тра че 1965. го ди не, а њен ре зер ви сан став и на гла ше на опре зност пре ма ин тен ци ја ма Дру-гог ва ти кан ског кон ци ла у мно го ме су би ли де тер ми ни са ни иде о ло шким сте ре о ти пи ма ју го сло вен ског ре жи ма40. На фо ну еку мен ских на сто ја ња у Цр ној Го ри тих го ди на је до ла зи ло до че шћих су сре та пред став ни ка ка то лич ке и пра во слав не цр кве. Та да шњи бар ски над би скуп Алек сан-дар То кић, ко ји је по ред апо стол ског ад ми ни стра то ра Ко тор ске би ску пи-је дон Гра ци је Ива но ви ћа при су ство вао кон цил ским за си је да њ и ма као члан ри мо ка то лич ког епи ско па та Ју го сла ви је, ми слио је, осла њ а ју ћи се на тра ди ци ју, да ће пра во слав на цр ква при је оста лих хри шћан ских за јед-ни ца при хва ти ти иде ју о је дин ству цр ка ва. Ме ђу тим, ми тро по лит Да ни ло Дај ко вић је ова ква по и ма ња и оче ки ва ња сма трао не ре ал ним41. Та да шњи ју го сло вен ски др жав ни ор га ни су су мњ и ча во гле да ли на еку мен ске те-жње ри мо ка то лич ких ве ли ко до стој ни ка. Та кво ста но ви ште про ис ти ца ло је из пред ра су де о Ри мо ка то лич кој цр кви као „не до вољ но па три от ској за јед ни ци“ са цен тром у дру гој др жа ви, али и због пре на гла ше ног стра-хо ва ња да би ин тен ци је Дру гог ва ти кан ског кон ци ла мо гле да на шко де ус по ста вље ној ин тер кон фе си о нал ној урав ни лов ки. Иде о ло ги зи ра не ју-го сло вен ске вла сти ни је су до пу шта ле да се без њихо ве кон тро ле од ви-јају ме ђу вјер ски дис курс и ко ег зи стен ци ја, што је ина че пред ста вља ло нај чвр шћи га рант ин тер кон фе си о нал не хар мо ни је и ми ра.42

Иван XXIII је де фи ни тив но отво рио вра та еку ме ни зму у Ва ти-ка ну, по ка зу ју ћи спрем ност на са ра дњу с при пад ни ци ма оста лих хри-

38 Исто, 72. Папски примат се односи на врховну власт хијерахијско-пирамидалне организације

Римокатоличке цркве. Иван XXIII је погодио у саму срж такве структуре, настојећи да ту пирамиду моћи преокрене и цркву усмјери од феудално-монархијског и хије ра-хијски устројеног тијела у заједницу локалних цркава, као и да оживи старо начело бискупског колегијалитета у управљању црквом.

39 Dr. Niko Ikić, Ekumenske studije i dokumenti,..., 137.40 Звездан Фолић, Папа Јован XXIII ..., Монитор 28. април 2006. 41 Исто.42 Звездан Фолић, Држава и вјерске заједнице у Црној Гори 1945-1965, Подгорица

2007., 465.


шћан ских цр ка ва као и са свим љу ди ма до бре во ље. Та но ва ори јен та ци-ја Ри мо ка то лич ке цр кве ко ју је папа Иван по кре нуо in ca pi te et in mem-bris ни је оста ла не за па же на. На про тив, она је оста ви ла сна жан ути сак код дру гих. У при ло гу овој твр дњи ва ља из ни је ти ми шље ње из јед ног фран цу ског про те стант ског ча со пи са гдје се ка же: „ка ко је Иван XXIII пр ви па па ко ји је уисти ну чуо оно што је ре фор ма ци ја же ље ла ре ћи“43.

Ри мо ка то лич ка цр ква се с Ива ном XXIII не по врат но оба ве за ла да иде еку мен ским пу тем Дру гог ва ти кан ског кон ци ла. По зи вом пред став-ни ци ма дру гих хри шћан ских цр ка ва и за јед ни ца да при су ству ју са бо ру и из ра зе сво је ста во ве до при нио је збли жа ва њу и ве ћем ра зу ми је ва њу хри шћа на раз ли чи тих кон фе си ја, ко ји ће у бу дућ но сти да ти бо га ту же-тву. Ива нов ag gi or na men to (оса вре ме њ а ва ње, при ла го ђа ва ње, по да на-шњ е ње цр кве) под ра зу ми је вао је еку ме ни зам као ор ган ски дио жи ве и дје лу ју ће Цр кве ко ја не раз два ја не го по ве зу је у све то је дин ство Хри-сто ве мо ли тве „Ut unum sint!“ (Да сви бу ду јед но!). Његов еку ме ни зам ни је се сво дио са мо на хри шћан ско збли жа ва ње, већ је об у хва тио ши ро-ке хо ри зон те оп штег раз во ја чо вје чан ства.

43 Christian Feldman, н.д. 158.


YU ISSN 0021-2652

Ненад ПЕРОШЕВИЋ*

ПРИВРЕДНИ КРИМИНАЛ У ЦРНОЈ ГОРИ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА НИКШИЋ (1945-1955)

У пе ри о ду од 1945. до 1955. Цр на Го ра и Ник шић ни је су би ли по-зна ти по те шким кри вич ним дје ли ма (уби ства, си ло ва ња, те шка раз бој-ни штва). Али, јед на дру га вр ста кри ми на ла (при вред ног) је у при лич ној мје ри узе ла ма ха. С об зи ром на то да је Цр на Го ра, а по себ но Ник шић, у овом пе ри о ду би ла ве ли ко гра ди ли ште, да је ра стао број но во и згра ђе-них при вред них обје ка та, пред у зе ћа, за нат ских и уго сти тељ ских рад њи у ко ји ма се стал но тра жи ла рад на сна га, он да је ра зу мљи во да су те по-ја ве до би ле на за ма ху.

Још док је рат тра јао на род на власт је спро во ди ла енер гич ну ак-ци ју су зби ја ња шпе ку ла ци је. Су зби ја ни су ра зни ви до ви швер ца, при-кри ва ња пра вог ста ња по сло ва ња, зло у по тре ба, не за ко ни тог по ве ћа ња ци је на итд. О ре зул та ти ма и на чи ни ма бор бе вла сти про тив ових не за-ко ни тих рад њи са зна ва ло се углав ном пре ко ,,По бје де.“ С об зи ром на то да је рат тек био про шао, а на род на власт же ље ла да се учвр сти и до ка же сво ју пра вич ност, као и да у усло ви ма све оп штег си ро ма штва са чу ва на род ну имо ви ну од мо гу ћих зло у по тре ба, рев но сно су про га-ња ни по чи ни о ци ових дје ла.

,,Про не вје ра у слу жбе ној ду жно сти и на по вјер љи вим по сло ви ма го ни ће се до ис тра ге као је дан од об ли ка не при ја тељ ског ру ше ња на ше но ве др жа ве. Ни је ва жна ко ли чи на укра де не или про не вје ре не на род-не имо ви не, за нас је ва жна са ма та не ча сна чи ње ни ца да се не ко усу ди пот кра да ти или у пра вом сми слу пљач ка ти до бра сво га на ро да.“ Да ово ни је би ла са мо пра зна при јет ња од стра не вла сти по ка зао је и слу чај дра-кон ског ка жња ва ња три осо бе у Ник ши ћу за дје ло зло у по тре бе на слу-жбе ној ду жно сти и ута је. Од тро је оп ту же них, јед на осо ба (ге о ме тар и над зор ник по сло ва на по прав ци пу та Ник шић-Да ни лов град) осу ђе на је


* Аутор је асистент на Филозофском факултету у Подгорици.


на смрт ну ка зну стри је ља њем, кон фи ска ци ју ње ног ди је ла имо ви не и на-док на ду по чи ње не ште те др жа ви. Ова кву пре су ду осуђени до био је због сље де ћих до ка за них пре кр ша ја: у ок то бру и но вем бру 1945. са ста вљао је ли сте за ис пла ту рад нич ких над ни ца и упи си вао рад ни ке ко ји ни је су ра ди ли да су до шли на по сао, и при сва јао на зна че ни но вац; фал си фи-ко вао пот пис у ци љу при сва ја ња над ни ца и уни шта вао ис прав не ли сте за мје њу ју ћи их но вим. Ни је пре ци зно утвр ђе на ври јед ност из вр ше них про не вје ра, али је утвр ђе но да је у јед ном слу ча ју при сво јио 783 ди на ра! Ње гов са у че сник у овом по слу (до ка за но осам упи са них ла жних над ни-ца) до био је три мје се ца при нуд ног ра да без ли ша ва ња сло бо де. Тре ћа осо ба, ко ја ни је има ла до ди ра са прет ход ним слу ча јем, ка жње на је са 16 го ди на за тво ра, при нуд ним ра дом, 10 го ди на гу бит ка гра ђан ских и по ли-тич ких пра ва и кон фи ска ци јом соп стве ног ди је ла имо ви не, за утвр ђе ну про не вје ру од 1.000.076 ди на ра. Пре су да Спе ци јал ног ви је ћа Вр хов ног су да Цр не Го ре од стра не при сут не ма се ис пра ће на је са јед но ду шним одо бра ва њем.1 Не дје љу да на ра ни је, у Ник ши ћу су ка жње не три осо-бе (ка фе џи је и тр гов ци) због не до зво ље них шпе ку ла ци ја: јед на осо ба са го ди ном за тво ра, од у зи ма њем пра ва да др жи ка фа ну и пље нид бом ро бе због про да ва ња пи ћа и хра не из над утвр ђе них ци је на; дру га осо ба је ка-жње на са шест мје се ци при нуд ног ра да и шест мје се ци за тва ра ња рад ње због про да ва ња па пир на тих ке са по не до зво ље ној ци је ни; тре ћа осо ба је ка жње на са 17.000 ди на ра у го то ву и пље нид бом ро бе, због ку по ви не и про да је ек се ра из над ци је не, уз не при ја вљи ва ње из вје сне ро бе. Слич на су ђе ња су се ско ро исто вре ме но оба ви ла и на Це ти њу.2

И по ред мје ра ко је је власт пред у зи ма ла на су зби ја њу не до зво ље-них ак тив но сти у при вре ди при чи ње на ште та вре ме ном је ра сла. Ште та ко ју је при вре да Ју го сла ви је пре тр пје ла 1951. утвр ђе на кроз кри вич ни по сту пак из но си 347.918.900 ди на ра. Не са мо да се ни је при мје ћи ва ла тен ден ци ја сма њи ва ња бро ја кри вич них дје ла, већ су она у од но су на 1950. зна чај но по ра сла а ти ме и при чи ње на ма те ри јал на ште та. Ма те-ри јал на ште та про у зро ко ва на кри ми на лом у при вре ди 1950. из но си ла је 199.775.495 ди на ра, што зна чи да се уве ћа ла у 1951. за при бли жно 150 ми ли о на. Ина че, са мо утвр ђи ва ње оште ће ња у кри вич ном по ступ ку би ло је при лич но ком пли ко ва но, па се че сто ни је ни до би јао ствар ни из нос при чи ње не ште те. Оште ће ња су обич но би ла ве ћа од при ка за них про цје на у кри вич ном по ступ ку, што се по себ но од но си ло на оште ће ња иза зва на ра зним уде си ма, су да ром и слич но. Та ко ђе, ни је су би ли ри јет-1 Иако се из прегледане судске архивске грађе у Никшићу не може испитати овај судски

процес, из свједочанстава људи који су пратили тај случај сазнаје се да су казне свима смањене, а самим тим ни смртна казна није извршена.

2 Побједа, бр. 6, 10. II 1946.

243

ки ни слу ча је ви да се оште ће ње на кон су ђе ња по ка же мно го ве ће не го што је у то ку кри вич ног по ступ ка би ло по зна то. На при мјер, по сло во ђа јед не про дав ни це СРЗ био је ту жен због про не вје ре 63.000 ди на ра ко-ли ко су ре ви зи о ни ор га ни би ли утвр ди ли и због че га га је суд осу дио. Ме ђу тим, по сли је су ђе ња, ка да су за дру га ри бо ље про вје ри ли по сло ва-ње осу ђе ног по сло во ђе, би ло је утвр ђе но да је по сло во ђа про не вје рио по ред оне су ме за ко ју је осу ђен још 95.250 ди на ра.3

На зна че ни утвр ђе ни из но си оште ће ња ко је је про у зро ко вао кри-ми нал у при вре ди у то ку 1951. по ре пу бли ка ма ова ко су се кре тали:4

РЕ ПУ БЛИ КА ИЗ НОС У ДИ НА РИ МА Ср би ја 132.688.260 Хр ват ска 103.874.309 Сло ве ни ја 29.360.399 Бо сна и Хер це го ви на 68.067.073 Ма ке до ни ја 9.148.449 Цр на Го ра 3.940.439

По сек то ри ма при чи ње на ште та на род ној при вре ди би ла је ова ко рас по ре ђе на: оп шта на род на имо ви на – 234.360.958 ди на ра, за дру жна имо ви на – 104.711.768 ди на ра и имо ви на дру штве них ор га ни за ци ја – 8.846.173 ди на ра. Оп шта дру штве на имо ви на као нај ра зви је ни ји сек тор пре тр пје ла је и нај ви ше ште те, али је ви дљи во и ви со ко оште ће ње за-дру жне имо ви не, ко ја је би ла у по чет ном ста ди ју му раз во ја. По ре пу-бли ка ма из нос ште те на оп ште на род ној имо ви ни био је сље де ћи:5

РЕ ПУ БЛИ КА 1950. и ште та у ди на ри ма

1951. и ште та у ди на ри ма

Ср би ја 62.790.975 87.481.666Хр ват ска 37.753.830 61.531.213Сло ве ни ја 15.082.436 21.183.969Бо сна и Хер це го ви на 20.975.683 53.556.484Ма ке до ни ја 4.931.952 2.075.402Цр на Го ра 5.038.414 3.534.584

3 Државни архив Црне Горе (ДАЦГ) ОСОАГП (Одјељење за сређивање и обраду архивске грађе Подгорица), фонд. ЦК КПЦГ, фасц. 94, ЦККПЈ – ЦККПЦГ, Криминал у привреди, 18. III 1952, док. бр. 537/2.

4 Исто.5 Исто.

Привредни криминал у Црној Гори са посебним ...


Уку пан утвр ђе ни из нос оште ће ња за дру жне имо ви не про у зро ко-ван кри ми на лом у при вре ди био је сље де ћи:6

РЕ ПУ БЛИ КА 1950. и ште та у ди на ри ма

1951. и ште та у ди на ри ма

Ср би ја 22.673.858 41.915.256Хр ват ска 13.950.559 39.216.945Сло ве ни ја 1.726.885 7.050.766Бо сна и Хер це го ви на 6.782.361 14.112.382Ма ке до ни ја 1.377.972 2.075.402Цр на Го ра 670.747 341.017

Ана ли за, ко ја се у пот пу но сти не би мо гла на зва ти пре ци зном, јер се у 1951. ви си на утвр ђе не ште те ни је мо гла утвр ди ти у 147 слу ча је ва,7 по ка за ла је да су нај ви ше кри вич них дје ла про тив на род не имо ви не у сва три сек то ра из вр ши ле осо бе упра во за по сле не у при вре ди. У 1951. би ло је оп ту же но 1.498 ру ко во де ћих слу жбе ни ка (1950. – 1.426), 1.206 бла гај-ни ка и ма га ци о не ра (1950. – 2.094), 4.102 дру гих слу жбе ни ка (1950. – 3.889), 7.501 рад ни ка из пред у зе ћа (1950. – 5.848) и 10.251 (1950. – 6.437) осо ба из ван пред у зе ћа. Ако се упо ре ди број осо ба пре да тих су ду 1951. са бро јем осо ба пре да тих су ду 1950. та ко ђе се уоча ва тен ден ци ја по ве-ћа ња.8 Те шко ће у от кри ва њу и го ње њу ових кри вич них дје ла би ле су до-дат но оте жа не чи ње ни цом да је књи го вод стве на слу жба у пред у зе ћи ма и за дру га ма би ла у та ко ло шем ста њу да је вр ло те шко би ло и струч ном ка-дру утвр ди ти ствар но ста ње. На те ре ну се осје ћао не до ста так струч них књи го во ђа и фи на сиј ског ка дра ко ји би мо гао по мо ћи суд ским ор га ни ма у от кри ва њу зло у по тре ба у при вре ди. Због то га се ве о ма че сто де ша ва ло да се на ла зи ви ше ре ви зи ја не сла жу о ви си ни при чи ње не ште те. Ме ђу кри вич ним дје ли ма про тив дру штве не имо ви не у 1951. био је при ли чан број кри вич них дје ла про тив се љач ких рад них за дру га.9

У пр вом тро мје сјеч ју 1952. од укуп но 453 кри вич на дје ла у Цр ној Го ри, по чи ње но је 76 кри вич них дје ла про тив на род не при вре де и 165 кри вич них дје ла про тив дру штве не и при ват не имо ви не. Од 165 кри вич-них дје ла про тив дру штве не и при ват не имо ви не би ло је 103 кра ђе, 24 те-6 Исто.7 ДАЦГ. ОСОАГП, ф. ЦК КПЦГ, фасц. 96/1, 96/2, Кривична дјела против народне

привреде и друштвене имовине.8 ДАЦГ. ОСОАГП, ф. ЦК КПЦГ, фасц. 94, ЦК КПЈ – ЦК КПЦГ, Криминал у привреди,

18. III 1952, док. бр. 537/2.9 ДАЦГ. ОСОАГП, ф. ЦК КПЦГ, фасц. 96/1, 96/2, Кривична дјела против народне

привреде и друштвене имовине.

245

шке кра ђе, 22 ута је, 11 пре ва ра и пет оста лих кри вич них дје ла. Др жав ни сек тор је пре тр пио ште ту од 3.096.571 ди на ра, за дру жни сек тор 3.796.934 ди на ра и при ват ни сек тор 841.486 ди на ра.10 Од укуп но 1.640 по чи ње них кри вич них дје ла у Цр ној Го ри у 1953. про тив на род не при вре де по чи ње-но је 329 кри вич них дје ла, а у 1954. од укуп но 1.471 по чи ње но кри вич но дје ло, про тив на род не при вре де би ло је по чи ње но 262 кри вич на дје ла.11

Са ста но ви шта по чи ње них кри вич них дје ла из обла сти при вред-ног кри ми на ла Ник шић је по себ но за ни мљив. Као ве ли ко гра ди ли ште, на ро чи то на кон по чет ка из град ње Же ље за ре 1951, за по шља ва се ве ли ки број рад не сна ге, отва ра ју се мно ге тр го вач ке и дру ге услу жне рад ње, а с об зи ром на то да је био нај ве ћи срез по по вр ши ни у Цр ној Го ри (и Ју го сла ви ји) у ње му је био осно ван ве ћи број се љач ких рад них за дру га. Ве ли ка гра ди ли шта и стал на по тра жња за рад ном сна гом усло ви ла су ве ли ки при лив ста нов ни штва у по тра зи за по слом. Све то је учи ни ло да се у Ник ши ћу де си ве ћи број слу ча је ва при вред ног кри ми на ла.

Већ у пе ри о ду 1953. и 1954. при вред ни кри ми нал у Ник ши ћу је не са мо ра стао већ је по стао и озби љан про блем. До та да от кри ве ни слу ча је ви при вред ног кри ми на ла ни је су ефи ка сно су зби ја ни, за шта су кри ви цу под јед на ко сно си ли над ле жни ор га ни ту жи ла штва, су до ва и уну тра шњих по сло ва. Њи хо ва ин тер вен ци ја је углав ном би ла спо ра и не е фи ка сна, а исти та кав од нос и не до вољ но во ђе ње ра чу на о том про-бле му би ло је и од стра не рад нич ких са вје та и управ ног од бо ра. О ра-ши ре но сти ове по ја ве нај бо ље је по ка зи ва ла си ту а ци ја у Оп штем гра ђе-вин ском пред у зе ћу ,,Цр на Го ра“ – Ник шић, ко је је у том тре нут ку би ло нај за по сле ни је пред у зе ће у Ник ши ћу (осно ва но фе бру а ра 1949).12

1. Рад ник ОГП ,,Цр на Го ра“ из Ник ши ћа (бив ши на ба вљач) ко ји је у из вје шта ју на зван ,,дру штве на ште то чи на“, при чи нио је овом пред-у зе ћу ште ту у из но су од 13.484.570 ди на ра зло у по тре бља ва ју ћи ши ро ка овла шће ња да та од пред у зе ћа. Спор је ду го вре ме на во ђен код Окру-жног су да на Це ти њу. Иако је на вод но био осу ђен на 16 го ди на за тво ра у са мом пред у зе ћу то ни је су мо гли по твр ди ти због не ма ња по врат не ин фор ма ци је.

2. Бла гај ни ку ре сто ра на број 4 у Ли ве ро ви ћи ма је при ли ком кон-тро ле по сло ва ња утвр ђен ма њак од 114.079 ди на ра. Умје сто ка зне, до-био је пре мје штај у ка дров ско одје ље ње.

10 Државни архив Црне Горе Цетиње (ДАЦГ), фонд. Предсједништво Владе НР Црне Горе, фасц. 1, несређена грађа.

11 Статистички годишњак НР Црне Горе 1955. (СГЦГ – 55), 206.12 Државни архив Црне Горе (ДАЦГ) Архивско одјељење Никшић (АОН), ф. Градски

народни одбор Никшић, кут. LXXXI, фасц. 7, Тридесет друга сједница Савјета за привреду НО града Никшића, 7. IX 1954, б. б. д, (несређена грађа).



3. Ше фу ре сто ра на у Озри ни ћи ма уста но вљен је ма њак од 114.619 ди на ра. Чим је от кри вен ма њак, окри вље ни је на пу стио до та да шњи по-сао и од мах се за по слио у пред у зе ћу ,,Елек тро сонд.“

4. Слу жбе ник ко мер ци јал ног сек то ра је због нео вла шће но скло-пље них уго во ра са пред у зе ћи ма у Са ра је ву и Бе о гра ду и нео прав да но по диг ну тих акон та ци ја оште тио пред у зе ће за 139.476 ди на ра. Слу жбе-ник је су спен до ван са по сла, по кре нут је кри вич ни по сту пак против ње га, а он се те ле гра мом обра тио Јо си пу Бро зу Ти ту у ко ме га је оба ви-је стио о ма лој пла ти и ,,не ли је пом по ступ ку пре ма ње му.“

5. Два рад ни ка (ру ко во ди о ци рад ног во за) су фал си фи ку ју ћи пот-пис инж. Мер ке ра за ра зни ма те ри јал оште ти ли пред у зе ће за 7.104.986 ди на ра. Уз то, њих дво ји ца су уни шти ли књи гу еви ден ци је о утро ше ном ма те ри ја лу и на па ли фи зич ки ко ми си ју ко ја је тај слу чај ис пи ти ва ла. И по ред све га на ста ви ли су са ра дом у овом пред у зе ћу (ОГП ,,Цр на Го ра“).

6. Два рад ни ка ОГП ,,Цр на Го ра“ су на по сло ви ма ни ско град ње оште ти ли пред у зе ће за 34.771 ди на ра (кра ђа два ком пре сор ска пи што ља).

7. Тех ни чар ХЕ ,,Гор ња Зе та“ је са сво јим дру гом, ко га је ла жно пред ста вио као се кре та ра ОНО Бо ге ти ћи, од ве зао не ко ли ко ка ми о на пи је ска из мај да на и ти ме оште тио пред у зе ће за 34.771 ди на ра.

8. Шо фер код За дру жног са ве за је ка ми о ном украо 10 м³ ка ме на ко ји је ис ко ри стио за град њу сво је ку ће. У из вје шта ју пред у зе ћа о овом слу ча ју сто ји: ,,нео вла шће но је од нио 10 м³“, а шо фер је и да ље остао у рад ном од но су.

9. При ват ни пре во зник је украо 13 м³ ка ме на од пред у зе ћа ОГП ,,Цр на Го ра“ и про дао га при ват ни ци ма, и док је тра ја ло ,,пре га ња ње по су до ви ма“ за по слио се код ГНО – Ре жиј ски од бор.

10. Слу жбе ник пред у зе ћа ОГП ,,Цр на Го ра“, ко ји је ка ми о ном нео-вла шће но оту ђио три то не пи је ска, вла сни штво пред у зе ћа, на кра ју је про-ми је нио мје сто за по сле ња и пре шао да ра ди у пред у зе ћу ,,Пр во бо рац.“

11. Два рад ни ка су при сва ја ју ћи гра ђу пред у зе ћа ОГП ,,Цр на Го-ра“ (2 м³) оште ти ла пред у зе ће за 10.000 ди на ра.

12. Оту ђу ју ћи ,,по стељ ну опре му“ два рад ни ка ОГП ,,Цр на Го ра“ су оште ти ла пред у зе ће за 25.253 ди на ра.

13. Не по зна та осо ба је кра ђом мен ге ла оште ти ла ОГП ,,Цр на Го-ра“ за 8.220 ди на ра.

14. Због кра ђе ала та и гра ђе два рад ни ка су оште ти ла ОГП ,,Цр на Го ра“ за 31.174 ди на ра.

15. Ма га ци о нер у ОГП ,,Цр на Го ра“ је на пра вио ште ту за 35.705 ди на ра и на ста вио да ра ди на истом мје сту, без по сље ди ца.

16. Не по зна та осо ба је оште ти ла ОГП ,,Цр на Го ра“ кра ђом имо-ви не у ври јед но сти од 26.250 ди на ра.

247

17. Гра ђе вин ски по сло во ђа ,,Пр во бор ца“ и елек три чар ОГП ,,Цр-на Го ра“ су нео вла шће но узи ма ли елек тро ма те ри јал и угра ђи ва ли га у јед ну про дав ни цу, оба вља ју ћи по сао у пре ко вре ме ном ра ду за свој ра-чун и без до зво ле пред у зе ћа. Осим то га, при чи ни ли су још ште те у из-но су од 7.865. Оба рад ни ка су оста ла на истим рад ним мје сти ма.

18. Бла гај ник гра ди ли шта је при сво јио 13.500 ди на ра од рад ни ка ко ји ма је пред у зе ће об у ста ви ло ис пла те на осно ву ад ми ни стра тив них за бра на. Уз про мје ну рад ног мје ста, бла гај ник је мо рао на док на ди ти ште ту без ика кве кри вич не од го вор но сти.

Осим ових пред ме та, би ло је ве о ма мно го слу ча је ва оту ђи ва ња по сте љи не, дру гог ма те ри ја ла и то ме слич но. Ве ли ки број кри вич них дје ла био је фор мал но окон чан али ни је су би ле из вр ше не пре су де.13

19. Бив ши бла гај ник гра ди ли шта (не из прет ход ног слу ча ја) оште тио је пред у зе ће за 233.704 ди на ра. Осу ђен је од Окру жног су да у Ти то гра ду на пет мје се ци за тво ра а пред у зе ће је у по гле ду имо вин ског прав ног за хтје ва упу ће но на гра ђан ску пар ни цу ко ју ни је по кре ну ло.

20. Бив ши рад ник ОГП ,,Цр на Го ра“ је осу ђен да пла ти 9.000 ди-на ра за три ко ма да укра де них ће ба ди. Пред у зе ће ни је тра жи ло из вр ше-ње пре су де, а ни је зна ло ни адре су ста но ва ња рад ни ка. Пре су да за ће бад до не се на је ве о ма бр зо, али ка да су би ли у пи та њу ми ли он ски из но си то је ишло ве о ма спо ро.

21. Због при чи ње не ште те рад ник пред у зе ћа је осу ђен на шест мје се ци за тво ра, а при чи ње на ште та је из но си ла 16.317 ди на ра. Пред у-зе ће ни је тра жи ло гра ђан ском ту жбом на док на ду ште те.

22. Због уни ште не ба ра ке у по жа ру два рад ни ка су осу ђе на да на-док на де ште ту од 503.482 ди на ра. Не зна се да ли је пред у зе ће по сла ло пред лог да се из вр ше ње спро ве де.

23. Рад ник-ма ши ни ста је осу ђен на дви је го ди не и шест мје се ци за тво ра и пла ћа ње од ште те од 182.630 ди на ра. Пред у зе ће је тра жи ло из вр ше ње али ни је ни шта на пла ће но.

24. За укра де них пет ки ло гра ма ка ла ја и при чи ње ну ште ту од 22.085 ди на ра два слу жбе ни ка су осу ђе на на по шест мје се ци за тво ра. На пла та ни је би ла из вр ше на.

25. Бив ши гра ђе вин ски по сло во ђа је за утвр ђе но кри вич но дје ло упи си ва ња име на на плат ним на ло зи ма не по сто је ћих осо ба и при сва ја-ња нов ца на тај на чин, оште тио пред у зе ће за 182.630 ди на ра. На пла та ни је из вр ше на, а по сло во ђа је осу ђен на го ди ну да на за тво ра.

26. Бив ши слу жбе ник пред у зе ћа осу ђен је од Сре ског су да на за-твор од јед не го ди не и на док на ду ште те у из но су од 127.701 ди на ра. На пла та ште те ни је из вр ше на.13 Исто.



27. Рад ник пред у зе ћа осу ђен је од стра не Сре ског су да да пла ти 16.936 ди на ра од ште те.

28. Бив ши слу жбе ник пред у зе ћа осу ђен је на пет мје се ци за тво ра и на док на ду ште те од 16.800 ди на ра.

29. Од стра не Сре ског су да два рад ни ка су осу ђе на да на док на де ште ту од 20.000 ди на ра. Од су да у Ко ла ши ну од би јен је пље нид бе ни за-хтјев због ве о ма ло шег имов ног ста ња оп ту же них.

30. Због фи на сиј ских про не вје ра осу ђен је од стра не Сре ског су да рад ник пред у зе ћа на ка зну за тво ра од јед не го ди не и на док на ду ште те од 53.047 ди на ра. На до кан да ни је из вр ше на.

31. Бив ши тех ни чар пред у зе ћа је од Сре ског су да осу ђен на за-твор ску ка зну од че ти ри мје се ца и на док на ду ште те од 13.908 ди на ра, због то га што је упи си вао рад не ча со ве рад ни ци ма ко ји ни је су ра ди ли а но вац узи мао за се бе. Пре су да ни је из вр ше на.

32. Због фал си фи ко ва ња ис пра ва од стра не рад ни ка пред у зе ћа Сре ски суд је истог осу дио на осам мје се ци за тво ра и на док на ду ште те од 70.035 ди на ра. По овој пре су ди пред у зе ће ни је тра жи ло из вр ше ње због ло шег имов ног ста ња окри вље ног.

33. Слич но прет ход ном слу ча ју Сре ски суд је осу дио рад ни ка због фал си фи ко ва ња до ку ме на та на шест мје се ци за тво ра и на док на ду ште те од 72.695 ди на ра За во ду за со ци јал но ста ра ње. Пред у зе ће ни је има ло ин фор ма ци ју о (не)из вр ше њу ове пре су де.

34. Слу жбе ни ку ко ме је уста но вљен ма њак од 120.040 ди на ра ни-је се мо гао одр жа ти суд ски по сту пак због хап ше ња по ИБ-у.

35. Ше фу ре сто ра на је уста но вљен ма њак у из но су од 219.151 ди на ра, али ка да је он по из вр ше ном ре ви зи о ном по ступ ку по ло жио цје-ло куп ни из нос на бла гај ни пред у зе ћа, пред у зе ће је за кљу чи ло да ни је оште ће но и је ди на ка зна би ла је от каз у слу жби.

Сви ови пре кр ша ји ко шта ли су ОГП ,,Цр на Го ра“ 23.013.711 ди-на ра, а ни је су ра чу на ти број ни дру ги сит ни и круп ни пре кр ша ји ко јих је би ло. Уз то, сум ња ло се да су мно ги пре кр ша ји оста ли нео т кри ве ни. ОГП ,,Цр на Го ра“ је од стра не мно гих упо сле них до жи вља ва но као ве-ли ко пред у зе ће са до ста па ра у ко ме се мо же ,,до ста кра сти а да се опет не по зна.“ Та ко ђе је би ло вр ло ма ло кон тро ле и још ма ње од го вор но сти и ка жња ва ња за већ до ка за на кри вич на дје ла.14

Иако је код ОГП ,,Цр на Го ра“ от кри ве но нај ви ше пре кр ша ја то не зна чи да су оста ла пред у зе ћа и ин сти ту ци је у Ник ши ћу оста ла иму на на ову по ја ву. Код бив шег ,,Огри јев ног пред у зе ћа“ је са мо у 1953. ,,не-ста ло“ од 10.000 м³ др ве та 3.133 м³. Бив ши ди рек тор и Управ ни од бор

14 Исто.

249

пред у зе ћа ни је су мо гли об ја сни ти овај ма њак про ци је њен од 3.500.000 ди на ра до 4.000.000 ди на ра, и ни ко због ово га пре кр ша ја ни је ни по зван на од го вор ност.

Град ски од бор Ник ши ћа је са мо по осно ву на пла те по ре за имао уста но вље ни ма њак од 398.000 ди на ра. У упра ви во до во да уста но вљен је ма њак од 27.000 ди на ра, ко ји је ство ри ла осо ба ко ја је при је то га оште-ти ла ОГП ,,Цр на Го ра“ за 13.500 ди на ра док је би ла та мо за по сле на.

По зо ри ште (осно ва но 1949) жи вје ло је од до та ци ја Град ског од-бо ра и из бу џе та гра да до би ло је шест ми ли о на ди на ра, а по тра жи ва но је још не ко ли ко ми ли о на. Спро ве де на фи нан сиј ска кон тро ла, вр ше на не ко ли ко пу та, по ка за ла је кра ње ха о тич но ста ње у по зо ри шту у ма-те ри јал но-фи на сиј ском по гле ду. Ни је се мо гло пре ци зно утвр ди ти гдје је за вр ша вао на ба вље ни ма те ри јал, ко га је узи мао и гдје је угра ђи ван, ко ли ки су мањ ко ви и ко је за шта био за ду жен. Вр ше на је на бав ка што-фо ва од по ви ше сто ти на ме та ра и ску по цје них пред ме та за гар де ро бу а да се ни је зна ло гдје су за вр ши ли. Из нос од про да тих ула зни ца (21.610 ди на ра) је дан рад ник за др жао је за се бе, док се еко ном у по зо ри шту ни-је мно го сје ки рао за све то, јер су, ипак, и он и сви оста ли за по сле ни у по зо ри шту ре дов но до би ја ли пла те.15

Слу чај Тр го вач ког пред у зе ћа био је та ко ђе ве о ма за ни мљив. Усљед ра зних кра ђа, про не вје ра и зло у по тре ба до не се не су мно го број не пре су-де од 1950, а да, опет, пред у зе ће ни је ни шта по осно ву то га на пла ти ло, а ни је се чак ни зна ло гдје се окри вље ни на ла зе. По пре су ди Сре ског су да од 7. II 1951. јед на осо ба је осу ђе на да пла ти из нос од 86.991 ди на ра. Осу ђе ни ни је пла тио ште ту ко ју је при чи нио као ди рек тор пред у зе ћа. Дру га осо ба (ру ко во ди лац Сре ског тр го вач ког пред у зе ћа) је пре су дом Сре ског су да од 14. II 1952. тре ба ло да пла ти 14.145 ди на ра због учи ње-не про не вје ре. До то га ни је до шло иако је би ло по зна то мје сто бо рав ка осу ђе ног. Ни про не вје ра у ка фа ни на Гра хо ву од 91.166 ди на ра, ко ју је пре су дом Сре ског су да у Ник ши ћу од 17. XI 1952. тре ба ло да пла ти јед на осо ба ни је из вр ше на. Шеф про дав ни це у Ми о љем По љу је по пре-су ди од 17. XII 1951. тре ба ло да пла ти због про не вје ре 30.704 ди на ра. Пре су да ни је из вр ше на. Ни пре су да Окру жног су да у Ти то гра ду од 31. I 1952. јед ној осо би из Це ти ња, ко ја је тре ба ло да пла ти на име про вал не кра ђе у тек стил ној про дав ни ци 34.976 ди на ра, ни је из вр ше на.

Ин те ре сан тан је слу чај јед ног при ват ног пред у зи ма ча ко ји је остао ду жан по је ди ним пред у зе ћи ма у Ник ши ћу пре ко 440.000 ди на ра и то: Пре храм бе ном – 216.664 ди на ра, Пи ла ни ,,Пр ви мај“ – 101.707 ди-15 Просјечна плата у позоришту у сезони 1952/53. била је око 11.000 динара. ДАЦГ.

АОН, ф. Градски народни одбор Никшић, б. бр. фасц, Извјештај о раду позоришта у прошлој и овој години, 31. VIII 1953, несређена грађа.



на ра, За во ду за со ци јал но оси гу ра ње – 105.513 ди на ра, ОГП ,,Цр на Го-ра“ – Ник шић – 10.114 ди на ра, Јав ном пред у зе ћу за так су – 3.624 ди на ра итд. Овај но вац је од не сен на раз не на чи не и од јед ног ди је ла при ват ни пред у зи мач је по ди гао се би ку ћу у ко ла шин ском кра ју гдје је и пре шао да ра ди и жи ви. На сли чан на чин је про шло и Сто лар ско пред у зе ће са при ват ним пред у зи ма чем ко ји их је оште тио за ви ше од 550.000 ди на ра. Су ђе ње је тра ја ло ви ше од го ди ну да на у Окру жном су ду у Ти то гра ду, а окри вље ни је по сли је крат ког бо рав ка у за тво ру, по из ла ску на сло бо ду на шао за по сле ње у гра хов ској за дру зи. Ди рек то ру ,,Би о ско па“ утвр ђен је ма њак од 323.479 ди на ра, за шта ни је од го ва рао. Пред у зе ће „За дру-гар“ је са мо у то ку не ко ли ко пр вих мје се ци 1954. има ло ма њак у сво јим про дав ни ца ма ви ше од 120.000 ди на ра. Про дав ни ца бр. 6 – Тр жни ца, има ла је ма њак од 64.504 ди на ра, али ка ко су рад ни ци на док на ди ли из-нос у ра та ма, слу чај ни је до спио до су да. Прак тич но, умје сто про на ла-же ња од го вор ног за овај ма њак, ко лек тив но су сви за по сле ни ка жње ни на ,,рав не ча сти.“ Код Про дав ни це бр. 8, у мар ту 1954. уста но вљен је ма њак од 32.934 ди на ра. Про дав ни ца је од за по сле ног осо бља има ла са мо јед ну осо бу, ше фа про дав ни це, али опет ни је мо гло би ти утвр ђе-но ка ко је ство рен ма њак, па је за кљу че но да је до ње га до шло усљед не па жње и не струч но сти за по сле ног. У Про дав ни ци бр. 11 из вр ше на је про вал на кра ђа 11. VI II 1954. и по кра де на је ро ба у ври јед но сти од 22.904 ди на ра.16

Код пре храм бе ног пред у зе ћа (про дав ни ца бр. 14) уста но вљен је ма њак у из но су од 319.955 ди на ра. Слу чај је пре дат ту жи ла штву, али ни је окон чан. У ме са ри је на ђен ма њак од 22.736 ди на ра, а под ма љем за сије че ње ме са у ме са ри је на ђе но убу ђа лих 50.000 ди на ра. Ма њак је про на ђен и у про дав ни ци ,,Бе ље“ због ко га је до шло на вод но због оште ће ња ма га ци на усљед че га је про па ло око 800 ли та ра ра ки је, 600 кг па ште, 300 кг шун ке итд. Код ,,По љо про дук та“ (про дав ни це бр. 2, 3, 6) је уста но вљен ма њак од 93.817 ди на ра. Про тив јед ног од про вал ни ка под не се на је кри вич на при ја ва Јав ном ту жи о цу у Ти то гра ду, за при чи-ње ну ште ту од 6.112 ди на ра.17 Ту жи ла штво Ник ши ћа пре да ло је јед ну осо бу (рад ни ка ОГП ,,Цр на Го ра“) су ду због то га што је у ју лу 1952. на ко ли ма од ве зао ку ћи 800 кг бе тон ског же ље за – сво ји ну пред у зе ћа, без одо бре ња упра ве ОГП ,,Цр на Го ра.“ При чи ње на ште та про ци је ње на је на 72.000 ди на ра.18

16 ДАЦГ. АОН, ф. Градски народни одбор Никшић, кут. LXXXI, фасц. 7, Тридесет дуга сједница Савјета за привреду НО града Никшића, 7. IX 1954, б. б. док, несређена грађа.

17 Исто.18 ДАЦГ. ф. Предсједништво Владе НР Црне Горе, фасц. 1, Јавно тужиоштво НРЦГ –

Предсједнику Владе НР Црне Горе, 7. XИ 1952, несређена грађа.

251

У Же ље за ри ,,Бо рис Ки дрич“ - Ник шић19 на ба вље ни ма те ри јал (по гон ски) тро шио се без ика кве еви ден ци је, па је од стра не књи го вод-ства при ка зан као за ли ха иако тих за ли ха уоп ште ни је би ло. Ко ми си ја пред у зе ћа је утвр ди ла да су не ке ма ши не оште ће не до 60% и да се са њи ма не ру ку је пра вил но. Код утро шка ин ве сти ци о ног кре ди та утвр ђе-но је да су на те рет одо бре них кре ди та Же ље за ри фи нан си ра ни и Пар на пи ва ра ,,Тре бје са“ са 59 ми ли о на и Бок си ти ,,Ник шић“, та ко ђе са 59 ми ли о на ди на ра. И по ред за хтје ва ко ми си је, ни је су се мо гла при ка за ти ни ка ква одо бре ња за ово фи нан си ра ње. По про цје ни ко ми си је сред ства за одр жа ва ње и оспо со бља ва ње у Же ље за ри та ко ђе су не ра ци о нал но тро ше на.20

Ни са при ку пља њем по ре за у Ник ши ћу ни је ишло без про бле ма. На при мјер, пре ма пла ну је тре ба ло са мо до ју ла 1953. на пла ти ти 75% по ре за, а умје сто то га на пла ће но је све га 19%. Сам раз рез по ре за је за-ка снио, а код по је ди них по ре ских об ве зни ка тре ба ло је на но во раз ре-за ти по рез. Де ша ва ло се да је је дан ко вач опо ре зо ван три пу та ви ше од јед ног ље ка ра, као и да је је дан ље кар са по ла рад ног вре ме на опо ре зо-ван исто ко ли ко и ље кар са пу ним рад ним вре ме ном. Ова квих слу ча је ва не пра вил ног раз ре зи ва ња по ре за био је при ли чан број.21

Се кре та ри јат за при вре ду ни је до био по дат ке о при чи ње ним при-вред ним пре сту пи ма од пред у зе ћа ,,Пр во бо рац“ иако је пет пу та упу ћи-ван за хтјев. О по зив су се оглу ши ла и пред у зе ћа ,,Не и мар“, ,,Ни ско град-ња“ и дру га пред у зе ћа, иако је по сло ва ње ,,Пр во бор ца“ са јед ним при-ват ни ком и хап ше ње ње го вог бла гај ни ка на гра ди ли шту у Ти то гра ду ука за ло да су има ли шта по сла ти. Та ко ђе, ов дје ни је су на ве де не раз не дру ге сит ни је кра ђе, про не вје ре и мањ ко ви, ко јих је би ло на де се ти не слу ча је ва то ком ис пи ти ва ња од стра не уну тра шњих од сје ка, фи нан сиј-ске ин спек ци је и јав ног ту жи ла штва.

Да би се овим по ја ва ма ста ло на пут од стра не Са вје та за при-вре ду утвр ђе но је да тре ба по ја ча ти фи на сиј ску ин спек ци ју у Град ском на род ном од бо ру, по зва ти на од го вор ност љу де из пред у зе ћа ко ји су се не мар но од но си ли пре ма пре су ђе ним на пла та ма, по зва ти рад нич ке са-вје те и управ не од бо ре пред у зе ћа да пре ду зму хит не мје ре, ова кве по-чи ње не пре кр ша је јав но жи го са ти и из но си ти у днев ној штам пи и на збо ро ви ма би ра ча и то ме слич но.22

19 Ово име Жељезара носи од априла 1953. ДАЦГ. АОН, Из евиденције регистратура АОН.

20 ДАЦГ. АОН, ф. Градски народни одбор Никшић, фасц. XXXII, Записник комисије за преглед завршног рачуна Жељезаре за 1952. рађен 27. V 1953, несређена грађа.

21 ДАЦГ. АОН, ф. Градски народни одбор Никшић, кут. XLI, фасц. 4, V сједница Народног одбора градске општине Никшић, 13. VIII 1953, несређена грађа.

22 ДАЦГ. АОН, ф. Градски народни одбор Никшић, кут. LXXXI, фасц. 7, Тридесет друга



Од укуп но 329 кри вич них дје ла у 1953. про тив на род не при вре де, у Ник шић ком сре зу би ло је 29 слу ча је ва а у са мом гра ду пет. На ред не го ди не, од укуп но 262 по чи ње на кри вич на дје ла про тив на род не при-вре де у Цр ној Го ри, у Ник шић ком сре зу би ло је 27 слу ча је ва а у гра-ду де вет слу ча је ва. У Ви шем при вред ном су ду у Ти то гра ду, Окру жном при вред ном су ду у Ти то гра ду, Окру жном при вред ном су ду у Би је лом По љу и Окру жном при вред ном су ду у Ко то ру на дан 1. V 1955. ра ди ло је укуп но де сет су ди ја и 219 по вре ме них су ди ја, че ти ри ре фе рен та и 21 кан це ла риј ски слу жбе ник.23

сједница Савјета за привреду НО града Никшића, 7. IX 1954, б. бр. док, (несређена грађа).

23 СГЦГ – 55, 206, 210.


YU ISSN 0021-2652

Жељко БЈЕЛЕТИЋ*

РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ ЦРНЕ ГОРЕ ОД 1945. ДО 1958. ГОДИНЕ

Пр вих го ди на по сли је Дру гог свјет ског ра та на под руч ју Цр не Го ре ви ше од три че твр ти не ста нов ни штва се ба ви ло по љо при вре дом. По љо при вре да је у то ку ра та пре тр пје ла огром не ште те, али је она и при је ра та би ла из ра зи то не раз ви је на. Раз вој по љо при вре де 1945. го ди-не је по чео на из ра зи то ни ској осно ви, без ме ха ни за ци је и са ма ло за-пре жне рад не сто ке, са до ста за пу ште них има ња и не до вољ ним бро јем при плод них грла.

У Цр ној Го ри од укуп не те ри то ри је по љо при вред не по вр ши не за у зи ма ле су 45,09%, шу ме 41,06 %, не про дук тив но зе мљи ште 12,10 %, Ска дар ско је зе ро 1,56 % а тр сти ци је припадало 0,19 %. Струк ту ра по љо при вред них по вр ши на је би ла из ра зи то не по вољ на јер је на об ра-ди ве по вр ши не от па да ло са мо 5,51% укуп не те ри то ри је а на ли ва де и па шњ а ке 39,58%.

Нај ве ће об ра ди ве по вр ши не се на ла зе у Зет ској рав ни ци, 240 км2 и Бје ло па влић кој рав ни ци, 72 км2. Зна чај ни ком плек си об ра ди вог зр мљи-шта су кра шка по ља. Нај ве ће је Ник шић ко по ље по вр ши не 66 км2. Оно је са мо дје ли мич но по год но за ин те зив ну об ра ду. Оста ла зна чај на по ља су Гра хов ско по вр ши не 6,4 км2, Дра гаљ ско 6,3 км2, Це ти њ ско 4,6 км2 и Његу шко 2,3 км2. Ве ће об ра ди ве по вр ши не се на ла зе и у ко тли на ма на сје ве ру Црне Горе: Пље ваљ ској ко тли ни по вр ши не 16 км2, Мој ко вач кој 5 км2, Бе ран ској 24 км2 и Бје ло пољ ској 15 км2. На При мор ју се ве ће об ра-ди ве по вр ши не на ла зе у Су то ри ни, Гр бљу, Бар ском и Ул ци њ ском по љу.1 На ве ћем ди је лу те ри то ри је ни је би ло зна чај них ком плек са об ра ди вог зе-мљи шта, већ је по вр ши на ис пар це ли са на на ма ње ди је ло ве ко ји су окру-же ни ка ме ни тим те ре ном или шу мом. Че сто су пар це ле то ли ко ма ле да

* Аутор је асистент-истраживач у Историјском институту Црне Горе.1 Бранко Радојичић, Географија Црне Горе – природна основа, Никшић 1996.


су се мо гле об ра ђи ва ти са мо људ ском рад ном сна гом, а ни је се мо гла упо тре бља ва ти ни за пре га. На до бром ди је лу об ра ди вих по вр ши на са-став зе мљи шта ни је за до во ља ва ју ћи. Дио об ра ди вог зе мљи шта се на-ла зи на стр мим на ги би ма те ре на, те је та ко био не по де сан за ин те зив ну об ра ду и под ло жан ја кој еро зи ји. Кли мат ски усло ви за раз вој по љо при-вред не про из во дње су при лич но не по вољ ни, по себ но у ју жном ди је лу Цр не Го ре. Рас по ред па да ви на је из ра зи то не по во љан јер су у зим ском ди је лу го ди не па да ви не пре о бил не, а у љет ном пе ри о ду се ско ро сва ке го ди не ја вља ју ду го трај не су ше. При род ни усло ви у не раз ви је ној по љо-при вре ди има ју ве ћи ути цај на про из во дњу. Да би се до би ли за до во ља ва-ју ћи при но си с об зи ром на при род не усло ве по треб на је би ла ин те зив на и пра вил на об ра да зе мљи шта, обил но ђу бре ње, од во дњ а ва ње на мо чвар-ном зе мљи шту и на во дњ а ва ње у су шном пе ри о ду го ди не.

По љо при вре да је би ла об у хва ће на сна жном ад ми ни стра тив ном ин тер вен ци јом др жа ве. У ју ну 1945. го ди не уки ну та је ре кви зи ци ја, ко ја је би ла основ за сна бди је ва ње вој ске и на ро да и по чео је оба ве зни от куп по љо при вред них про из во да ра ди сна бди је ва ња ста нов ни штва хра ном и ин ду стри је по треб ним си ро ви на ма.

Аграр на ре фор ма у Цр ној Го ри је спро ве де на на осно ву За ко на о аграр ној ре фор ми и ко ло ни за ци ји,2 ко ји је Прет сјед ни штво Цр но гор-ске на род не скуп шти не до ни је ло 29. но вем бра 1945. го ди не. Под удар аграр не ре фор ме до шли су сље де ћи по сје ди: ве ле по сје ди чи ја укуп на по вр ши на пре ла зи 45 хек та ра зе мље или 25 хек та ра ако се та зе мља да је у за куп, зе мљи шни по сје ди ба на ка, пред у зе ћа, ак ци о нар ских дру шта-ва и дру гих прав них су бје ка та, зе мљи шни по сје ди цр ка ва, ма на сти ра, вјер ских уста но ва и за ду жби на пре ко мак си му ма од 10 хек та ра и зе-мљи шни по сје ди ли ца ко ји ма по љо при вре да ни је би ла глав но за ни ма-ње. Зе мља до би је на на осно ву ово га За ко на до дје љи ва на је бе зе мља ши-ма, др жав ним по љо при вред ним до бри ма и зе мљо рад нич ким за дру га ма, али се у ро ку од 20 го ди на ни је мо гла оту ђи ти. Зе мљи шни фонд у Цр ној Го ри 1946. го ди не из но сио је 2 130 хек та ра об ра ди вог зе мљи шта и 10 000 хек та ра нео бра ди вог зе мљи шта.3 По што ни је би ло усло ва за уну-тра шњу ко ло ни за ци ју, из вр ше на је спољ на ко ло ни за ци ја у Вој во ди ну и та ко сма њ е на аграр на пре на се ље ност. Из Цр не Го ре су од 1945. до 1948. го ди не пре се ље не у Вој во ди ну 5394 по ро ди це са 37 425 чла но-ва. У укуп ној спољ ној ко ло ни за ци ји Вој во ди не до се ље ни из Цр не Го ре уче ство ва ли су са 15,2 %.4 2 Службени лист НР Црне Горе бр. 7/45.3 Бранислав Маровић, Друштвено-економски развој Црне Горе 1945-1953 године,

Титоград 1987, стр 111.4 Бранислав Маровић, Друштвено-економски развој Црне Горе 1945-1953, стр. 120

255Развој пољопривреде Црне Горе од 1945. до 1958. године

Пре ма по пи су по љо при вред них га здин ста ва од 1949. го ди не број га здин ста ва у Цр ној Го ри је из но сио 77 632. Од то га је у оп ште дру штве-ном сек то ру би ло 285, у за дру жном сек то ру 904 и у при ват ном сек то ру 76 443 га здин ства. На га здин ства са ма лим зе мљи шним по сје дом до 5 хек та ра от па да ло је 75,6 % га здин ста ва по љо при вред них до ма ћин ста ва. Број га здин ста ва по по пи су од 1953. го ди не је из но сио 74 897 а струк ту-ра га здин ста ва пре ма ве ли чи ни по сје да је оста ла при бли жно иста.5

У овом пе ри о ду у по љо при вре ди су се фор ми ра ла три об ли ка сво ји не: др жав ни, за дру жни и при ват ни. По ред при ват них по љо при-вред них га здин ста ва ко ји ма су при па да ле нај ве ће по вр ши не об ра ди вог зе мљи шта, осно ва на су по љо при вред на до бра, оп ште зе мљо рад нич ке за дру ге, се љач ке рад не за дру ге, по љо при вред не ма шин ске ста ни це, ра-сад ни ци и оглед не по љо при вред не ста ни це.

Од мах по сли је осло бо ђе ња по че ло је осни ва ње ра зних об ли ка за-дру га: на бав но-про дај них, ри бар ских, пче лар ских, ма сли нар ских и дру-гих. По ред про ме та ро бом за дру ге су се ба ви ле пре ра дом во ћа и ме са те отва ра ле пи ла не, кре ча не и ци гла не. До по чет ка Пр вог пе то го ди шњ ег пла на за дру ге се раз ви ја ју нео р га ни зо ва но.

Зе мљо рад нич ке за дру ге оп штег ти па за раз ли ку од се љач ких рад-них за дру га су би ле трај ног ка рак те ра. Ба ви ле су се ра зним при вред ним дје лат но сти ма и то снад би је ва њ ем сво јих чла но ва и оста лих по тро ша ча ин ду стриј ском ро бом, от ку пом по љо при вред них про из во да, пре ра дом по љо при вред них про из во да и по љо при вред ном про из во дњ ом на еко но-ми ја ма. Ове за дру ге су се осим тр го ви ном и по љо при вре дом ба ви ле и дру гим дје лат но сти ма. Има ле су ве ли ки број за нат ских ра ди о ни ца, кре-ча на, пи ла на и не ко ли ко ма њ их ци гла на. Оп ште зе мљо рад нич ке за дру ге су на сто ја ле да се што ви ше ба ве тр го ви ном и спо ред ним дје лат но сти ма ко је ни је су ди рект но ве за не за по љо при вре ду јер су им ти по сло ви до-но си ли ве ћу за ра ду не го по љо при вред на про из во дња. За дру ге оп штег ти па има ле су у пе ри о ду од 1948 до 1951 го ди не за стој у раз во ју, јер је у овом пе ри о ду ве ћа па жња по кла њ а на ства ра њу и сна же њу се љач-ких рад них за дру га. По сли је рас фор ми ра ња ве ћи не се љач ких рад них за дру га по но во власт ра ди на сна же њу за дру га оп штег ти па и њихо вом укљу чи ва њу у сре ске за дру жне са ве зе, као и да ва њу обрт них сред ста ва за њихо во успје шно по сло ва ње. Да би под у чи ли ин ди ви ду ал не про из-5 Статистички годишњак НР Црне Горе 1955 године, стр 81 и 82. Карактеристично је да су се већи посједи углавном налазили у три среза: никшићком,

цетињском и дурмиторском. У броју посједа величине од 15 до 20 хектара ови срезови су учествовали са 68,5 %, а у посједима већим од 20 хектара са 83,2 %. Ови крупнији посједи преко 15 хектара површине којих је 1953. године било 1379, видимо да су заступљени већином у крашким и планинским подручјима гдје у структури земљишта доминирају пашњаци.


во ђа че и под ста кли их на при мје ну агро тех нич ких мје ра за дру ге су об-ра ђи ва ле оглед не пар це ле.

Др жав на по љо при вред на до бра ство ре на су из два ја њ ем зе мље из др жав ног зе мљи шног фон да. Др жав ним по љо при вред ним до бри ма је пру же на знат но ве ћа по моћ не го оста лим сек то ри ма по љо при вре де, за то што им је би ла на ми је њ е на ве ли ка уло га у раз вит ку со ци ја ли зма на се лу. Она су тре ба ло да по слу же као прак ти чан при мјер пред но сти ко лек тив ног по љо при вред ног га здин ства над ин ди ви ду ал ним сит ним га здин ством.6 Зна ча јан не до ста так за успје шну про из во дњу на по љо-при вред ним до бри ма је би ла сла ба плод ност зе мљи шта. До бар дио по-вр ши на ко је су об ра ђи ва ла по љо при вред на до бра ра ни је је био се о ска утри на, мо чвар но или из ра зи то плит ко пје ско ви то зе мљи ште. На ова-квим зе мљи шти ма би ла су по треб на ве ли ка ула га ња да би се до би ли за до во ља ва ју ћи при но си. Број др жав них и сре ских по љо при врд них до-ба ра у Цр ној Го ри то ком овог пе ри о да је че сто ми је њ ан, јер су јед на до бра уки да на а дру га осни ва на.7

По љо при вред не ма шин ске ста ни це фор ми ра не су да би се трак то-ри, вр ша ли це, же те ли це, ко са чи це и дру ге по љо при вред не ма ши не кон-цен три са ле на од ре ђе на мје ста, што бо ље ис ко ри сти ле и обез бије ди ло одр жа ва ње и ре монт ових ма ши на. Ове ста ни це су об ра ђи ва ле зе мљу др жав них по љо при вред них до ба ра, се љач ких рад них за дру га, оп штих зе мљо рад нич ких за дру га и при ват них га здин ста ва уз од го ва ра ју ћу на-кна ду. По љо при вред не ма шин ске ста ни це су би ле углав ном скон цен-три са не у рав ни чар ским кра је ви ма Ју го сла ви је та ко да је 1948. го ди не у Цр ној Го ри би ла са мо јед на.

На род на скуп шти на ФНРЈ је 28. апри ла 1947. го ди не усво ји ла За кон о пе то го ди шњ ем пла ну раз вит ка на род не при вре де ФНРЈ за пе-ри од 1947-1951. го ди не.8 У скла ду са овим пла ном и На род на скуп-

6 На проширеном пленуму Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Црне Горе, на коме се расправљало о проблемима села, предсједник скупштине Црне Горе Блажо Јовановић је у својој дискусији, између осталог, рекао: „Посебан проблем су пољопривредна добра и друга социјалистичка газдинства на селу, која и поред помоћи и бриге заједнице нијесу много пошла напријед. Ту није ријеч само о томе да она нијесу себе још економски оправдала, већ и о чињеници да постоје доста велике површине одузете од сељака, које нијесу добро обрађене или су чак и запуштене, па су због тога и извјесна негодовања њихових бивших власника.“ Побједа, број:4/1956

7 Значајнија пољопривредна добра су била: Пољопривредно добро „Крушевац“ у Ти то-гра ду, Пољопривредно добро „Јадран“ у Улцињу, Пољопривредно добро „То по ли ца“ у Бару, Пољопривредно добро „Бока“ у Котору, Пољопривредно добро у Херцег Но-вом, Пољопривредно добро „Дреновштица“ у Даниловграду, Пољопривредно до бро „Капино поље“ у Никшићу, Пољопривредно добро „Полимље“ у Иванграду, По љо-при вредно добро у Бијелом Пољу и Пољопривредно добро у Пљевљима.

8 Службени лист ФНРЈ бр. 36/1947


шти на НР Цр не Го ре је 12. ју ла 1947. го ди не усво ји ла За кон о пе то-го ди шњ ем пла ну раз вит ка на род не при вре де НР Цр не Го ре за пе ри од 1947-1951 го ди не.9 План је усво јен у об ли ку за ко на, што је под ра зу ми-је ва ло њего во оба ве зно спро во ђе ње. По што је у Цр ној Го ри до Дру-гог свјет ског ра та ин ду стри ја би ла из ра зи то не раз ви је на а про из во-дња елек трич не енер ги је сим бо лич на, то се овим пла ном пред ви ђа ло про ши ре ње по сто је ћих ин ду стриј ских ка па ци те та и отва ра ње не ких но вих као и зна чај на елек три фи ка ци ја. Пла ном је и у по љо при вре ди би ло пред ви ђе но по ве ћа ње про из во дње нај ва жни јих по љо при вред них про из во да. Тре ба ло је ису ши ти дио Ска дар ског је зе ра и на тим по вр-ши на ма за си ја ти па мук, пи ри нач, сун цо крет, ду ван и по вр ће. Ме ли о-ра ци ја се пред ви ђа ла и у Мр чев ском, Бар ском и Бу љо рич ком по љу, а на во дњ а ва ње у Бје ло па вли ћи ма, Ље шко по љу и до ли ни ри је ке Ли ма. Пред ви ђа ло се по ве ћа ње по вр ши на под ин ду стриј ским би љем на 5000 хек та ра, а под крм ним би љем и по вр ћем на 20 000 хек та ра до 1951. го ди не. У сто чар ству је тре ба ло пре ма ши ти пред рат но број но ста ње сто ке, мли јеч ност кра ва и при нос ву не по ов ци. По љо при вре ду је тре-ба ло ре јо ни зо ва ти, пре ћи на ин тен зив ну по љо при вред ну про из во дњу, по ве ћа ти број по љо при вред них ма ши на и раз ви ти на уч но и стра жи вач-ки рад у по љо при вре ди.У по љо при вре ди план ски за да ци ни је су ни при бли жно оства ре ни. За си ја не по вр ши не у 1952. го ди ни из но си ле су 55 988 хек та ра. Уз сма њ е ње за си ја них по вр ши на до шло је код до ста по љо при вред них кул ту ра и до осјет ног сма њ е ња при но са по је ди ни-ци по вр ши не у од но су на пред рат ну про из во дњу. Опре мље ност по-љо при вре де ме ха ни за ци јом је по бољ ша на та ко да је 1951. го ди не у Цр ној Го ри би ло: 69 трак то ра, 203 си ја чи це, 40 же те ли ца и ко са чи ца, 82 вр ши ли це и 7250 плу го ва.10

Убр зо по сли је осло бо ђе ња у Ју го сла ви ји је по че ло ства ра ње се-љач ких рад них за дру га по угле ду на кол хо зе у Со вјет ском Са ве зу. Пр ва се љач ка рад на за дру га у Цр ној Го ри фор ми ра на је у мар ту 1947. го ди не у се лу Бо ље ви ћи ма у Црм ни ци. За дру га се зва ла „Све то зар Вук ма но вић Тем по“ и у по чет ку је има ла 16 до ма ћин ста ва са 77 чла но ва и око 100 ра ла об ра ди ве зе мље.11 До убр за не ко лек ти ви за ци је се ла пре ко се љач-ких рад них за дру га до шло је по сли је су ко ба КПЈ са Ин фор мби ро ом. Дру ги пле нум ЦК КПЈ, ко ји је одр жан кра јем ја ну а ра 1949. го ди не, дао је ди рек ти ву за бр же фор ми ра ње се љач ких рад них за дру га у ци љу со-ци ја ли стич ког пре о бра жа ја се ла. У Цр ној Го ри број се љач ких рад них за дру га је на гло ра стао та ко да их је већ 1950. го ди не би ло 449 са 26 681 9 Службени лист НР Црне Горе бр. 14/194710 Статистички годишњак НР Црне Горе 1955, стр 8611 Побједа 23. априла 1947.


до ма ћин ста ва, или 122 511 чла но ва, што је чи ни ло 48 % укуп ног бро ја по љо при вред них до ма ћин ста ва у Ре пу бли ци.12

Се ља ци су са мо ма лим ди је лом до бро вољ но сту па ли у за дру ге и то углав ном они са ма лим зе мљи шним по сје дом и бе зе мља ши. Се-љач ка до ма ћин ства ко ја су има ла не ког чла на за по сле ног у вој сци, по-ли ци ји или не кој дру гој др жав ној слу жби сту па ла су у за дру гу да сво-јим по ступ ком не би сме та ла свом за по сле ном чла ну до ма ћин ства. На по љо при вред ни ке је вр шен стал ни при ти сак и упућиване при је тње, а исто вре ме но су да ва на обе ћа ња да ће им се сма њ и ти оба ве зе код от ку па по љо при вред них про из во да ако сту пе у се љач ку рад ну за дру гу. Чла но-ви КПЈ ко ји су из бје га ва ли да се учла не у за дру гу ка жњ а ва ни су пар тиј-ским ка зна ма до ис кљу че ња из КПЈ.

За дру га ри су уч ла њ е њ ем у за дру гу уно си ли сву зе мљу осим окућ-ни це, при вред не објек те осим оних нај ну жни јих ко ји оста ју у окви ру окућ ни це, во ћњ а ке, ви но гра де, сто ку, плу го ве, за пре жна ко ла и дру ги зна чај ни ји алат за оба вља ње по љо при вред них ра до ва. Окућ ни цу је са-чи њ а ва ла по вр ши на об ра ди вог зе мљи шта до јед ног хек та ра, ку ћа за ста но ва ње, при вред не згра де ко је су нео п ход не за окућ ни цу, и од сто ке јед на кра ва, до 15 ова ца и ко за и је дан то вар ни коњ. По што су у Цр-ној Го ри се љач ка до ма ћин ства има ла ма ле по вр ши не об ра ди ве зе мље, че сто ис под јед ног хек та ра, то се за окућ ни цу оста вља ло ма ње од по-ла хек та ра об ра ди вог зе мљи шта. Они нај си ро ма шни ји ни је су мо гли за окућ ни цу оста ви ти ни то ли ко зе мље. Основ не по љо при вред не ра до ве на окућ ни ци, ора ње вр ши ла је за дру га во ло ви ма и ко њ и ма уз на кна ду ко ју је пла ћао вла сник окућ ни це.

Пре ма пра ви ли ма из се љач ке рад не за дру ге члан је мо гао ис ту пи-ти на кон три го ди не од ула ска у за дру гу, уз пред ход ни от ка зни рок од нај ма ње три мје се ца. По сли је овог ро ка мо гло се ис ту пи ти из за дру ге тек по сли је сље де ће три го ди не.13

И по ред зна чај не по мо ћи др жав них ор га на, кроз до дје лу кре ди-та, при плод не сто ке, сје ме на, сад ни ца во ћа и ала та, те пре ко по ре ских олак ши ца, за дру ге ни је су мо гле да се раз ви ју у про дук тив на и еко ном-ски рен та бил на по љо при вред на га здин ства. На сто ја ло се да рад у се-љач ким за дру га ма бу де ор га ни зо ван на бри гад ном си сте му, осим код по сло ва гдје је ис кљу чи во био по тре бан рад по је ди на ца. На гра ђи ва ње, од но сно пла ћа ње у се љач кој рад ној за дру зи је вр ше но углав ном у на ту-ри пре ко по дје ле до би ве них по љо при вред них про из во да а рје ђе у нов цу 12 Блажо Јовановић, Народна Власт и уставно судство, Изабрни радови 3, Титоград

1983, стр 111.13 Бранислав Маровић, Друштвено економски развој Црне Горе 1945-1953 године, стр

274.


уко ли ко би за дру га про да ла ви шак по љо при вред них про из во да. Основ за по дје лу про из во да и нов ца био је оства ре ни број тру до да на у то ку јед не го ди не. Би ло је раз ра ђе но пра ви ли ма ко ли ко од ре ђе ни по сао или про из во дња не ког про из во да ври је ди тру до да на. За дру га ри су ви дје ли да је на гра да за уло же не тру до да не ма ла, па је за ин те ре со ва ност за рад у за дру зи сла би ла. У исто ври је ме на сво јим окућ ни ца ма су по све ћи ва ли ве ли ку па жњу об ра ди зе мље да би до би ли што ве ће при но се а на сто ја ли су и да по ве ћа ју број сто ке на окућ ни ци. Ква ли тет оба вље них по сло ва у за дру зи је био че сто слаб а про дук тив ност ра да ма ла. На ма лу про дук-тив ност ра да је ути ца ло и што дио за рад спо соб них чла но ва за дру ге ни је ак тив но уче ство вао у про це су про из во дње, већ се ба вио ад ми ни-стра тив ним по сло ви ма и био пла ћен за свој рад па у шал но. То су у сва-кој за дру зи би ли пред сјед ник за дру ге, књ и го во ђа и од ре ђе ни број зе-мљо рад ничких и сто чар ских бри га ди ра. Сла бо еко но мич на и за о ста ла по љо при вред на про из во дња ни је мо гла из др жа ти ства ра ње слу жбе нич-ког апа ра та у за дру зи. Иако су има ле низ сла бо сти, за дру ге су успје ле да из гра де до ста за дру жних до мо ва, ма га ци на, ов чар ни ка, го ве дар ни ка и дру гих при вред них обје ка та а не ке и да на ба ве не што ме ха ни за ци је.

Ка да је уве де но у Ју го сла ви ји сло бод ни је тр жи ште по љо при вред-них про из во да, по че ло је ма сов но тра же ње за дру га ра за исту па ње из за дру ге, јер су сма тра ли да се ин ди ви ду ал ни по љо при вред ни ци у бо љој по зи ци ји од њих. Се љач ке рад не за дру ге ни је су да ле оче ки ва не ре зул-та те јер је по љо при вред на про из во дња опа да ла и при је ти ла је опа сност од по ја ве гла ди. На ше стом кон гре су КПЈ, ко ји је одр жан 1952. го ди не, про ми је њ ен је од нос пре ма се љач ким рад ним за дру га ма и до ни јет став да се не ин си сти ра на одр жа ва њу ових за дру га по сва ку ци је ну већ да се при мат на оп штим зе мљо рад нич ким за дру га ма. У прак си на те ре ну је власт из вр ши ла под сти цај да се рас фор ми ра ју се љач ке рад не за дру-ге. Рас фор ми ра ње ових за дру га је на ру чи то убр за но по сли је до но ше-ња Уред бе о имо вин ским од но си ма и ре ор га ни за ци ји се љач ких рад них за дру га, 30. мар та 1953. го ди не од стра не Са ве зног из вр шног ви је ћа. За дру га ри ма је при ли ком рас фор ми ра ња за дру ге вра ћен дио сред ста ва ко је су уни је ли у за дру гу, ако им ни је су би ла ис пла ће на. Ако је за дру га би ла ду жна сво јим чла но ви ма, мо гла је дуг под ми ри ти про да јом сто ке и ору ђа за об ра ду зе мље, ако је та имо ви на би ла у за дру жном вла сни штву. По што ве ћи на за дру га ни је има ла сто ке и дру ге имо ви не на дан уки да-ња оно ли ко ко ли ко су чла но ви уни је ли на дан фор ми ра ња то се по дје ла вр ши ла та ко да су они што су уни је ли ви ше имо ви не до би ја ли не што ви ше и при ли ком уки да ња за дру ге, али сви за дру га ри су до би ја ли знат-но ма ње не го су уни је ли у за дру гу. Из у зе так су чи ни ле за дру ге ко је су успје шно ра ди ле и гдје се за дру га ри ма мо гао вра ти ти исти број сто ке


и ко ли чи на ин вен та ра ко ли ко су уни је ли у за дру гу. По љо при вред но зе-мљи ште и шу ме су вра ће ни ин ди ви ду ал ним вла сни ци ма ко ји су ту имо-ви ну уни је ли у за дру гу. По сли је аграр не ре фор ме 1953. го ди не ка да је зе мљи шни мак си мум од ре ђен на 10 хек та ра, од но сно 15 хек та ра ако је зе мља сла бог ква ли те та, чла но ви се љач ких рад них за дру га ко ји су има-ли зе мље пре ко овог мак си му ма до би ја ли су при ли ком рас фор ми ра ња за дру ге са мо дио зе мље уне се не у за дру гу, ко ји је за јед но са окућ ни цом мо гао би ти до пред ви ђе ног мак си му ма, а зе мља пре ко тог мак си му ма је от ку пљи ва на и ула зи ла у по љо при вред ни зе мљи шни фонд. По сли је 1954. го ди не у Цр ној Го ри је то ком овог пе ри о да по сто ја ла са мо се љач-ка рад на за дру га „13. јул“ у Ко ко ти ма.

Уред бом о кон тро ли про ме та не по крет но сти ма14 пред ви ђе но је да сва ки пре нос не по крет но сти, па та ко и по љо при вред ног зе мљи шта, под ли је же пред ход ном одо бре њу на род них од бо ра сре за од но сно гра-да, с тим да се пре нос не мо же одо бри ти ако се вр ши у шпе ку ла тив не свр хе. Са ве зно из вр шно ви је ће је сма тра ло да су за па же ни мно ги слу ча-је ви про да је по љо при вред ног зе мљи шта у шпе ку ла тив не свр хе, па је у апри лу 1953. го ди не за тра жи ло од Из вр шног ви је ћа Цр не Го ре да при-вре ме но об у ста ви сва ки про мет по љо при вред ног зе мљи шта. Ову на ред-бу је Из вр шно ви је ће Цр не Го ре пре ни је ло свим на род ним од бо ри ма сре зо ва, та ко да је при вре ме но об у ста вље на про да ја по љо при вред ног зе мљи шта.15

По сли је до но ше ња За ко на о по љо при вред ном зе мљи шном фон ду оп ште на род не имо ви не и до дје љи ва њу зе мље по љо при вред ним ор га ни-за ци ја ма,16 ко ји је усво ји ла Са ве зна на род на скуп шти на 22 ма ја 1953. го ди не, умје сто до та да шња три об ли ка сво ји не у Ју го сла ви ји: др жав ног, за дру жног и при ват ног, уста но вље на су у осно ви два об ли ка сво ји не у по љо при вре ди: оп ште дру штве ни и при ват ни. Уве ден је зе мљи шни мак-си мум за при ват на га здин ства од 10 хек та ра, са ти ме да је мо гао би ти по ве ћан до 15 хек та ра у пред је ли ма гдје је зе мља сла бог ква ли те та. Мак-си мум зе мљи шта се мо гао по ве ћа ти и код ве ли ких по ро дич них за дру га.

У скла ду са овим је Из вр шно ви је ће Цр не Го ре до ни је ло 1. сеп тем-бра исте го ди не Уред бу о мак си му му об ра ди вог зе мљи шта ко је се оста-вља у сво ји ну по ро дич ним за дру га ма и до ма ћин стви ма у кра је ви ма гдје је зе мљи ште пре те жно сла бог ква ли те та.17 Струк ту ра по љо при вред них при ват них га здин ста ва у Цр ној Го ри у 1953. го ди ни би ла је та ква да је од укуп но 55 898 га здин ста ва на она до 10 хек та ра от па да ло 94,9 %, а пре ко 14 Службени лист ФНРЈ бр. 24/48 15 Архив Црне Горе, Цетиње, Фонд Извршно вијеће, фасцикла бр. 116 Службени лист ФНРЈ бр 22/195317 Архив Црне Горе, Цетиње, Фонд Извршно вијеће, фасцикла бр. 10.


10 хек та ра би ло је са мо 5,1 % га здин ста ва. По што је ве ли ким по ро дич ним за дру га ма у Цр ној Го ри би ло оста вље но 25 хек та ра у вла сни штву а у брд-ско-пла нин ским сре зо ви ма је оста вљен мак си мум од 15 хек та ра зе мљи-шта, то је у зе мљи шни по љо при вред ни фонд од у зе то од но сно от ку пље но са мо 1 000 хек та ра.18 У Ју го сла ви ји су овом аграр ном ре фор мом до би је-не зна чај не по вр ши не по љо при вред ног зе мљи шта у окви ру зе мљи шног по љо при вред ног фон да, ко је је до ди је ље но на ко ри шће ње по љо при вред-ним до бри ма, оп штим зе мљо рад нич ким за дру га ма и се љач ким рад ним за дру га ма. У Цр ној Го ри ове от ку пље не скром не по вр ши не су углав ном до ди је ље не по љо при вред ним до бри ма. От пла та од у зе те зе мље аграр ном ре фор мом 1953 го ди не од ре ђе на је би ла на 20 го ди на, без ка ма те у го ди-шњ им ди је ло ви ма. За из нос ко ли ки је би ла про ци је њ е на ври јед ност од-у зе те зе мље, вла сник је до би јао оба ве зни це ко је је на пла ћи вао сље де ћих 20 го ди на. Ако се зе мља ко ју ин ди ви ду ал ни вла сник по сје ду је пре ко од-ре ђе ног мак си му ма не мо же еко но мич но упо три је би ти, она је фор мал но од у зи ма на, али је и да ље оста вља на на бес плат но ко ри шће ње бив шем вла сни ку, док се не стек ну усло ви да ту зе мљу на ра ци о на лан на чин мо гу ко ри сти ти оп ште дру штве не по љо при вред не ор га ни за ци је.

По ре ски си стем у по љо при вре ди био је та ко по ста вљен да је осим еко ном ског зна ча ја ко ји се огле да кроз при ку пља ње сред ста ва у бу џет, имао и уло гу у кла сној по ли ти ци на се лу. По ре ски си стем је имућ ни јег се ља ка ја че по га ђао не го си ро ма шног и ра зним по ре ским олак ши ца ма фа во ри зо вао за дру жни сек тор по љо при вре де. Ра ди уна пре ђе ња по је ди-них гра на по љо при вре де пред ви ђе на је мо гућ ност да на род ни од бо ри сре зо ва мо гу да ва ти по ре ске олак ши це. Те олак ши це су се од но си ле на про из во ђа че ду ва на гдје се до 40 % оства ре ног до хот ка не опо ре зу је, про из во ђа че ма сли на гдје се до 40 % оства ре ног до хот ка не опо ре зу је, уко ли ко од го ва ра ју ћи из нос упо три је бе за уна пре ђе ње ма сли нар ства и про из во ђа чи ма по вр тлар ских кул ту ра гдје се до 20 % оства ре ног до-хот ка не опо ре зу је. Ове по ре ске олак ши це су ва жи ле са мо до уво ђе ња опо ре зи ва ња по ка та стру. До 1955. го ди не оп те ре ће ње по ре зом у Цр-ној Го ри је због ни жег до хот ка се ља ка би ло да ле ко ни же од оста лих ју го сло вен ских ре пу бли ка. Про сјеч ни по рез по до ма ћин ству у Ју го сла-ви ји је из но сио 10 169 ди на ра а у Цр ној Го ри 3 544 ди на ра.19 По сли је пре стан ка опо ре зи ва ња на осно ву оства ре ног до хот ка од по љо при вре де до шло је у по ре ском си сте му до раз гра њ и ва ња на по рез од ка та стар-ског до хот ка, оп штин ски при рез и раз не так се ко је су се пла ћа ле на по-18 Југославија 1945-1964, статистички преглед, Београд 1965, стр 10919 Реферат Николе Ковачевића на пленарном састанку Главног одбора Социјалистичког

савеза радног народа Црне Горе, који је одржан у јануару 1956. године. Побједа, број 4/1956.


љо при вред не ма ши не и ала те, за пре жну сто ку, во зи ла, ра киј ске ка за не, мли но ве и слич но. На збо ро ви ма би ра ча, са стан ци ма Са ве за ко му ни ста и кон фе рен ци ја ма Со ци ја ли стич ког са ве за че сто се рас пра вља ло о по-ре зу на ка та стар ски при ход.20 Код од ре ђи ва ња овог по ре за до шло је до ано ма ли је да си ро ма шни ји се ља ци че сто пла ћа ју ви ши по рез од имућ-ни јих.Ова по ја ва је би ла ка рак те ри стич на у оп шти на ма гдје су по љо-при вред ни ци има ли зна чај не по вр ши не па шњ а ка и шу ме. Ти па шњ а ци су се до брим ди је лом ви ше мо гли на зва ти не про дук тив но зе мљи ште не го по љо при вред не по вр ши не. Шу ме су у кра шким пред је ли ма би ле за кр жља ле са бе зна чај ним при ра стом дрв не ма се а мо гле су се ис ко ри-сти ти са мо за ли сто бер и ди је лом за огрев. У ка та стру су се та ко зна-чај не по вр ши не во ди ле у еви ден ци ји као шу ме, а на те ре ну је то че сто би ла ши ка ра са по не ким за кр жља лим др ве том на ко ју је по љо при вред-ник пла ћао ви сок по рез. По што су по љо при вред ни ци пла ћа ли по рез на ка та стар ски при ход и у слу ча је ви ма ка да су на усје ви ма на ста ле ве ли ке ште те , до не се на је Од лу ка о усло ви ма под ко јим ће се вр ши ти сма њ е ње ка та стар ског при хо да.21 Овом од лу ком је пред ви ђе но да на род ни од бор оп шти не мо же сма њ и ти ка та стар ски при ход од зе мљи шта због на ста ле ве ће ште те усљед еле мен тар них не по го да. За сма њ е ње при хо да ако је еле мен тар на не по го да за хва ти ла чи та ву оп шти ну по треб на је би ла са-гла сност Др жав ног се кре та ри ја та за по сло ве фи нан си ја НР Цр не Го ре у по гле ду укуп ног из но са сма њ е ња ка та стар ског при хо да.

На род на скуп шти на НР Цр не Го ре је 5. сеп тем бра 1954. го ди не, до ни је ла Од лу ку о осни ва њу По љо при вред не ко мо ре Цр не Го ре.22 Циљ осни ва ња ове ко мо ре је био уна пре ђе ње по љо при вред не про из во дње те про ме та и пре ра де по љо при вред них про из во да. Ко мо ра је свој рад на уна пре ђе њу по љо при вре де спро во ди ла углав ном пре ко струч них сек-ци ја. То су би ле сек ци је: за ра тар ство, сто чар ство, во ћар ство и пре ра ду во ћа, за ви но гра дар ство и за за шти ту би ља. На ини ци ја ти ву Ко мо ре по-кре ну то је по чет ком 1955. го ди не из два ње струч но-ин фор ма тив ног ча-со пи са На ша по љо при вре да. Овај ча со пис је у пр вом ре ду био струч но 20 Архив Црне Горе, Подгорица, Фонд ЦК Савеза комуниста Црне Горе, фасцикла 125/1,

дискусија делегата Драгише Церовића на трећем конгресу Савеза комуниста Црне Горе.

21 Службени лист НР Црне Горе, бр 5./58 и 6./5822 Службени лист НР Црне Горе бр. 22/54 У Пољопривредну комору НР Црне Горе обавезно су се требало учланити републичка

стручна пољопривредна удружења, а добровољно су се учлањивале пољопривредне организације и то: земљорадничке задруге, пољопривредна добра и економије, ра-сад ни ци, пољопривредна огледна добра, ветеринарске станице, станице за заштиту биља, предузећа за промет пољопривредним производима, предузећа прерађивачи по љо привредних производа, научне пољопривредне установе и остала предузећа чије је пословање већим дијелом везано за пољопривреду.


гла си ло, а за тим у гра ни ца ма по тре бе ин фо р ма тив но. 23 Од 1956. го ди не рад По љо при вред не ко мо ре об у хва ти јо је и шу мар ство, па јој је из ми је-њ е но име та ко да се од та да зва ла По љо при вред но-шу мар ска ко мо ра НР Цр не Го ре. У окви ру ње је фор ми ра на и Сек ци ја за шу мар ство.

Од 1953. до 1956. го ди не у скуп шти ни Цр не Го ре до но ше ни су јед но го ди шњи дру штве ни пла но ви раз во ја при вре де у окви ру ко јих су би ле од ре ђе не смјер ни це за раз вој и уна пре ђе ње по љо при вре де и мје ре ко је је тре ба ло пред у зе ти да би се то по сти гло. Ме ђу тим, у овом пе ри-о ду по љо при вред на про из во дња је ра сла или опа да ла углав ном у за-ви сно сти од вре мен ских усло ва.24 На род на скуп шти на НР Цр не Го ре је 1957. го ди не усво ји ла Дру штве ни план при вред ног раз во ја На род не ре пу бли ке Цр не Го ре од 1957. до 1961. го ди не,25 ко јим су се, по ред оста-лог, пред ви ђа ли вид ни ре зул та ти у по ве ћа њу при но са у по љо при вре ди. У биљ ној про из во дњи тре ба ло је по бољ ша ти об ра ду зе мљи шта и снаб-дје ве ност по љо при вред них про из во ђа ча основ ним по љо при вред ним ала том, спра ва ма и ма ши на ма, те обез би је ди ти по љо при вред ни ке ква-ли тет ним сје ме ном и сад ни ца ма во ћа и ло зе. По треб но је би ло ора нич не по вр ши не ра ци о нал ни је ко ри сти ти, пр ко по ве ћа ња за си ја них по вр ши на под крм ним би љем, ин ду стриј ским би љем и по вр ћем. У сто чар ској про-из во дњи пред ви ђа ло се по ве ћа ње број ног ста ња сто ке код свих вр ста, а у пр вом ре ду код го ве да и ова ца. По љо при вред на до бра је тре ба ло да по ста ну зна чај ни про из во ђа чи хра не а зе мљо рад нич ке за дру ге су је тре-ба ло ор га ни зо ва ти и оспо со би ти за от куп по љо при вред них про из во да. Да би се оства ри ли ре зул та ти пред ви ђе ни пла ном раз во ја по љо при вре-де од 1957. до 1961. го ди не по треб но је би ло ула га ње ин ве сти ци о них сред ста ва од стра не дру штве не за јед ни це у из но су од око 2,5 ми ли јар-ди ди на ра, ди рект но у по љо при вред ну про из во дњу, уз до дат но ула га ње 500 ми ли о на ди на ра у ме ли о ра ци је.

Пер спек тив ним пла ном за пе ри од 1957. до 1961. го ди не пред ви-ђа ло се по ве ћа ње бро ја ова ца за 20 000 гр ла а упо ре до са тим по бољ-ша ње ква ли те та сто ке пр ко бо ље ис хра не, смје шта ја и ме ри ни за ци је. Од 1957. го ди не по че ла је ме ри ни за ци ја ова ца, да би већ 1959. го ди не би ло ме ри ни зи ра но 20 600 гр ла или 3,4 % од укуп ног бро ја ова ца. Од 1956. го ди не по ве ћа ла се по сте пе но за си ја на по вр ши на под лу цер ком, цр ве ном дје те ли ном и соч ном ре пом да би 1958. го ди не за си ја не по вр-23 Бранислав Маровић, Привредна комора Црне Горе 1928-2000, Подгорица, 2002, стр

111.24 Производња најважнијих пољопривредних производа на примјер у 1955. години, која

се може сматрати просјечно родном годином, износила је у тонама: житарица 41 138, дувана 830, поврћа 35 615, сијена са ораница 5 294, воћа 14 885, грожђа 5 416, стоке за клање 14 000, млијека 42 740 и вуне 1 176 тона.

25 Службени лист НР Црне Горе бр. 29-30/57.


ши не из но си ле: лу цер ке 1739 хек та ра, цр ве не дје те ли не 50 хек та ра и сточ не ре пе 129 хек та ра. То ву го ве да ни је по кла њ а на до вољ на па жња и при мје њ и ван је уоби чај ни на чин се зон ског то ва у то ку ље тње ис па ше. Пер спек тив ним пла ном је пред ви ђе но по ве ћа ње од 220 000 на 300 000 ко ма да жи ви не али у овој гра ни на дру штве ном сек то ру про из во дње ни је на пра вљен круп ни ји на пре дак. Опре мље ност ме ха ни за ци јом по-љо при вре де ни је до 1958. го ди не бит но по бољ ша на. Те го ди не у Цр ној Го ри је би ло 70 трак то ра, 10 хи ља да плу го ва и 44 мо тор не вр ша ли це.26

По љо при вред на слу жба у 1959. го ди ни се од ви ја ла кроз по љо при-вред не уста но ве и ор га ни за ци је по чев од Се кре та ри ја та за по љо при вре-ду и шу мар ство Ре пу бли ке до ре фе ре на та за по љо при вре ду у на род-ним од бо ри ма оп шти на, за тим пре ко По љо при вред но-шу мар ске ко мо ре и за дру жног са ве за Цр не Го ре. Да би се уна при је ди ла по љо при вред на про из во дња осно ван је низ на уч них уста но ва. Вла да НР Цр не Го ре до-ни је ла је 1952. го ди не Рје ше ње о осни ва њу За во да за сто чар ство,27 са ци љем да се ова гра на по љо при вре де уна при је ди. Сје ди ште за во да је би ло у Иван гра ду а у окви ру њега су дје ло ва ле Ста ни ца за го ве дар ство у Ник ши ћу и Ста ни ца за ко њ ар ство у Жа бља ку. За да ци За во да су би ли да ра ди на уна пре ђе њу сто чар ства на те ри то ри ји Цр не Го ре пре ма прин-ци пи ма са вре ме не зо о тех нич ке на у ке и прак се. За во ду су до ди је ље на на упра вља ње сва сред ства др жав ног По љо при вред ног до бра „По ли мље“ у Иван гра ду, Ста ни ци за го ве дар ство су до ди је ље на сред ства сре ског По љо при вред ног до бра „Ка пи но По ље“ у Ник ши ћу а Ста ни ци за за ко-њ ар ство су до ди је ље на сред ства сре ског по љо при вред ног до бра „Је зе-ро“ у Жа бља ку. Да би се уна при је ди ла про из во дња па му ка у Ко дри ма код Ул ци ња је 1954 го ди не осно ва на Ста ни ца за па мук, са за дат ком да про из во ди ква ли те тан сје мен ски ма те ри јал па му ка и си је оглед не пар-це ле па му ка. Ста ни ца је ра ди ла под над зо ром Упра ве за про из во дњу НР Цр не Го ре.28 По што је про из во дња па му ка у Цр ној Го ри би ла ма ла, ова ста ни ца је уки ну та 1958. го ди не.

На уч но и стра жи вач ким ра дом у обла сти по љо при вре де још су се ба ви ли За вод за по љо при вред на ис тра жи ва ња и Ду ван ски ин сти тут у Ти то гра ду, те по љо при вред не ста ни це: за во ћар ство у Би је лом По љу, за ја дран ске кул ту ре у Ба ру, за ри бар ство у Ти то гра ду, за сто чар ство у Жа бља ку, оп шта по љо при вред на ста ни ца у Ба ру и че ти ри ме ђу оп штин-ске ста ни це за за шти ту би ља. У 1958. го ди ни у Цр ној Го ри је би ло 19 ве те ри нар ских ста ни ца и 20 стал них ам бу лан ти у ко ји ма су ра ди ла 24 ве те ри на ра и 14 ве те ри нар ских тех ни ча ра.29

26 Статистички годишњак Југославије -59, стр 334.27 Службени лист НР Црне Горе бр. 22/52 и бр. 7/54.28 Архив Црне Горе, Цетиње, фасцикла 2/54, Уредба Извршног вијећа НР Црне Горе. 29 Статистички годишњак Југославије -60, стр. 367.


У окви ру За во да за по љо при вред на ис тра жи ва ња ра ди ла је пе-до ло шка слу жба ко ја је вр ши ла ана ли зу зе мљи шта. По љо при вред них ин же њ е ра и тех ни ча ра би ло је сре ди ном 1958. го ди не 252. Од то га бро-ја било је 90 агро но ма и 162 по љо при вред на тех ни ча ра.30 Спо соб ност при ла го ђа ва ња за по љо при вред ног стру чњ а ка је од мно го ве ћег зна ча ја не го за оста ле стру ке гдје та мо шњи стру чњ а ци има ју углав ном уста-љен, за све при ли ке ско ро исти тех но ло шки про цес про из во дње. У по-љо при вре ди мно гим сег мен ти ма про из во дње чо вјек са мо дје ли мич но упра вља, па спо соб ност стру чњ а ка да на ђу рје ше ње у ра зним при ли ка-ма до ла зи до из ра жа ја. Мо же се ре ћи да је цр но гор ска по љо при вре да у вре ме ну од 1945. до 1958. го ди не пре ко по ве ћа ња бро ја по љо при вред-них стру чњ а ка и њихо вог ква ли те та зна чај но уз на пре до ва ла.

У чи та вом овом пе ри о ду за раз вој по љо при вре де из два ја на су ма ла сред ства. Уче шће по љо при вре де у укуп ним ин ве сти ци ја ма у Цр-ној Го ри би ло је ова ко: 1947. го ди не 3,6 %, 1948. го ди не 1,7 %, 1949. го ди не 10 %, 1950. го ди не 11,6 %, 1951. го ди не 3,3 %, 1952. го ди не 1,7 %, 1953. го ди не 1,5 %, 1954. го ди не 1,4 %, 1955. го ди не 2,8 %, 1956. го ди не 2,8 % и 1958. го ди не 2,1 %.31 Од уло же них сред ста ва зна тан дио је био утро шен за из гра дњу по љо при вред них згра да што је још до-дат но сма њ и ло по сто так ин ве сти ци ја уло же них ди рект но у по љо при-вред ну про из во дњу. Ула га ња у по љо при вре ду за пе ри од од 1954. до 1958. го ди не из но си ла су 2 439 ми ли о на ди на ра или 2,4 % од укуп них ин ве сти ци ја у при вре ду Цр не Го ре. Струк ту ра ула га ња је са ста но ви-шта по ве ћа ња по љо при вред не про из во дње би ла не по вољ на. Око 69 % сред ста ва је уло же но на гра ђе вин ске објек те, 15 % на по љо при вред ну опре му, 6 % за сто ку и 10 % за све оста ло.32 Тре ба на гла си ти да до бар дио уло же них сред ста ва, по себ но у ме ли о ра ци ју ни је био ак ти ви ран до 1958. го ди не, то јест ни је по че ла зна чај ни ја про из во дња на тим по-вр ши на ма.

За ре а ли за ци ју пла на раз во ја при вре де Цр не Го ре у пе ри о ду 1957-1961. го ди на Са ве зно из вр шно ви је ће, обез би је ди ло је кроз про грам га-ран то ва них ин ве сти ци ја сред ства од 77 ми ли јар ди ди на ра. Од то га из-

30 Од 252 пољопривредна стручњака у Црној Гори, 1958. године у задружном сектору је радило 62, у заводу и станицама 71, у пољопривредним добрима 44, у одборима општина 28, у републичким органима 11, у средњој пољопривредној школи 14 и у осталим службама 22 пољопривредна стручњака. Тада је долазило просјечно један агроном или пољопривредни техничар на 767 хектара обрадиве површине.

31 Ристо Вукчевић, Инвестиције у пољопривреди Црне Горе 1945-1959 године, Наша пољопривреда и шумарство бр. 2/1960. стр. 28.

32 Архив Црне Горе, Подгорица, Фонд ЦК Савеза комуниста Црне Горе, фасцикла 125/1. Реферат Филипа Бајковића, предсједника Извршног вијећа Црне Горе на трећем конгресу СК Црне Горе.


но са за раз вој по љо при вре де су пред ви ђе не са мо дви је ми ли јар де или 2,6 % укуп них сред ста ва.33

Ин ве сти ци је у по љо при вре ду ФНРЈ од 1955. го ди не су све ви ше уче ство ва ле у струк ту ри укуп них ју го сло вен ских ин ве сти ци ја. У Ју го-сло вен ску по љо при вре ду 1955. го ди не је уло же но 23,6 ми ли јар ди ди-на ра, од но сно 5,6 % укуп них ин ве сти ци ја у при вре ду а сље де ће 1956. го ди не 28,7 ми ли јар ди ди на ра, од но сно 7,3 % ин ве сти ци ја у при вре ду.34 Про це нат уло же них сред ста ва у по љо при вре ду Цр не Го ре у пе ри о ду од 1947. до 1958. го ди не био је ма њи око че ти ри пу та од Ју го сло вен ског. Ин ве сти ци је у по љо при вре ди Цр не Го ре чи не све га 3,1 % од укуп них ин ве сти ци ја у НР Цр ној Го ри, од но сно 3,6 % од при вред них ин ве сти-ци ја. У истом пе ри о ду ин ве сти ци је у по љо при вре ди Ју го сла ви је као цје ли не, чи ни ле су 9,8 % од укуп них ин ве сти ци ја, од но сно 12,6 % од при врд них ин ве сти ци ја. Уче шће по љо при вред них ин ве сти ци ја у укуп-ним ин ве сти ци ја ма у Цр ној Го ри би ло је осјет но са мо у го ди на ма 1949. и1950, ка да је из но си ло не што ви ше од 10 %. У овим дви јема го ди нама је би ло ин те зив но фор ми ра ње се љач ких рад них за дру га, ко је су има ле зна чај ну по моћ др жа ве. Струк ту ра по љо при вред них ин ве сти ци ја је би-ла из ра зи то не по вољ на, јер је 64 % сред ста ва утро ше но на гра ђе вин ске ра до ве. У пе ри о ду од 1945. до 1958. го ди не ин ве сти ра но је у по љо при-вре ду Цр не Го ре 5 869 ми ли о на ди на ра, по ци је на ма из 1956. го ди не. У по сма тра ним го ди на ма про сјеч на го ди шња ин ве сти ци о на по тро шња из но си ла је 419 ми ли о на ди на ра. По по љо при вред ним гра на ма нај ви-ше је уло же но у сто чар ство и по љо при вред не ме ли о ра ци је, с тим да је и у сто чар ству нај ве ћи дио сред ста ва уло жен у гра ђе вин ске објек те. Те ри то ри јал ни раз мје штај ин ве сти ци ја у по љо при вре ди по ка зу је да је нај ви ше уло же но у Ти то град ски срез, око 38 %. У од но су на укуп не при вред не ин ве сти ци је, нај ве ћи про це нат је уло жен у по љо при вре ду у Бје ло пољ ском и Иван град ском сре зу, око 15 %, али с об зи ром на то да су укуп не ин ве сти ци је у ова два сре за би ле из у зет но ни ске, то су по љо-при вред не ин ве сти ци је би ле знат но ис под про сје ка за Цр ну Го ру као цје ли ну. У По ли мљу су ин ве сти ци је у по љо при вре ду по по љо при вред-ном ста нов ни ку би ле шест пу та ма ње од по љо при вред них ин ве сти ци ја по по љо при вред ном ста нов ни ку у Ти то град ском сре зу и ско ро че ти ри пу та ма ње не го у При мор ју. Ви ди мо да су ула га ња у по љо при вре ди Цр-не Го ре , по ред то га што су би ла не до вољ на, има ла из ра зи то не рав но-мје ран те ри то ри јал ни раз мје штај. 33 Архив Црне Горе, Подгорица, Фонд ЦК Савеза комуниста Црне Горе, фасцикла 125/1.

Трећи конгрес Савеза комуниста Црне Горе, дискусија делегата Радомира Коматине.34 Експозе о основама друштвеног плана за 1957. годину, коју је поднио потпредсједник

Савезног извршног вијећа Светозар Вукмановић.


По љо при вред на до бра, зе мљо рад нич ке за дру ге, по љо при вред не ста ни це и ин ди ви ду ал ни по љо при вред ни про из во ђа чи мо гли су пу тем кон кур са тра жи ти ин ве сти ци о на сред ства у об ли ку кре ди та код На род-не бан ке. Нај ве ћи број за хтје ва за кре дит су под но си ле за дру ге и ве-ћи ном су би ли од би је ни. Зе мљо рад нич ке за дру ге че сто ни је су има ле кре дит ну спо соб ност ни сре ђе ну тех нич ку и еко ном ску до ку мен та ци ју. Иди вин ду ал ни по љо при вред ни ци су мо гли тра жи ти кре дит на сред ства: за на бав ку сто ке, по љо при вред них спра ва, по ди за ње во ћњ а ка и ви но-гра да, за на бав ку вје штач ког ђу бри ва и сје ме на и за кућ не по тре бе. У Цр ној Го ри до ок то бра 1954. го ди не ни је дан ин ди ви ду ал ни по љо при-вред ник ни је до био овај кре дит, због по ста вље них те шких усло ва за њего во до би ја ње. По љо при вред ник као зај мо тра жи лац је тре бало да по ло жи у го то ву из ме ђу 10 % и 20 % од одо бре ног кре ди та. Ви си на јед-но го ди шњ ег кре ди та ни је мо гла пре ћи 20 % од осно ви це за раз рез по ре-за и тре ба ло је под ни је ти мје ни цу са пот пи си ма два кре дит но спо соб на ли ца. За на бав ку зна чај ни јих по љо при вред них ма ши на, ин ди ви ду ал ни по љо при вред ник је мо гао до би ти кре дит пр ко сво је мје сне зе мљо рад-нич ке за дру ге, али ка ко су за дру ге би ле ве ћи ном кре дит но не спо соб не то ни на тај на чин ни је до би јен ни је дан кре дит.35 Глав ни за дру жни са вез НР Цр не Го ре под но сио је Из вр шном ви је ћу за хтје ве за по ве ћа ње ин ве-сти ци о них кре ди та зе мљо рад нич ким за дру га ма. За дру ге су, ра чу на ју ћи да ће до би ти зна чај ни је бан ков не кре ди те или кре ди те из Ре пу блич ког ин ве сти ци о ног фон да, пред у зи ма ле не ке за ма шни је ин ве сти ци о не ра-до ве и на бав ку опре ме, те по тро ши ле у те свр хе соп стве на обрт на сред-ства, та ко да су због по ма њ ка ња кре ди та би ле до ве де не у вр ло те жак по ло жај.36 Да би се зе мљо рад нич ким за дру га ма ство ри ле олак ши це за до би ја ње кре ди та, јер је његово да ва ње ишло пре ко На род не бан ке уз по те шко ће и ве о ма спо ро, у Це ти њу је 1957 го ди не осно ва на За дру жна ште ди о ни ца.37

У раз до бљу од 1947. до за кључ но са 1958. го ди ном на под руч ју Цр не Го ре ин ве сти ра но је 186 ми ли јар ди ди на ра.38 Обим ин ве сти ци ја био је ве ћи од про сјеч них по ста нов ни ку у Ју го сла ви ји, што је ра зу мљи-во ако узме мо у об зир ве ли ку еко ном ску за о ста лост овог под руч ја. Од укуп них ин ве сти ци ја 81,7 % от па да ло је на при вред не ин ве сти ци је, а 18,2 % на не при вред не. Од при вред них ин ве сти ци ја 86,2 % от па да ло је на ин ду стри ју и са о бра ћај.35 Други конгрес Савеза комуниста Црне Горе, Стенографске биљешке, дискусија

делегата Рада Ковачевића.36 Архив Црне Горе, Цетиње, Фонд Извршно вијеће, фасцикла бр. 14.37 Побједа бр. 6/195838 Архив Црне Горе, Подгорица, Фонд ЦК Савеза комуниста Црне Горе, фасцикла 125,

Реферат предсједника скупштине Црне Горе Блажа Јовановића.,


Ин ве сти ци о на ула га ња до ве ла су до зна чај них дру штве но-еко-ном ских про мје на, ко је су се од ра зи ле и на про мје ну еко ном ско-со ци-јал не струк ту ре ста нов ни штва. Дру штве но-еко ном ске про мје не има ле су ути ца ја и на струк ту ру члан ства КПЈ. Сре ди ном 1948. го ди не у Цр ној Го ри од укуп ног бро ја чла но ва КПЈ, се ља ци су чи ни ли 71 %, у 1950. њихов про це нат у укуп ном члан ству се сма њ ио на 60 % а 1953. чи ни ли су 45,4 % чла но ва КПЈ.39 Ове про мје не у со ци јал ној струк ту ри чла но ва КПЈ Цр не Го ре у ди рект ној су ве зи са сма њ е њ ем про цен та по љо при-вред ног ста нов ни штва као и сма њ е ним ин те ре со ва њ ем по љо при вред-ни ка за члан ство у КПЈ, јер члан ством у КПЈ углав ном ни је су мо гли оства ри ти ни ка кву прак тич ну ко рист.

Ова ула га ња ни је су ри је ши ла пи та ње из вла че ња по љо при вре де Цр не Го ре из за о ста ло сти, иако су у овом пе ри о ду на пра вље ни од ре ђе-ни ко ра ци у том прав цу.

Углав ном се ни по сли је 1952. го ди не ка да је уки нут оба ве зни от-куп по љо при вред них про из во да по од ре ђе ним ци је на ма, ни је мо гло ус по ста ви ти сло бод но фор ми ра ње ци је на по љо при вред них про из во да. Зе мљо рад нич ке за дру ге су се до го ва ра ле о нај ви шим от куп ним ци је-на ма за од ре ђе не про из во де, а за дру ге и по љо при вред на до бра су се до го ва ра ли о нај ви шим про дај ним ци је на ма по љо при вред них про из-во да. Ор га ни вла сти су под сти ца ли за дру ге на до го ва ра ње ци је на ка ко би мо гли др жа ти под кон тро лом раст ци је на по љо при вред них про из-во да.40 Ври јед ност от ку пље них про из во да од стра не зе мљо рад нич ких за дру га је углав ном ра сла да би 1957. го ди не до сти гла пр ко ми ли јар ду ди на ра. По ври јед ни о сти от ку па на пр во мје сто до ла зи сто ка са 28 % уче шћа у укуп ној ври јед но сти от ку пље них про из во да, ко жа и ву на 11,7 %, шум ски пло до ви 9,2 %, ље ко ви то би ље са 4,7 %, док оста ли про из-во ди (во ће, кром пир, па суљ, сир, кај мак и дру го) уче ству ју са ма њ им про цен том.

За ко ном о ме ли о ра ци о ним под руч ји ма у Цр ној Го ри41 од ре ђе но је да по љо при вред на до бра, зе мљо рад нич ке за дру ге и при ват ни вла-сни ци мо ра ју зе мљи шта на ко ји ма је из вр ше на ме ли о ра ци ја об ра ђи-ва ти и при ми је ни ти агро тех нич ке мје ре и вршити на во дњ а ва ње. На ме ли о ра ци о ним под руч ји ма су уло же на ве ли ка ин ве сти ци о на сред ства и она су се мо ра ла вра ти ти кроз по ве ћа ње про из во дње. Вла сник ко ји не мо же об ра ђи ва ти ово зе мљи ште на са вре мен на чин тре бало је да га при вре ме но усту пи пред у зе ћу ко је га мо же об ра ди ти, а оно би му пла ћа ло го ди шњу рен ту док вла сник не бу де спо со бан да сам об ра ђу је 39 Бранислав Маровић, Друштвеноекономски развој Црне Горе 1945-1953, стр. 220-223.40 Службени лист НР Црне Горе бр. 19/1958 и бр 20/1958.41 Службени лист НР Црне Горе бр. 4/1958


зе мљи ште уз све агро тех нич ке мје ре. У Цр ној Го ри је до 1958. го ди не ме ли о ри са нио 3 430 хек та ра зе мљи шта и оспо со бље но за на во дњ а ва-ње. Нај ви ше је зе мљи шта ме ли о ри са но у Ко со вом лу гу 1 700 хек та ра, у Ље шко по љу 1 250 хек та ра. У на ред ном пе ри о ду тре ба ло је ме ли о ри-са ти и оспо со би ти за на во дњ а ва ње још 7 500 хек та ра зе мљи шта ве ћи-ном у Ље шко по љу, Мар ти нић ком по љу, Бар ском по љу, Би стри ци код Би је лог По ља, Бре зо је ви ци и Ник шић ком по љу. Ври јед ност уло же них сред ста ва до 1958. го ди не на ме ли о ри са ном зе мљи шту из но си ла је 222 000 ди на ра по хек та ру.42 На во дњ а ва не по вр ши не 1958. го ди не су из но-си ле 3 134 хек та ра.43

Ор га ни зо ва ње про из во дње на има њ и ма ко ло ни ста пред ста вља-ло је зна ча јан про блем за сре ске и оп штин ске на род не од бо ре. До ста ко ло ни зи ра них по ро ди ца се вра ти ло из Вој во ди не на сво ја има ња и по че ло их об ра ђи ва ти. Уз то је био ве ли ки број слу ча је ва гдје се вра-тио са мо дио по ро ди це, те су та ко по вра ти ли има ње у Цр ној Го ри и за др жа ли има ње у Вој во ди ни. Не ки ко ло ни сти су се са мо фор мал но вра ти ли, пре у зе ли сво је има ње, те га оста ви ли на ко ри шће ње сво јим ро ђа ци ма. Нај ве ћи дио ко ло ни стич ких има ња је об ра ђи ван од стра не се љач ких рад них за дру га и оп штих зе мљо рад нич ких за дру га. По сли је рас фор ми ра ња се љач ких рад них за дру га дио ових има ња су пре у зе ле оп ште зе мљо рад нич ке за дру ге да са ме об ра ђу ју а дио су из да ле под за куп при ват ни ци ма. Је дан дио ко ло ни стич ких има ња ни је ни ко об ра-ђи вао а у не ким оп шти на ма су оп штин ски на род ни од бо ри ова има ња ли ци та ци јом да ва ли под за куп се ља ци ма ко ји ни је су има ли до вољ но сво је зе мље.

У ја ну а ру 1958. го ди не На род на скуп шти на Цр не Го ре усво ји ла је За кон о из мје на ма и до пу на ма За ко на о аграр ној ре фор ми и ко ло ни за ци-ји из 1945. го ди не.44 Ра ни је су за ко ном екс про пи са не ви со ке шу ме пре-ко мак си му ма од 20 хек та ра и пре ко 50 хек та ра ни ске шу ме и ши ка ре. Овим из мје на ма за ко на зе мљо рад нич ким до ма ћин стви ма је од ре ђе но да мо гу по сје до ва ти 10 хек та ра ви со ке шу ме, 20 хек та ра ли снич ке шу ме и 30 хек та ра ши ка ре, а вла сни ци шум ског по сје да ко ји ма по љо при вре да ни је основ но за ни ма ње мо гли су има ти 5 хек та ра шу ме.

Раз вој по љо при вре де Цр не Го ре и Ју го сла ви је мо же мо ви дје ти из сље де ће та бе ле гдје су при ка за ни лан ча ни ин дек си: 45

42 Побједа бр. 4/195843 Статистички годишњак Југославије -60, стр. 368.44 Службени лист НР Црне Горе бр. 4/195845 Ристо Вукчевић, Развој привреде Црне Горе, Титоград 1974 године, стр. 10. Ланчани индекси су израчунати на основу СГЈ/56 и СГЈ/73.


ГОДИНАПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА

ЈУГОСЛАВИЈА ЦРНА ГОРА1947. 100 1001948. 115 971949. 98 1021950. 75 971951. 143 971952. 69 921953. 144 1101954. 89 971955. 125 1021956. 83 1271957. 145 1211958. 89 108

Ако узме мо за при мјер про сјеч не при хо де и рас хо де се љач ких га-здин ста ва у еко ном ској 1953/54. го ди ни ви дје ће мо да су при хо ди са га-здин ста ва знат но ма њи не го при хо ди оства ре ни ван га здин ста ва. У ди-је лу при хо да оства ре них са га здин ста ва нај ве ћи дио, не што из над по ло-ви не, оства рен је од сто чар ства, а нај ма њи, сим бо ли чан при ход је оства-рен од жи та. При хо ди оства ре ни ван га здин ста ва нај ве ћим ди је лом су за ра ђе ни ра дом у др жав ним пред у зе ћи ма и уста но ва ма, ра дом код при-ват ни ка, за нат ском дје лат но шћу а за тим при ма њ ем пен зи ја, ин ва лид-ни на и со ци јал не по мо ћи. Струк ту ра рас хо да по ка зу је да са мо 25,1 % чи не укуп ни из да ци за га здин ство, гдје спа да ју ин ве сти ци је, тро шко ви по љо при вред не про из вод ње, пла ћа ње на јам ног ра да, ку по ви на сто ке, ку по ви на зе мље и оста ли из да ци. Ако по гле да мо струк ту ру про сјеч них при хо да и рас хо да се љач ких га здин ста ва у еко ном ској 1953/54. го ди ни ви дје ће мо да су по љо при вред ни ци са по сје дом ве ћим од 8 хек та ра око 23 % оства ре них при хо да са сво га има ња да ва ли за по рез.46

У Цр ној Го ри је 1956. го ди не би ло укуп но 64 482 по љо при вред на га здин ства, а од то га 8 по љо при вред них до ба ра, 13 га здин ста ва по љо при-вред них уста но ва и шко ла, 94 за дру жна и 64 363 при ват на га здин ства.47

При нос ва жни јих ра тар ских усје ва по хек та ру у Цр ној Го ри у пе ри о ду 1947-1958. го ди на био је ни жи од про сјеч них ју го сло вен ских при но са. У 1958. го ди ни са мо је при нос ду ва на по хек та ру био ве ћи у Цр ној Го ри од про сјеч ног у Ју го сла ви ји. При нос во ћа и гро жђа по ста-46 Статистички годишњак НР Црне Горе 1955 год. стр. 11947 Статистички годишњак Југославије -59, стр 332.


блу од но сно чо ко ту, код ве ћи не вр ста во ћа је у Цр ној Го ри, био то ком ово га пе ри о да ве ћи од про сјеч них при но са по ста блу у Ју го сла ви ји.

Нај зна чај ни ја по љо при вред на гра на у овом пе ри о ду је би ло сто-чар ство. Ста ње сточ ног фон да по по пи су из 1953. го ди не је би ло сље-де ће: ко ња 24 хи ља де, ма га ра ди 9 хи ља да, го ве ди 191 хи ља да, ова ца 534 хи ља де, ко за 88 хи ља да и сви ња 32 хи ља де гр ла.48 Ра сни са став сто ке ни је био до бар јер су код ве ћи не вр ста пре о вла ђи ва ле до ма ће ни ско про дук тив не ра се. Од 1948. го ди не по че ла је ак ци ја на укла њ а њу ко за јер се сма тра ло да до но се ви ше ште те не го ко ри сти укуп ној при-вре ди. Пре ко Уред бе о за бра ни и др жа њу ко за49 про пи са ни су усло ви по ко ји ма су се мо гле др жа ти. Од за бра не др жа ња ко за дје ли мич но су би ле из у зе те ко зе сан ске па сми не ако су би ле у стај ском уз го ју, с тим да се ни је су смје ле пу шта ти на сло бод ну ис па шу.50 На род на скуп шти-на НР Цр не Го ре је 5. но вем бра 1954. го ди не усво ји ла За кон о за бра ни др жа ња ко за.51 За бра њ е но је би ло др жа ње свих вр ста ко за. Вла сни ци су би ли ду жни да до кра ја 1954. го ди не укло не ко зе из свог по сје да. Овај за кон је до не сен са ци љем да се спри је чи уни шта ва ње шу ма, за шти ти во ћар ство и омо гу ћи по шу мља ва ње кр ше ви тих пред је ла и го ле ти. У 1958. го ди ни број сто ке по вр ста ма је углав ном не знат но по ве ћан, осим ко за ко је су го то во не ста ле.52

По љо при вред ну про из во дњу у Цр ној Го ри, па и у чи та вој Ју го-сла ви ји, ка рак те ри са ле су ве ли ке го ди шње осци ла ци је. На осје тан пад по љо при вред не про из во дње у по је ди ним го ди на ма ути ца ли су и не по-вољ ни вре мен ски усло ви. Гдје је по љо при вре да била не раз ви је ни ја и при мје на са вре ме них агро тех нич ких сред ста ва сла ба, вре мен ски усло-ви су ја че до ла зи ли до из ра жа ја. Из у зет но су шне и не род не би ле су го-ди не 1950, 1952. и 1954.

Од 1945. до 1957. го ди не у струк ту ри на ци о нал ног до ход ка Цр не Го ре ве ћи про це нат има по љо при вре да у од но су на ин ду стри ју . У 1958. го ди ни ин ду стри ја уче ству је са 30,4 % у струк ту ри на ци о нал ног до ход-ка а по љо при вре да са 29,6 %. Ова струк ту ра на ци о нал ног до хот ка ни је ре ал на, јер су ци је не по љо при вред них про из во да би ле де пре си ни ра не, то јест ни же од ствар них ври јед но сти тих про из во да. У укуп ном из во зу Цр не Го ре у овом пе ри о ду по љо при вред ни про из во ди су уче ство ва ли са око 10 %.53

48 Статистички годишњак НР Црне Горе 1955. године, стр. 89.49 Службени лист НР Црне Горе бр. 3/4850 Архив Црне Горе, Цетиње, Фонд Извршно вијеће 1953, фасцикла бр. 11.51 Службени лист НР Црне Горе бр. 22/54.52 Статистички годишњак Југославије – 59, стр 339. Почетком 1958. године број стоке

по врстама у хиљадама грла је био: коња 31, говеди 169, оваца 534 и свиња 26.53 Напримјер у 1953. години од пољопривредних производа извожени су: козе, волови,


Оства ре ни дру штве ни про из вод НР Цр не Го ре у 1958. го ди ни је из но сио 27 671 ми ли о на ди на ра. По љо при вре да је исте го ди не уче-ство ва ла у дру штве ном про из во ду са 8 913 ми ли о на ди на ра.54 Уче шће по љо при вре де у струк ту ри дру штве ног про из во да је би ло нај ни же у Бо ко ко тор ском сре зу а из ра зи то ви со ко у сре зо ви ма гдје ни јесу би ли раз ви је ни ин ду стри ја и услу жне дје лат но сти. На при мјер, у струк ту ри дру штве ног при зво да Дур ми тор ског сре за у 1953. го ди ни по љо при вре-да је уче ство ва ла са 79 %, а оста ле при вред не гра не за јед но са 21 %. У овом сре зу се по љо при вре дом ба ви ло 92 % ста нов ни штва а 8 % оста-лим дје лат но сти ма55

Мо же се за кљу чи ти да је по љо при вре ду Цр не Го ре у овом пе-ри о ду ка рак те ри са ла вр ло ни ска про из во дња, пре те жно на ту рал ног ка-рак те ра, ко ја ни је мо гла под ми ри ти по тре бе ста нов ни штва у ис хра ни а по го то во ни је мо гла обез би је ди ти по треб не си ро ви не за ин ду стри ју. Од ли ко вали су и ни зак до хо дак, ма ла аку му ла тив на спо соб ност и ни ска про дук тив ност ра да. Узро ци за ова ко не по вољ но ста ње у по љо при вре ди Цр не Го ре у раз ма тра ном пе ри о ду су би ли ра зно ли ки и број ни. Основ-ни узро ци су би ли: не до вољ не ора нич не по вр ши не, уси тњ е ност и раз-ба ца ност по сје да, ма ла ула га ња у по љо при вре ду, од ла зак рад не сна ге са се ла, сла ба тех нич ка опре мље ност, огра ни че не ци је не по љо при вред-них про из во да, ре ла тив но ви со ки по ре зи на при хо де по љо при вред ни ка и не у спје шна ко лек ти ви за ци ја пре ко се љач ких рад них за дру га. Ор га ни вла сти су ис ти ца ли два глав на ци ља у раз во ју по љо при вре де: по ве ћа-ње про из во дње и раз вој со ци ја ли стич ких од но са на се лу. Ре а ли за ци ју, исто вре ме но, ова два ци ља би ло је те шко по сти ћи, јер су се они ме ђу-соб но че сто ис кљу чи ва ли.

јагњад, сува кожа, вуна и још неки производи у мањим количинама. Укупна вриједност извезених пољопривредних производа је износила око 70 милиона динара.

Архив Црне Горе, Цетиње, Фонд извршно вијеће, фасцикла бр. 3/54, Преглед изве-зених роба по артиклима.

54 Статистички годишњак Југославије -60, стр. 354.55 Архив Црне Горе, Подгорица, фонд Блажа Јовановића, фасцикла 14, Друштвени план

и буџет дурмиторског среза за 1954. годину.


YU ISSN 0021-2652

Бојан БОЖОВИЋ*

МЕЂУНАРОДНИ СУД (ПРАВДЕ)

Иде ја о ор га ни зо ва њу ме ђу на род не за јед ни це је вр ло ста ра. Грч ка ли га у до ба ста рих грч ких фи ло зо фа, ка сни је ства ра ње пап ске др жа ве на фе де ра тив ној осно ви, а чак се и Пјер Ди боа у XIV ви је ку за ла гао за ства ра ње јед не са ве зне хри шћан ске ре пу бли ке под упра вом за јед нич ког вла да ра. За ври је ме про ди ра ња Ту ра ка ја вља ју се иде је о ства ра њу са ве-за др жа ва ко ји ће за јед нич ким сна га ма бо ри ти про тив не при ја те ља ко ји су би ли ван овог са ве за.

По за вр шет ку Пр вог свјет ског ра та ве ћи на по ли ти ча ра се за ла га-ло за осни ва ње ме ђу на род не ор га ни за ци је ко ја ће чу ва ти свјет ски мир. Аме рич ки пред сјед ник Ву дро Вил сон у то ври је ме је го во рио:

,,Осно ва ће се са на ро чи тим оба ве за ма јед но оп ште удру же ње на ро да ко је ће при зна ти и ма лим и ве ли ким др жа ва ма уза јам ну га ран-ци ју за по ли тич ку не за ви сност и те ри то ри јал ни ин те гри тет“1.

По ред то га, Вил сон се за ла гао и за за бра ну тај ног спо ра зу ми је ва-ња др жа ва. Во ђен овим иде ја ма, Вил сон је на кон фе рен ци ји у Па ри зу од мах же лио из гра ди ти но ви си стем ме ђу на род них од но са. Сје ди ште но ве свјет ске за јед ни це тре ба ло је да буде Ли га на ро да (Дру штво на ро-да) са сво јим стал ним ти је ли ма ко ја би по спје ши ва ла са рад њу и рје ша-ва ла спор на пи та ња у од но си ма ме ђу чла ни ца ма. Ли га на ро да је би ла глав на Вил со но ва пре о ку па ци ја и то ком ове кон фе рен ци је је уло жио ве-ли ки на пор да увје ри са ве зни ке у по тре бу ства ра ња та квог ти је ла2. Иако се за ла гао за уче шће САД-а у ра ду Дру штва на ро да, ова др жа ва ни ка да ни је по ста ла чла ни ца. На и ме, већ при ли ком ства ра ња но вог свјет ског по лич ко-ди пло мат ског си сте ма и осни ва ње Ли ге на ро да ове иде је није-су на и шле на је дин ствен при јем, јер је при је свих Фран цу ска сма тра ла да за слу жу је зна чај ни ју уло гу и да јој, као ни дру гим др жа ва ма, не би * Аутор је асистент на Универзитету Доња Горица.1 Бранимир Јанковић, Зоран Радивојевић, Међународно јавно право, Ниш, 2005, стр. 172.2 Radovan Vukadinović. Politika i diplomacija, Zagreb, 2004, str. 24.


тре ба ло оспо ри ти пра во на из гра ђи ва ње по себ них са ве за ко ји им од го-ва ра ју, без об зи ра на по сто ја ње Ли ге на ро да као свјет ске ор га ни за ци је.

Глав ни удар Вил со но вом про јек ту до шао је, ме ђу тим, из Аме ри-ке гдје су се број ни по ли ти ча ри упла ши ли пре ве ли ког аме рич ког ан га-жо ва ња у Евро пи, ула ска у европ ско-азиј ску рав но те жу сна га, те је на кра ју аме рич ки Се нат од ба цио пријед лог уго во ра и за бра нио аме рич ко члан ство у Ли ги на ро да3. Са мо од су ство из ра да Ли ге на ро да САД-а у зна чај ној мје ри је ути ца ло на сна гу и ути цај ове ор га ни за ци је. С дру ге стра не, и со вјет ска Ру си ја (СССР) је би ла из ван Дру штва на ро да све до 1934. го ди не, а Ње мач ка до 1926. го ди не.

Дру штво на ро да, и по ред тен ден ци је да му се пру же ве ћа овла-шће ња и та ко из ми је ни ње го ва прав на при ро да, пре ма ри је чи ма јед ног од ре дак то ра пак та, Ми ле ра, имао је об лик стал не ме ђу на род не кон фе-рен ци је4. Али, без об зи ра на број не кри ти ке и за мјер ке, за Ли гу на ро да ипак мо же мо ре ћи да је би ла пр ва мул ти ла те рал на ме ђу на род на по ли-тич ка ор га ни за ци ја.

Ор га ни Дру штва на ро да су би ли Скуп шти на и Са вјет. Њи ма је био при до дат стал ни Се кре та ри јат. На кнад но је до шло до ства ра ња Стал ног су да ме ђу на род не прав де. На и ме, На црт Ста ту та, при пре мљен од стра не Ко ми те та прав ни ка, усво ји ли су 1920. го ди не Са вјет и Скуп-шти на Дру штва на ро да. Сје ди ште Су да је би ло у Ха гу све до оку па ци је Хо лан ди је од стра не Ње мач ке. Пред Стал ни суд ме ђу на род не прав де, за ври је ме ње го вог ра да од не што ви ше од 18 го ди на (из ме ђу 1922. и 1939. го ди не) је из ни је то 66 слу ча је ва и то 38 пар ни ца и 28 за хтје ва за са вје-то дав на ми шље ња. Од то га 12 слу ча је ва је ри је ше но из ван Су да. Од 54 слу ча ја оста вље них Су ду, овај је до нио 27 са вје то дав них ми шље ња и 32 пре су де (два слу ча ја су оста ла не ри је ше на ка да је по чео Дру ги свјет ски рат)5. Ва жно је да на по ме не мо да се са ра стом ути ца ја Дру штва на ро да по ве ћа вао и број слу ча је ва пред Стал ним су дом ме ђу на род не прав де. Та ко су у ври је ме фран цу ско-ње мач ког при бли жа ва ња и у ври је ме Ло-кар но спо ра зу ма 1925. под ни је та 24 слу ча ја, тј. у про сје ку 5 го ди шње. С дру ге стра не, у ври је ме еко ном ске кри зе, 1929. го ди не, није дан слу чај ни је под ни јет. Суд је јед но ври је ме успи је вао да одр жи кон тро лу и ри-је ши си ту а ци је ко је су би ле из вор тен зи ја што је у ве ли кој мје ри ја ча ло ње гов по ло жај у та да шњој ме ђу на род ној за јед ни ци.

Али пад ауто ри те та Дру штва на ро да је ути цао и на зна чај Стал ног су да ме ђу на род не прав де. По ред на ве де них пре пре ка ко је су се Дру штву 3 Ибидем.4 Б. Јанковић. З. Радивојевић, оп.цит. стр. 173.5 Опширније, Родољуб Етински, Међународно јавно право, Нови Сад, 2007, стр.

218-219

275Међународни суд (правде)

на ро да од по чет ка на ла зи ле на пу ту, нај зна чај ни ји удар је усли је дио по-сли је не мо гућ но сти и не у спје ха ове ор га ни за ци је да се су прот ста ви про ди ра њу Ја па на у Ман џу ри ју 1931. го ди не. Не што ка сни је, Дру штво на ро да ни је успје ло да спри је чи ни отво ре ни рат из ме ђу Бо ли ви је и Па-ра гва ја 1933. го ди не.

Ње мач ка је 1933. го ди не на пу сти ла Дру штво на ро да а исто то је учи ни ла и Ита ли ја че ти ри го ди не ка сни је. Ови ак ти по ме ну тих др жа ва су би ли на ја ва пот пу не не мо ћи Дру штва на ро да. Очи глед но је да Ли га на ро да ни је мо гла да се из гра ди као фак тор ко ји би ути цао на спре ча-ва ње ра зних су ко ба, од но сно одр жа ва ње свјет ског ми ра. Ме ђу тим, не мо же се оспо ри ти чи ње ни ца да је Дру штво на ро да, уз све сво је не га тив-но сти, до при ни је ло ства ра њу оп ште идеј не кли ме у сви је ту за дје ло-ва ње ме ђу на род них ор га ни за ци ја и рје ша ва ње свјет ских про бле ма тим пу тем6. С дру ге стра не, Стал ни суд ме ђу на род не прав де је дао зна ча јан до при нос и раз во ју ме ђу на род ног пра ва. Оно што је нај зна чај ни је је сте да је Стал ни суд учвр стио сви јест о мо гућ но сти и по тре би јед ног стал-ног ме ђу на род ног суд ског ор га на као ди је ла по ли тич ке ор га ни за ци је ме ђу на род не за јед ни це7. Ње го ве пре су де су би ле зна чај на во ди ља и у ра ду по на ша њу Ме ђу на род ног су да, о че му ће би ти ри је чи у на став ку.

Над ле жност Стал ног су да је при хва ти ла и та да шња Кра ље ви-на СХС (Ју го сла ви ја), а Ми ха и ло Јо ва но вић је био члан пр вог са ста ва Стал ног су да ме ђу на род не прав де.

Свје сни не до ста та ка ко је је по сје до ва ло Дру штво на ро да, као и по тре бе за ства ра њем јед не сна жне ме ђу на род не ор га ни за ци је ко ја ће чу ва ти мир у сви је ту, од мах по окон ча њу Дру гог свјет ског ра та се при-сту пи ло ства ра њу Ује ди ње них на ци ја. Ипак, пар го ди на ра ни је, 14. ав-гу ста 1941. го ди не у Атлант ској по ве љи, ко ју су пот пи са ли Ру звелт и Чер чил, го во ри ће о бу ду ћем ,,ши рем и стал ном си сте му оп ште без би-јед но сти“. На кон фе рен ци ји одр жа ној у Мо скви од 19. до 30. ок то бра 1943. оти шло се ко рак да ље и по пр ви пут је спо ме ну та бу ду ћа ме ђу-на род на ор га ни за ци ја. У Па ла ти Дам бар тон Окс у Ва шинг то ну, пред-став ни ци СССР-а, САД-а, Ује ди ње ног Кра љев ства и Ки не су одр жа ли низ са ста на ка у пе ри о ду од 21. ав гу ста до 7. сеп тем бра 1944. го ди не, у ци љу фор му ли са ња пријед ло га за ус по ста вља ње ,,оп ште ме ђу на род не ор га ни за ци је“ – Ује ди ње них на ци ја. На овој кон фе рен ци ји је усво јен на црт бу ду ће По ве ље као основ ног рад ног до ку мен та на осно ву ко јег ће се во ди ти рас пра ве на кон фе рен ци ји у Сан Фран ци ску, одр жа ној 1945. го ди не. Ипак, на кон фе рен ци ји у Дам бар тон Ок су су се по ја ви ле пре-пре ке на ства ра њу ове ор га ни за ци је, као што је пи та ње гла са ња и оби ма 6 Смиља Аврамов, Миленко Крећа, Међународно јавно право, Београд, 2003, стр. 184.7 Р. Етински, видјети нав. дјело, стр. 219-220.


у ко ме стал ни чла но ви Са вје та без би јед но сти мо гу упо три је би ти пра во ве та. Те пре пре ке су пре ва зи ђе не на кон фе рен ци ји одр жа ној на Јал ти а ко јој су при су ство ва ли Ру звелт, Чер чил и Ста љин. Јалт ски са ста нак пред ста вља по сљед њи рат ни са ста нак др жав ни ка три ју во де ћих си ла ан ти хи тле ров ске ко а ли ци је. Ру звелт уми ре у апри лу 1945. го ди не, а Чер чил гу би на пар ла мен тар ним из бо ри ма у ју ну исте го ди не; од три ве ли ка др жав ни ка, на по ли тич кој сце ни оста је са мо Ста љин, окол ност, ко ја ни је би ла без зна ча ја за по сли је рат ни сви јет8.

Од 25. апри ла до 26. ју на 1945. го ди не број не др жа ве су се са ста ле у Хо те лу Фер монт, у Сан Фран ци ску, с ци љем да осну ју но ву ме ђу на-род ну ор га ни за ци ју и из ра де њен кон сти ту тив ни ин стру мент, По ве љу Ујед ни ње них на ци ја. Ве ли ке си ле су би ле увје ре не у оправ да ност сво-јих пријед ло га за свјет ски по ре дак ка кав је за ми шљен у Дам бер тон Ок-су. По себ на те ма рас пра ве је ипак би ла уло га Ве ли ких си ла у ра ду Са-вје та без би јед но сти. Мек си ко је тра жио да се у По ве љи из ри чи то на ве ду раз ло зи за по се бан по ло жај ве ли ке пе то ри це. Стал на мје ста у Са вје ту без би јед но сти би при па ла др жа ва ма ко је има ју ,,нај ве ћу од го вор ност за очу ва ње ми ра“, у скла ду с ,,прав ним на че лом да се др жа ва ма ко је има ју нај те же оба ве зе да ју ши ра пра ва“9. Овај пријед лог ни је при хва ћен. Нај-зна чај ни је је да је По ве ља и по ред број них не сла га ња сту пи ла сна гу 24. ок то бра 1945, на кон што су Ки на, Фран цу ска, СССР, Ве ли ка Бри та ни ја и САД, као и ве ћи на оста лих др жа ва пот пи сни ца, де по но ва ле сво је ра-ти фи ка ци о не ли сте ин стру мен те код вла де САД.

На кон фе рен ци ји у Сан Фран ци ску укуп но је уче ство ва ло 50 др-жа ва. По ве ља Ује ди ње них на ци ја је на ста ла при је за кљу че ња ијед ног ми ров ног уго во ра на кон Дру гог свјет ског ра та, и са мим тим, за раз ли ку од Дру штва на ро да ни је ве за на за ми ров не спо ра зу ме. Ни Ује ди ње не на-ци је ни јесу не ка над др жав на тво ре ви на, већ ор га ни за ци ја ко ја, при је све-га, по чи ва на за јед ни ци су ве ре них др жа ва и на че лу су ве ре не јед на ко сти, прин ци пу ко ји се мо ра ува жа ва ти у од но си ма из ме ђу др жа ва. Иако ово на че ло ни је до сљед но спро ве де но у свим ор га ни ма, кон крет но Са вје ту без би јед но сти, оно је по ста ло оп шти прин цип ме ђу на род ног пра ва.

У Сан Фран ци ску су уста но вље ни и глав ни ор га ни Ује ди ње них на ци ја. То су: Ге не рал на скуп шти на, Са вјет без би јед но сти, Се кре та ри-јат, Ме ђу на род ни суд прав де, Еко ном ски и со ци јал ни са вјет и Ста ра-тељ ски са вјет. По сљед ња два на ве де на ор га на ни јесу би ла пред ви ђе на у Дам бер тон Ок су, већ се за Еко ном ски и со ци јал ни са вјет и Ста ра тељ-ски са вјет у Сан Фран ци ску зах ти је ва ло њи хо во уста но вље ње. Из ме ђу глав них ор га на над ле жно сти су по ди је ље не, на су прот Пак ту Дру штва 8 С. Аврамов, М. Крећа, оп. цит стр. 186.9 Гари Симпсон, Велике силе и одметничке државе, Београд, 2006, стр. 192.


на ро да, пре ма ко ме су зна чај на овла шће ња би ла у за јед нич кој над ле-жно сти и Са вје та и Скуп шти не10. Без об зи ра на зна чај свих осно ва них ор га на Ује ди ње них на ци ја у Сан Фран ци ску је до ни је та јед на, по себ но зна чај на од лу ка – осни ва ње Ме ђу на род ног су да прав де.

Ста ри суд, Стал ни суд ме ђу на род не прав де ни је на ста вио са ра-дом из два раз ло га. Пр ви је тех нич ке при ро де, с об зи ром да су су ди ја-ма ис те кли ман да ти и ни је би ло мо гу ће да их би ра ју чла ни це Дру штва на ро да ко је ви ше ни је ни по сто ја ло. Дру ги је и по ли тич ки и на стао је као по сље ди ца не сла га ња Ује ди ње них на ци ја, с тим да не при ја тељ ске др жа ве, а ко је су пот пи са ле Ста тут Стал ног су да из 1920. го ди не, ауто-мат ски по ста ну стра не но вог Су да. Стал ни суд је рас пу штен и фор мал-но ре зо лу ци јом од 18. апри ла 1946.

Ипак, овим чи ном ни је на пра вљен пот пу ни рас кид ве за из ме ђу Ме ђу на род ног су да прав де и Стал ног су да. Та ко не што не би би ло ни мо гу ће, с об зи ром на то да пре ма чла ну 92 По ве ље, Ме ђу на род ни суд по сту па у скла ду са Ста ту том ко ји је за сно ван на Ста ту ту Стал ног су-да ме ђу на род не прав де. Кон ти ну и тет из ме ђу су до ва на рав но по сто ји и у по гле ду ју ри спру ден ци је, јер Ме ђу на род ни суд прак су Стал ног су да при зна је као дио је дин стве не прак се Су да.

Код нас се за овај Суд че сто го во ри Ме ђу на род ни суд прав де што је бу квал ни пре вод ње го вог стра ног име на “The In ter na ti o nal Co urt of Ju-sti ce”. Ме ђу тим, та чан пре вод и слу жбе ни пре вод (Сл.л. ФНРЈ, Међ. Уг. 5/1945) име на је Ме ђу на род ни суд11. Суд је, као што је на ве де но, осно-ван Ста ту том, ко ји је са став ни дио По ве ље УН. Ор га ни за ци ја и по сту-пак Ме ђу на род ног су да уре ђе ни су још и Пра ви ли ма Су да, као и Упут-стви ма за прак су, ко је до но си и ми је ња Суд. За раз ли ку од Стал ног су да ко ји ни је био ор ган Дру штва на ро да, Ме ђу на род ни суд је глав ни суд ски ор ган Ор га ни за ци је Ује ди ње них на ци ја.

Кад је ри јеч о са ста ву, Ме ђу на род ни суд се са сто ји од 15 стал них су ди ја. Они се би ра ју без об зи ра на др жа вљан ство ме ђу ли ци ма ви со ких мо рал них осо би на ко ја ис пу ња ва ју усло ве да у сво јим зе мља ма за у зму нај ви ша суд ска зва ња или су при зна ти прав ни струч ња ци ме ђу на род ног пра ва. При ли ком из бо ра су ди ја во ди се ра чу на да у Су ду бу ду рав но-мјер но за сту пље ни нај ва жни ји об ли ци ци ви ли за ци је и глав ни прав ни си сте ми, та ко да тро ји ца су ди ја до ла зе из Афри ке, дво ји ца из Ла тин ске Аме ри ке, тро ји ца из Ази је, дво ји ца из Ис точ не Евро пе и пет из За пад-не Евро пе и дру гих др жа ва. Иако то ни је пра ви ло, оби чај је да у са став ула зе су ди је др жа вља ни стал них чла ни ца Са вје та без би јед но сти12. Гла-10 Б. Јанковић, З. Радивојевић, оп. цит. стр. 187.11 Р. Етински, оп. цит. стр. 220. 12 Ибидем, стр. 221.


са ње о пред ло же ним кан ди да ти ма се вр ши исто вре ме но у Ге не рал ној скуп шти ни и Са вје ту без би јед но сти. Кан ди да те не пред ла жу не по сред-но др жа ве, већ на ци о нал не гру пе Стал ног ар би тра жног су да. Су ди је се би ра ју на де вет го ди на са пра вом ре и збо ра. Суд се об на вља сва ке тре ће го ди не из бо ром јед не тре ћи не, од но сно пет су ди ја. Су ди је оба вља ју сво-ју ду жност све док њи хо ва мје ста не бу ду по пу ње на. За ми је ње ни су ди ја за вр ша ва спо ро ве ко је је по чео да ра ди.

За пра во ва ља ни рад Су да, нео п ход но је при су ство нај ма ње де вет су ди ја. Ако је иза бран за чла на Су да, су ди ја не мо же да бу де опо зван са сво је ду жно сти осим ако је по јед но ду шном ми шље њу оста лих чла но-ва пре стао да ис пу ња ва по треб не усло ве. Чла но ви Су да ужи ва ју, то ком вр ше ња сво јих функ ци ја, ди пло мат ске при ви ле ги је и иму ни те те. Члан Су да не сми је да вр ши ни ка кву по ли тич ку или управ ну функ ци ју ни ти да се по све ти не ком дру гом за ни ма њу про фе си о нал не при ро де. Из ре да су ди ја, Суд би ра пред сјед ни ка и пот пред сјед ни ка на три го ди не. Иста ли ца мо гу би ти по но во би ра на. Пред сјед ник Су да пред сје да ва сјед ни-ца ма Су да и уз са рад њу са ре ги стром ор га ни зу је рад Су да. Пред сјед ник Су да под но си го ди шњи из вје штај Ге не рал ној скуп шти ни УН и пред ста-вља Суд. Суд по ста вља и се кре та ра и оста ле по треб не слу жбе ни ке.

Суд су ди у пу ном за си је да њу и као што је на ве де но, нео п ход но је уче шће 9 су ди ја. Суд мо же да за си је да и у ви је ћи ма, нај че шће као што сто ји у Ста ту ту, ка да је ри јеч о спо ро ви ма у ве зи са тран зи том и са о бра-ћа јем или рад ним спо ро ви ма. Ви је ће се са сто ји од нај ма ње тро је су ди ја ко је од ре ђу је Суд. По сто ји мо гућ ност да се ви је ће обра зу је за кон кре тан спор, али у том слу ча ју број су ди ја у ви је ћу утвр ђу је Суд уз са гла сност пар нич них стра на.

Пра во да се по ја ве пред Су дом као стран ке ре зер ви са но је са мо за др жа ве13. Суд је отво рен за др жа ве које су стра не уго вор ни це Ста ту та, а ка ко су све др жа ве чла ни це УН иствре ме но и стра не уго вор ни це Ста ту-та, то зна чи да је Суд отво рен за све др жа ве чла ни це УН и др жа ве ко је није су чла ни це УН, али је су стра не уго вор ни це Ста ту та (Швај цар ска, Лих тен штајн, Сан Ма ри но, На у ру, при је не го што су по ста ле чла ни це УН)14. Да кле, сва ки члан Ује ди ње них на ци ја је ip so fac to стра на Ста ту-та Ме ђу на род ног су да (чл. 93(1) По ве ље Ује ди ње них на ци ја) на осно ву ко јег Суд и ра ди.

Под од ре ђе ним усло ви ма ко је је про пи су је Са вјет без би јед но-сти УН и уз усло ве по ста вље не по себ ним спо ра зу ми ма, Суд је отво-рен и дру гим др жа ва ма. Што се ти че суд ске над ле жно сти, она је уви јек кон сен зу ал на. Суд ска над ле жност је сте овла шће ње за ре ша ва ње спо ра 13 Статут Међународног суда, чл. 34(1).14 Р. Етински, оп. цит. 224.


оба ве зу ју ћом од лу ком ко је др жа ве по вје ра ва ју Ме ђу на род ном су ду15. Али, тре ба по ста ви ти пи та ње ка ко мо же мо да де фи ни ше мо ме ђу на род-ни спор. Ме ђу на род ни суд прав де је у слу ча ју Ма вро ма тис16 де фи ни-сао прав ни спор ,,као не сла га ње по пи та њи ма пра ва и чи ње ни ца, су коб прав них ста во ва или ин те ре са из ме ђу два су бјек та. Ме ђу на род ни суд је је ди ни суд ко ји има оп шту ствар ну над ле жност. Ње го ва ге не рал на ствар на над ле жност од но си се на пи та ња ме ђу на род ног пра ва (чл. 36, ст. 2 Ста ту та).

Иако стра не у спо ру мо гу при ли ком да ва ња са гла сно сти на над-ле жност Ме ђу на род ног су да да ствар ну над ле жност огра ни че пу тем ре зер ви ra ti o ne ma te rie, основ ни акт Су да та ква огра ни че ња не по зна-је. Сви оста ли су до ви по зна ју огра ни че ња ства р не над ле жно сти већ у основ ном ак ту.

Ста тут Су да је уста но вио и не ко ли ко си сте ма да ва ња са гла сно сти на над ле жност Су да. Мо же се го во ри ти о че ти ри на чи на оба ве зи ва ња на над ле жност Су да: ком про мис, ком про ми сор на кла у зу ла, фа кул та тив на кла у зу ла и fo rum pro ro ga tum. Ком про мис пред ста вља са гла сност др жа ва да на ста ли спор под не су Су ду на ре ша ва ње. Ком про ми сор на кла у зу ла је од ред ба уго во ра, њен анекс или по се бан спо ра зум ко ји пред ви ђа на чин рје ша ва ња спо ро ва ко ји про ис тек ну из ту ма че ња или при мје не уго во ра. Fo rum pro ro ga tum пред ста вља пре ћут но да ту са гла сност на над ле жност Су да, али по што спор на ста не, са мим чи ном при сту па њу Су ду и упу-шта њем у рас пра ву у ме ри ту му. Што се ти че фа кул та тив них кла у зу ла, оне пред ста вља ју нај сло же ни ји на чин да ва ња при стан ка и ка рак те ри шу их ре зер ве ко је мо гу би ти тро ја ке: re ser ve ra ti o ne ma te rie (ис кљу чу је се над ле жност Су да за од ре ђе не ка те го ри је спо ро ва), ra ti o ne per so ne (ис-кљу чу је се над ле жност Су да пре ма од ре ђе ним др жа ва ма) и ra ti o ne tem-po ris (ис кљу чу је се над ле жност Су да за спо ро ве ко ји су на ста ли при је или по сли је од ре ђе ног да ту ма)17.

Ка да је ри јеч о при хва та њу над ле жно сти Су да спо ра зум се мо же са чи ни ти при је не го што се спор по ја ви, али и ка да се спор ја ви та ко да се њи ме спор упу ћу је Су ду и де фи ни ше се над ле жност Су да за ре ша ва-ње кон крет ног спо ра. Ва ља под сје ти ти да су по прав ној при ро ди из ја ве о при хва та њу фа кул та тив не кла у зу ле јед но стра ни ак ти др жав ног су ве-ре ни те та. На сва кој је др жа ви да при ли ком фор му ли са ња из ја ве од лу чи

15 Ибидем, стр. 226.16 Мавроматис концесије у Палестини, Грчка против Уједињеног Краљевства, Стални

суд међународне правде, Пресуда о претходним приговорима од 30. августа 1924, ПЦИЈ 1924, сер. А, но. 2, стр. 11

17 Опширније, Сања Ђајић, Практикум за међународно јавно право, Нови Сад 2007, стр. 576-577.


о гра ни ца ма ко је по ста вља у по гле ду свог при хва та ња над ле жно сти Су-да. Суд је у пре су ди у слу ча ју Fac tory at Chor zow18 на вео:

,,Исти на је да је суд ска над ле жност уви јек огра ни че на и да по-сто ји је ди но оно ли ко ко ли ко су је др жа ве при хва ти ле, пре ма то ме Суд ће, у слу ча ју при го во ра – или ка да тре ба ауто мат ски да раз ма тра пи-та ње – по твр ди ти сво ју над ле жност под усло вом да је сна га ар гу ме-на та ко ји иду у при лог ове пре ваг ну ла. Ка да раз ма тра да ли има над-ле жност ил не, циљ Су да је уви јек да утвр ди да ли по сто ји на мје ра стра на ка да му по вје ри спор“.

У слу ча ју Ам ба ти е лос (Грч ка про тив Ује ди ње ног Кра лев ства) Ме ђу на род ни суд је до нио пре су ду у ко јој се ка же да 19,,у од су ству ја-сног спо ра зу ма у по гле ду овог пи та ња, Суд не ма над ле жност да ула зи у ме ри тум са да шњег слу ча ја“.

Ко нач но, ка да не ма ни ка квог спо ра зу ма др жа ва мо же да се обра ти Су ду под не ском и да тра жи од Су да да ри је ши спор. Суд та да до ста вља овај под не сак др жа ви или др жа ва ма про тив ко јих је ту жбе ни за хтјев упу ћен. На овај на чин др жа ва чи ни по ну ду дру гој др жа ви или дру гим др жа ва ма да ме ђу соб ни спор ри је ше пред Су дом. Ипак, све док дру га др жа ва или др жа ве не при хва те по ну ду, Суд не ста вља спор на ли сту слу ча је ва.

Пред Ме ђу на род ним су дом ни је до зво ље на ac tio po pu la ris, тј. пра-ви ло је да ту жба ко ја ни је за сно ва на на прав ном ин те ресу стра не ко ја ју је под ни је ла да ни је до пу ште на.

По ред пре су да, Ме ђу на род ни суд мо же да да је и са вје то дав на ми-шље ња, ако са вје то дав но ми шље ње за тра же Ге не рал на скуп шти на или Са вјет без би јед но сти20 или ор га ни или спе ци ја ли зо ва не ор га ни за ци је ако их на то овла сти Ге не рал на скуп шти на. Са вје то дав на ми шље ња, ка-ко са мо име ка же, не оба ве зу ју иако су струк ту и ра на као пре су де. Ипак, др жа ве мо гу, по себ ним уго во ром, да при хва те оба ве зност са вје то дав-них ми шље ња Ме ђу на род ног су да.

По зна то је и да је Ме ђу на род ни суд је уста но вљен да би чу вао мир у сви јету. Овом при ли ком бих под сје тио на од ред бу По ве ље Ује ди-ње них на ци ја ко ји гла си:

,,Стран ке у сва ком спо ру, чи је тра ја ње мо же да угро зи одр жа ње ме ђу на род ног ми ра и без би јед но сти, тре ба да тра же рје ше ње при је све-га пу тем пре го во ра, ис тра жних ко ми си ја, по сре до ва ња, из ми ре ња, ар би-

18 Case concerning the Factory at Chorzow/Jurisdiction/, Judgment No. 8, Series A, No. 9, c. 32)

19 Случај Амбатиелос, Грчка против Уједињеног Краљевства, Међународни суд, Пре-суда о претходним приговорима, 1. јул 1952, I.C.J. Reports 1952, стр. 38.

20 Повеља УН, чл. 96, Статут Међународног суда, чл. 65.


тра же, суд ског рје ша ва ња, при бје га ва ња ре ги о нал ним спо ра зу ми ма, или ду гим мир ним на чи ни ма по сво ме соп стве ном из бо ру. (чл. 33, ст. 1)

Ве ли ки број ме ђу на род них ор га ни за ци ја пред ви ђа мо гућ ност да се на ста ли спо ро ви ри је ше у ње ном окви ру. То се при је све га од но си на спо ро ве из ме ђу др жа ва чла ни ца у окви ру над ле жно сти кон крет не ор га-ни за ци је. Са ме ор га ни за ци је из тих раз ло га вр ло че сто ор га ни зу ју по-себ на ти је ла ко ја се ба ве овим пи та њи ма, тач ни је рје ша ва њем спо ро ва од ре ђе не вр сте. На рав но да ова кву мо гућ ност пред ви ђа и Ор га ни за ци ја ује ди ње них на ци ја. Иако Са вјет без би јед но сти има пра во да ис пи та сва-ки спор или сва ку си ту а ци ју ко ја мо же до ве сти до ме ђу на род ног не сла-га ња или ко ја мо же да се пре тво ри у спор, ка ко би утвр дио да ли про-ду жа ва ње спо ра или си ту а ци је мо же да до ве де у опа сност одр жа ва ње ме ђу на род ног ми ра и без би јед но сти (чл. 34 По ве ље Ује ди ње них на ци-ја), Са вјет без би јед но сти мо ра да има у ви ду да би стран ке, по пра ви лу, тре ба ло да прав не спо ро ве из но се пред Ме ђу на род ни суд (чл. 36, ст. 3 По ве ље Ује ди ње них на ци ја). Ова од ред ба је и ра зу мљи ва с об зи ром на то да је Ме ђу на род ни суд глав ни суд ски ор ган Ује ди ње них на ци ја (чл. 92 По ве ље Ује ди ње них на ци ја). Ста тут Ме ђу на род ног су да га ран ту је над ле жност Су да за све спо ро ве ко је стран ке из не су пред њега, а, исто та ко, и за све спо ро ве по себ но пред ви ђе не у По ве љи Ује ди ње них на ци-ја или у ва же ћим уго во ри ма и кон вен ци ја ма (чл. 36 (1). Чак и да ни је та ко Суд сам од лу ком од лу чу је о сво јој над ле жно сти (чл. 36 (6) Ста ту та Ме ђу на род ног су да прав де). Ри јеч је да кле о compéten ce de la compéten-ce. Од лу ка ко ју до не се Суд о сво јој над ле жно сти је ко нач на, јер у ме-ђу на род ној за јед ни ци не по сто ји ви ша суд ска ин стан ца. На ро чи то то не би би ло ло гич но да по сто ји у овом слу ча ју ка да Ме ђу на род ни суд има уло гу ко ја му је до ди је ље на По ве љом УН.

Иако је зна чај Ује ди ње них на ци ја да нас не мјер љи во ма њи не го што је то био при је три де се так го ди на, чи ни се да Ме ђу на род ни суд још уви јек има при мат ме ђу су до ви ма у ме ђу на род ном пра ву. Тај ста тус му ни јесу на ру ши ле ни пре су де ко је су би ле у су прот но сти са пре су да ма Ме ђу на род ног су да21, као ни све ве ћи број су до ва. Пред сјед ни ца Су да Р. Хи гинс је та ко ђе у јед ном од обра ћа ња ис та кла зна чај Ме ђу на род ног су да. Ово и не чу ди ако зна мо да про ли фе ра ци ја ме ђу на род них су до-ва мо же има ти по зи тив не стра не, али њи хо ва ме ђу соб на не ус кла ђе ност мо же до ве сти и до не е фи ка сног суд ског рје ша ва ња ме ђу на род них спо-ро ва22. Ипак, Ме ђу на род ни суд и по ред сла бље ња ути ца ја Ује ди ње них на ци ја у сви је ту пред со бом има као те рет кри зе ме ђу на род ног пра ва 21 У случају Тадић, Хашки трибунал је чак и критиковао пресуду Међународног суда у

случају Никарагва.22 С. Ђајић, оп.цит. стр. 574.


и сва ко днев ног обе сми шља ва ња истог. Ме ђу на род ни суд (као и оста ли ме ђу на род ни су до ви) за то има по себ ну од го вор ност у ра ду. У су прот-ном, ме ђу на род но пра во не са мо да ће се на ћи у тач ки не ста ја ња, ка ко тре нут но ста ње опи су ју по је ди ни ауто ри, већ уоп ште не ће по сто ја ти. А без ме ђу на род ног пра ва, не ће би ти ни ме ђу на род них су до ва.


YU ISSN 0021-2652

ОГЛЕДИ

Оливера ИЊАЦ*

ЗНАЧАЈ И УЛОГА КУЛТУРЕ У САВРЕМЕНИМ ДРУШТВИМА

Кул ту ра се као по јам раз ли чи то ту ма чи и има ве ли ки број де фи ни-ци ја. Кул ту ру не ки схва та ју као скуп сим бо ла, за тим као ко лек тив но оби-љеж је не ког на ро да, вријед но сни си стем, на чин по на ша ња и слич но.

Кли форд Герц је у књи зи „Ту ма че ње кул ту ра“ раз вио ве о ма је-дин стве ну кул тур ну те о ри ју, по ла зе ћи од хи по те зе да кул ту ра не пред-ста вља образ це од ре ђе них по на ша ња већ да је она „скуп кон трол них ме ха ни за ма за упра вља ње по на ша њем“1.

По ла зи ште ове ана ли зе је ста но ви ште да је по је ди нац про из вод дру штве не сре ди не, те да сре ди на, уко ли ко је аде кват но уре ђе на, обез-бје ђу је и ви ше стру ки раз ви так по је дин ца, те да је кул ту ра ши ри по јам од на у ке, умјет но сти и по ли ти ке2.

Ме ђу тим, у осно ви сва ке на уч не ана ли зе нај зна чај ни је је пра вил-но ра зу мје ва ње основ ног пој ма, а то је, у овом слу ча ју, кул ту ра. К.Герц пре по ру чу је ка ко се кул ту ра мо же ра зу мје ти: „Пре ма кул ту ри је нај де-ло твор ни је, ка ко се твр ди, од но си ти се као пре ма чи сто сим бо лич ком си сте му; тре ба изо ло ва ти ње не еле мен те, спе ци фи ко ва ти уну тра шње од но се ме ђу тим еле мен ти ма, а он да ока рак те ри са ти цео си стем на не-ки оп шти на чин...“3.

Еви дент но је да је чо вјек за ви сан од кул ту ре и да кул ту ра фор-ми ра оно нај људ ски је у ње му, јер ка ко Ги денс на во ди “кад не би би ло кул ту ре, ми уоп ште не би смо би ли ’љу ди’ на онај на чин на ко ји обич но раз у ме мо овај по јам”4. * Аутор је сарадник у настави на УДГ и докторант из области безбједности и међу на-

род них односа.1 Герз, К., Тумачење култура, Библиотека XX век, Београд 1998, књига I, стр.622 Јовановић, С., Културни образац, Стубови културе, Београд 2005, стр.413 Герз, К., Тумачење култура, Библиотека XX век, Београд 1998, стр.624 Гиденс, Е., Социологија, ЦИД, Подгорица 2001, стр.26


Са аспек та со ци о ло шког од ре ђе ња пој ма кул ту ре као на чи на људ-ског по сто ја ња, М.Пе чуј лић и В.Ми лић ис ти чу да је кул ту ра „ко лев ка на ста ја ња по је ди на ца, њи хо вог фор ми ра ња у људ ска би ћа“5. У том сми-слу, по ме ну ти ауто ри ис ти чу да, због ши ри не зна че ња пој ма кул ту ра, ни је мо гу ће да ти све о бу хват на од ре ђе ња кул ту ре, о че му свје до чи и чи-ње ни ца да по сто ји чак 260 раз ли чи тих де фи ни ци ја кул ту ре.

Сто га је са свим оправ да но што се у од ре ђи ва њу и об ја шња ва њу кул ту ре, на уч ни ци нај че шће осла ња ју на ти по ло ги је и кла си фи ка ци је кул ту ре.

У том сми слу, М.Пе чуј лић и В.Ми лић на во де ди стинк ци ју из ме ђу по сто је ћих ти по ло ги ја кул ту ре ко ја се за сни ва на гло бал ном при сту пу од ре ђи ва ња кул ту ре, од но сно основ ном од ре ђе њу ње не су шти не6.

Као нај зна чај ни је ови ауто ри на во де дви је ти по ло ги је. Пр ва, за-сно ва на на гло бал ном при сту пу од ре ђе ња кул ту ре ко ју је по ста ви ла В.Ми лић и ко ја об у хва та: „...фи ло зоф ско-ан тро по ло шки при ступ ко-ји кул ту ру по и ма пре ма су шти ни чо ве ка, пси хо ло шки при ступ ко ји је схва та пре ма пси хо ло шким од ли ка ма по је дин ца и со ци о ло шки при ступ ко ји кул ту ру об ја шња ва раз ли ком са дру штвом“7.

Дру га ти по ло ги ја кул ту ре на ко ју се по зи ва ју М.Пе чуј лић и В.Ми лић, за сно ва на на од ре ђе њу кул ту ре сход но ње ном основ ном са-др жа ју, а чи ји је аутор Д.Бид неј, раз ли ку је по зи ти ви стич ко, ме та фи-зич ко, нор ма ти ви стич ко, кул ту ра ли стич ко и на ту ра ли стич ко схва та ње кул ту ре8.

Де фи ни ци је кул ту ре у ен ци кло пе ди ја ма на гла ша ва ју ње но ан-тро по ло шко зна че ње, па се та ко, ре ци мо, у ен ци кло пе ди ји „Ен кар та“ (Encarta) на во ди да је кул ту ра обра зац по на ша ња и ми шље ња ко је љу ди усва ја ју, из гра ђу ју и ди је ле у со ци јал ним гру па ма.

За тим, Герц ука зу је да „ кул ту ра ни је моћ, не што че му се дру-штве ни до га ђа ји, по на ша ња, ин сти ту ци је или про це си мо гу ка у зал но при пи си ва ти; она је кон текст, не што уну тар че га се они мо гу појм љи во, тј.по дроб но опи са ти”9.

Зна чај и уло га кул ту ре се, пре ма не ким ауто ри ма, мо же су бли-ми ра ти за кључ ком да се у кул ту ри ма ни фе сту је су шти на људ ског ро да, сто га што је „кул ту ра оно што одва ја нај при ми тив ни ју људ ску за јед ни-цу од нај при ми тив ни је не људ ске за јед ни це (гру пе)“10.

5 Печујлић, М., Милић, В., Социологија, Службени гласник, 1998 Београд, стр.1696 Печујлић, М., Милић, В., Социологија, Службени гласник, 1998 Београд, стр.1697 Ибид, стр.1718 Ибид, стр.1719 Герз, К., Тумачење култура, Библиотека XX век, Београд 1998, књига I, стр.2310 Коковић, Д., Пукотине културе, Прометеј, Нови Сад 2004,стр.16

285Значај и улога културе у савременим друштвима

На и ме, то по твр ђу је прет по став ку да је кул ту ра за пра во вид де мо-кра ти је ко ју тре ба усво ји ти као „пар ти ци па тив ни на чин жи во та“11, што је основ но по ла зи ште ана ли зе зна ча ја и уло ге кул ту ре у раз ви је ним, де мо крат ским дру штви ма. Ис тра жи ва ња пси хо а на ли ти ча ра Сиг мун да Фрој да у огле ду „Не ла год ност у кул ту ри“ ис ти чу осо бе ност кул ту ре ко ја укуп ним свој стви ма до при но си да се чо вјек раз ли ку је од сво јих жи во тињ ских пре да ка12 и на гла ша ва ју да је по што ва ње за јед ни це по твр-да кул ту ре по је дин ца: „За ме на мо ћи по је дин ца за јед ни цом, пред ста вља од лу чан ко рак ка кул ту ри“13.

Оса вре ме њи ва њем дру штва до шло је до уоб ли ча ва ња кул ту ре и ње ног укљу чи ва ња у функ ци о ни са ње раз ли чи тих под руч ја дру штве ног жи во та, па се, ка ко Д.Ко ко вић ис ти че, за ра зу мје ва ње кул ту ре мо ра узе-ти у об зир кон текст у ко јем се по јам кул ту ре упо тре бља ва.

У раз ви је ним де мо крат ским дру штви ма је еви дент на по ве за ност кул ту ре и по ли ти ке и њи хо в ме ђу од но с, на во ди В.Вуј чић, осла ња ју ћи се, притом, на хи по те зу ко ју су Р. Ин гле харт и К. Велкел по твр ди ли у сво јим ис тра жи ва њи ма, на гла ша ва ју ћи да кул тур ни еле мен ти сна жни је од ре ђу ју ни во де мо кра ти је не го што де мо крат ске ин сти ту ци је од ре ђу ју кул ту ру14.

Са ма су шти на ра зу мје ва ња ци ља ове на уч не ана ли зе по чи ва на за па жа њу јед ног од нај и стак ну ти јих са вре ме них те о ре ти ча ра кул ту ре К.Гер ца, ко ји на во ди „да по ли ти ка јед не зе мље од ра жа ва кон цепт ње-зи не кул ту ре“15.

На и ме, у са вре ме ној по ли тич кој на у ци по сто је раз ли чи ти при-сту пи из у ча ва њу кул ту ре, ка ко на во ди В.Вуј чић. Те о ре ти ча ри кул ту ре на ко је се В.Вуј чић по зи ва, Ла не и Ер сон, сма тра ју да су ре ле вант не три са вре ме не кул ту ро ло шке те о ри је ко је кул ту ру са гле да ва ју у ви ду уни вер зал них ври јед но сти16, а то су те о ри ја со ци јал ног по вје ре ња (енг.so cial ca pi tal) ко ју су раз ра ди ли Ф.Фу ку ја ма (1995) и Р. Пут нам (1993), те о ри ја пост ма те ри ја ли зма ко ју је раз ра дио Р.Ин гле харт (1977) и но ва кул тур на те о ри ја чи ји су твор ци А.Вил давски и М.Да глас.

Ми шље ње В.Вуј чи ћа је да су ови кул ту рал ни при сту пи ве о ма зна-чај ни за ис тра жи ва ње ефе ка та и по сље ди ца раз ли чи тих об ли ка кул ту ре на по је дин ца, дру штво, по ли ти ку, еко но ми ју, а по себ но да ју ре зул та те код ши рих при сту па ис тра жи ва њи ма (гло бал них и ком па ра тив них) раз-ли чи тих ефе ка та кул ту ре у дру штву17.11 Ибид, стр.1612 Фројд, С., Нелагодност у култури из Антрополошки огледи, Просвета, Београд13 Ибид, стр.4714 Vujčić,V., Kultura i politika, Politička kultura, Zagreb 2008, str.5415 Герз, К., Тумачење култура, Библиотека XX век, Београд 1998, књига II, стр.8316 Vujčić,V., Kultura i politika, Politička kultura, Zagreb 2008, str.2617 Ибид, стр. 26


Осим то га, са аспек та ис тра жи ва ња зна ча ја и уло ге кул ту ре у са-вре ме ним дру штви ма по треб но је ука за ти на сег мент кул ту ро ло шке те-о ри је мо дер ни за ци је, а то је те о ри ја по ли тич ке про мје не и раз во ја. За ту те о ри ју је ва жно ис та ћи да се, у ана ли за ма, нај че шће упо тре бља ва у ком би на ци ји са дру гим по ли тич ким те о ри ја ма.

Сегменткултуреутеоријамамодернизације

Ре зул та ти ис тра жи ва ња те о ри је мо дер ни за ци је, ко ја у дру штве-но-еко ном ским фак то ри ма ви ди глав ног по кре тача дру штве ног раз во ја, ука зу ју на зна чај кул тур них фак то ра у де мо крат ским дру штви ма, ко-ја у ин тер ак ци ји са еко ном ским и по ли тич ким фак то ри ма чи не ва жан сег мент у ста бил ним де мо кра ти ја ма18. Ипак, по треб но је на гла си ти да се дру штве ни раз вој, чи ји је кул ту ра је дан од не из о став них фак то ра, од ви ја пре ма од ре ђе ном ре до сље ду, ка ко В.Вуј чић на во ди, по зи ва ју ћи се на ве ли ки број ис тра жи ва ња спро ве де них у раз ли чи тим дје ло ви ма сви је та.

Да кле, ли не ар ни раз вој се од ви ја сље де ћим ре дом: „1. дру штве-но-еко ном ска мо дер ни за ци ја је осно ва за 2. кул тур ни раз вој пре ма све ве ћем на гла ску на вред но та ма сло бо де из бо ра и ауто но ми је, а то за јед но осно ва је за 3. де мо кра ти за ци ју дру штва као са став ни це јед ног је ди ног про це са – људ ског раз вит ка“19.

Под кул тур ним фак то ром се под ра зу мје ва си стем ври јед но сти од но сно „екс пре сив не ври јед но сти“20 као што су сло бо да, то ле ран ци ја, пар ти ци па ци ја, за до вољ ство, итд.

Узро ке по ја вљи ва ња екс пре сив них ври јед но сти у дру штву Р. Ин-гле харт и К.Велкел ви де у по сто ја њу по вољ них ег зи стен ци јал них усло-ва ко ји усло вља ва ју да же ља за ауто но ми јом по ста не при о ри тет на21. Ови ауто ри, та ко ђе, на гла ша ва ју да би по ли тич ка кул ту ра де мо крат ских дру шта ва без екс пре сив них ври јед но сти има ла ма њи зна чај, те да је, у том сми слу, „ус пон кул ту ре ко ја на гла ша ва чо вје ко ву еман ци па ци ју нај-ва жни ја по је ди нач на сна га ко ја ја ча де мо кра ци ју“22.

Те за о ути ца ју кул тур них ври јед но сти на дру штво до ка за на је кроз ем пи риј ска ис тра жи ва ња ко ја су у вре мен ском ин тер ва лу од 20.го-ди на спро во ђе на у ви ше од 80 др жа ва сви је та, а по зна та су под на зи вом,

18 Vujčić,V., Kultura i politika, Politička kultura, Zagreb 2008, str.5719 Ибид, стр.6120 Vujčić,V., Kultura i politika, Politička kultura, Zagreb 2008, str.6121 Inglehart, R., Welcel, C., Modernizacija, kulturna promjena i demokracija, Politička kul-

tura, Zagreb 2007, stр.6022 Ибид, стр.250


„World Va lu es Sur vey“ (WHS). То су сук це сив на ис тра жи ва ња ба зи ра на на ис пи ти ва њу ста во ва о ре ли ги ји, по ли ти ци, ра ду, на у ци и тех но ло ги-ји, по ро ди ци, по лу и сек су ал но сти, вас пи та њу, итд., сто га што је „прет-по став ка да сви ови ста во ви од ра жа ва ју кул ту ру по је ди не зе мље или зо не сви је та у ко јој се сва ка зе мља на ла зи“23.

Пре ци зно сти ра ди, нео п ход но је ис та ћи да су со ци о ло шка ис-тра жи ва ња по ка за ла да све дру штве не и кул тур не за јед ни це има ју од-ре ђе не ври јед но сти и да, упра во, со ци о ло шка ис тра жи ва ња дру шта ва, у знатној мје ри, по чи ва ју на кон цеп ту ври јед но сти. Пре ма со ци о ло гу Д.Ко ко ви ћу, „вред но сти су скуп оп штих уве ре ња, ми шље ња и ста во ва о то ме шта је ис прав но, до бро или по жељ но, а шта се фор ми ра и усва ја кроз про цес со ци ја ли за ци је“24.

Зна чај ври јед но сти се огле да у то ме што оне, као сег мент дру штве-не струк ту ре, пред ста вља ју си стем од ре ђе них вје ро ва ња о „ин ди ви ду ал-ним и за јед нич ким на чи ни ма по на ша ња и дру штве ним од но си ма“25.

По ред то га, по ме ну то ис тра жи ва ње је, на осно ву ком по нен ти ис-пи та них ста во ва, а на осно ву ди стинк ци је еко ном ских и кул ту рал них раз ли ка, до ка за ло да се схва та ња и кул тур ни образ ци по је ди на ца у бо-га тим и си ро ма шним дру штви ма раз ли ку ју.

В.Вуј чић твр ди да “кул ту ра не ког дру штва од ра жа ва ње го во укуп-но по ви је сно на сле ђе, на ро чи то ре ли гиј ско”, што ука зу је на то да ре ли-ги ја ути че на си сте ме ври јед но сти са вре ме них дру шта ва26.

За пра во, ве ли ки број на уч ни ка по др жа ва ста но ви ште да екс пре-сив не ври јед но сти по је ди них дру шта ва и ре ги о на сви је та по чи ва ју на кул тур ном на сље ђу, као и да те дви је ком по нен те ску па има ју ути ца ја на на ста ја ње и про мје ну кул тур них обра за ца у тим зе мља ма, од но сно ре ги о ни ма.

По ла зе ћи од основ не по став ке те о ри је мо дер ни за ци је, пред ход ни за кљу чак им пли ци ра ис тра жи ва ње по ве за но сти утвр ђе них кул тур них обра за ца са дру штве но-еко ном ским раз во јем, по ли тич ким раз во јем и про це сом де мо кра ти је.

На осно ву ана ли зе ста во ва WHS-а, В.Вуј чић је су бли ми рао ве ли-ки број ста во ва о раз ли чи тим жи вот ним пи та њи ма, у дви је би по лар не ка те го ри је, кон ста ту ју ћи да се на осно ву тих дви ју ка те го ри ја сва ко дру-штво мо же ло ци ра ти на гло бал ној кул тур ној ма пи 27. Не ке од од ли ка те дви је би по лар не ка те го ри је су:

23 Vujčić,V., Kultura i politika, Politička kultura, Zagreb 2008, str.7124 Коковић, Д., Пукотине културе, Прометеј, Нови Сад 2004,стр.12225 Ибид, стр.12326 Ибид, стр.7627 Ибид, стр.73


пр ва, ко ју чи не ври јед но сти „тра ди ци о нал ног ауто ри те та“ ко ји - под ра зу мје ва тра ди ци о нал не дру штве не ври јед но сти и ста во ве, као што су вје ро ва ње у бо га, ре ли ги о зност, по ро ди ца, по што ва ње ауто ри те та, итд., на су прот ври јед но сти „се ку лар но-ра ци о нал ног ауто ри те та“ као што су вје ра у ра зум, објек тив но са зна ње, ути цај на при ро ду, итд.дру га, ко ју чи не „ври јед но сти оп стан ка“ као што су по све ће ност - ра ду, штед ња, без бјед ност, тех но ло шки на пре дак, итд., на су прот „екс пре сив ним ври јед но сти ма“ као што су сло бо да, из бор, за-шти та при ро де, одр жи ви раз вој, то ле ран ци ја, дру штве на пар ти-ци па ци ја, итд.Сход но чи ње ни ци да су пред мет ове ана ли зе дру штва са оби љеж-

ји ма „се ку лар но-ра ци о нал ног ауто ри те та“ ко ја ла ко усва ја ју „екс пре-сив не ври јед но сти“, по треб но је на гла си ти да се у та квим дру штви ма по шту је и то ле ри ше раз ли чи тост (нпр. хо мо сек су ал ност, итд.), да је за-сту пље но со ци јал но по вје ре ње (нпр. по вје ре ње у дру ге, итд.), гра ђан-ска ак тив ност (нпр.пот пи си ва ње пе ти ци ја, итд.), за тим сло бо да из бо ра и од лу чи ва ња, те ауто но ми ја.

У при лог по твр ди те о ри је мо дер ни за ци је је став В.Вуј чи ћа да је ин ду стри ја ли за ци ја усло ви ла про мје ну тра ди ци о нал ног у се ку лар но-ра-ци о нал ни ауто ри тет и да је пост мо дер ни за ци ја до ве ла до кул тур не про-мје не ври јед но сти оп стан ка у екс пре сив не ври јед но сти. Ипак, не мо же се ге не ра ли зо ва ти да су се те кул тур не про мје не до го ди ле у не кој др жа-ви или ре ги о ну у цје ли ни, у при лог че му го во ри при мјер да је у Евро пи 1970-их го ди на би ло пре ко 80% по је ди на ца ко ји су по што ва ли ви ше ври-јед но сти оп стан ка од екс пре сив них ври јед но сти. Ме ђу тим, ов дје је по-треб но ис та ћи да, без об зи ра на кул тур но на сље ђе, дру штве но-еко ном-ски раз вој усмје ра ва и под сти че дру штва да се раз ви ја ју у истом смје ру.

У том кон тек сту ва жно је ис та ћи функ ци о нал но усло вље ни ка-рак тер кул ту ре, јер је из вје сно да по сто ји од ре ђе ни број сег ме на та кул-ту ре, али и оних из ван ње, ко ји усло вља ва ју јед ни дру ге и до при но се кул тур ној ди на ми ци.

Пи ти рим Со ро кин у књи зи „Дру штве на и кул тур на ди на ми ка“ ука зу је на по сто ја ње тог узроч но-функ ци о нал ног аспек та кул ту ре28, ис ти чу ћи да по је ди нац не мо ра би ти свје стан усло вље но сти ње го вих дје ло ва ња и дје ло ва ња оста лих чла но ва дру штва, али да та ква усло вље-ност мо же по сто ја ти.

Пре ма П.Со ро ки ну „пр ви об лик со ци о ло шко-фе но ме но ло шког ту ма че ња ду хов не на стро је но сти или мен та ли те та кул тур них фе но ме на

28 Сорокин, П., Друштвена и културна динамика, ЦИД, Подгорица 2002, стр.30


је сте узроч но-функ ци о нал но по и ма ње“29, док је дру ги об лик та квог ту-ма че ња ло гич ко ра зу мје ва ње.

У том сми слу Со ро кин де фи ни ше по сто ја ње обра за ца ло гич ки ин те гри са не кул ту ре. С тим у ве зи он на во ди си сте ме ло гич ки ин те-гри са не кул ту ре, а то су иде а ци о на, чул на,иде а ли стич ка и мје шо ви та, у окви ру ко јих опет по сто је ти по ло ги је.

На са вре ме на дру штва се мо же при мје ни ти мен та ли тет чул не кул ту-ре ко ји, по ми шље ну П.Со ро ки на, „про жи ма на шу са вре ме ну кул ту ру“30.

Еле мен ти ко ји од ли ку ју чул ну кул ту ру се по ду да ра ју са еле мен ти-ма екс пре сив них ври јед но сти (лич но и ко лек тив но за до вољ ство, ма те-ри јал но бла го ста ње, при хва та ње и при ла го ђа ва ње дру штве ним нор ма-ма, раз вој на у ке, итд.).

Осталасвојствакултуре

Под оста лим свој стви ма кул ту ре под ра зу мје вам су прот но зна че-ње кул ту ре од оног ко је је у пред ход ном по гла вљу опи са но, а ко је, сва-ка ко, има дру штве ни зна чај. Ис тра жи ва ње та квог свој ства кул ту ре се на ме ће зато што се вје ру је да она мо же има ти и не га ти ван ути цај на на чин што под сти че и до при но си по ра сту на си ља, дру штве не ра ди ка-ли за ци је и екс тре ми зма у сви је ту.

У де фи ни са њу и ана ли зи ра њу та квог свој ства кул ту ру је по треб-но раз мо три ти кроз ње на ге не рал на свој ства31, по ла зе ћи од ста но ви шта да је кул ту ра, та ко ђе, и ску пи на пред ра су да, ста во ва, вје ро ва ња и кон-цеп ту ал них мо де ла по на ша ња, осје ћа ња, иде ја, зна ња, сим бо ла, ори јен-та ци ја, итд. Ка рак тер кул ту ре као ге не рал ног свој ства је, да кле, да об ли-ку је, пру жа ин фор ма ци ју, по кре ће на ак ци ју и сл.

О сми слу и зна ча ју кул ту ре као по кре тач ког или кон трол ног ме ха-ни зма го во ри Фројд у „Ан тро по ло шким огле ди ма“: „По сто ја ње те скло-но сти агре си ји, ко ју мо же мо на слу ти ти у се би и у дру гих је сте, с пра-вом прет по ста вља мо, окол ност ко ја ре ме ти на ше од но се са бли жњи ма а кул ту ру при мо ра ва на сво је на по ре...Кул ту ра мо ра све да учи ни ка ко би агре сив ном на го ну ста ви ла огра де а њи хо во ис по ља ва ње при гу ши ла кроз пси хич ке ре ак тив не фор ма ци је.“32

Као је дан од узро ка „не га тив ног“ свој ства кул ту ре је по ре ме ће ни си стем ври јед но сти. За тим, кул ту ра и иден ти тет мо гу би ти зло у по трије-

29 Ибид, стр.3030 Ибид, стр.5431 Маџар, Љ., Култура као чинилац и ограничење развоја, из Зборника “Култура и

развој”, ИДН, Београд 2004, стр.2132 Фројд, С., Антрополошки огледи, Просвета, Београд 2005, стр.60


бље ни у фор ми иде о ло шких ин стру ме на та у ци љу до сти за ња не ких ви-ших ци ље ва што се по сти же кроз под сти ца ње је дин ки или гру па или усмје ра ва ње њи хо вог по на ша ња и дје ло ва ња.

У том кон тек сту ве о ма до бар при мјер та квог свој ства кул ту ре је њен ути цај на на ста ја ње и дје ло ва ње не ких вр ста те ро ри зма (иде о ло-шки, на ци о на ли стич ки, вјер ски). Да кле, то је по себ но ка рак те ри стич но у си ту а ци ја ма гдје су не раз ри је ше на по ли тич ка и иден ти тет ска пи та ња па се кул ту ра по ја вљу је као мо ти ва ци о ни ме ха ни зам за оства ри ва ње ци-ље ва на сил ним пу тем.

Об ја шње ње на чи на пре тва ра ња основ них по сту ла та ре ли ги је у на сил не свр хе за сни ва се на прет по став ци да екс трем ни по је дин ци ства ра ју кул ту ру на си ља у ре ли гиј ским гру па ма слу же ћи се, притом, од ре ђе ним оправ да њи ма за сво је де струк тив не на мје ре. Сма тра се да је то ду хов ни ам би јент за на ста ја ње вјер ског те ро ри зма, као спе ци фич не вр сте на си ља ко ја је по ста ла глав на без бијед но сна при јет ња на гло бал-ном пла ну. За пра во, по гре шним ту ма че њем ре ли ги је ства ра се мен та ли-тет у тој ре ли гиј ској ску пи ни ко ји оправ да ва на си ље, те рор, ре пре си ју и слич не по ја ве. Та кав “вјер ски фун да мен та ли зам”33 је не што дру го у од но су на вје ру, ко ји, иако по сто ји то ком ци је ле људ ске исто ри је, екс-пан зи ју до жи вља ва од кра ја два де се тог ви је ка. Ове ста во ве по твр ђу је и М.Ка стелс, де фи ни шу ћи га ре ак тив ним и ре ак ци о нар ним на чи ном из-град ње иден ти те та: “...из град ња ко лек тив ног иден ти те та пре ма иден ти-фи ка ци ји ин ди ви ду ал ног по на ша ња и дру штве них ин сти ту ци ја с нор-ма ма ко је по тје чу од Бож јег за ко на, а про ту ма чио их је ко нач ни ауто ри-тет ко ји по сре ду је из ме ђу Бо га и људ ског ро да”34.

Резиме

Кул ту ра, као јед на од ка рак те ри сти ка људ ског дру штва, сво јом мо гућ но шћу да ути че на дру штво, да кле, мо же би ти по сма тра на као про гре сив на или као ре гре сив на си ла. На и ме, кул ту ра као си стем ври-јед но сти, вје ро ва ња, по тре ба, по на ша ња, сим бо ла, итд., за слу жу је епи-тет „си ла“, јер се стра те шким при сту пом, мо гу про гра ми ра ти кул тур ни обрас ци са вре ме них дру шта ва, али и обрас ци екс трем ног по на ша ња ко-ји мо гу би ти усмје ра ва ни за раз ли чи те ци ље ве.

Те жи ште ана ли зе је би ло до ка зи ва ње уло ге и зна ча ја кул ту ре у дру штви ма са раз ви је ним со цио-еко ном ским и по ли тич ким усло ви ма, од но сно раз ви је ним де мо крат ским дру штви ма у ко ји ма кул ту ра и де мо-кра ти ја де тер ми ни шу јед на дру гу.33 Castells, M., Moć identiteta, Golden Marketing, Zagreb 2002., str.22.34 Ибид,стр.23.


То је пред мет ис тра жи ва ња не ких од те о ре ти ча ра мо дер ни за ци-је, при је све га Ро нал да Ин гле хар та са са рад ни ци ма, ко ји већ три де сет го ди на (од 1977.) на ем пи риј ски на чин пра те и до ка зу ју про мје не дру-штве них ста во ва и ври јед но сних ор јен та ци ја.

На осно ву глав них ста во ва Ин гле хар то ве те о ри је мо дер ни за ци је, за сно ва них на иде ји да су еко ном ски раз вој и кул ту ра осно ва за де мо-кра ти за ци ју дру штва, мо же се кон ста то ва ти да та те о ри ја ис ти че „со-ци јал ни зна чај кул ту ре“35, да кле то је „по себ на кул ту ра“ чи је се од ли-ке по ка зу ју у ин сти ту ци ја ма дру штва и у сва ко днев ном по на ша њу. Ту се ра ди о кул тур ном си сте му ко ји по чи ва на дру штве ним зна че њи ма и ври јед но сти ма, те дру штве ном на сље ђу, ко ји су се по ка за ли уни вер зал-ни ма, у сми слу да су, ка да су јед ном усво је ни, у ве ли кој мје ри до при-ни је ло по ра сту чо вје ко ве спо соб но сти да обо га ти свој жи вот, ре гу ли ше дру штво у ко јем жи ви и кон тро ли ше сво ју око ли ну.

Об у хват ни ја ана ли за кул ту ре уве ли ко би пре ма ши ла оп сег и сми-сао овог члан ка. Кроз са гле да ва ње ак ту ел них те о ри ја на сто ја ла сам да јед но став но ука жем да је кул ту ра је дан од нај зна чај ни јих еле ме на та дру штве ног раз во ја.

35 Wiliams, R., Analysis of culture, (chapter from The Long Revolution, Penguin, Harmonds-worth, 1965)



YU ISSN 0021-2652

Бојана ПОПАДИЋ*

РЕГАНОВА ПОЛИТИКА ХЛАДНОГ РАТА И ПОЛИТИКА „НОВОГ МИШЉЕЊА“ ГОРБАЧОВА

I

Исто ри ја је свје док ка ко по ли ти ка и бу дућ ност јед не зе мље че сто мо гу за ви си ти од јед ног чо вје ка ко ји се на ла зи на ње ном че лу. Ис ход ци је ле јед не на ци је, а са мим тим и дру гих љу ди, мо же се на ла зи ти у ру ка ма са мо јед ног чо вје ка. Пи та ње је да ли су то спе ци фич не окол но-сти ко је омо гу ћа ва ју јед ном чо вје ку из вје сну по ли ти ку и на чин во ђе ња др жа ве у јед ном смје ру, од но сно да ли сна га јед ног чо вје ка мо же да бу де до те мје ре ве ли ка да од лу чи о жи во ти ма ми ли о на љу ди? Да ли је ин ди ви ду ал на сна га та ко ја мо же да пре ки не ток ду го вје ков ног на чи на функ ци о ни са ња др жа ва и по ве де у пот пу но дру га чи је, про гре сив ни је раз ми шља ње и пот пу но но во до ба за др жа ву, као што је то би ло за ври-је ме Ри ше љеа? Да ли је та сна га заправо она ко ја мо же да под стак не у љу ди ма оно нај не ху ма ни је ко је им да је за пра во осје ћај су пер и ор но сти у односу на сла би је, а у исто ври је ме по ни зно сти и по слу шно сти пре ма тој сна зи са вр ха пи ра ми де, као што је то учи нио Хи тлер сво јим пра ти-о ци ма? У ко јем је то тре нут ку јед на ин ди ви дуа ја ча од ми ли о на дру гих ин ди ви дуа за јед но? Ге дис у сво јој књи зи Хлад ни рат ка же:

„Ко мо же пред ви дје ти ка ква ће нео бич на ком би на ци ја иза зва ти да не ко ли ци на по је ди на ца до ђе у си ту а ци ју да об ли ку је ве ли ке до-га ђа је и та ко по ста не пред мет па жње исто ри ча ра?“1

Ро налд Ре ган2 и Ми хаил Гор ба чов3 би ли су те сна ге ко је су осам-де се тих го ди на во ди ле дви је3 нај ве ће свјет ске си ле, два бло ка око ко јих * Ауторка је студент треће године Факултета политичких наука у Подгорици – смјер

Међународни односи.1 Џон Луис Гедис- Хладни рат, Ми данас знамо, CLIO 2003, поглавље Нова историја

хладног рата: први утисци, VII стр. 426.2 Роналд Вилсон Реган, рођен 6. фебруара 1911. у држави Илиноис, умро 5.јуна 2004,

био је гувернер Калифорније од 1967. до 1975, а затим и 40. предсједник САД у периоду 1981-1989. Наслиједио га је Џорџ В. Буш.

3 Михаил Сергејевич Горбачов, рођен 2.марта 1931. у Украјини, посљедњи је пред сје-


су се оку пи ле дру ге др жа ве у сви је ту. Два ли де ра ко ји су окон ча ли ду го-го ди шње тра ја ње Хлад ног ра та, а са мим тим, мо гло би се ре ћи, од лу чи-ли о бу дућ но сти ка ко сво јих др жа ва та ко и о бу дућ но сти чо вје чан ства.

На сље ђе ко је су ови ли де ри до би ли- САД ко је су те жи ле да буду во де ћа си ла у сви је ту а исто вре ме но и да воде по ли ти ку изо ла ци о ни зма, СССР ко ји је по ку ша вао да па ри ра ако не и пре у зме вођ ство од САД-а и очу ва ко му ни стич ку иде о ло ги ју и то под при јет њом уни ште ња и рас-па да др жа ве- као и им пе ра тив за ус по ста вља ње но ве епо хе у сви је ту у ко јем ће вла да ти мир, за ова два ли де ра био је те жак за да так. Њи хов су-коб од но сно са рад ња био је од лу чу ју ћи.

II

Ре ган је био вр ло про ти вур јеч на лич ност. На мје сто пред сјед ни-ка сту пио је у 69. го ди ни жи во та и са мим тим био нај ста ри ји иза бра-ни пред сјед ник у исто ри ји аме рич ког пред сјед ни штва, а био чо вјек са из у зет ном мла да лач ком енер ги јом и шар мом. При ја тељ ски на стро јен, лич но по ма гао љу ди ма ко је ни је по зна вао, а опет био то ли ко дис тан-ци ран да га ни ње го ви нај ве ћи при ја те љи ни јесу мо гли схва ти ти. Био је лич ност ко ја је оста ла по зна та по сво јим ду хо ви тим из ја ва ма4 ко ји ма је пли је нио и оча ра вао, од ко јих су не ке озна че не као ге ни јал не ко је мо же сми сли ти са мо чо вјек ви со ких ин те лек ту ал них и обра зов них спо соб но-сти, а с дру ге стра не знао је сво је са рад ни ке оста ви ти без тек ста ка да би по ста вио пи та ње ко је се од но си на еко но ми ју или спољ ну по ли ти ку др жа ве чи ме би по ка зао ко ли ко је не у пу ћен и не за ин те ре со ван. Ње го ва осо бе на про ти вур јеч ност нај ви ше се огле да ла у ње го вом во ђе њу по ли-ти ке, по себ но спољ не. До шав ши на мје сто пред сјед ни ка по ста вио је се би за за да так да по бољ ша еко ном ску си ту а ци ју у САД на на чин што ће уве сти мје ре де ре гу ла ци је тр жи шта и дра стич ног сма ње ња по ре за. Ме ђу тим, то је до ве ло са мо до кон тра е фек та, „кад је Ре га нов ман дат за вр шио 1989. Сје ди ње не су се Др жа ве у јед ној де це ни ји пре тво ри ле из нај ве ћег свјет ског зај мо дав ца у нај ве ћег свјет ског ду жни ка“5. Ка ко Кал во ко рези ка же, ло ша еко ном ска и со ци јал на по ли ти ка угро зи ла је са мо по у зда ње ко је је Ре ган уса дио Аме ри кан ци ма пре ко вој не мо ћи и ре то ри ке. Јер Ре ган је на сто јао да уве ћа вој ну моћ Аме ри ке и да она и

д ник СССР-а од 1985. до његовог распада 1991, када је предсједник Русије постао Борис Јељцин.

4 Реган је једном приликом изјавио, што је остало запамћено као интересантна доско чица у економији: „Не бринем много за дефицит- довољно је велики да се сам о себи брине“. (Пол Џонсон, Историја америчког народа, Књига- комерц, Београд 2003, стр. 831).

5 Peter Calvocoressi Svjetska politika nakon 1945, Nakladni zavod, Globus, Zagreb 2003, str. 83.

295Реганова политика хладног рата и политика "новог ...

да ље бу де нај ве ћа вој на си ла у сви је ту. Аме ри ку је ви дио као нај сна-жни ју си лу за одр жа ње ми ра на пла не ти, а вој но ја ча ње би јој упра во то и обез би је ди ло.

Ипак, глав ни циљ по ве ћа ва ња вој ног бу џе та био је аде кват но од-го во ри ти на еска ла ци ју Хлад ног ра та, тј. су прот ста ви ти се агре сив ној со вјет ској по ли ти ци у Тре ћем сви је ту. Ре га но ва спољ на по ли ти ка са сто-ја ла се у пру жа њу по мо ћи ан ти ко му ни стич ким сна га ма ка ко би др жа ве иза шле из кру га со вјет ских ин те ре са. То је так ти ка пру жа ња по мо ћи, ка ко то ка же Ки син џер, не при ја те љи ма сво јег не при ја те ља, по узо ру на Ри ше љеа. САД су пру жа ле по др шку ан ти ко му ни стич ким сна га ма у Ав га ни ста ну, ре во лу ци о нар ном по кре ту Со ли дар ност у Пољ ској, ре во-лу ци о на ри ма у Ети о пи ји и Ан го ли. За тим 1983. сли је ди њи хо во спр је-ча ва ње ши ре ња ко му ни зма на ка рип ско остр во Гре на да, чи ја је ко му ни-стич ка вла да би ла по ве за на са Ку бом, јер је то би ло схва ће но као угро-жа ва ње аме рич ких стра те шких ин те ре са. Вла да је сру ше на ору жа ним пу тем, што је пр ви пут да је оруж јем сру шен ко му ни стич ки ре жим, па се овај до га ђај ту ма чи као по раз СССР-а у Хлад ном ра ту и пред ста вља пре крет ни цу у Ре га но вом ман да ту. По себ на за ни мљи вост пред ста вља до ла зак на власт сан ди ни ста у Ни ка ра гви ко ји су ус по ста ви ли кон такт са ко му ни сти ма на Ку би, а са мим тим и у Мо скви, што је Ре ган про ту ма-чио као план да се ко му ни стич ка ре во лу ци ја пре ко Цен трал не Аме ри ке про ши ри на ју жне аме рич ке гра ни це. Из стра ха Ре ган је пре у зео ини ци-ја ти ву под у ча ва ња и опре ма ња ан ти сан ди ни стич ких сна га и ми ни ра ња ни ка ра гван ских лу ка.

Чи ни се да је из стра ха Аме ри ка ини ци ра ла мно ге ак ци је про тив ру ше ња ко му ни стич ких сна га у сви је ту и са мим тим спри је чи ла ко му ни-стич ку ре во лу ци ју. Ово дје ло ва ње под сје ћа на по ли ти ку бри тан ског изо-ла ци о ни зма по во дом де ша ва ња у Евро пи по чет ком XIX ви је ка. На и ме, Бри та ни ја је из стра ха за без бјед ност соп стве не др жа ве ула зи ла у са ве зе са сла би јим др жа ва ма ко је су би ле у су ко бу са оним ја чим, ка ко би спри је-чи ла до ми на ци ју јед не др жа ве - си ле. Од би ја ње скла па ња трај них са ве за са др жа ва ма во дило је бри тан ској не за ви сно сти у дје ло ва њу јер ни је би ло оба ве за пре ма дру гим др жа ва ма, а ти ме ни могућност по тен ци јал ног на-па да на њу ни би ло ка квих не по вољ но сти од стра не са ве за не при ја те ља. А све то из стра ха за бу дућ ност сво је др жа ве и те жње да се очу ва по сто-је ће ста ње. Исто та ко, Сје ди ње не Др жа ве из стра ха за соп стве ну без бјед-ност пред у зи ма ју низ ак ци ја ка ко би спри је чи ле мо гу ће ште те, од но сно пре пла вље ње ко му ни змом и, по њи хо вом схва та њу, сла бље ње др жа ве.

Нај ве ћа кон тра дик ци ја у Ре га но вом во ђе њу по ли ти ке би ла је у оп хо ђе њу пре ма Со вјет ском Са ве зу. У ње му ле жи и кључ Ре га но ве по ли ти ке Хлад ног ра та. Ре га но ви го во ри оста ли су чу ве ни по ка рак-


те ри са њу СССР-а као „цар ства зла“. На сво јој пр вој кон фе рен ци ји за штам пу Ре ган је на звао СССР цар ством ко је је спрем но учи ни ти сва ки зло чин, ла га ти, ва ра ти, са мо да оства ри сво је ци ље ве.6 Ки син џер об ја-шња ва: „Ре ган је оправ дао ну жност су прот ста вља ња со вјет ској екс пан-зи о ни стич кој по ли ти ци оштром ре то ри ком“.7 Он је био од лу чан у же љи да увје ри аме рич ки на род ка ко се у ме ђу на род ним од но си ма мо ра зна ти ко је до бит ник, а ко гу бит ник.

Са дру ге стра не, по себ но до ла ском Гор ба чо ва на власт, те жио је са рад њи дви ју си ла, што је до че ка но са сим па ти ја ма у аме рич ким кру-го ви ма, с об зи ром на то да пре го во ри није су одр жа ни од вре ме на де тан-та. Ре ган је по ста вио те зу о мо гућ но сти при хва та ња од стра не Со вје та иде о ло шке тран сфор ма ци је у ко ју је истин ски вје ро вао. Сма трао је за сво ју ду жност да уби је ди Гор ба чо ва и оста ле ко му ни стич ке ли де ре у не ис прав ност ко му ни стич ке иде о ло ги је, ко ја је кри ва за њи хо ву за о ста-лост у ства ра њу де мо кра ти је и заостајање за де мо крат ским др жа вама сви је та. Те жио је да их уби је ди у то да чим они про ми је не сво ја убје-ђе ња, на ста ће раз до бље по ми ре ња. Кључ ну уло гу у то ме има ло би пи-та ње људ ских пра ва, ко је би пред ста вља ло сред ство ко је ће сру ши ти ко му ни зам и де мо кра ти зо ва ти Со вјет ски Са вез, а са мим тим и до ве сти до ми ра у сви је ту. За ни мљи во је да Ки си ни џер го во ри ка ко Ре ган и ње-го ви са рад ни ци није су те жи ли по ступ ном по бољ ша њу од но са, већ по-сти за њу ко нач ног, обо стра но при хва тљи вог рје ше ња. У ко рист та квих ста во ва на во де се ма шта ња Ре га на да по ве де Ми ха и ла Гор ба чо ва на тур-не ју по САД ка ко би га упо знао са жи во том про сјеч ног Аме ри кан ца и по ка зао му „ка ко је див но жи вје ти у Аме ри ци“8. При ми је ти ла бих да се Ки син џер, као аме рич ки ми ни стар спољ них по сло ва, во ђен у не ку ру ку, у овом слу ча ју, при стра сно шћу, слу жи ти пич ном на ив ном аме рич ком по ли ти ком ко јом, мо жда и сам во ђен иде а ли ма, по ку ша ва да при ка же што ја чу сли ку ис прав но сти иде о ло ги је САД на ште ту ко му ни стич ке иде о ло ги је. Чи ње ни ца је да се у бор би ових дви ју иде о ло ги ја аме рич ка, ба зи ра на на про мо ви са њу људ ских пра ва, по ка за ла као ис прав на, али у сво јој спољ ној по ли ти ци ни је се ли би ла ко ри шће ња ра зних так ти ка ка-ко би очу ва ла моћ и ин те гри тет до ми нат не си ле.

Вје шти на ко ју је Ре ган по ка зао у про мо ви са њу од но са ко ји ће во-ди ти свјет ском ми ру и окон ча њу Хлад ног ра та је не сумљива, но чи ни се да по не ки ње го ви по те зи ли че на по ли ти ку На по ле о на III у Фран цу-ској ко ји је, не на мјер но, сво јим не де фи ни са ним ци ље ви ма и не про ми-6 Kisindžer- Diplomatija, Golden marketing, Zagreb 2000; Poglavlje: Kraj hladnog rata: Re-

gan i Gorbačov, str. 717.7 Kisindžer, ibid, str. 717.8 Kisindžer, ibid, str. 721.


шље ним по те зи ма под у при је дио про мје не од но са у Евро пи. Те же ћи да спри је чи ује ди ње ње Ње мач ке, ву као је по те зе ко ји су упра во во ди ли ка томе!9 На сли чан на чин Ре ган је од лу чио да оја ча аме рич ку вој ну моћ на на чин што ће на уч ни ци уса вр ши ти стра те шка од брам бе на сред ства ка-ко би по сто је ће ну кле ар но оруж је по ста ло не моћ но и за стар је ло. То би осла би ло со вјет ски ста тус су пер си ле јер је по сто је ћи ну клар ни ар се нал био те мељ тог ста ту са. Са мим тим би до шло до по пу шта ња од но са и за-вр шет ка Хлад ног ра та. У по ре ђе њу ове дви је лич но сти (На по ле о на III и Ре га на) чи ни се да је На по ле о на III, за раз ли ку од Ре га на, тје рао ма лер, па су ње го ви слу чај ни по те зи во ди ли ште ти по ње го ву др жа ву. Ипак, ни је ја сно ко ли ко је Ре га но ва док три на „стра те шке од брам бе не ини ци-ја ти ве“ (СДИ) би ла уна при јед про ра чу на та, с об зи ром на то да Ре ган ни је био у ста њу да ри је ши мно го ма ње про бле ме од уни ште ња чо вје-чан ства, а ко ји су постојали у ње го вој зе мљи. На при мјер, све ве ћим ши-ре њем АИДС-а здра вље аме рич ке по пу ла ци је је би ва ло све угро же ни је, а Ре ган је иг но ри шу ћи про блем сто пи рао фи нан сиј ска сред ства ко ји ма се бо лест мо гла за у ста ви ти, због че га га у аме рич ким хо мо сек су ал ним кру го ви ма да нас сма тра ју мон стру мом јед на ким Хи тле ру.

Ње го ву по вре ме ну не спо соб ност да про ту ма чи и од ре а гу је аде-кван то на де ша ва ња по твр ђу је и је дан ње гов го вор ко јим је по ку шао да охра бри аме рич ку на ци ју про мо ви шу ћи пје сму Born in the U.S.A. Бру са Спринг сти на, а ко ја у ства ри го во ри о ло шем жи во ту Аме ри ка на ца ко ји се ша љу у не по зна ту зе мљу са оруж јем у ру ка ма ка ко би уби ли жу тог чо-вје ка и оста так свог жи во та се тру де да то при кри ју од са мих се бе. Ка ква иро ни ја! Ово је са мо је дан од до ка за да су по ли тич ки ли де ри спрем ни на ко ри шће ње би ло ка кве про па ган де ка ко би де ма го ги зи ра ли на род ко ји во-де, а да при том и не зна ју шта у ства ри ко ри сте као ме тод, јер то ни је ни бит но, бит но је са мо сто пи ти љу де у ма су. Исто ри ја је пре пу на иро ни је- до каз за то је још је дан при мјер: Му со ли ни је ва же на би ла је Је вреј ка!

Што се ти че ну кле ар ног оруж ја, ко је је глав ни и пре су ђу ју ћи фак-тор у Хлад ном ра ту, би ло је по треб но пред у зе ти не што по во дом ње га јер је оно слу жи ло у свр ху за стра ши ва ња про тив ни ка, а и при је ти ло је не стан ку чо вје чан ства. Та ко су до ни је те дви је стра те шке од лу ке ко је су до ста при до ни је ле за вр шет ку Хлад ног ра та: раз ми је шта ње аме рич-ких ра ке та сред њег до ме та у Евро пи под окри љем НА ТО-а и аме рич ко при хва та ње већ по ме ну те Стра те шке од брам бе не ини ци ја ти ве (СДИ).10 Оруж је сред њег до ме та ство ре но је ка ко би се на пра ви ла про тив те жа 9 Наполеон III помогао је устанак Пијемонта против аустријске власти чиме је Аустрија,

као један од два главна претендента на њемачки престо, ослабљена, а самим тим ојачана друга- Пруска која је и повела уједињење и искључила из њега Аустрију.

10 Кисинџер, ибид, стр. 726.


ве ли ком бро ју со вјет ских ра ке та (СС-20) ко је су са со вјет ске те ри то ри је мо гле до се ћи све ци ље ве у Евро пи. Мар га рет Та чер је пред ло жи ла да се аме рич ке кр ста ре ће ра ке те СС-20 рас по ре де у Бри та ни ји. Ре ган се и ина че угле дао на Та че ро ву по пи та њу уну тра шње по ли ти ке - сма ње ња уло ге и ве ли чи не др жа ве кам па њом за су би ја ње тро шко ва и опо ре зи ва-ња.11 На тај на чин од бра на Евро пе и Сје ди ње них Др жа ва су по ве за не. Та да шњи ге не рал ни се кре тар Ко му ни стич ке пар ти је СССР-а, Бре жњев, а ка сни је и ње гов на сљед ник Ан дро пов, же сто ко су се су про ста ви ли раз м је шта њу ра ке та, та ко да су Со вјети под стак ли ма сов не де мон стра-ци је у европ ским зе мља ма ка ко би се скон цен три са ло на раз о ру жа ва ње, а не на да ље ја ча ње вој не си ле и раз ми је шта ње ра ке та. Ре ган је на то из ни о по ну ду по вла че ња аме рич ких ра ке та сред њег до ме та у за мје ну за со вјет ске ра ке те СС-20. Со вје ти су од би ли би ло ка кве пре го во ре, на шта је ста ци о ни ра ње ра ке та на ста вље но. Очи глед но је да се Со вје ти није су хтје ли од ре ћи свог оруж ја, иако је оно зна чи ло по пу шта ње у од-но си ма, и ко нач но по че так раз о ру жа ва ња. Да Ре ган за тим ни је из нио но ву вој ну док три ну Стра те шке од брам бе не ини ци ја ти ве, мо гу ће је да би се од но си за мр зли на по сто је ћем ни воу, па чак и по гор ша ли, јер ни јед на стра на ни је би ла вољ на да пр ва по пу сти. СДИ, ка сни је по зна-та као „Рат зви је зда“, на тје ра ла је Со вје те да схва те да би даља тр ка у на о ру жа њу до ве ла зе мљу у бан крот и ти ме стра те шки оја ча ла САД. Ре га но ва СДИ би ла је на чин за из бје га ва ње ну кле ар ног ра та, а исто та ко и ја ча ње САД као вој не си ле. Јер иако је гра дио па ци фи стич ку ви зи ју сви је та, био је пред сјед ник САД ко је су се нај ви ше за ла гале за ја ча ње аме рич ке вој не сна ге.

Гор ба чов је био личност са ко јом је Ре ган же лио да са ра ђу је. На са стан ку у Реј кја ви ку, 1986, дво ји ца ли де ра су се до го во ри ли да у пе-ри о ду од сље де ћих пет го ди на сма ње све стра те шке сна ге за 50 по сто, као и да у на ред них де сет го ди на уни ште све ба ли стич ке ра ке те. Ве ли ке си ле Ве ли ка Бри та ни ја, Ки на, Фран цу ска, су се бо ја ле ова квог до го во-ра јер би у том слу ча ју мо ра ле и са ме од у ста ти од из град ње соп стве ног оруж ја у ко је су уло жи ле то ли ко сред ста ва. На њи хо ву сре ћу, до го вор је про пао. Ипак, убр зо за тим ра ди ло се на 50-по стот ном сма ње њу стра-те шких сна га, као и на скла па њу спо ра зу ма о уни ште њу аме рич ких и со вјет ских ра ке та крат ког и сред њег до ме та у Евро пи. Пи та ње је да ли би Ре га но ва по ли ти ка па ци фи зма то ли ко да ва ла ре зул та те да со вјет ски Са вез ни је био у фа зи про па да ња. У сва ком слу ча ју, би ла је од лу чу ју ћа. Он је свој циљ по сти гао- сма ње но је ну кле ар но на о ру жа ње, а исто вре-ме но су САД оја ча ле сво ју моћ и вођ ство. Америчка иде о ло ги ја са вла-да ла је „злу“ иде о ло ги ју ко му ни зма.11 Пол Џонсон,Историја америчког народа, Књига- комерц, Београд 2003, стр. 836.


III

„Све до Гор ба чо ва ни је дан со вјет ски ли дер ни је био у пот пу но-сти спре ман да уни шти Ста љи но во струк тур но на сље ђе. То нам го во ри мно го јер је, ка да је оно не ста ло, с њим не стао и Хлад ни рат и, на кра ју, сам Со вјет ски Са вез.“12

Ми ха и ла Гор ба чо ва раз ли чи то по сма тра ју љу ди у бив шем Со вјет-ском Са ве зу, и сви они ван ње га. За пад га је до жи вља вао као не ког ко га тре ба по ку ша ти одр жа ти на вла сти, јер са би ло ко јим дру гим по ли ти ча-ром би ло би те же са ра ђи ва ти. Ва шинг тон је био увје рен да је он парт нер без ко јег но ви свјет ски по ре дак не мо же би ти оства рен. Ме ђу тим, иако про зван „чо вје ком де це ни је“ од стра не За па да, иако до бит ник Но бе ло ве на гра де за мир, љу ди у Со вјет ском Са ве зу су га до жи вља ва ли дру га чи-је. То су по твр ди ли из бо ри за пред сјед ни ка Ру си је 1991. године, ка да је умје сто ње га по др жан Бо рис Јељ цин. За бу ду ће ге не ра ци је Гор ба чов је остао кри вац за рас пад СССР-а и про паст ко му ни зма. Ја сма трам да је он био са мо пре лом на тач ка у већ еко ном ски про па лој и си ро ма шној зе мљи ко ја је ли чи ла на ве ли ко По тем ки но во се ло ко је је мо ра ло пу ћи сва ка ко. Он се пр ви од ва жио да пре ки не ско ро вје ков ну тра ди ци ју др-жав ног за стра ши ва ња и за та шка ва ња си ро ма штва и би је де. Зато су се не по год но сти пр вог та ла са по бољ ша ња мо ра ле су се сло ми ти о ње му. Он је био жр тве ни ја рац за рад уни ште ња Ста љи но вог на сље ђа.

Ки син џер у сво јој Ди пло ма ти ји ка же:„Без об зи ра на свој ко нач ни по раз, за слу га Гор ба чо ва је ње го ва

спрем ност да се су о чи са те шким иза зо ви ма ко ји су ста ја ли пред Со вјет ским Са ве зом.“13

Пре у зи ма њем вла сти Гор ба чов је пре у зео и ин сти ту ци о нал не, по-ли тич ке и еко ном ске про бле ме у ко ји ма се др жа ва на ла зи ла и ко ји су во-ди ли упра во ње ном рас па ду. Он је са мо са пар до брих од лу ка и пар гре-ша ка то по спи је шио. Гор ба чов је по ку шао да спро ве де ре фор ме, и план-ски оне су има ле два еле мен та: пе ре строј ку- ре струк ту ри ра ње дру штва, и гла сност- по ли тич ку ли бе ра ли за ци ју, ка ко би се по вра ти ла на кло ност ин те ли ген ци је ко ја је ду го би ла за не ма ри ва на. „Пр вим основ ним за ко-ном о при вред ној ре фор ми 1987. по чео је про цес де цен тра ли за ци је, де-ре гу ла ци је ци је на и фи нан сиј ског на гра ђи ва ња под у зе ћа.“14 Ме ђу тим, при вред не ре фор ме ни јесу успје ле јер су же ље за одр жа њем sta tu sa quo би ле ја че. Јер раз не ин сти ту ци је ко је су би ле за ду же не за над зи ра ње, 12 Гедис, ибид, стр. 427.13 Кисинџер, ибид, стр. 738.14 Calvocoressi, ибид, стр. 87.


скла па ле су спо ра зу ме са они ма ко је су тре ба ле над зи ра ти. Спо ра зу ми би ро кра ти је ка ко би се пре ва ри ла цен трал на власт и ство ри ла илу зи-ја на прет ка зе мље, ка ко то об ја шња ва Ки син џер. Гор ба чо вље ва гре шка би ла је у то ме што иако свје стан про па да ња пе ре строј ке, ни је имао до-вољ но иде ја да је спа си.

Што се по ли тич ке ли бе ра ли за ци је ти че, ре фор ме није су укљу чи-ва ле сма њи ва ње из вр шне вла сти у цен тру. Чист ке у пар ти ји су на ста вље-не, а Ко му ни стич ка пар ти ја је, иако су пру же не шан се за ства ра ње дру-гих пар ти ја, оста ла глав на и во де ћа. Глав на уну тра шња по ли ти ка Гор ба-чо ва те ме љи ла се на сље де ћем: он је те жио да пре по ро ди зе мљу и вра ти јој ста тус, у пра вом сми слу, јед не од во де ћих си ла у сви је ту, али по ла зио је од то га да се ре фор ми са на Ко му ни стич ка пар ти ја СССР-а мо же на-зва ти пред вод ни ком со вјет ског дру штва у мо дер но до ба. Ни је схва тио да је про блем био у са мој ко му ни стич кој иде о ло ги ји и да у мо дер ну еру његова велика земља не мо же ући као др жа ва у ко јој јед на пар ти ја ре гу-ли ше ком пле тан жи вот, а не ис то ми шље ни ци се ша љу у Си бир. „Ко му-ни сти се ни су мо гли пре тво ри ти у де мо кра те јер су мо ра ли у пот пу но сти од ба ци ти ко му ни зам.“15 Гор ба чов је истин ски вје ро вао да ће се сви јет пре тво ри ти у је дан ко му ни стич ки си стем ко ји ће пред во ди ти Со вје ти.

Док је у уну тра шњо сти зе мље из би јао ха ос због про ти вур јеч но-сти си сте ма, на спољ ном пла ну ни је би ло ни ма ло дру га чи је. С об зи ром на то да ду го го ди шњи иде о ло шки со вјет ски са ве зник Ки на ни је по ка зи-ва ла ин те рес за пре го во ре о кон тро ли на о ру жа ња, Гор ба чов је ини ци рао пре го во ре ка ко би по бољ шао од но се из ме ђу дви је зе мље. Ки на је на то од го во ри ла по ста вља њем три те шка усло ва: окон ча ње ви јет нам ске оку-па ци је Кам бо џе, по вла че ње со вјет ских тру па из Ав га ни ста на, по вла че-ње со вјет ских тру па са ки не ско- со вјет ске гра ни це.16 Гор ба чо вљев апел на ста љи ни стич ког во ђу Ње мач ке Де мо крат ске Ре пу бли ке да се по кре-ну ре фор ме у зе мљи ни јесу ухва ти ле ко ри је на јер је уско ро сру шен Бер-лин ски зид, а не ду го за тим до шло је и до рас па да Вар шав ског пак та.

По губ но за спољ ну по ли ти ку СССР-а би ло је ста ње у ис точ но- европ ским др жа ва ма. Ди си ден ство ко је се по ја вљи ва ло у овим др жа-ва ма пре ра ста ло је у се па ра ти зам. Гор ба чо вље вом од лу ком да се по ја-ча ли бе ра ли за ци ја зе мље и од ба ци ва њем Бре жње вље ве док три не (ко ја је Со вје ти ма да вала пра во ин тер вен ци је у зе мља ма Ис точ не Евро пе), отво рен је пут за от цје пље ње ис точ ноевроп ских зе ма ља од Со вјет ског Са ве за. Те зе мље су се под уну тра шњим при ти ском окре ну ле на ци о нал-ној по ли ти ци, што је ауто мат ски зна чи ло не за ви сност. На тај на чин су и ја ча ли за хтје ви за де мо кра ти за ци ју зе мље.15 Кисинџер, ибид, стр. 745.16 Кисинџер, ибид, стр. 743.


Иза зов за Гор ба чо ва био је од нос са Сје ди ње ним Др жа ва ма. Ка ко је то и сам ре као на кон јед ног за јед нич ког са стан ка:

„У да на шње до ба ри јеч је не са мо о кон фрон та ци ји два ју дру-штве них си сте ма већ о из бо ру из ме ђу оп стан ка и уза јам ног уни-ште ња.“17

Уви дјев ши да до та да шња со вјет ска по ли ти ка ни је во ди ла ста-бил но сти већ, на про тив, за те за њу од но са и упра во при јет њи уза јам ног уни ште ња, Гор ба чов по чи ње пре и спи ти ва ње и ре де фи ни са ње со вјет-ске спољ не по ли ти ке пре ма САД-у. То је зна чи ло пот пу но од ба ци ва ње марк си стич ко- ле њи ни стич ке иде о ло ги је и про гла ше ње ми ро љу би ве ко ег зи стен ци је. Он 1987. про гла ша ва по ли ти ку „но вог ми шље ња“, чи-ме је пот пу но пре о кре нуо до та да шњу тра ди ци ју и на го ви је стио но во до ба у од но си ма два ју су прот ста вље них бло ко ва. Сусрет два ли де ра, Ре га на и Гор ба чо ва, спрем них за са рад њу са ја сно де фи ни са ним ци љем свјет ске ста бил но сти, до го дио се у пра во ври је ме. Са раз ли ком што се у соп стве ним др жа ва ма пр вом ода ла по част ко ју је за слу жио, а дру ги је оби ље жен као из дај ник.

Исти на је да се у са мом по чет ку са рад ње Гор ба чов ко ри стио ме-то да ма ко је су би ле тра ди ци о нал не у прет ход ном пе ри о ду, јер је био су-о чен са огром ним бро јем про бле ма: од но си са за пад ним де мо крат ским зе мља ма, од но си са Ки ном, про бле ми у ис точ но-европ ским зе мља ма, тр ка у на о ру жа њу и за о ста ја ње до ма ће по љо при вре де и по ли тич ког си-сте ма.18 Али, на кон са стан ка у Реј кја ви ку, и при хва та ња чи ње ни це да би даљ а тр ка у на о ру жа њу ис цр пи ла со вјет ске при вред не ре сур се, био је при ну ђен да спро ве де про грам 50- по стот ног сма ње ња стра те шких сна га. То је била жр тва ко ја је во ди ла гу бит ку то ли ко ду гог ра та за рад ми ра и ста бил но сти зе мље, ко ја је то то ли ко жељ но оче ки ва ла, као и због ус по ста вља ња свјет ског ми ра.

Ме ђу тим, уну тра шњи кру го ви на то ни јесу гле да ли на тај на чин. „Но во ми шље ње“ на и шло је на гор ку осу ду по себ но ни жих пар тиј ских ру ко вод става, ко ја су пред вод ни ке ре фор ме оп ту жи ва ли за из дај ни штво ко је во ди зе мљу у про паст. Де ста љи ни за ци ја је схва ће на као од ри ца-ње од ру ских тра ди ци о нал них ври јед но сти и ута па ње ве ли ке Ру си је у ма сов ну кул ту ру За па да. Са мим тим ста љи ни сти су се по сте пе но од-ре кли ле њи ни стич ке и ин те р на ци о на ли стич ке док три не и окре ну ли се ру ском на ци о на ли зму.19 Ци је ла хлад но ра тов ска по ли ти ка ко му ни стич-ке би ро кра ти је мо же се све сти на ре че ни цу јед не ру ске учи те љи це ко ја 17 Кисинџер, ибид, стр. 739.18 Кисинџер, ибид, стр. 741.19 Волтер Лакер- Историја Европе 1945-1992, CLIO Београд, поглавље: Совјетски савез

под Брежњевом и Горбачевом: пад и реформа, стр. 633.


је од би ја ла да при хва ти про грам гла сно сти: „Не мо гу да жр тву јем прин ци пе.“

Прин ци пи су се вра ти ли као бу ме ранг. Кул тур на аси ми ла ци ја не-ру ских ре пу бли ка до ве ла је до ства ра ња не ру ских ет нич ких гру па ци ја и до рас па да Со вјет ског Са ве за 1991. Иде о ло ги ја је про гу та ла са му се бе и до ве ла зе мљу у пат по зи ци ју- ње но од ба ци ва ње зна чи ло је при зна ва-ње по ра за. Иако ни је по ну дио аде кват но рје ше ње, Гор ба чов је био пр ви ко ји је јав но при знао гре шке ко је је Са вез но сио са со бом, а за то је би ло по треб но до ста хра бро сти, јер је пар ти ја би ла не ми ло срд на. Уни штио је Ко му ни стич ку пар ти ју иако му то ни је био циљ - он је вје ро вао у ње ну ис прав ност, али ис прав ност ко ју би дао њен ре фор ми са ни об лик. Ни је за слу жио да Јељ цин про гла си не за ви сност Ру си је, а ти ме и не ру ских ре пу бли ка ко је би се сва ка ко от ци је пи ле, јер су на сил но аси ми ло ва не. Ни је за слу жио да га сма тра ју за чо вје ка ко ји је при знао по бје ду САД-у, јер је до при нио свјет ском ми ру.

IV

Хлад ни рат под сје ћа на бор бу до бра и зла - с тим што је сва ка стра на у ње му сма тра ла да је она до бро, а су прот на стра на зло. Аме-рич ки де мо крат ски иде а ли су ти ко ји су по би је ди ли на ду же ста зе, али при кло ни ћу се оној те о ри ји ко ја ка же да Аме ри ка ни је по би је ди ла у Хлад ном ра ту већ га је Со вјет ски Са вез на про сто из гу био. Ко му ни стич-ка иде о ло ги ја се уру ши ла, а чо вјек ко ји се на шао да јој за да по сљед њи уда рац, ко ји би је сва ка ко су сти гао, био је Ми хаил Гор ба чов. Ње го ва по ли ти ка је из ни је ла на ви дје ло по ре ме ћа је со вјет ског си сте ма. Он је био пред у слов но вог по чет ка. Ре фор ма и на пре дак но си ли су па ра докс сам у се би - ру ше ње ко му ни стич ког си сте ма и ти ме гу би так у Хлад ном ра ту, али, с дру ге стра не, и обез бје ђе ње ми ра и но вих шан си. Ње го ва велика гре шка би ла је што мо жда ни је иза брао пра ви на чин. И он сам је ре као:

„Ни је би ло те шко про ци је ни ти шта је кри во, али је те шко про ци-је ни ти ко ји је пра ви пут.“

По пу шта ње у од но си ма су ко бље них стра на и уступ ци ко је су оне би ле вољ не да учи не до ве ли су до пра вог рје ше ња. Са рад ња Ре ган- Гор-ба чов од и гра ла се у пра во ври је ме и на пра вом мје сту. Ре га но ва ми ли-тант на иде о ло ги ја и, сло бод но се мо же ре ћи, ге ни јал ни ма не ври би ли су по треб ни у пе ри о ду со вјет ског па да. Ње го ва по ли ти ка ја ча ња на о ру жа-ња у слу ча ју да Со вје ти не по пу сте на и шла је на не та ко до бар при јем јав но сти, што об ја шња ва од јек и у кул ту ри - гру па U2 на пи са ла је пје-сму упра во за ње га у ко јој га опи су је као не ког ко го ми ла фи нан сиј ске


ра чу не пра ве ћи оруж је док су ли ца љу ди оба ви је на стра хом. Ипак, ње-го ва по ли ти ка је по твр ди ла мје сто САД као нај моћ ни је си ле у сви је ту.

Ро налд Ре ган под стак ао је са мо по у зда ње Аме ри ке и по вео ју је у но ву еру спољ них од но са. Ми хаил Гор ба чов је убр зао рас пад СССР-а по те зи ма ко ји ма је те жио ста бил но сти зе мље. И на спољ ном и на уну-тра шњем пла ну Гор ба чов је жр тво вао до ста то га да би до шао до не ких ви ших ци ље ва. У ша ху то се зо ве жр тва фи гу ре, а та жр тва во ди по бје-ди. У Хлад ном ра ту, и по сли је ње га, сва ко је ту ма чио по бје ду и по раз на свој на чин.



YU ISSN 0021-2652

Раденко ШЋЕКИЋ*

ОГЛЕД О ТЕОРИЈИСУКОБ ЦИВИЛИЗАЦИЈАУПОСТХЛАДНОРАТОВСКОМ ДОБУ

(поводом смрти Самуела Хантингтона писца књиге Сукоб цивилизација - The Clash of Civilizations)

У пост хлад но ра тов ском сви је ту нај ва жни је раз ли ке ме ђу љу ди ма ни је су иде о ло шке ни по ли тич ке – не го кул тур не. Љу ди ко ри сте раз ли ке не са мо да уна при је де сво је ин те ре се већ и да де фи ни шу свој ин ден ти-тет. Пр ви пут у исто ри ји гло бал на по ли ти ка је мул ти по лар на и мул ти-ци ви ли за циј ска. Људ ска исто ри ја је исто ри ја ци ви ли за ци ја. Иде ју ци-ви ли за ци је раз ви ли су Фран цу ски ми сли о ци 18. ви је ка као су прот ност иде ји вар ва ри зма. Ци ви ли за ци ја је нај ши ри кул тур ни ен ти тет. Се ла, ре-ги је, ет нич ке гру пе, на ци о нал не за јед ни це и вјер ске ску пи не има ју за-себ ну кул ту ру и раз ли чит ни во кул тур не хе те ро ге но сти. Кул ту ра јед ног се ла у ју жној Ита ли ји мо же се раз ли ко ва ти од кул ту ре не ког се ла у сје-вер ној Ита ли ји, но оба су дио ита ли јан ске кул ту ре по ко јој се раз ли ку ју од ње мач ких се ла. За јед нич ка кул тур на оби љеж ја европ ских за јед ни ца раз ли чи та су од арап ских или ки не ских за јед ни ца. Ара пи, Ки не зи и за-пад ња ци, ме ђу тим, није су дио не ког ши ре га кул тур ног ен ти те та. Они тво ре ци ви ли за ци је. Ци ви ли за ци ја је, да кле, нај ви ша кул тур на гру па-ци ја и нај ши ри ни во кул тур ног иден ти те та љу ди.” То су са мо не ка од ста но ви шта из ни је та у “Су ко бу ци ви ли за ци ја1” Са му е ла Хан тинг то на.

Са муел Хан тинг тон је у ври је ме пред сјед ни ко ва ња Џи ми ја Кар-те ра, ра дио у Би је лој ку ћи као ко ор ди на тор без бје до но сног пла ни ра ња за На ци о нал ни са вјет без бјед но сти а та ко ђе је ско ро шест де це ни ја др-жао пре да ва ња на Хар вардском уни вер зи те ту.

У књи зи „Су коб ци ви ли за ци ја и по нов но ус по ста вља ње свјет ског по рет ка„ об ја вље ној 1996, на осно ву члан ка ко ји је 1993. го ди не иза-* Аутор је виши истраживач у Историјском институту Црне Горе.1 Самуел Хантингтон, Сукоб цивилизација, ЦИД, Подгорица 2000.


шао у Спољ но по ли тич ком ма га зи ну, Хан тинг тон је по ди је лио сви јет на су пар нич ке ци ви ли за ци је, за сно ва не ве ћи ном на ре ли гиј ским тра ди ци-ја ма – хри шћан ству, исла му, хин ду и зму, кон фу чи јан ству, на пи сав ши да је су коб ме ђу њи ма не из бје жан. Хан тинг тон је из нио те зу да у сви је-ту на кон Хлад ног ра та ви ше не ће ра то ва ти на ци о нал не др жа ве, већ ће се ства ра ти кул тур не и вјер ске раз ли ке ме ђу ци ви ли за ци ја ма. Ње го во по тен ци ра ње ре ли ги је у односу на иде о ло ги ју, као из во р кон флик та у пост хлад но ра тов ском до бу иза зва ло је ши ро ку де ба ту о од но су из ме ђу За па да и ислам ског сви је та. „Др жим се свог ар гу мен та да кул тур ни ин-ден ти те ти, ан та го ни зми и за јед ни це не са мо да игра ју уло гу већ игра ју глав ну уло гу у од но си ма ме ђу др жа ва ма“ – ре као је Хан тинг тон за ма га-зин „Исла ми ка“2. И ма да цр те по дје ла ме ђу ци ви ли за ци ја ма че сто није-су ја сне, оне су ипак ствар не, те мељ не, ис ти цао је Хан тинг тон, с тим да се нај ва жни ји са вре ме ни су ко би од ви ја ју упра во дуж тих раз дјел ни ца из ме ђу раз ли чи тих ци ви ли за ци ја.

* * *Ов дје ће мо из ни је ти нај оп шти је од ред ни це и те зе про кла мо ва не

у те о ри ји Су ко ба ци ви ли за ци ја : Рав но те жа мо ћи ме ђу ци ви ли за ци ја ма се ми је ња, ути ца ј За пада опа да а азиј ске ци ви ли за ци је ши ре сво ју вој ну, еко ном ску и по ли тич ку сна гу. Де мо граф ска епи де ми ја има де ста би ли-зу ју ће по сље ди це по ислам ске др жа ве. По ја вљу је се свјет ски по ре дак за сно ван на ци ви ли за циј ским дру штви ма ко ја ди је ле кул тур не афи ни-те те и са ра ђу ју ме ђу соб но а др жа ве се гру пи шу око во де ћих зе ма ља ко је чи не је згро њи хо вих ци ви ли за ци ја. За пад не уни вер за ли стич ке пре тен-зи је до ла зе у су коб са дру гим ци ви ли за ци ја ма, нај о збиљ ни је са исла-мом, а на ло кал ном ни воу ак ту ел ни су ра то ви око нео д го ва ра ју ћих гра-ни ца. У пост хлад но ра тов ском сви је ту нај ва жни је раз ли ке ме ђу љу ди ма ни јесу иде о ло шке ни по ли тич ке – не го кул тур не. Љу ди ко ри сте раз ли ке не са мо да уна при је де сво је ин те ре се већ и да де фи ни шу свој ин ден ти-тет. Кул тур не срод но сти и раз ли ке об ли ку ју ин те ре се и ме ђу соб ну са-рад њу ме ђу др жа ва ма. Нај о па сни ји кул тур ни су ко би су они који настају због нео д го ва ра ју ћих гра ни ца дуж ци ви ли за ци ја а дру штва по ди је ље на ци ви ли за ци ја ма се рас па да ју.

Сре ћом по САД, Евро а зи ја је су ви ше ве ли ка да би би ла ује ди ње на каже З.Бже жин ски.3 Ки на је ци ви ли за ци ја ко ја пре тен ду је да бу де др-

2 www.islamicamagazine.com/Issue-17/An-Interview-with-Samuel-Huntington.html3 Овим инспирисан, Бжежински каже: “Потенцијално најопаснији сценарио би била

ве ли ка коалиција Кине, Русије и можда Ирана, једна антихегемонистичка коалиција која не би била направљена на основу идеологије већ због заједничке муке. Она би по обиму и величини подсећала на ранији изазов кинеско-совјетског блока, мада овог

307Оглед о теорији сукоба цивилизација у ...

жа ва а Ја пан је ци ви ли за ци ја ко ја је др жа ва. За пад ће још мно го го ди на оста ти нај моћ ни ја ци ви ли за ци ја. За пад је да нас су пер и о ран у че ти ри од лу чу ју ћа до ме на - вој ном, еко ном ском, тех но ло шком и кул тур ном. Он је је ди на ци ви ли за ци ја ко ја је су штин ски за ин те ре со ва на за сва ку дру гу ци ви ли за цу ју или област а у ста њу је да ути че на по ли ти ку, еко но ми ју и си гур ност сва ке дру ге ци ви ли за ци је јер –

по сје ду је и упра вља ме ђу на род ним бан кар ским си сте мом,- кон тро ли ше све ја ке ва лу те,- пред ста вља глав не свјет ске куп це си ро ви на,- обез бје ђу је ве ћи ну свјет ских фи нал них про из во да,- спо со бан је за ве ли ку вој ну ин тер вен ци ју,- сто ји иза нај ва жни јих тех но ло шких раз во ја и ис тра жи ва ња- до ми ни ра све ми ром, авио-тран спор том и ме ђу на род ним ко му--

ни ка ци ја ма, ин ду стри јом оруж ја ви со ке тех но ло ги је,С дру ге стра не, пред ста вља ци ви ли за ци ју у опа да њу јер за пад-

на моћ у еко ном ском, по ли тич ком и вој ном по гле ду сла би у од но су на дру ге ци ви ли за ци је. По бје да За па да у Хлад ном ра ту ни је про из ве-ла три јумф, већ ис цр пље ње. За пад је све ви ше оку пи ран уну тра шњим про бле ми ма и спо рим еко ном ским ра стом, не за по сле но шћу, де мо граф-ском стаг на ци јом, по ра стом кри ми на ла и нар ко ма ни је. Еко ном ска моћ се бр зо пре мје шта у ис точ ну Ази ју а са њом и вој на и по ли тич ка моћ. Ин ди ја је на пу ту ка еко ном ској из град њи а ислам ски сви јет је све ви-ше не при ја тељ ски на стро јен пре ма За па ду. За за пад ноевроп ску до ми-на ци ју над ме ђу на род ним дру штвом мо же се ре ћи да је свој вр ху нац до сти гла око 1900.

За пад је 1900 имао 30 % свјет ског ста нов ни штва, 1993. 13 %, док се 2025. пред ви ђа да ће па сти на 10 про це на та. Слич но је опа да ње и на по љу еко но ми је - на и ме, 1950. За пад је у свјет ској ин ду стриј ској про из вод њи уче ство вао са 64 про цен та, док се за 2013. пред ви ђа да ће уче ство ва ти са са мо 30 про це на та. Узрок стаг на ци је За па да на по љу еко но ми је ни је да кле то што се спо ро раз ви ја, већштоседругибржеразвијају. Са слич ним про бле мом но си ла се и Ве ли ка Бри та ни ја кра јем 19. ви је ка, као нај ве ћа си ла тог вре ме на. Прет по ста вља се да ће Ази ја

пута би Кина била највероватније лидер, а Русија следбеник.” И наставља: “Исто тако мало вероватна могућност, али се не смије потпуно искључити, велико престројавање у Европи, тако да се направи неки тајни немачко-руски споразум или француско-руска антанта. Очигледно да постоје историјски преседани за оба ова савеза, а они се могу јавити само онда уколико дође до потпуног застоја у европском уједињењу ако би се односи између Европе и Америке видно погоршали. Заиста, у оквиру ове друге могућности, може се замислити европско-руско усаглашавање око протјеривања Америке са континента. На овом ступњу све ове варијанте изгледају невероватне.” Бжежински, З. Велика шаховска табла , ЦИД Подгорица 1999, стр. 55-56.


до 2020. го ди не има ти 4 од 5 или 7 од 10 нај ве ћих еко но ми ја а до та да ће азиј ско дру штво оства ри ва ти 40 про це на та гло бал не еко ном ске про из-вод ње. Ми же ли мо да се мо дер ни зу је мо али не и да се по за пад ња чи мо, јед на је од основ них сен тен ци на пре ду ју ћих азиј ских еко но ми ја.4

Ци ви ли за циј ска ће при пад ност у бу дућ но сти би ва ти све ва жни ја, а сви јет ће у ве ли кој мје ри би ти об ли ко ван ме ђу дје ло ва њем се дам или осам ве ли ких ци ви ли за ци ја. Те ци ви ли за ци је укљу чу ју за пад ну, кон фу-чи јан ску, ја пан ску, ислам ску, хин ду и стич ку, сло вен ско-пра во слав ну, ла-ти но а ме рич ку и вје ро јат но африч ку ци ви ли за ци ју. Нај ва жни ји су ко би бу дућ но сти по ја виће се дуж не ста бил них гра ни ца ко је ове ци ви ли за ци-је раз два ја ју јед ну од дру ге. Под стак ну та мо дер ни за ци јом гло бал на по-ли ти ка је ре кон фи гу ри са на дуж кул тур них гра ни ца. Свр ста ва ња од ре-ђе них иде о ло ги ја у од но си ма су пер си ла за ми је ни ла су свр ста ва ња ко ја су од ре ђе на кул ту ром и ци ви ли за ци јом. Нео д го ва ра ју ће гра ни це ме ђу ци ви ли за ци ја ма по ста ју из во ри су ко ба. Кул тур ни ин ден ти тет је глав ни чи ни лац ко ји об ли ку је удру жи ва ње и ан та го ни зам, та ко да се пи та ње - на ко јој сте стра ни, за мје њу је да нас пи та њем - ко сте ви. По тре ба је да се за шти ти оно што нас раз ли ку је од њих. Нај ва жни ја др жа ва уну тар ци ви ли за ци је ус по ста вља по ре дак.

За што ће ово би ти слу чај?Пр во, раз ли ке ме ђу ци ви ли за ци ја ма није су са мо ствар не; оне су

основ не. Ци ви ли за ци је се јед на од дру ге раз ли ку ју исто ри јом, је зи ком, кул ту ром, тра ди ци јом и, нај ва жни је, ре ли ги јом. Љу ди раз ли чи тих ци ви-ли за ци ја има ју дру га чи је по гле де на од но се из ме ђу Бо га и чо вје ка, по-је дин ца и гру пе, гра ђа ни на и др жа ве, ро ди те ља и дје те та, му жа и же не, као и раз ли чи те по гле де на ре ла тив ну ва жност пра ва и од го вор но сти, сло бо де и ауто ри те та, јед на ко сти и хи је рар хи је. Ове раз ли ке ре зул тат су в је ко ва, тра ди ци је. Оне не ће бр зо не ста ти. Оне су да ле ко те мељ ни је не го раз ли ке из ме ђу по ли тич ких иде о ло ги ја и по ли тич ких ре жи ма. Раз-ли ке не зна че ну жно и су коб, а су коб не зна чи, ну жно, на си ље. Ипак, кроз ви је ко ве, раз ли ке из ме ђу ци ви ли за ци ја про у зро ко ва ле су нај ду же и нај на сил ни је су ко бе.

4 Култура и религија такође чине темељ Организације економске сарадње (Econo-mic Cooperation Organization), која окупља десет неарапских муслиманских зе ма ља: Иран, Пакистан, Турску, Азербејџан, Казахстан, Киргизстан, Туркменистан, Та џи ки-стан, Узбекистан и Афганистан. Један од покретача оживљавања и проширења ове организације, основане 1960. од стране Турске, Пакистана и Ирана, јест схватање вођа ових неколико држава како немају прилике да постану прихватљиви ЕУ. Слично, Caricom-у, Централноамеричко заједничко тржиште (Central American Common Mar-ket) и Mercosur почивају на заједничким културним темељима. Међутим, покушаји да се изгради шири Карипско-централноамерички економски ентитет који би премостио Англо-латинску подјелу, до данас нису успјели.


Дру го, сви јет по ста је све ма ње мје сто. Ин тер ак ци је из ме ђу љу ди раз ли чи тих ци ви ли за ци ја су у по ра сту; ове ин тер ак ци је у по ра сту ја ча-ју ци ви ли за циј ску сви јест и сви је сност о раз ли ка ма из ме ђу раз ли чи тих ци ви ли за ци ја те о исто вјет но сти ма уну тар јед не ци ви ли за ци је. Сје вер-но а фрич ко до се ља ва ње у Фран цу ску ства ра от пор ме ђу Фран цу зи ма и, исто вре ме но, при хва тљи вост до се ља ва ња “до брих” европ ских ка то лич-ких По ља ка. Аме ри кан ци та ко не га тив ни је ре а ги ра ју на ја пан ска ула га-ња не го на ве ли ка ула га ња из Ка на де и европ ских зе ма ља. Ин тер ак ци је из ме ђу љу ди раз ли чи тих ци ви ли за ци ја по бољ ша ва ју ци ви ли за циј ску свјест љу ди, ко ја, за уз врат, окре пљу је раз ли ке и не при ја тељ ства што се про те жу, или се др жи да се про те жу, ду бо ко на траг у про шлост.

Тре ће, у чи та вом сви је ту про це си еко ном ских мо дер ни за ци ја и со ци јал них про мје на одва ја ју љу де од ста рих ло кал них иден ти те та. У ве ћи ни сви је та ре ли ги ја се по кре ну ла да по пу ни ову пра зни ну, че сто у об ли ку по кре та ко ји су озна че ни као “фун да мен та ли стич ки”. Та кви се по кре ти мо гу на ћи у за пад ном хри шћан ству, ју да и зму, бу ди зму и хин ду-и зму, као и у исла му. У ве ћи ни зе ма ља и ве ћи ни ре ли ги ја љу ди ко ји су ак тив ни у фун да мен та ли стич ким по кре ти ма су мла ди, ви со ко обра зо ва-ни, струч ња ци из сред ње кла се, про фе си о нал ци и по слов ни љу ди. “По-свје то вље ње сви је та” јед на је од пре овла ђу ју ћих дру штве них чи ње ни ца у жи во ту ка сног два де се тог ви је ка. Ожи вља ва ње ре ли ги је, “la re van che de Di eu,” пру жа осно ву за иден ти тет и пре да ност ко ја над ма шу је на ци-о нал не гра ни це и ује ди ња ва ци ви ли за ци је.

Че твр то, раст ци ви ли за циј ске сви је сти по ја чан је дво стру ком уло-гом За па да. На јед ној стра ни, За пад је на вр хун цу мо ћи. Ме ђу тим исто-вре ме но, а мо жда и као по сље ди ца то га, ме ђу неза пад ним ци ви ли за ци-ја ма по ја вљу је се фе но мен по врат ка ко ри је ни ма. Све се ви ше мо же чу ти спо ми ња ње трен до ва окре та ња пре ма уну тра и “ази ја ни за ци ја” у Ја па ну, након кра ја Не хру о ва на сље ђа и “хин ду и за ци је” Ин ди је, сло ма за пад них иде ја со ци ја ли зма и на ци о на ли зма и сто га “реисла ми за ци је” Сред њег ис-то ка, и рас пра ва о по за па ђи ва њу про тив ру си ја ни за ци је у ври је ме Бо ри са Јељ ци на. За пад се на вр ху сво је мо ћи су о ча ва са не-За па дом ко ји све ви ше има же љу, во љу и сред ства да об ли ку је сви јет на неза пад не на чи не.

У про шло сти су ели те неза пад них дру шта ва обич но чи ни ли љу ди ко ји су би ли нај по ве за ни ји са За па дом, ко ји су би ли шко ло ва ни на Окс-форду, Сор бо ни и ко ји су упи ли за пад не ста во ве и ври јед но сти. Исто-вре ме но, ста нов ни штво у неза пад ним зе мља ма је че сто оста ја ло ду бо ко про же то до ма ћом кул ту ром. Али, са да се ови од но си обр ћу. Од за па ђи-ва ње и по до ма ћи ва ње ели та по ја вљу је се у мно гим неза пад ним зе мља-ма, док у исто ври је ме за пад не, обич но аме рич ке, кул ту ре, сти ло ви и на ви ке по ста ју све по пу лар ни ји ме ђу на род ним ма са ма.


Пе то, кул тур не осо би не и раз ли чи то сти су ма ње про мје њи ве и, да кле, ма ње под ло жне ком про ми то ва њу и рас та ка њу од оних по ли тич-ких и еко ном ских. У бив шем Со вјет ском Са ве зу ко му ни сти мо гу по-ста ти де мо кра ти, бо га ти мо гу по ста ти си ро ма шни а си ро ма шни бо га ти, али Ру си не мо гу по ста ти Естон ци и Азе ри не мо гу по ста ти Јер мен ци. У кла сним и иде о ло шком су ко би ма кључ но је пи та ње “На ко јој си стра-ни?”, а љу ди су мо гли би ра ти и ми је ња ти стра не, те су то и чи ни ли. У су ко бу из ме ђу ци ви ли за ци ја, пи та ње је “ко си?” То је да тост ко ја се не мо же про ми је ни ти. А као што зна мо, од Бо сне до Кав ка за до Су да на, по гре шан од го вор на то пи та ње мо же зна чи ти суд бо но сну од лу ку. Чак и ви ше од ет нич ке при пад но сти, ре ли ги ја пра ви оштру и екс клу зив ну раз ли ку из ме ђу љу ди. Не ка осо ба мо же би ти по лу-Фран цуз и по лу-Ара-пин те чак исто вре ме но може би ти ста нов ник дви ју зе ма ља. Би ти по-лука то лик и по луму сли ман је пу но те же.

Пошто ће љу ди де фи ни са ти свој иден ти тет кроз ет нич ку и ре ли-гиј ску при пад ност, та ко је вје ро јат ни је да ће од но се са љу ди ма дру ге ет нич ке или ре ли гиј ске при пад но сти гле да ти у пој мо ви ма “ми” про тив “њих”. Крај иде о ло шки де фи ни са них др жа ва у Ис точ ној Еуро пи и бив-шем Со вјет ском Са ве зу до зво ља ва тра ди ци о нал ним ет нич ким иден ти-те ти ма и не тр пе љи во сти ма да из би ју у пр ви план. Раз ли ке у кул ту ри и ре ли ги ји ства ра ју раз ли ке око по ли тич ких пи та ња, а то се про те же од људ ских пра ва до до се ља ва ња. Нај ва жни је, по ку ша ји За па да у на ме-та њу сво јих ври јед но сти де мо кра ти је и ли бе ра ли зма као уни вер зал них ври јед но сти, у одр жа ва њу сво је вој не пре вла сти и ши ре њу сво јих еко-ном ских ин те ре са, до во де до опа сно сти да дру ге ци ви ли за ци је од го во-ре про тивм је ра ма. Ка ко ће вла де и гру пе би ва ти све ма ње у ста њу да до би ју пот по ру за осни ва ње ко а ли ци ја на ба зи иде о ло ги је, та ко ће све ви ше по ку ша ва ти да до би ју по моћ по зи ва њем на за јед нич ки ре ли гиј ски и ци ви ли за циј ски иден ти тет.

Су коб ци ви ли за ци ја се та ко по ја вљу је на два ни воа: на ми кро-ни воу, дуж не ста бил них гра ни ца из ме ђу ци ви ли за ци ја су сјед не гру пе се су ко бља ва ју, че сто на сил но, за кон тро лу те ри то ри ја; на ма кро-ни воу, др жа ве из раз ли чи тих ци ви ли за ци ја бо ре се за ре ла тив ну вој ну и еко-ном ску моћ, бо ре се за кон тро лу ме ђу на род них ин сти ту ци ја и тре ћих стра на те се над ме ћу у про па ги ра њу и ши ре њу сво јих по себ них по ли-тич ких и ре ли гиј ских ври јед но сти.

За пад се са да у од но су на дру ге ци ви ли за ци је на ла зи на вр хун цу мо ћи. Ње гов су пер сил ни про тив ник не стао је са кар те сви је та. Вој ни су-ко би из међу за пад них др жа ва су не за ми сли ви, а за пад на вој на моћ не ма озбиљ ног про тив ни ка. До ми ни ра ме ђу на род ним по ли тич ким и без бје-до но сним ин сти ту ци ја ма, а са Ја па ном и ме ђу на род ним еко ном ским ин-


сти ту ци ја ма. Гло бал на по ли тич ка и еко ном ска пи та ња рје ша ва ди рек-то рат Сје ди ње них Америчких Др жа ва, Ве ли ке Бри та ни је и Фран цу ске, еко ном ска пи та ња ди рек то рат Сје ди ње них Др жа ва, Ње мач ке и Ја па на, од ко јих сви ме ђу со бом одр жа ва ју нео бич но бли ске од но се, та ко ис кљу-чу ју ћи ма ње и углав ном неза пад не зе мље. Од лу ке до не се не у Са вје ту без бед но сти УН-а или у Ме ђу на род ном мо не тар ном фон ду, а ко је од ра-жа ва ју ин те ре се За па да, сви је ту се пред ста вља ју та ко као да од ра жа ва-ју же ље свјет ске за јед ни це. Са ма фра за “свјет ска за јед ни ца” по ста ла је ко лек тив ни еуфе ми зам (за мје на за “Сло бо дан Сви јет”) ко ји би дје ло ва-њи ма ко ја од ра жа ва ју ин те ре се Сје ди ње них Др жа ва и дру гих за пад них си ла тре ба ло да да ју гло бал ну ле ги тим ност. Кроз ММФ и дру ге ме ђу на-род не еко ном ске ин сти ту ци је За пад по сти же сво је еко ном ске ин те ре се и дру гим на ро ди ма на ме ће еко ном ске по ли ти ке ко је на ла зи при клад ним.

* * *Од ка да је Хан тинг тон у ча со пи су „Fo rin afa irs“5 об ја вио текст

о су ко бу „исла ма и За па да“6 по пу лар ност ис тра жи ва ња „о са свим из-вје сном су да ру ци ви ли за ци ја“ на гло је по ра сла. Да кле, Хан тинг тон је фор му ли сао те зу по ко јој основ ни из во ри бу ду ћих су ко ба на свјет ској по ли тич кој сце ни не ће би ти ни иде о ло шки ни еко ном ски, већ кул тур-ни. По ње го вој ви зи ји сви је та, „The Rest“ (Оста так) те жи ума ње њу мо-ћи или уни ште њу „The We sta“ (За па да). „На ма кро ни воу нај бит ни ја гра ни ца је сте она из ме ђу За па да и свих оста лих, с тим што нај ин тен-зив ни ји кон флик ти на ста ју из ме ђу азиј ских и му сли ман ских кул ту ра с јед не, и За па да с дру ге стра не“. Хан тинг тон је сво је те зе о узро ку су ко-ба За па да и исла ма за сни вао на прин ци пу „до бре“ – за пад не и „ло ше“ – ислам ске кул ту ре, не од го ва ра ју ћи при то ме на пи та ње и не до у ми цу шта је то за пра во „за пад на кул ту ра“. По Хун тинг то ну, јед на од од ред ни-ца ко ја му сли ма не чи ни кон фликт ним јест ве ли ки на та ли тет у ве ћи ни му сли ман ских дру шта ва, ко ји је про из вео над моћ у бро ју љу ди од 16 до 30 го ди на. 7 “Мла ди ћи из ове доб не гру пе че сто има ју сред њо школ-5 www.foreignaffairs.org/ 6 www.foreignaffairs.org/19930601faessay5188/samuel-p-huntington/the-clash-of-civiliza-

tions.html7 Од 1999. до 2004. број становника Француске увећан је за 1,13 милиона, од чега

410.000 чине странци који су се населили у Француској. У просјеку годишњи прилив странаца је 82.000. Странци у Француској чине 9,6 одсто становништва - односно 4,5 милиона.Према истраживањима и ЦИА-е и УН-а, свака чланица Европске уније има стопу рађања значајно испод потребне стопе од 2.1 дјетета по жени. Према ЦИА World Factbook-у, Њемачка је у 2007. години имала стопу рађања од 1.39 дјеце по жени, док су Шпанија и Италија имале стопе рађања од 1.29 дјеце по жени. А Њемачка, Италија и Шпањолска нијесу саме: Свака индустријализована земља у Еуропи има стопу рађања испод 1.9 дјеце по жени. Просјечан број рађања у Европској унији је


ско, тех нич ко или ви ше обра зо ва ње, у ве ли ком бро ју су не за по сле ни и за то ми гри ра ју пре ма За па ду, при дру жу ју се фун да мен та ли стич ким ор га ни за ци ја ма и по ли тич ким пар ти ја ма, те се у ма њим бро је ви ма ре гру ту ју у му сли ман ске ге рил ске гру пе и те ро ри стич ке мре же. Мла-ди му шкар ци су глав ни ак те ри на си ља и су ко ба у свим дру штви ма; у му сли ман ским дру штви ма њих има премного.” О то ме го во ри и не дав-на ан ке та ов да шњег Ис тра жи вач ког цен тра “Пју”8, спро ве де на у шест му сли ман ских и исто то ли ко за пад них зе ма ља, укљу чу ју ћи и Сје ди ње-не Др жа ве. Ен др ју Ко хут ди рек тор тог цен тра по во дом по ме ну те ан ке-те ис ти че:

”За пад ња ци ви де му сли ма не као фа на тич не, на сил не и нето ле-рант не. Му сли ма ни сма тра ју За пад ња ке се бич ним, не мо рал ним, грам-зи вим, на сил нич ки рас по ло же ним и – та ко ђе - фа на тич ним. Очи глед но, међу соб не оп ту жбе су број не.“ По ме ну та ан ке та ука зу је да су нај ве ће не су гла си це на ре ла ци ји из ме дју Сје ди ње них Др жа ва и му сли ман ског свије та. Аме ри кан ци су ви ђе ни у не га тив ном свије тлу у свим зе мља-ма у ко ји ма је спро ве де на ан ке та - Тур ској, Егип ту, Јор да ну, Ин до не зи-ји, Ни ге ри ји и Па ки ста ну. По др шка Аме ри ци опа да и у му сли ман ским зе мља ма ко је су бли ске Аме ри ци. У Тур ској, чла ни ци НА ТО-а, са мо 12 од сто ис пи та ни ка има по вољ но ми шље ње о Сје ди ње ним Др жа ва ма, док у Јор да ну ко ји тра ди ци о нал но га ји бли ске ве зе са Ва шинг то ном, све га 15 од сто ста нов ни штва по зи тив но оце њу је Аме ри ку. Ана ли ти чар Ен др ју Ко хут ис ти че да се фе но мен ”ми про тив њих“ рас про сти ре ши-ром му сли ман ског сви је та. ”Ан тиаме ри ка ни зам у му сли ман ском све ту по спје шен је по ли ти ком Сје ди ње них Др жа ва, ра том у Ира ку и уоп ште - ра том про тив те ро ри зма, по др шком Ва шинг то на Изра е лу и оп штом пер цеп ци јом да Аме ри ка во ди јед но стра ну спољ ну по ли ти ку.“

Ан ке та цен тра “Пју” ука зу је да ве ћи на му сли ма на ни ка да ни је при хва ти ла аме рич ко оправ да ње за рат про тив те ро ри зма, јер га мно-ги ви де као аме рич ки по ку шај да се у ди рект ном об ра чу ну осла бе му-сли ман ске зе мље. “За пад не си ле Сје ди ње них Др жа ва и Евро пе тре ба ју

1.5 дјеце по жени - али тај број не одражава реално стање, јер је увећан присутношћу милиона не-европских усељеника са високом наталитетом у великим урбаним цен-три ма Европе. Кроз готово већ четири деценије, муслимани су најбрже растући дио становништва Западне Европе. За посљедицу муслимански глас постаје све важнији. Ово је најприје постало очито на изборима у Њемачкој у септембру 2002. године, када је социјалистички кандидат Герхард Шредер за длаку побиједио конзервативног противника Едмунда Стоибера - за само 8864 гласа. Њемачка је дом готово 700 000 турско-њемачких гласача - уз још готово 3 милиона турских имиграната без (или тренутно без) права гласа. Муслимани су махом гласали за Шредера. - www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/

8 Pew Research Center for the People & the Press – www.people-press.org/


оства ри ти ве ћу по ли тич ку, еко ном ску и вој ну ин те гра ци ју и ко ор ди ни-ра ти сво је по ли ти ке та ко да др жа ве из дру гих ци ви ли за ци ја не мо гу ис ко ри сти ти на ше раз ли ке.”

“Не сум њи во, те ро ри стич ке ак ци је Оса ма бин Ла де на ожи вје ле су ци ви ли за циј ске иден ти те те. На кон те ро ри стич ких на па да, у Ле Мон-ду9 је био на слов Сви смо ми Аме ри кан ци. Сјећајући се Ке не ди ја, Бер-лињани су го во ри ли ‘Сви смо ми Њу јор ча ни’. Оса ма бин Ла ден вра-тио је За па ду ње гов за јед нич ки иден ти тет.” (ин тер вју Оса ма бин Ла ден вра тио је За па ду за јед нич ки иден ти тет, Glo bal Vi ew po int Los An ge les Ti mes, 22. ок то бра 2001.)10 У САД је ан ти а рап ска про па ган да по стала ве о ма тра жен ко мер ци јал ни про из вод та ко да се и ди је ло ви одје ће про-да ју у про па ганд не свр хе. Јед на ти ра жна ма ји ца при ка зу је аме рич ког ма рин ца ко ји је упе рио пу шку у Ара па обо ре ног на зе мљу, са нат пи сом – »По што ти је сад наф та.« На јед ној ма ји ци је пи са ло – »До ђи у вој ску, по сје ти за ни мљи ва мје ста, упо знај за ни мљи ве љу де и убиј их«.

Мо гао би се сте ћи ути сак да Хан тинг то но ве те зе по твр ђу ју ак ту-ел ни свјет ски до га ђа ји, а ту се пре све га ми сли на за о штра ва ње од но са САД (и остат ка За пад ног свије та) са му сли ман ским зе мља ма, што је кул ми ни ра ло на кон 11. сеп тем бра, ‘ра том про тив те ро ри зма’ у Аф га-ни ста ну и Ира ку са тен ден ци ја ма да се су ко би про ду бе и за о штре на др жа ве из ‘осо ви не зла’ и оста ле не ко о пе ра тив не, от пад нич ке вла де и зе мље. На рав но да су и За пад и ислам пу ни уну тра шњих по дје ла. По-сто је раз ли чи те сек те, раз ли чи те за јед ни це, раз ли чи те зе мље. Да кле, ни За пад ни ислам није су хо мо ге ни

Хан тинг то но ва књи га, об ја вље на 2004. „Ко смо ми? Иза зо ви аме рич ког на ци о нал ног ин ден ти те та“, та ко дје је иза зва ла број не по ле-ми ке, твдњом да ма со ван при лив ими гра на та из Мек си ка у САД пред-ста вља при јет њу за тра ди ци о нал ни аме рич ки ин ден ти тет и на ци о нал-но је дин ство.11 Пре ма јед ној но вој сту ди ји, ста нов ни штво Сје ди ње них Америчких Др жа ва ће се уве ћа ти за пре ко 50 од сто у на ред них по ла в ије ка, док ће ими гран ти чи ни ти ви ше од по ло ви не тог уве ћа ња. Не за-ви сни Цен тар за про у ча ва ње ими гра ци је, ко ји је из ра дио ову сту ди ју, не дав но је одр жао скуп по све ћен пи та њи ма ра ста по пу ла ци је. У сту ди ји се на во ди да се пре ко два и по ми ли о на но вих ста нов ни ка до се ља ва у САД сва ке го ди не, као ре зул тат ле гал не, али и иле гал не ими гра ци је, и то ве ћи ном из ла ти но а ме рич ких зе ма ља. Је дан од на ла за сту ди је је да ће се ста нов ни штво САД уве ћа ти са са да шњих 301 на 468 ми ли о на до 2060. го ди не и да ће се то дра ма тич но од ра зи ти на рад ну сна гу, пен зи-9 www.lemonde.fr/10 www.digitalnpq.org/articles11 www.reuters.com/


о нер ску по пу ла ци ју, ур ба ни раст као и при род ну сре ди ну. Глав ни аутор сту ди је, Си ти вен Ка ма ро та, по ку шао је да об ја сни шта би зна чи ло 167 ми ли о на но вих ста нов ни и ка и њи хо вих по то ма ка.“По ве ћа ње ста нов ни-штва за 167 ми ли о на у на ред не 53 го ди не је от при ли ке јед на ко са да-шњој по пу ла ци ји Ве ли ке Бри та ни је, Шпа ни је и Фран цу ске. 105 ми ли-о на ими гра на та у окви ру тог бро ја рав но је 13-стру ком ста нов ни штву Њу јор ка.”12

* * *Ка да се у Ва шинг то ну при пре мао ве ли ки вој ни про је кат Пу стињ-

ска олу ја, 1991 го ди не, о раз ма тра њу оп ци ја и сла ња од го ва ра ју ће по ру-ке Ира ку, та да шњи пред сјед ник Буш је оку пио сво је са вјет ни ке тра же ћи мо да ли те те ак ци је и том при ли ком је ре као са вјет ни ку за На ци о нал ну без бјед ност ге не ра лу Sco wo rof tu да у по след њем упо зо ре њу Ира ку да се по ву че из Ку вај та уба ци и дио о то ме ка ко је Но ви свјет ски по ре дак иза зван ак ци јом Ира ка. Та иде ја је раз ра ђе на у но ти, а на кон то га је већ на пр вој кон фе рен ци ји за штам пу Но ви свјет ски по ре дак по стао син-таг ма ко ја би тре ба ло озна чи ти но во раз до бље ме ђу на род них од но са у коме су се до го ди ле ве ли ке про мје не на свим стра на ма сви је та. Свје до-че ћи пред Кон гре сом, по моћ ник др жав ног се кре та ра Ло ренс Иглбер гер је об ја шња вао да ће Но ви свјет ски по ре дак, ко ји се по ја вљу је, ба зи ра ти на не кој вр сти но вог изу ма у спро во ђе њу ди пло ма ти је –“ та ко што ће дру ги пла ћа ти тро шко ве ин тер вен ци ја САД у одр жа ва њу ре да,” чи ме се по твр ђу је те за да су УН од осни ва ња би ле у дис про пор ци ји из ме-ђу име на и ин ге рен ци ја, из ме ђу оно га de ju re и оно га de fac to. Моћ је спо соб ност осо бе или гру пе да про ми је ни по на ша ње дру ге осо бе или гру пе. У ме ђу на род ним од но си ма то се углав ном вр ши кроз под стрек, опо ми ња ње, при ну ду исл. Да нас је на ма кро ни воу до ми нант на по дје ла за пад - оста ли, а на ми кро ни воу су ко би због нео д го ва ра ју ћих гра ни ца. Те ри то ри јал ним и еко ном ским им пе ра ти ви ма, као глав ним по кре та чи-ма агре сив но сти по је ди них др жа ва тре ба до да ти и раз ли чи ту кул ту ру и ци ви ли за ци ју ко је их чи не спе ци фич ним у од но су на дру ге.

Иако у сво јим тек сто ви ма твр ди да ци ви ли за циј ска па ра диг ма у од но су на хлад но ра тов ску пред ста вља но ви мо дел ко ји ну ди бо ље ра-зу ми је ва ње до га ђа ја у са вре ме ној свјет ској по ли ти ци и да “об ја шња ва и ор га ни зу је мно ге ‘збр ке’ по сли је хлад но ра тов ског сви је та”,13 упра во у њој мо гу се на зри је ти исти обра сци из хлад но ра тов ске па ра диг ме: стро га по ди је ље ност на бло ко ве/ци ви ли за ци је, чи је раз ли ке су те мељ-12 www.voanews.com/13 Ako ne civilizacije, što onda?, odgovor na kritike Sukoba civilizacija, Europski glasnik, br.

3, Zagreb 1998


не, има нент не, па са мим ти ме и не пре мо сти ве, што их ну жно до во ди у кон фликт. Ти ме се по сли је хлад но ра тов ска де ша ва ња по но во мо гу си-сте ма ти зо ва ти у пре ци зно де фи ни са не “нас” и “њих”, уза јам но ле ги-ти ми са не ци ви ли за циј ском па ра диг мом. Пад Бер лин ског зи да а по том и не ста нак СССР-а и Ис точ ног бло ка, му ње ви то су пре то че ни у те о ри ју о ‘кра ју исто ри је’ Френ си са Фу ку ја ме ко ји је твр дио да је, ко нач но, чи та-вом све ту ја сно да по сто ји са мо је дан пра ви пут у ‘сви је тлу бу дућ ност’ а то је ли бе рал ни ка пи та ли зам ко ји упра жња ва ју САД и За пад ни свијет; оста так чо вје чан ства мо ра да схва ти да је при кљу че ње по бјед ни ци ма пут за из град њу уни вер зал не, успје шне ци ви ли за ци је. Еуфо рич ни Фу-ку ја ма по пу стљи во је при ми је тио да ће, на жа лост, оста ци ста ре исто-ри је (ра то ви, на ци о нал ни су ко би, глад, си ро ма штво и слич но) још не ко вре ме по сто ја ти на ру бо ви ма те уни вер зал не ци ви ли за ци је али да ће вре ме ном не ста ти.

Мно ги кри ти ча ри ових те за из ни је ли су став да је „Су коб ци ви-ли за ци ја“ тре ба ло да по мог не За па ду (у пр вом ре ду САД) ко ји се на кон па да ко му ни зма на шао у кри зи ин ден ти те та да се де фи ни ше по мо ћу но-вог не при ја те ља, од но сно „но ве при јет ње“. Та ко је до та да шњег глав ног не при ја те ља, ко му ни зам, од но сно СССР, као ње го ву пер со ни фи ка ци ју тре ба ло за ми је ни ти „но вим не при ја те љем“ – ислам ском ци ви ли за ци-јом. Сје ве ро а тлан ском вој ном са ве зу ( НА ТО) би ло је нео п ход но да се под хит но из на ђе и „ство ри но ви не при ја тељ За пад не ци ви ли за ци је и кул ту ре“. Под сје ти мо са мо да је Сје ве ро а тлант ска вој на али јан са (НА-ТО) оформ ље на 1949. го ди не, пр вен стве но у свр хе за шти те За па да и ка пи та ли зма, од на ра ста ју ће сна ге и опа сно сти од стра не СССР-а и ко-му ни зма. Послије кра ха ко му ни стич ких ре жи ма и рас па да СССР-а као глав ног по ли тич ког и вој ног опо нен та по ста ви ло се пи та ње да ље свр хе по сто ја ње НА ТО-а, на ро чи то ако се има у ви ду да је ње гов глав ни опо-нент, ком пле мен тар ни Вар шав ски пакт пре стао да по сто ји. Ег зи сти ра-ју ћи пре ко че ти ри де це ни је на ду а ли зму: „до брог и де мо крат ског ка пи-та ли стич ког За па да“ и „ло шег то та ли тар ног ку му ни стич ког Ис то ка“ и по зи ци ја ни ра ју ћи се као глав ни и основ ни стуб од бра не за пад не ци ви-ли за ци је, кул ту ре и на чи на жи вље ња, НА ТО се та да очи глед но на шао пред ди ле мом свр хе сво га по сто ја ња.

Ци ви ли за ци ја мо же укљу чи ва ти ве лик број љу ди, као што је то слу чај са Ки ном (”ци ви ли за ци ја ко ја се пре тва ра да је др жа ва”), или вр-ло ма ли број љу ди, као Ан гло фо ни Ка ри би. Ци ви ли за ци ја мо же укљу-чи ва ти не ко ли ко на род-др жа ва, као што је то слу чај са за пад ном, ла ти-но а ме рич ком и арап ском ци ви ли за ци јом, или са мо је дан, што је слу чај са ја пан ском ци ви ли за ци јом. Ци ви ли за ци је се очи то ми је ша ју и пре кла-па ју, те мо гу укљу чи ва ти под ци ви ли за ци је. За пад на ци ви ли за ци ја има


дви је глав не ва ри јан те, европ ску и сје вер но а ме рич ку, а ислам има сво је арап ске и тур ске. Без об зи ра на то, ци ви ли за ци је су ен ти те ти са вла-сти тим зна ча јем, а иако су цр те ко је их раз два ја ју ри јет ко оштре, оне су ствар не. Зна чи, уоча ва се код љу ди све ви ше по тре ба ис ти ца ња при пад-но сти сво јем ци ви ли за циј ском кру гу/иден ти те ту, ко ја је на ка да ва жни ја од вла сти тог праг ма ти зма.

Сва свјет ска кри зна жа ри шта су на руб ним д је ло ви ма ве ли ких иден ти те та. Бал кан, Кав каз, Бли ски ис ток (Из раел ис ту ре на ка ра у ла), Па ки стан - Ин ди ја, Афри ка - пред мет учвр шћи ва ња до ми на ци је или ства ра ње вла сти тог иден ти те та. Ова сту ди ја за го ва ра хи по те зу да су раз ли ке из ме ђу ци ви ли за ци ја ствар не и ва жне; ци ви ли за циј ска сви јест је у по ра сту; су коб из ме ђу ци ви ли за ци ја за ми је ниће иде о ло шке и дру ге об ли ке су ко ба као до ми нант ни об лик; ме ђу на род ни од но си, исто риј ска пред ста ва ре зер ви са на за за пад ну ци ви ли за ци ју, биће све ви ше од за па-ђи ва на.

Прилози

Свјетске религије према подацима из 200714 :

Хришћани - Римокатолици - Протестанти - Православни - Англиканци

33,32 % 17 % 5,8 %

3,53 % 1,25 %

Муслимани 21 %Хиндуисти 13,26 %Будисти 5,85%Сики 0,35%Јудаизам 0,23%Бахаи 0,12%Остале религије 11,78%Не – религиозни 11,77%Атеисти 2,32%

14 www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/xx.html#People


Важнији свјетски језици према подацима из 2005. године15 : Мандарински Кинески 13.22% Шпански 4.88 %Енглески 4.68 %Арапски 3.12 %Хинду 2.74%Португалски 2.69 %Бенгалски 2.59 %Руски 2.2 %Јапански 1.85 %Француски 1.2 %

Становништво САД по раси и етницитету16 :

у % 1995. год 2020. год. 2050. год. Нехиспански бијелци 74 % 64 % 53 %Хиспанци 10 16 25Црнци 12 13 14Азијци 3 6 8Амерички индијанци <1 <1 1Укупно (у милионима) 263 323 394

Глобална подјела свијета по Хантингтоновој теорији “Сукоба цивилизација” :

15 www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/xx.html#People16 Самјуел Хантингтон, Сукоб цивилизација, ЦИД, Подгорица, 2000, стр. 228.


Radenko Šćekić

EseyaboutHuntington’sTheClashofCivilizationsinThePostColdWarera

Summary

Huntington divided world on the opposing civilizations, based mainly on re-ligious traditions. In post-cold-war world, the most important differences between people are not ideological or political - but cultural. People used differences not only to promote their interests but also to define their identities. The first time in the his-tory global politics is multi-polar and multi-civilization. Human history is the history of civilizations. The balance of power among civilizations is changing, the influence of the West decreasing while Asian civilization expanding its military, economic and political force. Demographic epidemic has destabilizing consequences to the Islamic state. Appears world order based on civilized societies which share cultural prefer-ences, and cooperate with each other, and the countries are grouped near the leading countries that make up the core of their civilization. The differences among civiliza-tions are not only real, they are essential. Civilizations differ one from another by history, language, culture, tradition and most importantly, religion. How will people define their identity through the ethnic and religious affiliation, thus it is likely that relations to people with other ethnic or religious affiliation, they will look by the concepts of “us” against “them”.


YU ISSN 0021-2652

ПРИКАЗИ

Др Василије Јововић, Нада Драшковић, „ЗАПИСИ“ – „ИСТОРИЈСКИ ЗАПИСИ“ 1927 – 2007, Библиографија,

Подгорица, Историјски институт, 20081

1 Текст са промоције књиге, свечана сала Ректората Универзитета Црне Горе Подгорица, 1. јул 2008.

Чи ни ми по себ ну част што пред-ста вљам Би бли о гра фи ју ча со пи са „За пи си“ – „Исто риј ски за пи си“ 1927 – 2007., јед но из у зет но би бли о граф-ско прег ну ће

На дан 1. ју ла 1927. го ди не, по ја ви-ла се пр ва све ска „За пи са“ под уред-ни штвом Ду ша на Вук са на, што је био ве ли ки до га ђај за цр но гор ску на у ку и кул ту ру ме ђу рат ном вре ме ну а је дан од зна чај ни јих у исто ри ји цр но гор ске исто ри о гра фи је, ко јим је уте ме ље на ње на кри тич ка гра ђан ска фа за. Ча со-пис је до 1933. био гла сник Др жав ног му зе ја на Це ти њу, а од 1935. до апри-ла 1941. Це тињ ског исто риј ског дру-штва.

На кон Дру гог свјет ског ра та об но-вље но Исто риј ско дру штво по кре ну-ло је 1948. гла си ло „Исто риј ски за пи-си“ као при род ни на ста вак ра ни јег ча-со пи са. Од та да до да нас Исто риј ски за пи си су из ла зи ли без пре ки да.

Би бли о гра фи ја ко ју пред ста вља мо об у хва та оба пе ри о да.

Ауто ри Би бли о гра фи је су др Ва со Ва си ли је Јо во вић, по чив ши ди рек тор Уни вер зи тет ске би бли о те ке и ко ле ги-ни ца На да Дра шко вић, би бли о те кар Цен трал не би бли о те ке „Ђу рађ Цр но-је вић“ на Це ти њу.

Тач ни је, Ва со Јо во вић је по во дом 60 – го ди шњи це ча со пи са об ја вио би бли о гра фи ју „За пи си“ – „Исто-риј ски за пи си“ 1927 – 1987. у из да њу Историјскогинститута ЦрнеГоре и „Уни вер зи тет ске ри је чи“, 1989. го ди-не. Го спо ђа На да Дра шко вић се по ду-хва ти ла вр ло де ли кат ног и те шког по-сла да ра ни ју би бли о гра фи ју За пи са и Исто риј ских за пи са пре ло жи и об-ра ди по нај но ви јим би бли о граф ским стан дар ди ма.

А то је би ло му ко трп ни је не го да је све ра ди ла из но ва. Она је на пра ви-ла по пис и опис тек сто ва, чла на ка и дру гих при ло га у „Исто риј ским за пи-си ма“ од 1987 до 2007. го ди не. Та ко ђе, ко ле ги ни ца Дра шко вић је Би бли о гра-фи ју до пу ни ла са три де се так би бли-о граф ских је ди ни ца за ко је је про вје-ром утвр ди ла да ни је су об у хва ће не ра ни јом књи гом. Ова би бли о гра фи ја „За пи са“ – „Исто риј ских за пи са“ са-др жи укуп но 5.086 би бли о граф ских је ди ни ца.

По ти пу ова за ма шна књи га (820 стра на) спа да у ред спе ци јал них би-бли о гра фи ја, ри јет ко уре ђе на, ко хе-рент на у сва ком по гле ду.

Све што је тре ба ло да ка же у ве-зи са би бли о граф ском кон цеп ци јом,


струк ту ром и на чи ном ра да она је ре-кла у вр ло згу сну том, ла кон ском пред-го во ру на по чет ку књи ге: о исто ри ја-ту ча со пи са, ра зно вр сно сти са др жа ја тек сто ва (из исто ри је, књи жев но сти, кул ту ре, ет но ло ги је, ар хе о ло ги је, дру-штве не ствар но сти Цр не Го ре, при-ка зи ма књи га и ча со пи са), као и о ва-жно сти об ја вљи ва ња ар хив ске гра ђе. Та ко ђе, ис та кла је ру бри ке у ко ји ма су об ја вљи ва ни аутор ски ра до ви или исто риј ски из во ри.

Аутор ка је ис та кла да „Исто риј ски за пи си“ од пе де се тих го ди на из ла зе као гла си ло Исто риј ског ин сти ту та и Дру штва исто ри ча ра Цр не Го ре. На-ве ла је да се сми је ни ло ви ше уред ни-ка и ре дак ци ја и да од 1998. ча со пис има ме ђу на род ни ка рак тер. У по гле ду струк ту ре ва жно је ис та ћи да је гра-ђа рас по ре ђе на по уни вер зал ној де-ци мал ној кла си фи ка ци ји (УДК), по струч ним гру па ма и под гру па ма.

По ред ра ни јег хро но ло шког рас по-ре да тек сто ва по ауто ри ма или на сло-

ви ма, ко ле ги ни ца На да Дра шко вић је на пра ви ла и азбуч ни ре до сли јед би-бли о граф ских је ди ни ца, по ду би ни.

Би бли о граф ски опис је ком пле тан, по уз дан и до сли је дан би бли о граф ске стру ке, на у ке и прак се. По себ ну ври-јед ност у овој књи зи чи не ано та ци је – на по ме не, при мјед бе ко ји ма се до пу-њу је опис би бли о граф ске је ди ни це.

Све у све му, го спо ђа На да Дра шко-вић је за да так би бли о гра фа со лид но оба ви ла и по ка за ла од лич но по зна ва-ње са др жи не тек сто ва, у ко ји ма је про-шлост Цр не Го ре до ми нант на те ма.

На кра ју књи ге да ти су обим ни ре ги стри: Ре ги стар ауто ра и пре во-ди ла ца и Пред мет ни ре ги стар као ко ри сна по ма га ла у слу же њу би бли о-гра фи јом.

Ко ри сност и ври јед ност Би бли-о гра фи је су не спор не, она ни је са мо пред у слов за на уч но-ис тра жи вач ки рад, већ и зна чај но струч но оства ре ње – при мјер ка ко се ра де пра ве би бли о-гра фи је, ври јед не и по у зда не.

Маријан Машо Миљић

Ри јет ке су би ле при ли ке и још рје-ђи при ка зи са ко ји ма сам хтио не што ви ше ре ћи о оно ме што је мо гло по-бу ди ти мо ју на уч ну зна ти же љу или при ву ћи струч ну и на уч ну па жњу ко ја је у сфе ри мо је га на уч ног ин те ре со ва-ња. Сма трао сам, и то га се и да ље др-жим, да сва ка но ва књи га као по себ но из да ње, на ро чи то из обла сти цр но гор-ске исто ри је про свје те и кул ту ре, тре-ба да са др жи мно го ви ше од од но га што је у до та да шњој исто ри о гра фи ји већ пре зен ти ра ли по је ди нци или гру-пе ауто ра.

Шта ме је на ве ло или бо ље ре че-но „на тје ра ло-при мо ра ло“ да се у та ко ри јет ким при ли ка ма за у змем за пи са-ње при ка за на про бле ма ти ку ко ја је тре ти ра на у књи зи „Це тињ ска бо го-сло ви ја 1863-1945.“ ауто ра мо на ха мр Па вла Кон ди ћа, про фе со ра исто ри је СПЦ и Оп ште исто ри је у Бо го сло ви ји Све тог Пе тра Це тињ ског на Це ти-њу. Од мах и на са мом по чет ку да из ра-зим сво је ве ли ко оду ше вље ње са мом по ја вом књи ге и про бле ма ти ком ко ја се тре ти ра у њој, а ко ја је већ одав но на уч но оправ да но за хтјев на и за хвал-на да се про у чи и об ја ви, јер је не до-ста ја ла и пред ста вља ла је пра зни ну у цр но гор ској исто ри о гра фи ји, а по себ-но је би ла нео п ход на у бо га том мо за-и ку цр но гор ске про свје те и кул тур не

ба шти не. Има још мно го та квих те ма из обла сти про свје те и кул ту ре у Цр ној Го ри ко је че ка ју да се об ра де и по ја ве као за себ на из да ња и по пу не пра зни не у бо га тој исто риј ској про шло сти, које ни је су мо но граф ски об ра ђе не.

„Це тињ ска бо го сло ви ја ... 1863 - 1945.“ је по себ но из да ње мо но граф-ског ка рак те ра ко је сво јом по ја вом, на чи ном об ра де и са др жи ном оно га што се ис тра жу је, пи ше и пре зен ти ра јав но сти, ка ко струч ној и на уч ној та-ко и ла ич кој и сви ма за ин те ре со ва ним чи та о ци ма, пли је ни па жњу ја сним и пре ци зним ре че ни ца ма, кон крет ним и од мје ре ним до ку мен ти ма, умје ре ним и зна лач ки ода бра ним фак то граф ским ма те ри ја лом и по гла вљи ма, не на ме-тљи вим и не су ге стив ним на чи ном са оп шта ва ња и раз ми шља ња, као и ја сним и ло гич ким закљчци ма ауто ра о број ним пи та њи ма и про бле ма ти ци Це тињ ске бо го сло ви је - Бо го слов ско-учи тељ ске шко ле. У окви ру на уч ног опу са ово га мла дог а ве о ма ис ку сног ис тра жи ва ча, мо же се са свим оправ-да но ре ћи ста са лог и зре лог на уч ног рад ни ка и исто ри ча ра, на ве де на про-бле ма ти ка об ра ђе на је на уч но уте ме-ље но, до ку мен то ва но, са мје ром, ка-ко оби мом та ко и из бо ром ар хив ског ма те ри ја ла, кон крет но и пре глед но дат је раз вој ни пут „Це тињ ске бо го-


YU ISSN 0021-2652

Мр Павле Кондић, ЦЕТИЊСКА БОГОСЛОВИЈА И ЊЕНО ДУХОВНО-ПРОСВЕТНО ЗРАЧЕЊЕ 1863-1945,

Цетиње 2005, 307 стр.


сло ви је“ од ње ног на стан ка па све до кра ја дру ге по ло ви не XX ви је ка.

Је дан са свим слу ча јан и кра так су срет са го спо ди ном Гој ком Пе ро ви-ћем, рек то ром Бо го сло ви је Св. Пе тар Це тињ ски, ко ји је био ср да чан и оди-сао до бром на мје ром и во љом да се иза ђе у су срет мо јем ин те ре со ва њу и ис ка за ној же љи да до ђем до на ве де не мо но гра фи је, мо га дра гог и ци је ње ног ко ле ге исто ри ча ра мо на ха Па вла Кон-ди ћа, екс пре сно је ре зул ти рао књи гом као по кло ном на че му се и овом при-ли ком за хва љу јем.

У из да њу Бо го сло ви је Св. Пе тра Це тињ ског по ја ви ла се књи га „Це ти-њ ска бо го сло ви ја и ње но ду хов но-про-свјет но зра че ње 1863-1945.“, Це ти ње 2005. го ди не, као по себ но из да ње на фор ма ту А4 са кра ћим пред го во ром Ње го вог ви со ко пре о све штен ства Ам-фи ло хи ја, ми тро по ли та цр но гор ско-при мор ског и ег зар ха св. тро на пећ ког.

Не ка да шња ју го сло вен ска, а по-себ но цр но гор ска исто ри о гра фи ја, не рас по ла жу са та ко ве ли ким бро јем по себ них мо но граф ских из да ња ко ја би се мо гла свр ста ти у она ко ја пли-је не па жњу сво јом по ја вом, која су тех нич ки и гра фич ки, умјет нич ки и ди зај ном сре ђе на и опре мље на, са др-жај но бо га та и ра зно вр сна са мом су-шти ном оно га о че му се ис тра жи ва ло, про у ча ва ло и пи са ло и на кра ју уоб-ли чи ло и пре зен то ва ло чи та о ци ма, струч ним и на уч ним рад ни ци ма као по себ но из да ње без ма не, а са уку-сом до тје ра но и са др жај но ар гу мен-то ва но, гра фич ки и умјет нич ки ве о ма до па дљи во и зна лач ки ура ђе но. Оно што се од мах мо же до па сти чи та о цу и об у хва ти ти га у пот пу но сти ра до зна-лом па жњом и по бу ди ти га на чи та ње без да ха (на рав но уз за струч ња ка и на уч ног рад ни ка оба ве зно до бро по-

зна ва ње пе ри о да ко ји се тре ти ра у на-ве де ној књи зи) је сте ла ко ћа пи са ња и при по ви је да ња, ја сан преглед раз во ја до га ђа ја ко ји су до ми нант ни у да том пе ри о ду и зна чај ни по ду хов ну, про-свјет ну и кул тур ну ба шти ну Цр не Го-ре, казани од мје ре ним сти лом и је зи-ком, ујед на че ним то ном и хар мо ни јом ком по зи ци је по гла вља ко ја се на ла зе у на ве де ној мо но гра фи ји.

Мо ја лич на и на уч на ин те ре со ва ња за про бле ма ти ку из ду хов но-про свјет-ног ства ра ла штва овог нај ста ри јег ду-хов ног сред њо школ ског за во да у Цр ној Го ри по ја вом мо но граф ског дје ла „Це-тињ ска бо го сло ви ја 1863-1945.“ мо-на ха Па вла Кон ди ћа усмје ри ла су сву па жњу на укуп ни ду хов ни и про свјет-но-кул тур ни жи вот у Цр ној Го ри ко ји се од ви јао у пе ри о ду од го то во јед ног ви је ка, а у ко јем је „Це тињ ска бо го сло-ви ја“ има ла зна чај но мје сто и по себ ну уло гу у опи сме ња ва њу, обра зо ва њу и вас пи та њу и укуп ном ду хов ном жи во-ту не са мо цр но гор ске омла ди не већ и уоп ште укуп ног ста нов ни штва у та да-шњој др жа ви Цр ној Го ри, а њен ехо је тра јао и по сли је уки да ња, по зи ва ју ћи над ле жне ин сти ту ци је на ње но об на-вља ње и ус по ста вља ње као ду хов ног сред њо школ ског цен тра у Цр ној Го ри и та ко све до да на шњих да на.

Да кле, „Це тињ ска бо го сло ви ја 1863-1945.“ спа да у ред исто ри о граф-ских дје ла мо но граф ског ка рак те ра, иако је по оби му не та ко ве ли ка, са све-га 307 стра ни ца тек ста и ве ли ким бро-јем фо то гра фи ја по је ди наца, ду хов них стар је ши на, на став ни ка и уче ни ка, а ди је лом и ко лек тив них из дру штве-но-по ли тич ког и ду хов ног жи во та та-да шње кња же ви не и кра ље ви не Цр не Го ре и пе ри о да пр ве по ло ви не XX ви-је ка, из вје сним бро јем до ку ме на та са школ ским свје до чан стви ма по је ди них

323

уче ни ка. Све је то да то на фор ма ту А4. Об ра ђе на про бле ма ти ка ово га ду хов-но-про свјет ног за во да у Цр ној Го ри у на зна че ном пе ри о ду чвр сто по ве зу је по гла вља у књи зи у ком пакт ну цје ли ну са број ним на по ме на ма на кра ју сва ког по гла вља, ко је чи та о ци ма, струч ним и на уч ним рад ни ци ма пру жа ју оби ље до пун ског ма те ри ја ла и по твр ду оно га на чему се те ме љи ауто ро во пи са ње, ми шље ње и укуп но са оп шта ва ње на-уч них ре зул та та. При ло зи и спи ско ви уче ни ка ве ли ког бро ја ге не ра ци ја Це-тињ ске бо гло сло ви је да ти су хро но ло-шким ре дом и обо га ће ни по је ди нач ним или груп ним фо то гра фи ја ма уче ни ка и на став ног осо бља.

До ку мен та ци о ни и фо то граф ски ма те ри јал-ар хив ска гра ђа бри жљи во су би ра ни и при пре ма ни ка ко би стру-ци и на у ци би ли од ве ли ке ко ри сти за да ља про у ча ва ња из обла сти ду хов-ног, про свјет ног и кул тур ног жи во та Цр не Го ре у дру гој по ло ви ни XIX ви-је ка и пр вој по ло ви ни XX ви је ка, а ра-до зна лим чи та о ци ма на увјер љив на-чин при ка за ли на ста нак и раз вој сред-ње школ ског ду хов ног за во да у Цр ној Го ри у да том пе ри о ду од го то во де вет де це ни ја. Школ ски и ду хов ни жи вот дат је кроз жи во т и ра д број них ге не-ра ци ја обра зо ва них и вас пи та ва них у Це тињ ској бо го сло ви ји од стра не не та ко број ног а струч ног на став ног осо бља, ко је је у ка сни јем пе ри о ду на-до пу ња ва но из но во о сно ва не Це тињ-ске гим на зи је.

Тре ба ло је свој ски, ври јед но, пре-да но, са вје сно и ду го трај но иш чи та-ва ти и при ку пља ти ар хив ску гра ђу и чи ни ти ис пи се из број не ли те ра ту ре и цр но гор ске пе ри о ди ке па све то уоб-ли чи ти и ста ви ти у штам пу на увид ра до зна лим чи та о ци ма, струч ним и на уч ним рад ни ци ма, у мје ри и оби-

му ко ји не ће оп те ре ћи ва ти а ко ји ће за до во љи ти све кри те ри је по чев од естет ских па све до на уч них. Мо нах Па вле Кон дић, као исто ри чар, од ра-дио је тај те жак и ве о ма сло жен за-да так на за до вољ ство стру ке и на у ке. Аутор је у свом ма ги стар ском ра ду, ко ји се об ја вљу је као по себ но из да-ње, ка ко у ме то до ло шком, струч ном и на уч ном уте ме ље њу и об ра ди да те про бле ма ти ке, об у хва тио сва пи та ња, про бле ме, од го нет нуо мно ге не до у ми-це, фак то граф ским ма те ри ја лом упот-пу нио оно што је до са да не до ста ја ло, а фо то гра фи јом све учвр стио и уте ме-љио. Це тињ ска бо го сло ви ја са сво-јим на став ним осо бљем и уче ни ци ма овим мо но граф ским дје лом по но во је ожи вје ла, а њен аутор је по ка зао да је ври је дан ства ра лац, до бар и ис ку сан исто ри чар спре ман за но ве на уч не по-ду хва те без бо ја зни да се ухва ти и са нај те жим на уч ним про бле ми ма исто-риј ске про бле ма ти ке. Мо же се сло бод-но ре ћи да се код ауто ра мо но гра фи је „Це тињ ска бо го сло ви ја 1863-1945.“ не осје ћа ју ни ка кве по те шко ћа у то ку ра да, а ко јих је, сва ка ко, би ло, ба рем што се ти че не до стат ка из вје сних до-ку ме на та кључ них за по је ди на по гла-вља или за уком по но ва ње за себ них дје ло ва у цје ли ну. Сви про бле ми или по те шко ће на ко је је аутор на и ла зио у мо но граф ском дје лу „Це тињ ска бо-го сло ви је 1863-1945.“ го то во се и не при мје ћу ју или су та ко да ти у ве о ма бла гом пре ла зу па их са мо мо же при-мје ти ти онај ко се већ ду го ба ви да том про бле ма ти ком.

Мо но гра фи ја „Це тињ ска бо го сло-ви ја 1863-1945.“ чи та се у јед ном да ху, а струч ним и на уч ним рад ни ци ма је од ве ли ке ко ри сти јер има ју на јед ном мје-сту го то во све, по чев ши од осни вач ког ак та Бо го сло ви је, пре ко на став ног осо-

Цетињска богословија и њено духовно-просветно ...


бља, спи ско ва уче ни ка па све до нео-п ход них до ку ме на та као што су Устав или на став ни пла но ви и та ко да ље.

Ако би се тра жи ле и нај ма ње при-мјед бе, за мјер ке или сит ни ји про пу-сти у на ве де ном дје лу, што се тиче ове из у зет но ва жне ма те ри је у про-свјет но-кул тур ном жи во ту Цр не Го ре и нај зна чај ни јег сред ње школ ског ду-хов ног за во да у Цр ној Го ри, по себ но дру ге по ло ви не XIX ви је ка, а ко је ни у ком слу ча ју не мо гу не са мо ума њи-ти њен зна чај не го ни ста ви ти бла го осјен че ни де таљ из не ког ње ног по-гла вља. Он да би се мо гла са мо ста-ви ти су ге сти ја да су на по ме не мо гле да иду од мах по сли је тек ста – на дну стра ни це гдје су и оби ље же не, из раз-ло га лак шег сна ла же ња оних ко ји ма је та ма те ри ја не до вољ но по зна та или уоп ште не по зна та. Као дру га бла га су ге сти ја ко ју бих имао да ти ауто ру, без и нај ма ње на мје ре или по ми сли да се на ово мо но граф ско дје ло мо же ста ви ти би ло ка ква озбиљ ни ја при-мјед ба, је сте да се мо гло до да ти још по не што од број них до ку ме на та из школ ско га жи во та уче ни ка, на став ног осо бља као, на при мјер, не ко ли ка из-во да из за пи сни ка на став нич ких сјед-ни ца, уко ли ко их је би ло за пе риод до де ве де се тих го ди на XIX ви је ка. Ка же-мо да је то мо гло би ти та ко по ста вље-но и до пу ње но све у ци љу де таљ ни јег при ка зи ва ња оно га што се ти че школ-ско га жи во та и ра да уче ни ка. Ме ђу-тим, са свим је у ре ду и мно го је до бро све ка ко су то и ура дили сам аутор, мен тор или уред ник.

Ауто ру, мен то ру, из да ва чу, уред ни-ку и сви ма ко ји су да ли свој до при нос да се об ја ви као по себ но мо но граф-ско из да ње „Це тињ ска бо го сло ви ја

1863-1945.“ тре ба че сти та ти и за хва-ли ти, јер су, ипак, за ду жи ли цр но гор-ску исто ри о гра фи ју са мим тим што су упот пу ни ли ње ну бо га ту кул тур-ну ба шти ну. „Це тињ ска бо го сло ви је 1863-1945.“ оста вља ду бо ки траг у цр но гор ској исто ри о гра фи ји, за у зи ма по себ но и ви со ко мје сто на ље стви-ци мо но граф ских пу бли ка ци ја, што пред ста вља по се бан до при нос ка ко умјет ни чком до ме ту та ко и са др жин-ски са исто риј ским фак ти ма не про ла-зне ври јед но сти за овај нај зна чај ни ји сред њо школ ски ду хов ни за вод у Цр-ној Го ри у на ве де ном пе ри о ду.

То ком сво га про фе си о нал ног на-уч ног рад био сам у при ли ци да се су срет нем са број ним дје ли ма, по-себ ним из да њи ма, сту ди ја ма и мо но-граф ским пу бли ка ци ја ма ма ње га или ве ће га фор ма та, са или без илу стра-ци ја, ски ца и фо то гра фи ја, пре гле дао, пре ли ста вао, чи тао и ис чи та вао их. Ме ђу тим, мо но граф ско из да ње „Це-тињ ска бо го сло ви ја и ње но ду хов-но-про свет но зра че ње 1863-1945.“ јед но је од ри јет ких ко је ме је сво јом по ја вом, са др жа јем, фак то гра фи јом и пу но ћом, ком по зи ци јом, ујед на че но-шћу по гла вља, при јат но из не на ди ло и ди је лом до пу ни ло мо ја са зна ња о да-тој про бле ма ти ци. По ку ша ва ли су до са да и други да пи шу и на пи шу књи-гу о „Це тињ ској бо го сло ви ји“, али су би ли ма ње успје шни или пот пу но не у спје шни, јер су пи са ли без ве ћих ар хив ских ис тра жи ва ња, осла ња ју ћи се на про сто пре при ча ва ње до та да на пи са ног или на пу ко пре пи си ва ње из вје сне фак то гра фи је. Међутим, сви ти покушаји да ле ко за о ста ју за мо-но гра фи јом „Це тињ ска бо го сло ви ја 1863-1945.“ мр Па вла Кон ди ћа.

Др Момчило Д. Пејовић,

Кул тур но-про свјет но пот пор но дру штво Гај рет осно ва но је у Са ра је-ву на осни вач кој скуп шти ни одр жа ној 20.02.1903. го ди не и ор га ни зо ва но је при је све га да по ма же си ро ма шним уче ни ци ма на шко ло ва њу у сред њим и ви шим шко ла ма. Фор ми ра ње ова-квог дру штва ко је би чи ни ло око сни-цу кул тур ног оку пља ња му сли ман-ског ста нов ни штва у та да шњој Бо сни и Хер це го ви ни пред ста вља ло је од-го вор на не ми нов ност но ве дру штве-но-по ли тич ке ре ал но сти и по тре бу за сти ца њем са вре ме ног европ ског обра зо ва ња. Пра ви ли ма из 1921. го-ди не Дру штво је до би ло до зво лу да сво ју дје лат ност про ши ри на те ри то-ри ју ци је ле др жа ве, тј. из ван гра ни ца Бо сне и Хер це го ви не, и то у кра је ви-ма на ста ње ним пре те жно ста нов ни-штвом ислам ске вје ре а то се, из ме ђу оста лог, од но си и на Цр ну Го ру, али је тек од кра ја 1924. г. ши ре ње Гај ре то-ве ор га ни за ци је има ло ви ше успје ха. Пре ма пи са њу ли ста Гај рет за 1922. го ди ну (бр. 4-5) чи та мо: Отво ре ње Гај ре то ва кон вик та у Сан џа ку. Упра-ва Гај ре та ба ви се озбиљ но ми шљу да отво ри је дан кон викт у Сан џа ку и да на тај на чин омо гу ћи та мо шњем на шем сви је ту ко ји је у кул тур ном и про свјет ном по гле ду вр ло за о стао, да се шко лу је. Кон викт би се имао да

отво ри у јед ном мје сту у ко јем по-сто ји гим на зи ја и у ко ме су по вољ ни и дру ги усло ви. До са да су тра жи ли од Глав ног Од бо ра под од бор у Пле-вљу, Би је лом По љу и При је по љу, да се у њи хо вим мје сти ма отво ри. (бр. 4-5, стр. 61)

Књи га Узе и ра Бе ћо ви ћа Гај рет у Пље вљи ма, об ја вље на 2007. г о ди не у из да њу Ал ма на ха и ре цен зи ра на од стра не проф. др Ене са Пе ли ди је и Ад на на Пре ки ћа, ну ди на 356 стра на бо га ту до ку мен та ци ју о исто ри ја ту и ра ду Кул тур но-про свјет ног дру штва Гај рет у Пље вљи ма, уз по ку шај да се ври јед но при ку пље ни ма те ри јал до пу ни од го ва ра ју ћим аутор ским ко-мен та ром и ана ли зом. Пре ко 150 фо-то гра фи ја и 60 до ку ме на та, ве ћи ном пр ви пут пре до че них чи та о ци ма, при-по ви је да ју о ис так ну тим ак ти ви сти-ма, Гај ре то вом Дру штве ном до му у Пље вљи ма, чи та о ни ци, Гај ре то вом кон вик ту, струч ним и за нат ским шко-ла ма у ор га ни за ци ји или под сти ца-ним од стра не Гај ре та, све ча но сти ма у ор га ни за ци ји пље ваљ ског Гај ре та. Иако се узи ма да књи га Ибра хи ма Ке-му ре Уло га Гај ре та у дру штве ном жи во ту Му сли ма на Бо сне и Хер це го-ви не (1903-1941) пред ста вља до са да на о бу хват ни је ис тра жи ва ње о раз во ју и дје лат но сти овог дру штва, за сно-


YU ISSN 0021-2652

Узеир Бећовић, ГАЈРЕТ У ПЉЕВЉИМА, Подгорица: Алманах: Сарајево: Графокомерц, 2007 (Сарајево: Графичко предузеће).- 356

стр: илустр: 25 цм.- (Библиотека Баштина Алманах, Подгорица)


ва но на уви ди ма у обим ну ар хив ску гра ђу, ипак, у на сто ја њу да се по стиг-не сли ка цје ли не, ши ре њу Гај ре то ве ор га ни за ци је из ван гра ни ца Бо сне и Хер це го ви не у овом ра ду ни је мо гла би ти по све ће на до вољ на па жња, осим у не ко ли ко спо ра дич них по ми ња ња. На тај на чин књи га о дје ло ва њу Гај-ре та у Пље вљи ма тре ба да по мог не у раз ра ди оних де та ља о ко ји ма не ма мо по дат ке, би ло у об у хват ној Ке му ри ној сту ди ји, би ло у оној ли те ра ту ри у ко-јој се пар ци јал но го во ри о овом Кул-турно-просвјетном потпорном дру-штву.

Са др жај књи ге Гај рет у Пље вљи-ма чи не два основ на ди је ла, пр ви ко ји се ба ви исто ри ја том пље ваљ ског Гај-ре та (7-218) и дру ги у ко јем су на око сто ти нак стра на (210-331) при ло же не фо то гра фи је и ко пи је раз ли чи тих до-ку ме на та ко је пра те исто ри ју Дру-штва. За тим сли је де Ре ги стар лич них име на (331-341), из ла га ње о на стан ку књи ге на сло вље но - Умје сто по го во-ра (343-344), спи сак ко ри ште не ли те-ра ту ре (345-346), би ље шка о ауто ру, од но сно спи сак ње го вих до са да об ја-вље них ра до ва, да би за вр ше так књи ге чи ни ли из во ди из ре цен зи ја проф. др Ене са Пе ли ди је и Ад на на Пре ки ћа.

Пр ви дио књи ге по ди је љен је у не ко ли ко цје ли на. Аутор нај при је украт ко опи су је исто риј ску по за ди-ну и по ли тич ки ам би јент у ко јем је до шло до осни ва ња Кул тур но-про-свјет ног дру штва Гај рет у Са ра је ву, да би се на кон то га ба вио опи сом ра да Дру штва у пе ри о ду из ме ђу два ра та, за да ци ма ко ји ма је оно би ло по све-ће но, ка рак те ри сти ка ма уре ђи вач ке по ли ти ке исто и ме ног ли ста. Ови уоп-ште ни де та љи, из ло же ни по не кад на гра ни ци пре тје ра ног по јед но ста вљи-ва ња и не спрет не или тек дје ли мич но

об ја шње не хро но ло ги је, при пре ми ће чи та о ци ма на од ре ђе ни на чин из ла-га ње о пље ваљ ском Гај ре ту, осни-ва њу и свим еле мен ти ма ње го вог по сто ја ња и ра да. Та ко ће мо са зна ти да на кон осни ва ња 1921. го ди не, дје-ло ва ње Дру штва у Пље вљи ма, за пра-во, по чи ње усту па њем Дру штве не згра де Ва куф ско-ме а риф ског по вје-рен ства за Гај ре тов Дру штве ни дом, у ко јем су би ле про сто ри је раз ли чи-тих са др жа ја, ме ђу ко ји ма су нај ве ћу функ ци о нал ност има ле чи та о ни ца и би бли о те ка. Иако је Гај ре то вих чи та-о ни ца и би бли о те ка би ло и у дру гим мје сти ма, са зна је мо да су у Пље вљи-ма би ле ме ђу нај о пре мље ни јим и нај-ор га ни зо ва ни јим у ци је лом под руч ју. Гај ре то ва би бли о те ка је, та ко, има ла ви ше сек ци ја и би ла до бро снаб дје-ве на днев ним ли сто ви ма, ислам ским пу бли ка ци ја ма, књи га ма и ђач ким уџ бе ни ци ма. У на став ку аутор се нај-при је ба ви уоп ште ним пи та њи ма ор-га ни за ци је Дру штва (Ор га ни за ци о на пи та ња, стр. 46-59), али тај дио опи-са ко ји прет хо ди ис црп ном из ла га њу о ор га ни за ци о ној струк ту ри Гај ре та у Пље вљи ма, члан ству, осни ва чи ма пље ваљ ског под од бо ра, мје сним од-бо ри ма, мје сном жен ском од бо ру, ра-ду скуп шти не пље ваљ ског под од бо ра, од но сно мје сног од бо ра, као да је нео-прав да но и не по треб но из мје штен из I по гла вља и у из вје сном сми слу ства ра ути сак не сре ђе но сти и сла бе струк ту-ри са но сти тек ста. Про грам ски са др-жа ји на слов су тре ћег по гла вља (стр. 61-86) и оно је по ди је ље но у не ко ли ко цје ли на: сек ци је, рад на оби ље жа ва-њу зна чај них да ту ма, бај рам ским за-ба ва ма и те фе ри џи ма у ор га ни за ци ји Гај ре та. О про свјет ној ак тив но сти Дру штва го во ре по гла вља IV-VI (стр. 87-140), са рад њу са слич ним удру-

327

же њи ма обухвата VII по гла вље (стр. 141-162), док је VIII (стр. 163-207) по-гла вље у цје ли ни по све ће но члан ству пље ваљ ског под од бо ра, од чла но ва до по вје ре ни ка на те ре ну. По след ње (IX, стр. 209-218) по гла вље за о кру жу-је при чу о ра ду Гај ре та у Пље вљи ма, опи су ју ћи пре ста нак ра да Дру штва и под од бо ра, као и пре ла зак ње го вог члан ства у Пље вљи ма 1943. го ди не нај при је у са став Кул тур но-умјет нич-ке гру пе, а за тим у са став Сре ске кул-тур но-умјет ни че гру пе, уз на по ме ну да је на кон осни ва ња КУД Во ло ђа ве-ћи на овог члан ства ушла у ње гов са-став. Сва ка ко би тре ба ло ис та ћи да је текст бо га то илу стро ван број ним, нај-че шће де таљ но ко мен та ри са ним фо-то гра фи ја ма, пре пи си ма огла са и ко-пи ја ма пе ча та. У дру гом ди је лу књи ге об у хва ће на је, уз не ко ли ко фо то гра-фи ја ста рих Пље ва ља и не ких ње го-вих сег ме на та, број на до ку мен та ци ја ко ја до дат но овје ра ва аутен тич ност свих оних по је ди но сти за би ље же них у пр вом ди је лу књи ге. Сматрамо да ова гра ђа, ипак, ни је тре ба ло да бу де из два ја на и да је мо гла би ти не сме та-но и пре глед но рас по ре ђе на пра те ћи текст, баш као и до ку мен ти и фо то-гра фи је, за ко је се аутор већ прет ход-но опре ди је лио да бу ду са став ни ди је-ло ви основ ног тек ста.

Иако оп те ре ће на тех нич ким и ко-рек тор ским не до ста ци ма, стил ским на пр сли на ма, по не кад не вје штим и ску че ним при по ви је да њем и ко мен та-

ри ма, књи га сво јим за хва та њем у сла-бо ис тра жи ван и јав но сти пре до ча ван сег мент исто ри је Кул тур но-про свјет-ног дру штва Гај рет, пре глед но и ко-рект но сла же ко лаж са ста вљен од фо то гра фи ја, до ку ме на та и аутор ског тек ста, сли је де ћи ма нир ра ни јих ра-до ва овог ври јед ног ен ту зи ја сте у ко-ји ма се оби ље ар хив ског ма те ри ја ла ком би ну је са на по ме на ма и об ја шње-њи ма, тек то ли ко да му се да об лик сми са о не цје ли не. По зи ти ван учи нак Гај ре та из дво јен је у овој књи зи као не спо ран и на ди ла зи све оне по ли тич-ке пред зна ке ко ји би ње го ве ак тив но-сти мо гли ко но ти ра ти као не ја сне или, у нај а ма њу ру ку, ли це мјер не. Мо но-гра фи ја Гај рет у Пље вљи ма пре по-ру чу је се као ал бум фо то гра фи ја и до ку ме на та, скром но и не пре тен ци о-зно ко мен та ри са них, ве за них не са мо за Гај рет и ње гов рад, већ и за дио, уве ли ко за бо ра ву пре да те, сли ке кул-тур ног и јав ног жи во та Пље ва ља то га вре ме на. Је зи ком за љу бље ни ка у про-шлост овог гра да, ње го ве ста нов ни ке, дух ислам ског ори јен та ко ји оба ви ја ње го ве ста ре гра ђе ви не и чар ши ју, ни кад пре ки ну то људ ско на сто ја ње да се на у чи и зна, да се дру жи и жи ви са дру ги ма, аутор нам је успио, по ка-зу ју ћи нам свје до чан ства јед ног про-шлог жи во та, на тре ну так осли ка ти дру штве ни оквир у чи јем је сре ди шту би ло Гај ре то во прег ну ће на уз ди за њу и про свје ћи ва њу му сли ман ске омла-ди не.

Др Драгана Кујовић

Гајрет у Пљевљима


Одав но је ре че но да ни ко ни је та-ко ташт због сво је кул ту ре и ре ли ги је као онај ко ји не по зна је ни јед ну дру гу. Ова без раз ло жна осје тљи вост усло-вља ва ла је до не дав но рав но ду шност и пре ма до стиг ну ћи ма ори јен тал но - ислам ске кул ту ре у Цр ној Го ри. Је дан од узро ка ове пред ра су де је хри шћан-ски скеп ти ци зам. Ри мо ка то лич ка цр-ква је тек на Дру гом ва ти кан ском кон-ци лу (1962-1965)про го во ри ла о исла-му, док се до да нас ни је дан вид пра во-слав ног бо го сло вља ни је по тру дио да спо зна ре ли ги ју му сли ма на.

Узи ма ју ћи ислам као основ ну од-ред ни цу спе ци фич ног кул тур ног фе-но ме на, дрДраганаКујовићје у сво-јој књ и зи стре ми ла да об ра ди јед ну ре ал ност у исто риј ском про це су, па су пој мо ви и чи тав ка те го ри јал ни апа рат би ли у функ ци ји по сти за ња кра јњ ег ци ља: пре по зна ва њa зна ча ја ори јен-тал ног кул тур ног на сље ђа у Цр ној Го-ри. Ма да се осла њ а ла на по зна та исто-ри о граф ска зна ња, аутор ка је успје ла да не ким оп штим про бле ми ма удах не но ви је на гла ске, пре до чи свје жи ја ту-ма че ња и да их обо ји и еле мен ти ма дру штве ног жи во та. Пред чи та о цем се открива необично садржајно-тематско богатство књиге:

Ур ба ни цен три као ад ми ни стра-1) тив на, вјер ска, при вред на и кул-тур на сре ди шта;

Спо ме ни ци вјер ске тра ди ци је;2) Ба шти ни ци кул ту ре ислам ског 3) ори јен та.

Пра те ћи раз вој гра до ва под осман-ском вла шћу аутор ка под сје ћа на ка-те го ри за ци ју на се ља, ана ли зи ра кон-фе си о нал ну струк ту ру град ског ста-нов ни штва, пре зен ти ра функ ци је гра-до ва, по ми ње њихо ве сим бо ле- глав не џа ми је и низ ма њ их хра мо ва мес џи де, за тим град ске че твр ти, са хат ку ле, те основ не и сре дње вјер ске шко ле, тј. мек те бе и ме дре се.

То ком че ти ри и по ви је ка на тлу Цр не Го ре су се рас цвје та ле и ори јен-тал но - ислам ска ар хи тек ту ра и умјет-ност. За нас данас су то умјет нич ка дје ла која нам искључиво пружају естет ско ужи ва ње. За љу де ко ји су их ства ра ли, ка ко упо зо ра ва фран цу ски исто ри чар Жорж Ди би, ти спо ме ни-ци су има ли ја сно од ре ђе ну на мје ну. Они су слу жи ли сво јим ра зно вр сним функ ци ја ма. За то др Драгана Ку јо-вић , на сто је ћи да што бо ље упо зна мо он да шњи со ци јал ни кон текст, упо ре-до пре до ча ва ма те ри јал не, ду хов не и дру штве не струк ту ре. Она је ука за ла и на чи њ е ни цу да су по је ди ни са крал-ни објек ти у Цр ној Го ри одо ље ли ис-ку ше њ и ма вре ме на, ми је њ а ју ћи пр во-бит не вјер ске са др жа је. Не ке су цр кве би ле пре тво ре не у џа ми је и обр ну то, након од ла ска ислам ских вјер ни ка из

YU ISSN 0021-2652

Драгана Кујовић, ТРАГОВИМА ОРИЈЕНТАЛНО-ИСЛАМСКОГ КУЛТУРНОГ НАСЉЕЂА У ЦРНОЈ ГОРИ, Алманах, Подгорица 2006.



по је ди них кра је ва Цр не Го ре њихо ве су бо го мо ље пре у зи ма ли хри шћа ни. Та ко су на мје сту не ка да шњ их џа ми-ја у град ском је згру Хер цег Но вог по-диг ну те пра во слав на и ри мо ка то лич-ка цр ква.

Ин те ре сант но ис при чан па саж од-но си се на Ху се ин -па ши ну џа ми ју у Пље вљи ма ко ја се због бо га те уну тра-шње де ко ра ци је, у ко јој до ми ни ра ју фло рал ни мо ти ви и ми не ра та ви со ког пре ко 40 ме та ра, убра ја ме ђу нај љеп-ше са крал не објек те у Цр ној Го ри. Њену ље по ту упот пу њ у ју ка ли граф-ски нат пи си, ор на мен ти арап ског по-ри је кла, Ку ран са из у зет ним илу ми на-ци ја ма. Ри јеч ју, мно ги од сја ји ори јен-тал но- ислам ске кул ту ре.

Об ра ђу ју ћи рад про свјет них ин-сти ту ци ја, аутор ка за кљу чу је да су они оли ча ва ли сво је вр сне за штит ни-ке ори јен тал но-ислам ске кул ту ре, као

и да су да ле зна ча јан до при нос цр-но гор ској кул ту ри уоп ште. Ана ли зи-ра не су и ак тив но сти Кул тур но-про-свјет ног дру штва Гај рет у раз до бљу 1922-1941. го ди не. Гај рет се од ли ко-вао ши ре њ ем на ци о нал не и вјер ске то ле ран ци је, а ве о ма је зна ча јан и по то ме што је у њего вом окри љу изњ-е дре на пр ва са вре ме но обра зо ва на му сли ман ска ин те ли ген ци ја у Цр ног Го ри.

Сли је де ћи тра го ве ри јет ког умје-ћа др Драгана Ку јо вић је на пра ви ла Пре глед пи са не гра ђе на ори јен тал-ним је зи ци ма по хра њ е не у ар хив-ским и му зеј ским фон до ви ма Цр не Го ре. Ова ем пи ри ја ука зу је на по тен-ци јал не прав це ис црп ни јих ис тра жи-ва ња и без су мње пред ста вља но ву мо гућ ност за сло је ви ти је по зна ва ње ори јен тал но-ислам ског кул тур ног на-сље ђа у Цр ној Го ри.

Др Звездан Фолић

Из ме ђу не та ко број них по ку ша ја да се цје ло ви то и син те тич ки са гле да укуп на про шлост Цр не Го ре или по-је ди ни њени сег мен ти, др Све ти сла ву Све ту Ма ри но ви ћу не су мњ и во при-па да по себ но мје сто ка да се ра ди о из-у ча ва њу прав не исто ри је Цр не Го ре.

На кон књ и га Исто ри ја цр но гор ске адво ка ту ре и, по себ но, Цр но гор ско суд ство кроз исто ри ју, ко ја је иза зва-ла ве ли ко за ни ма ње на уч не и струч-не јав но сти, као смје ли и поштовања достојни по ку шај на уч не син те зе исто ри је цр но гор ског суд ства, др жа ве и су до ва - ево још јед не ко ја пред ста-вља вр ло успје лу ре а ли за ци ју ауто-ро ве дав на шње за ми сли да са чи ни кри вич но прав ну исто ри ју Цр не Го ре, мо жда с раз ло гом на зва не - Ка зне на исто ри ја Цр не Го ре.

Она пра ти на ста нак и раз вој прав-не сви је сти и пра ва, кри вич ног при је све га - оби чај ног и пи са ног, од њихо-вих пр вих по ме на у исто ри ји цр но-гор ске др жав но сти, пре ко фраг ме на та и тра го ва цр но гор ске прав не про шло-сти до прав них из во ра и спо ме ни ка од нај ста ри јих ду кљан ско-зет ских вре-ме на па све до кра ја цр но гор ске др-жав не са мо стал но сти (1918).

Цр но гор ско кри вич но (ка зне но) пра во је, као и др жа ва, про ла зи ло и про шло кроз раз ли чи те пе ри о де и раз-

вој не фа зе. Исто ри ја кри вич ног цр но-гор ског пра ва мо же се ма ње-ви ше, као об лик прав не сви је сти и кул ту ре уоп ште, пра ти ти од на стан ка Ду кље - Зе те, цр но гор ске др жав не прет ход ни-це, пре ко ди на сти је Во ји сла вље ви ћа, пар ти ци пи ра ња у др жа ви Не ма њ и ћа, до Бал ши ћа и Цр но је ви ћа као са мо-стал них го спо да ра, све док на род ни је стао сво ју др жа ву на зи ва ти Цр ном Го-ром. Њоме су по сли је од ла ска Ђур ђа Цр но је ви ћа у Млет ке, ма да фор мал но у окви ру Ото ман ског цар ства, упра-вља ли вла ди ке (ми тро по ли ти), Оп-шти цр но гор ски и Гла вар ски збор.

До 1697. на челу Цр не Го ре били су вла ди ке из ра зних цр но гор ских пле ме на, а од та да се она, осим епо зо-де са са мо зван цем Шће па ном Ма лим, стал но на ла зи ла под упра вом вла ди ка и го спо да ра из ку ће Пе тро вић-Његош, уз са ра дњу и ри вал ство цр но гор ских гу вер на ду ра, до Пе тра II. По сље дњи цр но гор ски гу вер на дур Ву ко Ра до-њ ић пам ти се и као пр ви по ли тич ки за тво ре ник и еми грант у укуп ној и ка-зне ној исто ри ји Цр не Го ре. По њему је на зван и пр ви др жав ни за твор -Гу-вер на ду ри ца.

На кон др жа во твор ног прег ну ћа књ а за Да ни ла I, сво је вр сног пре по ро-да за вла да ви не књ а за/кра ља Ни ко ле, те ри то ри јал ног про ши ре ња др жа ве,

YU ISSN 0021-2652

Др Светислав Мариновић, КАЗНЕНА ИСТОРИЈА ЦРНЕ ГОРЕ, Подгорица 2007, 759 стр.



за до би ја ња гра до ва, из ла ска на мо ре, фор мал ног при зна ња др жав не не за-ви сно сти - Цр на Го ра је има ла из у зет-но раз ви јен дру штве ни, при вред ни, кул тур ни и прав ни жи вот. На уре ђе њу прав ног жи во та и њего вој за кон ској ре гу ла ти ви, учвр шћи ва њу др жав них те ме ља, осим цр но гор ског су ве ре-на свој пе чат су оста ви ли број ни ин-те лек ту ал ци на че лу са про фе со ром сло вен ских пра ва др Вал та за ром Бо-ги ши ћем.

Ме ђу тим, на кра ју Пр вог свјет-ског ра та Цр на Го ра је при са је ди њ е на Ср би ји и на тај на чин ушла у са став Кра ље ви не Ср ба, Хр ва та и Сло ве на-ца, ка сни је на зва ном Кра ље ви на Ју го-сла ви ја, у ко јој ни је би ло мје ста, као рав но прав ном су бјек ту, ни за Цр ну Го ру ни за име цр но гор ско. У ав но јев-ској Ју го сла ви ји Цр на Го ра је по ста-ла ре пу бли ка у окви ру фе де ра ци је, а ка сни је у Са ве зној Ре пу бли ци Ју го-сла ви ји, па у др жав ној за јед ни ци са Ср би јом она се на ла зи ла из ме ђу соп-стве ног оп стан ка и не стан ка. Од 21. ма ја 2006. го ди не Цр на Го ра је опет су ве ре на, не за ви сна и ме ђу на род но при зна та др жа ва.

Др Све ти слав Ма ри но вић упра во пра ти исто риј ски раз ви так кри вич-ног пра ва и прав не сви је сти у Цр ној Го ри. Он тра га за њихо вим по че ци ма у цр но гор ској исто ри ји, на сто је ћи да иден ти фи ку је кри вич но прав не фе но-ме не, тра го ве прав них нор ми, оби чај-них и пи са них, ко ји ма пле ме или др-жа ва на сто је да за шти те ва же ће ври-јед но сти и ре гу ли шу све сло же ни је ме ђу људ ске и дру штве не од но се. Од нај ста ри јих вре ме на по сто ји те жња да се за шти те основ не људ ске, дру-штве не и кул тур не ври јед но сти та ко што се од ре ђе на по на ша ња љу ди у за-јед ни ци де фи ни шу као кри вич на дје-

ла ко ја тре ба да бу ду санк ци о ни са на ка жњ а ва њ ем њихо вих из вр ши ла ца, а за сва ко кри вич но дје ло сли је ди од го-ва ра ју ћа ка зна.

Цр но гор ско кри вич но или ка ко др Ма ри но вић во ли да ка же ка зне но пра во има сво ју исто ри ју. На про сто-ру да на шње Цр не Го ре, ко ја је про шла кроз сво је раз ли чи те раз вој не фор ме и фа зе, док су не ки њени дје ло ви би ли из вје сно ври је ме у са ста ву прав них си сте ма дру гих др жа ва (Мле тач ке ре-пу бли ке, Аустри је, Фран цу ске, Ото-ман ске им пе ри је) - на сна зи је би ло ви ше кри вич них пра ва.

Аутор не бје жи од чи њ е ни це да су по не кад или за ду го дје ло ви цр но-гор ске те ри то ри је при па да ли дру гим др жа ва ма не го их, с пра вом, об ра ђу-је као дио оп штег прав ног на сље ђа Цр не Го ре, иако не ко ври је ме ни је су при па да ли цр но гор ском кри вич но-прав ном си сте му. Он из у ча ва и тај “ту ђи” ко декс прав них пра ви ла ко ји је био, си лом и исто риј ским окол но-сти ма, на мет нут појединим дје ло ви ма Цр не Го ре и цр но гор ског на ро да.

Исти на, Цр на Го ра у сво јој прав-ној исто ри ји ни је за ду го има ла, све до Сте ге кри вич но (ка зне но) пи са но пра во као си стем прав них про пи са. Др С. Ма ри но вић, да бу де ја сни је, из-у ча ва исто риј ски раз ви так ове гра не пра ва, ка кво је оно за и ста би ло у од-ре ђе ним пе ри о ди ма, њего ве прав не и кул тур не до ме те, фа зе - али и не-до стат ке. На рав но, аутор се ко ри сти не са мо соп стве ним ис ку стви ма и на уч ним са зна њ и ма не го и ре ле вант-ним исто риј ско-прав ним из во ри ма, ли те ра ту ром и ар хив ском гра ђом. Он се у сво ме ана ли тич ко-син те тич ком уоп шта ва њу слу жи и ре зул та ти ма дру гих на у ка или срод них на уч них ди сци пли на. Ме ђу тим, на у ка о кри-

333Казнена историја Црне Горе

вич ном пра ву има сво је по чет ке у Цр ној Го ри тек кра јем 19. и по чет ком 20. ви је ка. У прак си кри вич но пра во сво ју афир ма ци ју у Црној Гори сти че кра јем вла да ви не Ни ко ле I а зре лост на кон Дру гог свјет ског ра та. Те ме из кри вич но прав не исто ри је Цр не Го ре ви ше су об ра ђи ва не из ван Цр не Го ре не го у њој са мој. Осим по је ди нач них тек сто ва у ча со пи си ма и збор ни ци ма ра до ва, ма њ им сту ди ја ма, уџ бе ни ци-ма, ен ци кло пе ди сти ци или у ши рим пре гле ди ма сло вен ског, ју го сло вен-ског и срп ског пра ва - ни ко се до са да та ко цје ло ви то и по дроб но ни је ба вио кри вич но прав ном исто ри јом Цр не Го ре, ни ти та ко си сте мат ски и те мељ-но, као др Све ти слав Ма ри но вић.

Тре ба му ода ти при зна ње за ве ли ко на уч но прег ну ће, за истин ски под виг, за на уч ни по ду хват до сто јан ди вље ња да прав ну про шлост Цр не Го ре са гле-да у цје ли ни, али и ве ли ку смје лост да по себ но на пи ше Ка зне ну исто ри ју Цр не Го ре.

Аутор за ма шних син те за “Исто-ри ја цр но гор ске адво ка ту ре”, “Цр-но гор ско суд ство кроз исто ри ју” и “Ка зне на исто ри ја Цр не Го ре” ни је се упу штао у ин те грал но ис тра жи ва-ње прав не ми сли у Цр ној Го ри, али јој је сво јим књ и га ма дао зна ча јан до-при нос. У овој мо но гра фи ји он као ис тра жи вач и исто ри чар пра ва са гле-да ва узро ке кри ми на ли те та у Цр ној Го ри у јед ном вр ло ши ро ком ра спо ну, као ин ди ви ду ал ну и дру штве ну по ја-ву и, уз то, основ не по сту ла те кри вич-ног пра ва.

Осим оп штих те о риј ских раз ма-тра ња о кри вич ним фе но ме ни ма, оби-чај ним и пи са ним, и о основ ним фе-но ме ни ма кри вич но прав не прак се, др Ма ри но вић по себ ну па жњу по све ћу је за ко но дав ству Цр не Го ре, за ко ни ци ма

ко ји су ре гу ли са ли ту прав ну област кроз цр но гор ску исто ри ју. Ука зу ју ћи на цр но гор ску спе ци фич ност, аутор упу ћу је и на ути ца је на прав ни си стем Цр не Го ре, ко ји су до ла зи ли са стра-не, из не по сред ног окру же ња или као оп ште при хва ће не те ко ви не европ ског пра ва.

У Цр ној Го ри су кри вич на дје ла, упо ре до, пред ви ђа на и пи са ним за-ко ни ма и оби чај ним пра вом. Што је Цр на Го ра као др жа ва би ла прав но уте ме ље ни ја, на ро чи то у до ба Ни ко-ле I, то је и кри вич ни за кон као за кон-ски про пис, ко ји пред ви ђа кри вич но дје ло и њего ву санк ци ју, би вао ви ше ин кор по ри ран у прав ни си стем зе мље у ка ме ним го ра ма, ко ји је био у са зда-њу. Цр но гор ски кри вич ни за ко ни ци са др жа ва ли су нео п ход не кри вич но-прав не од ред бе. Ко ди фи ка ци ја ма те-ри јал ног кри вич ног пра ва спро ве де-на је тек за вла де Ни ко ле I Пе тро ви ћа Њего ша.

У Исто ри ји се го во ри и о кри вич-ном дје лу и њего вом по чи ни о цу. Оно је де фи ни са но као по на ша ње чо вје ка “ко је је за ко ном пред ви ђе но као кри-вич но дје ло” и ко је је про тив прав но и про тив у став но. Из вр ши лац кри вич-ног дје ла од го во ран је за сво је дје ло, ко је је по чи нио с уми шља јем или без уми шља ја. По ред кла сич них дје ла, аутор раз ма тра и дру га ка жњ и ва по-на ша ња спе ци фич на за цр но гор ски прав ни жи вот. Та ко ђе, он с по себ ном па жњ ом об ра ђу је кри вич не санк ци-је, њихов исто ри јат, као и мје ре ко-је се пред у зи ма ју пре ма по је дин цу због кри вич ног дје ла ко је је по чи нио. Осим ка зне за кри вич но дје ло, у цр-но гор ском кри вич но прав ном си сте му уста љу је се и мје ра си гур но сти као прав ни фе но мен. Та ко ђе, у књ и зи се на во де и дру ге вр сте ка зни ко је су се


при мје њ и ва ле у ста ро цр но гор ском пра в ном си сте му.

За ра зу ми је ва ње “Ка зне не исто-ри је Цр не Го ре” по треб но је схва ти ти и ор га ни за ци ју на уч не струк ту ре са ме књ и ге. Она је струк ту и ра на у че ти ри глав на ди је ла ко ји су, опет, по ди је ље-ни на одјељ ке и гла ве.

Пр ви дио Исто ри је по све ћен је оби чај ном кри вич ном пра ву. Раз ма-тра ју ћи у ве зи са тим оп ште ста во ве, су че ља ва ју ћи оби чај и мо рал, али на-во де ћи и спе ци фич но сти цр но гор ских оби ча ја и мо ра ла, аутор ис ти че оби чај као из вор кри вич ног пра ва. У дру гом одјељ ку, од че ти ри ко ли ко их са др жи пр ви дио, др Ма ри но вић пра ти ге не-зу кри вич ног пра ва у не ко ли ко гла ва. У тре ћем одјељ ку аутор је на ро чи ту па жњу по све тио прав ним спо ме ни ци-ма цр но гор ске про шло сти. За себ но је об ра ђе но кри вич но пра во у сре дњ е-вје ков ним гра до ви ма Ко то ру и Бу дви, ко ји су би ли под ло жни не ко ли ким др-жа ва ма али су успи је ва ли да са чу ва ју сво ју ауто но ми ју и ко му нал но уре ђе-ње, с по себ ним освр том на струк ту-ру вла сти, на кри вич на дје ла и ка зне, суд ску над ле жност, суд ску про це ду ру и суд ство уоп ште.

По себ но мје сто и зна чај пи сац Исто ри је да је пр вом, по зна том, пи са-ном цр но гор ском прав ном спо ме ни ку Сте ги. Та ко ђе, с по себ ном па жњ ом и ри јет ком ана ли тич но шћу об ра ђе ни су и дру ги за ко ни ци ко ји су не за о би ла-зни у из у ча ва њу кри вич но прав не цр-но гор ске по вје сни це: За ко ник Пе тра I, За ко ни ота ча ства (Пе тар II), За ко-ник књ а за Да ни ла и Кри вич ни за ко-ник за Књ а же ви ну Цр ну Го ру. Аутор вр ло убје дљи во и ар гу мен то ва но, с дубоким по ни ра њ ем у кри вич но прав-ну су шти ну, го во ри о при ли ка ма у ко-ји ма су до но ше ни, њихо вој прав ној

фи зи о но ми ји, о кри вич ним дје ли ма и ка зна ма ко је про пи су ју, њихо вом са-др жа ју и при мје ни.

Де таљ но, с ви ше аспе ка та, об ра-ђен је Кри вич ни за ко ник за књ а же ви-ну Цр ну Го ру. На кон вр ло лу цид них а на уч но уте ме ље них на по ме на, др С. Ма ри но вић да је си сте ма ти ку За ко ни-ка, њего ве основ не од ли ке и оп ште од ред бе. По себ но је ин то ни ра но ка-жњ а ва ње зло чи на, пре сту па и пре кр-ша ја.

Ка зне су об ра ђе не у дру гом ди је лу књ и ге: смрт на, ка ме но ва ње, вје ша ње, од си је ца ње гла ве и стри је ља ње.

Ме ђу ка зне ко је су се при мје њ и-ва ле ско ро то ком ци је ле цр но гор ске исто ри је спа да пр о гон ство. Ма ри но-вић се вр ло ана ли тич ки ба ви овим прав ним фе но ме ном. Он про ми шља њего ву мо рал ну и прав ну су шти ну уоп ште и, по себ но, у Цр ној Го ри, на-во де ћи ли че ње као уну тра шње про-гон ство а пра во уто ка као њего ву не-га ци ју.

Об ра ђе не су тје ле сне ка зне, при је све га ши би ка ње и од си је ца ње но са.

Ци је ла јед на гла ва, че твр та, по-све ће на је ин сти ту ту за тво ра у Цр ној Го ри, њего вом исто ри ја ту и зна ча ју у прав ној исто ри ји и тра ди ци ји, у прав-ној прак си ко ја је стал но ево лу и ра ла. За себ но је об ра ђе на ка зна за тво ра у 20. ви је ку. По се бан осврт је на пра-вљен на ли ше ње сло бо де у до ба књ а за Ни ко ле.

Тре ћи дио ово га моћ но га тек ста по све ћен је кри вич ним дје ли ма у цр-но гор ској прав ној по ви је сти. Пи сац Исто ри је ана ли зи ра усло вље ност кри ми на ли те та у прошлости Цр не Го-ре, по себ но ис ти чу ћи не ке цр но гор-ске спе ци фич но сти у том кон тек сту, као што су: че то ва ње, хај ду чи ја и гу-са ре ње. У истом скло пу рас пра вља се

335Казнена историја Црне Горе

о цр но гор ским уско ци ма и раз бој ни-ци ма и, на ро чи то о крв ној осве ти, као древ ном прав ном ин сти ту ту, ко ја је за пле ме на била вр ло по гу бна до во де ћи их до иви це би о ло шког ис тре бље ња.

И дво бој као фе но мен цр но гор ског кри вич ног пра ва је, та ко ђе, со лид но об ра ђен у овој из у зет ној сту ди ји.

У тре ћем одјељ ку тре ћег ди је ла “Ка зне не исто ри је Цр не Го ре” ри јеч је о ин ди ви ду ал ним кри вич ним дје ли-ма. У то ме кон тек сту по себ но је тре ти-ра на из да ја као кри вич но дје ло, ко је је у Цр ној Го ри од вај ка да има ло по себ ну те жи ну, као је дан од нај ве ћих зло чи на.

У окви ру мо но граф ске об ра де ка зне не исто ри је Цр не Го ре овај се не у мор ни ис тра жи вач, прав ни ана-ли ти чар и ми сли лац, по себ но ба ви уби ством као кри вич ним дје лом, ко је је, као и из да ја, у Цр ној Го ри има ло по се бан трет ман а њего ва санк ци ја ви ше струк зна чај.

Ме ђу по је ди нач ним кри вич ним дје ли ма ис так ну то мје сто у сту ди ји за у зи ма кра ђа.

По себ но за ни ма ње ис тра жи ва ча др С. Мариновића при ву кла је от ми-ца као кри вич но прав ни фе но мен. Он на сто ји да про ник не у узро ке на стан ка от ми це као кри вич ног дје ла уоп ште и, по себ но, по ја ву от ми це же на у Цр ној Го ри, ко ја у ста ра вре ме на ни је би ла ри јет ка.

По себ на гла ва у овом ди је лу књ и ге по кло њ е на је вер бал ним де лик ти ма и

увре дљи вим по на ша њ и ма санк ци о ни-са ним као кри вич на дје ла. На сто је ћи да про ник не у су шти ну и овог прав-ног фе но ме на, аутор раз ли ку је увре ду и кле ве ту и апо стро фи ра њихо во мје-сто и трет ман у Кри вич ном за ко ни ку за Књ а же ви ну Цр ну Го ру (1906).

Кроз оп шта раз ма тра ња и оцје не, ана ли зи ра на су и оста ла кри вич на дје ла. Из ме ђу оста лих из дво је на су: сра мо ће ње су ди ја, си ло ва ње, не ре ди на па за ри ма, по зи ви на по кољ и зе ле-на ше ње.

У по сље дњ ем, че твр том ди је лу сту ди је ана ли зи ра ни су фе но ме ни ам-не сти је и по ми ло ва ња у кри вич но-прав ној исто ри ји Цр не Го ре.

Струк тур но-са др жај ни склоп Ма-ри но ви ће ве сту ди је по ка зу је да је ауто ру по шло за ру ком да у за ма шној мо но граф ској об ра ди кри вич но прав-не исто ри је Цр не Го ре об у хва ти све, или го то во све, ра зно род не кри вич но-прав не фе но ме не и об ли ке њихо вог санк ци о ни са ња.

Аутор је вр ло му дро по сту пио не ула зе ћи у вр тлог раз ли чи тих при сту па прав ној исто ри ји Цр не Го ре. На про-тив, он на сто ји да их пре вла да јед ним ви шим од но сом, афир ми шу ћи сво је ми шље ње и сна жну ин ту и ци ју.

Им пре си о ни ра ин те лек ту ал на ду-би на ове књ и ге и сна га тек ста, ауто-ро во по ни ра ње у су шти ну про бле ма-ти ке ко ја је пред мет њего вог на уч ног дис кур са.

Маријан Машо Миљић


YU ISSN 0021-2652

Роберт Хачинсон, OPUS DEI (ДЈЕЛО БОЖЈЕ), књиге I-II, Београд: Народна књига, Политика, 2006, 191 стр. и 208 стр.

Књи га до но си сли ку ор га ни за ци је ко ја се на ла зи у окви ру Ка то лич ке цр-кве и пред ста вља про во ка тив ну ана-ли зу дје ло ва ња ове ор га ни за ци је. Ње-но чла нство укљу чу ју па пи не лич не се кре та ре, његове порт па ро ле, је дан дио ми ни ста ра, а иза њих сто је ре до ви по ли тич ких и мо рал них стра те га Опус Де и ја са сје ди штем у Ви ли Те ве ре у Ри му, а иза ових пре ко 80.000 чла но ва ши ром сви је та, по себ но ин док три ни-ра них свје тов ња ка. Аутор, Ро берт А. Ха чин сон, са рад ник по зна тих ли сто ва Сан деј Те ле гра фа и Деј ли Те ле гра фа, ина че аутор не ко ли ко ис тра жи вач ких књи га, да је нам по глед на ту кон тро-верз ну ор га ни за ци ју ин кор по ри ра ну уну тар Ка то лич ке цр кве.

Упр кос сво јем зна ча ју и мо ћи уну-тар Ка то лич ке цр кве, по ри је кло Опус Де и ја је ве о ма скром но и но ви јег је да ту ма. Опус Деи је уте ме љен 1928. у Шпа ни ји. Го ди не 1941. ма дрид ски би-скуп је Опус Де и ју дао пр во би скуп-ско одо бре ње, а 1947. је Све та сто-ли ца да ла пр во ка нон ско одо бре ње. Дру ги ва ти кан ски кон цил је ство рио прав ни об лик Лич не пре ла ту ре да би омо гу ћио раз вој по себ них па сто рал-них по сла ња. Лич не пре ла ту ре чи не дио хи је рар хиј ске струк ту ре Цр кве. Са сто је се од ла и ка и све ште ни ка ко ји под вођ ством пре ла та са ра ђу ју да би оства ри ли по сла ње Пре ла ту ре. Дје-

лат ност Опу са Де и ја мо же мо са же ти го во ре ћи да да је ре ли ги о зну и ду хов-ну фор ма ци ју вјер ни ци ма Пре ла ту ре. Ка ко је још 1966. го ди не из ја вио осни-вач Хо зе ма ри ја Ескри ва де Ба ла гер „Упо зна ти Опус Деи је ла ко. Са свим је отво ре но за сту пљен у свим зе мља-ма уз пу но прав но при зна ње ци вил них вла сти. Име на ди рек то ра до бро су по зна та. Сва ко ко же ли ин фор ма ци је мо же их до би ти без те шко ће“. Не ке цр кве не вла сти су из ја ви ле да је овај све ште ник „ура дио ви ше за об на вља-ње и ја ча ње ка то лич ке вје ре не го ије-дан дру ги још од св. Иг на ци ја Ло јо ле“. За ове исте вла сти ми ло ср ђе је што је Ескри ва био про гла шен за бла же ног 1992. го ди не од стра не па пе, у ре корд-ном ро ку од са мо 17 го ди на од сво је смр ти 1975. Ње га је па па Јо ван Па вле II бе а ти фи ко вао 1992. го ди не да би га по слије са мо де сет го ди на ка но ни зо-вао и про гла сио за све ца.

Вођ ство Опус Де и ја је би ло и те ка ко свје сно да је чак и нај на пред ни-ја стра те ги ја са ма по се би бес ко ри-сна ако је не по др жа ва ју моћ и власт у спро во ђе њу. Ор га ни за ци ја има из-ме ђу 80.000 и 90.000 чла но ва ши ром свије та. Они су из свих ста ле жа и по-дије ље ни су у три ка те го ри је. Око де-сет од сто су ка то лич ки све ште ни ци, 20 од сто та ко зва ни ну ме ра то ри ко ји не при па да ју све штен ству или мо на-



штву, али жи ве у це ли ба ту. Ве ћи на, 70 од сто, та ко зва ни су су пер ну ме ра то ри, од ко јих мно ги жи ве у бра ку и има ју дје цу. Ве ћи на вјер ни ка у Опу су Деи су, да кле, вјер ни ци су пер ну ме ра ри-ји: ра ди се углав ном о оже ње ним му-шкар ци ма или уда тим же на ма. Дру ги су они ко ји ма окол но сти до зво ља ва ју да у пот пу но сти бу ду на рас по ла га њу и “пре у зму апо стол ске оба ве зе и су-дје лу ју у ду шо бри жни штву оста лих вјер ни ка” Пре ла ту ре: то су ну ме ра ри-ји, ко ји обич но жи ве у цен три ма Опу-са Де и ја. Ну ме ра ри је по моћ ни це, у жен ском ди је лу ну ме ра ри ја, по све ћу-ју се нај ви ше кућ ним по сло ви ма у сје-ди шти ма Пре ла ту ре као сво јим сва ко-днев ним про фе си о нал ним оба ве за ма. Пре ла ту ра бро ји да кле ви ше од 85.000 осо ба, од то га око 1.900 су све ште ни-ци. Од укуп ног бро ја вјер ни ка око по-ло ви на су же не, а по ло ви на му шкар-ци. Рас по дје ла по кон ти нен ти ма је от при ли ке сље де ћа: Афри ка: 1.800, Ази ја и Оке а ни ја: 4.800. Аме ри ка: 29.400. Евро па: 49.000. Пре ла ту ра је по ди је ље на на под руч ја или те ри то-ри је на зва не ре ги ја ма. На че лу сва ке ре ги је, чи је се гра ни це мо гу али не мо ра ју по кла па ти са гра ни ца ма од ре-ђе не др жа ве, ре ги о нал ни је ви кар са сво јим са вје ти ма: Ре ги о нал ни са вјет за же не и Ре ги о нал но по вје рен ство за му шкар це. Не ке од ре ги ја су да-ље по ди је ље не на де ле га ци је. Уну тар гра ни ца сво је те ри то ри је де ле га ци ја има од го ва ра ју ћу управ ну ор га ни за-ци ју: ви кара де ле га ци је и два са вје та. Ко нач но, на ло кал ном ни воу, по сто је цен три Опу са Деи.

Опус Деи има број не јав не про-јек те, ко лек тив не по сло ве, у обла сти обра зо ва ња и со ци јал не по мо ћи. Ра-де са осам уни вер зи те та и осам ин-сти ту та за ви со ко обра зо ва ње ши ром

сви је та, кон тро ли шу ко млекс ра дио и ТВ мре жа и из да вач ких ку ћа. Сво је ак тив но сти че сто при кри ва ју са пла-штом ре ли ги о зне аро ган ци је. „Но вац сам до био од Бо га и за то да јем но вац Бо гу“, ри је чи су Хо зе Ру из-Ма те о са, јед ног од нај у спје шни јих шпан ских при вред ни ка ко ји је (жи ве ћи у скла-ду са Бо жи јим Дје лом као опре дје-ље њем, што је зна чи ло да се др жи пор трет Оца (Хо зе ма ри ја Ескри ва де Ба ла ге ра) по ред кре ве та, да да је не-дјељ ну ис по ви јед све ште ни ку Опус Де и ја, по вје ра ва ње свом ду хов ном ди рек то ру, при су ство ва ње свом не-дјељ ном кру гу ко јем је до ди је љен) то ком 70-тих до ни рао ор га ни за ци ји Опус Деи у про сје ки 1,65 ми ли о на до ла ра го ди шње. Да кле, за хва љу ју ћи број ним при ло зи ма чла но ва, ор га ни-за ци ја обез бје ђу је фи нан сиј ска сред-ства за сво је ци ље ве.

Ка ко је у књи зи при ми је ће но: ну-ме ра ри јии и су пер ну мера ри ји се за-ве ту ју на по слу шност. Опус Деи их на зи ва „обе ћа ни ма“, али му то до ђе на исто. И нај ма ње окли је ва ње да се сли је ди и нај бла жа су ге сти ја, у ства-ри, ап со лут ни им пе ра тив не ког од над ре ђе них ту ма чи се као од би ја ње да се по слу ша Бог. То је од би ја ње Бо га.“ Под та квим ре жи мом пот чи ње но сти члан мо ра да се по ко ри, а да не пи-та за раз лог. Пре и спи ти ва ти на ре ђе-ње је озби љан пре кр шај. Ако ду хов ни ди рек тор су ге ри ше да би би ло до бро за чла на да на пу сти свој по сао и узме дру ги, члан то мо ра да учи ни истог тре нут ка. Ако се од чла на за тра жи да пре ђе у дру гу зе мљу, он мо ра да из-вр ши на ре ђе ње без тра же ња об ја шње-ња. Ин си сти ра ње на раз ја шње њу би мо гло да иза зо ве би јес над ле жних или чак да бу де при јет ња за ис кљу че ње из Опус Де ија. Аутор из но си тврд ње

339

ко је пот кре пљу је при мје ри ма и слу-ча је ви ма да ор га ни за ци ја Опус Деи кон тро ли ше тран сна ци о нал ну мре жу ба на ка и фи нан сиј ских ин сти ту ци ја као и да има кон тро лу над Ва ти кан-ском бан ком. Аутор та ко ђе на во ди да са мо шпан ски одје љак Опус Де и ја го ди шње при ку пи око 160 ми ли о на ен гле ских фун ти, што је су ма ко ја је би ла два пу та ве ћа од го ди шњег бу џе-та Ка то лич ке цр кве у Шпа ни ји. Па па Јо ван Па вле II је Опус Деи по ди гао на ста тус Лич не пре ла ту ре, од но сно, при ви ле го ва ну би ску пи ју без те ри то-ри је. Фи нан си ра ње ши ром Ла тин ске Аме ри ке ку по ви не рат них бро до ва и оста ле вој не опре ме ко ја се ко ри сти-ла да се за у ста ви суб вер зив на дје лат-ност ко му ни стич ких сна га, на бав ка и тр го ви на оруж јем и вој ном опре мом на Бал ка ну 90-тих – са мо су не ке од те шких оп ту жби на ра чун ове ор га-ни за ци је, чи је ру ко вод ство се по зи ва на сље де ћу сен тен цу: „Во ди ти рат про тив ра та је пра ве дан и ис пра ван рат“ (Па па Јо ван Па вле II).

Опус Деи је од раз свог mo dus ope-ran di, ко ји на ла зи Пре ла ту ри нео п ход-не ре сур се ко ји обез бје ђу ју ње ну екс-пан зи ју. Али из над све га успјех Опус Де иа био је мо гућ за хва љу ју ћи је дин-стве ном прав ном ста ту су. Упр кос ско-ри јим из мје на ма, ва ти кан ско Co dex lu ris је остао ба зи ран на гре го ри јан-ским ка но ни ма из три на е стог ви је-ка ка да тр го ви на и бан кар ство није-су би ли пре ви ше раз ви је ни, та ко да Опус дје лу је у го то во сред њо вје ков-ном ва ку у му. Због не до стат ка сво јих ин сти ту ци ја Ва ти кан ни је спо со бан да у пот пу но сти упра вља свјет ским кон гло ме ра том. Ка нон ски за кон ни је био на пра вљен да би упра вљао ор га-ни за ци јом чи ји је спи сак ак тив но сти не по знат ве ћи ни ње них чла но ва. Не-

мо гућ ност Ва ти ка на да све то над-гле да да је Опус Де и ју нео гра ни че ну сло бо ду. Његова угра ђе ност у си стем као ор га ни за ци је са по ни фи кал ним пра вом да је му нео п ход ну мо гућ ност да функ ци о ни ше у дру гим ју рис дик-ци ја ма. Ово све да је по се бан по ло жај Опус Де и ју, јер дје лу је та ко као да ње-го ви чла но ви „вје ру ју да је Бог пред-сјед ник управ ног од бо ра, ко ји им да је бо жан ско пра во да се умет ну из ме ђу за ко на др жа ве и ка но на цр кве“. Ор-га ни за ци ја дје лу је ма ње као по крет на ди је це за, а ви ше као ком пакт на чвр ста мер кан тил на др жа ва, са соп стве ним ти је ли ма, спољ ном по ли ти ком, ми ни-стар ством фи нан си ја, чак и соп стве-ним те ри то ри ја ма – ди је це за ма ко је су по вје ре не на ста ра ње. Ну ме ра ри ји у Опус Де и ју, уну тра шњи круг, вје ру ју да су мо рал но ис прав ни, док три нар но не по бје ди ви и да су чу ва ри хри шћан-ске са вје сти. Осни вач Опус Де и ја Хо-зе ма ри ја Ескри ва де Ба ла гер је обе ћао чла но ви ма спа се ње ако бу ду сли је ди-ли ње го ве нор ме и од ред бе. Но ве чла-но ве уче да је Опус Де ји са вр шен бо-жи ји ин стру мент, без гре шан и не по-гре шив, да су по зва ни да из вр ше бо-жи ји план и за шти те цр кву. Опус Деи се усто ли чио као пре то ри јан ски чу вар тра ди ци о нал не ка то лич ке док три не и да нас пред ста вља јед ну од нај моћ ни-јих гру па ци ја у окви ру Рим ске ку ри је ко ја је на че лу Ка то лич ке цр кве. Опус Де ји по ка зу је чу ђе ње на че сте оп ту-жбе у јав но сти да ру ко во ди огром ним фи нан сиј ским цар ством чи ји се пип-ци ши ре по мно гим зе мља ма до нај-ви шег ни воа у вла да ма. Тврде да им је је ди на ми си ја да под сје те све љу де да су по зва ни на све тост, на ро чи то кроз рад и оби чан жи вот.

Књи ге су по ди је ље не на 34 по гла-вља, пи са на пу бли ци стич ким сти лом,

Opus dei (Дјело божје)


са мно штвом при мје ра и слу ча је ва чи ме је очи глед на би ла же ља ауто ра да пот кри је пи сво је кри тич ке и смје-ле те зе, ана ли зе и за кључ ке. Та ко ђе и бро јан на уч ни апа рат у об ли ку фу-сно та, да тих на кра ју књи ге, да је ипак од ре ђе ну озбиљ ност која дјелује на евен ту ал не ис тра жи ва че ко ји би же-ље ли да се ви ше ин фор ми шу о број-ним отво ре ним пи та њи ма, те за ма и за ључ ци ма из ни је тим у њој. Чи ње-ни ца да је у ор га ни за ци ји Опус Деи, Рим ска цр ква про на шла јед но од рје-ше ња за кри зу у ко ју је би ла за па ла, од но сно да су стро га пра ви ла Дје ла Бо жи јег и по све ће ност вје ри ње них

чла но ва и бр зо ши ре ње ор га ни за ци је по го до ва ли ин те ре си ма Ку ри је, са мо су је дан од од го во ра ње ног бр зог при-хва та ња и успо на у хи је рар хи ји у од-но су на мно го ста ри је и број ни је ре-до ве. Зна чај и до при нос књи ге огле да се у кри тич кој ана ли зи на стан ка и дје-ло ва ња јед не, за Ка то лич ку цр кву, по на стан ку ве о ма мла де ор га ни за ци је и ре да. Аутор нам да је од го во ре ка ко је је дан по по стан ку ве о ма млад ка то-лич ки ред за ве о ма крат ко ври је ме од не ко ли ко де це ни ја успио да се на мет-не међу фи нан сиј ски и по ли тич ки на-моћ ни јим у окви ру Рим ске цр кве и да чак до би је ста тус Лич не пре ла ту ре.

Мр Раденко Шћекић

Књи га Не све ти рат - те рор у име исла ма ауто ра Џона Еспо си та, про фе-со ра ме ђу на род них од но са и сту ди-ја исла ма на Уни вер зи те ту „Ge or ge-town“, Was hing ton D.C., за ни мљи во је и по уч но шти во о ислам ском пи та њу. Пре вод књи ге је 2008. го ди не об ја-ви ла из дач ка ку ћа „Ша хин па шић“ са сје ди штем у За гре бу и Са ра је ву, а пр-во из да ње те књи ге на егле ском је зи ку, чи ји је на слов био „Un holy War“, об ја-вље но је у Ен гле ској 2002. го ди не.

Не све ти рат је књи га ко ја оби лу-је де та љи ма ко ји го во ре ка ко је на стао и гдје су ко ри је ни „по ли тич ког исла-ма“ и „гло бал ног џи ха да“, ка ко Еспо-си то на зи ва те ро ри стич ку бор бу ко ја се спро во ди у име исла ма. Ана ли зом број них пи та ња ве за них за ислам ско пи та ње на гло бал ном пла ну, Еспо си то на ин ди рек тан на чин ука зу је на не ке од чи ње ни ца ко је су мо гле под ста ћи ислам ски ре волт као што су, при је све га, по ступ ци не ких европ ских др-жа ва и Аме ри ке у од но су на ислам ске зе мље.

Књи га се са сто ји из че ти ри ди је ла. У пр вом се го во ри о то ме ка ко се фор-ми ра са вре ме ни те ро ри ста, илу стру-ју ћи то кроз де та ље из жи во та Бин Ла де на. Џон Еспо си то ука зу је ка ко су не ке од нај моћ ни јих ислам ских др-жа ва (Са у диј ска Ара би ја, Ав га ни стан и Су дан) сво јим уну тра шњим по ли-

ти ка ма ути ца ле на те ро ри зам и у ка-квој је ве зи Бин Ла ден био са њи ма од осамдесетих го ди на прошлог вијека. Џ.Еспо си то је ту по себ но апо стро фи-рао по ве за ност Бин Ла де на са са у диј-ском кра љев ском по ро ди цом, за тим са вла дом Су да на и та ли бан ском вла шћу Ав га ни ста на, из но се ћи хро но ло шки ток раз во ја и пре ки д од но са тих др-жа ва са чувеним терористом и пе ри-о де ње го вог бо рав ка у тим земљама, ука зу ју ћи притом, ко ји су мо ти ви, по ње го вом ми шље њу, до при но си ли та-квом раз во ју до га ђа ја. Ина че, у пр вом дијелу књи ге об ја шња ва се фор ми ра-ње Бин Ла де но ве те ро ри стич ке стра-те ги је и док три не, а наводе се и ар-гу мен ти ко је Бин Ла ден ко ри сти као оправ да ње за „од брам бе ни џи хад“, чи је упо ри ште на ла зи у ислам ској тра ди ци ји.

У дру гом дје лу књи ге Еспо си то тра га за од го во ри ма на пи та ње о узро-ци ма џи ха да и бор бе за ислам. У том ци љу ана ли зи ра Кур’ан и дру ге исто-риј ске и те о ло шке из во ре исла ма, ука-зу ју ћи да они „ну де те о ло ги ју ми ра“.

Та ко Еспо си то да је објек ти ван при каз исто ри је исла ма, про ро ка Му-ха ме да и „од брам бе ног џи ха да“. Кроз ана ли зу Кур’ана, за тим те ме ља фор-ми ра ња за јед ни це про ро ка Му ха ме-да и дру ге ислам ске тра ди ци је на кон по дје ле на ши и те и су ни те, ука зу је

YU ISSN 0021-2652

Џон Еспосито, НЕСВЕТИ РАТ - ТЕРОР У ИМЕ ИСЛАМА



на обрас це по на ша ња ка сни јих ге не-ра ци ја у си ту а ци ја ма про го на и од-ба ци ва ња, при јет ње вје ри и бор би за оп ста нак за јед ни це.Та ко ђе, ана ли зом Кур’ана Еспо си то тра га за од го во ри-ма на пи та ње при мје не при ни ци па од бра не, на че ла ра то ва ња и усло ва за скла па ње ми ра. Мо же се кон ста то ва ти да је јед на од ње го вих на мје ра да по-ка же основ на ста ја ња „ислам ске над-на ци о нал не ди мен зи је“, ис тра жу ју ћи кор ије не на ста ја ња свјет ске за јед ни це вјер ни ка (ума) и основ них зна че ња џи ха да.

У на мје ри да то до ка же Еспо си-то тра га за исто риј ским из во ри ма и кори је ни ма ре во лу ци о нар ног џи ха-да са увје ре њем да „у сви је сти да-на шњих ислам ских ак ти ви ста још увијек жи ви про шлост“, ана ли зи ра ју-ћи, притом, по кре те ре ви ва ли зма као што је ва ха би зам, те ислам ске те о ло-ге и ре во лу ци о на ре од 14.ви је ка (Ибн Тај ми ја), до са вре ме них да на (Се јид Кутб и дру ги).

Тре ћи дио књи ге Не све ти рат - те рор у име исла ма об ра ђу је не ке од евен ту ал них узро ка ко ји су мо гли мо ти ви са ти по ја ву са вре ме них ислам-ских екс тре ми стич ких по кре та, на во-де ћи да је то европ ски ко ло ни ја ли зам кроз про мје ну ислам ских дру шта ва, за тим окре та ње му сли ман ских дру-шта ва мо дер ни за ци ји, дру штве ној ре-фор ми и обра зо ва њу на За па ду, што је до ве ло до ства ра ња дви је кла се му сли ма на раз ли чи тих си сте ма ври-јед но сти и раз ли чи тих ста во ва пре ма за пад ној кул ту ри и ври јед но сти ма. При ста ли це мо дер ни за ци је Еспо си-то сма тра ре фор ма то ри ма ко ји су те-жи ли, за пра во, ства ра њу на ци о нал не не за ви сно сти и мо ћи. За тим, пред мет ана ли зе у овом дје лу је и „крх кост“ на ци о нал них др жа ва, ко ју Еспо си то

за сни ва на сту ди ји слу ча је ва не ких ислам ских др жа ва са отво ре ним кон-флик ти ма (Па ки стан-Ин ди ја пи та ње Ка шми ра, те ри то ри ја Ли ба на од у зе та од Си ри је, власт и те ри то ри ја Ира ка и Ку вајт, и др.).

Он раз ли ку је три вр сте му сли ман-ских др жа ва: исла ми стич ке, свје тов не и му сли ман ске, а мо же се кон ста то ва-ти да за ту по дје лу ве зу је и „по нов ни за мах исла ма“, ма да на во ди не ке од за јед нич ких узро ка: осје ћај не у спје ха, гу би так иден ти те та, не у спје шни по ли-тич ки си сте ми и не раз ви је не при вре-де. У Егип ту ви ди др жа ву ко ја је ду го би ла ли дер у арап ском и ислам ском сви је ту и да ла ве ли ки број ислам ских ре фор ми ста и те ро ри ста, ко ји су сљед-бе ни ци Ха са на ал-Ба не и Се ји да Кут-ба. Тра га ју ћи за од го во ром на пи та ње ка ко је ислам по стао на сил на ре ли ги ја и кул ту ра, Еспо си то још об ра ђу је еги-пат ски џи хад кроз дје ло ва ње ор га ни-за ци ја Ислам ски џи хад и дру ге, па ле-стин ски џи хад кроз дје ло ва ње ор га ни-за ци је Ха мас, ал жир ски џи хад и дје-ло ва ње ор га ни за ци је Ислам ски фронт спа са и, по себ но, са у диј ско-ара биј ски „ва ха би стич ки ислам“.

Че твр ти дио књи ге се ба ви са вре-ме ним кре та њи ма, који Еспо си то за-по чи ње кон ста та ци јом да су не ка од ту ма че ња узро ка на па да 11.сеп тем бра 2001.го ди не (до каз су ко ба ци ви ли за-ци ја, на си ље и те ро ри зам су од ли ке ислам ске ре ли ги је, гло бал ни џи хад про тив За па да, итд.) по гре шни за-кључ ци. За то Еспо си то упу ћу је да се зна ње о исла му мо ра уна при је ђи ва ти, јер су упра во Бин Ла ден и Ал Ка и да по ка за ли ко ли ко За пад ма ло зна о јед-ној од нај ве ћих свјет ских ре ли ги ја, ко ја ће уско ро, по ње го вој про цје ни, по ста ти дру га ре ли ги ја у Аме ри ци по бро ју сво јих при пад ни ка.

343

Го во ре ћи о ак ту ел ним пи та њи ма у ве зи са „гло бал ним по нов ним за ма-хом“ ре ли ги је, Еспо си то ана ли зи ра раз ли чи те аспек те Хан тиг то но ве хи-по те зе о „су ко бу ци ви ли за ци ја“ (ислам и за пад су ви ше вје ков ни не при ја те љи, опи ра ње ислам ског сви је та мо дер ном за пад ном на чи ну жи во та, опи ра ње ка-пи та ли зму и уна пређе њу ислам ског од но са пре ма же ни, итд.).

Тра же ћи ве зу из ме ђу исла ма и де-мо кра ти је, од но сно оду ства де мо кра-ти је у ислам ским дру штви ма, Еспо си-то ана ли зи ра исто риј ске, по ли тич ке, ме ђу на род не и друге еле мен те то га про бле ма. Та ко ђе, ана ли зи ра три сту-ди је слу ча ја ислам ских по ли ти ча ра за ко је на во ди да су из у зет ни при мје ри ислам ске ре фор ме и ци ви ли за циј ског ди ја ло га (ма ле зиј ски по ли ти чар Ан-вар Ибра хим, пред сјед ник Ира на Му-ха мед Ха та ми и пред сјед ник Ин до не-зи је Аб ду рах ман Ва хид).

У по след њем ди је лу об ра ђе на је аме рич ка спољ но по ли тич ка стра те ги-ја пре ма му сли ман ском сви је ту, ра ди ис тра жи ва ња да ли су му сли ман ски агре сив ни од го во ри пре ма Аме ри-ци и му сли ман ски ан ти а ме ри ка ни зам оправ да ни. Као јед ну од фор ми та квог ислам ског од го во ра на све оно што Аме ри ка и аме рич ко дру штво пред-ста вља ју, Еспо си то за тва ра круг са Ал

Ка и дом и те ро ри стич ким на па дом на Свјет ски тр го вин ски цен тар 11.сеп-тем бра 2001.го ди не. Без же ље да пре ма би ло ко јој од те дви је стра не бу де не ра-ци о на ла н ша ље дви је ја сне по ру ке: да Аме ри ка не сми је од го ва ра ти вој ним и еко ном ским сред стви ма на ислам ску агре си ју јер је та ква стра те ги ја не у-спје шна и мо же под ста ћи у ислам ском сви је ту ве ћу ра ди ка ли за ци ју и ан ти а-ме ри ка ни зам, те да се по ли тич ким и еко ном ским раз ло зи ма те ро ри зма мо-ра озбиљ ни је по за ба ви ти јер је он као кан цер ко ји уни шта ва „ме ђу на род но ти је ло“ и има тен ден ци ју ши ре ња.

Ова књи га пру жа ши ро ку сту ди ју исла ма од ко ри је на те ре ли ги је, пре ко раз ли чи тих аспе ка та и ма ни фе ста ци ја све га оно га што ислам да нас пред ста-вља и ка ко га љу ди до жи вља ва ју, до уну тра шњих стру ја ња у са мим ислам-ским дру штви ма, ислам ској ре ли ги ји и кул ту ри, а све је то пот кри је пље но са пу но при мје ра и по да та ка. Сто-га Не све ти рат-те рор у име исла ма Џ.Еспо си та, мо же по слу жи ти као ве-о ма ко ри стан из вор за оне ко ји се ин-те ре су ју за сту ди је исла ма, као и за про фе си о нал це из раз ли чи тих обла-сти дру штве них на у ка, јер ова књи га пред ста вља на уч ну син те зу ва жних по да та ка о исла му и ко ри је ни ма „те-ро ра у име исла ма“.

Мр Оливера Ињац

Несвети рат - терор у име ислама


Фе до ров ские чте ния што би на на шем је зи ку бу квал но у пре во ду гла-си ло Фјо до ров ска чи та ња, пред ста-вља спе ци фич ну и вр ло за ни мљи ву еди ци ју, про зва ну по пр вом ру ском штам па ру Ива ну Фе до ро ву. Еди ци ја је по кре ну та још 1950. го ди не у Др-жав ној би бли о те ци ‘’Вла ди мир Илич Ле њ ин’’ у Мо скви, и би ла по све ће на ру ском пр во штам па ру Ива ну Фе до-ро ву. По сли је пр ве књ и ге усли је ди ла је па у за. Пре ста ло је из ла же ње ове еди ци је до до ла ска Ев ге ни ја Љво ви ча Не ми ров ског у Ле њ ин ку (1973), ко ји ју је об но вио и за ми слио њено го ди-шње при ре ђи ва ње. Пр ви збор ник ко ји је проф. Не ми ров ски при ре дио по ја-вио се кра јем 1973. го ди не. Био је по-све ћен по чет ку штам па ња у Укра ји ни. Го ди не 1981. Фе до ров ска чи та ња су се по ја ви ла по во дом 400-го ди шњ и це штам па ња Остро шке Би бли је, књ и ге ко ја је од и гра ла вр ло зна чај ну уло гу у исто ри ји ис точ но сло вен ске кул ту ре. (На уч ни ску по ви о Остро шкој Би бли-ји су одр жа ни у Љво ву и Остро гу. )

Ни је по шло за ру ком Не ми ров ском да еди ци ју пре тво ри у го ди шњ ак. До-жи вио је, ме ђу тим, да по во дом њего ве 80-го ди шњ и це Фе до ров ское чи та ње бу де при ре ђе но њему у част. У ор га ни-за ци ји Ру ске ака де ми је на у ка одр жан је 20-21. апри ла 2005. го ди не ме ђу на-

род ни на уч ни скуп, на ко ји је пи сац ових ре до ва имао част да бу де по зван. Од ре фе ра та под не се них на том ску пу об ја вље на је во лу ми но зна књ и га (660 стр.). На ску пу је тре ти ра на на уч на про бле ма ти ка у окви ру три бло ка:

I. До при нос Ев ге ни ја Љво ви ча Не-ми ров ског из у ча ва њу исто ри је књ и ге (по во дом 80 го ди на од ро ђе ња);

II. Исто ри ја сло вен ског ћи ри лич-ког штам пар ства с кра ја XV до XVI II ви је ка;

III. Ис торјс ки из во ри и исто ри о-граф ски аспек ти из у ча ва ња исто ри је књ и ге.

I

По во дом 80-го ди шњ и це ро ђе ња Ев ге ни ја Љво ви ча Не ми ров ског, под-не се но је де сет са оп ште ња, и то:

1). В. И. ВА СИ ЛЬ ЕВ, Ю. А. ЛА-БЫН ЦЕВ, А. Ю. СА МА РИН: Ев ге ний Ль во вич Не ми ров ский: ве хи твор че-ской би о гра фии (Е. Љ. Не ми ров ски: ме ђа ши у ства ра лач кој би о гра фи ји);

2) Т. А. ДОЛ ГО ДРО ВА: Гу тен бер-гов ский трип тих Е. Л. Не ми ров ско го (Гу тен бер го во тро књ иж је Е. Љ. Не-ми ров ског);

3) Д. МАР ТИ НО ВИЧ: Вклад Е. Л. Не ми ров ско го в южно сло вян скую би-бли о ло гию (До при нос Е. Љ. Не ми ров-ског ју жно сло вен ској би бли о ло ги ји);


YU ISSN 0021-2652

ФЕДОРОВСКИЕ ЧТЕНИЯ, Москва: РАН, 2005, 660 стр.; 60 x 90 1/16


4) С. Р. ДОЛ ГО ВА: Е. Л. Не ми ров-ский – ис сле до ва те ль Рос си й ско го го-су дар стве но го ар хи ва древ них ак тов Е. Љ. Не ми ров ски – ис тра жи вач Ру-ског др жав ног ар хив древ них ака та);

5) А. Л. ПО САД СКОВ: Е. Л. Не-ми ров ский как исто рик со вет ской кни ги (Е. Љ. Не ми ров ски као исто ри-чар со вјет ске књ и ге);

6) Б. В. ЛЕН СКИ Е. Л. Не ми ров-ский о пу тях раз ви тия кни го и зда ния в на шей стра не (Е. Љ. Не ми ров ски о пу те ви ма раз вит ка штам па ра ства на-ше зе мље);

7) Ф. КРА У ЗЕ: Про фес сор Ев ге-ний Ль во вич Не ми ров ский и жур нал „Мар ги на ли ен” Пирк га й ме ров ско го общ е ства (ФРГ) (Про фе сор Е. Љ. Не-ми ров ски и ча со пис „Мар ги на ли ен’’ Пир гај ме ров ског дру штва Ис точ на Њемач ка);

8) З. К. СО КО ЛОВ СКАЯ: О кни-гах Е. Л. Не ми ров ско го, из дан ных в се рии Рос си й ской ака де мии на ук ''На-уч но-би о гра фи че ская ли те ра ту ра'' (О књ и га ма Е. Љ. Не ми ров ског, из-да тих у се ри ји Ру ске ака де ми је на у ка ''На уч но-би о граф ска ли те ра ту ра'');

9) Э. И. ПОЧ ТА РЬ: Ро ль Е. Л. Не-ми ров ско го в ста но вле нии па тент но-го де ла в Рос сии (Уло га Е. Љ. Не ми-ров ског у ин сти ту ци ји па те на та);

10) Г. И. КО ВА ЛЬ ЧУК: Ра бо ты Ев ге ния Ль во ви ча Не ми ров ско го в фон дах На ци о на ль ной би бли о те ки Укра и ны им. В. И. Вер над ско го (Рад Е. Љ. Не ми ров ског у фон до ви ма На-ци о нал не би бли о те ке Укра ји не).

Ad. 1. Тро ји ца ру ских на уч ни ка (В. И. Ва-

си љев, Ј. А. Ла бин цев и А. Ј. Са ма рин), по во дом 80-го ди шњ и це ака де ми ка Ев-ге ни ја Љво ви ча Не ми ров ског, по зна тог ру ског би бли о ло га и исто ри ча ра књ и ге,

доктора исто риј ских на у ка и про фе со-ра уни вер зи те та у Мо скви, да ју син те зу њего вог ства ра ла штва ви со ко вред ну-ју ћи њего во мје сто у на у ци и кул ту ри сло вен ских на ро да (стр. 5-16). Његов ства ра лач ки опус из но си пре ко 2000 би бли о граф ских је ди ни ца, од ко јих су 104 мо но граф ске пу бли ка ци је (књ и ге, бро шу ре). Про сјеч но го ди шње овај не-у мор ни на уч ник об ја вљу је 2-3 књ и ге и 20-25 чла на ка, ко ли ко и неки на уч ни ин сти тут ко ји има го ди шње со лид ну ис тра жи вач ку ак тив ност и за па же ну из да вач ку про дук ци ју. Њего ви ра до ви су об ја вљи ва ни у Укра ји ни, Бје ло ру си-ји, Ли тва ни ји, Есто ни ји, Њемач кој, Ве-ли кој Бри та ни ји,Фран цу ској, Пољ ској, Че шкој, Словачкој, Бу гар ској, САД, Хр ват ској, Ср би ји и Цр ној Го ри.

Нео бич но је ши рок ди ја па зон те-ма ко је је об ра ђи вао овај све стра ни ис тра жи вач. У њего вим ис тра жи ва њ-и ма по себ но мје сто за у зи ма исто ри ја књ и ге у Ру си ји и стра ним зе ма ља ма, исто ри ја и са вре ме ни по ло жај по ли-граф ске тех ни ке, те о риј ски про бле ми би бли о ло ги је, са вре ме на из да вач ка дје лат ност, би бли о гра фи ја, би бли о те-кар ство, би бли о фил ство, књ и жар ство. Мо же се сло бод но ре ћи да не ма ни јед-ног аспек та би бли о ло ги је о ко је му ни-је те ме љи то пи сао Е. Љ. Не ми ров ски. Број не су пе ри о дич не пу бли ка ци је у ко ји ма је он са ра ђи вао. Тро ји ца ру-ских на уч ни ка на во де глав ни је.

Сли је ди по том његов жи во то пис, за тим рад на би о гра фи ја. На во де се ва-жни је књ и ге ко је је на пи сао сам, или у ко а у тор ству, по себ но оне ко је се од но се на ру ског пр во штам па ра – Ива на Фе до-ро ва, за тим на пр вог сло вен ског штам-па ра Швај пол та Фи о ла и на бје ло ру ског штам па ра Фран ци ска Ско ри ну, итд.

Ауто ри по себ но ста вља ју ак це нат на са ра дњу Не ми ров ског са Цен трал-

347Федоровские чтения

ном би бли о те ком Цр не Го ре и ка пи-тал ним из да њ и ма ко је је она штам па-ла под њего вим аутор ством.

Скре ћу па жњу на про је кат ви ше-том них њего вих књ и га на њемач ком је зи ку у из да њу Ва лен ти на Кер не ра у Ба ден-Ба де ну.

Но ви круп ни про је кат Ев ге ни ја Љво ви ча пред ста вља се ри ја “Исто ри-ја сло вен ског ћи ри лич ког штам пар-ства 15-17 в.” у окви ру ко је се то ком 2005. по ја ви ла дво том на књ и га “По-че так штам па ња код Ју жних Сло ве-на”.

На по кон, ауто ри скре ћу па жњу на че тво ро књ иж је Е. Љ. Не ми ров ског о Ј. Гу тен бер гу, о че му по дроб ни је пи-ше сље де ћи аутор – Дол го дро ва.

Ad. 2. Т. А. Дол го дро ва: Гу тен бер гов-

ски трип тих Е. Љ. Не ми ров ског(стр. 17-28)

E. Љ. Не ми ров ски о оцу са вре ме-ног штам пар ства Јо ха ну Гу тен бер гу (Gu ten berg-Ge sellschaft), на пи сао је три фун да мен тал не мо но гра фи је. Јед-на је по све ће на тех нич ким аспек ти ма штам пе и уса вр ша ва њу штам пар ства, дру га – не по сред ном изу му европ-ског штам пар ства, а тре ћа – би бли-о гра фи ји о Гу тен бер гу (1454-1550). Уко ли ко би ове књ и ге би ле ре зул тат ко лек тив ног тру да не ке уни вер зи тет-ске ка те дре или од ре ђе ног на уч ноис-тра жи вач ког ин сти ту та,по ми шље њу Дол го дро ве, сва ка од њих би иза зва ла свјет ску сен за ци ју. Уто ли ко ви ше па-жње за слу жу је ти тан ски на пор јед ног чо вје ка, за кљу чу је она.

Ев ге ни је Љво вич је об ја вио че ти-ри књ и ге о Гу тен бур гу, а не три ка ко би се за кљу чи ло из на сло ва члан ка Т. А. Дол го дро ве. Пр ву књ и гу о Ј. Гу тен-бер гу об ја вио је још 1989. го ди не под

на сло вом: Иоганн Гу тен берг. Око-ло1399-1468 (Мо сква,1989, 319 стр.)

Год. 2000. Ру ска ака де ми ја на у ка из да ла је пр ву ве ли ку мо но гра фи ју о Гу тен бер гу Е. Љ. Не ми ров ског Из о-бре те ние Иоган на Гу тен бер га. Из ис-то рии кни го пе ча та ния.

Тех ни че ски аспек ти (Мо сква, 2000, 659 стр).

Тре ћа њего ва ка пи тал на књ и га о про на ла за чу штампaрске пре се с по-крет ним сло ви ма по ја ви ла се пр ве го ди не тре ћег ми ле ни ју ма Иоганн Гу тен берг. Око ло 1399-1468 (Мо-сква, 2001, 559 стр.) у ко јој је аутор све стра но пред ста вио жи вот и дје лат-ност Ј. Гу тен бер га у свим аспек ти ма. То је у пра вом сми слу ри је чи „Ди вот-из да ње”. Дол го дро ва ана ли зи ра сва че ти ри по гла вља ове књ и ге: из во ре и исто ри о гра фи ју,у ко јој су, ка ко она ка же, про а ни ли зи ра ни сви зна ја ни ји ра до ви о Гу тен бер гу; да та је кри тич-ка ана ли за нај ва жни јих мо но гра фи ја о њему. Го во ри се о фор ми ра њу Гу-тен бер го вог му зе ја у Мајн цу и Гу-тен берг ског дру штва (1900), о по ја ви 1925. го ди не углед ног го ди шњ а ка Gu-ten berg-Ja hr buch и њего вом зна ча ју. Са зна је мо и о исто ри ји кси ло гра фи-је. То је пред мет ана ли зе пр ве и дру ге гла ве ове књ и ге Е. Љ. Не ми ров ског. У тре ћој гла ви аутор рас пра вља о ро до-сло ву и по ро ди ци, о по ро дич ном гр бу Гу тен бер го вих. По дроб но се ана ли-зи ра његов стра збур шки пе ри од. У че твр тој гла ви ’’Из да ња’’ да ју се пре-ци зно сви по зна ти ег зем пла ри Гу тен-бер го вих из да ња, по себ но 42-ред не Би бли је, од ко је је са чу ва но са мо 49 при мје ра ка. Пре ма ри је чи ма Дол го-дро ве, Не ми ров ски го во ри о исто ри ји сва ког при мјер ка, њего вим осо би на-ма и пу шта њу у на уч ни оп ти цај, за ла-же се за фак си мил но из да ње при мјер-


ка из Њемач ког му зе ја књ и ге и шта ме у Лај пци гу.

Књ и га Не ми ров ског је пре кра сно илу стро ва на. Са др жи око 500 илу-стра ци ја, од ко јих су мно ге у ко ло ру.

Тре ћа књ и га Е. Љ. Не ми ров ског: Gu ten berg und der ate ste Buc hdruch in Selbstze ug nis sen: Chre sto mat hie und Bi bli o grap hie 1454-1550. (Ba-den-Ba den, 2003, 214 S) = Гу тен берг и ранo штам пар ство пре ма свје до-че њу са вре ме ни ка. Хре сто ма ти ја и би бли о гра фи ја 1454-1550’’, по ја ви ла се у из да њу Ва лен ти на Кер не ра (Ба-ден-Ба ден, 2003, 214 стр. ) по во дом 600-го ди шњ и це из у ми те ља штам пар-ске вје шти не.

Ad. 3 Д. Ј. Мар ти но вић: До при нос Е. Љ.

Не ми ров ског из у ча ва њу ју жно сло вен-ске би бли о ло ги је. (стр. 29-41)

У са оп ште њу Ду ша на Ј. Мар ти но-ви ћа да је се ис цр пан пре глед на уч ног ра да Е. Љ. Не ми ров ског на ју жно сло-вен ској би бли о ло ги ји; на бра ја ју се њего ве књ и ге и бро шу ре ко је је на пи-сао и об ја вио код ру ских и цр но гор-ских из да ва ча, на рас пра ве и члан ке обје ло да њ е не у пе ри о дич ним пу бли-ка ци ја ма (ру ским, срп ским и цр но гор-ским). Пре ма би бли о граф ском по пи су та квих би бли о граф ских је ди ни ца има 60. Оне су на уч но фун ди ра не, ма ње-ви ше, са но вом фак то гра фи јом.

До ста су зна чи ле за афир ма ци ју цр-но гор ске и срп ске књ и жне про дук ци је.

Аd. 4. С. Р. Дол го ва: Е. Л. Не ми ров ский –

ис сле до ва те ль Рос си й ско го го су дар-стве но га ар хи ва древ них ак тов (стр. 42-45)

С. Р. Дол го ва под сје ћа на ис тра жи-ва ња Е. Љ. Не ми ров ског као сту ден та

у Ру ском др жав ном ар хи ву древ них ака та по пи та њу исто ри је по ли гра фи-је СССР-а и њего вим от кри ћи ма из тог до ме на. . .

Аd. 5А. Л. По сад сков: Е. Л. Не ми ров-

ский как исто рик со вет ской кни ги (стр. 45-52)

Аутор на сло вље ног члан ка рас-пра вља о дје лат но сти Ев ге ни ја Љво-ви ча у Ле њ ин ки у ври је ме ди рек то ра Н. М. Си кор ског, о њего вом плод ном ра ду на по ли гра фи ји и из да вач кој про дук ци ји од Ок то бар ске ре во лу ци-је до 1932. го ди не, и њего вој са ра дњи у струч ним ча со пи си ма. у со вјет ско ври је ме. Дао је опис и ре цен зи рао око 200 пу бли ка ци ја. Ис та ко се и као ор-га ни за тор на уч них кон фе рен ци ја о из-да ва штву и исто ри ји књ и ге, и као ре-дак тор ви ше збор ни ка о ру ко пи сној и ста ро штам па ној ру ској књ и зи.

Аd. 6Б. В. Лен ский: О пу тях раз ви тия

кни го и зда ния в на шей стра не (стр. 52-65)

Ри јеч је о по ве ћа њу бро ја на сло ва и ти ра жа књ и га и бро шу ра – објек-тив ној за ко но мјер но сти дру штве ног про гре са, о њихо вом бро ју по гла ви ста нов ни ка, о књ и жном де фи ци ту, о ускла ђе но сти са по ра стом ста нов ни-штва, о по ли ти ци и пла ни ра њу из да-вач ке дје лат но сти. То су есен ци јал на пи та ња о ко ји ма рас пра вља Лен ски.

Ad. 7Фрид хил де Кра у зе: Проф. Е. Л. Не-

ми ров ский и жур нал ''Мар ги на ли ен'' Пир га й ме ров ско го общ е ства (ФФГ)

Би бли о фил ско Пир гај ме ров ско дру штво осно ва но је у ље то 1956. го ди не, у Бер ли ну, оно вре ме ној при-


је то ни ци Ис точ не Њемач ке. На зва но је по име ну ис так ну тог њемач ког ху-ма ни сте и би бли о фи ла из Нир нбер га. Е. Љ. Не ми ров ски је ак тив но са ра-ђи вао са во де ћим љу ди ма овог дру-штва и проф. др Ф. Кра у зе је то узе ла за пред мет свог ре фе ра та. У ја ну а ру 1957. Дру штво је об ја ви ло пр ви број ча со пи са Мар ги на ли ен и од та да из-ла зи че ти ри пу та го ди шње. Е. Љ. Не-ми ров ски је на пи сао ви ше при ло га о мај сто ри ма екс ли бри са.

У СССР-у је би ло осно ва но ви ше би бли о фил ских клу бо ва (Мо сква, Ле-њ ин град, Во ро њ еж и Ки ров) ко ји су при ре ди ли ви ше бро је ва по ме ну тог ча со пи са. Сви ма те ри ја ли со вјет ских ауто ра су би ли по вје ре ни Ев ге ни ју Љво ви чу, ко ји их је ре ди го вао и за-јед но са Ф. Кра у зо вом при пре мио за штмпу у ви ду спе ци јал них бро је ва. Та кви бро је ви ча со пи са су штам па-ни па ра лел но на ру ском и њемач ком је зи ку и илу стро ва ни ви ше бој ним цр-те жи ма. Не ки бро је ви су по све ће ни исто ри ји књ и ге и књ и жној илу стра ци-ји у Пољ ској, Бу гар ској, Ма ђар ској.

Уз то, Ф. Кра у зо ва по тен ци ра број-не при ка зе њемач ких ауто ра на по је-ди не ра до ве Е. Љ. Не ми ров ског. . .

Аd. 8З. К. Со ко лов ская: О кни гах Е. Л.

Не ми ров ско го, из дан ных в се рии РАН “На уч но- би бли о гра фи че ская ли те-ра ту ра” (стр. 70-80).

Ауто р ка Со ко лов ска вр ло оп шир-но раз ма тра,ко мен та ри ше и до но си ре цен зи је на књ и ге Е. Љ. Не ми ров ског ко је му је из да ла Ру ска ака де ми ја на-у ка у окви ру НБЛ: “Ан дреј ЧО ХОВ” (1982) у ти ра жу 48.500 при мје ра ка; Ива на ФЕ ДО РО ВА (1985) у ти ра жу 50.000 ег зем пла ра; тре ћа књ и га у се ри-ји НБЛ ‘’Иоганн ГУ ТЕН БЕРГ’’ (1989)

у ти ра жу 5. 200 егз.; че твр та књ и га “А. Я. ЧЕР НЯ КА” и пе та на уч на би о гра-фи ја се од но си на “Ани си ма Ми ха и-ло ва РА ДИ ШЕВ СКО ГА”, штам па на 1997. год. у све га 250 примјерака.

Све ове књ и ге Ев ге ни ја Љво ви ча до би ле су ви со ке оцје не мје ро дав не на уч не кри ти ке.

Аd. 9Е. И. Поч тар: Уло га Е. Љ. Не ми-

ров ског у ин сти ту ци ји па тент ног дје ла Ру си је (стр. 81-83)

Е. Љ. Не ми ров ски 1953. го ди не ор га ни зо вао је у Све са ве зном на уч но-ис тра жи вачком ин сти ту ту па тент но одје ље ње. Аутор Поч тар је, као је дан од њего вих уче ни ка и са рад ни ка, под-нио са оп ште ње о тој њего вој ак тив но-сти и ис та као да се „без пре тје ри ва ња мо же го во ри ти о не про цје њ и вом до-при но су Е. Љ. Не ми ров ског и успје-шном раз вит ку до мо вин ског па тент-ног дје ла”.

Аd. . 10Г. И. Ко ваљ чук: Рад Е. Љ. Не ми-

ров ског у фон до ви ма На ци о нал не би бли о те ке Укра ји не “В. И. Вер над-ског” (стр. 83-88)

Аутор раз ма тра при мјер ке об ја-вље них ра до ва Ев ге ни ја Љво ви ча из фон да одје ље ња ста ро штам па них и ри јет ких из да ња укра јин ске На ци о-нал не би бли о те ке.

Ко ваљ чук фо ку си ра сво ју па жњу по себ но на из да ње Јо ха на Гу тен бер га из 2001. го ди не, ко ју на зи ва спо ме ни-ком кул ту ре, за тим скре ће па жњу на књ и ге Ев ге ни ја Љво ви ча:

Фан циск Ско ри на, Швај полт Фи о-ла, Иван Фе до ро ва, “Ро жде ние кни ги”, “Мир кни ги” и др. њего ва дје ла ко ја се на ла зе у књ и жним фон до ви ма укра-јин ских би бли о те ка ко је мла дим на уч-


ним по сле ни ци ма Укра ји не ука зу ју на оп сег њего вог ства ра ла штва и слу же као ли јеп при мјер угле да ња на њих. . .

По себ ну па жњу Ко ваљ чук скре ће на члан ке Е. Љ. Не ми ров ског ко ји се од но се на Укра ји ну.

II

У дру гом бло ку ове за ни мљи ве књ и ге го во ри се о исто ри ји сло вен-ског ћи ри лич ког штам пар ства с кра ја 15. до кра ја 18. сто ље ћа. 24 са оп ште-ња на ме ђу на род ном на уч ном ску пу по све ће ном Е. Љ. Не ми ров ском да ју ши ро ку ле пе зу мно гих ре ле вант них пи та ња за да те те ме. Овај блок по чи ње с рас пра вом о Остро шкој Би бли ји чи-ји је аутор Е. Љ. Не ми ров ски. Ани ца На зор, ака де мик из За гре ба, пи ше о јед ном при мјер ку ду бровач ког Мо ли-тве ни ка из 1512. го ди не, А. С. Де мин је под сје тио на ли те рар но ства ра ње Фран че ска Ско ри на, В. И. Ива нов на Је ван ђе ље из 1575. го ди не Пе тра Мсти слав ца из Кра сно дар ске на уч не би бли о те ке. В. Мја ки шев је го во рио о тај ним до ку мун ти ма Ма мо ни ча, а М. М. Бе ља ко ва, Е. С. Кур зи на и А. О. Дју ко ва о књ и га ма ћи ри лич ке штам-пе 16-17. в. у збир ка ма ру ко пи сне и ста ро штам па не књ и ге Ни же го род-ског ин сти ту та; С. В. Бу ра е ва и О. С. Ва си ље ва о ста ро штам па ним из-да њ и ма у За бај кал ју: ге о гра фи ја, ре-пер то ар и функ ци ја ег зи сти ра ња. Ј. Е. Шу сто ва је сво је из ла га ње по све-ти ла пр о бле ми ма ком плек сног ис тра-жи ва ња исто риј ских из во ра, пред го-во ра и по све та у из да њ и ма Љвов ске брат ске штам па ри је с кра ја 16. до 17 ви је ка, Н. П. Бон дар је ана ли зи-рао ћи ри лич ка из да ња из 17. ви је ка у књ и жним фон до ви ма На ци о нал не би бли о те ке Укра ји не “В. И. Вер над-

ског”, К. То мас је го во ри ла о то ме ка-ко се старо штам па на ћи ри лич ка књ-и га об ре ла у ве ли ко бри тан ска и ир ска књ и го хра нил шта; И. М. Гри цев ска је ко мен та ри са ла па три сти ку у ре пер-то а ру Мо сков ског штам па ри ји до ре-форм ног пе ри о да; Л. А. Ти мо ши на је го во ри ла о ста ро штам па ним из да-њ и ма Уло же ни ја из 1649. год. и суд-ским за во ди ма сре ди ном 17. ви је ка; те ме из ла га ња оста лих би ле су ове: А. А. Гу се ва – Из да ња Мо сков ске штам-па ри је у пе ри о ду па три јар ха Ни ко на; Е. В. Гра до бој но ва – Ча со слов као књ-и га за об у ча ва ње вје ре и пи сме но сти (по ма те ри ја ли ма мо сков ских штам-па них из да ња пр ве по ло ви не 17. в.); М. В. Гу се ва - Мо сков ски штам па ни све-ци и исто риј ска са мо сви јест ру ског на ро да. Де фи ни са ње про бле ма; И. В. По зде ва - Хим на књ и ге. Књ и жна кул ту ра ру ских ма на сти ра на гра ни-ци “но вог вре ме на”; В. П. Пу шков и Л. В. Пу шков – о прак си са ку пља ња по да та ка за те му “кни жный ры нок Мо сквы 1636/37”; А. В. Да ди ки на – Рад ни ци Мо сков ске штам па ри је д ру-ге по ло ви не 17. ви је ка; П. Е. Ки се ле ва – Из да ња По ча ев ског Ус пен ског ма-на сти ра у одје ље њу ста ро штам па-них и ри јет ких књ и га у На ци о нал ној би бли о те ци Укра ји не; Ј. А. Ла бин-цев – Бје ло ру ски цр кве но сло вен ски штам па ни текст из епо хе по зног ба-ро ка “Жи ти је св. Ону фри ја Ве ли ког” 1696. го ди не; Н. А. Бе со но ва – Из во ри по пу њ а ва ња са мар ских хра ни ли шта ста ро пе чат них књ и га (по че так 20. в.); Л. Г. Ре ва: В. И Бар ви нок и његов “Пре глед би бли о гра фи је цр кве но сло-вен ских ста ро штам па них књ и га” (1925); М. С. Гу ба но ва: Ме то ди ка по-је ди нач ног на уч ног опи са ћи ри лич ких штам па них књ и га у ан гло је зич ким ка та ло зи ма по сље дње че твр ти 20.


ви је ка и В. По чин ска:Елек трон ска ба за по да та ка “Ру ко пи сних и ста ро-штам па них књ и га ћи ри лич ке тра ди-ци је Урал ског ре ги о на”.

У тре ћем бло ку на сло вље ном: “исто ри о граф ски аспек ти из у ча ва ња исто ри је књ и ге” под не се на су 22 са-оп ште ња. Н. В. Ни ко ла ев је го во рио о по чет ку књ и жне кул ту ре Ве ли ког књ а жев ства Ли тван ског из епо хе Ге-ди ми на и Ол гер да; Л. Л. Шча вин ска о сло вен ској књ и жној кул ту ри за пад ног по гра нич ног кра ја Ве ли ког књ а жев-ства Ли тван сог, Ру ског и Же мојт ког; Е. В. Шуљ ги на – о ки ев ско-пе чер ском Па те ри ку у са ста ву Ве ли ких Ми не ја Че тих; П. А. Ша мин – о по ку ша ју са-ста вља ња те мат ских ка та ло га ин-ку на бу ла; Е. В. По вле шчи ко ва и Е. А. Рад зи хов ска ре фе ри са ле су о из да њ и-ма15 и 16. ви је ка из ко лек ци је Р. М. Гу-бе у књ и жном фон ду На уч не би бли о-те ке Оде ског уни вер зи те та; Н. А. Ба-гров ни ков о пот пу ној лу те ров ској Би-бли ји из 1541. го ди не;А. А. Гу се ва,И. Л. Кар по ва и И. Ј. Фо мен ко су са оп-шти ле о пр вој ру ској но ви ни ‘’Ве до мо-сти’’ 1703-1727. го ди не; М. А. Ер мо-ла е ва го во ри ла је о би бли о граф ским ра до ви ма 17. сто ље ћа као из во ри ма за про у ча ва ње исто ри је ру ског из да-ва штва (по ма те ри ја ли ма А. И. Бог-да но ва и Да ма ски на); А. Ј. Са ма рин: го во рио је о но вим до ку мен ти ма о пр-вом вла сни ку при ват не штам па ри је у Ру си ји И. М. Гар тун ге; Г. А. Фа фу рин бе сје дио је о исто ри ја ту Им пе ра тор-ске ти по гра фи је на осно ву ар хив ских до ку ме на та (1784-1800); Г. И. Сма ги-на ука зла је на ре зул та те школ ске ре-фор ме Ка та ри не Дру ге пре ма пи са њу “Sta ats-An ze i gen”; Н. А. Зе ле њ ак-Ку-

дреј ко го во рио је о фон ду одје ље ња ри јет ких књ и га ГПИБ као из во ру за исто ри ју Хо мја ко вих; И. С. Зве ре ва о књ и га ма ко је се сма тра ју “за бра њ е-ним”- из исто ри је кон фи ска ци је 1830. го ди на у Пољ ском цар ству (пре ма ма-те ри ја ли ма Ар хи ва Ру ске на ци о нал не би бли о те-ке); А. В. Сте фа но вич: о из-да њ и ма штам па ним за жи во та ра зних ауто ра у књ и жном фон ду Не сви шке фи ли ја ле Рад зи ви лов 19-20. сто ље ћа (у фон ду Цен трал не на уч не би бли о-те ке На ци о нал не ака де ми је Бје ло ру-си је); Н. Г. Па тру ше ва – од лом ци о ре ви зи ји цен зур них за во да као из вор за исто ри ју цен зур ног над зо ра у Ру-си ји у дру гој по ло ви ни 19. и по чет ком 20. ви је ка; Л. А. Со ро ки на – Ча со пис “Би бли о граф” (1884-1914) као из-вор за из у ча ва ње књ и жне про дук ци је у Ру си ји. Де фи ни са ње про бле ма; Е. Н. Са вен ко – Исто ри ја са мо и зда ва-штва: из во ри за из у ча ва ње; А. Гер-го ва - ис тра жи вач ко по ље исто ри је књ и ге у дру гој по ло ви ни 20. ви је ка; Л. А. Ду бро ви на – раз ви так ко ди ко-ло шких ис тра жи ва ња у Ин сти ту-ту ру ко пи са На ци о нал не би бли о те ке Укра ји не (1988-2003); И. И. Фро ло ва – Књ и жна кул ту ра ру ске про вин ци је дру ге по ло ви не 19. и по чет ка 20 ви је ка (исто ри о граф ски об зор); Н. А. Грин-чен ко – Ру долф Мин цлов, исто ри чар Им пе ра тор ске на род не би бл и о те ке и В. И. Ва си љев – Ме ђу на род на раз мје-на књ и га у дру гој че твр ти 18. ви је ка (пре ма ру ским ар хи ви ма и штам па-ним из во ри ма).

Пре ма то ме, књ и га збор нич ког ти па “Фе до ров ские чте ния,2005” са-др жи 56 са оп ште ња од ко јих су де сет по све ће на Е. Љ. Не ми ров ском.

Др Душан Ј. Мартиновић


О за о штав шти ни тур ско га бла-га у нас свје до че мно га зна ме ња ко-ја су још увјек по сто је ћа, па чак и у сла бо очу ва ној фор ми. Зна чај ност тур ско га бла га за цр но гор ски кул тур-ни жи вот је ви ше струк и огле да се у ско ро свим по ра ма жи вље ња. Ма-да че сто не до вољ но ис тра жи ва но и нај че шће за не ма ри ва но ово бла го је са мо у ми мо хо ди ма би ло за ни мљи во ис тра жи ва чи ма цр но гор ске кул тур-не по ви је сти. Као не за о би ла зно оно, ипак, про на ла зи сво је скром но мје сто у њој. У по сљед ње ври је ме ње го ву зна чај ност уоча ва све ве ћи број знан-стве ни ка ко ји за циљ има ју ис тра жи-ва ње цр но гор ско га кул тур ног бла га, јер се оно по ка зу је као не рас ки ди ви дио све у куп не ри зни це цр но гор ске про шло сти.

Је дан од из у зет но ври јед них знан-стве них пре га ла ца ко ји на овом по љу да је не про цје њи ве ре зул та те је сте др Дра га на Ку јо вић, ко ја, ис тра жу ју ћи за о став шти ну ори јен тал но-ислам ске кул ту ре на тлу Цр не Го ре, у сво јим ра до ви ма ука зу је на ње ну огром ну зна чај ност. Др Ку јо вић у сво јој нај-но ви јој об ја вље ној сту ди ји о ан тро-по ни ми ма ори јен тал ног и псе у до о-ри јен тал ног по ри је кла на под руч ју Цр не Го ре још јед ном са знан стве ном

озбиљ но шћу ука зу је на тра го ве ко-је је оста ви ла осман ска вла да ви на на тлу да на шње Цр не Го ре.

С об зи ром на то да је име нај пре-по зна тљи ви ји знак и да због то га оно има и нај ве ћу зна чај ност у по ви је-сти јед но га на ро да и оставља нај ја чи траг са нај ду жим тра ја њем. Ба вље ње ис тра жи ва њем име на јед но је од нај-бит ни јих прегнућа за из у ча ва ње кул-тур ног на сље ђа јед но га на ро да. Име-на су, ујед но, и нај че шће про мје њи ва кул тур на де ша ва ња. Сва ко ври је ме има сво ја дру га чи ја име на или име-на са нај ши ром упо тре бом. По зна то је да је сва ки но ви при пад ник исла ма на на шим про сто ри ма за се бе и сво је по том ке нај че шће узи мао име на ко ја су би ла ислам ског, од но сно арап ског, пер сиј ског или тур ског по ри је кла. Та име на су озна ча ва ла при пад ност исламској вје ри, ма да је на на шим про сто ри ма за би ље жен и не ма ли број слу ча је ва да су му сли ма ни узи ма ли и име на до ма ћег, сла вен ског про је кла. Ујед но је по зна то да су са ус по ста-вом осман ске вла сти пр ви му сли ма-ни зна ли за др жа ти сво ја ста ра име на или је уз но во име ислам ског по ри-је кла уби ље жа ва но и кр шћан ско име оца. Ти при мје ри се мо гу су сре сти у ра зним осман ским по пи си ма.

YU ISSN 0021-2652

Драгана Кујовић, НАЈЧЕШЋИ АНТРОПОНИМИ ОРИЈЕНТАЛНОГ И ПСЕУДООРИЈЕНТАЛНОГ ПОРИЈЕКЛА У ЦРНОЈ ГОРИ, Подгорица, 2008.



Ма да је ауто ри ца има ла циљ да уби ље жи име на из но ви је про шло сти Цр не Го ре, на осно ву по пи са име на мо же се има ти увид у рас про стра ње-ност име на ра зно вр сних по зна че њу и по по ри је клу код му сли ма на Цр не Го-ре, што ука зу је на бо гат сво у ко ри шће-њу име на стра но га по ри је кла му сли-ма на са на ших про сто ра. Ка да се са-гле да ју зна че ња име на уви ђа се да су му сли ма ни при ли ком на ди је ва ња име-на но во ро ђе ном по том ку зна ли ње го-во зна че ње. То се по го то во од но си на град ске сре ди не. Код се о ских сре ди на уоч љи ви ја су из ве де на име на, што је са мо опле ме ни ло и обо га ти ло му сли-ман ску ан тро по ни миј ску кул ту ру.

Ва ља на гла си ти да је др Драгана Кујовић због оскуд но сти вре ме на ко-је јој је би ло од ре ђе но од стра не фи-нан си је ра про јек та, Ми ни стар ства про свје те и на у ке Цр не Го ре (Сек тор за на у ку), би ла при ну ђе на да свој рад огра ни чи на при ку пља њу гра ђе из ма-тич них књи га ро ђе них и умр лих, као и ди је лом из би рач ких спи ско ва из раз-ли чи тих, али ра ни је ода бра них пе ри о-да у по је ди ним ар хив ским цен три ма и ма тич ним уре ди ма у Ба ру, Бе ра на ма, Би је лом По љу, Пље ви љи ма, Под го ри-ци и Ро жа ја ма. То је, сва ка ко, ути ца ло на све у куп ност ра да, али ни је ума њи-ло ње го в огром ни зна чај . Јер, име на ко ја су овом сту ди јом по пи са на су би-ла или су још увјек у нај че шћој упо-три је би код му сли ма на Цр не Го ре.

Ауто ри ца је свој рад структурирала у два ди је ла. У пр вом ди је лу су по абе цед ном ре ду да та му шка и жен-ска име на, са зна че њем и по ри је клом, за тим го ди ном и мје стом упи са. Уко-ли ко се ра ди о из ве де ном име ну др Кујовић је ука за ла на име ор ги на ла. С об зи ром на то да су у овом по пи сни ку на шла мје ста и она име на ко ја су по

фор ми и об ли ку псе у до о ри јен тал но га по ри је кла ауто ри ца их је бри жљи во и опре зно уби ље жа ва ла и на ла зи ла мо-гућ ност њи хо вог ори јен тал ног по ри-је кла.

У дру гом ди је лу она је да ла ма-њу, али из у зет но об у хват ну сту ди ју у ви ду за кључ ка о нај че шће упо три-је бљи ва ним име ни ма и о на чи ну на ко ји су му сли ма ни са на ших про сто-ра користили име на, те о про мје на-ма ко је су на ста ја ле усва ја њем име на стра ног, ори јен тал ног по ри је кла. На осно ву то га др Д. Кујовић за кљу чу је ка ко се име на му сли ма на у Цр ној Го-ри мо гу рас по зна ти у че ти ри основ на сло ја. У пр вом сло ју су име на пре у-зе та из ори јен тал них је зи ка при ла го-ђе на до ма ћем, за те че ном ан тро по ни-миј ском фон ду. Дру ги слој су име на до ма ће га, сла вен ског по ри је кла по пут Го рана, Ја дран ке, Ср брен ка или име-на ко ја не ма ју ори јен тал но по ри је-кло као што су Ел ви ра, Ин дир, Ми-ре ла. Тре ћи слој чи не име на ко ја су, по упо тре би, но ви је га до ба и на ста ла су сло бод ним пре мје шта њем гла со-ва не ког ори јен тал ног име на или су са мо вољ но кон стру и ра на да сво јим об ли ком ли че на име на ори јен тал но-га по ри је кла. С об ри ром на то да се та ква име на не мо гу увр сти ти у би ло ко ји је зик не мо гу ће их је и пре во ди ти, за кљу чу је ауто ри ца. Че твр ти слој об-у хва та име на ори јен тал но га по ри је-кла ко ја су по при ма ју ћи но ве об ли ке за у зе ла мје ста за себ них име на. У ту ску пи ну име на мо гу се на бро ја ти раз-ли чи те хи по кори сти ке као што су од име на Аиша на ста ла но ва име на као Ај ка, Ај ку на, за тим од име на Аб ду лах Аб ди, Аб ди ја, Аб до, Ав ди ја, Ав до; од име на Ха сан Ха со, Ха ско, Ца но, од Ну ра на ста ја ла су име на Ну ра на, Нур-ча, Нур ка, итд.

355

Ауто ри ца је ујед но ука за ла на гла-сов ну про мје ну код од ре ђе но га бро ја име на, осо би то арап ско га по ри је кла, гдје су не ки гла со ви ко ји не по сто је у на шим је зи ци ма за мје ње ни са гла со ви-ма нај бли же ар ти ку ла ци је. За тим ука зу-је на про мје ну на ста лу озву ча ва њем или обе зву ча ва њем по је ди них су гла сни ка, на ро чи то по сљед њег као што су Абас умје сто Абаз, Ах мет умје сто ор ги нал-ног Ах мед. Не ка од име на су по при ми-ла про мје ну гу бље њем во ка ла, на ро чи-то по чет ног као у име ну Смаил умје сто Исмаил или Бра хим умје сто Ибра хим. Од ре ђе ни дио име на је по при мио про-мје ну гу бље њем или до да ва њем су гла-сни ка х као што је у слу ча је ви ма Асан

умје сто Ха сан, Асре та умје сто Ха сре та, Фе ти ја умје сто Фет хи ја, од но сно Ха лем умје сто Алем, Ен хес ум јсто Енес. Не ка, пак, име на су по при ми ла про мје ну пре-тва ра њем не ких су гла сни ка у дру ге као што је пре тва ра ње су гла сни ка ф у в, или за мје на б у в.

Ове и слич не при мје ре ауто ри ца је по дроб но на гла си ла у за кључ ку своје из у зет но ври јед не сту ди је, што њен рад свр ста ва у ко ри сно и ве о ма по-треб но шти во.

На кра ју тре ба на гла си ти да је ауто ри ца још јед ном сво јом сту ди јом до при ни је ла бо љем и по дроб ни јем ра зу мје ва њу ислам ско-ори јен тал не кул ту ре на тлу Цр не Го ре.

Мр Аднан Пепић

Најчешћи антропоними оријенталног и псеудо. ...


„Својом ћете трпељивошћу спасити своје душе”

Шу шњи ће во дје ло „Ди ја лог и то-ле ран ци ја” је јед но од оних ко ја нас упо зо ра ва ју да мо ра мо отво ри ти све про зо ре сво га би ћа пре ма дру гим љу-ди ма ако не ће мо да за вр ши мо у зи-ди на ма вла сти тог за тво ра. За тво ре ни си сте ми – лич ност, дру штво, кул ту ра – те же рас па да њу. „Мо но лог пред хо-ди смр ти”, ис ти че Ка ми, за то мо ра мо раз го ва ра ти, пру жи ти ру ке и гра ди ти мо сто ве пре ма дру гим љу ди ма, на ро-ди ма, кул ту ра ма. Уко ли ко не же ли мо би ти са хра ње ни од соп стве не ру ке мо ра мо при хва ти ти дру ге, дру га чи је и раз ли чи то да би се упот пу ни ли и до шли до исти не, јер ка ко ка же Шу-шњић „исти на је цје ли на или бог... са-мо за јед но мо же мо ра сти до бо га”.

Пут до ци ви ли зо ва ног и де мо крат-ског дру штва не за ми слив је без јав не де ба те и без ди ја ло га. А ди ја ло га као ак ти ва ног и кри тич ког ста ва не ће би-ти без то ле ран ци је, кре а тив ног прег-ну ћа и оп ти ми зма во ље. На по след-њим стра ни ца ма Ди ја ло га и то ле ран-ци је аутор да је од го вор на пи та ње шта је то ле ран ци ја1, ука зу је на па ра докс

1 ’’Толеранција је спремност да се са слу-ша човјек који има другачије мишљење о истој ствари, да би се у његовом ми-шље њу открили садржаји који могу да

то ле ран ци је, го во ри о раз ли ка ма као си ла ма раз во ја и о од но су то ле ран ци-је и на си ља.

Раз лог због ко га па жњу по све ћу-јем овом ди је лу Шу шњи ће ве књи ге је сте не ри јет ко зло у по тре бља ва ње фе но ме на то ле ран ци је у сва ко днев ни-ци, а на ру чи то у по ли тич ком го во ру, а да се при то ме не рас по зна је и не ра зу-ми је ње но основ но зна че ње. За нај ве-ћи дио по пу ла ци је она се из јед на ча ва са пој мом тр пље ња, од но сно не вољ-ног и сно шљи вог при хва та ња све га што чи ни наш соп стве ни уни вер зум. За оне ко ји сто је на су прот ном по лу, то ле ран ци ја пред ста вља без у слов но при хва та ње и ува жа ва ње сва ке раз-ли чи то сти, па чак и оне ко ја угро жа ва по сто ја ње дру го га.

Та ко то ле ран ци ја пре ма злу зна чи са у че сни штво у ње му са мом, а то ле-ран ци ја пре ма оно ме што угро жа-ва дру гост зна чи пут ка дру штву без раз ли чи то сти, што обе сми шља ва и по тре бу за то ле рант ним по на ша њем. У тра га њу за што све о бу хват ни јом де фи ни ци јом то ле ран ци је ко ја у де-мо крат ском и ци ви ли зо ва ном дру-штву мо ра по сто ја ти на ви ше рав ни,

допринесу да се два мишљења при бли-же, исправе, допуне и изразе у облику који ће да задовољи обје стране’’ Ђ. Шу шњић Дијалог и толеранција Бео-град: Чигоја штампа, 1997.

YU ISSN 0021-2652

Ђуро Шушњић, ДИЈАЛОГ И ТОЛЕРАНЦИЈА, Београд 1997.



у по ро ди ци, шко ли, дру штву, др жа ви, пре ма при пад ни ци ма дру гих на ци ја и ре ли ги ја, али и пре ма за го вор ни ци-ма дру га чи јег ми шље ња кроз кул ту ру ди ја ло га ко ји, ка ко је то ис та као Ар-пад Ло шонц, по ста је на ша вр ли на, а са ма то ле рант ност као “учин ко ва ње”, труд на се би са мом.

Је дан од пој мо ва ко ји суп стан ци-јал но про жи ма ју дру штво у ко јем ми, да нас, жи ви мо и ко је тво ри мо и нај-бо ље пре до ча ва ју пра вац ње го вог раз-во ја, ње го ву раз ли чи тост у од но су на прет ход на, исто риј ски по зна та, је сте и по јам то ле ран ци је. Ри јеч то ле ран ци ја во ди по ри је кло из ла тин ског је зи ка, од име ни це to le ran tia, ко ја из вор но зна чи по пу стљи вост, тр пе љи вост, и гла го ла to le ra re,са зна че њем под но си ти, сно-си ти, тр пје ти, до пу шта ти.

Исто ри ја то ле ран ци је под јед на ко је и исто ри ја ње ног од ба ци ва ња, тј. не то ле ран ци је, ка ко ис ти че Шу шњић. Ис кљу чи во не га тив но ети мо ло шко зна че ње ри је чи то ле ран ци ја, схва ће-не као не што не по жељ но и не пла у-зи бил но, че сто је по твр ђи ва ло сво ју до ми нант ност. Оно је не из бри си во оби љеж је мно гих ми ну лих ви је ко ва, ка да се ка жња вао, уни шта вао, по тен-ци јал ни на ру ши тељ јед ног по рет ка, вла да ју ћег вје ро ва ња, уни форм ног по гле да на сви јет и чо вје ка - за тво ре-не цје ли не! А ко ли ко је са ма та цје ли-на би ла оправ да на, ра зум на или за до-во ља ва ју ћа у од но су на не спу та ност људ ског ду ха и ње го ве по тре бе, и по ко ју ци је ну одр жи ва, би ло је од спо-ред ног зна ча ја.

Ври је ме по сто ја ња јед ног је ди ног по гле да на сви јет и ње гов на ста нак дав но је из гу би ло сво ју осно ва ност. Чо вјек је не по врат но про стор но по-мје рио сво је гра ни це, упо знао се са кул ту ра ма, дру штви ма, на ци ја ма, вје-

ра ма, на чи ни ма жи вље ња ко ји ма сво-јим ро ђе њем не при па да. Се би бли ско не мо же ви ше сма тра ти за уни вер-зал но. Не га тив но зна че ње ри је чи то-ле ран ци ја се под ути ца јем не за у ста-вљи вог на уч но-тех но ло шког на прет-ка пре о бра жа ва у сво ју су прот ност и по ста је по зи тив но.

То ле ран ци ја до би ја уло гу пра ти-ље са мо ра зво ја чо вје чан ства и људ-ске зре ло сти за пот пу но оства ри ва ње спо соб но сти жи вље ња. Би ра ти чо-вјеч ност ну жно зна чи би ра ти и то-ле ран ци ју у да на шњем сви је ту у ком се бо ри ве ли ки број по гле да на ње га, ко ји су пре ма ауто ру Ди ја ло га и то ле-ран ци је, „при је бо га ство не го те рет”.

По гле ди на сви јет мо гу би ти исти, су прот ни или ис кљу чи ви, у за ви сно-сти од њих то ле ран ци ја је мо гу ћа или не мо гу ћа. Ка ко сма тра Шу шњић то-ле ран ци ја је про сто ша ла кад је ри јеч о сит ним не сла га њи ма у окви ру истог по гле да на сви јет, оте жа на кад је ри-јеч о два су прот на по гле да на сви јет, а пре ки да се кад је ри јеч о два ис кљу чи-ва по гле да на сви јет. Оно што оста је и у си сте му ис кљу чи вих иде ја, вје ро ва-ња и прак са је сте - на да за ди ја ло гом, ко ја се не сми је уга си ти ако не же ли-мо да жи ви мо у сви је ту ду хов ног и тје ле сног на си ља.

То ле ран ци ја за ко ју се аутор за ла-же ни је од ли ка сла бо сти, ни је не моћ2 већ на ша сна га, основ на прет по став-ка мир ног су жи во та, са ма чо вјеч ност. То ле ран ци ја не зах ти је ва да се чо вјек од рек не сво га на че ла, не го да га про-ду би и про ши ри. Са мо ја ки мо гу би ти 2 “Човјек постаје трпељив само у оној

мје ри у којој му снага опада, у којој при-ја тно подетињује, у којој је одвећ уморан да би кињио другог човјека из љубави или из мржње“ Е. Сиоран, Историја и уто пија, Градац, Чачак 1987.

359Дијалог и толеранција

то ле ран ти и бла ги пре ма не тр пе љи ви-ма ко ји спре ча ва ју чо вје ка да сам за се бе тра жи и на ђе исти ну и сми сао свог жи во та и смр ти – у че му се огле-да њи хо ва нај ве ћа сла бост.

Пре ма Шу шњи ћу, иде ја то ле ран-ци је се за сни ва на он то ло шкој прет по-став ци о не до вр ше но сти људ ског би-ћа (и за то су му по треб на дру га би ћа да би се бе раз ви јо), на гне о со ло шкој прет по став ци о огра ни че но сти чо вје-ко ве спо зна је (и за то су му по треб ни дру ги љу ди да му је про ши ре и про-бу де) и ак си о ло шкој прет по став ци о ре ла ти ви зму груп них ври јед но сти (и за то је по треб на раз мје на и из мје на ври јед но сти у прав цу ства ра ња је дин-стве ног си сте ма ври јед но сти).

Иако сам већ ука за ла на не ке од раз ло га, ко ји упу ћу ју на при хва та ње ових прет по став ки, у на став ку тек ста ћу на ве сти још не ке ко је Шу шњић да-је у Ди ја ло гу и то ле ран ци ји.

Јед на од бит них ком по нен ти то-ле ран ци је је сте са мо сви јет о не до вр-шен сти - чо вјек не ма дру гог пу та да се бе упот пу ни осим да сту пи у до дир са дру гим3. Да не би остао сам у пу-сти њи бе сми сла, да не би пао у рав-но ду шност, ка ко ис ти че Шу шњић, чо вјек мо ра сво ју исти ну по ди је ли ти са дру ги ма, мо ра сру ши ти зид (као сим бол не пре мо сти ве пре пре ке) и из-гра ди ти мост (као сим бол по ве зи ва ња међу љу ди ма). Ари сто те ло во ми шље-ње да ван дру штва чо вјек мо же би ти је ди но зви јер или бог и да нас има јед-на ку исти ни тост. Ми дру ге тре ба мо као се бе са ме, сма тра аутор Ди ја ло га и то ле ран ци је, ра ди оства ре ња се бе као ин ди ви дуе. Сте пен са мо сви је сти по тре бан за то ле ран ци ју ну жан је и за

3 “Гдје је недостатак, ту је и допуна не-чим“- К.Јасперс

сва ког по је дин ца као при пад ни ка људ-ског ро да. Иако с пра вом мо же мо ре ћи да ни је смо од го вор ни што смо ро ђе ни, у мје ри у ко јој за до би ја мо са мо сви јест ми по ста је мо од го вор ни за свој жи вот, за ње гов на чин ма ни фе сто ва ња.

Од го вор ност отва ра по ље сло бо-де чо вје ку, ко ји дје лу је во ђен сво јом са вје шћу као мо рал ним су ди јом. Вла-сти та од лу ка по ста је је ди но „чвр сто тло“ на ко је се мо же осло ни ти. Са мо од го во ран чо вјек спре ман је и спо со-бан ра за би ра ти, би ти во ђен ци ље ви ма и ин те ре си ма ко ји су оп шти, а ко ји зна че по што ва ње ка ко се бе, као оно-га ко дје лу је, та ко и дру го га, као по тој мо гућ но сти се би слич ног. Пре ма Шу шњи ћу, би ти раз бо рит ну жно им-пли ци ра при хва та ње по сто ја ња раз-бо ри то сти дру гог; на спрам сво је сло-бо де, при зна ва ње сло бо де из бо ра дру-гог, ко ји мо же би ти са свим раз ли чит, чак су про тан. Са мо чо вјек од го во ран пред соп стве ним жи во том мо же би-ти истин ски то ле ран тан и за шти ти ти дру ге од се бе исто оно ли ко ко ли ко се-бе од дру гих - не чи ни дру гом оно што не же лиш да он те би учи ни.

Са мо сви јест и од го вор ност, као пред у сло ви то ле ран ци је, нај бо ље се мо гу об ја сни ти ди ја ло гом. Проф. Ђу-ро Шу шњић де фи ни ше ди ја лог као „раз го вор дво ји це или ви ше сло бод-них љу ди, ко ји хо ће да раз ме не ста-во ве о за њих ва жном пи та њу, на ко је да ју раз ли чи те од го во ре, ка ко би, у рав но прав ним усло ви ма, до шли до од го во ра ко јим би обо ји ца, или сви, би ли за до вољ ни”. Ди ја лог ни је го вор, мо но лог, већ раз го вор, раз мје на го во-ра, у ко јој је спо со бан уче ство ва ти са-мо онај ко је спре ман при хва ти ти да ње гов го вор ни је је ди ни исти нит, ни-ти је ди ни ко ји ври је ди да се чу је. Они ко ји се осје ћа ју не по гре ши ви ма са ми


се бе ис кљу чу ју из ди ја ло га. Би ти спо-со бан за ди ја лог - зна чи би ти спо со-бан за стал ну и без ре зер вну отво ре-ност пред ми сли ма. Чо вјек је у не пре-ста ном раз го во ру. Са со бом, бо гом, при ро дом, кул ту ром, исто ри јом…

До ко јег је сте пе на у свом де мо-крат ском раз во ју до спје ло јед но дру-штво мо же се мје ри ти ње го вим од но-сом пре ма ди ја ло гу и то ле ран ци ји, тј. до мет де мо кра ти је се мо же мје ри ти гра ни ца ма то ле ран ци је и на чи ном во-ђе ња ди ја ло га.

То ле ран ци ја се по ја вљу је као за-хтјев вре ме на и тра жи ан га жо ва ност свих по је ди на ца. У мје ри у ко јој по је-ди нач но уче ству је мо у на чи ну функ-ци о ни са ња соп стве ног дру штва, ми кро ји мо гра ни це по сто ја но сти то ле-ран ци је у ње му А са мо та мо гдје то-ле ран ци ја већ по сто ји мо же мо го во-ри ти о ње ним гра ни ца ма, би ло да су оне те о риј ске или прак тич не. Она је „став уко ли ко се од но си на ми шље ње дру гог, а чин уко ли ко се од но си на по-на ша ње дру гог“, ис ти че аутор.

У из вје сном сми слу, с об зи ром на то да осје ћа ње то ле ран ци је са др жи про ти вур јеч ност:

– ми при хва та мо, до пу шта мо, тр-пе љи ви смо пре ма не че му што ина че не о до бра ва мо, па се мо же ре ћи да је пи та ње гра ни ца то ле ран ци је па ра док-сал но;

– при хва та ти ти по сто ја ње гра ни ца то ле рант но сти, зна чи при хва та ти не-то ле рант ност.

С дру ге стра не, отво ре но је пи та ње пре ма че му све мо же мо, тре ба, или је по жељ но да бу де мо то ле рант ни. Би ти тр пе љив пре ма не чи јим раз ми шља-њи ма не зна чи ну жно до пу шта ти по-на ша ње ко је је у скла ду с тим ми сли-ма, уко ли ко оно про из во ди угро же-ност дру го га или нас са мих. Тр пе љив

чо вјек мо же би ти не тр пе љив пре ма ста во ви ма не тр пе љи вог али благ пре-ма не тр пе љи вом као осо би. Тр пе љи ви ће ура ди ти све да из бјег не на си ље као оне чо вје че ње, тј.по ри ца ње би ло ка кве ври јед но сти људ ском би ћу ко је се од нас раз ли ку је. Нај бо љи пут да се то из бјег не је сте ра зо вор ко јим се не ру-ши ни шта осим за блу да и ла жи. Упит-ност гра ни ца то ле ра ци је, ко ја је став, на ме ће пи та ње ре ле вант них су бје ка та у по ста вља њу гра ни ца, јер не тре ба за бо ра ви ти Ми ло ву на по ме ну да „ка да би це ло чо ве чан ство би ло истог, а са-мо је дан чо век су прот ног ми шље ња, чо ве чан ство не би има ло ви ше пра ва да ућут ка тог јед ног чо ве ка не го што би он, ако би имао моћ, имао пра ва да ућут ка чо ве чан ство“.

Шу шњић ука зу је на ве о ма сло же-но пи та ње и то за то што фак тор кван-ти те та би ва ис кљу чен, а ква ли та ти вни је уви јек под ло жан пре и спи ти ва њу и за мје ни. Не мо же мо до пу сти ти оно дје ло ва ње ко јим се кр ше сва основ-на људ ска пра ва и сло бо де, дје ло ва ње ко је на ру ша ва и по ни шта ва по је дин-ца као ври јед ност по се би. Не мо же мо би ти то ле рант ни пре ма соп стве ном по тен ци јал ном уби ци, пре ма ти ра ни-ма, ауто кра та ма, чи је дје ло ва ње не-у мит но по вла чи на шу не мо гућ ност дје ло ва ња или жи вље ња.

Гра ни це ком про ми са, ма ко ли-ко би ле рас те гљи ве, ипак има ју сво ју ко нач ност и мо гу се ја сно по ста ви ти. Упу ће ни смо на би ра ње не то ле ран-ци је, у екс трем ним слу ча је ви ма, ра ди са ме то ле ран ци је. То ле ран ци ја тра жи сло бо ду, а сло бо да се за до би ја, за слу-жу је и чу ва. Гра ни це то ле ран ци је би се мо гле по сма тра ти и као ну жна за шти-та то ле ран ци је. Она по сто ји са мо оно-ли ко ко ли ко је оства ру је мо и оно ли ко ду го ко ли ко је чу ва мо ме ђу на ма.

361Дијалог и толеранција

Осврт на то ле ран ци ју у са вре ме-ном дру штву ни је по глед ко ји нас ис-пу ња ва за до вољ ством. Раз ли ке се још уви јек не до жи вља ва ју као основ за про ду бљи ва ње соп стве них зна ња, из-вор му дро сти, ра зу ми је ва ња и са рад-ње; на про тив, на њи ма се ин си сти ра за рад су прот ста вља ња, ко је са мо про-ду бљу је већ по сто је ћи, од но сно пра ви но ви јаз. Мо жда ће по тре ба ак тив ног укљу че ња у про цес европ ских ин те-гра ци ја ути ца ти и на овај аспект, мо-жда ће се ти ме по кре ну ти ква ли тет на ме ђу су сјед ска са рад ња и истин ско по ми ре ње, али и при хва та ње дру гих број них раз ли ка уну тар са мог дру-штва, што је го то во пред у слов би ло ка квог раз во ја.

Пр ви ко рак је, сва ка ко, осло ба ђа-ње од ду го го ди шњих пред ра су да, дје-ли мич но и тра ди ци је ко ја је из гу би ла сво ју осно ва ност, оби чај но сти ко ја не ма сво ју при мјен љи вост у сви је ту ко ји те жи на прет ку, а дру ги кроз упо-зна ва ње дру гог и дру гих, кроз ди ја лог ко ји ни је оп те ре ћен усло ви ма и по-зи ци ја ма. Про це си ин те гра ци ја но се пра ви ла ко ја се мо ра ју по што ва ти, а њи хо ва осно ва је у ува жа ва њу пра ва да се бу де дру га чи ји, у ет нич ком, на-ци о нал ном, кул тур ном, по ли тич ком, сек су ал ном и би ло ко јем дру гом сми-слу. То по твр ђу је Шу шњи ћев став о нео п ход но сти то ле ран ци је као пред у-сло ва за раз вој са вре ме ног де мо крат-ског дру штва.

Јелисавета Благојевић



Не дав но је из штам пе иза шла књи-га проф. др Бој ке Ђу ка но вић Апо те о-за Цр ној Го ри. Лорд Те ни сон и пре ми-јер Глед стон о Цр ној Го ри у из да њу Фи ло зоф ског фа кул те та у Ник ши ћу. Као што се из са мог на сло ва мо же ви дје ти Цр на Го ра је има ла из у зет ну част да у по след њим де це ни ја ма XIX ви је ка бу де сла вље на у сти хо ви ма во-де ћег ен гле ског пје сни ка слав ног вик-то ри јан ског до ба – Ал фре да Те ни со на (1809-1898). Те ни со нов со нет Мон те-не гро на пи сан је у мар ту 1877, а пр-ви пут је об ја вљен у мај ској све сци лон дон ског ча со пи са ,,The Ni ne te enth Cen tury“ из 1877. У истом бро ју овог лон дон ског ча со пи са, као ,,ко мен тар“ Те ни со но вој пје сми, чу ве ни бри тан-ски по ли ти чар, пре ми јер и пу бли ци-ста Ви ли јам Глед стон (1809-1898), об ја вљу је обим ну исто риј ску сту ди ју о Цр ној Го ри. Пје сни ков унук, Чарлс Те ни сон, ка же да је по ја ва со не та о Цр ној Го ри ре зул тат раз го во ра ко је је Те ни сон во дио са Глед сто ном и ње го-вим са рад ни ком у ,,ис точ ној кам па-њи“ Џо ном Брајт ном.

Глед сто но ва сту ди ја о Цр ној Го ри пр ви пут је об ја вље на у пре во ду на срп ски је зик у ча со пи су ,,Срп ска зо-ра“ 1878. у пре во ду Ни ко ле Јо ва но ви-ћа-Аме ри кан ца, а у Цр ној Го ри пр ви

је при ка зао Да ни ло Тун гуз-Пе ро вић у свом ра ду В. Ј. Глед стон о Цр ној Го ри и Цр но гор ци ма об ја вље ном у ча со пи-су ,,За пи си“ 1930. Иако је со нет на пи-сан и об ја вљен 1877, а исте го ди не га је Љу бо мир Не на до вић пре вео и об ја-вио два пу та, у Цр ној Го ри је об ја вљен тек 1893. у ча со пи су ,,Про свје та“, за-хва љу ју ћи на по ру та да шњег уред ни ка овог гласила Јо ва на Сун де чи ћа. Те ни-со но ва ода Цр ној Го ри (и Цр но гор ци-ма) пре во ђе на је код нас ви ше пу та и у ви ше раз ли чи тих вер зи ја од стра не ви ше пре во ди ла ца (Не на до вић, Ми ја-то вић, Ма рам бо, Бог да но вић, Ђу кић, Не дић и др.). Пре вод Тенисоновог со-не та проф. др Бој ке Ђу ка но вић у овој књи зи мо же се сма тра ти де ве тим (и ве о ма ус пје шним).

Те ни со нов со нет и Глед сто но-ва ,,апо те о за“ Цр ној Го ри објављени су у је ку ве ли ке кри зе на Ис то ку (1875-1878), чи ји је ак тив ни уче сник би ла и Цр на Го ра. Обла сти Бо сне и Хер це го ви не на ла зи ле су се у стал-ном уста нич ком пре ви ра њу ко је се ја ви ло као по сље ди ца се љач ке бор бе про тив фе у дал них на ме та и те жњи за осва ја ње зе мље, за хтје ва гра ђан ства за прав ном си гур но шћу и сло бо дом по сло ва ња и ути ца ја ко ји су до ла зи ли из су сјед них Ср би је и Цр не Го ре и ко-

YU ISSN 0021-2652

Бојка Ђукановић, АПОТЕОЗА ЦРНОЈ ГОРИ. ЛОРД ТЕНИСОН И ПРЕМИЈЕР ГЛЕДСТОН О ЦРНОЈ ГОРИ,

Филозофски факултет, Никшић 2008.


ји су по ве зи ва ли ове по кре те у је дан оп шти на ци о нал ни по крет за осло бо-ђе ње од тур ске вла сти. Док је Бо сна тра жи ла осло нац у Ср би ји, Хер це-го ви на је би ла у до ди ру с Цр ном Го-ром. Пре стиж цр но гор ског кња за Ни-ко ле био је та ко ве ли ки да је ње го ва ри јеч у Хер це го ви ни би ла пре суд на. Подстакнути уз не ми ру ју ћим гла си на-ма о мо гу ћој аустроугар ској оку па ци ји Хер це го ви не, хер це го вач ки пле мен-ски гла ва ри од лу чи ли су се у фе бру а-ру 1874. на ди за ње бу не. У ље то 1874. у усло ви ма оп штег пре ви ра ња и хај-ду чи је фор ми ра ло се вођ ство устан ка ко је се, убр зо, у је сен 1874. обра ти ло Це ти њу с мол бом за по др шку. По кољ Цр но го ра ца ко ји је усли је дио у су ко-бу с Тур ци ма у Под го ри ци у ок то бру 1874. рас па лио је уста нич ку ат смо фе-ру. От по че ла су бје жа ња у шу му и до-ни је та је од лу ка за по кре та ње устан ка на про ље ће 1875. Во ђе уста нич ких при пре ма по ву кли су се пред тур ским по тје ра ма на цр но гор ску те ри то ри ју, гдје су из ра ди ли план пред сто је ћег устан ка. Књаз Ни ко ла, сти ша ва ју ћи уста ни ке исто вре ме но им је обе ћао и по моћ на про ље ће 1875. Бан крот ство Тур ске у је сен 1875. за пе ча ти ло је не-у спјех тур ске фи нан сиј ске ре фор ме упра во у ври је ме ка да је не за до вољ-ство хри шћа на већ би ло прерасло у отво ре ну бу ну у Хер це го ви ни (9. VII 1875). На ред не го ди не у Бу гар ској из-би ја уста нак, а у рат са Тур ском ула зе Цр на Го ра и Ср би ја. Цр на Го ра је бли-ста ве стра ни це сво је вој не исто ри је упот пу ни ла по бје да ма на Вуч јем До-лу (ју ла 1876) и на Фун ди ни (ав гу ста 1876), чи ме је зна чај но по ди гла свој углед ме ђу ју жно сло вен ским на ро ди-ма и на ја ви ла успје шно ра то ва ње у бу-ду ћим ак ци ја ма, што ће би ти на кра ју за о кру же но и до би ја њем ме ђу на род-

ног при зна ња државне не за ви сно сти на Бер лин ском кон гре су 1878.

Ве ли ке си ле ко је су би ле ан га жо-ва не у овој кри зи на сто ја ле су да сход-но сво јим ин те ре си ма из кри зе из ву ку што ви ше ко ри сти за се бе. Нај ве ћи за-штит ник Тур ске ме ђу ве ли ким си ла-ма, у то ври је ме, би ла је Ве ли ка Бри-та ни ја. У Тур ској је Ве ли ка Бри та ни ја има ла ја ке еко ном ске по зи ци је и ин те-ре се. Ова др жа ва јој је та ко ђе би ла по-треб на и као бра на про до ру Ру си је на Бал кан и због по зи ци ја ко је је тре ба ло од бра ни ти у ис точ ном Сре до зе мљу и на Бли ском ис то ку. У сво јој тур ко фил-ској и ан ти сло вен ској по ли ти ци Ве ли-ка Бри та ни ја је са стра хом гле да ла на осло бо ди лач ке по кре те ју жно сло вен-ских на ро да, сма тра ју ћи их по вољ ним оруж јем у ру ка ма Ру си је ко јим ће се ова си ла ко ри сти ти у на сто ја њу да се про би је на Сре до зем но мо ре. Бри тан-ски по ли ти чар (у три на вра та био је ми ни стар фи нан си ја и у два на вра та пред сјед ник вла де) и пи сац Бен џа мин Ди зра е ли (1804-1881) је, као пред-сјед ник Вла де Велике Британије, сву од го вор ност за рас плам са ва ње бор бе на Бал ка ну 1876. ба цио на Ср би ју, из-ра жа ва ју ћи на ду да ће Тур ци по но во овла да ти Бе о гра дом. Ме ђу тим, по ко-љи у Бу гар ској и уби ство фран цу ског и ње мач ког кон зу ла у Со лу ну 1876. по ди гли су бри тан ско јав но мње ње про тив Тур ске. Овом рас по ло же њу је зна чај но до при нио упра во Глед стон, ко ји се као во ђа опо зи ци је сна жно су прот ста вљао Ди зра е ли је вој тур ко-фил ској по ли ти ци. Исто вре ме но је чи нио све да се обје ло да не из вје шта-ји о зло дје ли ма по чи ње ним од стра не Тур ске над по бу ње ним хри шћа ни ма на Бал ка ну.

Бра не ћи сво је ин те ре се Ве ли ка Бри та ни ја се енер гич но су прот ста-

365Апотеоза Црној Гори. Лорд Тенисон и премијер Гледстон...

ви ла од ред ба ма Сан сте фан ског ми ра (март 1878). У спо ра зу му са Аустро-у гар ском велике силе су на тје ра ле Ру си ју да се ру ско-тур ски од но си ре-гу ли шу и по твр де но вим ми ров ним уго во ром што ће би ти и ура ђе но Бер-лин ским кон гре сом (јун-јул 1878).

У свом на сто ја њу да се из бо ри за дру га чи је рје ше ње ,,Ис точ ног пи та-ња“, Глед стон, ко ји ће 1880. на сли је-ди ти Ди зра е ли ја на мје сту пред сјед-ни ка Вла де, слу жио се свим сред стви-ма про па ган де. Сво јим ва тре ним го-во ри ма у пар ла мен ту и ван ње га, као и у при ват ним раз го во ри ма, Глед стон је оста вљао сна жан ути сак не са мо на исто ми шље ни ке и при ја те ље, већ и на по ли тич ке про тив ни ке. Та кви су сре-ти и дру же ња ре зул ти ра ли су, из ме ђу оста лог, по ја вом Те ни со но вог со не та и Глед сто но ве ,,апо те о зе“ тј. исто риј-ске сту ди је о Цр ној Го ри.

Иако Глед стон ни ка да ни је по сје-тио Цр ну Го ру свој ко мен тар о Цр ној Го ри за ми слио је као по дро бан и сли-ко вит пре глед исто ри је Цр не Го ре од XIV ви је ка до ње го вих да на. Ја сно је да Глед стон ни је мо гао да ти пот пу ни исто риј ски при каз исто ри је Цр не Го-ре што је и он на гла сио на пр вој стра-ни ци свог ру ко пи са: ,, ...не мо гу ће је из ло жи ти и нај не по бит ни је чи ње ни-це из исто ри је Мон те не гра (или Цр не Го ре, ка ко се то ка же на ње ном сло-вен ском је зи ку) а да се код чи та о ца не зач не сум ња у фан та стич но, а ско-ро све су фан та стич не, да се не зач-не нео до љи ва сум ња у пре тје ри ва ње

или бај ко ви тост.“ Ипак, у свом при ка-зу Цр не Го ре Глед стон је на сто јао да се до так не нај зна чај ни јих до га ђа ја из ње не исто ри је, ра то ва, стал них бор би за оп ста нак на љу том ка ме ну, оби ча ја, кул тур них и прав них за че та ка јед ног ма те ри јал но си ро ма шног дру штва. На рав но, по себ ну те жи ну Глед сто-но во дје ло до би ја ка да се има у ви ду ври је ме ка да је на ста ло као што је и ауторка ове књи ге за кљу чила, њу и не тре ба гле да ти као ег закт ну исто ри-ју Цр не Го ре ,, ...већ као сво је вр стан исто риј ски спо ме ник на сто ја њу да се јед ном пле ме ни том на ро ду при зна ју ње го ва пра ва и по сто ја ње.“

Све у све му, из у зет но је ври је дан и зна ча јан по ду хват проф. др Бој ке Ђу-ка но вић да струч ној и ла ич кој пу бли-ци при бли жи ово свје до чан ство јед-ног бур ног вре ме на, али и моћи духа, да ју ћи у сво јој књи зи ори ги на ле со-не та и ,,апо те о зе“ и њи хо ве од лич не пре во де, тако да ова књи га има и до-ку мен тар ну ври јед ност. Та ко ђе, иако проф. др Бој ка Ђу ка но вић ни је исто-ри чар по стру ци, за по хва лу су и ври-јед не па жње ње не крат ке оп сер ва ци је о зна чају и раз воју ,,Ис точ не кри зе“ и ,,Ис точ ног пи та ња“ и бри тан ске уло-ге у њи ма, као и пре ци зни би о граф-ски по да ци о зна чај ним лич но сти ма то га до ба. Ти ме ова књи га до би ја још ви ше на вриједности и значају и као та ква си гур но ће на ћи пут до свих истин ских по што ва ла ца до бре књи-ге, историјске истине, снаге духа и љепоте поезије.

Мр Ненад Перошевић



YU ISSN 0021-2652

Никола Самарџић, ИСТОРИЈА ШПАНИЈЕ, Плато, Београд 2005, 804 стр.

Књи га Исто ри ја Шпа ни је Ни ко ле Са мар џи ћа, про фе со ра Ра не мо дер-не исто ри је на Фи ло зоф ском фа кул-те ту у Бе о гра ду, у из да њу из да вач ке ку ће „Пла то“ из Бе о гра да, пра ти на 804 стра не исто ри ју Шпа ни је од Ал-та ми ре до да на шњих да на.Књи га се са сто ји од 21 по гла вља, по го во ра, хро но ло ги је до га ђа ја, спи са ка вла да-ра и вла да, би бли о гра фи је и ре ги стра. Пр ва по гла вља се ба ве ге о граф ским осо бе но сти ма Ибе риј ског (Пи ри неј-ског) по лу о стр ва и ње го вим основ-ним ка рак те ри сти ка ма, исто ри јом од нај ста ри јих вре ме на, ста рим ви је ком, фе ни чан ским тр го вач ким ко ло ни ја ма, ши ре њем ути ца ја Кар та ги не, рим ским осва ја њем Хи спа ни је (рим ски ца ре ви по ри је клом са Ибе риј ског под не бља су Тра јан, Ха дри јан, Мар ко Ауре ли је, Ко мод, Те о до си је, Хо но ри је, Ар ка ди-је, а та ко ђе, из Рим ске Хи спа ни је су и Се не ка, Лу кијан, Мар цијал, Квин ти-ли јан, ге о граф Пом по нио Ме ла), ши-ре њем хри шћан ства. На ред на по гла-вља пра те раз вој Ви зи гот ске Шпа ни је на ста ле до ла ском пле ме на За пад них Го та на Ибе риј ско по лу о стр во то ком по сљед њих де це ни ја по сто ја ња За-пад ног рим ског цар ства. На и ме, то-ком V ви је ка пле ме на Све ва, Ала на и Ван да ла гру ну ла су на Ибе риј ско по лу о стр во пу сто ше ћи и уни шта ва-

ју ћи остат ке рим ске вла сти. Све ви и Ван да ли Аздин зи на се ли ли су се у сје ве ро за пад ној про вин ци ји Га ле ти-ји (да на шња Га ли ци ја да би се по том спу сти ли на Ба ле ар ска остр ва), док су се Ван да ли Си лин зи и Ала ни на се ли-ли на за па ду по лу о стр ва, Лу зи та ни ју, про стор да на шње Пор ту га лије, да би по том Ван да ли у ве ли ком бро ју пре-шли на про стор Сје вер не Афри ке. Због тога што су били малобројни вар ва ри ни су успје ли да у пр вом на ле ту за у-зму чи та ву та да шњу Хи спа ни ју. То су учи ни ли тек Ви зи го ти, ко ји су овла да-ли нај ве ћим ди је лом по лу о стр ва из у-зев те ри то ри ја ко је су др жа ли Све ви и ста ро сје ди о ци Ба ски. Вре ме ном су се из ди фе рен ци ра ле дви је основ не ску-пи не: Ви зи го ти ко ји су при хва ти ли ари јан ски вид хри шћан ства, и Хи спа-но-Ри мља ни као ри мока то ли ци.

Аутор по том опи су је по че так про-до ра исла ма и му сли ман ско осва ја ње из Сје вер не Афри ке ко је је от по че ло у пр вим де це ни ја ма осмог ви је ка, а ре зул ти ра ло ви ше вје ков ним по сто ја-њем Кор доб ског еми ра та у Ан да лу-зи ји. Му сли ма ни су у по чет ку са мо про ми ца ли по лу о стр вом и није су се ни гдје ду же за др жа ва ли. Тек на кон из гу бље не бит ке код По а тјеа, 732. го-ди не, ко јом им је од стра не Фра на ка за у ста вље но на ди ра ње ду бље у Евро-


пу, по че ли су да се трај но на ста њу ју у ју жном ди је лу Ибе риј ског по лу о-стр ва, ко ме су да ли име Ал-Ан да луз (да на шња Ан да лу зи ја)

Вре ме ном су, у от по ру му сли-ман ском на пре до ва њу, од оста та ка хри шћан ских те ри то ри ја оформ ље не Асту ри ја, На ва ра, Ка сти ља, Ара гон и Леон, а по ја ви ла се иде ја и нарастала о об но ви не ка да шњег Ви зи гот ског кра љев ства, чи јим се на ста вља чем сма тра ла Асту ри ја, и та ко је от по чео ви ше вје ков ни про цес Ре кон ки сте, по-ти ски ва ња му сли ма на са по лу о стр ва ко ји је кру ни сан осва ја њем по след-њег му сли ман ског упо ри шта Гра на-де 1492. го ди не. Уго вор о ује ди ње њу Ка сти ље и Ара го на 1479. го ди не озна-чио је ује ди ње ње Шпа ни је. Ка то лич-ки кра ље ви Шпа ни је су у про це су учвр шћи ва ња тек ује ди ње не зе мље, над гле да ња пре о бра ће ни ка у хри-шћан ство, у пр вом ре ду Је вре ја и Ма-ва ра, на сто ја ли да вла да ју чвр стом ру-ком, па се у том сми слу мо же схва ти-ти на ста ја ње Ин кви зи ци је кра јем 15. ви је ка. По мор ска осва ја ња у Но вом сви је ту и огром на бо гат ства ко ја су при сти за ла из пре ко мор ских те ри то-ри ја омо гу ћи ла су сна жан еко ном ски на пре дак. Ме ђу тим, ди на стич ки су ко-би узро ко ва ли су да се на шпан ском при је сто лу, за хва љу ју ћи брач ним ве-за ма, устоличе хаб збур шки кра ље ви у пе ри о ду од 1516. до 1700. го ди не.

Аутор по том опи су је опа да ње мо-ћи Шпа ни је, сма њи ва ње ње них те ри-то ри ја у ко ло ни ја ма, вла да ви ну стра-них кра ље ва (на кон Хаб збур го ва ца Шпа ни јом вла да ју Бур бо ни у пе ри о ду 1700 – 1870. го ди не, за тим Са во је 1870 – 1873, па опет Бур бо ни 1874 – 1931. го ди не)), на ста нак и раз вој ка пи та ли-стич ких од но са уз из у зет но јак и ду го за др жа ван фе у дал ни еле мент. Гра ђан-

ски рат три де се тих го ди на 20. ви је ка, ко јим је те ри то ри ја Шпа ни је по ста ла те рен за раз ра чу на ва ње су ко бље них си ла у са мо пред ве чер је Дру гог свеј-тског ра та и до ла зак на власт ка у ди ља Фран ци ска Фран ка, ко ји се на че лу др-жа ве на ла зио од 1936. до смр ти 1975. го ди не, озна чи ли су би тан мо ме нат у раз во ју са вре ме не Шпа ни је.

Огро ман ути цај ко ји су шпанци сво јом кул ту ром и је зи ком на мет ну ли и оста ви ли у не ка да шњим ко ло ни ја ма у Сред њој и Ју жној Аме ри ци, зна чај-на име ни ма из обла сти књи жев но сти и умјет но сти, да ју нео спо ран пе чат Шпа ни ји. Шпан ски, тј. ка сти љан ски је зик (la len gua ca stel la na) је зва нич-ни је зик шпан ске др жа ве. Ме ђу тим, ни је је ди ни ко ји се го во ри на те ри то-ри ји Шпа ни је. Ба скиј ски, га ли сиј ски и ка та лон ски су као зва нич ни при зна-ти у ста ту ти ма ауто ном них за јед ни ца. Устав Шпа ни је ауто ном ним за јед ни-ца ма при зна је упо тре бу соп стве них је зи ка и пра во за шти те је зич ких ва-ри ја ци ја као дио њи хо ве кул тур не ба-шти не. Ка сти љан ски је про мо ви сан у зва нич ни је зик Шпа ни је де кре том Фи-ли па V 1714. го ди не и од тог да ту ма зо ве се шпан ски је зик (la len gua espa ń-o la). За хва љу ју ћи Ко лум бо вом от кри-ћу Аме ри ке, шпан ски је зик је осво јио но ва про стран ства и уста лио се као зва нич ни у чи та вој Сред њој и де ло ви-ма Се вер не и Ју жне Аме ри ке. За тим, шпан ско го вор но под руч је за хва та и Фи ли пи не, Еква то ри јал ну Гви не ју и дио Са ха ре. Бли зу 400 ми ли о на осо-ба ко ри сти шпан ски је зик би ло као ма тер њи, или зва нич ни, што га чи ни че твр тим је зи ком на сви је ту по бро ју го вор ни ка.

Ибе риј ско (Пи ри неј ско) по лу о стр-во је јед на од нај ја сни је од ре ђе них цје ли на на европ ском коп ну. Ње гов

369Историја Шпаније

оп шти из глед мо же да оста ви по гре-шан ути сак ујед на че но сти. Ина че са-зда но је од ма лих по је ди нач них цје ли-на са соп стве ним пар ти ку ла ри зми ма и мен та ли те ти ма, ко је су оп ста ја ле без об зи ра на сво је зва нич не, ин сти ту ци-о нал не окви ре. Че сто на во ђе на из ре ка да Афри ка по чи ње већ са Пи ри не ји-ма су ви ше је ука зи ва ла на по себ ност чи та ве Шпа ни је, пре ви ђа ју ћи да је упра во за хва љу ју ћи чу де сном бо гат-ству сво је исто ри је и ша ро ли ко сти са став них цје ли на она не са мо ва жно под руч је европ ског про сто ра не го и сег мент европ ске су шти не. Тај оп-шти ин ден ти тет иона ко не са чи ња ва ју круп ни, ујед на че ни, мо но лит ни ен ти-те ти. На са мом ју гу, Ги брал тар ски мо-ре уз ни кад ни је био пре пре ка ути ца ју Шпа ни је на сје вер ну Афри ку, ма да су утицаји и проширења би ли, у јед ном ду жем тра ја њу, уза јам ни. У по зна ти-јем, исто риј ском вре ме ну, у Шпа ни ју су пре ла зи ли Ара бља ни и Бер бе ри у VI II, Ал мо ра ви ди и Ал мо ха ди у XI и XII, Ма ри ни ди у XI II и XIV ви је ку. С дру ге стра не, шпан ски хри шћа ни су, док се њи хо ва ре кон ки ста, тј. по-ти ски ва ње му сли ма на са ибе риј ског по лу о стр ва, при бли жа ва ла свр шет ку, про ди ру ћи до Ги брал та ра, уна при јед за ми шља ли на ста вак осва ја ња ко ја су по том за и ста пре ни је ли у Бер бе ри ју.

У про те кле три де це ни је Шпа ни ја је на пу сти ла ауто ритар ну епо ху, раз-ви ла све об ли ке по је ди нач них и ко-лек тив них пра ва и сло бо да и налази се у вр ху бо га тих и успје шних земаља. Ова кре та ња су на ста ла и под при ти-ском ис ку ства ко је је Шпа ни ја уни је ла у свој мир ни пре о бра жај, не темељећи га на об ра чу ну с прет ход ним раз до-бљем, учи нив ши да оно у сва ком сми-слу ис тек не и при пад не про шло сти. Ако су у не че му слич не, и уко ли ко та-

кве ана ло ги је има ју сми сла, Шпа ни ја и Ју го сла ви ја су има ле сло же не уну-тра шње са ста ве, ет нич ки и кул тур но не у јед на че не, би ле су пре о сје тљи ве на ис ку ше ња и ло мо ве то ком бур них исто риј ских де ша ва ња. Ипак, суд би-на и ствар не спо соб но сти по ве ле су их раз ли чи тим пу те ви ма. Шпа ни ју је гра ђан ски рат оштро по ди је лио и од-нио ви ше од ми лион жр та ва. Фран-ко ва епо ха од ви ја ла се у нај ма ње два упо ред на то ка. За че та на по чет ној дик та ту ри, по ли тич ка струк ту ра са мо се не знат но ми је ња ла и при ла го ђа ва-ла, али су се дру штво и земља у цје-ли ни по ди за ли. Не оба зи ру ћи се на на оче ки ва ња и за хтје ве са ве зни ка, си ле Осо ви не, Фран ко је Шпа ни ју за др жао на ру бо ви ма свјет ског об ра чу на, про-ниц љи во пред ви ђа ју ћи ње гов ис ход и при бли жив ши се по бјед нич кој стра-ни, чи је је по том при ти ске под но сио и по вре ме но им по пу шта ју ћи. Ма да је остао за пам ћен нај ви ше у свје тло сти сво га ауто ри тар ног и кон зер ва тив ног ка рак те ра, или као нео бич ни ана хро-ни зам у од но су на оста ли дио Евро-пе то га до ба, са чу вао је, и шта ви ше, об но вио функ ци о нал не кру го ве ко ји обич но при па да ју сред њем гра ђан-ском сло ју, оста вља ју ћи мје ста сна-га ма ко је су, у вре ме ну ко је је по слије ње га на сту пи ло, по ста ле око сни ца дру штва и ње го вог на прет ка. Ње гов исто риј ски пан дан у дру гој Ју го сла-ви ји, имао је, у лич ном по гле ду, ви ше уми је ћа. По хва ле Ти ту ис ти ца ли су и за пад ни са ве зни ци ко ји су га одр жа ва-ли да ље од со вјет ског бло ка и до ма ћи до ми нант ни сло је ви ко ји су на тој тач-ки би ли сло жни или до вољ но опре зни. И јед на и дру га вла да ви на тра ја ле су по око три и по де це ни је, а и Фран ко и Ти то, ба рем зва нич но, ро ђе ни су исте го ди не. Све слич но сти, ме ђу тим, не-


ста ју у ду би на ма њи хо ве за о став шти-не. Шпа ни ја је рас по ла га ла мре жом сло бод них уни вер зи те та, обра зо ва ном и спо соб ном би ро кра ти јом, сна жним бан ка ма и раз ви је ним гра до ви ма. Де-мо кра ти за ци ја дру штва је за ви си ла са-мо од бр зи не ко јом је тре ба ло сло ми ти от пор кон зер ва тив них кру го ва у вла-сти, а об но ва мо нар хи је та ко ђе је до-при ни је ла по ли тич ком спо ра зу ми је ва-њу, док су те ри то ри јал ни и кул тур ни на ци о на ли зми до не кле за до во ље ни еко ном ским бла го ста њем и ви со ким кон сти ту тив ним стан дар ди ма. На су-прот то ме, дру га Ју го сла ви ја, од но сно ње не са став не ре пу бли ке опре ди је-ли ле су се за дез ин те гра ци ју, док је би ро крат ски на ци о на ли зам по ни као у Ти то вим на сто ја њи ма да умно жа ва-њем др жав не и пар тиј ске но мен кла ту-ре, вје ро ват но и пре у ре ђе њем фе де ра-ци је, об у зда за хтје ве за по пу шта њем сте га бр жим отва ра њем и мо дер ни за-ци јом. Шпа ни ја је то ком осам де се тих

успје ла да пре жи ви на ле те те ро ри зма и по ку шај вој ног уда ра, да иза бе ре де-мо крат ску вла ду и при сту пи та да шњој Европ ској за јед ни ци. У Ју го сла ви ји су на ци о на ли зми по кре ну ти са мим др-жав ним устрој ством, а под ста кли су их при вред ни ко лапс и не ком пе тент-ност и не спо соб ност вла да. Ова кве ауто ро ве оп сер ва ци је, пра вље ње спе-ци фич них ана ло ги ја, ма ко ли ко оне мо жда и не ма ју пот по ру у фак ти ма и слич ном исто риј ском раз во ју Шпа-ни је и Ју го сла ви је, мо ра се при зна ти за ни мљи ве су и да ју по се бан оквир за отва ра ње но вих иде ја и раз ми шља-ња у том прав цу. На рав но, све то да-је по се бан ква ли тет ово ме дје лу, ко-је бо гат ством чи ње ни ца и њи хо вом син те зом у ком пакт ну ме то до ло шку цје ли ну, ис ка за ну на ро чи тим ли те рал-ним сти лом, за о кру жу је при чу о јед ној те ми о ко јој у на шој ју жно сло вен ској исто ри о гра фи ји ни је до са да по кла ња-на озбиљ ни ја па жња.

Мр. Раденко Шћекић


YU ISSN 0021-2652

Маријан Миљић, Илир Чапуни, МЕДОВА 1916-2008. У СПОМЕН ПОТОПЉЕНИМ ЦРНОГОРСКИМ ДОБРОВОЉЦИМА,

Центар за исељенике Црне Горе, Подгорица 2008.

Књи га Ме до ва 1916-2008 у издању Центра за исељенике Црне Горе, под уредништвом проф. др Милана Вукчевића, за ми шље на је као спо мен-публикација уз деведесетого ди шњи-цу овог до га ђа ја, али је она, оним што ну ди, уве ли ко пре ва зи шла ту иде ју и кон цепт. Она има не ко ли ко хва ле ври-јед них ка рак те ри сти ка због че га тре ба че сти та ти ауто ри ма Ма ри ја ну Ми љи-ћу и Или ру Ча пу нију, као и из да ва чу.

Пр во, књи га је скла дан спој аутор-ског дје ла и при ре ђи вач ког ра да. То че сто ни је ла ко ме то до ло шки по ста-ви ти, али књи гу чи ни бо га ти јом и об-у хват ни је се при ка зу је те ма, тј до га-ђај.

Дру го, она чи ни су бли ма ци ју до са-да шњег ис тра жи ва ња и при ка зи ва ња ме дов ске тра ге ди је, уз из бор исто ри-о граф ски нај при хва тљи ви јих и нај-про вје ре ни јих чи ње ни ца. Аутор ски тек сто ви ни је су има ли ис тра жи вач ки ка рак тер већ пред ста вља ју за о кру же-ну и фак то граф ски про вје ре ну син те зу до са да шњих зна ња о овом до га ђа ју.

Тре ће, као при лог је да т, што је ве о ма при хва тљи во и по треб но за ова кав тип ра да, до са да нај ком плет-ни ји и нај тач ни ји спи сак уче сни ка ме дов ског до га ђа ја, ко ле ге Или је Пе-тро ви ћа, об ја вљен 2007. год. За тим,

при лог би бли о гра фи ји о ме дов ској ка та стро фи, ка ко су га на зва ли ауто-ри-при ре ђи ва чи, ко ји са др жи 124 би бли о граф ске је ди ни це, на ста ле у ра зним вре ме ни ма, на на шем и дру-гим је зи ци ма, об ја вље не у штам пи, ча со пи си ма или као по себ не пу бли-ка ци је. Ме ђу њи ма су и пр ви спи ско-ви до бро во ља ца по то пље них код Сан Ђо ва ни ди Ме дуа, као што је онај об ја вљен у Зет ском гла сни ку из 1937 (бр.29), и Спо ме ни ци ко ју је ура дио Са во Вук ма но вић (1939). Ме ђу при-ло зи ма су и пје сме Ву чи не Ђу ки ћа »Ме дов ска тра ге ди ја« (1940) и Ми-лу ти на Бо ји ћа »Пла ва гроб ни ца« (од-ло мак), тек сто ви из »Њу јорк Тај мса« о медовској не сре ћи, исјеч ци из дру-ге штам пе итд.

Че твр то, са др жи из у зет но бо гат фо то-ма те ри јал, до ко га ни је би ло ла ко до ћи, и ко ји има ве ли ку до ку мен та ци-о ну и исто риј ску ври јед ност. Ме ђу њи-ма су фо то гра фи је бро да Брин ди зи (са-гра ђе ног 1895) из 1907. го ди не, сли ка бро да са тех нич ким ка рак те ри сти ка ма пре у зе та из ита ли јан ске ли те ра ту ре, из књи ге ра ђе не по во дом ју би ле ја бро до-гра ди ли шта у Ли вор ну, фо то гра фи је оста та ка бро да сни мље не под во дом, са те лит ски сни мак Ме дов ског за ли ва са по зи ци јом олу пи не и др.


Пе то, стил при по вје да ња код оба ауто ра је ли јеп, ме та фо ри чан, до тје-ран, по не кад са пра вим уз ле ти ма.

Ше сто, ни је про пу штено да се ука же на, иако је ово до ми нант но цр-но гор ска при ча, ју жно сло вен ски и оп-штесло вен ски ка рак тер до га ђа ја, јер је ме ђу они ма ко ји су би ли на бро ду или они ма на оба ли ко ји су били очевици трагедије и помогли страдалницима, би ло и Ру са, Че ха, Сло ва ка, на рав но Ср ба, Хр ва та итд.

Сед мо, у исто риј ском дје лу тек-ста, до га ђај је ста вљен у оп шти кон-текст рат них зби ва ња на цр но гор ском и на дру гим ра ти шти ма, до ве ден је у ве зу, и сим бо лич но и ствар но, са Мој-ко вач ком бит ком ко ја се од и гра ва ла истог да на, са ве знич ким за вр зла ма-ма, очајним положајем и по на ша њем цр но гор ске ко ман де и дво ра, без че га се узро ци ове тра ге ди је и све га око ње не би мо гли схва ти ти.

Ина че, књи га је струк ту и ра на у два ди је ла и та ко те мат ски из дје ље на на дио исто ри о граф ског са др жа ја ко ји је пи сао Ма ри јан Ми љић, а ко ји об у хва-та исто риј ски кон текст и опис са мог ме дов ског бро до ло ма, и дио на зван »Тра га ње за цр но гор ским Ти та ни ком – екс пе ди ци ја Брин ди зи 2007«, чи ји је аутор Илир Ча пу ни а ко ји углав ном при ка зу је про на ла зак и иден ти фи ка-ци ју олу пи не Брин ди зи ја, уз мно штво за ни мљи вих де та ља, као што је при ча о томе бро ду ко ји су стално пра ти ле не сре ће.

На кра ју, књи га има још је дан ква ли тет, она об у хва та раз не аспек те ове те ма ти ке и отва ра про стор за до-жи вља ва ње и раз ма тра ње из ло же ног у ви ше смје ро ва. Јер ово је при ча и о цр но гор ском исе ље ни штву као ве-ли кој те ми, и о цр но гор ском до бро-вољ ству као по себ ном фе но ме ну, и

о суд би ни Цр не Го ре с кра ја 1915. и по чет ком 1916. године, о са ве знич ким од но си ма, пер цеп ци ји цр но гор ских рат них на по ра у за пад ној штам пи итд. На кра ју кра је ва ово је при ча о мо дер-ној Цр ној Го ри и ње ном од но су пре ма сво јој про шло сти и тра ди ци ја ма, са-мој се би.

Кра јем XIX и по чет ком XX ви је ка до шло је до ма сов ног исе ља ва ња Цр-но го ра ца у Аме ри ку. Ишло се у гру па-ма или по је ди нач но. Та да шње аустро-угар ске вла сти су, из сво јих раз ло га, по ма га ле овај од ла зак Цр но го ра ца. Број исе ље ни ка, све од 1879. па на-да ље, из го ди не у го ди ну је ра стао. Пре ма Књи зи па со ша Кња же ви не Цр-не Го ре са мо у дру гој по ло ви ни 1903. го ди не у Аме ри ку је оти шло 620 Цр-но го ра ца. »Сло бод на ми сао« из Ник-ши ћа би ље жи да је 1907 у Аме ри ци би ло око 17000 Цр но го ра ца. Ад ми ни-стра ци ја ни је ви ше мо гла да кон тро-ли ше од ла зак ни ти да во ди ста ти сти-ку о бро ју исе ље ни ка, па су ове ци фре не по у зда не. Из јед ног из вје шта ја ба-ро на Ку на, аустро у гар ског по сла ни ка на Це ти њу, из ја ну а ра 1905. из ла зи да је, до та да, број исе ље них Цр но го ра ца у Аме ри ци до сти гао 15000.

За пу то ва ње у Аме ри ку »ва по ри-ма«, како се го во ри ло, ко је је тра ја ло и до мје сец да на, би ле су по треб не при лич не па ре. Мно ги су про да ва ли имо ви ну или по зајм љи ва ли но вац. На услу зи за ин те ре со ва ни ма би ле су аген ци је ко јих је би ло на Це ти њу, у Под го ри ци, Ник ши ћу, Ба ру. Пу то ва ло се че сто из Тр ста али нај че шће од Ко-то ра до Њу јор ка, бро до ви ма ен гле ског па ро брод ског дру штва »Gu nard Li ne«. У Аме ри ци су се црногорци нај че шће за по шља ва ли у руд ни ци ма или су ра-ди ли дру ге те шке по сло ве као не ква-ли фи ко ва на рад на сна га.

373Медова 1916-2008, у спомен потопљеним црногорским ...

Да би у но вој зе мљи са чу ва ли сво-ја на ци о нал на оби љеж ја, је зик, вје ру, оби ча је, ства ра ли су сво је на се о би не – ко ло ни је и фор ми ра ли исе ље нич ке клу бо ве и дру штва. У Сан-Фран ци ску је 1880. фор ми ра но срп ско-цр но гор ско до бро твор но дру штво ко је је 1918. про-мије ни ло на зив у Пр во ју го сло вен ско исе ље нич ко дру штво. Ка да су кра јем XIX и по чет ком XX ви је ка пр ви цр но-гор ски до се ље ни ци сти гли у ру дар ски Хе зле тон, у Пен сил ва ни ји, мје сто је има ло око 50000 ста нов ни ка. Убр зо су у гра ду фор ми ра ли сво ју ко ло ни ју са око 2000 Цр но го ра ца и го то во сви су би ли ру да ри. Не ко ли ко го ди на ка сни је осно ва ли су сво је удру же ње.

Пра ви ла и дру га до ку мен та ових пр вих исе ље нич ких ор га ни за ци ја по-ка зу ју ко ли ко су ти ври јед ни и хра бри љу ди, не зна ју ћи ен гле ски језик, кре-ћу ћи се за јед но и по ма жу ћи јед ни дру-ге на сто ја ли да свој му ко трп ни жи вот у руд ни ци ма у Бју ту, Хе зле то ну, Џек-со ну, на Аља сци учи не ко ли ко-то ли ко лак шим. При дру штви ма су отва ра не шко ле, чи та о ни це, цр кве и цр кве ни до мо ви, штам па ри је, ли сто ви. За то су оста ли ду хов но по ве за ни са сво јим на-ро дом и матичном земљом, од го ва ра-ју ћи на све њихо ве по зи ве и по тре бе. По ма га ли су не се бич но сво је у отаџ-

би ни. Тре ба са мо по гле да ти цр но гор-ску штам пу оно га вре ме на па ви дје ти ко ли ко се че сто спо ми ње ка ко су не ка цр ква или шко ла, пут, мост, из гра ђени или об но вљени уз по моћ сред ста ва ко-је су са ку пи ли исе ље ни ци.

На рав но, нај ви ши и нај чи сти ји из раз па три о ти зма је спрем ност да се за до мо ви ну бо ри и ги не у ра ту, ка да је угро жен њен оп ста нак. То до-бро вољ ство у ра ту се као фе но мен и конкретно ис ка за ло и у бал кан ским ра то ви ма. По сто ји оби ман збор ник ра до ва и чи та ва сту ди ја о до бро вољ-ству у Првом и Другом бал кан ском ра ту. Та да су Цр но гор ци из Аме ри ке за слу жили од кра ља Ни ко ле и до бро по зна ту пје сму »Ко ло Цр но гор ских Аме ри ка на ца« из 1913. го ди не.

Ина че, тра ди ци ја до бро вољ ства у Цр ној Го ри је ве о ма ду га, јер су ов дје пр ви од ре ди ста ја ће вој ске фор ми ра-ни ка сно, тек кра јем XIX ви је ка. Бор-ба за на ци о нал но осло бо ђе ње и ме ђу-на род но при зна ње прак тич но је из не-се на на том кон цеп ту.

За то Цр но гор ци ма гдје да су жи-вје ли ни јесу мо ра ли има ти по себ ног по зи ва ни дру ге за кле тве до оне опет ис ка за не у јед ној пје сми о до га ђа ји ма из тог вре ме на: »Цр на Го ра – не бе ски свод«.

Доц. др Саша Кнежевић



YU ISSN 0021-2652

Божидар Шекуларац, ОНОМАСТИКОН ГОРЊИХ СЕЛА, Цетиње 2008, 159 стр.

Оно ма сти кон Го рњ их Се ла, но ва књ и га проф. др Бо жи да ра Ше ку лар-ца, по мно го че му је ри јет ко и ври-јед но дје ло. Оби мом ма ла а зна ча јем ве ли ка ова књ и га је на ста ла за ви ча ју у по част. Ако је за ви чај онај суд бин-ски оме ђе ни про стор у ко ме се до га-ђа ју на ша ро ђе ња, у ко ме од ра ста мо и ста са ва мо и упо зна је мо га емо тив но и са знај но, та ко да нам не мо же о њему из ма ћи ни нај ма њи по да так а ка мо ли ве ли ка не ка тај на, чи ју ма пу зна мо ско ро као се бе – он да нас књ и ге по пут Оно ма сти ко на Го рњ их Се ла из не на де и збу не, на ме ћу ћи ми сао ко ли ко ми, сва ко о сво ме, о за ви ча ју ма ло зна мо док се не оти сне мо у аван ту ру ис пи-си ва ња и би ље же ња оно га што пам те њего ви жи те љи сто ље ћи ма, из у ча ва-ња њего ве ге о гра фи је и исто ри је. То сло је ви то мут но пам ће ње се же у да-ле ку про шлост и за си је ца у те ку ћи жи вот. Оно се на ро чи то от кри ва кроз име на – лич на и на зи ве мје ста.

На по чет ку ства ра ња сви је та ни шта ни је би ло име но ва но, а по том су љу ди да ва ли име на све му у сво ме окри љу, и ме ђу соб но – и та ко сто ље ћи ма: ге не-ра ци је, кул ту ре, ци ви ли за ци је, зна ни и не зна ни на ро ди, оста вља ли су сва ко свој пе чат, а не ки до ми нан тан.

У тим је зич ким сло је ви ма от кри ва се и исто ри ја не ко га кра ја и њего вих љу ди.

Др Бо жи дар Ше ку ла рац је са чи-нио Оно ма сти кон сво га род но га кра-ја – Го рњ их Се ла. Аутор нам тај крај пред ста вља на по чет ку књ и ге, оме ђу-ју ћи га у ши рем кон тек сту Цр не Го ре. То је пре дио ко ји се на ла зи за пад но од Бе ра на, „на не ких пет на е стак ки-ло ме та ра“ и при па да те ри то ри јал но нај ве ћем цр но гор ском пле ме ну – Ва-со је ви ћи ма.

На про сто ру око три ју ри је ка – Је-ло ви це, Су во до ла и Гу њ а ре, а ко је са-ста ју ћи се чи не ри је ку Би стри цу, на-ста ла су се ла: Луб ни це, Ку ри ку ће, Гла-ва ца, Ба ста хе, Ву ча и Пра ће вац – по-зна та под за јед нич ким име ном Го рња Се ла. У тај кор пус го рњ о сел ски спа да и се ло За град, иако не и фор мал но.

Го рња Се ла об у хва та ју „бе ран ску стра ну Бје ла си це, оме ђе ну пла нин-ским ви јен ци ма, на раз ме ђи оп шти на Бе ра не, Би је ло По ље, Мој ко вац, Ко ла-шин и Ан дри је ви ца.

По ред ге о гра фи је, пи сац Оно ма-сти ко на нас упо зна је и са исто ри јом Го рњ их Се ла и њихо вог окру же ња.

По сли је ла кон ског али са др жај ног пред го во ра и увод ног тек ста о оно ма-сти ци и оно ма сти ко ну Го рњ их Се ла, др Бо жо Ше ку ла рац на во ди де таљ но и пре глед но, по азбуч ном ре ду, то по-ни ме сва ко га се ла по на о соб уз оно ма-стич ку ана ли зу, ко мен та ре и по ре ђе-


ња, ис ти ца ње по ја ва и зна че ња. Дру ги дио је сав по све ћен то по но ма сти ци Го рњ их Се ла. Са ку пље ни, вр ло бо га-ти и дра го цје ни оно ма стич ки ма те ри-јал аутор Оно ма сти ко на раз вр ста ва и кла си фи ку је, ука зу ју ћи на по ри је кло и ста ри ну то по ни ма, на раз не суп стра те и ути ца је од ма кро до ми кро то по ни-ма, на ла зе ћи по не ке лек се ме ко је во де чак до за јед нич ког ин до е вроп ског ко-ри је на. Та ко ђе, др Б. Ше ку ла рац ис ти-че исто риј ску ди мен зи ју го рњ о сел ске то по но ма сти ке, ука зу је на на ста нак и зна че ња по је ди них то по ни ма, ис ти-чу ћи и то по но ма стич ку ра зно вр сност (оро ни ме, хи дро ни ме, ан тро по ни-ме), об ли ке и на чин по стан ка, де тер-ми на то ре оп штих ка рак те ри сти ка (у ко је спа да при дјев ска кон струк ци ја, де тер ми на то ре од лич них име на, од на зи ва др ве ћа, рас ти ња и жи во ти ња, за тим од ет ни ка и оро ни ма. Он, та ко-ђе, ука зу је на број ност хи дро ни ма, на име на ве за на за ре ли ги о зне и ми то ло-шке објек те. По себ но су ак цен то ва ни ур ба но ни ми и име на ве за на за љу де и њихо ву ак тив ност. Иако су сло вен ска име на мје ста до ми нант на на про сто-ру Го рњ их Се ла, са чу ва ла су се и не ка не сло вен ска име на мје ста, ко ја спа да-ју у то по но ма стич ке ра ри те те.

Тре ћи дио књ и ге по све ћен је ан-тро по ни ми ма Го рњ их Се ла, ко ји ка-рак те ри шу лек сич ку спе ци фич ност оно ма сти ке ово га кра ја, оно ма стич-ко – син так сич ку, усме ну и пи са ну. Аутор ука зу је на је зич ке ути ца је, пре у зи ма ње име на из јед ног је зи ка у дру ги, до ко нач но утвр ђе не нор ме, у че му има и сти хиј но сти, тра ди ци је и мо де да ва ња име на, за ви сно од вре ме-на и на чи на жи во та. Тра го ви ста рих на ро да у не ким лич ним име ни ма у

Го рњ им Се ли ма свје до че о ци ви ли за-циј ској ви ше слој но сти ово га под руч-ја и кул тур ном бла гу у оно ма стич ком ма те ри ја лу, још уви јек не до вољ но ис-тра же ном и не до вољ но про у че ном.

У го рњ о сел ском ан тро по ни ко ну име на су по ре ђе на по азбуч ном ре ду, као и име ни ци пре зи ме на и хи по ко ри-сти ка.

У че твр том ди је лу ово га вр ло за-ни мљи вог оно ма сти ко на дат је рјеч-ник ста рих и ри јет ких ри је чи, под сје-ћа ју ћи ка кво се у је зич кој та ми про-шло сти на ла зи са кри ве но је зич ко и ду хов но бла го.

Књ и гом Оно ма си кон Го рњ их Се ла проф. др Бо жи дар Ше ку ла рац је дао ве ли ки до при нос по зна ва њу сво га кра-ја, цр но гор ској оно ма сти ци и, уоп ште, овој по себ ној по моћ ној на у ци као гра ни лин гви сти ке и исто ри је кул ту ре, ука зу-ју ћи на све у куп ност име на ко ја по сто је на том ма лом али бо га том под руч ју.

Др Б. Ше ку ла рац је на пра вио де та-љан по пис име на и ри је чи, да ју ћи за не ке њихо ва зна че ња и са др жај.

Оно ма сти кон је сво је вр сни при-руч ник и лек си кон ауто ро вог ужег за-ви ча ја. Он ће би ти дра го цјен не са мо за стру чњ а ке ко ји се ба ве оно ма стич-ком про бле ма ти ком не го и за љу де то га кра ја ко ји ми сле да о њему све зна ју. Аутор их овом књ и гом на но во са њим упо зна је. По сли је ова квих књ-и га не са мо да ви ше зна мо не го смо и знат но ста ри ји од се бе и соп стве ног зна ња и пам ће ња. За ви чај нас на ро ђе-њу ча шћа ва име ном, а ка сни је нам се кроз име на от кри ва. И та ко: ми пи ше-мо о њему, он пи ше нас. За то је сва ки оно ма сти кон за ни мљи ва и ври јед на ду хов на гра ђе ви на, је зич ко са зда ње, бла го из „там ног ви ла је та“.

Маријан Миљић


YU ISSN 0021-2652

Др Звездан Фолић, ДРЖАВА И ВЈЕРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ЦРНОЈ ГОРИ 1945-1965“ – Историјски институт Црне Горе и

ЦНБ „Ђурђе Црнојевић“, Подгорица 2007.

Мо но гра фи јом Др жа ва и вјер ске за јед ни це у Цр ној Го ри 1945-1965, др Зве здан Фо лић, на уч ни са рад ник Исто риј ског ин сти ту та Цр не Го ре, аутор за па же них сту ди ја, чла на ка и књи ге Вјер ске за јед ни це у Цр ној Го ри 1918-1903, увр стио се у нај у жи круг цр но гор ских исто ри ча ра ко ји су свој на уч ни и струч ни сен зи би ли тет под-ре ди ли ис тра жи ва њу и про у ча ва њу уви јек сло же них исто ри о граф ских пи та ња ве за них за од но се др жа ве и цр кве.

Про и за шла из док тор ске ди сер та-ци је, од бра ње не на Ка те дри за исто-ри ју Фи ло зоф ског фа кул те та у Ник-ши ћу по ло ви ном 2006, ова мо но гра-фи ја има ви ше стру ки на уч ни и сим-бо лич ни зна чај. На и ме, у те мат ском сми слу она пред ста вља пи о нир ски ис тра жи вач ки до при нос ауто ра пр ве док тор ске дис тер та ци је од бра ње не на по ме ну тој ка те дри.

Ова књи га је иза шла из пе ра зре-лог исто ри ча ра и вр сног ана ли ти ча-ра, афир ми са ног по сле ни ка на уч не исто ри о гра фи је, исто ри ча ра мо дер-ног исто ри о граф ског ис ка за. Аутор се опре ди је лио за ин тер ди сци пли нар ни при ступ сло же ног про бле ма про у ча-ва ња уви јек спе ци фич них од но са др-жа ве и вјер ских за јед ни ца уну тар ју-

го сло вен ског и цр но гор ског др жав но-прав ног окви ра, са гла сно исто риј ском ме то ду и мо гућ но сти ма ем пи риј ског ис тра жи ва ња. Обим на фак то граф ска осно ва, ода бра на ли те ра ту ра и не сум-њив дар за ко ри шће ње на ра тив них из-во ра омо гу ћи ли су при мје ну исто риј-ско-со ци о ло шког при сту па у са гле да-ва њу ин тен зив них про це са се ку ла ри-за ци је цр но гор ског дру штва у пр вим по сли је рат ним де це ни ја ма. Ти ме је др Фо лић, ме ђу ри јет ким исто ри ча ри-ма ис тра жи вач ки, на на чин свој ствен стру ци, за ко ра чио у дру гу по ло ви ну два де се тог ви је ка ка да је у пи та њу по тре ба про у ча ва ња ових про бле ма исто ри је Цр не Го ре.

Аутор је основ ну те му ис тра жи-вач ки оме ђио 1945. го ди ном као ло-гич ним по ла зи штем на кон Дру гог свјет ског ра та и 1965. го ди ном ко ја је ве за на за усва ја ње Основ ног за ко на о прав ном по ло жа ју вјер ских за јед ни-ца у СФРЈ. Ти ме је хро но ло шки те му осло нио на оп шир но и ана ли тич ки дат увод ко јим је отво рио број на пи-та ња од но са цр кве и др жа ве и по ка зао осо бит сми сао и спо соб ност за уоча-ва ње свје тов них и ду хов них су прот-но сти и са гла сја у по ли тич ким ми је-на ма кроз ко је је про ла зи ло цр но гор-ско дру штво.


Опре дје љу ју ћи се за хро но ло шки при ступ ис тра жи ва ња, аутор по чи ње ана ли зу мно го ра ни је од на сло вом на зна че ног пе ри о да, од 1878. У увод-ном ди је лу на кон зи стен стан на чин ана ли зи ра кон ти ну и тет и узроч но- по-сље дич не од но се на ре ла ци ји др жа ва-цр ква. Кон ти ну и ра но пра ти рад пра-во слав не, ри мо ка тор лич ке и ислам ске вјер ске за јед ни це у цр но гор ској др жа-ви све до ње ног пре стан ка, а за тим у мо нар хи стич кој Ју го сла ви ји и то ком Дру гог свјет ског ра та.

Та кав при ступ, сту ди о зно ура-ђен, уво ди у ана ли зу те ме „Др жа-ва и вјер ске за јед ни це у Цр ној Го ри 1945-1965“ пре зен ти ра ју ћи про це се, до га ђа је и суд би не ни за лич но сти. Ре-кон струк ци ја на ве де не про бле ма ти ке успје шно је из ве де на и при том уте ме-ље на ка ко на при мар ним исто риј ским из во ри ма, та ко и на ре ле вант ној ли те-ра ту ри. Ко ри шће ни су број ни фон до-ви нео бја вље не и об ја вље не гра ђе др-жав них и вјер ских ин сти ту ци ја Цр не Го ре и бив ше ју го сло вен ске др жа ве. Ра ди се, за пра во, о пр во ра зред ним из-во ри ма др жав не, пар тиј ске и вјер ске про ве ни јен ци је ко ји чи не хе у ри стич-ки осло нац ауто ро вог ис тра жи вач ког по ступ ка.

У тра га њу за од го во ри ма на нај-зна чај ни ја пи та ња ко ја се ти чу од но са др жа ве и цр кве, у овом слу ча ју др-жав них ин сти ту ци ја Цр не Го ре пре ма вјер ским за јед ни ца ма, аутор је вр ло акри бич но на зна чио основ не про це се др жав не по ли ти ке пре ма цр кви, за-сно ва не на устав но-за ко но дав ној ре-гу ла ти ви и по ли тич кој прак си.

Пи та ње вјер ских за јед ни ца на про сто ру Цр не Го ре од 1941. до 1945. пра ти у скла ду са рат ним и идеј ним рас ко ли ма на ста лим у дра ма тич ним про мје на ма уну тар ко јих су на ста ви ле

да ег зи сти ра ју по ме ну те вјер ске за јед-ни це. Ње го ва ана ли за број них об ли ка дје ло ва ња и сна ла же ња у усло ви ма ра та убје дљи во ка зу је да су се оне на раз ли чит на чин при ла го ђа ва ле но во-на ста лој дру штве ној ствар но сти. Та ко је, кон ста ту је аутор, Цр но гор ско-при-мор ска ми тро по ли ја из ра та иза шла са по ло ви ном свје штен ства, с ре пу-та ци јом зна чај не опре ди је ље но сти за чет нич ки по крет, иако су 34 ње на свје ште ни ка би ли уче сни ци НОР-а, а ше сто ри ца но си о ци Спо ме ни це 1941. Ри мо ка то лич ка цр ква пре тр пје ла је нај ма ње про мје не у до ме ну вјер ске прак се и свје штен ства, а ислам ска вјер ска за јед ни ца по ка за ла се ко о пе-ра тив ном пре ма ре жи му у про це су соп стве ног уоб ли ча ва ња и на чи на дје-ло ва ња у фе де рал ној ју го сло вен ској за јед ни ци. Пра те ћи де ша ва ња овог вр ло сло же ног про це са, аутор је из вео за кљу чак да из вор не спо ра зу ма др жа-ве са Цр но гор ско-при мор ском ми тро-по ли јом про из и ла зи из не при хва та ња по ло жа ја цр кве уну тар си сте ма и фе-де рал ног др жав ног устрој ства, док не ма ле раз ли ке с ри мо ка то лич ком цр-квом углав ном не из ла зе из иде о ло-шког окви ра.

Осам те мат ских цје ли на ове књи ге – По ло жај вјер ских за јед ни ца у Кња-же ви ни/Кра ље ви ни Цр ној Го ри и Кра-ље ви ни Ју го сла ви ји, Вјер ске за јед ни-це у Цр ној Го ри у Дру гом свјет ском ра ту, Марк си зам и ре ли ги ја, Кон фе си-о нал на струк ту ра ста нов ни штва Цр не Го ре и ор га ни за ци ја вјер ских за јед ни-ца, Др жав но за ко но дав ство и вјер ске за јед ни це, Др жа ва и но си о ци вјер ског ауто ри те та, Ма те ри јал ни по ло жај вјер ских за јед ни ца и Власт и вјер-ски жи вот – свје до че о оби му и ду би-ни пра ће ња про це са, вр ло сло же них зби ва ња и до га ђа ња. Ана ли тич ност

379Држава и вјерске заједнице у Црној Гори 1945-1965.

у об ра ди ова ко за хтјев них те мат ских кру го ва го во ри о на уч ном сен зи би ли-те ту ауто ра чи ја син те за пред ста вља кон фе си о нал ну па но ра му вјер ских за јед ни ца, њи хо ву ор га ни за ци о ну и со ци јал ну струк ту ру, др жав но за ко-но дав ство, од нос др жав них ор га на пре ма вјер ским пр ва ци ма, ма те ри јал-ни по ло жај вјер ских за јед ни ца и став др жав них и пар тиј ских вла сти пре ма ис по ља ва њу вјер ских са др жа ја и ма-ни фе ста ци ја.

Аутор по ме ну ту про бле ма ти ку про у ча ва уну тар ју го сло вен ског и цр-но гор ског др жав но прав ног окви ра, пра те ћи од нос др жа ве пре ма вјер ским за јед ни ца ма, али и по на ша ње вјер-ских за јед ни ца у раз ли чи тим вре мен-ским пе ри о ди ма, ула зе ћи суп тил но у су прот но сти свје тов не и ду хов не хи-је рар хи је по ли тич ких и вјер ских ор-га ни за ци ја и њи хо ва су че ља ва ња.

Без ши рег ју го сло вен ског и ме-ђу на род ног кон тек ста из о ста ла би ком плек сност из у ча ва ња те ме огра-

ни че не про сто ром Цр не Го ре. Упра во та кав ис тра жи вач ки при ступ омо гу-ћио је ауто ру да на са жет, пре ци зан и пе дан тан на чин пре зен ти ра бо гат чи-ње нич ни ма те ри јал и да ком па ра тив-ним и ана ли тич ким по ступ ком уоча ва раз ли ке и слич но сти у по ли тич ким рје ше њи ма по ло жа ја и пра ва вјер ских за јед ни ца у Кња же ви ни – Кра ље ви ни Цр ној Го ри, Кра ље ви ни Ју го сла ви ји и Цр ној Го ри у Со ци ја ли стич кој Ју го-сла ви ји од 1945. до 1965. го ди не.

Овом мо но гра фи јом аутор је по ка-зао осо бит сми сао ис тра жи ва ча и вр-сног ана ли ти ча ра сло же них исто ри-о граф ских те ма. Ње го ва ре че ни ца је са др жај на, ја сна, стил ски уоб ли че на, су до ви про ми шље ни, ја сни и опре-зни, на ра тив ност ино ва тив на и осје ћај за мје ру та кав да оста вља про стор за да ља и пот пу ни ја са гле да ва ња. Све то чи ни др Зве зда на Фо ли ћа исто ри ча-рем ко ји се по ви ну је за хтје ви ма стру-ке у скла ду са прин ци пом „без гње ва и при стра сно сти“.

Проф. др Ђорђе Борозан



YU ISSN 0021-2652

Светислав Мариновић, ЦРНОГОРСКИ ДВОБОЈ, Побједа, Подгорица, 2008.

Не дав но је из штам пе иза шла књ-и га др Све ти сла ва Ма ри но ви ћа „Цр-но гор ски дво бој“ ко ја об ра ђу је вр ло бит ну и за ни мљи ву по ја ву, ка рак те ри-стич ну за цр но гор ску исто ри ју. Ри јеч је о дво бо ју, ду е лу или мег да ну, зна-чај ном оби ча ју и прак си у во је ва њу и дру штве ним од но си ма Цр не Го ре.

Дво бо ји су као дру штве ни фе но-мен по сто ја ли као оби чај на ин сти ту-ци ја или су не ле гал но прак ти ко ва ни, од ра жа ва ли су дух вре ме на и на ро да, њего ве осо бе но сти и ка рак тер ко ји је њего вао. Они пред ста вља ју остат ке тра ди ци је сре дњ о вје ков ног ви те штва у ко ме су ко лек тив но и лич но до сто-јан ство и част би ли из над ва жно сти и зна ча ја лич ног жи во та. Мег дан је нај-че шће кроз исто ри ју ко ри шћен у рје-ша ва њу људ ских спо ро ва као и у су-сре ту не при ја тељ ских вој ски ка да је сва ка од су ко бље них стра на ис ти ца ла сво га фа во ри та, мег дан џи ју, обич но нај хра бри јег, вје штог и спо соб ног. У европ ској тра ди ци ји су ро вост дво бо ја би ла је до не кле убла же на ри го ро зним пра ви ли ма бор бе уз оба ве зно при су-ство свје до ка, се кун да на та.

Дво бо ји су се у цр но гор ској исто-ри ји до не кле раз ли ко ва ли од мег да на и ду е ла у оста лим европ ским дру-штви ма, ка ко у по во ди ма, та ко и по дру га чи јим пра ви ли ма. Њего ван је

култ ви те шког ду е ла и то раз ли чи-тим по во ди ма, при је све га у од бра ни ча сти, лич не и по ро дич не, брат ства, пле ме на, вје ре. Од бра на ча сти, од-но сно њеног спо љњ ег од ре ђе ња ча-сно сти, спа да ла је у јед ну од a pri o ri оба ве за сва ког по је дин ца и ко лек ти-ви те та. У тра ди ци ји мег да на у Цр ној Го ри ни је су би ла уста ље на не ка на ро-чи та пра ви ла, већ је све за ви си ло од мо рал ног ин те гри те та уче сни ка мег-да на, њихо ве ча сно сти и ко рект но сти у бор би. Ду ел или мег дан је био из раз оп штег схва та ња па три ја хал не сре ди-не да је сра мо та не што стра шно и не-под но шљи во, а част уз ви ше на ка те го-ри ја ко ја је не до дир љи ва и ко ју ни ко не сми је по ври је ди ти а да при то ме се не су о чи са од ре ђе ним кон се квен ца-ма. Сма тра ло се да ко ни је ча сно жи-вио по су ду са вре ме ни ка, ни је имао раз ло га ни да жи ви и та кав је био по ауто ма ти зму из оп штен из мо рал не дру штве не за јед ни це и на њега се ни-је обра ћа ла па жња. Ни је по зи ван на на род не ску по ве, а и уко ли ко је и био при су тан на њима, ри јеч се њего ва ни је ува жа ва ла. Из тих и слич них раз-ло га сма тра ло се да не ода зва ти се по-зи ву на дво бој и не за шти ти ти ма кар и смр ћу сво ју, или ту ђу част и углед, зна чи ло је при ми ти сра мо ту на се бе, и има ло је у сво јој сре ди ни за по сле ди-


цу пот пу ну мо рал ну изо ла ци ју та кве мо рал не ја чи не и дру штве не осу де да се и на по том ство пре но си ла. Са дру-ге стра не, у та квој па три ја хал ној сре-ди ни ци је ни ло се са мо оно ју на штво ко је има об лик ви те штва, да кле вр ли-ну ко ја не под но си ни ка кву по бје ду над про тив ни ком ако она ни је из ве де-на не са мо ју нач ким, већ и чо вјеч ним по ступ ком, па су сто га и дво бо ји би ли вред но ва ни овим на чи ном.

Књ и га је оби ма 332 стра не, има 17 гла ва и при ло ге на кра ју глав ног тек ста. Аутор то ком се дам на ест гла ва из ла же исто ри јат ин сти ту ци је дво бо ја, мег да-на, ду е ла. Од Ан тич ког до ба, Хе ле на и гла ди ја тор ског Ри ма, сре дњ о вје ков ног “злат ног до ба” ви те шког од мје ра ва ња и ви те шких тур ни ра до кла сич ног дво-бо ја ка рак те ри стич ног за про свје ће ну Евро пу 19. ви је ка дво бо ји и мег да ни су би ли сред ство за рје ша ва ње ин те-ре сант них или ко лек тив них кон фли-ка та. Осо бе но сти ма дво бо ја, мег да на на тлу Цр не Го ре по све ћен је нај ве ћи дио по гла вља, та ко да сту ди ја у јед но пред ста вља и пре сјек цр но гор ског ви ше вје ков ног во је ва ња. Ме ђу тим, аутор ис ти че да је уста но ва мег да на кра јем 18. и по чет ком 19. ви је ка по-ста ла си но ним не ре да и са мо вла шћа, јер они гу бе сво ју ви те шку су шти ну и пре ста ју да бу ду окр ша ји по је ди на ца. За то цр но гор ски вла ди ка Пе тар I Пе-тро вић Његош за бра њ у је ко лек тив не дво бо је као озби љан вид ма сов ног на-род ног кр во про ли ћа, а ко ји су слу жи-ли за ме ђу пле мен ска раз ра чу на ва ња и пред ста вља ли по во де за ду го го ди шње лан це крв не осве те ко ја је ха ра ла Цр-ном Го ром. Књ аз Да ни ло у За ко ни ку (члан 40), за бра њ у је ко лек тив не дво-бо је али је до зво ља вао ин ди ви ду ал-не, без се кун да на та. Та ко ђе, аутор нам опи су је при ро ду цр но гор ског дво бо ја,

дво бој без де фи ни са них пра ви ла, као и страх мег дан џи ја од „осре дњ о сти“ и по тре бу за ис ка зи ва њ ем и по ча сти-ма. Број не анег до те при ка за не у књ-и зи, ве за не за цр но гор ске мег да не и во је ва ња упот пу њ у ју сву осо бе ност цр но гор ског мег да на. Част прин це зе Је ле не Пе тро вић, Слу га на мег да ну, Осве то љу би ве же не, Ми лош Црњ ан-ски на по при шту, Пр ви дво бој Јо ла Пи ле ти ћа, Ју на штво Ри ста Рог ни ћа, Мла ди Његош и Си ма Ми лу ти но вић Са рај ли ја, Пан то Це мо вић и бар јак-тар Ре џеп, Дво бој Мар ка Ми ља но ва и Пе ка Па вло ви ћа .. са мо су не ки од за-би ље же них мег да на у књ и зи. Та ко ђе, фо то гра фи је оруж ја, при ло зи из еп ске по е зи је ко ји опи су ју мег да не – по себ-но до при но се са гле да ва њу јед ног ова-ко зна чај ног фе но ме на у цр но гор ској исто ри ји.

Сту ди ја Цр но гор ски дво бој успје-шно по пу њ а ва пра зни ну у цр но гор-ској исто ри о гра фи ји, го во ре ћи нам о дво бо ју, ду е лу, у еп ској по е зи ји по-зна том као мег дан. Др Све ти слав Ма-ри но вић је аутор ви ше струч них књ-и га и за ма шних син те за, ду го ди шњи адво кат, ви ше го ди шњи глав ни и од го-вор ни уред ник „Ју сти ци је”, пр ви је у не ка да шњ ој СФРЈ ко ји је ти ту лу док-то ра прав них на у ка сте као од бра нив-ши док тор ску ди сер та ци ју на те му смрт не ка зне. Ову књ и гу Цр но гор ски дво бој пу бли ко ва ла је А.Д. “По бје да” из Под го ри це. Ри јеч је о озбиљ ном на уч ном дје лу, ка кво се по пр ви пут по ја вљу је не са мо на бал кан ским про-сто ри ма, већ и ши ре, јер је о исто ри ја-ту дво бо ја ве о ма ма ло пи са но. Ина че, аутор је већ од ра ни је при пре мио у ру-ко пи су књ и гу о дво бо ју, као исто риј-ско-прав ном фе но ме ну уоп ште, њего-вој при ро ди и ка рак те ру и кул ту ро ло-шким и на ци о нал ним осо бе но сти ма.

383Црногорски двобој

Др С. Ма ри но вић је уло жио из у зе-тан труд у при ку пља њу и про у ча ва њу гра ђе из исто ри је дво бо ја и ана ли ти-чо-син те тич ком ме то дом вр сног по-зна ва о ца исто риј ско-прав не те ма ти ке об ра дио ре пре зен та ти ван ма те ри ал. Та ко ђе, ду го го ди шње ис ку ство у обла сти прав не исто ри је Цр не Го ре и цр но гор ског за ко но дав ства иду у при-лог чи њ е ни ци да је С. Ма ри но вић на за ви дан на чин из вр шио ре ка пи ту ла-

ци ју по ри је кла и прак тич не при мје не дво бо ја у дру гим дру штве ним сре ди-на ма, по ре де ћи их са осо бе но сти ма мег да на у Цр ној Го ри. Мо же се кон-ста то ва ти да је и ово дје ло још јед но у ни зу озбиљ них и за ни мљи вих сту ди ја, ко ји ма аутор, об ра ђу ју ћи зна чај не те-ме из цр но гор ске прав не исто ри је, на на уч но уте ме љен на чин, да је зна ча јан до при нос цр но гор ској исто ри о гра фи-ји и прав ној исто ри ји Цр не Го ре.

Мр Раденко Шћекић



YU ISSN 0021-2652

Др Миле Бакић, АРХИВИСТИКА, Историјски институт Црне Горе, Подгорица 2009.

У бо га тој из да вач кој про дук ци-ји Исто риј ског ин сти ту та књи га др Ми ла Ба ки ћа АР ХИ ВИ СТИ КА, об ја-вље на 2007, пред ста вља пр ви ар хи-ви стич ки при руч ник у Цр ној Го ри, ка ко на по ми ње аутор, ма да ми слим да се ра ди о сво је вр сном и дра го цје ном уџ бе ни ку ко ји тре ти ра укуп ну про-бле ма ти ку ар хи ви стич ке стру ке и на-у ке. Ру ко во ђе ни по тре бом струч ног и ка дров ског оспо со бља ва ња ар хив ске слу жбе у Цр ној Го ри, ми смо текст др Ба ки ћа увр сти ли у из да вач ку про дук-ци ју, увје ре ни да ће ова ква књи га има-ти ви ше стру ку на мје ну.

Ра ди се о ауто ру – из вр сном по зна-ва о цу ар хив ске про бле ма ти ке, ра ни-јем ди рек то ру Др жав ног ар хи ва Цр не Го ре, пи сцу ни за сту ди ја, чла на ка и при ре ђи ва чу по себ них из да ња, чија је књи га, ко ју пред ста вља мо, плод ду-гог ис тра жи вач ког и ана ли тич ког ра да ко ји је ре зул ти рао док тор ском ди сер-та ци јом.

По ла зе ћи од по тре ба да Цр на Го ра мо ра има ти ва ља не ар хи ве и аде кват-ну ар хи ви сти ку ко ја ће осми шља ва ти њи хов рад у струч ној об ра ди и за шти-ти ар хив ске гра ђе, ба ве ћи се при том ар хив ском те о ри јом и прак сом пу тем пу бли ка ци ја: уџ бе ни ка, при руч ни ка, сту ди ја и мо но гра фи ја, др Ба кић је кон цеп циј ски за сно вао књи гу, ка ко би

од го во ри ла та квим по тре ба ма. Имао је при том у ви ду и нео п ход ност пот-пу ни јег са зна ња из ове обла сти преко ства ра ња по себ ног сту диј ског про гра-ма ар хи ви сти ке на фа кул те ти ма, пост-ди плом ским и док тор ским сту ди ја ма, ка ко би се струч но и спе ци ја ли стич ки оспо со бља вао ка дар за све ни вое ар-хи ви стич ког ра да, од но сно ар хи ви сти-ке као по себ не на уч не обла сти. Сто га је ова књи га упра во на ми је ње на свим ар хив ским уста но ва ма, пр вен стве но струч ним и на уч ним рад ни ци ма, али и би бли о те ка ма, му зе ји ма, ин сти ту ти ма и дру гим ин сти ту ци ја ма.

По ла зе ћи од ста но ви шта да ар-хи ви сти ка при па да ин фор ма циј ским на у ка ма и схва та ња све ви ше при хва-ће ног у сви је ту да је она са мо стал на дру штве на ди сци пли на, а не моћ на исто риј ска на у ка, аутор је те мат ски и са др жај но об ра дио оп ште и по себ-не обла сти ар хи ви сти ке у по гла вљи ма ко ја ло гич ки, ор ган ски и струк тур но сли је де нај бо љу прак су де фи ни са ну ар хи ви стич ким про пи си ма. Ко ри стио је обим ну до ма ћу и стра ну ли те ра-ту ру, са др жа ну у уџ бе ни ци ма и при-руч ни ци ма из ар хи ви сти ке, по себ ним пу бли ка ци ја ма, пе ри о ди ци и слу жбе-ним про пи си ма, при че му је па жљи во ис ти цао до ма ћа и ино стра на те о риј-ска и прак тич на ис ку ства. Има ју ћи у


ви ду да су ар хи ви све број ни ји и да до би ја ју на зна ча ју, а да се по тре бе за ин фор ма ци ја ма умно жа ва ју, аутор је у број ним по гла вљи ма ове књи ге, са оп-шта ва ју ћи ак ту ел ну про бле ма ти ку и нео д ло жне по тре бе, дао низ дра го цје-них су ге сти ја, пред ло га и за хтје ва за струч но и те о риј ско уна пр је ђе ње ра да у ар хив ској стру ци.

Ко ри сни ци овог уџ бе ни ка у број-ним по гла вљи ма (укуп но 22) на ћи ће дра го цје на са зна ња о исто риј ском раз во ју ар хи ви сти ке, на стан ку ар-хи ва, њи хо вој функ ци ји и за да ци ма, ре ги стра ту ра ма и ар хив ској гра ђи и њи хо вој за шти ти, ва ло ри за ци ји ар-хив ске гра ђе, ода би ра њу и из лу чи ва-њу ар хив ских ма те ри ја ла, на чи ну пре-у зи ма ња ар хив ске гра ђе, смје шта ју и сре ђи ва њу, об ра ди и ко ри шће њу, као и кул тур но-про свјет ним дје лат но сти ма ар хи ва, пу бли ко ва њу ар хивс ке гра ђе, тех нич кој за шти ти, ар хив ским би бли-о те ка ма и ар хив ским згра да ма, са ре-ле вант ним ар хив ским за ко но дав ством, од вре ме на пр вих ар хив ских про пи са у Кња же ви ни, од но сно Кра ље ви ни Цр ној Го ри до За ко на о ар хив ској дје-лат но сти Ре пу бли ке Цр не Го ре.

Све по ме ну те обла сти по дроб но су раз ра ђе не, од пој мов ног од ре ђе ња, по дје ле по вр ста ма, на чи на ор га ни зо-ва ња, про бле ма тике ра да, вред но ва-ња зна ча ја и сло же но сти еви ден ци је смје шта ја и на чи на ко ри шће ња, та-ко да укуп ни са др жај књи ге оста вља ути сак цје ло ви те об у хват но сти ове ина че вр ло сло же не про бле ма ти ке и у те о риј ском и у прак тич ном сми слу.

Пи са на вр ло ра зу мљи во и пре ци-зно, књи га стил ски и је зич ки има све осо би не од лич не уџ бе нич ке ли те ра-ту ре.

Др Ми ле Ба кић је, ка ко и сам ка-же, имао част и при ви ле ги ју да на пи-ше пр ви ар хи ви стич ки при руч ник у Цр ној Го ри и чи ни нам се да је ту мо-гућ ност ис ко ри стио на на чин и у мје-ри да му мо же мо из ра зи ти за хвал ност и при зна ње на из ван ред но оба вље ном ра ду.

На да м се да ће ова књи га на ла зи ти све ши ру при мје ну у струч ном ра ду не са мо ар хив ских ин сти ту ци ја, већ и у пе да го шком и струч ном ра ду сту диј-ских про гра ма ар хи ви сти ке, за ко ји-ма ће све ви ше по сто ја ти по тре ба на уни вер зи те ти ма Цр не Го ре.

Проф. др Ђорђе Борозан


YU ISSN 0021-2652

ЦРНА ГОРА НА СТАРИМ РАЗГЛЕДНИЦАМА, MON TE NE GRO ON OLD POST CARDS,

ЦА НУ, Под гор ца 2008.

У бо га тој и ра зно вр сној мо но граф-ској ли те ра ту ри, филм ској и те ле ви-зиј ској сли ци и ри је чи о Цр ној Го ри, ево још јед ног дра го цје ног, нео бич ног и ори ги нал ног би се ра у све ко ли ком ње ном ет но граф ском, исто ри о граф-ском, књи жев ном и ли ков ном ко ло-ри ту. ЦР НА ГО РА НА СТА РИМ РАЗ-ГЛЕД НИ ЦА МА, у из да њу ЦА НУ, ру-ко дје ли са на ен ци кло пе диј ски при јем-чи вим тек сто ви ма ака де ми ка Пе тра Вла хо ви ћа и Рај ка Ву ја чи ћа, сход но бо га тој ко лек ци ји Ми о ми ра Ка ле зи ћа, по идеј ној и уред нич кој ви зи ји ака де-ми ка Мо ми ра Ђу ро ви ћа, дје ло је ко је нео до љи во при вла чи па жњу и пли је-ни при чом ко ју по бу ђу ју ли ко ви и мо-ти ви са ста рих раз глед ни ца.

Књи га ЦР НА ГО РА НА СТА РИМ РАЗ ГЛЕД НИ ЦА МА пли је ни чи та о ца и са др жа јем и ље по том.

Сли ке – раз глед ни це и тек сто ви се до пу ња ва ју и чи не из у зет но и при јем-чи во шти во за чи та о це. Са же то и сли-ко ви то да је се из у зет но ве ли ки број не за о би ла зних по да та ка о Цр ној Го-ри – исто риј ских, ге о граф ских, ет но-граф ских, де мо граф ских, кул тур них, по ли ти ко ло шких итд. Зна лач ки се чи та о ци уво де у про стор Цр не Го ре и ње не про шло сти, за ни мљи во и ди на-мич но, без су ви шних ди гре си ја.

Са ме раз глед ни це ни је су мо гле да ти цје ло ви ту сли ку Цр не Го ре, тим при је што су на ста ја ле у ври је ме ка да је и фо то гра фи са ње би ло ријетка дје-лат ност. Сто га је за сва ку по хва лу на-пор ауто ра пра те ћег тек ста да са же то, а ипак ком плек сно, да ју сли ку Цр не Го ре од про шло сти до са да шњо сти. Чи ни се да се ни је мо гло кра ће, бо ље и са др-жај ни је ре ћи то ли ко о овом про сто ру, до вољ но за оне ко ји се са њим сри је ћу пр ви пут, ин спи ра тив но и за оне ко ји га по зна ју, а упут но за оне ко ји же ле да се по све те да љем ис тра жи ва њу.

При том, ту је све што се мо же сма-тра ти пра те ћим тек стом уз фо то гра-фи је. Ни шта од оно га што је на њи ма при ка за но ни је пре ско че но, а да то је ви ше и у оној мје ри ко ја омо гу ћа ва да се са гле да ју ам би јент, ври је ме и окол-но сти у ко ји ма су оне на ста ја ле.

Скуп при ка за них раз глед ни ца ни-је са мо пре зен та ци ја умјет нич ке фо-то гра фи је о Цр ној Го ри у про шло сти, већ дра го цје на збир ка до ку ме на та о ра ни јим вре ме ни ма ко ји се мо гу ви-ше стру ко са гле да ва ти: исто риј ски, ге о граф ски, ет но ло шки, по ли ти ко ло-шки, кул ту ро ло шки, ар хи тект нон ски, кон фе си о нал но и сл.

Ове раз глед ни це су, тре ба има ти у ви ду, оно што је о Цр ној Го ри ишло


у сви јет и што је би ло дио ње не ко-му ни ка ци је са њим. Пу ту ју ће сли ке, у ври је ме ка да ни је би ло те ле ви зи је, про но си ле су сви је том ин фор ма ци је о ље по ти гра до ва, се ла, но шњи, оби ча-ји ма, по ли тич ким и дру гим до га ђа ји-ма ове ма ле сло бо др ске зе мље.

Исто вре ме но, ова књи га по ста ва-ља пи та ње – чи ме се да нас пред тса-вља мо сви је ту и упу ћу је на оно што смо у про шло сти про пу сти ли да пре-зен ту је мо, по чев од древ них исто риј-ских спо ме ни ка, ар хе о ло шких и ет но-граф ских збир ки, до пре ли је пих кра-јо ли ка и ли ков них дје ла.

Ода бра не раз глед ни це ну де број-на са зна ња и мо гућ но сти. По ре ђе ња из ме ђу не ка да шњег и да на шњег из-гле да гра до ва да ју мо гућ ност ре кон-струк ци је про шло сти, сли ку ар хи тек-то носнког раз во ја по је ди них мје ста, на чин од је ва ња ста нов ни штва, али и ам би јен та у ко ме су се ти гра до ви раз ви ја ли. Уоча ва мо ге о граф ске, дру-штве но-еко ном ске, кул тур не и ет но-граф ске про мје не. Пра ти мо раз вој по штан ског са о бра ћа ја, из глед вој ске у ра ту и ми ру, жи вот вла дар ске по ро-ди це, из глед дво ра спо ља и из ну тра, на чин оди је ва ња – на ци о нал не ко сти-ме али и европ ску мо ду, по ли тич ки и дру штве ни жи вот, све ча но сти, за ба-ве, упо зна је мо зна ме ни те лич но сти и исто риј ске до га ђа је, на ро чи то оне из бал кан ских ра то ва.

По себ но су зна чај ни де та љи из сва ко днев ног жи во та ко ји ни је су за

он да шњу јав ност би ли то ли ко ин те-ре сант ни као жи вот кра љев ске по ро-ди це, али ко ји су за нас дра го цје ни: то су из гле ди па за ра, амбијент ста но ва-ња, слика на ро да у днев ној и у све ча-ној но шњи и сл.

Чи ни се дра го цје ним поређење из-гледа по је ди них гра ђе ви на не кад и сад – на ро чи то због мо гућ но сти вра ћа ња не ка да шњег аутен тич ног из гле да, ка-ко оних обје ка та ко јих ви ше не ма – ка-кви су „Ло кан да” и хо тел „Њу јорк“ на Це ти њу – та ко и оних озбиљ но уру-ше них – ка ква је твр ђа ва на Ле сен дру. Из глед се ла – не баш мно го при су тан – дат је кроз сли ку дур ми тор ске пла-нин ске ку ће у про шло сти.

Сем онога што ви ди мо на раз глед-ни ца ма, чи та ју ћи по је ди не за пи се (ко-ји су на обо ду фо то гра фи ја да ти) осје-ћа мо дух вре ме на, би ло да се ра ди о че стит ка ма или ду хо ви тим опа ска ма, ка ква је она о ита ли јан ском кра љу и кра љи ци – „дај ми сре ћу ба ци ме у вре ћу“ или она о ник шић ком по зо ри-шту гдје се кон ста ту је да је љеп ше и од бе о град ског.

У сва ком слу ча ју, књи га ЦР НА ГО-РА НА СТА РИМ РАЗ ГЛЕД НИ ЦА МА пли је ни чи та о ца. Чи та се и гле да у да ху, са ужи ва њем и сва ка ко при па да оној вр сти ли те ра ту ре ко јој се стал но вра ћа мо. Ин спи ра тив на и за ни мљи ва, спа ја дух про шло сти и дух са да шњо-сти и оживљава сје ћа ње и под сје ћа ње на оно што је Цр на Го ра би ла и ка ква је сте.

Проф. др Ђор ђе Бо ро зан

Е.Љ.Не ми ров ски је не су мњ и во нај бо љи жи ви по зна ва лац ста рог шта-мпар ства - ћи ри лич ког и гла го љич ког, да ка ко, и ла ти нич ког.Као та кав он је и је дан од нај ве ћих жи вих ауто ри те-та на у ке и екс пе ра та ко ји је дао нај-ве ћи до при нос про у ча ва њу ве ли ког про на ла за ча штам пар ске пре се са по крет ним сло ви ма – Јо ха на Гу тен-бер га – Јоhannes von Sor gen loh cum Gu ten berg (Мајнц,око 1397-1468).У ре ла тив но крат ком вре ме ну – у пе ри-о ду 1989 – 2003. го ди не – на пи сао је и об ја вио че ти ри књ и ге о из у ми те љу са вре ме ног штам пар ства и увр стио се у нај плод ни је ауто ре о Гу тен бер гу, o ко је му је ина че мно го пи са но и на пи-са но.

Пр ву књ и гу о Јо ха ну Гу тен бер гу об ја вио је Е.Љ.Не ми ров ски 1989. го-ди не (ИОГАНН ГУ ТЕН БЕРГ .Око ло 1399-1468. Мо сква, “На у ка”, 1989, 319 стр.). Би ла је то у оно ври је ме вр-ло дра го цје на и зна чај на мо но гра фи ја о ве ли ком из у ми те љу.На рав но, она је и да нас ва жна у исто ри о гра фи ји о Јо-ха ну Гу тен бер гу.

Три по сље дње књ и ге (2000, 2001. и 2003) има ју ка рак тер фун да мен тал-них мо но гра фи ја.Дру га је по све ће на тех нич ким аспек ти ма штам пар ства и уса вр ша ва њу књ и го и зда ва штва, тре-ћа – не по сред но про на ла за чу шта-

мпар ства, а че твр та – би бли о гра фи-ји об ја вље них ра до ва о Гу тен бер гу (1454-1550).

По ми шље њу јед ног ру ског би-бли о ло га, да су ове књ и ге Не ми ров-ског би ле ко лек тив ни на пор не ке уни-вер зи тет ске ка те дре или на уч но-ис-тра жи вач ког ин сти ту та иза зва ле би сва ка по на о соб свјет ску сен за ци ју1.Оди ста, ми шље ње овог ру ског исто-ри ча ра књигe ни је пре тје ра но.Сва ко ко је имао при ли ке да ви ди из да ња Ру ске ака де ми је на у ка о Ј.Гу тен бер гу, ауто ра Е.Љ.Не ми ров ског, сло жи ће се са ова квим ми шље њ ем, и до ћи до за-кључ ка да се ра ди о ти тан ском на по ру јед ног чо вје ка. Тре ће из да ње је у пра-вом сми слу ри је чи и ди вот-из да ње.

E. Љ.Не ми ров ски је о оцу са вре-ме ног штам пар ства Јо ха ну Гу тен бер-гу (Gu ten berg-Ge sellschaft) на пи сао, да кле, че ти ри књ иге од ко јих су три фун да мен тал не мо но гра фи је. Јед на је по све ће на тех нич ким аспек ти ма штам пе и уса вр ша ва њу штам пар ства, дру га – не по сред ном изу му европ ског штам пар ства, а тре ћа – би бли о гра фи-ји о Гу тен бер гу (1454-1550).

(Пре ма то ме, Ев ге ни је Љво вич је об ја вио че ти ри књ и ге о Гу тен бур гу, а 1 Т.А.Долгодрова: Гутенбергский трип-

тих Е.Л.Немировского.-Федорофские чте ния, Москва, 2005, стр.17.


YU ISSN 0021-2652

ЧЕТВОРОКЊИЖЈЕ Е. Љ. НЕМИРОВСКОГ О ЈОХАНУ ГУТЕНБЕРГУ


не три ка ко би се да ло за кљу чи ти из на сло ва сту ди је Т.А.Дол го дро ве.)

1.

Пр ву књ и гу о Ј.Гу тен бер гу об ја-вио је још 1989. го ди не под на сло вом: Иоганн Гу тен берг.Око ло1399-1468 (Мо сква,1989, 319 стр.). У пр вој сво-јој књ и зи о Гу тен бер гу Ев ге ни је Љво-вич је дао цје ло вит пор трет про на ла-за чев; про ни као у ва жни је тај не њего-вог жи во та и дје лат но сти, што ће му по слу жи ти као ''сце на рио'' за пи са ње оста ле три књ и ге.У овој мо но гра фи-ји аутор је хро но ло шким ре до сље дом на вео ка да и ка ко су уво ђе ни у на уч-ни оп ти цај по је ди ни при мјер ци 42- и 36-ред не Би бли је, да ју ћи њихо ве крат-ке опи се. Ка сни је је ми ну ци о зно раз-ра дио сва ре ле вант на пи та ња у ве зи са штам па ним књ и га ма.

2.

Год. 2000. На уч ни са вјет за исто-ри ју свјет ске кул ту ре Ру ске ака де ми-је на у ка и из да вач ка ку ћа ‘’На у ка’’ из да ли су пр ву ве ли ку мо но гра фи ју о Гу тен бер гу Е.Љ.Не ми ров ског Из о-бре те ние Иоган на Гу тен бер га.Из ис-то рии кни го пе ча та ния.

Тех ни че ски аспек ти (Мо сква, 2000, 659 стр).Књ и га је об ја вље на у ти ра жу од 2000 при мје ра ка, фор ма-та 24 x 29 цм, а по све ће на је 500-го-ди шњ и ци ро ђе ња ве ли ког њемач ког про на ла за ча.

Мо но гра фи ја об у хва та пе ри од од нај ста ри јих вре ме на до сре ди не 20. ви је ка, а пи са на је на те ме љу ру ских и стра них из во ра о тех нич ким аспек-ти ма штам пар ства.

Аутор мо но гра фи је по дроб но упо-зна је чи та о ца с про бле мом ре про дук-

ци је ин фор ма ци ја, под сје ћа на пре-те че Јо ха на Гу тен бер га, по себ но се за др жа ва ју ћи на ве ли ком про на ла за-чу и њего вој суд би ни. Он се по себ но усредсредио на уса вр ша ва ње штам-пар ског умије ћа ви ше од три сто ље-ћа, на илу стра ци је у штам пи ко је су се по ја ви ле на ра зме ђу 18. и 19. сто ље ћа и на раз во ј по ли гра фи је у 19. ви је ку.

Из да ње је бо га то украшено са ви-ше од 800 цр но-би је лих и ко лор них илу ста ци ја. Књ и га је на ми је њ е на стру чњ а ци ма ра зних про фи ла: би бли-о фи ли ма, сту ден ти ма по ли граф ских фа кул те та и ин сти ту та, као и ши ро-ком кру гу чи та ла ца ко ји се ин те ре-су ју за ис то и ри ју и са вре ме но ста ње штам пар ства.

Мо но гра фи ја је струк ту и ра на из че ти ри ко хе рент на по гла вља; има пред го вор и за кљу чак, ин декс име на и вр ло кра так ре зи ме на ен гле ском је-зи ку.

Пр во по гла вље “Про на ла зак штам-пар ства” са др жи дви је гла ве, дру го “У ти је сној ве зи с ти по граф ском ма-ни фак ту ром” – 8 (осам) гла ва, тре ће “Ин ду стриј ска ре во лу ци ја. Од руч не тех ни ке до ма шин ске ин ду стри је” – 11 (је да на ест), че твр то “На пу ту ка на уч-но-тех нич кој ре во лу ци ји. XX ви јек” – 4 (че ти ри) гла ве.

У пр вим дви јема гла вама го во ри се о тех нич ким из во ри ма и не за бо рав-ном под ви гу Јо ха на Гу тен бер га; сље-де ће гла ве се од но се на по че так илу-стра ци о не штам пе (гла ва 3), по че так ду бо ке гра ви ре (гл.4), на бо ју књ и ге (гл.5), уса вр ша ва ње ма ну ел не штам-пар ске пре се (гл.6), на слог и сло-во сла га че (гл.7), ру ску по ли граф ску тех ни ку у 16. и 17. ви је ку (гл.8), но ве ре про дук ци о не спо соб но сти ви со ке штам пе (гл.9), на Алојза Зе не фељ дера и про на ла зак ли то гра фи је (гл.10),

391Четворокњижје Е.Љ. Немировског о Јохану Гутенбергу

Фри дриха Ке нига и про на ла зак штам-пар ске ма ши не (гл.11), ме ха ни за ци ју штам пар ског про це са у Ру си ји (гл.12), уса вр ша ва ње ма ши на за рав ну штам-пу (гл.13), Ти гел ние штам пар ске ма-ши не (Фран клин Д.Гор до на, ма ши не “Сло бо да”, ма ши не “Бо стон”, ма ши-не “Вик то ри ја”, ма ши на М.Гал ли) – гла ва 13; ро та ци о не ма ши не – зна чај-но по ве ћа ње про из во дње (гл.15), на Бо риса Се мјо но вича Ја ко бија и про-на ла зак гал ва но тех ни ке (гл.16), фо-то ме ха нич ке ре про дук ци о не про це се (17), ме ха ни за ци ју сло во сла гач ког про це са (гл.18), Ка рела Клича и про-на ла зак ду бо ке штам пе (19), по че так ме ха ни за ци је бро ши ра но-ши ве них про це са (20), на рје ша ва ње спе ци јал-них за да та ка (гл.21), оф сет ну штам пу: до ми ни ра у 20. ви је ку (гл.22), на по-ли граф ске ма ши не – ауто ма ти (гл.23), сјај и не до статке фо то штам пе (гл.24), елек тро гра фи ју (гл.25).

Бо га ти са др жа ји ин тер пре ти ра-ни по по је ди ним гла ва ма, акри бич но и ми ну ци о зно пи са ни, пред ста вља ју ко хе рент не цје ли не, у ма ло ме за себ не мо но гра фи је.

3.

Тре ћа ка пи тал на књ и га Е.Љ.Не-ми ров ског о про на ла за чу штампaрске пре се с по крет ним сло ви ма по ја ви-ла се пр ве го ди не тре ћег ми ле ни ју ма под на сло вом Иоганн Гу тен берг.Око-ло 1399-1468 (Мо сква, 2001, 559 стр.; 20 x 29 цм) у ко јој је аутор све стра но пред ста вио жи вот и дје лат ност Ј.Гу-тен бер га у свим аспек ти ма. То је у пра вом сми слу “Ди вот-из да ње” у из-да њу Ру ске ака де ми је на у ка - ООО “Из да тел ство Х.Т.С.”, об ја вље но у 1000 ег зем пла ра по во дом ше сто го ди-шњ и це од ро ђе ња ве ли ког њемач ког

про на ла за ча. Мо рам при зна ти да се не сје ћам да ли сам ика да ви дио та-кво лук су зно из да ње у сва ком по гле ду (па пир, шрифт, илу стра тив ни ма те-ри јал), иако сам сти ца јем окол но сти ви ше де це ни ја био ве зан за књ и гу и књ и го хра ни ли шта, имао при ли ку да ви дим ре пре зен та тив не из ло жбе до-ма ће и стра не књ и ге...

Ова ри јет ко ли је па и лук су зна књ и-га се са сто ји из че ти ри ве ћа по гла вља. Пр во по гла вље “Из во ри и исто ри о гра-фи ја” са др жи ре ги стро ва не све зна чај-ни је ра до ве о Гу тен бер гу до кра ја 20. ви је ка; с тим што је да та кри тич ка ана-ли за нај ва жни јих мо но гра фи ја. Аутор го во ри за тим о фор ми ра њу Гу тен бер-го вог му зе ја у Мајн цу и Гу тен берг ског дру штва (1900), о по ја ви 1925. го ди не углед ног го ди шњ а ка Gu ten berg-Ja-hr buch и њего вом зна ча ју. Са зна је-мо и о исто ри ји кси ло гра фи је ко јој је аутор по кло нио при лич но па жње. То је пред мет ана ли зе пр ве и дру ге гла ве ове књ и ге Е.Љ.Не ми ров ског. У тре ћој гла ви аутор рас пра вља о ро до сло ву и по ро ди ци, о по ро дич ном гр бу Гу тен-бер го вих. По дроб но ана ли зи ра његов стра збур шки пе ри од, по том про на-ла зак штам пар ске пре се са по крет-ним сло ви ма, по то ње го ди не жи во та и за вр ше так жи вот ног кру га у Мајн-цу. У че твр тој гла ви “Из да ња” да ју се пре ци зно сви по зна ти ег зем пла ри Гу-тен бер го вих из да ња, по себ но 42-ред-не Би бли је, од ко је је са чу ва но са мо 49 при мје ра ка. Не ми ров ски го во ри о исто ри ји сва ког при мјер ка, њего вим осо би на ма и пу шта њу у на уч ни оп ти-цај, за ла же се за фак си мил но из да ње при мјер ка из Њемач ког му зе ја књ и ге и штам пе у Лај пци гу.

Књ и га је на уч но фун ди ра на.Са др-жи пре ко 2000 би бли о граф ских је ди-ни ца пре ло мље них на њеним мар ги-


на ма. На кра ју је дат уоби ча је ни За-кљу чак, Спи сак скра ће ни ца и Ин декс име на (азбуч ни и абе цед ни)

Ова књ и га Не ми ров ског је пре-кра сно илу стро ва на. Са др жи око 500 илу стра ци ја, од ко јих су мно ге у ко-ло ру.

4.

Че твр та књ и га Е.Љ.Не ми ров ског: Gu ten berg und der ate ste Buc hdruch in Selbstze ug nis sen: Chre sto mat hie und Bi bli o grap hie 1454-1550.(Ba den-Ba-den, 2003, 214 S) = Гу тен берг и ранo штам пар ство пре ма свје до че њу са-вре ме ни ка.Хре сто ма ти ја и би бли-о гра фи ја 1454-1550’’, по ја ви ла се у из да њу Ва лен ти на Кер не ра (Ба ден-Ба ден, 2003, 214 стр.) у Њемач кој по во дом 600-го ди шњ и це из у ми те ља штам пар ске вје шти не.

Чи њ е ни ца да је ова књ и га Не ми-ров ског об ја вље на на њемач ком је зи ку го во ри са ма по се би о ви со кој оцје ни то га ра да у ко ли јев ци про на ла за ча.

Та ко је Ев ге ни је Љво вич Не ми ров-ски са сво је че ти ри књ и ге о Ј.Гу тен-бер гу дао не мјер љив на уч ни до при-нос гу тен бер го ло ги ји.

Умје сто за кључ ка

Код нас је ре ла тив но ма ло ли те ра-ту ре о Гу тен бер гу.Би ло би цје лис ход-но ка да би се на шао из да вач да пре-ве де и обје ло да ни тре ће из да ње Ев-ге ни ја Љво ви ча о ве ли ком њемач ком про на ла за чу, чи ји је изум при ми је њ ен на Це ти њу са мо 38 го ди на доц ни је.Уз по клон мо сков ског „ди вот из да ња” за мо љен сам да на пи шем ре цен зи ју у не ком пре сти жном ча со пи су и ја сам се, ра зу мљи во, опре ди је лио за Исто-риј ске за пи се. Да ка жем и то: су ге-ри ра но ми је да се за ло жим да се ова књ и га об ја ви на срп ски је зик у не кој из да вач кој ку ћи, шта ви ше кон крет но је пред ло же но да то бу ду Ма ти ца срп-ска и Ма ти ца цр но гор ска, са на ци о-нал ним би бли о те ка ма Ср би је и Цр не Го ре. Ја бих то ме пред ло гу до дао и Ма ти цу хр ват ску и На род ну и све у-чи ли шну би бли о те ку у За гре бу.Би ло би ли је по ка да би се ове асо ци ја ци је и кул тур но-на уч не ин сти ту ци је оку-пи ле око јед ног та квог гран ди о зног про јек та (ко ор ди на тор би, по мо јем ми шље њу, тре ба ло да бу де у Цр ној Го ри!).

Др Душан Ј.Мартиновић


YU ISSN 0021-2652

Ранко Перовић, О ЦРНОГОРСКОЈ ЦРКВИ, Подгорица, 2008.

Ве ли ки за љу бље ник, па си о ни ра-ни, сту ди о зни и по у зда ни ис тра жи вач на по љу цр но гор ске исто ри о гра фи је, Ран ко Пе ро вић, при ре дио је, по тво-рач кој фор ми, си сте ма ти ци и ме то-до ло шком по ступ ку, је дин стве но и ори ги нал но дје ло О ЦР НО ГОР СКОЈ ЦР КВИ ко је се, у из да њу Удру же ња Ко ри је ни из Под го ри це, по ја ви ло из штам пе 2008. године.

По се би та тво рач ка фор ма и ори ги-нал ни ме то до ло шки при ступ у са зда њу овог дје ла, са чи ње ног pro lem si nae ma-tre cre a tum (“ди је те без мај ке ро ђе но”) из ви ре из по све је дин стве не аутор ске кон цеп ци је за сно ва не на аутен тич ним из во ри ма и исто риј ској гра ђи, као по-у зда ним до ка зи ма и свје до чан стви ма, на исто риј ским чи ње ни ца ма о ауто-ке фал но сти Цр но гор ске цр кве. До бро осми шље ну кон цеп ци ју у об ли ко ва њу тво рач ке фор ме дје ла пра ти ла је вр ло зна лач ка и ди дак тич ки пре глед на си-сте ма ти ка књи ге ко ја по чи ва на об ра ди исто риј ских пе ри о да у раз во ју и уло зи Цр но гор ске цр кве. Са ма си сте ма ти ка књи ге до би ја жи ву ди на мич ку функ-ци ју кроз ори ги нал на до ку мен та и гра-ђу да тим у фак си ми ли ма, њи хо вом са-др жа ју и илу стра ци ја ма, што ово дје ло чи ни осо би то дра го цје ним.

Књи га О ЦР НО ГОР СКОЈ ЦР КВИ си сте мат ски је ор га ни зо ва на у не ко-ли ко дје ло ва.

Пред го вор књи зи, ко ји је на пи сао сам приређивач, по све ћен је ак си о ло-ги ји мо ти ва, раз ло га, ци ље ва и по ру ка као ства ра лач ких његових ин спи ра-ци ја, упу ће них чи та о ци ма.

Есеј о ауто ке фал ној Цр но гор ској пра во слав ној цр кви је прег нант на сту-ди ја о раз во ју, уло зи и уга о ним по-вије сним прег ну ћи ма и до га ђа ји ма ко ји по твр ђу ју ауто ке фал ност и по се-би ту исто риј ску, др жа во твор ну, осло-бо ди лач ку, про свје ти тељ ску и ду хов-ну уло гу Цр но гор ске цр кве у исто ри ји цр но гор ског на ро да.

Из во ри (хре сто ма ти ја) чине сто-жер ни дио књи ге, ко ји обухвата по себ-на по гла вља, чи ја пе ри о ди ка је уте ме-ље на пре ма исто риј ским раз до бљи ма ве за ним за уло гу и зна чај по је ди них лич но сти, од но сно исто риј ских до га-ђа ја и то, пе ри о ди: Бал ши ћа, Цр но је-ви ћа, вла ди ке Ви са ри о на Бо ри ло ви ћа, вла ди ке Са ве Ка лу ђе ро ви ћа, вла ди ке Да ни ла Пе тро ви ћа, вла ди ка Са ве и Ва си ли ја Пе тро ви ћа, вла ди ке Пе тра I Пе тро ви ћа, вла ди ке Пе тра II Пе-тро ви ћа, пе риод кња за Да ни ла и кра-ља Ни ко ле I Пе тро ви ћа, чи ји са др жај чи не и исто ри о граф ски пре глед до ку-ме на та и свје до чан ста ва све до 1921. го ди не. У окви ру овог ди је ла књи ге да ти су и аутор ски тек сто ви по зна тих на уч них ства ра ла ца и исто ри о гра фа: др Р. Рот ко вића, др Б. Ше ку ла рца, др


Д. Жив ко вића, др З. Фо лића, др Н. Ки-ли бар де, др Ж. Ан дри ја ше вића, др Ш. Рас то дера, Н. Аџића, Б. Бо жа но вића и др. ко ји упот пу ња ва ју оп шту исто ри-о граф ску фи зи о но ми ју дје ла са ста но-ви шта по вје сни це Цр но гор ске цр кве.

Књи га је пи са на дво је зич ним пи-смом - на цр но гор ском и ен гле ском је-зи ку, на фор ма ту А4, са бо га тим илу-стра ци ја ма и фак си ми ли ма до ку ме на-та и исто ри о граф ске гра ђе, у ли је пој ли ков ној и гра фич ког об ра ди. Ре цен-

зен ти ове књи ге су др Ра до је Па јо вић и мр Пре драг Мал ба ша.

Аутор дје ла О ЦР НО ГОР СКОЈ ЦР КВИ, го спо дин Ран ко Пе ро вић, за-слу жу је при зна ње за му ко трп ни рад и успје ло оства ре ње чи ја је по ја ва при-ву кла ве ли ку па жњу исто ри о гра фа и љу би те ља исто ри је и ко је сво јом фак-то гра фи јом по твр ђу је ми сао С. Пе те-фи ја да је Цр на Го ра нај дра го цје ни-ји дар и нај љеп ши би сер у чо вје ко вој исто ри ји.

Др Чедомир Богићевић


YU ISSN 0021-2652

СТУДИЈСКИ БОРАВЦИ

Иван ЛАКОВИЋ

ИЗВЈЕШТАЈ О СТУДИЈСКОМ БОРАВКУ У САД 14. 06 – 21. 08. 2008.

На кон окон ча ња нај ве ћег ди је ла ар хив ских ис тра жи ва ња, ве за-них за те му док тор ске ди сер та ци је «Вој на са рад ња Ју го сла ви је и САД 1948 – 1960» у ре ле вант ним ар хи ви ма у Бе о гра ду, ме то до ло шка пра ви-ла су на ла га ла да се при је при сту па ња пи са њу пре гле да ју и из во ри дру-ге стра не, од но сно, гра ђа аме рич ке про ве ни јен ци је. По што је ор га ни-за ци ја овог ис тра жи ва ња би ла скоп ча на са ве ли ким бро јем ма те ри јал-но-фи нан сиј ских про бле ма, од ве ли ке по мо ћи ми је би ло и то што сам при мљен на се ми нар Уни вер зи те та Ge or ge Was hing ton у глав ном гра ду САД о ар хив ским ис тра жи ва њи ма, а ко ји је тре бао да пред ста вља по ла-зну осно ву за да љи ар хив ски рад у Аме ри ци. Ре че ни се ми нар (Sum mer in sti tu te on con duc ting ar chi val re se ar ches - SI CAR), у тра ја њу од 14.06 до 20.06.2008. омо гу ћио ми је не са мо упо зна ва ње са ве ли ким бро јем аме рич ких струч ња ка из обла сти Хлад ног ра та, већ ми је при бли жио и си стем про це ду ра, пра ви ла, мо гућ но сти и не до ста та ка нај ва жни јих аме рич ких ар хив ских ин сти ту ци ја. Ис тра жи ва ња, ко ја сам за по чео по завршетку се ми на ра, сво ју успје шност и ре зул та те су умно го ме ду го ва-ла вре ме ну про ве де ном на ње му.

На кон SI CAR-а је на сту пио пе риод стан дард ног ис тра жи вач ког про це са, то ком ко јег сам пре гле дао и фо то гра фи сао гра ђу у Na ti o nal Ar-chi ves and Re cords Ad mi ni stra tion (NA RA), Ma nu script Di vi sion of Li brary of Con gress (MDLC) и Na ti o nal Se cu rity Ar chi ve (NSA). Иако ври је ме од два мје се ца мо же из гле да ти дуго, су срет са мо ну мен тал но шћу ар хив-ских фон до ва по ме ну тих ин сти ту ци ја је убр зо по ка зао да је исти на са-свим дру га чи ја. За ис тра жи ва ча, на ви клог на бал кан ске усло ве и схва-та ња ра да у ар хи ви ма, ово ври је ме је пред ста вља ло су срет са стру ком у ње ном нај бо љем сви је тлу, са ар хив ским ре жи мом ка кав се са мо мо же по же ље ти и ис тра жи вач ким мо гућ но сти ма чи ји се пу ни ди ја па зон са мо


мо гао на слу ти ти. Тек на кон два мје се ца сам рас по ла гао са око 15000 елек трон ских и штам па них ко пи ја до ку ме на та, као нај бо ље за ми сли ве про тив те же, кон тро ле и ко рек ти ва гра ђи са ку пље ној у Бе о гра ду.

Ова до ку мен та пред ста вља ју са мо кап у мо ру мо гућ но сти аме-рич ких ар хи ва, ко ји што због ма те ри јал них не мо гућ но сти, али че сто и не схва т љи ве не за ин те ре со ва но сти на ших исто ри ча ра, оста ју ван свих пра ва ца ар хив ских ис тра жи ва ња. На жа лост, ако та кав тренд уско ро не бу де про ми је њен, не из мјер но бо гат ство њи хо вих фон до ва ће и да ље за нас оста ја ти не ис ко ри шће но, а на ште ту и по ква ли тет на ших на уч них до стиг ну ћа, и по схва та ње и по зна ва ње ме то до ло ги је мо дер ног исто-ри о граф ског ра да. Упр кос ве ли ком бро ју сни мље них до ку ме на та, ви ше не го до вољ них за успје шно са гле да ва ње вре мен ског окви ра те ме, оста је ути сак да је на ве де ни рад пред ста вљао тек траг на по вр ши ни, рад ко ји иако зна ча јан, има сми сла са мо ако пре ра сте у си сте мат ски на пор ко ји ће у на ред ним го ди на ма пред ста вља ти осно ву но вог отва ра ња пре ма За-па ду, и пре ма ри зни ца ма ње го вог зна ња, а то ће водити према дру га чи јој сли ци на шег под не бља и стварати представу што се у њи ма чу ва.

у Подгорици, 21.10.2008.


YU ISSN 0021-2652

Раденко ШЋЕКИЋ

ИЗВЈЕШТАЈ О СТУДИЈСКОМ БОРАВКУ У СЛОВЕНИЈИ 01. ОКТОБАР 2006 – 31. МАРТ 2008.

У трајању од 18 мје се ци, за хва љу ју ћи по зи ву проф. др Јо си па Раст ка Моч ни ка, до био сам мо гућ ност за сту диј ски бо ра вак у Сло ве-ни ји, на Фа кул те ту дру штве них на у ка (Fa kul te ti za dru žbe ne ve de) Уни-вер зи те та у Љу бља ни. Као сти пен ди ста Сло ве нач ког Ми ни стр ства за шол ство на у ку и тех но ло ги ју у окви ру CE E PUS I CME PI US про јек та раз мје не сту де на та и ис тра жи ва ча имао сам при ли ке да се у пе ри о ду од го ди ну и по дана (са по вре ме ним пре ки ди ма) упо знам са на чи ном сту-ди ра ња и ис тра жи ва ња у јед ној од страних др жа ва, чла ни ци Европ ске уни је.

Са об зи ром на то да је област мо га ис тра жи ва ња по ли тич ка про па-ган да, по ли тич ки мар ке тинг, по ли тич ка пси хо ло ги ја и „spin doc to ring“ – мо гућ но сти ко је су пру жа ли би бли о теч ки фон до ви, ар хив ска гра ђа и пре да ва ња код еми нент них пре да ва ча из ових обла сти су на Фа кул те ту дру штве них на у ка и Фи ло зоф ском фа кул те ту у Љу бља ни би ли за и ста на за вид ном ни воу. Имао сам мо гућ ност да пра тим пре да ва ња из пред ме та По ли тич ки мар ке тинг, По ли тич ка пси хо ло ги ја, Ис тра жи ва ње јав ног мне ња, Са вре ме не по ли тич ке те о ри је и по кре ти, Те о ри ја дис кур са и дру гих, као и по вре ме на го сто ва ња го сту ју ћих ино стра них пре да ва ча. Из у зет но ср да чан при јем, бо га ство би бли о теч ких фон до ва (на ро чи то ре ле вант не и ак ту ел не ли те ра ту ре и штам пе на ен гле ском је зи ку) су као је дан од ре зул та та има ли и пре ко пет хи ља да ко пи ја на пра вље них то ком ис тра жи ва ња као и од ре ђе ни фо то и ви део ма те ри јал. Ина че, Љу бљ а на је у обла сти ис тра жи ва ња јав но га мне ња и по ли тич ког мар ке тин га пре-дњ а чи ла још у не ка да шњ ој СФРЈ, та ко да је тај по зи ти ван тренд на ста-вљен и ка сни је. Та ко ђе ми је од ве ли ке ко ри сти би ла и чи њ е ни ца да су у Сло ве ни ји, у пе ри о ду мо га бо рав ка, одр жа ни ре пу блич ки и жу па ниј ски из бо ри, та ко да сам се пу тем ме ди ја и пред из бор них ску по ва, као и са-


ра дњ ом са од ре ђе ним мар кен ти шким и ПР аген ци јама по бли же упо знао са тех ни ком и тех но ло ги јом ис тра жи ва ња јав но га мне ња, по ли тич ком пси хо ло ги јом и мар ке тин гом.

Овај сту диј ски бо ра вак је био у фор ми пред док тор ских ис тра жи-ва ња, та ко да је и до брим ди је лом ис ко ри шћен и за при ку пља ње од ре-ђе ног ма те ри ја ла ко ји ће ми би ти од ко ри сти при из ра ди мо је док тор-ске ди сер та ци је По ли тич ка про па ган да у Цр ној Го ри у пе ри о ду 1989 – 2000. го ди не, при ја вље не на Фа кул те ту по ли тич ких на у ка у Бе о гра ду, под мен тор ством проф. др Зо ра на Сла ву је ви ћа.

У Подгорици20.09.2008


YU ISSN 0021-2652

ЈУБИЛЕЈ150 година Граховачке битке

Мило ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе Црне Горе

ГОВОР НА СВЕЧАНОЈ АКАДЕМИЈИ*

Поштовани господине Предсједниче Црне Горе,Поштовани господине Предсједниче Скупштине Црне Горе,Ваше Екселенције,Уважени потомци граховачких ратника,Даме и господо,

Ве че рас про сла вља мо два зна чај на исто риј ска до га ђа ја - об но ву не за ви сно сти Цр не Го ре и сто пе де се ту го ди шњи цу бит ке на Гра хов цу.

До га ђа ји у чи ју смо се сла ву и част ве че рас са ста ли на при је сто-ном Це ти њу, по спје шу ју нас да, уви јек на но во, про ми шља мо о сло бо ди као иде а лу трај не ва жно сти то ком цје ло куп не људ ске исто ри је, не са мо цр но гор ске.

Ка ко нас по у ча ва ис ку ство но вог ви је ка ко јем и са ми свје до чи мо, су штин ске ду хов не ври јед но сти афир ми ше мо са по ви ше ним осје ћа њем за ет нич ку и кул ту рну ра зно ли ко ст, за исто ри ју и тра ди ци ју свих ов да-шњих кул ту ра - сла ви мо их кроз на ше за јед нич ко цр но гор ско, бал кан-ско и европ ско на сље ђе.

1858. - 2006.!Вре мен ски раз мак из ме ђу слав них да ту ма је ве ли ки, али оба у на-

шој исто риј ској ри зни ци пред ста вља ју је дин стве ни из раз цр но гор ског ду ха - оба, мо гли би смо ре ћи, три јум фал но свје до че о је дин стве ној, сло-бод ној и са мо свје сној Цр ној Го ри.

Гра хо вач ко по при ште из ма ја 1858. на ше је дра го цје но за вје-шта ње.

У бор би из ме ђу Да ви да и Го ли ја та, у стра вич ним рат ним окр ша-ји ма, цр но гор ска вој ска је над ја ча ла моћ ни Ху сеин-па шин кор пус. Ото-

* Зетски дом, 21. мај 2008. године, Цетиње.


ман ска си ла од ко је је дрх та ла Евро па до жи вје ла је за све, осим за Цр-но гор це, нео че ки ва н по раз.

Као и на Кру си ма, на Ца ре вом Ла зу и Вуч јем до лу - сим бо ли ма на ше рат нич ке и сло бо дар ске ча сти - и на Гра хов цу је ис пи са на звуч на ода цр но гор ској хра бро сти и ви те штву. Из не рав но прав ног дво бо ја ма-ле бал кан ске кња же ви не и ве ли ке ото ман ске си ле, ма ја 1858. го ди не, књаз Да ни ло I Пе тро вић Ње гош, огла сио је Евро пи да Цр на Го ра мо ра би ти ре спек то ва на и да цр но гор ска сло бо да не ма ци је ну.

Да нас, ви јек и по уда ље ни од слав не гра хо вач ке по бје де, гле да мо на про те кло исто риј ско ври је ме као на из у зет но бур но и те гоб но.

А, упра во у са гле да ном ди на ми зму тог исто риј ског вре ме на и про сто ра по ста је бје ло да на исто риј ска исти на о цр но гор ском на ро ду и цр но гор ској др жа ви.

Јед на ко не по ре ци во, та мо сто је за пи са ни и хра бро прег ну ће Да-ни ла I и Ни ко ле I Пе тро ви ћа Ње го ша, ме ђу на род но при зна ње др жа ве Цр не Го ре на Бер лин ском кон гре су 1878. као и фак та јав не и за ку ли-сне по ли ти ке о на ци о нал ном по ни же њу Цр не Го ре 1918. - о не стан ку цр но гор ске дра жав но сти и бри са њу име на Цр не Го ре са зе мљо пи сне ма пе.

Но, гра хо вач ко за вје шта ње, као и сло бо дар ска за вје шта ња слич на ње му, уви јек су сна жно раз бук та ва ла на шу др жа во твор ну од луч ност: и 1941. го ди не, кроз цр но гор ски оп ште на род ни уста нак, као је дин стве ни ан ти фа ши стич ки фронт, кад смо се свр ста ли у де мо крат ску ко а ли ци ју сло бод ног сви је та; и по сли је кра ха фа ши зма, по сли је још јед не мај ске по бје де, у др жав ној за јед ни ци рав но прав них ју го сло вен ских на ро да, кад смо вра ти ли ча сно име Цр ној Го ри; као и у кр ва вом ју го сло вен ском рас пле ту, то ком по сљед ње де це ни је 20-ог ви је ка, кад смо упр кос уз ви-тла ном рат ном ви хо ру са чу ва ли мир и дра го цје ни ме ђу ет нич ки склад у Цр ној Го ри.

Да ме и го спо до,Не за у ста вљи во др жа во твор но зри је ва ње Цр не Го ре на ших да на,

кру ни са но је по бје дом на исто риј ском ре фе рен ду му 21. ма ја 2006. го ди-не. Од пу шке - до олов ке, за не пун ви јек и по.

Исто ри ја Цр не Го ре ни ка да не би би ла ра зу мљи ва без са гле да ва ња чи ње ни ца о не из вје сним уну тра шњим и спољ њим по ли тич ким окол но-сти ма не по сред но при је и то ком ре фе рен дум ског про це са, за пра во без уви да у сло же ни про цес де мо крат ског зри је ва ња Цр не Го ре.

За то, пред ли цем са вре ме не цр но гор ске исто ри је, сла вље нич ки су пер и ор но мо же мо са оп шти ти: об но ви ли смо цр но гор ску др жав ност во де ћи му дру и про ми шље ну по ли ти ку; успје ли смо обо дре ни ре зул-

401Говор на свечаној академији

та ти ма ус по ста вље ног еко ном ског са мо по у зда ња; на дах ну ти нај бо љом цр но гор ском сло бо дар ском и гра ђан ском тра ди ци јом; осна же ни но вим и об но вље ним ин сти ту ци ја ма; на о ру жа ни из у зет ним стр пље њем и то-ле ран ци јом свих гра ђа на; уз пом но упра жња ва ње нај ви ших европ ских стан дар да и ма ни ра европ ске по ли тич ке кул ту ре.

Сло бод но и де мо крат ски од лу чи ли смо да упра вља мо вла сти том суд би ном у вла сти тој др жа ви.

Али, ка жи мо и то, 21. мај 2006. ни је са мо да тум исто риј ског цр-но гор ског пле би сци та, већ мно го ви ше од то га - то је да тум ис ко ра ка у епо ху јед не но ве дру штве не и еко ном ске ствар но сти Цр не Го ре.

Та ква Цр на Го ра по у зда ни је за ви чај до бр о су сјед ства, европ ске и евро а тлан ске иде је ин те гра ци ја.

Ње но опре дје ље ње за раз вој ну стра те ги ју на ма ги страл ном кур су ин те гра ци ја ни је пи та ње из бо ра, већ при род не при пад но сти на ше зе-мље Евро пи и ци ви ли за циј ским то ко ви ма ко је она ба шти ни.

При пад ност европ ској иде ји освје до чи ли смо је зи ком ди ја ло га и спо ра зу ма, је зи ком де мо крат ске ра ци о нал но сти. Евро ху ма ни стич ка иде ја ко јој се по све ћу је мо др жи до чо вје ка - по је дин ца, до ње го ве за-шти те и уна пре ђе ња ње го вог ква ли те та жи во та, до ус по ста вља ња ви со-ких стан дар да у свим сфе ра ма жи во та.

Нај зад, сва ко днев но по твр ђу ју ћи да ула зак у но ву раз вој ну епо ху зна чи усва ја ње вр хун ских европ ских ис ку ста ва - и у обла сти еко но ми је и за ко но дав ства, и у обла сти за шти те људ ских пра ва и сло бо да - Цр на Го ра је сво ју европ ску пер спек ти ву учи ни ла са свим из вје сном.

Да ме и го спо до,Сла ве ћи, ве че рас, гра хо вач ке по бјед ни ке, баш као и гра хо вач ке

не у стра ши ве хе ро и не, цр но гор ске мај ке, се стре, же не - до зво ли те ми да ис ка жем по себ но ди вље ње пре ма вла дар ској лич но сти на ше слав не ди-на сти је - пре ма Кња зу Да ни лу I Пе тро ви ћу Ње го шу. Рат ни ку, по ли ти ча-ру, др жав ни ку, цр но гор ском па три о ти. Ви зи о на ру. Сна жној, мо дер ној, ре фор ма тор ској вла дар ској пер со ни.

Он је, то ком дра ма тич ног и пре лом ног де се тље ћа вла да ви не, сна-жно учвр стио ме ђу на род ну по зи ци ју Цр не Го ре и пре суд но по спје шио цр но гор ску др жво твор ну иде ју број ним те ко ви на ма на по ли тич ком, ди-пло мат ском и кул тур ном по љу.

Да ме и го спо до, дра ги при ја те љи,Мно ги суд бин ски исто риј ски до га ђа ји за Цр ну Го ру од и гра ли су

се у мје се цу ма ју. За то ни је слу чај но што је на род дав но ис пје вао на шу хим ну: ОЈ СВИ ЈЕ ТЛА МАЈ СКА ЗО РО... По но сни смо на на шу исто ри-


ју, али ни је смо ње ни за ро бље ни ци. То је за да на шње ге не ра ци је иден ти-тет ски сти му ланс за на шу европ ску бу дућ ност.

У сла ву ју на ка са Гра хов ца, Кња за Да ни ла I Пе тро ви ћа Ње го ша, као и Мир ка Пе тро ви ћа, вој во де од Гра хов ца, у част и у име ге не ра ци ја ко је ста са ва ју за под ви ге и за слу ге но ве Цр не Го ре - не ка бу де уви јек исти наш пра знич ни за вјет: НЕ КА ЈЕ ВЈЕЧ НА ЦР НА ГО РА!


YU ISSN 0021-2652

Бранко ПАВИЋЕВИЋ

БИТКА НА ГРАХОВЦУ(1858 - 2008)

Ове го ди не се про сла вља сто пе де се та го ди шњи ца бит ке на Гра-хов цу. Она је, за пра во, тра ја ла не ко ли ко да на, по чет ком ма ја 1858, а глав ни окр шај се од и грао 1/13. V ( на Спа сов дан ) 1858. го ди не. Тру пе ђе не ра ла Ху сеин-па ше до жи вје ле су пот пун слом и од ото ман ског кор-пу са, у ја чи ни од око 13.500. офи ци ра и вој ни ка, је два ако се спа си ло не ко ли ко сто ти на рат ни ка.

Гра хов ска бит ка има ла је сна жан од јек у Евро пи, у ју го сло вен-ским зе мља ма по себ но. Од то га да на Гра хо вац је по чео да сим бо ли зу је цр но гор ску рат ну сла ву, на сли чан на чин као и Ца рев Лаз и Кру си. Гра-хо во је с раз ло гом увр ште но у ред нај слав ни јих ло ка ли те та цр но гор ске ге о гра фи је и цр но гор ске исто ри је.

Иако се др жав ни пре о бра жај Цр не Го ре у се ку лар ну др жа ву сре-ди ном XIX сто ље ћа кре тао по иви ци но жа, ипак ни је отво рио ду бљу кри зу у зе мљи. Во де ћи цр но гор ски пр ва ци уочи ли су да је Ње го шев на сљед ник сна жна фи гу ра, про ми шљен по ли ти чар и ви зи о нар и да је зе мља до би ла вла да ра ко ји је пот пу но од го ва рао објек тив ним за хтје ви-ма исто риј ског раз во ја.

У про шлом сто ље ћу су о кња зу Да ни лу на пи са не и пу бли ко ва не дви је мо но гра фи је од стра не цр но гор ских ауто ра. У њи ма су оци је ње ни сви нај ва жни ји до га ђа ји и на ве де не све ва жни је по је ди но сти ве за не за ње го во жи вот но дје ло. Сва ки ана ли ти чар да нас при хва та суд да је Да-ни ло био пра ви на сљед ник дво ји це ве ли ких прет ход ни ка. И сам је до ста обо га тио цр но гор ску про шлост по ли тич ким, кул тур ним, ди пло мат ским и рат ним те ко ви на ма. Сто га да на шња по ко ље ња мо гу да га сма тра ју ве-ли ка ном на ше исто ри је.

Оно вре ме ни европ ски др жав ни ци на ври је ме су про ци је ни ли пра вац и су шти ну књаз Да ни ло ве по ли тич ко-стра те гиј ске ор јен та ци је.


За па зи ли су да ње гов основ ни жи вот ни и др жав нич ки циљ пред ста вља иде ја да се по сва ку ци је ну очу ва исто риј ско на сље ђе дво ји це прет ход-них цр но гор ских вла да ра и да се при до би ју ве ли ке европ ске др жа ве да при зна ју фак ти ци тет на овом ди је лу Бал ка на, ка ко би се при хва ти ле као за ко ни те гра ни це из ме ђу Цр не Го ре и Тур ске, ба рем на на чин ка ко је то учи ни ла вла да Хаб збур шке мо нар хи је че тр де се тих го ди на.

На уну тра шњем пла ну, књаз Да ни ло је си сте мат ски учвр шћи вао ор га не зе маљ ске вла сти и же сто ко се об ра чу на вао са ло кал-се па ра ти-стич ким по ку ша ји ма. У том по гле ду стал но је имао на уму Ње го ше ве стро ге об ра чу не са бе за ко њем и не ре ди ма у зе мљи. Кња зу ни је мно-го слу жио за узор Пе тар I са ње го вим би блиј ско-етич ким на че ли ма у тре ну ци ма кад је и он био при мо ран да при мје њу је при ну ду и на си ље. Прав ни си стем у зе мљи, чи ји су те ме љи уда ре ни још под крај XVI II сто ље ћа, знат но је уна при је дио За ко ни ком из 1855. го ди не. То је био из у зет но за ни мљив исто риј ско-ју ри дич ки спо ме ник од не про цје њи ве на уч не ври јед но сти за цр но гор ско пра во.

Књаз Да ни ло је при мио бре ме од го вор но сти за суд би ну Цр не Го-ре у сло же ним исто риј ским окол но сти ма, кад је ис точ но пи та ње пре-ра сло из бал кан ског и европ ског ком плек са у свјет ско по ли тич ко-стра-те гиј ско и вој но-стра те гиј ско клуп ко ра зних ком би на ци ја и при је дло га. Би ло је ја сно да се Тур ска не мо же одр жа ти на Бал ка ну и да јој се мо ра ју од у зе ти све бал кан ске про вин ци је, ина че за хва ће не сна жном аграр ном кри зом, по ли тич ким и на ци о нал но-по ли тич ким по тре си ма.

Цр но гор ски вла дар је с по до зре њем гле дао на све ото ман ске за-кон ске тек сто ве до но ше не по сли је Па риског кон гре са и Крим ског ра-та,про сто у њих ни је вје ро вао. Сма трао је да му ду жност на ла же да под сти че на род не не ми ре по свим руб ним под руч ји ма Цр не Го ре пре ма Тур ској. С је се ни 1857. цр но гор ске че те су от по че ле отво ре но да пре-ла зе на уста нич ку те ри то ри ју и да за јед но с уста ни ци ма уче ству ју у ору жа ним окр ша ји ма. То ком фе бру а ра 1858. са мо у јед ној цр но гор ској гру па ци ји би ло је 4.000. љу ди. Би ло је ја сно да књаз Да ни ло не стра ху је од ве ћег су да ра с Тур ском. А кад је у мар ту 1858, при ли ком ус кр шњих свет ко ви на, на Це ти њу одр жа на на род на скуп шти на сва ко ме је би ло ја-сни је ко јим смје ром кре ћу оче ки ва ни до га ђа ји? Ка ко се тих да на на Це-ти њу при сту па ло из ра ди чет них и ба та љон ских за ста ва, сва ки по сма-трач је мо гао мир не ду ше да за кљу чи да је цр но гор ски вла дар ста вио ру ку на бал чак.

Књаз Да ни ло вој отво ре ној ор јен та ци ји за не по сред ну по моћ хер-це го вач ким уста ни ци ма ишла је на ру ку и по ли ти ка ото ман ске вла де. По од лу ци вр хов них ор га на вла сти у Ца ри гра ду, по чет ком апри ла из-да та је на ред ба ђе не ра лу Ху сеин-па ши да са кор пу сом вој ни ка хи та на

405Битка на Граховцу (1858-2008)

уста нич ко под руч је у Хер це го ви ни и да по сва ку ци је ну сми ри уста нак. У ис тој на ред би му је ре че но да мно го не бри жи бри гу о то ме хо ће ли ње го ве тру пе при је ћи цр но гор ску гра ни цу на под руч ји ма што гра ни че с уста нич ком те ри то ријом. По чет ком ма ја (7. V 1858) Ху сеин -па ша је до шао са чи та вим кор пу сом у Ба ња не. Сље де ћег да на кре нуо је за Гра-хо во. Ње га је до че ка ло пет не ве ли ких од ре да цр но гор ске вој ске (под ко ман дом вој во де Пе тра Фи ли по ва Ву јо ви ћа, ка пе та на Или је Зви це ра, по па Пе ра Ма та но ви ћа, гра хов ског ка пе та на Па ја Ко ва че ви ћа и бањ ског Јо ва на Ва си ље ва Ба ћо ви ћа). От пор ових цр но гор ских је ди ни ца упо зо-ра вао је тур ског ђе не ра ла на опа сност да ће се ње гов про дор у Гра хо во пре тво ри ти у ве ли ко кр во про ли ће и да не мо же оста ти не ка жњен.

Глас о про до ру Ху сеин-па ши ног кор пу са на Гра хо во ши рио се за-па њу ју ћом бр зи ном. Већ 8. V 1858. глав ни на цр но гор ских тру па би ла је на Гра хов цу, под ко ман дом вој во де Ива Ра ко ва Ра до њи ћа, Кр ца Пе-тро ви ћа и Пе тра Ву ко ти ћа. Вој во да Мир ко Пе тро вић је при спио на Гра-хо вац 10. V 1858, кад су већ би ли за по че ли бо је ви ме ду про тив нич ким стра на ма. Вој во да је свој штаб смје стио на уз ви ши ци Осред њак, баш у сре ди шту цен трал ног цр но гор ског од ре да под за по вјед ни штвом вој во-де Пе тра Фи ли по ва Ву јо ви ћа. Са тим од ре дом на ла зи ла се и кња жев ска гар да, у ја чи ни од 400 рат ни ка, под ко ман дом сер да ра Ђу ра Ку сов ца. Де сним кри лом цр но гор ске вој ске ко ман до вао је вој во да Пе тар Ву ко-тић, док је ли је вим за по ви је дао вој во да Иво Ра ков Ра до њић. Уку пан број цр но гор ске вој ске на Гра хов цу из но сио је 7.500. офи ци ра и вој ни-ка, от при ли ке по ло ви ну укуп них ору жа них сна га Цр не Го ре.

Окр ша ји на Гра хов цу тра ја ли су не ко ли ко да на. Је дан од нај же-шћих од и грао се 11. V 1858. го ди не. То га да на обје про тив нич ке стра не иза шле су на гра хов ско по при ште са свим рас по ло жи вим сна га ма. У нај-кри тич ни јем тре нут ку бо ја Ху сеин-па ша је из дао на ред бу да и ко њи ца сту пи у окр шај. Тур ска ко њи ца је би ла до бро опре мље на ла ким оруж јем и на о ру жа на ду гим ко њич ким са бља ма. Цр но гор ски гар ди сти су би ли опре мље ни као и сви оста ли цр но гор ски рат ни ци. Не рав но прав ни су-дар цр но гор ске гар де с ото ман ском ко њи цом од и гра вао се пред очи ма обје за пре па шће не про тив нич ке стра не. На кра ју је цнро гор ској гар ди по шло за ру ком да раз би је и сло ми ото ман ску ко њи цу. Тај хе рој ски под-виг пла тио је сво јом гла вом ко ман дант цр но гор ске гар де - сер дар Ђу ро Ку со вац. Не ма си гу р них из во ра о гу би ци ма јед не и дру ге стра не у би ци од 11. V 1858. По не ким по да ци ма, Цр но гор ци су то га да на има ли 1.000. мр твих и ра ње них. Дра му бит ке од 11. V 1858, нај сли ко ви ти је је опи-сао но во сад ски „Срп ски Днев ник”, ис ти чу ћи да се на Гра хов ском по љу пред ли цем Евро пе од и грао, је дан не рав но пра ван дво бој из ме ђу јед не ма ле не бал кан ске др жа ве и јед не ве ли ке зе мље.


У ви ше днев ним окр ша ји ма про тив нич ке стра не су се би ле пре мо-ри ле, па су по сти гле до го вор да се 12. V 1858. не вр ше рат не опе ра ци је. Баш у том тре нут ку бо сан ски ве зир је Ху сеин - па ши пре нио на ред бу из Ца ри гра да да у то ку на ред не но ћи по ву че све ото ман ске је ди ни це са Гра хо ва. За ову на ред бу са знао је цр но гор ски глав ни за по вјед ник и до нио од лу ку да не пу сти тур ског ђе не ра ла да не ка жњен на пу шти цр-но гор ску те ри то ри ју. У но ћи уочи Спа сов да на (1/13. V 1858) вој во да Мир ко је на ре дио сво јим је ди ни ца ма да нео па же но оп ко ле све тур ске је ди ни це. Исто та ко упу тио је од го ва ра ју ће сна ге ка Ми ро тињ ским до-ло ви ма, ку да је тур ски ђе не рал мо рао да од сту па.

На пад на Ху сеин-па шин кор пус тре ба ло је да за поч не у ра ним ју-тар њим ча со ви ма, кад су ото ман ске је ди ни це при пре ма ле за мар шев ски по ре дак. То га да на се на гра хов ском по при шту на ла зи ло ви ше сто ти на цр но гор ских же на. Оне су вој ску снад би је ва ле та и ном.

Чим су за пу ца ле пр ве цр но гор ске пу шке 1/13. ма ја, за клик тао је вој во да Мир ко и по звао „цр но гор ске ју на ки ње” и да узимају сан ду ке са му ни ци јом и уно се у пр ви бор бе ни рас по ред. Те цр но гор ске хероине, по слу ша ле су свог глав ног ко ман дан та: ба ци ле таин, упр ти ле по сан дук или два му ни ци је, уле ће ле у стре љач ки строј сво је бра ће, оче ва и му же-ва, под сје ћа ју ћи на ан тич ке хе ро и не. Јед на та ква ју на ки ња из Ша ран ске че те (Кне же вић) са два сан ду ка му ни ци је и син чи ћем од осам мје се ци на гру ди ма уле ће ла је у стре љач ки строј и за до би ла те шке ра не, ка ко она та ко и њен син чић. Опи су ју ћи овај под виг, Ми ха и ло Ла лић је уз-ди гао при мјер ша ран ске не вје сте Кне же вић и ње ног ро ђе ног син чи ћа (погинуо у опсади Скадра) до ви си не ан тич ке трагедије.

Окр шај 1/13. V 1858 спа да у ред нај же шћих бо је ва во ђе них у црно-гор ској рат ној исто ри ји. Та да се ги ну ло и за ју на штво ра ди ју на штва.

Би ланс бит ке био је по ра зан за Ху сеин-па ши не тру пе. Тур ски кор пус је пот пу но раз би јен. Оно што је од ње га оста ло тре ба ло је да за-хва ли хра бро сти ње го вих офи ци ра, ко ји су се код Ми ро тињ ских до ло ва са бља ма про би ја ли кроз цнро гор ски рас по ред и та ко кр чи ли се би пут за Тре би ње и Би ле ћу.

По по да ци ма кња за Да ни ла, Цр но гор ци су има ли 200 мр твих и 300 ра ње них, док су Тур ци на бо ји шту оста ви ли 5.000. мр твих. Вој во да Мир ко твр ди да је тур ских ље ше ва на Гра хов цу би ло 7.000. офи ци ра и вој ни ка.

Ме ђу цр но гор ским гу би ци ма на ла зио се и ко ман дант кња же ве гар де сер дар Ђу ро Ку со вац и алај бар јак тар цр но гор ске вој ске Ма шо Ми ја тов Ку сту дић.

По сли је бит ке на Гра хов цу књаз је до ди је лио вој во ди Мир ку зва-ње -„Вој во да од Гра хов ца”.

407Битка на Граховцу (1858-2008)

У част Гра хов ске по бје де из ли ве на је ме да ља - спо ме ни ца. Она је до ди је ље на сва ком уче сни ку бит ке и вје ро ват но пред ста вља јед но од нај зна чај ни јих рат них оби љеж ја у исто ри ји цр но гор ског ра то ва ња.

Од пу ша ка Ху сеин-па ши ног кор пу са, за пли је ње них у би ци на Гра хов цу 1858, Цр но гор ци су на пра ви ли огра ду око Вла шке цр кве на Це ти њу. Та ко је ово на род но и цр кве но све ти ли ште до би ло оби љеж је ве ли ке гра хов ске хе ро и ке.



YU ISSN 0021-2652

Маријан МИЉИЋ

ПРЕЛОМНА ЦРНОГОРСКА ПОБЈЕДА ПОВОДОМ СТОПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ БИТКЕ НА ГРАХОВЦУ

(1858–2008)

Гра хо вац је је дан од нај зна ме ни ти јих ви со ва цр но гор ског зе мљо-пи са и исто ри је, све ти ли ште сло бо де, на ко ме се у те шким вре ме ни ма и исто риј ским не при ли ка ма од лу чи ва ла суд би на зе мље и на ро да.

По чет ком ма ја 1858. го ди не, у је ку дру гог та ла са устан ка у Хер-це го ви ни,1 ко ји је Цр на Го ра под сти ца ла, по ма га ла, усмје ра ва ла и над-зи ра ла, Ото ман ска им пе ри ја је, пре ко бо сан ско – хер це го вач ког ве зи-ра Ћа ни–па ше и вој ног за по вјед ни ка Ху се ин–па ше, има ла на мје ру да уста нак угу ши, на пад не Цр ну Го ру, да оку пи ра и по ко ри цр но гор ску књ а же ви ну и на ко ље на ба ци њеног бун тов ног и енер гич ног го спо да ра, Да ни ла Стан ко ва Пе тро ви ћа Њего ша.

Књ аз Да ни ло је др жав нич ком ин ту и ци јом пред о сје ћао да иде у су-срет ве ли ком и од лу чу ју ћем сукобу од чи јег ће ис хо да за ви си ти да љи оп-ста нак њего ве др жа ве, ко ји ће суд бо но сно ути ца ти на бу дућ ност на ро да.2 1 Први устанак херцеговачког хришћанског становништва избио је почетком 1852.

године. На чело устанка ставио се Лука Вукаловић. Омер–паша Латас је крајем исте године успио да устанак угуши. Ослањајући се на сагласност књаза Данила и помоћ Црне Горе Херцеговци су дигли нови устанак почетком 1857. године, за чијег вођу је поново изабран Лука Вукаловић. Учествовало је, дијелом, и католичко становништво. И поред притиска великих сила на Црну Гору да не помаже устанике, устанак се све више ширио. Турска је планирала да гушење устанка искористи за демонстрацију силе према Црној Гори и, упркос вољи великих сила, изазивала граничне сукобе и мање окршаје. Отоманске снаге су крајем априла 1858. започеле из Требиња наступање према црногорској граници. – Бранко Павићевић, Данило I Петровић–Његош књаз црногорски и брдски 1851–1860, Београд 1990, стр. 88–89, 302–304; Владимир Ћоровић, Лука Вукаловић и Херцеговачки устанци 1852–1862. године, Београд 1923, стр. 31–35; Херцеговачки устанци 1852–1862. У: Историјски лексикон Црне Горе, књ. 3: Ч–У/ аутори Шербо Растодер…. и др, Подгорица 2006, стр. 666–670.

2 Бранко Павићевић, Данило I Петровић Његош, стр. 303–304, 305–310.


То исто су, листом, уви ђа ли Цр но гор ци, гла ва ри и на род, ри је ше-ни да да ју нај по жр тво ва ни ји от пор.

О суд бо но сном зна ча ју Гра хо вач ке бит ке за Цр ну Го ру на у ка је ка за ла сво ју ри јеч и суд.3

За то ни је по треб но да се де таљ но го во ри ка ко је и за што до бит ке до шло, али се мо ра на гла си ти да је она има ла по себ но мје сто у окви ру та-да шњ их зби ва ња, на про сто ру ко ји да нас на зи ва мо ју го и сто ком Евро пе, ни ти да се по себ но обра зла же уло га ве ли ких си ла у тим зби ва њ и ма.4

Увод у гра хо вач ку епо пе ју и њене по сље ди це је сте про гла ше ње Да ни ла Стан ко ва Пе тро ви ћа, по Њего ше вом те ста мен ту, за за ко ни тог вла да ра Цр не Го ре.

„Му њ е ви ти књ аз“, „ко ји је же лио да уре ди“ и учвр сти Цр ну Го ру као др жа ву и „за слу жи бе смрт ну сла ву“, уво дио је у мла ду књ а же ви ну ре фо р ме и су зби јао пле мен ску са мо во љу, гу шио по бу не у Пи пе ри ма, Бје ло па вли ћи ма и Ку чи ма, по ди зао на ци о нал но до сто јан ство сво јих по-да ни ка, снажио сви јест о зна ча ју др жа ве и по што ва њу цен трал не вла-сти, учвр шћи вао са зна ње по по тре би ис пу њ а ва ња оба ве за пре ма др жав-ним ор га ни ма и, на да све, отаџ би ни.5

Књ аз је спро вео ре ор га ни за ци ју и устрој ство вој ске, осво јио је Жа бљак и по ву као се из њега, до ка зу ју ћи сна гу цр но гор ске ми ши це и не ви ђе ну рат нич ку хра брост, до че као и за у ста вио Омер–па шин по ход на Цр ну Го ру.

Иако је Омер–па ша Ла тас, Ли ча нин, сте као по ло жај моћ ног чо-вје ка у Ото ман ском цар ству и од сул та на тра жио и до био до зво лу да пре га зи и уни шти Цр ну Го ру, он ипак ни је успио да из вр ши ца ре ву на-ред бу: да по бје да бу де пот пу на и бр за. Под ко ман дом књ а за Да ни ла Цр на Го ра је одо ље ла и пре тра ја ла.6

Вој во да Мир ко Пе тро вић и вој во да Но ви ца Це ро вић успје ли су да про би ју оп сад ни обруч и да се пр во из Жуп ског ма на сти ра, а ка сни-3 О Граховачкој бици писано је у оквиру ширих прегледа прошлости Црне Горе тога

времена, у радовима о владавини књаза Данила или поводом годишњица оби ље жа-ва ња тога за Црну Гору преломног догађаја. Посебно је значајна књига публиковане аутентичне грађе: др Андрија В. Лаиновић, Побједа на Граховцу 1858. године у списима савременика, Цетиње 1958. – Наравно, публикован је велики број мањих и већих прилога, чланака и расправа о овоме великом догађају.

4 Др Андрија В. Лаиновић, Побједа на Граховцу 1858. године…, Увод, стр. 3–15. – I дио: Стање прије битке: стр. 17–58; Бранко Павићевић, Данило I Петровић Његош…, стр. 243–304.

5 Бранко Павићевић, Саздање црногорске националне државе 1796–1878. – У: Историја Црне Горе, књ. 4, том 1, стр. 338–345.

6 Исто, стр. 319–329, Данило I Петровић Његош…, стр. 97–98; проф. др Бранислав Ковачевић, Разговор са Омер–пашом у Паризу 1865. године, Историјски записи, LXIX/1996, Подгорица, бр. 4, стр. 147–146.

411Преломна црногорска побједа

је са 34 ода бра на са бор ца и са мо шти ма Све тог Ва си ли ја Остро шког, но ћу, из ву ку из Остро шког ма на сти ра и при дру же се књ а зу Да ни лу на Бо ге ти ћи ма.7

Ве ли ки му шир ни је ис пу нио цар ску за по ви јест. У све му то ме, као и ра ни је, по гра нич но Гра хо во и за Цр ну Го ру и

за Осман ско цар ство има ло је по себ ну ва жност и стра те шки зна чај. За Цр ну Го ру оно је би ло ве за са хри шћан ским окру же њ ем и ба за за ши-ре ње пре ма Хер це го ви ни, док су Осман ли је же ље ле да од њега на пра ве бе дем ко ји ће одва ја ти тра ди ци о нал ну Хер це го ви ну од Цр не Го ре. У то ме пре се за њу из ме ђу дви ју стра на ни је би ло рје ше ња све до Гра хо-вач ке бит ке.8

Ина че, књ аз Да ни ло се по на шао „као устав ни го спо дар“ чак и у пле ме ни ма под тур ском вла шћу, а она су га при хва та ла као сво га, упр-кос тур ским при је тњ а ма и од ма зда ма.

Уза луд је ото ман ски ми ни стар ино стра них по сло ва, Али–па ша убје ђи вао европ ске си ле на Па ри ском ми ров ном кон гре су да су не са мо Бр да и Хер це го ви на не го и Цр на Го ра „тур ске про вин ци је“.9 Ото ман ска им пе ри ја ни је мо гла да под не се да књ аз цр но гор ски го спо да ри у тур-ском чар да ку.

За то је Пор та од лу чи ла да цр но гор ски про блем јед ном за сваг да ри је ши, да Цр ној Го ри на не се смр то но сни уда рац упра во пре ма Хер-це го ви ни, упр кос на кло но сти ве ли ких си ла, на ро чи то Фран цу ске и Ру си је.10

Књ аз Да ни ло је био на ври је ме оба ви је штен да Осман ско цар ство око Тре би ња и у Хер це го ви ни го ми ла ја ке сна ге и спре ма се да за у зме Гра хо во, а ода тле да уда ри на Цр ну Го ру.11

Ра ди пре до стро жно сти књ аз је по слао вој во ду Пе тра Фи ли по ва Ву јо ви ћа да за тво ри пра вац Тре би ње – Гра хо во.12 Осман ска ди ви зи ја од 8 до 10 хи ља да вој ни ка под ко ман дом Ху се ин–па ше на уси ље ном мар-шу од Тре би ња према Грахову са вла да ла је ма ње цр но гор ске от по ре, из би ла на гра хо вач ки пла то и ту се уло го ри ла.13 Исто вре ме но, књ аз Да-

7 Бранко Павићевић, Данило I Петровић…, стр. 105–108; Ристо Ј. Драгићевић, Браниоци манастира Острога 1852–3. године, Историјски записи, год II, књ. III Цетиње 1949, 106–107; Божо Ђ. Михаиловић, Поводом Острошког затвора 1852–3, Историјски записи, VIII, Цетиње 1952, стр. 356–364.

8 Др Андрија В. Лаиновић, Побједа на Граховцу 1858. године…, стр. 20, 26, 33. 9 Исто, стр. 3–5; 24; Бранко Павићевић, Саздање црногорске националне државе –

1796–1878. – У: Историја Црне Горе, књ. 4, том 1, стр. 346–352. 10 Др Андрија В. Лаиновић, Побједа на Граховцу 1858…, стр. 26–29. 11 Исто, стр. 31–32, 45–45; 49. 12 Исто, стр. 41, 43. 13 Исто, 43–44; 80–82; 114.


ни ло је у су срет тур ској вој сци упу тио око 6 хи ља да вој ни ка и 6 то по ва. Вој во да Мир ко Пе тро вић, књ а жев брат и пред сјед ник Се на та, во дио је 4.000 бо ра ца пре ма Гра хо ву у по моћ Пе тру Фи ли по вом Ву јо ви ћу и Пе-тру Сте ва но вом Ву ко ти ћу.14

Цр но гор ска вој ска је би ла рас по ре ђе на у три од ре да: де сним кри-лом ко ман до вао је вој во да Пе тар Ву ко тић, у сре ди шњ ем ди је лу би ли су вој во да Пе тар Ву јо вић и глав но ко ман ду ју ћи вој во да Мир ко Пе тро вић, а на ли је вом кри лу ко ман до вао је вој во да Иво Ра до њ ић.15 У по за ди ну тур-ске вој ске био је упу ћен поп Лу ка Јо во вић, са 80 ода бра них бо ра ца, као и вој во да поп Ђу ро Ку со вац са Гар дом. Њихов за да так је био да на пад ну тур ске че те и да за ме ћу кав гу. Бит ка је тра ја ла три да на.

Књ а же ва гар да је уочи глав ног бо ја раз би ла по ја ча ње ко је је бо-сан ски ве зир упу тио Ху се ин–па ши. За ро бље на је и ко мо ра ко ја је но си-ла хра ну и му ни ци ју тур ској вој сци на Гра хо во.16

По што је опре зни Ху се ин–па ша оба ви је штен да су и по сла то му по ја ча ње и ко мо ра па ли у цр но гор ске ру ке, од лу чио је да се по ву че на Кло бук, да та мо сво је сна ге освје жи, ре ор га ни зу је и снаб ди је нео п ход-ном опре мом, па да он да кре не у од лу чу ју ћи по ход на Цр ну Го ру.17 Ви-де ћи да је оп ко љен, па ша је хтио да се из ву че из те шке си ту а ци је, на сто-је ћи да се, на соп стве ни ри зик, по слу жи се кре та ром књ а за Да ни ла Ан ри Де ла ри јем, ко ји је кре нуо у Тре би ње на пре го во ре са Ке мал Ефен ди јом. Ху се ин па ша је хтио да га пра ти до Кло бу ла, што је тре ба ло да бу де ча-стан из го вор за на пу шта ње ло го ра, али га је то ску по ко шта ло.

Енер гич ни и лу цид ни вој во да Мир ко је оци је нио, по што је при-мир је би ло ис те кло, да је то пра ви час за на пад, та ко да је из дао ко ман ду „на оп шти ју риш“.18

По сли је тро ча сов не бор бе пр са у пр са, не ви ђе не сје че и кр ва вог ме ђу соб ног кла ња, тур ска вој ска је би ла по ра же на. Њени оста ци су бје-жа ли пре ма Тре би њу, док су за њима Цр но гор ци ју ри ли са ису ка ним са бља ма и ја та га ни ма.

Гра хо вач ко бој но по ље, ка да се ди гла гу ста ма гла, дим од ба ру та и то пов ске ва тре, као сно пље по кри ва ли су мр тви и ра њ е ни, бој на опре ма и ле ше ви на стра да лих ко ња.19

14 Исто, стр. 50. 15 Исто, Бранко Павићевић, Саздање црногорске националне државе, књ. 4, том 1, стр. 357. 16 Др Андрија В. Лаиновић, Побједа на Граховцу 1858. године, стр. 55, 61–62; 73–74. 17 Исто, 61, 63, 66–67. 18 Исто, 78–80.19 Исто, 82–83, 84–88; 92–96, 115, 117, 119. Извјештаји о току саме битке која је трајала

три дана, су различити и различите су провенијенције: црногорски, француски, руски, аустријски, њемачки… Такође, и описи послије битке се разликују. Али сви се слажу: црногорска побједа је била убједљива, турски пораз потпун, а њен одјек огроман.


Ову по бје ду из во је ва ли су Цр но гор ци пот по мог ну ти хер це го-вач ким уста ни ци ма, али и Цр но гор ка ма ко је ни је су но си ле са мо та ин, опре му и му ни ци ју, већ су мно ге и уче ство ва ле у бо ју.20

Ме ђу по ги ну лим гра хо вач ким ви те зо ви ма оста ли су Ка дри–па-ша, по моћ ник глав ног тур ског за по вјед ни ка Ху се ин–па ше, с осман ске стра не, а с цр но гор ске вој во да поп Ђу ро Ку со вац и чу ве ни ха рам ба ша, књ а жев по бра тим, поп Лу ка Јо во вић из Мар ко ви не, ка пе тан Бо ро Ст. Ми лић, алај бар јак тар цр но гор ски – Ма шо Ми ја тов Ку сту ди ја с Његу-ша, пер ја ник Ри сто Ма ној ло вић, сер дар Ри јеч ке на хи је Ђу ри ца М. Ђу-ра шко вић. Ви те шка књ а же ва гар да је ве ћи ном из ги ну ла ју ри ша ју ћи на тур ске то по ве.21

Пре ма аустриј ским из во ри ма Тур ци су има ли 4.390 по ги ну лих, а Цр но гор ци су осим по бје де и ве ли ке сла ве за до би ли и ве ли ки пли јен: „8 то по ва, 6.000 пу ша ка, 2.000 ша то ра, 2.000 ко ња, 10.000 ока му ни ци је и мно го за ста ва“.22

20 Црногорке – супруге, сестре, мајке носиле су тајин за војску, свако своме ратнику. О томе је писано у литератури, а сачуване су фотографије са обиљежавања неких од годишњица ове судбоносне црногорске побједе.

21 Др Андрија В. Лаиновић, Побједа на Граховцу…, стр. 108. 22 О броју погинулих и рањених Црногораца и Турака извори говоре различито. Турска

страна је настојала да умањи број својих погинулих и рањених војника, док је црногорска, можда, преувеличавала турске губитке, а своје умањивала. Међутим, ако се упореде и остали извори (руски, француски, њемачки и др.) може се с поузданошћу утврдити реалан однос снага, број погинулих и рањених, количина заробљеног оруђа и оружја, ратне опреме и трофеја. У аустријском извјештају из Мостара стоји да је погинуло 2500 Турака и исто толико Црногораца (Лаиновић, Побједа на Граховцу, 80–82).

Специјални дописник белгијског листа Le Nord у извјештају, из Дубровника, 25. маја 1858. наводи: „Логор је био освојен, турска војска уништена а њени остаци растјерани. Опроштен је живот свима који су бацили оружје, али се немилосрдно поступало према башибозуцима. Међу погинулим био је турски генерал Кадри-паша и шеф његовог генералштаба, један италијански ренегат. Поред њих, 7.000 лешева покривало је равницу. Плијен је био огроман. Црногорци су заплијенили: 8 запрежних топова, 1200 оседланих коња, међу којима је било скупоцјених који су припадали паши, 8000 пушака, 500 топова, сва муниција, магазини, војна каса итд“. (Лаиновић, Побједа на Граховцу, 95)

Секретар књаза Данила, Анри Делари, у своме опису битке наводи да су Турци изгубили око 3.000 људи, а за Црногорце вели да су имали доста губитака, али се тачан број не зна сигурно. (Лаиновић, Побједа на Граховцу, 104)

Архимадрит Нићифор Дучић, као савременик, у опису битке наводи: „Пошто се бој и сјеча сврши, и магла се диже и разведри, тада војвода Мирко са својом изабраном дружином пун радости и поноса прегледа бојно поље и сајајан плијен: 8 топова са свијем прибором; 6000 пушака; 2000 шатора; 2000 коња; 1000 сандука муниције; сабаља, ножева, пиштоља, одличја, одијела и новаца велики број.

У боју 29–га априла и 1–га маја (11. и 13. V) пало је мртвијех и рањених Турака од Граховца до Клобука око 6000; међу њима и Кадри паша с много официра…

Црногораца је пало мртвијех и рањених од почетка до краја до 2000; међу њима


„И ми смо ти грд но из ги ну ли“, са оп шта ва но је Њего ше вим ри је-чи ма: око 2.000 по ги ну лих и ра њ е них Цр но го ра ца.23

На при је сто ном Це ти њу, око ста ре Вла шке цр кве, по диг ну та је исто риј ска огра да од пу шча них ци је ви ви те шки са вла да не тур ске вој ске у Спа сов дан ској би ци на Гра хов цу.24

Ве ли чан стве на и му њ е ви та по бје да на Гра хов цу по ди гла је, учвр-сти ла и уз ви си ла вје ру и са мо по у зда ње Цр но го ра ца, као и још нео сло-бо ђе них кра је ва, цр но гор ских и хер це го вач ких пле ме на.25

Сла ва цр но гор ског оруж ја, вој ско во ђа и гра хо вач ких ви те зо ва, а на ро чи то књ а за Да ни ла и вој во де Ми ка, по че ла је бр зо да пре ла зи у ле-ген ду и на род ну пје сму.26

Са вјет ник и де сна ру ка књ а за цр но гор ског и сво га бра та, др жа во-твор ног Да ни ла Стан ко ва, вој во да Мир ко Пе тро вић се нај ви ше про сла-вио у би ци на Гра хов цу у ко јој је пред во дио вој ску цр но гор ску.

Ука зом од 26. ју ла 1859. го ди не књ аз Да ни ло је за ју нач ко и му дро ко ман до ва ње до ди је лио вој во ди Мир ку Пе тро ви ћу ти ту лу „вој во да од Гра хов ца“.27

су погинули храбри јунаци; поп Ђуро Кусовац, заповједник књажеве гарде; сердар цеклински Ђуро Ђурашковић; капетан бјелички Боро Станојевић; Машо М. Кусту-дија, велики заставник; и Ристо Б. Манојловић из Хецеговине, књажев перјаник. Сви су себе по десет пута замијенили, сви су јунаци на бојноме пољу пали за: вјеру, домовину и слободу“. (Лаиновић, Битка на Граховцу, стр. 108.

Гијом Лежан, француски географ, боравио је непосредно након битке у Црној Гори, обишао бојиште и избројао 2.300 турских лешева. Турци нијесу хтјели да их сахране, тако да су се распадали на сунцу. (Лаиновић, Битка на Граховцу, 98–99)

23 Новосадски лист Србски дневник од 11(23) маја 1858. на уводном мјесту поздравља црно-горску побједу и каже да је турске војске било око 8.700, а колико је било Црногораца каже да се не зна, „али никако их није могло бити онолико колико је било Турака“. И наставља: „Где до 2.000 људи погине, све заира и сви се топови изгубе; где се од 8.700 после само 2.000 скупе, то је морало бити бој жесток, ту су морали јунаци на мекушце ударати. То је случај био на Грахову“… (Лаиновић, Битка на Граховцу, стр. 174-175.

24 Душан Мартиновић, Урош Мартиновић, Цетиње – споменици културе, Цетиње 1980, стр. 116.

25 Књаз Данило је у извјештају француском конзулу Ијасенту Екару, 28. маја 1858, између оста лог, писао: „Војска је хтјела да продужи освајање до Клобука, Гацка богате и не за-шти ћене земље. Ту би наишла на симпатије без икаквог отпора. Моје трупе, оне са ис то ка и од Дробњака, хтјеле су то исто и могле су умарширати у хришћанску земљу и без метка освојити пола Херцеговине“ (Др Андрија Лаиновић, Битка на Граховцу…, стр. 88).

26 Ђуко Средановић, познати Његошев пратилац и сарадник Вука Ст. Караџића написао је епску пјесму Битка на Граховцу, али је било још народних пјесника и гуслара који су слaвили граховачки подвиг.

Ленорман је такође објавио пјесму о Граховцу. Глиша Зубан препоручује књазу Данилу 30. јуна (11. августа) 1858. своју књигу Бој на Граховцу (Лаиновић, Битка на Граховцу, стр. 178–179).

27 Књаз Данило даје 26. јуна 1859. титулу Великог војводе граховачког Мирку Петровићу. – А. Лаиновић, Битка на Граховцу, стр. 197.


Је дан од са вре ме ни ка ових до га ђа ја, ар хи ман дрит Ни ћи фор Ду чић, из ја вио је да је ова по бје да „ви је нац сви јех до та да шњ и јех цр но гор ски јех по бје да“. У исто ври је ме фран цу ски на уч ник и пу бли ци ста, са вре ме ник Гра хо вач ке бит ке, Ги јом Ле жaн, ре као је: „Гра хо вац је ви ше учи нио за рје ша ва ње цр но гор ског пи та ња не го сви свјет ски ди пло ма ти“28.

Цр но гор ском по бје дом би ла је оду ше вље на не са мо ју жно сло вен-ска омла ди на не го и број ни кру го ви и цен три по ли тич ке мо ћи у европ-ским зе мља ма.29

Њен од јек је до пи рао не са мо до Ца ри гра да, Па ри за и Пе тро гра да већ и до Бер ли на и Лон до на, до Бе ча и Пи је мон та.

Да би се ума њ и ла сла ва цр но гор ског оруж ја и зна чај бит ке на Гра-хов цу на пра вље на је сплет ка око уло ге Ан ри Де ла риа, се кре та ра књ а за Да ни ла, ко ја је би ла аустриј ске про ве ни јен ци је. Иако је та под ла ин три-га по сти гла ши рок пу бли ци тет, ве ли чан стве ност, сјај и зна чај „гра хо-вач ког под ви га” ни јесу се мо гли ни ока ља ти ни ума њ и ти.30

До и ста, зна чај бит ке на Гра хов цу је био суд бо но сан за Цр ну Го ру, на ро чи то за про цес ме ђу на род ног при зна ња њене др жав не не за ви сно-сти.31

Не по сред на ве ли ка по ли тич ка по сље ди ца цр но гор ске по бје де а тур ског по ра за на Гра хов цу, 1/13. ма ја 1858. го ди не, је сте фор ми ра ње Ко ми си је ве ли ких европ ских си ла ко ја је из вр ши ла и спро ве ла, уз уче-шће за ра ће них стра на, раз гра ни че ње из ме ђу Осман ске им пе ри је и Књ-а же ви не Цр не Го ре.32

Ве ли ко цар ство је мо ра ло при ста ти да при зна гра ни це Ка ра да га, сво је (ка ко се на Па ри ском ми ров ном кон гре су његов иза сла ник Али–па ша изразио, вај као и се и рио, а ве ли ке си ле то пре ћу та ле) „по бу њ е не обла сти“ и да је цр но гор ско пи та ње уну тра шња ствар њего ве др жа ве. 28 Исто, стр. 111–122. 29 Исто, стр. 165–180. 30 Отоманска и аустријска штампа су за пораз окривиле Анри Делариа, који је наводно у

току битке одиграо нечасну улогу, пошто се налазио у логору код Хусеин-паше, на путу према Клобуку и Требињу. По њима су, кобајаги, у договору са Деларијем, Црногорци погазили примирје, што није тачно. Примирје је било престало да важи када је Хусеин-паша одлучио да се, под изговором да лично прати књажевог секретара, непримјетно повуче према Клобуку. Војвода Мирко је прозрио пашино лукавство. Уосталом, Делари није имао мандат да било што преговара у вези са операцијама црногорске војске. Сплетку је намјерно, у духу аустријских интереса, снитио аустријски окру жни капетан Дојми, у своме извјештају од 15. маја 1858. године. Црногорци ни јесу погазили примирје! Друга страна је узалудно покушавала да то докаже, али безуспјешно: црногорско питање је добило крила и засијало у ореолу витешке славе. – Др Андрија В. Лаиновић, Побједа на Граховцу 1858. године…, стр. 149-162.

31 Исто, стр. 183–199. – Бранко Павићевић, Саздање црногорске националне државе, књ. 4, том 1, стр, 359–362.

32 Исто, стр. 186–199.


Ото ман ска им пе ри ја је мо ра ла при хва ти ти од лу ку ве ли ких европ-ских си ла па је та ко, пр ви пут у исто ри ји, по ву че на гра ни ца из ме ђу са да већ дви је „ра ту ју ће и не за ви сне др жа ве“.33

Тим раз гра ни че њ ем, ко је је из вр ше но 1859. го ди не, у са став цр-но гор ске књ а же ви не и зва нич но су ушли: Дро бњ ак (осим не ко ли ко се ла и гра нич ног ша ран ског пле ме на), те Уско ци, Ли по во, Го рњи Ва со је ви-ћи, је дан дио Ку ча, До до ши итд.

Углед Цр не Го ре, мо рал ни и по ли тич ки ути цај на окол но хри-шћан ско ста нов ни штво, ко је је би ло под осман ском вла шћу, стал но су ра сли, али и код ди је ла ислам ског и ка то лич ког жи вља, на ро чи то у Хер-це го ви ни.34

Ото ман ска им пе ри ја, осо ко ље на ат мос фе ром на Па ри ском кон-гре су, ни је ни уми ри ла ни пре га зи ла Цр ну Го ру ни ти је ову ма лу зе-мљу у оре а лу сла ве и ви те штва ви ше мо гла ни пред очи ма соп стве не ни европ ске јав но сти сма тра ти сво јим са став ним ди је лом.35

На кри ли ма гра хо вач ког под ви га Цр но гор ци су, без ве ћих те шко-ћа, мо гли за у зе ти ци је лу ис точ ну Хер це го ви ну, али под при ти ском и са вје ти ма стра них ди пло ма та књ аз Да ни ло је од да љег по хо да од сту пио и за у ста вио сво ју сла во до бит ну вој ску.36

33 Исто, стр. 188, 192. 34 Исто, стр. 177. О приликама у Херцеговини послије побједе 1858. књазу Данилу

пишу поп Богдан Зимоњић и други. – С друге стране, честитке књазу Данилу, поред православаца, нијесу долазиле само од херцеговачких католика него и од албанских. Тако, рецимо, Миро Хасан Нике Хот из Хота честита побједу књазу Данилу: „Честити књазу, ми смо божи и ваши и уздамо се да смо пот ваше крило. Тако се ми уздамо, у име вишњега бога и часнога керста, и вере рићанске. Честити књазу, ми леб ваш никад заборавити нећемо. Милостиви књазу, кад дође заман те ни ти заповиједаш не жалимо крв просути за часни крист и за вашу милост. – Исто, стр. 178.

35 Исто, стр. 197–198. – Књаз Данило се захваљује 15. априла 1860. Наполеону III на његовој благонаклоности, царској заштити и заузимању за Црну Гору да јој се међународно признају границе, а тиме и фактичка независност. Па завршава:

„Остала нам је само још једна тежња, а то је да стварна независност, коју ми већ три вијека уживамо, буде призната. Надамо се у бога и у Ваше Величанство, чија је моћ тако велика и чија нас доброта није никад изневјерила, да ће и тај дан доћи“.

36 Анри Делари, секретар књаза Данила, забиљежио је: „Тако се одиграла Граховска битка која је спасила Црну Гору турске инвазије“. Након те битке „гдје се ломила судбина Грахова и новијех граница између Турске и Црне Горе“ (Н. Дучић) црногорска војска је могла без тешкоћа заузети источну Херцеговину. Описујући своје утиске о догађајима у Црној Гори Жиријен де ла Гравијер је истакао: „Истина, коју не треба нарочито истицати јер доказује лојалност наше политике, јесте да би Клобук неизбјежно пао у руке књаза Данила и да би његова војска дошла до Мостара, послије побједе код Грахова, да ми нијесмо интервенисали и задржали књаза Данила. Према томе, ми смо овом приликом учинили огромну услугу Порти. Књазу Данилу бисмо учинили веома рђаву да смо се задржали само на интервенцији за обуставу непријатељстава“ (А. В. Лаиновић, Битка на Граховцу, стр. 180).


Цр но гор ско пи та ње се уз ди гло на ра зи ну европ ског и оста ло да се раз ри је ши кроз Ве ли ку ис точ ну кри зу у ко јој се рје ша ва ла суд би на Европ ске Тур ске.37

Исто риј ске гра ни це из ме ђу Ото ман ске им пе ри је и Цр не Го ре озна чи ле су, ко нач но, да је Цр на Го ра de fac to, иако не и de ju re, сте кла ме ђу на род но при зна ње сво је не за ви сно сти. Гра хо вач ка по бје да би ла је кру на цр но гор ске ви ше вје ков не бор бе за сло бо ду.38

Она је Цр ну Го ру пред ста ви ла Евро пи та ко да се цр но гор ски фе-но мен у европ ском по рет ку ни је ви ше мо гао иг но ри са ти.

Да нас, са дис тан це од 150 го ди на, с чвр сте исто риј ске по зи ци-је и ме ђу на род но де фи ни са ног по ло жа ја, ка да је Цр на Го ра до жи вје ла че твр то васкрсну ће у сво јој ви ше вје ков ној исто ри ји и по ста ла, опет, су-ве ре на, са мо стал на, не за ви сна др жа ва, де мо крат ска и европ ска, осло-њ е на на сво је исто риј ско и ду хов но на сље ђе, мно го ја сни је се оцр та ва ју и са гле да ва ју ве ли чи на и зна чај гра хо вач ког под ви га, ве ли ке исто риј ске по бје де Цр но го ра ца.39

Са да на шње дис тан це се ја сно и ши ро ко ви ди и ци је ли пе ри од вла да ви не књ а за Да ни ла, кру ни сан гра хо вач ком по бје дом и дру гим њего вим др жав нич ким и др жа во твор ним прег ну ћи ма, иако је ме те ор-ски про шао кроз сво је до ба.40

Са гра хо вач ког исто риј ског ви са ја сно се са гле да ва и ци је ли ток цр но гор ске про шло сти од нај ста ри јих вре ме на до да нас, од Ту ђе мил ске до Гра хо вач ке бит ке, ви ше сто љет на бор ба за не за ви сност Цр не Го ре, све до ско ра шње до би је не исто риј ске по бје де, по бје де олов ка ма (не ма-чем) на Ре фе рен ду му 21. ма ја 2006. го ди не.

Ту ве ли ку исто риј ску по бје ду, као и ону гра хо вач ку, про сла ви ла је ци је ла Цр на Го ра, ис пу њ е на мла до шћу и по но сом, оки ће на про ље ћем и за ста ва ма.

Гра хо вач ку по бје ду огла си ла су и зво на на ма на сти ри ма и цр ква-ма цр но гор ским, као и све по бје де др жав не и на ци о нал не.41 Али на кон 37 Црногорско – османски рат 1876–1878, У: Историјски лексикон / аутори Шербо

Растодер и др. књ. 2: Црн–Цу, Подгорица 2006, стр. 462–466. 38 Др Андрија В. Лаиновић, Побједа на Граховцу, стр. 12, 120, 193.

39 Маријан Миљић, Државно васкрснуће Црне Горе. – У: 21 (Двадесетпрви) мај / приредио Алексадар Ераковић, Подгорица 2007, стр. 178–203.

40 Бранко Павићевић, Данило I Петровић Његош, 373-450; Бранко Павићевић, Саздање црногорске националне државе: 1796–1878. – У: Историја Црне Горе, књ. 4, том 1, Подгорица 2004, 384–388.

41 – Весели су гласи господару… саопштавали су гласници. „Кнез Данило усхићен неисказаном радошћу за јуначку побједу на Граховцу, не-

стрпљиво је очекивао својега витешког брата Мирка, и остале храбре војводе, сердаре, капетане и своју јуначку војску. Чувши прасак пушака и пјевање војника низ цетињско поље, возећи с бојнога поља трофеје, заповједи да топови јекну и звона дрмну на


ре фе рен дум ске по бје де са мо на Це ти њ ском ма на сти ру и на цр ква ма по Цр ној Го ри ни је би ло за ста ве цр но гор ске ни ти су се огла си ла зво на цр-кве на. Они чи ја је то во ља би ла не ли бе се да ис ти чу за ста ве дру ге др-жа ве и сла ве ту ђе по бје де, по себ но оне над Цр ном Го ром.

Да на шње ге не ра ци је осје ћа ју истин ско по што ва ње и пи је тет пре-ма се гра хо вач ким ви те зо ви ма и ју на ци ма, али и сви ма ко ји су кроз цр-но гор ску ду гу исто ри ју па ли на бој ним по ља на ма, ко ји су се за вје то ва-ли сло бо ди, др жа ви и на ро ду, чи ја су стре мље на би ла окре ну та бу дућ-но сти, сво ме по том ству, њего вој сре ћи и оп стан ку.

Успо ме ну на њих, кроз Гра хо вач ку бит ку, Цр на Го ра би тре ба ло да оби ље жа ва сва ке го ди не.

То је до каз да и да на шња Цр на Го ра на по чет ку но вог ми ле ни ју ма и но вог ви је ка ба шти ни сво је исто риј ско на сље ђе као и то да да на шњи

цетињском манастиру; а он са сјајном пратњом сусретне своје јунаке, захваливши им топло и срдачно за храброст, вјерност и славну побједу“.

* * * „Одмах за тијем отиде с књегињом Даринком у цркву на благодарење, што је Бог

помогао Црној Гори, да у критичким тренуцима одоли непријатељу, и тијем јој покрај славе рашири границе и утврди независност.

По том установи: да сваке године на Спасов дан послије свечане службе буде благодарење у цетињском манастиру и спомен за упокој душа војницима, који су погинули на Граховцу. Установи и граховачку медаљу, приђенувши је својом руком свакоме Црногорцу, који је био у томе боју и турску главу осјекао. А војводе и друге главаре покрај медаље обдари и другим даровима. Својему брату Мирку приђене златну медаљу и дарује скупоцјену сабљу с натписом на једној страни: „Данило“; на другој: „Граховац 1858. год.“; и титулу: „велики војвода граховачки.“

* * * „Његов достојни нашљедник, садашњи књаз црногорски Никола I сазидао је дивну

цркву на Граховцу 1864. год. управо на мјесту, гдје је био Хусеин–пашин шатор, у славу Спаситеља, а за вјечни спомен црногорским јунацима који су погинули.

Зидање те цркве вриједи овдје споменути: како су главни бојеви започети у уторак 29. априла, а свршени у четвртак на Спасов дан 1–ог маја 1858. год., тако је и та црква започета у уторак а свршена у четвртак на Спасов дан до 9 часова из јутра 1864. год.: освећена; литурђија у њој служена; и спомен учињен.

При грађењу цркве заступао је кнеза Николу његов таст, војвода Петар С. Вукотић, а писац је овијех редака по овлашћењу црногорскога митрополита осветио цркву; литурђију служио; и задушницу свршио борцима, који су погнули.

Многи су црногорски јунаци славно погинули, али им је и споменик диван подигнут; њихова ће се имена спомињати докле траје Црне Горе. Кнезу Николи иде слава, што их је и тијем овјековјечио.

Благодарност је врлина, врсна племенитијех људи. Орлић за 1865. годину“. Нићифор Дучић: Књижевни радови, III, Београд 1893, стр. 177–189. Раније, опис је

објављен по исправкама војводе Мирка Петровића у Орлићу за 1865. годину. - Др Андрија В. Лаиновић, Побједа на Граховцу, стр. 121-122.


на ра шта ји по шту ју и ци је не соп стве ну про шлост и сво је прет ке, да су од луч ни у па три о ти зму и по жр тво ва ни за Цр ну Го ру и њену сло бо ду.

Цр не Го ре не ма ни без сло бо де ни без др жа ве. А оне ни је су да те јед ном за сваг да: за њих се уви јек и из но ва мо ра бо ри ти.

Да нас је са свим ја сно да на Гра хов цу ни је из во је ва на са мо вој-нич ка по бје да, не го да је она озна чи ла по че так но вог раз до бља у са мо-стал ном исто риј ском и др жав ном жи во ту Цр не Го ре – озна чи ла пут ка не за ви сно сти и ме ђу на род ном при зна њу, као по твр да њене ви ше вје ков-не бор бе за сло бо ду.

А Сло бо да је из над све га.



YU ISSN 0021-2652

Ђорђе БОРОЗАН

БОГИШИЋ КАО ИСТОРИЧАР

По во дом „120 го ди на Оп штег имо вин ског за ко ни ка за Цр ну Го-ру“ и сто го ди на од смр ти Вал та за ра Бо ги ши ћа, про фе со ра сло вен ских пра ва на Уни вер зи те ту у Оде си, еми нент ног прав ни ка ко ме ду гу је мо нај зна чај ни је дје ло цр но гор ске прав не ми сли – Оп шти имо вин ски за ко-ник за Кња же ви ну Цр ну Го ру, успје шног ми ни стра прав де Цр не Го ре, по треб но је ис та ћи и ње го ву из у зет но зна чај ну ис тра жи вач ку скло ност ко ја га пред ста вља као исто ри ча ра са по себ ним сен зи би ли те том. За пра-во, исто риј ско у дје лу Вал та за ра Бо ги ши ћа мо гао би би ти пре ци зни ји на зив те ме овог ра да у ко јем су са др жа не основ не на зна ке и по ру ке ње-го вог сло је ви тог дје ла и до при но са цр но гор ској исто ри о гра фи ји. Прав-на исто ри ја чи ни су штин ско од ре ђе ње укуп ног опу са овог на уч ни ка, а исто ри ја је онај сва ка ко нај ва жни ји и њен нео дво ји ви ру ка вац. За Бо-ги ши ћа се с раз ло гом мо же ре ћи да је, као исто ри чар прав не исто ри је или исто ри је пра ва – пре вас ход но сло вен ских на ро да у ши рем, ју жно-сло вен ских у ужем, а Цр не Го ре у нај у жем сми слу, ис тра жи вач ши ро ког за ма ха из ви ше на уч них ди сци пли на (пра ва, исто ри је, ет но ло ги је, фи ло-ло ги је, со ци о ло ги је и ан тро по ло ги је), зна ме ни ти про фе сор и ко ди фи ка-тор Оп штег имо вин ског за ко ни ка за Кња же ви ну Цр ну Го ру.

Ње гов сми сао за ин тер ди сци пли нар но са би ра ње са зна ња из по-ме ну тих на уч них обла сти ме то дом пи та ња и ин тер вјуа, за оно ври је ме са свим ино ва тив ног ис тра жи вач ког по ступ ка, имао је за ре зул тат ори-ги нал но дје ло ко је га је учи ни ло по зна тим и при зна тим у оно вре ме ном сви је ту европ ске прав не ми сли.

Ис ти че мо с осо би тим по но сом да се Бо ги ши ћев ко ди фи ка тор ски дар, ис по љен у ства ра њу ОИЗ, ви нуо до оних та ко ри јет ко до сти жних ви си на ка да се ка же да је ство ре но ре мек дје ло прав не ли те ра ту ре. При-том се, сва ка ко, има на уму да ства ра лац та квог дје ла мо ра би ти вр сни по зна ва лац исто ри је, мен та ли те та, ка рак те ра, сен зи би ли те та, дру штве-


но-еко ном ских, по ли тич ких, ко нфе си о нал них и кул тур них обра за ца са-гле да них со ци о ло шким ме то дом. Бо ги шић је за раз ли ку од оних ко ји су до та квих са зна ња до ла зи ли из по зна тих и ма ње по зна тих из во ра и ли те ра ту ре, об ја вље не и нео бја вље не гра ђе, пут ка но вим зна њи ма тра-жио у не ис црп ним вре ли ма не за пи са ног оби чај ног пра ва чи ји су до се зи не са гле ди ви у бро ју, не до сти жни у мо гућ но сти ма ко је ну де и схва тљи-ви они ма ри јет ких спо соб но сти да про ник ну у тај не њи хо вих по ру ка и опо ру ка.

Бо ги ши ћев ства ра лач ки дар да их са ку пи у ва ри јан та ма ре то рич-ких ис ка за нај бо љих по зна ва ла ца на ра тив ног ка зи ва ња оби чај них нор-ми отва рао је не са гле ди ве пу те ве ри је чи о људ ским по ступ ци ма, по на-ша њи ма и ту ма че њи ма у мје ри гдје се ис ка зао као нај бо љи по зна ва лац до га ђа ја, зби ва ња и про це са са узроч но-по сле дич ним ве за ма свој стве-ним исто ри ча ру. На и ме, ње гов та ле нат да ет но ан тро по ло шке осо би не учи ни дје лат но исто риј ским пи са ним из во ри ма, из ко јих ства ра лач ки об ли ку је прав не нор ме, вр ше ћи ко ди фи ка ци ју оби чај ног пра ва, отво рио је но ве пу те ве ју ри спру ден ци је овог пра ва у сфе ри по себ но сти и ори ги-нал но сти сло вен ских и ју жно сло вен ских на ро да, по себ но цр но гор ског, утка ног у европ ску др жав но прав ну тра ди ци ју.

Тај те жак пут од не пи са ног, из у зет но за во дљи вог и по ути ца ју сна жног оби чај ног пра ва, до ње го вог ја сно де фи ни са ног прав ног за пи-са, под ра зу ми је вао је осо бит сми сао за исто риј ско у не у мит ној ри је ци вре ме на за ко ју је Бо ги шић за и ста имао слу ха. Свје стан да све бје жи из ру ку и ла ко иш че за ва из ви до кру га, те да за го нет ност ма те ри јал них тра го ва не у мит но пра ти тај на пре да ња, Бо ги шић бје жи од ира ци о нал но књи шких и но вин ских са зна ња у ра ци о нал но ту ма че ње праг ма тич них оби ча ја, на ста лих вре мен ски не са гле ди вим бру ше њем жи во та мно гих ге не ра ци ја ко је су их учи ни ле рјеч ним об лу ци ма, по де сним за раз ли чи-те на мје не. Увје рен да исто риј ска зна ња и фи ло зо фи ја исто ри је уви јек има ју сво ју гно се о ло шку стра ну о чо вје ко вом све ко ли ком спо зна њу пу-тем пре да ња, Бо ги шић пр во упор но са ку пља, а по том па жљи во ана ли-зи ра и нор ми ра.

Спо зна ју ћи моћ и ути цај рим ског пра ва и ње го ву ре цеп ци ју на фран цу ско, ан гли кан ско и сак сон ско пра во, обо га ће но ко ди фи ко ва ним оби чај ним пра вом, Бо ги шић је упра во по зна ју ћи огра ни че ност при мје-не рим ског пра ва на сло вен ске, па и ју жно сло вен ске зе мље ван при-мор ског по ја са, сво ју ис тра жи вач ку сон ду спу стио у ма гло ви те сло је ве не за пи са них пре да ња – и из во ре по тра жио у оби чај ном пра ву.

Зву чи нео бич но да је упра во у зе мљи ра но оба сја ној Гу тем бер-го вом га лак си јом већ кра јем XV ви је ка, баш на про сто ру Цр не Го ре, у по след њим де це ни ја ма XIX ви је ка, у да ро ви тим на ра то ри ма по ви је сти,

423Богишић као историчар

ина че по зна тим лич но сти ма то га до ба (се на то ри ма), Бо ги шић про на-шао из вр сне ту ма че че сто за го нет них оби ча ја, из ни јан си ра них про то-ком вре ме на у се о ским аре а ли ма цр но гор ских, брд ских, хер це го вач ких и сје вер но ал бан ских пле ме на.

Увје рен да ни је мо гу ће спо зна ти ни јед ну исто риј ску епо ху осим пре ко исто риј ског пам ће ња, Бо ги шић се бо га тио овим на ра тив ним зна-њем пам ти ша и па ме та ра, за ви ру ју ћи у ду хов ну и ма те ри јал ну стра ну ми ну лих епо ха. Они су при ча ли и до при ча ва ли при че и ми то ве о по бје-ди вјеч но сти над вре ме ном про ла зно сти, са чу ва не у на род ном пам ће њу као упо зо ре ња о ко ја се не би смје ло огри је ши ти, ко ја ва ља опо на ша ти иако се, нај че шће, не зна ви ше о њи ма осим да су траг у вре ме ну. Упра-во је про фе со ра Бо ги ши ћа пут ка том мит ском тра гу ви нуо у сфе ре из-вор них оби чај них пра ва сло вен ских, ју жно сло вен ских и ни за дру гих на род них пра ва, да би на цр но гор ском оби чај ном пра ву сво ју ства ра-лач ку има ги на ци ју нај пот пу ни је ин пле мен ти рао у Оп шти имо вин ски за ко ник.

По ни ра њем у ве ли ке исто риј ске епо хе у ко ји ма су сло вен ски и ју-жно сло вен ски на ро ди кроз ду би ну вре ме на спо зна ли сво ју соп стве ност, слич ност и по себ ност, Бо ги шић је, из ду бо ких тра го ва бал кан ске, грч ке, рим ске, ви зан тиј ске, ото ман ске, ро ман ске и гер ман ске про шло сти, па-жљи во из два јао и об ли ко вао пи са не тра го ве цр но гор ске прав но и сто риј-ске по ви је сти.

Мо гло би се по ста ви ти пи та ње: Ни је ли Бо ги шић по ства ра лач ком по ступ ку, ме то ду ра да, из бо ру те ма, об ра ди са ку пље не гра ђе и ана ли-тич ко син те тич ком ра ду до и ста исто ри чар? На рав но, по ла зе ћи од соп-стве ног на че ла да је нео п ход но „чвр сто се др жа ти на род но га жи во га је зи ка“, а ка да је не ми нов но по треб но од ње га од сту пи ти, „он да се чвр-сто др жа ти ње го ва ду ха“, он се ис ка зао као по бор ник пот пу но сти књи-жев но-је зич ког иден ти те та. Јед на ко та ко ње го во ет но ло шко, исто риј ско и со ци о ло шко спо зна ње и ко ри шће ње ме то да ових на у ка, озна чи ло га је – ка ко је за пи сао Е.Ер лих „ге ни јем за кон крет но“ или, ка ко на по ми-ње В.Ци мер ман „нај зна чај ни јим име ном прав не исто ри је ње го ва до ба, а сва ка ко нај зна чај ни јим цр но гор ским за ко но дав цем“. Да кле, све иде у при лог кон ста та ци ји да га ње гов ин тер ди сци пли нар ни по сту пак у ис-тра жи вач ком ра ду чи ни исто ри ча рем пра ва или прав ним исто ри ча рем ко ји је Оп штим имо вин ским за ко ни ком за о рао нај ду бљи траг о имо вин-ским од но си ма оно вре ме не Цр не Го ре у европ ској исто ри ји оби чај ног пра ва, по себ но оној за сно ва ној на шко ли ет но ло шке ју ри спру ден ци је.

Дра го цје на гра ђа из оби чај ног пра ва ју жних Сло ве на, као и бо га ти ис тра жи вач ки ма те ри јал о оби ча ји ма дру гих на ро да (Ал ба на ца, Бер бе-ра, Ка би ла, на ро да Кав ка за, Ње ма ца у до њој Аустри ји итд), иза зов је за


низ на уч них ди сци пли на ка кве су прав на ет но ло ги ја, прав на со ци о ло ги-ја, ет но ло ги ја, со ци о ло ги ја по ро ди це, лин гви сти ка, оно ма сти ка итд.

Кру ну ње го вог ви ше слој ног на уч ног ра да, сва ка ко чи ни ре дак-тор ство ОИЗ за Кња же ви ну Цр ну Го ру. Пре ве ден на фран цу ски, ње-мач ки, ита ли јан ски, шпан ски и ру ски је зик, ОИЗ од об јав љва ња да ле ке 1878. го ди не чи ни Цр ну Го ру стал но при сут ном у европ ској прав ној ми сли.

II

Бо ги шић је као ма ло ко ко ри стио исто риј ско-ком па ра тив ни ме-тод у со ци о ло шким ана ли за ма, раз ја шња ва ју ћи сло је ви ту ти по ло ги ју ру рал них ју жно сло вен ских дру шта ва – по себ но цр но гор ског, као нај-че шћег пред ме та ње го вих ин те ре со ва ња. Он на сто ји да на осно ву оста-та ка оби чај них и за пи са них нор ми из вр ши ре кон струк ци ју про шло сти ју жно сло вен ских на ро да, да ју ћи при том дру штве но-еко ном ске, кул тур-не и кон фе си о нал не осо би не њи хо ве уза јам не исто ри је. Из ет но граф-ског ма те ри ја ла ме то дом свој стве ним ис тра жи ва чу, на ла зи та на ни пут ка нор ми ко ју уоб ли ча ва са гле да ва њем свих пра те ћих са др жа ја и ис ка за ко ји тра ју у ра зним мо да ли те ти ма. На сто ји да оби љеж ја на род ног би ћа на ђу до стој но мје сто у за ко но дав ству и прав ној на у ци уоп ште. То му је оди ста по шло за ру ком у ре а ли за ци ји ОИЗ „нај и зра зи ти јим при мје ром на род ног за ко но дав ства“, ка ко кон ста ту је Ра до мир Лу кић.

Ме то дом по сма тра ња, раз го во ром (упит ни ком, ста ти стич ким по-да ци ма, ана ли зом са др жа ја итд), Бо ги шић је гле да ју ћи у се ли ма жи во пул си ра ње на род ног жи во та, у оби ча ји ма на ла зио и из гра ђи вао пут ка ко ди фи ка ци ји ОИЗ. На пут ком и Упит ни ком ство рио је не слу ће не мо-гућ но сти при ку пља ња чи ње ни ца за раз от кри ва ње ма те ри јал них и ду-хов них свој ста ва оби ча ја, у про це си ма ду гог тра ја ња. Еру ди ци јом и ем-пи риј ским ис ку ством ишао је упо ре до са во де ћим прав ним исто ри ча ри-ма сво је га вре ме на.

Оп шти имо вин ски за ко ник, ка ко на по ми ње Ни ћи фор Ду чић, об-ја вљен 25.мар та 1878. (у упо тре би од 1. ју ла те го ди не) штам пан је пр ви пут у Па ри зу ћи ри ли цом. У пи сму при ја те љу из сеп тем бра 1885. Бо-ги шић, из ме ђу оста лог, на по ми ње: „Рас пра ва нај при је по чи ње кон ста-то ва њем глав них раз ли ка ко је сто је с тач ке по сма тра ња: исто риј ског, по ли тич ко га, за ко но дав но га и прав но га из ме ђу Цр не Го ре и дру гих европ ских др жа ва, у ври је ме ко ди фи ко ва ња њи хо вог гра ђан ског пра ва. ... За ко ник ва ља да је са ста вљен од пра ви ла и уста но ва ко је се, на ла зе у жи во ту, ду ху и пре да њу на род ном; то што је оста ло не тре ба ис кљу чи ти ни из ми је ни ти, осим у слу ча ју при је ке по тре бе.“


Уста но ва ма ко је чи не осно ву на род ног пре да ња не тре ба до да ва ти но ве уко ли ко то не из и ску ју сва ко днев не по тре бе, на по ми ње Бо ги шић. По ње му за кон тре ба да је при сту па чан сви ма ко ли ко се год мо же. Исто та ко, „за ко ник тре ба да омо гу ћи Цр но гор ци ма да стек ну оп шта са зна ња о ино стран ству, а да стран ци ма по мог не у ра зу ми је ва њу осо би не цр но-гор ског пра ва“. За ко ник – ка же Бо ги шић – „тре ба да бу де хо мо ген, ја сан и при сту па чан сви ма“.

При од ре ђи ва њу спо ља шњих гра ни ца за ко ни ка, Бо ги шић се опет из да шно слу жи ме то дом исто ри ча ра. На и ме, при ли ком про цје не про сто-ра и вре ме на ове ко ди фи ка ци је, он па жљи во озна ча ва глав не од но се из-ме ђу са др жи не за ко ни ка и оби ча ја, по дје ле по пред ме ту и пре ма је зи ку и сти лу, слу же ћи се из ре ком „Нај те же је би ра ти и од ре ђи ва ти оно што не тре ба да се уза ко ни“. Као ри јет ко ко знао је те шко ће из два ја ња оно га што ће по ста ти за кон и оно га што ће ну жно оста ти оби чај. За та кав из бор, из-у зет но те жак и за хтје ван, Бо ги шић је имао ис тан чан осје ћај.

III

Цр на Го ра је кла сич на до мо ви на рим ског пра ва у ви зан тиј ској пер цеп ци ји. Ње на про шлост, дру штве не и прав не уред бе у ми ну лим вје-ко ви ма са др же тра го ве ра зних кул ту ра и по ли тич ких тра ди ци ја. Ка ко су се и на ма ле ном про сто ру Цр не Го ре то ком XIX ви је ка по себ но укр-сти ли ин те ре си европ ских си ла, пр вен стве но Аустри је и Ру си је усљед мо гу ћег пре у зи ма ња осман лиј ске им пе ри је, про стор за пад ног Бал ка на је у овој игри ин те ре са ула зио у сфе ру нај ра зли чи ти јих ге о стра те гиј-ских ин те ре со ва ња. Осо би ти по ло жај Цр не Го ре и ње на бо га та исто ри-ја, при вла чи ли су па жњу ни за ис тра жи ва ча, пу то пи са ца, ме мо а ри ста, вој них и ди пло мат ских из вје шта ча. Пре ма ри је чи ма В.Бо ги ши ћа, Цр на Го ра је ду го вре ме на „оста ла оса мље на и по све одво је на од оста ле Је-вро пе“. По сле ди це те изо ла ци је су при род не: „Кад има то ли ко ду бо ких раз ли ка ме ђу по ли тич ким, еко ном ским и дру штве ним уред ба ма по ди-је ље них на ро да ста ре Је вро пе, на ро да ко ји су ва зда ста ја ли, ма ње или ви ше под ме ђу соб ним упли вом, по све је на рав но да та кве раз ли ке ме ђу њи ма и Цр ном Го ром би ја ху та ко огром не“. Та ква изо ла ци ја има ла је за по сље ди цу сва ка ко успо ре ни ји стра ни ути цај на дру штве ни жи вот и прав не уред бе. Уоста лом, по зна то је да су се на про сто ру Цр не Го ре ду го до у са вре ме ност за др жа ле ста рин ске уред бе, дав но пре ва зи ђе не код број них европ ских на ро да. На и ме, у Цр ној Го ри, бр ди ма и сје вер ној Ал ба ни ји очу ва ни су тра го ви оби ча ја ста ри не ко ли ко вје ко ва.

Ис ку сном ис тра жи ва чу, еру ди ти и про фе со ру Вал та за ру Бо ги ши-ћу, за гле да ном у про шлост, оби ча је, тра ди ци ју и укуп ну исто ри ју сло-


вен ских на ро да, а по себ но цр но гор ску прав ну по вје сни цу, упра во је то омо гу ћи ло да оства ри, пу тем ре кон струк ци је оби чај ног пра ва, ОИЗ и ти ме за сво ди бо га ту прав ну тра ди ци ју Оп штег за ко ни ка цр но гор ског и брд ског из 1798-1803. и За ко ни ка кња за Да ни ла из 1855. го ди не.

Бо ги ши ће ва ана ли за оби чај ног пра ва вра ћа нас у ру ди мен тар не об ли ке дру штве но-еко ном ског, кон фе си о нал ног и кул тур ног жи во та на ши ро ком об зор ју сло вен ске и ју жно сло вен ске при сут но сти. Упра во ти-ме, ре зул та ти ње го вих ис тра жи ва ња су од по себ не ва жно сти за исто ри-ју, пра во, ет но ло ги ју, књи жев ност, со ци о ло ги ју и ет ноп си хо ло ги ју, јер на тај на чин да ју ве ли ки до при нос оп штој и на ци о нал ним исто ри ја ма по ме ну тих на ро да и др жа ва.

За хва љу ју ћи Бо ги ши ће вом све стра ном ин те ре со ва њу за про шлост Цр не Го ре и исто ри ју су сјед них и да ле ких сло вен ских и не сло вен ских на ро да, у при ли ци смо да се отрг не мо од то ли ко уоби ча је не до га ђај не, по ли тич ке и ди пло мат ске исто ри је, ко је сва оста ла, то ли ко по треб на, са зна ња че сто мар ги на ли зу ју. Од до ла ска у Цр ну Го ру са уни вер зи те та у Оде си 1873, Бо ги шић је ин ту и тив но осје тио по тре бу пот пу ни јег уви-да у све у куп ну дру штве ну сви јест и ана ли тич ки при ступ свим сег мен-ти ма прав ног жи во та. За па зио је, та ко ђе, иг но ри са ње оби чај ног пра ва и обим не нор ма тив не ак тив но сти ко ја је пра ти ла при пре ма ње по ме ну тих за ко ни ка. Уочио је, за пра во, број не пра зни не у исто риј ско-прав ној ин-тер пре та ци ји ко ја оста вља по вр шна са зна ња о прав но не у ре ђе ним дру-штве ним од но си ма. Сто га је по шао од не по сред не при мје не оби чај ног пра ва у сва ко днев ном жи во ту, да би пре ко пи са них про пи са, ко ди фи-ко ва них у прав ној при мје ни ство рио за ко не са нор ма тив ним деј ством. На тај на чин по ка зао је бо гат ство прав ног жи во та Цр не Го ре, упра во у ври је ме ње ног пре ра ста ња из „пле мен ско вој нич ке“ де мо кра ти је у са-вре ме но пре у ре ђе ну др жа ву.

Пра те ћи та кав про цес пре тва ра ња Цр не Го ре на кон Бер лин ског кон гре са, до та да, ка ко се уоби ча је но го во ри ло, „по след ње ста ни це Евро пе“ на пе ри фе ри ји Ото ман ске им пе ри је, тог до та да шњег вој нич ког ло го ра, све бр же окре та ног оно вре ме ној Евро пи, Бо ги шић је са здао Оп-шти имо вин ски за ко ник за ко ји је ње гов пр ви са рад ник књаз Ни ко ла I Пе тро вић Ње гош, упра во на дан ње го вог про гла ше ња (25. III 1878) ре-као: „...Та ко из ван ред но те шко и за ма шно пред у зе ће, па и за сва ку ве ли-ку др жа ву, за Цр ну Го ру би ло (је) тим те же што Ми, уна при јед од луч ни би ја смо да се, у ово ме за ко но твор но ме по слу, по ред свих нео п ход них об зи ра на по дат ке на у ке и на за ко но дав не рад ње дру гих обра зо ва них др жа ва, глав на па жња обра ћа на на род не пој мо ве о прав ди и пра ви ци, на оби ча је, пре да ња и на жи ве по тре бе цр но гор ског на ро да. У то ме се прав цу ова рад ња вр ши ла.“


Ако се ово ме до да ми шље ње чу ве ног фран цу ског ака де ми ка Да-ре ста, из ре че но у Фран цу ској ака де ми ји на у ка (12. ма ја 1888), да овај за ко ник „чи ни част“ ка ко Бо ги ши ћу „уче ном прав ни ку ко ји га је ство-рио, та ко и кња зу на чи ју је ини ци ја ти ву ство рен“, до и ста се мо же ре-ћи да се ра ди о ре мек дје лу прав не ли те ра ту ре. Уз ова кав епи тет иде и пи та ње да ли смо и у ко јој мје ри на ве ли ким европ ским је зи ци ма учи-ни ли да са вре ме на Евро па не што ви ше са зна о прав ном, исто риј ском, фи ло зоф ском, со ци о ло шком, књи жев ном и ет но ло шком зна ча ју Оп штег имо вин ског за ко ни ка Цр не Го ре из 1878. го ди не.

На кра ју, мо же се кон ста то ва ти да у европ ској прав ној ми сли За-ко ник Пе тра I, Да ни лов за ко ник, Оп шти имо вин ски за ко ник и Устав Цр не Го ре из 1905. свје до че о зна чај ној при сут но сти и ори ги нал но сти цр но гор ске др жав но прав не ак тив но сти с кра ја XVI II до по чет ка XX ви-је ка.

За др жав но прав ну исто ри ју Цр не Го ре име и дје ло Вал та за ра Бо-ги ши ћа је од не за о би ла зног и не про цје њи вог зна ча ја. За то се овим и ни-зом дру гих по во да по треб но вра ћа ти из у ча ва њу ње го вог мул ти ди сци-пли нар ног ис тра жи вач ког ра да и вр ло сло је ви тог до при но са чи та вом ни зу на уч них ди сци пли на.



YU ISSN 0021-2652

САДРЖАЈ

60 ГОДИНА ИСТОРИЈСКОГ ИНСТИТУТА 1948 - 2008

ЈУБИЛЕЈИБожидар ШЕКУЛАРАЦ, Историјски институт, 60. година постојања и рада 9 Маријан Миљић, Уредници и редакције Записа и Историјских записа 1927-2007 – биоблиографске биљешке 17

ЧЛАНЦИИван ЈОВОВИЋ, Барска дијецеза у актима Дубровачког и Ватиканског архива 67Срђан КАТИЋ, Потчињавање Црне Горе и Брда послије битке у Острошком кланцу 1768. године 95Борис ВУКИЋЕВИЋ, Историјски развој папског дипломатског представљања у страним државама до Латеранског споразума 1929. године 109Бранислав КОВАЧЕВИЋ, Хладни рат и уравнотежени терор (1948 – 1990) 129

ПРИЛОЗИЗвездана ВУШОВИЋ – ЛУЧИЋ, Предмети посебне намјене из Црвене стијене 147Сања ШОЉАГА, Конзервација бронзаног новца са археолошког локалитета Дукље 155Бојан НОВАКОВИЋ, Порфирогенитов Зетливи 163Миле БАКИЋ, Средњовјековни архивски прописи у Црној Гори 171Саво МАРКОВИЋ, Прилог познавању барских начелника млетачког раздобља: крилати лав, натписи и грб потестата Bernarda Canala 183Аднан ПЕПИЋ, Први помени села Злоглавље у османским документима 193


Драгана КУЈОВИЋ, Име оријенталног поријекла и псеудооријентални антропонимијски неологизам 201Крсто ПИЖУРИЦА, Око једне годишњице – Бајо Пивљанин 209Момчило Д. ПЕЈОВИЋ, О исељавању и школовању Црногораца у Русији од XVIII вијека до краја друге деценије XX вијека 213Владан ЛАЛОВИЋ, Екуменска димензија понтификата Ивана XXIII 223Ненад ПЕРОШЕВИЋ, Привредни криминал у Црној Гори са посебним освртом на Никшић (1945 – 1955) 241Жељко БЈЕЛЕТИЋ, Развој пољопривреде Црне Горе од 1945 до 1958 године 253Бојан БОЖОВИЋ, Међународни Суд (правде) 273

ОГЛЕДИОливера ИЊАЦ, Значај и улога културе у савременим друштвима 283Бојана ПОПАДИЋ, Реганова политика Хладног рата и политика „новог мишљења“ Горбачова 293 Раденко ШЋЕКИЋ, Оглед о теорији сукоба цивилизација у постхладноратовском добу 305

ПРИКАЗИ Маријан МИЉИЋ, Др Василије Јововић, Нада Драшковић

Библиографија часописа „Записи“ – „Историјски записи“ 1927 – 2007. 319Момчило Д. ПЕЈОВИЋ, Мр Павле Кондић, Цетињска богословија и њено духовно-просвјетно зрачење 1863-1945. 321Драгана КУЈОВИЋ, Узеир Бећовић, Гајрет у Пљевљима 325Звездан ФОЛИЋ, Драгана Кујовић, Траговима оријентално- исламског културног насљеђа у Црној Гори 329Маријан МИЉИЋ, Светислав Мариновић, Казнена историја Црне Горе 331Раденко ШЋЕКИЋ, Роберт Хачинсон, Opus Dei (Дјело Божје), књиге I-II 337Оливера ИЊАЦ, Џон Еспозито, Несвети рат - терор у име ислама 341Душан МАРТИНОВИЋ, Федоровские чтения 345Аднан ПЕПИЋ, Драгана Кујовић, Најчешћи антропоними оријенталног и псеудооријенталног поријекла у Црној Гори 353Јелисавета БЛАГОЈЕВИЋ, Ђуро Шушњић, Дијалог и толеранција 357Ненад ПЕРОШЕВИЋ, Бојка Ђукановић, Апотеоза Црној Гори. Лорд Тенисон и премијер Гледстон о Црној Гори 363

431Садржај

Раденко ШЋЕКИЋ, Никола Самарџић, Историја Шпаније 367Саша КНЕЖЕВИЋ, Маријан Миљић, Илир Чапуни, Медова 1916 - 2008, У спомен потопљеним црногорским добровољцима 371Маријан МИЉИЋ, Божидар Шекуларац, Ономастикон Горњих села 375Ђорђе БОРОЗАН, Звездан Фолић, Држава и вјерске заједнице у Црној Гори 1945-1965 377Раденко ШЋЕКИЋ, Светислав Мариновић, Црногорски двобој 381Ђорђе БОРОЗАН, Др Миле Бакић: Архивистика 385 Ђорђе БОРОЗАН, Црна Гора на старим разгледницама, montenegro on old postcards 387 Душан МАРТИНОВИЋ, Четворокњижје Е. Љ. Немировског o Јохану Гутенбергу 389Чедомир БОГИЋЕВИЋ, Ранко Перовић, О црногорској цркви 393

СТУДИЈСКИ БОРАВЦИ Иван ЛАКОВИЋ, Извјештај о студијском боравку у САД 14.06 – 21.08.2008. 395Раденко ШЋЕКИЋ, Извјештај о студијском боравку у Словенији 01.10.2006 – 31.03.2008. 397

ЈУБИЛЕЈИ Мило ЂУКАНОВИЋ, Говор на Свечаној академији поводом 150 година Граховачке битке 399Бранко ПАВИЋЕВИЋ, Битка на Граховцу 1858 – 2008 403Маријан МИЉИЋ, Преломна Црногорска побједа – поводом стопедесетгодишњице битке на Граховцу 409Ђорђе БОРОЗАН, Богишић као историчар 421


YU ISSN 0021-2652

СОДЕРЖАНИЕ

60 ЛЕТ ИСТОРИЧЕСКОГО ИНСТИТУТА 1948 - 2008 ГГ.

ЮБИЛЕйБожидар ШЕКУЛАРАЦ, 60 лет Исторического института 9Мариян МИЛИЧ, Главные и ответственные редакторы и Редакции Записей и Исторических записей – библиографические примечания 17

СТАТЬИИван йОВОВИЧ, Барская Диецеза в документах Дубровникской канцелярии 67Срджан КАТИЧ, Черногория и Горы после бытвы в Острогском ущели в 1768 году 95Борис ВУКИЧЕВИЧ, Историческое развитие папского дипломатического представления в иностранных государствах до Латеранского соглашения в 1929 году 109Бранислав КОВАЧЕВИЧ, Холодная война и уравновешенный террор (1948 – 1990) 129

ПРИЛОЖЕНИЯЗвездана ВУШОВИЧ – ЛУЧИЧ, Предметы особого назначения из Красной скалы 147Саня ШОЛЯГА, Консервация бронзовых денег с археологической местаности Дукли 155Боян НОВАКОВИЧ, Порфирогенитов Зетливи 163Миле БАКИЧ, Средневековые архивные прaвила в Черногории 171Саво МАРКОВИЧ, Приложение к познанию барских начальников венецианской эпохи: крылатый лев, надписи и герб потестата Бернарда Цанала 183Аднан ПЕПИЧ, Впервые упоминания деревни Злоглавля в оттоманских документах 193

Историјски записи, година LXXX, 1-4/2007


Драгана КУёВИЧ, Имя восточного происхождения и псевдовосточный антропономический неологизм 201Крсто ПИЖУРИЦА, Об одной годовщине - Баё Пивлянин 209Момчило Д. ПЕёВИЧ, Об эмиграции и обучении черногорцев в России с XVIII века до конца второго десятилетия ХХ века 213Владан ЛАЛОВИЧ, Экуменический размер понтификата Ивана ХХIII 223Ненад ПЕРОШЕВИЧ, Экономический криминал в Черногории с особым обзором на Никшич (1945 – 1955) 241Желько БЕЛЕТИЧ, Развитие сельскогохозяйства в Черногории с 1945 – 1958 года 253Боян БОЖОВИЧ, Международный cуд правды 273

ОПЫТЫОливера ИНЯЦ, Значение и роль культуры в современных обществах 283Бояна ПОПАДИЧ, Политика Холодной войны Регана и политика нового мнения Горбачова 293Раденко ШЧЕКИЧ, Опыт о теории Столкновения цивилизаций в эпоху пост-холодной войны 305

ПОКАЗЫМариян МИЛИЧ, Библиография журнала Записи – Исторические записи 1927 – 2007. 319Момчило Д. ПЕёВИЧ, Цетиньская богословия и её духовно- просветительное сияние 1863-1945, автора монаха мр Павла Кондича 321Драгана КУёВИЧ, Узеир Бечович, Гайрет в Плевлях 325Звездан ФОЛИЧ, Драгана куёвич, Следами восточно-исламского наследия в Черногории 329Мариян МИЛИЧ, Светислав Маринович, Карательная история Черногории 331Раденко ШЧЕКИЧ, Роберт Хачинсон Opus Dei (Дело Божье), книги I-II 337 Оливера ИНЯЦ, Джон Еспозито Несвятая война – террор от имени ислама 341Душан МАРТИНОВИЧ, Федоровские чтения 345Аднан ПЕПИЧ, Драгана Куёвич Самые употребительные антропоними и псевдоантропоними восточного происхождения в Черногории 353Елисавета БЛАГОЕВИЧ, Джуро Шушнич, Диалог и толеранция 357

435Содержание

Ненад ПЕРОШЕВИЧ, Бойка Джуканович, Апофеоз Черногории. Лорд Тенисон и премьер Гледстон о Черногории 363Раденко ШЧЕКИЧ, Никола Самарджич, История Испании 367Саша КНЕЖЕВИЧ, Мариян Милич, Илир Чапуни, Медова 1916 - 2008 371Мариян МИЛИЧ, Божидар Шекуларац, Ономастикон Верхних деревен 375Раденко ШЧЕКИЧ, Светислав Маринович, Черногорский поединок 381 Джордже БОРОЗАН, др Миле Бакич: Архивистика 385Джордже БОРОЗАН, Черногория в старых открытках 387Душан МАРТИНОВИЧ, Четыре книги Е. Л. Немировского о Йохане Гутенберге 389Чедомир БОГИЧЕВИЧ, Ранко Перович, O черногорской церкви 393

АКАДЕМИЧЕСКИЕ ПОЕЗДКИИван ЛЕКОВИЧ, Сообщение об академической поездке в США с 14.06. – 21.08. 2008. 395Раденко ШЧЕКИЧ, Сообщение об академической поездке в Словению с 01.10.2006-31.03.2008 397

ЮБИЛЕИМило ДЖУКАНОВИЧ, Беседа на торжественной академии по поводу 150 лет со бытвы в Грахово 399 Бранко ПАВИЧЕВИЧ, Бытва на Граховце 1858-2008 403Мариян МИЛИЧ, Решающая черногорская победа – по поводу 150 лет со бытвы на Граховце 409Джордже БОРОЗАН, Богишич как историк 421


YU ISSN 0021-2652

CONTENTS

60th YEAR OF THE HISTORICAL INSTITUTE FROM 1948-2008

JUBILEE Bozidar SEKULARAC, 60th year of the Historical Institute 9 Marijan MILJIC, Editors in chief and Editorial boards of Inscriptions and Historical inscriptions – bibliographical notes 17

ARTICLESIvan JOVOVIC, Dijeceza of Bar in documentations of Dubrovnik office 67Srđan KATIC, Montenegro and the Hills after the battle in Ostrog Gorge 1768 95Boris VUKICEVIC, Historical development of the pope diplomatic representation in foreign countries till Lateran Treaty 1929 109Branislav KOVACEVIC, Cold war and balance of terror (1948 – 1990) 129

ADDITIONSZvezdana VUSOVIC – LUCIC, Items of special assignment from Crvena stijena (Red Rock) 147 Sanja SOLJAGA, Conservation of bronzing money from the archaeological site of Duklja 155Bojan NOVAKOVIC, Porfirogenit’s Zetlivi 163 Mile BAKIC, Medieval archive regulations in Montenegro 171 Savo MARKOVIC, Addition to understanding of Bar’s mayors of Venetian period: winged lion, titles and coats of arms of Mayor (potestat) Bernard Canal 183Adnan PEPIC, First mentions of the village Zloglavlje in Osmanian documents 193Dragana KUJOVIC, Name of the orient origin and pseudo-orient anthroponomy neologism 201Krsto PIZURICA, About one anniversary – Bajo Pivljanin 209

Историјски записи, година LXXX, 1-4/2007


Momcilo D. PEJOVIC, On emigration and education of Montenegrins in Russia from XVIII century to the end of second decade of XX century 213Vladan LALOVIC, Ecumenical dimension of pontificates of Ivan XXIII 223Nenad PEROSEVIC, Economic criminal in Montenegro with particular overview of Niksic (1945 – 1955) 241 Zeljko BJELETIC, Development of agriculture in Montenegro from 1945 to 1958 253Bojan BOZOVIC, International Court of Justice 273

ESSAYSOlivera INJAC, Importance and role of culture in contemporary societies 283Bojana POPADIC, Regan’s politics of the Cold War and politics of the „new opinion” of Gorbachov 293 Radenko SCEKIC, Essay on theory of Conflicts of civilisations in the post-Cold War period 305

REVIEWSMarijan MILJIC, Bibliography of the magazine „Zapisi” – „Istorijski zapisi” (Inscriptions” –Historical inscriptions”) 1927 – 2007. 319Momcilo D. PEJOVIC, Cetinje seminary and its spiritual-educational meaning 1863-1945., author monk Mr Pavle Kondic 321Dragana KUJOVIC, Uzeir Becovic, ”Gajret in Pljevlja” 325Zvezdan FOLIC, Dragana Kujovic, Trails of oriental-islamic heritage in Montenegro 329 Marijan MILJIC, Svetislav Marinovic, Punitive history of Montenegro 331Radenko SCEKIC, Robert Hachinson „Opus Dei (God’s Work), books I-II, Narodna knjiga, Politika, Belgrade, 2006. 337 Olivera INJAC, John Esposito „Unholy War - Terror in the Name of Islam 341Dusan MARTINOVIC, ФЕДОРОВСКИЕ ЧТЕНИЯ 345 Adnan PEPIC, Dragana Kujovic „Most frequent anthroponomies and pseudo-anthroponomies of the orient origin in Montenegro 353Jelisaveta BLAGOJEVIC, Đuro Susnjic, ”Dialog and tolerance” 357Nenad PEROSEVIC, Bojka Đukanovic, Apotheosis to Montenegro. Lord Tennyson and Premier Gladstone on Montenegro 363Radenko SCEKIC, Nikola Samardzic, istory of Spain 367Sasa KNEZEVIC, Marijan Miljic, Ilir Capuni, Medova 1916 - 2008, Centre for refugees, Podgorica, 2008 371

439Contents

Marijan MILJIC, Bozidar Sekularac, Onomasticon of Gornja sela 375Djordje BOROZAN, Zvezdan Folic, State and religious communities in Montenegro 377Radenko SCEKIC, Svetislav Marinovic, Montenegrin duel 381Djordje BOROZAN, Dr Mile Bakic: ARCHIVISTICS 385Djordje BOROZAN, Montenegro on the old postcards 387Dusan MARTINOVIC, Four books of E.L. Nemirovsky of Johan Gutenberg 389Cedomir BOGICEVIC, Ranko Perovic, „Montenegrin church, Korijeni, Podgorica, 2008. 393

STUDY STAYS Ivan LAKOVIC, Report on study stay in the USA 14.06. – 21.08.2008 395Radenko SCEKIC, Report on study stay in Slovenia 01.10.2006 – 31.03.2008 397

JUBILEES Milo DJUKANOVIC, Speech at the Solemn Academy anent 150 years of Grahovac battle 399 Branko PAVICEVIC, The Battle of Grahovac 1858 – 2008. 403Marjan MILJIC, Crucial Montenegrin victory – anent 150 years of battle on Grahovac 409Djordje BOROZAN, Bogisic as a historian 421

И С Т О Р И Ј С КИ З А П И С ИГодина LXXXIБр. 1-4/2008.

ИздавачИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЦРНЕ ГОРЕ

Подгорица, Булевар Револуције 3

За издавачаРсдослав Распоповић, директор

ПрипремаЖарко Павловић

Ликовно рјешење корицаВјекослав Бојат

ЛекторМаријан Миљић

КоректорМилан Дамјановић

Садржај превелиМилорад Ралевић, руски

Школа страних језика Double L, енглески

Тираж: 500

ШтампаШтампарија "Обод" Цетиње


Documents

ISTORIJSKI ZAPISI Godina LXXXI Br. 1-4/2008. · 2018-02-13 · корисна установа, без осјећања јавне одговорности, нити је ишта