Nindža (br. 86)~Derek Finegan-Krv protiče u sumrak

7/26/2019 Ninda (br. 86)~Derek Finegan-Krv protie u sumrak

1/99

SR

Namaka

3,5

OM,Francuska

10

FF,SAD

2

US

i,

vajcarska

3

Sfr,Austrija

25

Ascti,

vedska

io

Sk

r

BROJ 8 6

CENA 10 DINARA

NINA

KRV PROTIE U SUMRAK


2/99


3/99

DEREK FENEGAN

KRV PROTIEU SUMRK


4/99

Derek FdneganKRV PROTICE U SUMRAK

Izdava:

DEJE NOVINE, G. Milanovac

Za izdavaa:

Miroslav Petrovi.generalni direktor

Glavni i odgovorni urednik.

Mirjana Sterijevski

Urednik:

Borivoje Loi

Lektor:

Mirjana Jakovljevi

Korektor:

Nada Maksimovi

1990. DEN PRESS

NINA 86 JUL 1900. GODINE

Izdaje NIP Deje novine, Tihomira Llatijevia 4, .12300 Go

rnji Milanovac. Telefoni: (032) 712-246, lokal 28 urednitvo i (032) 714-250, prodaja. Telex: 13731. Broj tekueg rauna kod SDK u Gornjem Milanovcu: 61320-603-1263. Devizni raun kod Beobanke u Beogradu: 60811-623-1G-257310-03292.tampa Ldtopapir, Caak.


5/99

Derek Finegan

KRV PROTIE U SUMRAKTopli vetar stie naglo, kao

talas plime, i dungla zautana trenutak priguujui brektanje dizel-motora agregata.

Sijalice obeene du nepraviine elipse od bodljikave ice zatreperie i Liang stee zube, zarivajui nokte u dlanove.

Kad bi se sada ugasile! Oh,

bogovi, kada bi one prestale dasvetle!Dva minuta bilo bi mu dov

oljno da se provue kroz jedvavidljivi otvor u podnoju jednog od drvenih stubova, samodva minuta!

Jedna ruka pade na njegovo

golo rame i Liang se ukoi u naglom napadu straha. Mir, sine moj! apnu

senka kraj njega. To samsamo ja ...

Liang nije imao snage ak ni

da podigne ruku kako bi otroznoj koji mu je u talasima izbiopo licu i telu. Sve do tog trenutka ni sebi samom nije eleoda prizna koliko se boji.

Ovo je opasno mesto reestari Japanac. Psi bi te mogli osetiti, a onda ...

Nije dovrio reenicu. Nije nibilo potrebno. Obojica su kolikojue videli pse sa krupnim komadima mesa u eljustima izkojih je kapala jo topla krv

Krv oveka po imenu Trang,jednog od retkih koji se drznuoda digne ruku na bele gospo

dare ... Moram pokuati reeLiang kroz stisnute zube. Svet mora doznati ta se ovde dogaa, stari oe!


6/99

4 BORILAKE VETINB 86

Ti se plai za Lin, zar ne?

Liang duboko udahnu, a ondaklimnu glavom. Da oe... I sam si video po

gled kojim je prati gospodarBakster... Samo je pitanje danakada e je pozvati u veliku kuu!

Ne dopusti oseanjima da

te savladaju, Liang aptao jestarac. Onoga trenutka kadato dopusti, prestaje da budeovek i postaje zver!

Samo zver moe da se sup-rostavi drugim zverima!

Ne,Liang.I ovek moe dase suprostavi zverima.

Ovi ljudi ovde to ne mogurezignirano apnu Liang. Nema vie ni zrna hrabrosti u njima. Pomirili su se sa sudbinomi jedino to ele jeste da dobijusvoju aku pirina... i izbegnubieve i pse gospodara. To nije

ivot dostojan oveka! Ne nije, ali to to ti elida uini samo e pogorati poloaj ostalih.

Liang je utao, sa nadom oslukujui dolazak vetra prekostotina milja dungle. Moda eovaj novi nalet pokidati tankeniti elektrinih provodnika i do-neti toliko eljenu tamu!

Ako i uspe da pobegne,Liang, to e znaiti smrt za Lin.

Moda i neto mnogo gore od

smrti. I ne samo za nju...Liang stee zube. Vetar prohuja nad njima i sijalice opetzatreperie, kao da mu se pod-smevaju...

Recimo da si spreman dartvuje Lin i jo neke od nasda bi obavestio druge o ovome

to se ovde zbiva. Ali... kogamisli da obavesti? Vlasti...vladu..., Ti si pravo dete, Liang

utavo se nasmeja starac. - Zarodista misli da visoki funkcio-neri u provinciji nemaju svogudela u poslu?

Ne svi, stari oe...ne svi.. Ne, ali oni na kljunim po

loajima svakako. Holovej ovajposao radi ve godinama, Liang; sve ovo vreme nikakva patrola nije se ni pribliila ovommestu, policija se nikada nije

zainteresovala za ovaj deo provincije, nijedan funkcioner nijeni priao naseljima iz kojih susve vas dovukli ovamo!

Liang stee pesnice u nemonom gnevu. Novi nalet vetra,slabiji od predhodnih, samo jemalo zaklatio niz svetiljki.

Sta eli time da mi kae,stari oe? procedi kroz zube. Da je naa sudbina zapeaena? Da ne moemo uiniti banita da se oslobodimo ropstva?


7/99

BORILAKE VESTINE 86 5

Mi ne, ali neko drugi mo

e. Neko drugi? Ali, upravomaloas si rekao kako niko drugi..

Mislio sam na vlasti, Li-ang.

Ko bi drugi, sem zakona,mogao pomoi?

Dodji sa mnom...Glas starca imao je takav ton

da se Liang bez oklevanja digaoiz zaklona i krenuo za njim kroz bunje. Hodali su onako kakoto ine zaplaeni ljudi; opreznobirajui mesto gde e stati neprestano se osvrui, glava uvuenih u ramena kao da oekujuda se svakoga trenutka na njihsrue udarci

Stareva koliba od lia bilaje ista kao i sve ostale u dugomnizu Iz njih su dopirali uobio-jeni noni umovi; teko disanje

iscrpljenih ljudi i ena, ponekijecaj ili uzdah, utanje suvoglia po kojem se proteu umorni udovi

Nikakve svetiljke tu nije bilo,niti je smelo biti. Starac dohvati Liangovu ruku i stavi netona njegov dlan.

ta je to, stari oe? Komad metala?

Opipaj ga, Liang. Ali paljivo, ivice su otre kao brija.

Odista je otro - promr

mlja Liang oprezno dotiui predmet ogrubelim vrhovima prstiju. ta je to, stari oe?

Sea se da su pre tri dana u logor doneli mrtvo telogospodara Freda? I da sam jabio jedan od onih koj.i su pomogli da ga skinu sa dipa i

odnesu u veliku kuu? Da, seam se. Ali. . . Niko nije primetio kada

sam iupao ovo oruje iz ranena njegovim grudima.

Ovo je oruje, stari oe.Ovako sitno?

Vrlo opasno oruje, Liang. Potie iz moje zernlje, izJapana. Zove se uriken.

- uriken ponovi Liangapatom nepoznatu re. - Kako je taj uriken dospeo ovamo, stari oe? I u grudi gospodara Freda?

Samo jedna vrsta ljudijo se slui urikenima, Ljudiiz mog naroda, jer jedino onipoznaju velike tajne kako jedan ovek moe postati',' takosnaan da mu ni stotinu obinih ljudi, naoruanih do zuba,

ne mogu nita.Liang sa novim potovanjem

pomilova zvedu sa est otrihkrakova na svom dlanu.


8/99

6 BORILAKE VETINE 86

Ti. .. ti misli da je jedan

od tih ljudi iz tvog naroda ov-de, stari oe? Sasvim sigurno. Takve Iju

de zovemo nine, Liang. . . Nine?Jo jedna nepoznata re. Li

ang ovlai usne vrhom jezika,mrtei elo. Navikao je da

uje mnogo novih rei kad godgovori sa starim mudrim Japancem koga su talasi nekogdavnog velikog rata doneli uovu dunglu i tu ostavili, u doba kada je Liangov otac jobio iv.

Nine su japanski ratni

ci, Liang, ogromnih moi. Niko im se ne moe suprotstaviti, niko ih ne moe spreiti dauine ono to zaele.

Liang u tami odmahnu glavom.

Zato je onda tvoj narod

poraen u velikom ratu o kojem si mi priao, stari oe? Upravo zato to niko od

onih koji su ga vodili nije e-leo ak ni da prizna da ninejo postoje. Niti da poslua sa-vet razuma. Nae voe liilesu na uvek gladne zveri koje

ne ume ju da se uzdre, ubee-ne kako im niko vie ne moenita. Nisu umeli da obuzdajusvoj prohtev za osvajanjem, ni

ti da na vreme sklope mir sa

monim protivnicima.. . Nine. . . nine su taj ratmogle dobiti?

Ne. Bio je to u sutini nepravedan rat, Liang. Nine unjemu gotovo nisu uestvovale, sem nekoliko izuzetaka...

Da n ije .. . da nije jedan

od njih ostao ovde? Kao ti, stari oe?- Ne verujem. Nina koji

je ubio gospodara Freda nemaveze sa velikim ratom, sasvimsigurno.

Onda je doao da bi oslobodio tebe, stari oe?

Ne, ni to. Imao sam visokpoloaj, nekada. Ali, moje imeje do sada zaboravljeno. A onda, nikada nisam imao nikakvih veza sa ninama, Liang.

Ti ipak veruje da e nasnina oslobodili?

Verujem. I zato te molimda ne ini nita to bi moglougroziti tebe samog i ostale ulogoru. Misli na Lin; ona ebiti prva rtva gneva gospodara, ak i ako bi tebi uspelo dapobegne!

Liang obori glavu, a prsti

mu se stegoe oko metalne zvezde, ve tople od dodira sa njegovim dlanom.

A ta ako je on doao ovamo samo da bi ubio gospodara


9/99


10/99


Stani, Liang! uzviknu

Japanac. Stani! Niria. . . nina dolazi!

* f:

Pripijen uz drvo, nina saeka da oko njega prestane dapada lie pokidano dugim rafalom iz mitraljeza.

Odeven u tradicionalni kostim od crne svile, bio je nevidljiv, uprkos bletavom snopureflektora koji je radoznalo o-

pipavao dunglu. ak i lice muje skrivala kapuljaa sa dva uska proreza za oi, sada sklopljene da ih reflektor ne bi za-slepio.

ovek za mitraljezom imaloe nerve. Kao i veina onihu logoru, uostalom.

Pogotovu u poslednje vreme,kada poinju da primeuju kako se neko unja oko njih, ostavljajui namerno tragove i

ji je cilj da izazove nemir i nesigurnost kod straara i onihkoji im zapovedaju.

Pre tri dana je ubio jednogod bc-laca. Ne zato to ga jeovaj mogao ugroziti, ovek ni

je ak ni znao ta ga je pogo

dilo dok je, udobno, zavaljen,

sedeo na dipu pored vozaa.Zapamtio je njegovo lice. Blistalo je od uivanja, nekolikodana ranije, posmatrajui kaliose dugi bi obavija oko nagihtela robova, otkidajui sa njihitave komade koe i ostavlja

jui crvene pruge sa kojih ka

plje krv.Zasluena kazna. T jo jednookce vie u mrei straha kojunina ve danima plete nad uvarima logora u dungli.. .

Zapravo, to nije bio logor,ve itav jedan industrijski pogon. U uvenom Zlatnom tro

uglu, izmeu Burme, Tajlanda i Laosa, postoji, verovatno,na stotine platnaa i malih fabrika iz kojih dragoceni beliprih kree prema uvek gladnim tritima Zapadne Evrope,Azije, Amerike.

Profiti su fantastini, naravno, jer su trokovi proizvodnjekokaina, na primer, samo nekoliko procenata od njegove prodajne cene. Radna snaga ovde

je gotovo besplatna, ono malohrane koliko robovi pojedu zagodinu dana moe se platiti sa

nekoliko unci belog praha kojidospe do Londona ili Antverpena. . .

Ako je industrija narkotikau Junoj Americi sada pod u


11/99


12/99


red sebe, uveren kako ga nee

otkriti u itavom spletu bujnevegetacije.Nina je tako neto mogao

uiniti ,i usred dana. Sada, podokriljem tame, bie to pravadeja igra za njega. . .

Povukao se do mesta gde suse ukrtale dve blatnjave um

ske staze, prokrene buldoerima. Novo rastinje do sada biih ponovo osvojilo, da dipovisa teretom nisu neprestano prolazili tamo i amo, usecajui postepeno tragove svojih tokovasve dublje u meko tle.

Njegova zamka bila je spremna, ostalo je jo samo nekoliko detalja koje nije smeo izloiti svetiosti dana. Mamac jetakoe bio tu. On sam. Jedinoto sada eka jeste dolazak rtava. ..

ekao je, sklopljenih oiju.

Dipovi su nekoliko puta zastali da bi reflektorima osvetliliprostor oko sebe i to mu je o-moguilo da sasvim tano, uzpomo sluha, odredi gde se nalaze dve patrole koje se sadapeice unjaju kroz dunglu.

Prvi dip bio je sada samo

dvadesetak jardi daleko, iza lirivine na stazi, zaklonjene grupom drvea. Svetlost farova fiItrirala se kroz tu prepreku odzelenila, dajui avetinjski iz

gled svakom detalju na koji bi

pala.Pruajui ruke navie, ninase odbaci od mekog tla i epaobema rukama debelu granu,pruenu skoro horizontalno nadstazu. Savreno koordiniranimpokretima, tako da katana, dugi samurajski ma, privren

u koricama ukoso preko lea,ne dotakne nijednu granicu,on smesti svoje telo dti grane,strpljivo ekajui da se dippriblii.

Upoznao je tu vrstu vozila,mnogo godina ranije, u Vijetnamu. Voza, zgren na svom me-stu, kako bi predstavljao tomanju metu, svestan da e svaki napad biti usmeren najpreprema njemu. Pratilac do njega, sa automatskom pukom oslonjenom o gornji deo vrata, sanadom da e biti bri od strel-

ca koji vreba moda ba iza sledeeg drveta,U jo neugodnijem poloaju

su ona dvojica pozadi; mitraljezac koji upola stoji upola ui iza nezgrapnog postolja svogoruja, i njegov pomonik, ko

ji se upinje da odri ravnote

u, steui jednom rukom redenik, a drugom obrtni reflektor na sopstvenom postolju.

Njih etvorica mnogo boljeod onoga koji ih je poslao znaju


13/99


14/99

12 BORILAKE VESTINE 86

dao u tom pravcu, naoruani

ovek ne bi mogao nita vide-ti, jer se crni kostim potpunostapao sa mranom pozadinomrastinja.

Shvatio je da se neto uasno dogaa tek kada mu se vrhvakizaija, kratkog maa kojinine nose zataknutog za iro

ki opasa od crne koe, zariootpozadi u vrat. I to oseanjetrajalo je kratko, uasno kratko; vetinom iskusnog anato-ma, nina je zario svoje orujeu taku ija povreda donosi sigurnu i brzu smrt.

Ne! proaputa voza u-

asnuto. Za ime boje, ne!Njegove oi sretoe se sa dveblistave take u prorezima kapuljae. Zurio je u njih kaoopinjen, nemoan da se pokrene, nalik zecu hipnotisanompogledom otrovne zmije.

Vii! ree nina pot

mulo ispod svoje kapuljae. Vii!

ovvek zaurla. Bio je to visok, prodoran krik, bez iegljudskog u sebi. Jedan od onihdrugih samrtnih krikova od ko

j'h se dungla utia na itavemilje unaokolo. ..

- Dobro je ree nina. Dosta si vikao.

Voza ga nije ni uo. Zasta-vi samo na trenutak da udah

ne, on ponovo zaurla, pokua

vajui da u taj nesuvisli glasstopi onu meavinu oseanja koja je kao plima navirala iz njega: strah od strane smrti, bola, gnev na sopstvenu glupostkoja ga je dovela do ovog me-sta, tuga za svim onim to je

jo mogao uiniti, a nije ui

nio. . .Otrica kratkog maa prekrati sve to, prikrivajui na trenutak grudi rtve za sedLte.Naglim trzajem nina iupaoruje iz rane i paljivo ga obrisa o odeu pogoenog.

Dosta si vikao promr

mlja nina, vraajui vakizaiza pojas. Vie nije potrebno. . .

*f: *

U dungli se zvukovi ne prenose daleko, zbog itavog spleta od lia i granja i nepravilnog strujanja vazduha u slojevima razliite temperature ivlanosti. Ipak, na nekoliko mesta ljudi su zastali, oslukujuiprodorni krik oveka na umoru.

Flanagan stee zube, umirujui uzdrhtalu vilicu. Pored njega, Kol procedi neto to je bi-


15/99


lo na polovini izmeu jecajastraha i psovke.

Boga mu proaputaFlanagan, ubacujui metak ucev automatske puke. Odakle je to dolo, Ha?

Polunagi ovek uao je uzstablo drveta, a oi su mu blistale u tami kada je zaokruio

pogledom oko sebe. Maeta unjegovoj ruci pritajeno zasve-tluca, dokaz da ni on ne ko-ntrolie svoje pokrete.

Raskrsnica broj tri, tuan- Flanagan. . . ini mi se .. .

Cini ti se? Do avola, emu ti slue te ui, prokleti sk

ote!Oi blesnue u tami jo je

dnom, ali nakratko, trenutakpre nego to je ovek oboriopogled.

Raskrsnica broj tri, sasvimsigurno, tuan-Flanagan pro

aputa.Pola milje dalje, Karstens jeopsovao glasno, istresajui utih nekoliko promuklih slogova sav svoj gnev.

ekaj! zapovedi Bra-un, hvatajui ga rukom za rame. ekaj, prokletstvo!

Sta tu ima da se eka, doavola? uo si. . . jo neko jeubijen!

Pa? Poletee tamo da biubili i tebe, a?

Karstens umno ispusti vaz-duh iz plua, oputajui miie.Korak iza njega Louder se prezrivo nasmeja. On nije voleoKarstensa. Nije voleo ni Brau-na, uostalom. Sve u svemu, bilo je malo ljudi za koje bi semoglo rei da ih Bili Louder,bivi pripadnik Zelenih bereta,

bar podnosi... Idemo zapovedi Braun ali tiho i oprezno, prokletstvo! Louder, levo krilo! Karstens, desno!

Raskrsnica broj tri? tiho dobaci Louder.

I meni se tako ini kli

mnu Braun glavom. - Idemo,ljudi. .. i otvorite etvore oi.Ti momci u umi znaju svojposao!

avolski dobro sloi seKarstens. avolski dobro gaznaju! Prokleti komunisti!

Komunisti? Braun, se tihozacereka. Otkud ti, do avola, ta ideja?

A ko bi drugi bio? Dungla je jo uvek puna gerilaca!

Ne u ovom kraju, Bili, neu ovom kraju. Gazda se pobrinuo da armija oisti provinci

ju pre nego to je uloio i jedan jedini dolar! Mogli su doi iz druge pro

vincije, zar ne? progunaLouder, neubeen.


16/99


Mogli su. Ali ovo nije nji

hov stil, Bili. Do sada bi se vepojavili po naseljima sa svojimkomesarima i zastavama, a nema nikakvih vesti o tome... Uredu, dosta prie, idemo ve jednom!

U samom logoru, Bakster jelagano brisao znoj sa lica i vra

ta dreavom ljubiastom maramicom. Hud ree ne obazirui

se. Hud! Da, efe? Uzmi jednog oveka. . . ne,

dvojicu. .. Da?

Priunjajte se do raskrsnice broj tri, ali avolski oprezno. I pogledajte dva puta prenego to otvorite vatru; napolju su jo tri patrole, i lako semoe dogoditi da jedna ili dveve idu prema raskrsnici.

To nije. . . ba tako prosto, efe...

Znam da nije, Hud Bakster se sada okrenuo da prisvetlosti sa stuba ograde proui lice oveka pred sobom. Zato i aljem tebe umesto nekog drugog.

Hud se promuklo zacereka.Nije verovao u Baksterove simpatije, ali je isto tako dobroznao da Bakster misli ozbiljno.Kad je stvar tvrda, poaljite

Huda, to je postala gotovo uz-

renica u logoru. O kej ree tiho. Samo, da zna, Bakster, u umise prvo puca, pa tek onda gleda ta si pogodio.. .

Znam. Do avola, ipak pripazi da se ne poubijate meusobno, vai?

Jasno isceri se Hud. A ako neko bude ubijen, to sigurno neu biti ja, u to se moe kladiti, Bakster!

Pored dipa sa etvoricommrtvaca nina je stajao i oslukivao, sklopljenih oiju, kako bi se to bolje koncentrisao

na ulo sluha...Dungla se uutala posle o-

nog dvostrukog samrtnog krika. I ostae tiha jo dugo, jermnogo pari nogu sada hita prema ovom mestu, unosei nemirmeu stanovnike ume.

Vlani vazuh, tle pod njim.isprepletano granje, sve to suvie ili manje pouzdani provodnici koji sa jednog kraja ume na drugi prenose informacije o onome to se zbiva. Stanovnici ume poznaju te znake,neprimetne za veliku veinu

ljudi.Nine, meutim, umeju da

ih proitaju i protumae. Ponekad ak i bolje od ivotinjskih


17/99

BORILAKE VETINE 86 15

vrsta koje milionima godina i

ve u ovoj umi. . .Trojica mu se privlae sa jedne strane, trojica sa druge. Izpravca logora jo uvek nemanikakvih umova, ali je i tajmir sumnjiv.

N.ije teko proceniti ak nibrzinu njihovog kretanja, jer

nina poznaje svaku stopu ovedungle. Trojka sa leve straneje blie, ali je pred njima jedna od strpljivo pripremanih zamki. Prema tome, opasnost najpre dolazi iz suprotnog smera.

Ni ograda logora nije daleko,a sada i odatle dopiru umovikoji sveci oe da se neto kreeoko nje.

Ta trojka veoma je veta ioprezna. Njima mora posvetitiposebnu panju kada za to doe as. . .

Kad za to doe as. Opasno

je rasipati koncentraciju mislei na previe stvari odjednom.Jednim skokom preao je sta

zu i krenuo du nje prema trojici ljudi koji su mu dolazilisa desne strane. Jo danas jeproverio ovaj pravac, uklanja

jui sa odabranog puta sve o~

no to bi mu u tami moglo usporiti kretanje: prepreene li-jane, korenje, isprepletano bunje. Da je bilo potrebno, tihdvadesetak jardi mogao je pre

i i potpuno zatvorenih oiju,

orijentdui se samo po kvalitetu tla pod svojim nogama imirisu razliitog rastinja krajkojeg prolazi.

Oni dolaze stazom, naravno,buno se klizajui. Buno zauho nine, naravno; njih trojica ubeeni su kako prilaze ve

oma tiho.Jedan od njih i JESTE tih...Ti pomagai velikih belih go

spodara jedini su koji se vestosnalaze u dungli i nina im jedo sada posvetio prilian deosvoje panje.

Ni oni ne vole svoje gospoda

re, shvatio je to po pogledimaupuenim ispod oka, kad gospodari gledaju na dragu stranu. Ti ljudi spremni su da zabogatu nagradu sluaju nareenja, ak i da ubijaju svojesunarodnike, ali to je sve tose od njih moe oekivati. Uasu kad doe do obrauna, beli gospodari shvatie da nemaju tako pouzdane pomonikekako su do tada mislili...

Oniski nagi ovek iji su koraci gotovo neujni, jedva pri-metno zaostaje, putajui dvo

jicu belaca pred sebe, traeizaklon iza njihovih krupnih te-la.

Nina ih jo ne vidi, ali sada jasno uje i disanje dvojice


18/99


ljudi. Napeto, kroz otvorena us

ta, tako da vazduh zvidi izmeu stisnutih zuba.Koliko je puta samo uo taj

um u stotinama obrauna kroz koje je proao!

Onaj koji hoda napred iznenada zastade.

Ho! prosikta kroz zube.

Ho! Da, tuan-Flanagan? dopre do nine jedva ujni apat.

Prokletstvo, zato se krije iza mene? Napred, ivotinjo! Ispred mene!

Da, tuan-Flanagan. . .Samo nekoliko jardi dalje uz

stazu, nina neujno razvueusne pod svojom kapuljaom.Taj Flanagan takoe ima nos zaopasnost, kao i njegov pomagaHo; i njemu je na pamet palaista ideja kao i tamnoputom lovcu iz dungle.

Dva belca sada stoje, putajui da Ho naini novih nekoliko koraka unapred.

Plati nine zasnivao se na pretpostavei da e svi ljudi kojidou iz ovog pravca biti u grupi, instinktivno se zbijajui dabi savladali1svoj strah. Meu

tim, svaki plan ima i svoje mnogobrojne podvarijante, a jednaod njih raunala je upravo saovakvom mogunou.

Ho proe kraj nine, nesve-

stan da mu je Flanaganovo nareenje zapravo potedelo ivot. . .

Idemo apnu Flanagandrugom oveku i oni opreznozakoraie stazom. Prvi korak,drugi, trei. . .

I ne gledajui, jer to nije ni

bilo potrebno, nina naini kratak pokret noem u levoj ruci.Zategnuta lijana prekide se

uz melodian zvuk, naglo oslobaajui mreu, strpljivo ispletenu od puzavica. Krajevi oteani kamenjem pali su mnogobre od sredine.

Pogled nine bio je uprt nadrugu stranu, prema pogurenojsenci sa maetom u ruci.

Ho se instinktivno okrenuoim je mrea zautala meugranjem, nalik umskoj ivotinji navikloj da reaguje i na naj

manji znak opasnosti.Sada stoji na vrhovima prstiju, oruje mu je spremno i zaodbranu i za napad, jer su i njegove misli neodlune. Svestan

je da njegov posao zahteva napad, ali jo vie svestan da korak napred znai susret sa ta

janstvenim napadaem koji jeve pokazao da se susret te vrste neizbeno zavrava smru...

Ho! zaurla Flanagan, koprcajui se i rvui sa drugim


19/99


ovekom pod tekom i vlanom

mreom. Ho, prokleti, po-mczi nam!Flanaganov glas poremeti tre

nutnu ravnoteu na vagi Hoo-ve neodlunosti. Omrznuti glas, naravno; on je podsetio Hoada je neizvesna Flanaganova zahvalnost vredna daleko manje

od izvesne smrti ako pokua damu pomogne.Sagibajui se jo nie ka tlu,

on poput zmije skliznu pod grmije. Smeei se, nina je oslukivao kako odmie kroz dunglu.

Ho je odabrao suprotan pravac od onoga u kojem je leaologor. Dobar znak za ninu: prvi pacovi, oni najoprezniji, venaputaju brod koji e uskoropotonuti.

Ho! zaurla i Kol. Gdesi. proklet bio?

Iskoraivi iz zaklona, ninazastade kraj tamne, uskomeane mase pod mreom u koju suse oba oveka beznadeno zapetljala.

Oni se uutkae, ne zato tosu opazili da im je neko priao. ve to ih je instinkt za

opasnost lakoe upozorio da jesmrt kraj njih, samo korak daleko. . .

Naputajui uzaludnu borbua mreom, Kol pokua da e-

pa drku pitolja iz futrole pri

tisnute telom, ali mu ruka zaslade, ukoena iznenadnim strahom.

Vrh dugog maa je u tamiproao kroz jedno okce mreei dotakao mu aku, sklopljenuoko drke pitolja.

Ostavi to - ree nina

vrlo tiho, dubokim glasom. To ti ne moe pomoi. . .Flanagan umno udahnu, sk

rivajui iznenaenje. Kako jemogue da neko u potpunoj tami sa tako savrenom preciznou nae taku koju eli? I onsam je jedino na osnovu Kolo-vog pokreta shvatio ta drugiovek namerava!

Ko je to? ree, pokuavajui da zvui autoritativno. Ako je ovo neka ala, doavola. . .?

Nije ala, Flanagan od

vrati nina, isto onako tiho kaomaloas. Njegov sluh, zapravo,bio je usmeren na drugu stranu, prema patroli koja se sadave nalazila blizu dipa i etvorie mrtvih ljudi. Svi vi ete umreti...

Kol prigueno zajeca, ali sene usudi da pomeri aku. Vrhmaa, hladan kao led, pritiskivao mu je kou, spreman da nasvaki pokret sklizne dalje, kr


20/99


oz tkivo ake i u njegov neza

tieni trbuh. ta... ta hoe od nas? procvile.

Nekoliko informacija, nita vie.

Do avola s tim umorno ree Flanagan. Oslobodinas ove proklete stvari, pa da

razgovaramo kao ljudi. U ovompoloaju neu progovoriti nirei, da zna!

Misli? glas nine bioje podrugljiv. Opipaj ondaovo, Flanagan. . .

Slobodna ruka nine ve jeskliznula u bunje iza njega. Ine gledajui, on napipa dugu iusku vreicu od grubog platna,okaenu tu mnogo sati ranije.

Saginjui se, on provue vreicu kroz okce u mrei tako daona pade uz Flanagana, krajsame njegove ruke.

Flanaganovi prsti sklopie seoko tog predmeta koji se takonaglo stvori kraj njega. Netoivo, hitro i elastino, zakopr-ca mu se meu prstima.

Zmija! vrisnu ovek isputajui vreicu kao da se o-pekao. Zmija!

Kol takoe zaurla iz petnihila i noge mu se zakoprcae uuzaludnoj borbi sa mreom iFlanaganovim udovima koji su

se na neki neobjanjiv nain

upetljali sa njegovim. Budi miran, proklet bio! vrisnu Flanagan. Ako sene smiri, obojica smo gotovi,do avola!

Ta vreica je naeta na jednoj ivici, Flanagan, mirnoree nina, i dalje oslukujui

umove dungle oko sebe. Jedan neoprezan pokret bie dovoljan da zmija ispue napolje,zna. . .

Ukloni je protenja Kol,drhtei itavim telom. Ukloni je. . . rei emo ti sve. . . sve!

Fino. Dau vam ak i malo vremena da sredite misli nasmeja se nina. Sluajte...neko me trai kod raskrsnicebroj tri!

Oba oveka se ukoie, jerkrik koji je iznenada stigao donjihovih uiju nosio je novu u-

asnu poruku za sva iva biau blizini.Umirem, govorio je taj kr

ik. Umirem na uasan i jezivobolan nain. . .

ekaj! promrmlja Louder hvatajui Brauna za rame. ekaj. . .


21/99


Braun pokua da se otrgne,

ali bez uspeha. elini Loude-rovii prsti kao kuke su se arili u njegovo telo.

Ne moe mu pomoi ree Louder glasnije. Nije nibilo razloga da apue, Karste-nsov glas nadjaavao je sve umove u okolini, irei se na mi

lje i milje kroz utianu dunglu. Pogledaj. . .Mlaz svetlosti depne lampe

skliznu u duboku jamu, do prenekoliko trenutaka prekrivenuliem i krhkim granjem.

Braun uzdrhta; on sam bioje samo stopu levo od ivice u

asu kada je tanki pokriva popustio pod Karstensovom teinom i ovek se uz vrisak sruio nanie, isputajui oruje.

Karstens se na trenutak utia i Braun smoe snage da senagne nad jamu. . .

Koevi pobodeni u dno jame i malo zakoeni da bi sigurnije doekali svoju rtvu, prodrli su odozdo i kroz lea uKarstensovo telo, drei ga upoluleeem poluueem poloaju.

Izdiui se na vrhovima no

nih prstiju, Karstens okrete lice navie i zaurla, isputajuiiz grla zajedno sa glasom i mlazguste crne krvi iz probijenihplua.

Braun sa uasom shvati da

jedan zailjeni vrh kolca viriKarstensu ispod samog uha,drugi nisko iz trbuha, i da niztaj drugi prema dnu jame sporo klize Karstensova pokidanacreva, obilato zalivena krvlju.

Karstens naglo otvori oi, zurei pravo u bletavi krug la

mpe. Nekim udom, to kao damu nije zadavalo bol. Ili je, jednostavno, taj bol bio zanemar-ljiv u poreenju sa onim kojimu je kidao grudi i trbuh.

Braun! zarea Karstensglasom koji u sebi nije imao vie nieg ljudskog. Ubij me,

Braun! Ubij me, proklet bio...OOOOOOO!

Louder jo jednom preduhitri pokret ruke prema pitoljuu futroli.

Nemoj proaputa. Pusti me, proklet bio! Ne budi aav, Braun!

prosikta Louder, primiui usne ovekovom uhu. Tip ko

ji je iskopao tu jamu doi eda vidi ta se uhvatilo u nju,razume?

Ti misli da... prokletstvo, kako moe da slua ovo

urlanje? uo sam i gore stvari

isceri se Louder, povlaei gau stranu i gasei lampu. I


22/99

20 BORILAKE VET1NE 86

demo. . . da postavimo NAU

stupicu, Braun! Braun! cvileo je Kar-stens sa dna jame. Prokletbio. . . Braun. . . neka te avoliu paklu mue. .. ovako kakoja . . . AAAAHHH!

Sledei Loudera, Braun tekim korakom zagazi u bunje

koje se povi da ih propusti. Ostani tu ree Louder- i budi oprezan, ovee. Jau biti tamo, iza onog drveta...Razume?

Da Braun klimnu glavom, tek sada svestan da gaBili Louder vue unaokolo i komanduje mu kao malom dete-tu. Da, u redu je, do avola! Sve je u redu!

Dotakao je vlano lie bu-na i mokrim dlanom preao preko lica. Da mti je sada cigareta. . . ili samo gutljaj dobrog

viskija, oseao bi se mnogo bolje. Ili kada bi taj prokleti Ka-rstens, bar na trenutak prestaoda.. .

Kao da je neka sila odluilada ispuni Braunovu elju, Karstensov krik naglo se prekide,zavravajui se nekom vrstom

jccaja, vlanog od krvi u Kar-stensovim ustima. Braun duboko udahnu, tek tada svestan da

je sve vreme zadravao dah.

Metalni um iz pravca Lou-derovog zaklona upozori ga dato to Karstens vie ne urlanema veze sa opasnou to jouvek vreba u tami ,i on odrve-nelim prstima proveri da li mu

je puka otkoena.Prokleti Louder. . . oduvek je

znao da taj tip ima eline ner

ve, ali ovo sada. . .Poneto je nauio o strhota-ma koje su pripadnici Zelenihbereta inili po Vijetnamu, alisve do sada nije previe vero-vao u te prie. Momci poputLoudera, meutim, oevidno susposobni za bilo ta. . .

Iz jame, meutim, u tom trenutku ponovo dopre neki um.Podsealo je to ovoga puta natiho cviljenje umornog, starogpsa koji osea ledenu blizinusmrti.

Braun se strese. Na neki na

in to cviljenje bilo je jo st-ranije od malopreanjeg vriska.

Mogao bi prei tih nekolikokoraka, opruiti se uz ivicu jame i noem dosegnuti do Kar-stensovog grla. . . Ako bude tih,Louder u ovoj tami nee nita

primetiti, a on bi tako kupionekoliko dragocenih trenutakatiine, predah dovoljan da sredi uzburkane misli, savlada st


23/99


rah i pripremi se za obraun

koji tek sledi. . .Prislanjajui tiho puku uzvitko stablo kraj sebe, on sklopi prste desne ruke oko drkenoa skrivenog u izmi i lagano izvue oruje koje mu jemnogo puta dobro posluilo.

Brauuun! zacvile Kar-

stens u jami. Ubij m e .. . Braun. . . ne mogu vie. . .

Padajui na kolena, Braunnaini pokret da pokrene telou tom smeru.

- Braun! prosikta Lou-der iz tame. Ostani gde si,proklet bio! On dolazi, ujemga!

Kao oparen, Braun se tre inespretno vrati no na mesto.Stegao je zube dok je pipao potami u potrazi za pukom; da

je nekim sluajem nije naao,verovatno bi i sam zaurlao od

straha i potraio najkrai putiz ove proklete dungle koja nikada i nije bila mesto za belogoveka.

Ipak, prsti mu se sklopie o-ko umirujue tekog oruja ion ga prinese ramenu, milujuiglatko drvo kundaka.

Mnogo puta je video ta sedogaa sa ovekom koga rafaliz ovog oruja pogodi sa nekoliko jardi rastojanja. Teki meci odnesu ga nekoliko koraka

unazad, a komadi odee, koe i

mesa lete unaokolo kao suvolie zahvaeno jesenjim vihorom. . .

Braun! dreknu Karste-ns iznenada, neoekivano jakoza jednog samrtnika. Braun,ne idi! Ne ostavljaj me ovde. . .neu da umrem sam, Braun!

Braun! Zato ve jednom ne um

re? promrmlja Braun sebipod bradu. Oh, boe, zatone crkne ve jednom?

Nekoliko koraka dalje Lou-der se javi glasom koji je po-seao na prigueni smeh hijene i Braun se tre, oseajuikako mu hladni prsti straha ponovo klize niz kimu.

Taj zvuk. . . prokletstvo, zvui kao da je neko trenutak ranije prerezao Lauderu grkljani naglo ispustio sav vazduh kr

oz preseeni dunik!On otvori usta da pozove, aliga strah sprei. Ako je neko vezaklao Loudera, onda bi bilanajvea glupost privlaiti panju ubice!

Braun javi se glas izjame. Braun. . . jo si tu?

ovek stee prste oko puke.Za ime boje, hoe li to stvorenje jednom ve cri i ostavitiga na miru!


24/99

22 BORILAKE IESTINE 86

Braun, kukin sine. . . Pla

tie za ovo, makar u paklu. . .a tamo emo se sresti, prokletopseto. . . u paklu!

On je u pravu, zna! ree neko iza Brauna. Savreno mirnim glasom, kao da nastavlja maloas prekinuti razgovor.

Bilo je to kao u stranomsnu, nonoj mori, koja ovekadovodi u smrtnu opasnost, neostavljajui mu u telu ni mrvice snage da bar pokua dase toj opasnosti ^ suprotstavi.. .ne ostavljajui snage ak ni zakrik ili poziv u pomo.. .

Puka ispade iz Braunovihruku. Da nije ve kleao, ko-lena bi do sada svakako popustila pod teinom tela.

Ustani, Braun javi seponovo onaj ledeni glas iza njegovih lea, razvej avaj ui i po-

slednji traak nade da bi onomaloas mogao biti samo plodBraunove mate, halucinacijaroena iz napetosti i straha.

Jedna snana ruka epa gaza rame i podie, odravajuiga u Nesigurnoj ravnotei kaolutku od krpa. Pokoravajui se

pritisku, Braun zakorai. Jedan korak, drugi, trei. . .

Sta se to deava?, proletemu kroz glavu. Zar je mogueda se meni, Ogastastu Bedfor-

du Braunu, dogaa neto ovako

uasno? Tresao se itavim telom, umno udiui i izdiui. Ne, nijedan san ne moe biti ovako straan!

Louder.. . zato Louder nedoe da mu pomogne? Modabi i Karstens neto mogao. ..

mogao da. . . Pogledaj, Braun! - ree

glas iza njega. Pogledaj dobro!

Nagnuo se, neodoljivo privuen onim to mu se nalo prednogama. Kroz granje je sa neba dopiralo taman toliko svetiostd da moe prepoznati Louderovo lice. udno mirno lice, nalikneto svetlijoj mrlji na tlu...

Louderova usta su otvorena,kao da ih je rairio u jedan odonih svojih podsmeljivih cereka koje Braujj toliko mrzi.

Ali ne. . . to nisu usta ve. . .Rez na grlu gotovo je odvojio Louderovu glavu od tela iostavio je u takvom poloajuda je uasna rana poseala nairom otvorena usta, prizor kojije i prevario Brauna.

Gospode boe! proaputa on. - Milostivi gospode boe!

ovek iza njjega tiho se nasrneja.


25/99


Otkuda ti ideja da su bo

govi milostivi, Braun? upita. Hajde, idemo dalje. . . Ne! ree Braun, iznena

da zastajui i pokuavajui dase odupre obema nogama. Ne tamo, za ime boje, ne tamo!

Braun? jedva ujno pozva Karstens iz mrane jame,

sada samo korak pred Braunovim stopalima. Jesi li to ti,Braun?

Steui zube, u naglom napadu odlunosti roene iz oajanja, Braun se upola okrete i povi gornji deo tela, poseui desnom rukom prema izmi i nou koji predstavlja poslednjumogunost da presee ovu uasnu moru.

Udarac ga stie pre nego toje dovrio taj pokret d on otvori usta da zaurla u asu kad oseti kako mu tlo nestaje pod nogama.

Njegov urlik nije trajao dugo. Poloaj u kojem se zatekaokada je udarac pao bacio je Braunovo telo u jamu malo ukoso,glavom nanie, tako da mu sevrh koca koji je trcao iz Kar-stensonovih grudi zario u do

nji deo trbuha.Bilo je to kao da ga neko raseca usijanim noem i Braunvrisnu, irei ruke, grabei okosebe kao divlja zver kandama.

I Karstens vrisnu obnovlje

nom snagom kad ga teina Braunovog tela gurnu nanie, zadajui novi uasni bol polumrtvomtelu.

Ubiu te, Braun! zaurla, naslepo hvatajui rukama. Ubiu te!

Snagom samrtnika on obavi

prste, mokre od sopstvene krvi, oko Braunovog vrata i zarinokte u kou, isputajui na iroko otvorena usta trijumfalnikrik zveri koja zna da umire, aopet je srena to na to posle-dnje ne odlazi sama. . .

*fc *

Hud guranu cigaretu u ustai prinese joj plamen upaljaa.Dva para krupnih, tamnih oi

ju iznenaeno se okretoe prema njemu, i on se isceri u licedvojici izviaa.

Hoete i vas dvojica dazapalite? upita reskim glasom, ne trudei se da bude posebno tih. Samo izvolite, menidim ne smeta!

- Ali, tuan Hud. . . Oni nee doi ovamo, ne

brinite. Sigurno, tuan Hud?


26/99


Sasvim sigurno. Jer to je

ono to mi najvie elimo. Ne,Tun, oni e ostati u umi i mirno ekati da im upadnemo uake, jedan po jedan. Ili trojica po trojica, ako tako vie voli.

Ali, tuan Bakster, on je rekao da. ..

Neka tuan Bakster iznesesvoje dupe iz velike kue i proseta ga sam po dungli ako misli da je to mudro brutalnoodsee Hud. Ti momci tamose ne ale, uo si kako nai ljudi urlaju, do avola?

Ostaemo ovde, tuan Hud? upita drugi ovek. Olakanje je bilo sasvim .primet-no u njegovom glasu.

Ovo mesto' mi se ba dopada klimnu Hud glavom,odbijajui dimove iz cigarete. Niko nas ne moe iznenadi

ti, a ako i pokua da napadneovo mesto, bie izloen vatri mitraljeskog gnezda unutar ograde.

Njih trojica uali su u zaklonu iskopanom tako davno da

je bio potpuno obrastao gustomtravom. Dvadesetak jardi izvanperimetra, u svoje vreme je predstavljao obezbeenje od eventualnog napada spolja. Kakotih napada nije bilo, sve do sa

da, zakloni su ostali zaboravlje

ni i nepotrebni. Tuan Hud... Da, Tun? Ko. .. ko su ti ljudi koji

ubijaju? Hmmm. . . to bih i sam

voleo da znam nasmeja seHud, nametajui -se udobnije

u zaklonu. Neko ko nije dovoljno jak da napadne logor iuzme ono to eli, to je sigurno.

Dvojica izviaa se zgledae.Uprkos tami, Hud na njihovimlicima vide izraz koji je odavaoda se ne slau potpuno sa njim.

Voki-toki, prikopan za njegov opasa, javi se tihim, melodini signalom i on ga prineseustima.

Hud ree. ta je bilo, Bakster?

Glas iz skoro potpuno utianog zvunika bio je razgovetan,

iz njega su se ak mogla nazreti Baksterova oseanja u ovomtrenutku.

Sta se to, do avola, dogaa napolju, Hud? Zato se ne

javlja? Ko je maloas tako urlao u umi?

Smeei se, Hud je ekao.

Hud? Hud, proklet bio, uje li me?

ujem. . . samo sam ekaoda vidim ima li jo kakvo smeno pitanje za mene, Bakster.


27/99


Ne, boga mu, nemam!

Ali. . . Evo ti, onda, odgovora. . . Hud se ve iroko cerio. Ne znam. Zato to ne znam. Neznam.

Sta?! Ne znam ta se dogaa na

polju strpljivo ree Hud, sa

vlaujui smeh. Ne zovemte zato to ne znam ta se dogaa. I ne znam ni ko je maloas urlao. Zadovoljan odgovorima?

Nekoliko trenutaka tiine. Balcster je konano shvatio da seHud igra sa njim i treba oekivati eksploziju besa, psovke, pretnje.

U redu ree iznenaujue mirnim glasom, tako daHud podie zaueno obrve. Dokle si stigao?

Do zaklona kraj staze ko

ja vodi ka raskrsnici broj tri. Vrlo dobro. Pokupi ljude ivrati se u logor.

Da se vratim? Zato da sevratim?

Sada je na Bakstera bio redda se nasmeje.

To to ve deset minuta

sedi u tom zaklonu, Hud, sasvim jasno govori da ti se neide u umu. I potpuno si u pravu: ti momci tamo ve su nam

pokazali da je uma mesto gde

se izvanredno snalaze. Dobar zakljuak, Bakster.Ponekad i ti ume da koristito to krije izmeu uiju.

U redu, u redu. Vrati seu logor. Kad svane, videemota se dogodilo, do avola!

Preldnuvi vezu, Hud vrati

ureaj za opasa. Izviai suve bili na nogama, spremni dakrenu natrag na njegov znak.

Polako, polako promrmlja on. Tun, ini mi se dasi neto hteo da mi kae prenego to nas je Bakster onakobezobzirno prekinuo.

Bezobzirno, tuan Hud? Samo igra rei, deko moj,

samo igra rei. Dakle?Dva oveka se zgledae, a on

da onaj drugi, Pakaj, progovori, veoma loim engleskim jezikom.

Tuan Hud, Pakaj pralio starog Japanca u logoru. . .video kako neto ukrao iz telotuanFred kad on mrtav. . . poe uurbano. Pakaj mislioda.. .

ekaj malo, boga mu. Video si kako je matori samuraj

neto uzeo sa Freovog tela, a? Da, tuan Hud. On. . . I mislio si da je u pitanju

lova zlato, je li tako?Pakaj obori pogled.


28/99


Da, tuanHud ree je

dva ujno. A li .. . Skrati priu slee Hudramenima. Lova je poslednjeto je mogao nai kod Freda,veruj mi.

Da, tuan Hud pokorno klimnu glavom ovek. Ja pratio starca i ove noi uo

razgovor sa Liangom. . . ZnateLianga, tuan Hud? Na ovek ili radnik? Radnik. Jedan od onih ne

mirnih objasni Tun. Pa-kaj i ja dugo ga drimo naoku, tuan Hud, po nareenju tuana Bakstera.

I ta je matori rekao tomLiangu, Pakdaj?

Rekao biti strpljiv. . . ekati. Da napolju moan ratnikiz njegovog naroda. . . ratniksposoban da ih sve oslobodi, tako rekao.

Hud tiho zviznu, skupljajuiobrve. Da li je ree vlaei je

zikom iznenada suve usne dali je rekao kako se taj. . . ratnikzove?

Da, tuan Hud. Ali, uzeore koju Pakdaj ne zna. . . mo

da ne uo dobro.. . Koju re, proklet da si! Nina. . . Pakdaj misli to

ta re. Nina.

Hud nesigurnim prstima po

trai novu cigaretu, ali se predomisli pre nego to je izvukaoiz pakla. Pogled mu preedu tamne ivice ume i on sestrese od iznenadne jeze.

Boga mu ree tiho. Boga mu njegovog!

To ne dobra re, tuan

Hud? plaljivo upita Pakdaj. Ne, do avola! isceri seovaj ukoenim licem. To nikako dobra re, Pakdaj. Idemonatrag, u logor.

Krenuo je, ne ekajui izviae. Oni se zgledae i pohitae za njim, s mukom sledei du

ge korake visokog Amerikanca.Nije im promaklo ni to da seesto osvre i da mu je desnaruka neprestano na poklopcufutrole sa pitoljem velikog kalibra.

Snop jednog reflektora ih na

pipa i Hud pokri lice podlakticom, psujui iz sveg glasa. Nije prestao da psuje ak ni kadsu se za njima trojicom zatvorila vrata u ogradi od bodljikave ice.

Pakdaj.. . Da, tuan Hud.

- Reci mi, da li si video taje Japanac uzeo od Freda?- Ne, ne video. Ali uo kad

on rekao Liangu to oruje. Oruje nini. Sitna stvar, tuan


29/99


30/99


31/99


32/99


Prilika u crnom beumno is

korai iz svog zaklona i ovekse tre itavim telom, ustuknu-vi jedan korak.

Ovde sam ree nina. ta eli od mene?

ovek pree rukom preko lica oblivenog krupnim kapimaznoja.

Ja... Hteo sam da... Ovde. . . ovde imam neto to pripada tebi...

Prsti u rukavicama od crnesvile dohvatie estokraku elinu zvezdu sa ispruenog dlana.

- Da, ovo je moje reerunda, vraajui uriken u skrovite pod opasaem. Hvalati. Kako se zove?

Moje ime je Liang, nino. Liang. Ko ti je rekao da

sam ja nina, Liang? Stari Japanac. Ime mu je

Utagava. On mi je dao i tvojuriken, izvuen Iz tela tuanaFreda.

Dobro govori engleski, Liang.

O, da. Bio sam uitelj uselu koje su bele ubice spalile,a stanovnike doterale ovamoda rade za njih. Ali. . .

Znam ta eli da pita,Liang. Kako to da i ja. Japanac,govorim engleski?

Da, to. I . . . izgovor ti je

odista savren, nino. . . ba kaokod belih gospodara u logoru... Vebao sam nemarno

odvrati nina. Zato si pobegao iz logora, Liang? Zna koliko je to opasno?

Znam. Meutim, nisam i-mao drugog izbora. Kada su do

li po Utagavu, shvatio sam dasam posle njega ja na redu.Znao sam gde postoji otvor uici i uspeo sam da skliznem napolje, a da me ni reflektori neuhvate svojim dugim pipcima.

Ostavio si nekoga tamo,Liang?

: Otkud zna? Tvoje lice mi to kae. e

na?Liang obori pogled. Da, Lin. Uasno se plaim

za nju, nino. Ona je lepa, ninalik ostalim enama u logo

ru. A beli gospodari uvek sugladni enske puti.. . Nemoj misliti o tome on

da. Ne bi nita mogao /uinitida je zatiti ak i da si ostaou logoru. Ili moda eli da sevrati?

Ne, ali...Liang duboko udahnu. Stari otac Utagava rekao

mi je da si ti moan ratnik.. . Pa?


33/99


Moda. . . moda tebi ne

bi bilo previe teko da ue ulogor i izbavi moju Lan, nin-o?

Nina podie pogled navie.Liang uini to isto.

Nebo se naziralo kroz gustisplet rastinja. Mnogo svetlijenego samo nekoliko trenutaka

ranije. Dan dolazi, Liang tihoree nina. Ako bih sada pokuao da uem u logor, mogaobih vie nakoditi Lm nego jojpornoi.

Steui zube, Liang klimnuglavom. Nina je u pravu, na

ravno. Ali je tako teko b ti nemoan dok se oko tebe odigravaju uasne stvari!

Rekao si da su doli poUtagavu podseti nina. Sta su hteli od njega?

Ne znam. Odveli su ga uveliku kuu. Moda ga je nekovideo kako se dogovara sa mnom. Ili kada je uzeo tvoj uri-ken iz rane na telu tuana Fre-da.

Video, a moda i uo. Nemogu da se otresem pomisli da

to to su ga odveli ima nekeveze sa mnom.

Ne znam, nino apnuLiang. Ne znam...

Nina je nekoliko trenutaka

premiljao, a onda poloi rukuoveku na rame. Idemo odavde ree.

Dan samo to nije stigao, a onie uskoro doi da potrae svoje prijatelje. Umoran si?

Da, ali ne previe. elida neto uradim za tebe?

Razgovaraemo o tome nadrugom mestu.. .Iako je i sam bio dete ume,

Liangu nije bilo lako da sledi hitru figuru u crnom krozsplet rastinja u koje su zaronili. Nekoliko puta ga je izgubioiz vida, ali bi ga nina uvek sa

ekao, opominjui samo pogledom da bude tih i ne ostavljanikakve tragove za sobom.

Neemo dalje ree konano kada ga je Liang jo jednom pristigao. Moje skrovite je ovde. . .

Ovde? Liang se zbunjeno osvrte oko sebe.

Popni se uz ovo ninapokaza jednu lijanu koja se nipo emu nije razlikovala od ostalih. Skrovite je gore, nadrvetu. Ima li snage?

Liang klimnu glavom, oproba

vajui vrstinu lijane. Uzveraose spretno, uprkos umoru.Dve debele grane posluile

su kao osnova za horizontalnopoloene motke koje su stvara


34/99


35/99


36/99


ljudi se nikada ne naviknu na

to. Znak da bogovi nisu elelida ljudi lete tiho ree Liang. Ali, ne brini, nino, uiniuto za tebe. . .

U Bangkoku e uzeti taksi na aerodromu i traiti da teodvezu u hotel Kompong. Je

dino to mora zapamtiti jesteda na recepciji ne sme nipotopitati za moje prijatelje. To jeveoma vano, Liang. Mogue jeda njih ve dre na oku i da epokuati da epaju svakog kopokua da stupi u vezu sa njima.

Da. . . ali, kako u ih onda pronai, nindo?

Opisau ti kako izgledaju,a kada vidi jedno od njih dvoje, dae im ugovoreni znak iotii iz hotela. Njihova briga jepotom da te slede do nekog be-

zbednog mesta za razgovor.Liang klimnu glavom. Bilo jeoevidno da se plai itavog niza situaoija u kojima e se poprvi put nai, ali i da e smoisnage da ih savlada, jednu pojednu.

Pre nego to kae ko su

nam prijatelji, nino bledose osmehnu moda ne bi bilo loe da doznam neto o neprijateljima.

Jedini od neprijatelja kojemoe sresti u Bangkoku jeBret Holovej, Liang. Ne veru-

jem da on poznaje tvoje lice. Tuan Holovej? Ne, si

gurno ne. Svega je dva ili triputa dolazio ovamo, helikopterom. Nikada se nije zadravaodue od nekoliko sati.

Da, znam. Holovej je efjedne od najveih bandi kojese bave proizvodnjom i proda

jom kokaina. Ali, to je ono tove svakako zna, Liang.

Isuvie dobro. Tano. Moji prijatelji i ja

pokuavamo da im stanemo naput, jer tajlandske vlasti to nemogu. Previe novca kaplje udepove utiajnih ljudi da bidrava neto preduzela protivIloloveja.

To mi je rekao i Utagava ldimnu Liang glavom. A

ja. budala, verovao sam da jedovoljno samo stii do iangMaja i ui u policijsku stanicu s gorinom se osmehnu Liang.

Verovatno ne bi ni izaaoiv iz nje slee nina ramenima, Sluaj me sada do

bro: prvi moj prijatelj zove seTabasko Pit. Njega e lako prepoznati: visok je gotovo sedamstopa, strano irokih ramena.


37/99


38/99


39/99

BORILAKE VE&TINE 86 37

Utagava zabrunda Ba-

kster, naginjui se napred. Ovaj momak ovde ispriao mije jednu udnu priu o . ..

ekaj malo prekide gaHud. Ovo nije policija, prokletstvo. Zato ne sednete s nama za sto, Utagavasan. damoemo razgovarati kao ljudi?

Ja sam rob tiho i raz-govetno ree Japanac a vigospodari. Dok se to stanje neizmeni, mi ne moemo sedeti zaistim stolom i razgovarati kaoravnopravni ljudi.

Uvek sam cenio ljude kojisu svesni stvarne situacije -nasmeja se Hud. U krajnjojliniji, stvari bi mogle da se iz-mene, zar ne?

Da. I to vrlo brzo.Bakster nabra obrve. to ne znai da bi ti tu

veliku promenu mogao i doi-

veti, Utagava! *' I toga sam svestan. Pro-mene te vrste ne mogu se izvesti bez nasilja i krvi. Nasilje jejo uvek na vaoj strani, toznai da e biti proliveno mnogo vie krvi robova. Ali. . . dopromena e doi!

Boga mu! Bakster se zavali u stolici i zapanjeno pogleda Huda. Pa ta ruevina odoveka jo ima drskosti da preti nama!

U pravu je Hud je polu

zatvorenih oiju prouavao licestarca. Oni sada imaju mone pomagae' napolju, zar ne,Utagava?

Vi to znate bolje od mene, tuanHud.

Ko je to, Utagava? Kako bih to mogao znati?

Prole su dve godine otkakosam poslednji put stupio nogomvan ice.

Hud baci pogled prema prozoru. Napolju je bilo ve upadljivo svetlije nego maloas.

Da li bi eleo da izae,Utagava?

Ne. Ne naroito. Ljudi koje znam i koje volim su u krugu od bodljikave ice. Hou daostanem uz njih, kao i do sada.

Hud se nae napred. Nina ree tiho. Ni-

nda.Utagavino lice ostade nepokretno. utao je.

Ta re ti nita ne govori,Utagava? nasmeja se Baksterpromuklo. Rekoh ti, Hud, daod stare budale nema nikakvekoristi!

Pakdaj je uo razgovor saLiangom, Utagava nastaviHud vrebajui kao jastreb svaki pokret na licu Japanca. -uo je kako pominje ninu. I


40/99


41/99


Prvenstveno. Ali, ninde su

pravi majstori sa bilo kojim o-rujem stvorenim od oveka. Ine samo to: u njihovim rukamau oruje se mogu' pretvoriti inaizgled potpuno bezazleni predmeti!

Nekoliko dugih trenutaka tiine, sve dok stolica ne zakri-

pa pod Baksterovom teinomkada se naglo pokrenuo. Ne vidim svrhu ovog raz

govora promumla. Ako jetaj tip odista talio opasan, moramo najpre videti kako da seodbranimo od njega.. .

A da bismo u tome uspeli,

moramo znati sve o njemu odvrati Hud. Utavaga, ti esada poi sa nama. . .

Kuda? tre se Bakster.Japanac ostade savreno miran.

Napolje osmehnu seHud ustajui. Pogledaemo

zajedno ta se dogodilo sa deset naih ljudi i moda ponetonauiti.

Ja ne idem odmahnuBakster glavom.

Ne budi kukavica iscerise Hud. Svanulo je. Pogledaj.

Svejedno. Bezbednost logora je prvo o emu moram voditi rauna. Nikakvi izleti van ice, do avola!

Defanzivna taktika? Seas

se ta se dogodilo u Vijetnamu,kad je neko gore doneo odluku da sedimo u svojim utvrenjima, a Vijetkongu prepustimokontrolu teritorije, kapetaneBakster?

To nema veze sa ovim, doavola!

Misli? Sedeemo u naojmiolovci i strpljivo ekati darunda pronae nain da nas sveuniti u njoj? Kao to su Vijet-kangovci uinili?

Oh, do avola! - zastenjaBakster diui se sa stolice. Neka bude po tvome, pro

klet da si! Poalji jednog odone dvojice izviaa po prokletidip!

Nikakav dip odmahnuHud glavom. Raskrsnica broj tri nije daleko. Ne elim daitava uma uje da smo ponovo krenuli u tom pravcu!

Koliko ljudi vodimo onda.do avola?

Dva izviaa i nas trojica.I to je previe, ovee!

Slegnuvi ramenima, Baksterprie polici na zidu i skide sanje automatsku puku. Metal

buno kljocnu dok je stavljaookvir u nju.Hudu ne promae podsmelji-

vi pogled kojim je Utagava ispratio taj pokret.


42/99


Misli da od te puke neebiti mnogo koristi, Utagava? upita tiho.

Ako sretnemo nindu, ne. Prema tome, jedino to

nam preostaje jeste da se nadamo kako ga neemo sresti?

Da. Vrlo jednostavno.-Moe li se govoriti s njim,

Utagava? Sa ninom? Samo ako toon eli.

I nine rade za novac, zarne?

Uglavnom. Ili iz osvete.Ili samo zato to misle da netotreba izmeniti. Njihove mislinedokuive su obinim ljudima,tuan Hud.

Videemo isceri se Hud,bacajui svoju automatsku puku na rame. Videemo...'

Praena radoznalim pogledima slraara, petorka uskoro sti

e do ivice ume i staze kojavodi prema raskrsnici broj tri,oznaenoj tako na velikoj vojnoj karti podruja na zidu Bnksterove kancelarije. U svoje vreme sve ovo bilo je zamiljeno iplanirano kao efikasna vojnaoperacija. I sve je teklo po pla

nu dok se nije pojavio jedan nepredvieni inilac.. .

Nina.Tun i Pakdaj oprezno su ho

dali napred, zverajui oko se

be, sa pukama na gotovs. Ba-kster, takoe spremnim orujem, hodao je korak iza Utagave, dok je Hud inio neku vrstu zatitnice. Njegova puka

jo je visila o ramenu, ali je zato poklopac futrole pitolja biootkopan, a desna ruka neprestano je lebdela u visini drke.

Osetio je miris krvi jo izdaleka, trenutak pre nego to je donjegovih uiju doprlo potmulozujanje onih velikih zelenih muva koje se u dungli uvek skupljaju po otvorenim ranama,oima i ustima mrtvih ljudi...

Izviai zastadoe, zagledaniu neto pred svojim nogama.Hud ubrza korak.

Flanagan priguenimglasom ree Bakster. I Kol.

U toplom i vlanom vazduhubakterije brzo rastu i razmnoavaju se. Dovoljno je samo ne

koliko sati pa da mrtvo telo postane naduveno od gasova kojebakterije razvijaju u njegovojutrobi...

Ipak, lica dvojice ljudi jo suse mogla prepoznati: dve ukoene maske na kojima je smrt sauvala sve tragove uasa njiho

vih poslednjih trenutaka.Sagnuvi se, Pakdaj vrhom

maete poe da ree debelu mreu od puzavica u koju su seupetljala dva tela, pomaui se


43/99


44/99


Da, zmija. U platnenoj vre

ici. Nina je upotrebio kao sredstvo za ubeivanje, oigledno.

Rekli su mu sve to suznali, prokleti bili zastenjaBakster.

Ti ne bi isceri se Hud. Idemo dalje, do avola. Tih

prokletih muva je previe!Muva je, meutim, bilo jo

vie oko dipa na samoj raskrsnici broj tri. Maui rukama,Hud prie vozilu da bi prouiorane vozaa i njegovog susedana prednjem seditu.

Valcizai ree Utagavaiza njega. Kratici ma kojise nosi zataknut za pojas. Vidite, luan-Hud, otrica je ira ideblja od otrice katana.

A ona dvojica gore?

Nma je bez sumnje leaodu te grane, odakle im je nabacio oko vrata ome od ice.Sve je bilo gotovo veoma brzo.Uopte, nine su strahovito brze. Uvebani miii i savrenakoordinacija pokreta daju fantastine rezultate.

Hud s gaenjem otpljunu. Leevi su ve smrde!i, ne jako,ali dovoljno da ovek pomislikako e i sam, jednog dana. ..

Ne, ne treba o tome misliti.

U svakom sluaju, ne o ovakvoj smrti, u smrdljivoj dungli,pod oblakom debelih, lenih, zelenih muva. . .

Da li to pokuava da mezaplai, Utagava? upita odmiui se od dipa.

Vas je teko zaplaiti, tu-

an-Hud mirno odvrati Japanac.

. Tu si u pravu isceri sedrugi ovek. Tu si avolskiu pravu. ..

Teko, rekao sam. Ne i

nemogue. Misli?

Svaki ovek ima svoju slabu taku, tuan-Hud. Neto tone moe da podnese. Problemse, zapravo, sastoji u tome dase ta slabost otkrije, a nine su

pravi majstori u tome.Hud stee zube, ali to potra-ja samo trenutak. Glas mu je,kao i obino, zvuao potpunosamouvereno kada je ponovoprogovorio.

Onda se nadajmo da tvoj

japanski prijatelj NEE na vreme pronai moju slabu taku,Utagava. . . Hajde, idemo dalje.Ba me zanima ta se dogodilosa Hoom. . . i na koji gadni na


45/99

BORILAKE VESTI NE 86 43

in su umrli Braun, Karstens

i Louder. . .

**

Bret Holovej zadovoljno zas-tenja. Masaa itavim telom,

jedan od specijaliteta Bangko-ka, uvek mu je prijala, a ovamala danas izgleda da se posebno trudi.

Sve u redu, efe? upitakroz zatvorena vrata Everli, jedan od dvojice telohranitelja.Ima avolski otar sluh, taj E-verli.

Sve je u redu odvratiHolovej kroz smeh. Ovo miprija, nita drugo. . .

Devojka ga radoznalo pogleda u lice. ali se u njenim bademastim crnim oima videlo da

ne razume . ni rei engleskog.Uostalom, to je i bio uslov postavljen mister ok-Songu, Korejancu iji je salon za masauredovno poseivao: nijedna oddevojaka, niti bilo ko od osoblja ne sme znati engleski.

Uslov koji ovde, u Bangko-

ku, i nije bilo teko ispuniti.Naroito kada to mister ok-Songu donosi lep nedeljni prihod.

Jo ree Holovej ispru-

ajui se sada na lea i pokazujui rukom ta eli. Jo.Meka koa, glatka od miri-

ljavih masti, priljubi se uz dlalce na njegovim grudima, vrsto ih masirajui. Zabacujui ruke pod glavu, Holovej sklopioi, preputajui se milovanju

para savrenih dojki.A one su klizile sve nie i nie, do njegovog miiavog trbuha. Tu su se zadrale sveganekoliko trenutaka, da bi odmah produile nie.

Holovej oseti kako mu se nokti devojke zarivaju u butine.

Hej, mala...Ako i nije razumela rei, sa

svim dobro je shvatila ton kojim joj se obratio. Nije ni bilopotrebno da rukama vodi njenu glavu prema mestu gde jesada oseao prijatnu toplinu

prvog uzbuenja.Bila je pravi majstor svog zanata, naravno. Mister ok-Song

je dobro plaao svoje devojke.ali su zato i one znale ta se o-ekuje od njih.

Holovej duboko uzdahnu oduivanja. Neka Everli ide do

avola. . . Kao da je teko zamisliti ta rade naga ena i nagmukarac u jednoj od kabinamister ok-Songa!


46/99


47/99


Senzorski sistem frk-

nu prezrivo Holovej. ta tajBakster misli, do avola? Dae elektronika uvati logor doknjegovi smrdljivi straari spavaju!

Everli je utao. Bio je venavikao da ne komentarie rei svog gazde. Od njega se to,

uostalom, nije ni oekivalo. Deset ljudi nastavi Holovej, odbacivi zguvanu har-tiju na pod. Izgubio je desetljudi u jednom napadu! Prokletstvo, ta se dogaa u toj dungli? Izai, Everli. . .

Din poslua, paljivo zatva

rajui vrata za sobom. Holovejje gledao za njim, skupljajuiobrve.

S tom Baksterovom porukomneto nije u redu. Potpuno^odudara od tona dosadanjih izve-taja koji su stizali iz logora

broj jedan, u svemu najboljemod svih u sevemom delu Tajlanda.

Doi! ree Holovej iznenada. okreui se devojci. Bolje razmiljam dok si blizu...

Njeno lice blesnu i ona gotovo pritra, hitajui da zbaci

laki pokriva sa njega. Erekci-ja se u meuvremenu izgubila,naravno, ali se ona usrdno baci na posao da ponovo razbuk-ti elju u mukarcu.

Njegove misli, meutim, lutale su oko logora u dungli, odakle su se ve dve godine slivaliitavi potoci zelenih novanicau njegove depove. Ne samonjegove, naravno, ali najveinovac od droge ipak je priticaou kompanije koje su direktnoili indirektno pripadale Bretu

Holovej u.Uloio je pet godina svog ivota u taj posao i nee dopustiti da ga ugrozi nikakva banda izglanelih bandita s kojimaBakster vie ne moe da izaenakraj.

Moda je Bakster poeo da

poputa? Prolo je puno vremena otkako ga je pokupio naulici u Bangkoku, kapetanaamerikog marinskog korpusa,otputenog iz slube zbog ne-dela koje je njegova jedinicapoinila u nekom selu pored

Fejfua u Vijetnamu.Pojaanje, u redu. Nee bititeko pronai deset dobrih boraca u podzemlju Bangkoka.Ah, sistem za opezbeenje logora. . .

To, dakle, nije obian protivnik. Ti Baksterovi neidenti-

ikovani banditi opasniji su nego to moda i sam Bakster eli da prizna. . .

Bakster jednostavno nije e-leo da mu olkrije koliko je u


48/99


49/99


Bilo je dobro, devojice

ree dubokim, promuklimglasom, gladei je po glavi. Odvedi me sada da se okupam...

Ona ga zahvalno pogleda, otvarajui slavine kade ugraeneu pod neposredno kraj leaja.Sa m inim um om napora, Holo-vcej se spusti u ugodno toplu

vodu i sklopi oi.Te ene, mislio je, ponekadzaista mogu pomoi oveku dase opusti. Iako je, zapravo, sveto isto gubljenje vremena, kodtolikih poslova i tolikih problema u svetu mukaraca. . .

Sat kasnije itava epizoda ulokalu Cok-Songa bila je jedna od onih prijatnih uspomenakojima e se vratiti kada budeimao vremena za takve gluposti. Sedeo je u nevelikoj prostoriji sa radio-uredajem i strpljivo ekao da se uspostavi veza

sa logorom broj jedan. Imate vezu, gazda tihoree raista, skidajui slualicesa glave. Procedura je bila uobiajena; niko nije smeo ostatiu prostoriji kada bi Holovej eleo da razgovara sa jednim odsvojih zapovenika logora.

Saekavi da se vrata zatvore za radistom i Everlijem, Holovej pritisnu taster mikrofona.

Halo, Bakster ree. Holovej na vezi. . .

Ovde je Hud ree tihi,

ah razgovetni glas iz zvunika. Bakster je izaao iz logora,u patrolu.

U patrolu?, zaudi se Holovej u sebi. Do avola, zapo-vednik koji je prethodne noiizgubio gotovo treinu ljudi neizlae ostatak svojih ljudi eve

ntualnom novom napadu! Zato patrola, Hud? ree glasno. Da U su se napadai povukli?

Napadai? Kakvi napadai?

Holovej stee zube. Proklet-sLvo, u tom logoru odista netokrupno nije u redu!

Pre neto vie od sata ree primio sam poruku odBakstera. Javio je da je logornapadnut i da je izgubio desetljudi. Da li se to dogodilo ihnije, do avola?

Paaa. . . Da ili ne, Hud? Pa, mislim da je ne ta-

niji odgovor, gazda doprekroz zvunik odgovor.

Prokleto hladnokrvno kopile! . pomisli Holovej, s gaenjem posmatrajui nevinu sp

ravu iz koje je dopirao taj drski glas.

Dakle, NIJE bilo napadana logor, Hud?

Ne, nije.


50/99


A deset izgubljenih ljudi?Ni to nije tano?

Bojim se da jeste, gazda.Previe tano.

U redu sa zloslutnommirnoom ree Holovej. Kako se to dogodilo?

Bakster ih je poslao u patrolu. Nisu se vratili. To je sve.

- Nestali, ili. . . Jedan nestao. Devet mrtvih. Zapravo, Bakster je otiao sa radnicima da ih sahrani.

Kako su umrli, Hud?Priguen smeh iz zvunika.

Prokleti kukin sin, pa on sejo izvrsno zabavlja!

Na razne naine, gazda.Uglavnom vrlo neprijatne.

KO JE to uinio, Hud? Neete mi verovati, gaz

da. Moda, ali hou da ujem

tvoj odgovor, do avola!

Nina. Sta?! Veza nije dobra? zabri

nuto upita Hud. Treba li dasriem, slovo po slovo? N-i-n...

uo sam te, proklet bio...Pusti me da razmislim.

Nina?Holovejovo fantastino pam

enje ve je izvlailo na povrinu sve relevantne detalje kojeje znao o ninama. Nekada, negde, nauo je ak kako u Japa

nu jo uvek postoje kole kojeobuavaju pitomce vetdne, poimenu ninucu. . .

I Kitaima, onda, pre est godina u Hong-Kongu...

Holovej je pokuao da se u-mea u posao sa trgovinom oruja, ali je od Kitaime doznaoda je-, po tradiciji, taj posao re-

zervisan za porodicu Kano, japanskog porekla.Nekoliko trenutaka Holove ju

je bilo udno to mu o raznimuasnim stvarima koje moguzadesiti njega i njegove ljudegovori mah, uredni ovek okruglog lica, onda se malo bolje zagledao u Kitaimine oi ishvatio da ovaj zna ta govorii zato to govori.

> Imate dobre ljude, misterHolovej, rekao je Kitaima.Ali, porodica Kano ve tri stotine godina ima nine na svo

joj strani. ..Odustao je od tog posla, svakako. I nijednom se nije poka

jao zbog toga. Bakster mi je traio novih

deset ljudi ree glasno, iakomu se mozak jo uvek baviodrugim stvarima. To je potrebno?

Da... ali ne moemo izmeniti situaciju, gazda.


51/99


Tako sam i sam mislio. Aelektronski ureaj koji bi obe-zbeivao perimetar?

I to je Bakster traio? nasmeja se Hud. - Ima ponekad i dobrih ideja taj Bakster.Da, te stvarice mogle bi dapomognu. Donekle.

Ako stignemo na vreme da

ih montiramo na perimetru. Inaemo dovoljno ljudi sposobnih da obave taj posao, a posle ne brbljaju gnevno reeHolovej. Sluaj, Hud, preeces Baksteru sledeu poruku. . .

Nestrpljuv sam da ujem

pravu re, _gaza. ..Hud se opet podsmeva, naravno. Jedini razlog, uostalom,zbog kojeg je Bakstera, a nenjega, postavio za efa u logoru broj jedan.

Rei e Baksteru da digne ruke od patroliranja po dungli d posveti svu panju odbrani perimetra. Neka smanjiintenzitet radova ak, ako je topotrebno, da bi radnike upotre-bio kao straare. U neprekidnojliniji du ograde, razume?

Potpuno. Sve je podree

no bezbednosti logora, zar ne? Tako je. U tom sluaju

novi ljudi vam nisu potrebni,Baksteru i tebi.

Tano, gazda. Ve u pronai neki nain da radnike primoram da budno motre.

Siguran sam da e ga pronai, Hud. Uz takve mere, trebalo bi da budete u stanju dasauvate logor bar nekoliko dana.

Nekoliko dana ponovo

Hud hladnokrvno. Zato toliko vremena? Moram u Hong-Kong

nasmeja se Holovej, srean toje sada on u stanju da se malopoigra sa Hudom.

Je li? Posao vaniji od logora broj jedan?

Posao u direktnoj vezi saonim to se zbiva oko logorabroj jedan, Hud!

Aha. Da, trebalo bi da odrimo logor jo nekoliko dana,gazda. '

Onda je sve u redu? U najboljem. Fino. Gotovo, Hud. Gotovo, gazda. . .Zamiljenog lica, Holovej vra

ti mikrofon na mesto i iskljuiureaj.

Da, to due razmilja, idejamu se sve vie dopada. Porodi

ca Kano jo operie u Hong-Kongu, to je znao.

Uz njihovu pomo trebalo b;da doe do jednog ninde. Ne


52/99


bi to bilo prvi put da se pro

tiv vatre bori plamenom. . .

*^ i

Ninda saeka da se radistavrati na svoje mesto i da Hud

izae iz prostorije. U ovih nekoliko dana nauio je da gapotuje kao protivnika i nijeeleo da reskdra nita, ovde, usred logora.

Gotovo u samoj velikoj kui,u stvari, jer je u ovom trenutkuvisio na njenoj drvenoj fasadi,nad samim prozorom odaje saraio-ureajem.

Da je Hud i dalje na drugojstrani zida, on sc ne bd usudioda se pomeri, ah ovek zarastao u bradu, pored ureaja, nije ni izdaleka posedovao otri

nu Hudovih ula.Nina sa olakanjem pomeriruku, izvlaei iz tvrdog rve-la kande od elika, veoma nalik kandama tigra, jo jednodelo ruku drevnih japanskihkovaa. Njegovo telo i dalje jeoslonjeno u tri take, o kandedruge ruke i etiri kratka i otra elina seiva postavljena utanke donove njegove obue.

Tako opremljeni, nine vestotinama godina sa neobinom

lakoom savlauju zidove kamenih tvrava, vertikalne Litice, fasade modernih zgrada, puui du njih kao muve.

Ovoga puta ta velina mu jedobro posluila. Doznao je neto novo o Hudovim namera-ma.

I Holovejovim, uzgred. A to

je bila stvar koja ga je mnogovie zanimala.Hong-Kong.Zato Hong-Kong?teta to je Sumiko sada ta

ko daleko. Njen mozak pravi jerezervoar informacija o mesti-ma i ljudima. Podaci koje je

jo pre polaska iz San Franci-ska prikupila o Holoveju pomi-njah su Hong-Kong, grad u ko

jem je Iiolovej nainio prve kolake u trgovini drogom.

Moda je do sada doznala ineto novo u Bangkoku, ah ne

ma naina da stupi u vezu sanjom, Dovoljno je opasno tosu ona i Tabasko Pit sami u nepoznatom gradu, za petama jednog od najveih bosova podzemlja u Tajlandu. Bio bi neprihvatljivo veliki rizik optereivati ih svakodnevnom radiovezom sa dalekim severom zemlje, za to je potreban snaani glomazan primopredajnik. . .Pomerajui oprezno udove, tako da mu telo u svakom trenu


53/99


tku bude oslonjeno u tri take,

ndna se spusti do mekog tla iobazre se oko sebe u leeempoloaju.

Iako je Bakster jo bio nominalni zapovednik logora, bilo je oigledno da Hud preuzima sve vie stvari na sebe.Te patrole po samom krugu

logora, na primer, sa ogromnim,krvolonim psima, i one su Hu-dova ideja.

Uao je u logor da uhodi i o-slukuje ve mnogo puta, ah

je taj poduhvat iz dana u danpostajao sve opasniji. Iz sata usat, tavie, naroito ako Hud

pode da odmah realizuje Holo-vejovu ideju o neprekidnomkordonu radnika oko kruga odbodljikave ice. . .

Ne, nee to uiniti pre noi.Hud, sreom, jo ivi u iluzijida je logor danju potpuno bez-bedan...

Njegov kostim ovoga putanije cm, ve u svim bojama tlai ume oko logora. Rizino jevisiti dugo na fasadi velike kue, iako iz iskustva zna da uvreme kada se radi u njenojblizini nema nikoga.

Uostalom, ovek koji bi i u-gledao ljudsku priliku iznad jednog od prozora, najpre bi zastao da protrlja oi i zapita seda li halucinira. Sa svog mesta

nina ga mora piumetiti mno

go pre toga. Uvek ima dovoljno vremena da skoi sa zida inestane u visokoj travi, ostavljajui straare u nedoumici dali su odista neto videli ih ne...

Sada je ve klizio kroz travu, hitar poput zmije. I spretnije od zmije, jer se vitki vr

hovi nisu nimalo pomerali prinjegovom prolasku, bez obzirana to io nikoga nije bilo u blizini.

Opreznost je druga prirodarundi i oni sebi nikada ne doputaju ni trenutka nemara.

Jo jedna mala tajna koja od

nini ini tako strahovite protivnike. . .

Jo stotinak jardi do mesta uici kroz koje se provukao. Li-ang mu je pokazao taj otvor,neprimetan za sve Baksterovei Huove straare i patrole.

Ovo e biti laki deo puta.medu grmijem koje titi od vetra bene nastambe robova osuenih na rad na plantai. Ipak,treba biti oprezan: Baksteroviizviai njukaju neprestano ipo ovom delu logora, to je starog Utagavu stajalo ivota.

Hud je to uinio, bez sumnje. On je od onih koji se s lakoom otresaju onih za kojemisle da im vie nisu potrebni. . .


54/99


Nina je stigao do raskrsniceprivuen pucnjevima iz pitolja. Grupa je ve hitala natragprema logoru, ostavljajui zasobom dva nova mrtva tela.Tri, ako se rauna i telo zmije.

Hudov raun sve je dui idui. Bie veoma zanimljivo govoriti s njim kada doe as da

se taj raun plati...Naglo promenivi pravac, nina zaroni u nisko bunje, udaljeno od iane ograde svegatridesetak jardi.

Psi.Vetar duva od njega prema

njima, to nije dobro. Jo goreje to posle sveg ovog vremena miris biljke ijim je sokomnavlaio odeu pre polaska, vie ne deluje tako efikasno kaou poetku.

Izgledi da ga psi osete su deset prema jedan, proceni on hla

dnokrvno. Nine nikada sbine doputaju zavaravanje praznim nadama, to je inae esta osobina u ljudskom rodu.

injenice su injenice i postoji samo jedan nain da sesa njima operie. Objektivno.Onako kako to ine elektronskiraunari.

Virei kroz bunje. on opazioveka sa dva psa na dugimkaievima. Jo uvek hodaju sasvim mirno sa unutranje stra

ne ograde, ali to ne moe potrajati jo dugo. ..

Da!Oba psa okretoe glavu pre

ma nini gotovo u istom trenutku kad udar vetra donese donjihovih nozrva nepoznati miris.

Rastojanje do njih nina je

ve odmerio pogledom. Tanoje znao i put kojim mora krenuti da bi to rastojnje savladaou to kraem vremenu.

Straareva puka je o ramenu, voki-toki privren za po

jas. Obe te stvari mogle bi postati opasne, ah ih straar nikako ne moe upotrebiti istovremeno.

Bie mu potrebna sigurno puna sekunda da donese odlukuza ime e posegnuti. Za to vreme vrhunski sprinteri, u leteem startu, preu i vie od de

set jardi.A nine mogu da tre mnogo, mnogo bre od vrhunskihsprintera. U daleko nepovoljnijim uslovima.

Odbacivi se obema nogamaod mekog tla, nina prelete prvih pet jardi pre nego to supsi shvatili kakav je to mirisstigao do njih.

Jo dvadeset pet jardi. Devetili deset dugih koraka, jer kada ure, nine se kreu skoko


55/99


vima koji prosto gutaju pros

tor. . .Psi zalajae i zategoe kaie-ve. Bilo je neizbeno da stra-ar, iznenaen tom reakcijom,prvi pogled uputi upravo njima, instinktivno hvatajui vre kaieve kako mu se ivotinje ne bi otrgle.

Pola sekunde za taj pogled.Novih pet jardi za ninu...

Konano, pogledi dvojice Ijudi se sretoe i straar zapanjeno otvori usta. Leva ruka ispusti omu za koju je drao kaieve i osloboeni psi, uasno reei, jurnue ka nini kao stre-le odapete iz luko.

On i nije gledao u njih. Pokreti pasa i nain njihovog napada jednostavni su i potpunopredvidivi i on je ve sada znaogde e se sa njima sresti i tae se potom dogoditi.

Ljudska bia mnogo su manje pouzdana i zato neprestanomora drati straara na oku.

ovek ispusti slabani krik,a desna ruka poe mu prema o-ruju okaenom o rame. Levaprema voki-tokiju za pojasom.

Jo pola sekunde. Petnaest

jardi rastojanja izmeu dvojiceljudi. . .Ali su psi ve stizali, razja

pljenih eljusti, uiju priljubljenih uz glavu, blistavih oiju.

Zveri eljne vrele krvi i uku

snog ljudskog mesa koje ne mogu osetiti ba svaki dan u svojim eljustima.

Nina skoi, ali ga taj skokne ponese visoko u vazduh. Bilo bi to samo gubljenje vremena i zato njegovo telo poletepo plitkoj paraboli, gotovo pa

ralelno sa tlom, tako da mu ruke budu u visini pseih glavakada se i ivotinje odlue naskok.

Sada!Tri tela sretoe se u vazu-

hu na svega pet jardi od jouvek neodlunog straara.

Na trenutak se uinilo da suse energije njihovih kretanjapotpuno uzajamno ponitile i dasva tri tela, jedno ljudsko i dvaivotinjska, nepomino lebdestopu-dve nad zatalasanom travom.

Bila je to samo iluzija, naravno, stvorena fantastinom brzinom kretanja nine. Pokazao

je to ve sledei trenutak: dograbivi rairenim prstima ruku psa za vrat, on kroz gustokrzno zari u meso i ile tigrove kande koje su maloas ta

ko dobro posluile za veranjepo zidu velike kue.Njegove noge otakoe tle u

asu kada su se kande na prstima obe ruke spojile, potpuno


56/99

54 BORILAKE VEST INE 86

probijajui vratove pasa. Gestom oveka koji otresa prljav-tinu sa ruku, nina odbaci dvamrtva tela u stranu i odbaci seu novi, poslednji skok, skok koji e ga dovesti na samo korakod zapanjenog straara.

Uspeo je da smakne pukusa ramena, ali od nje nee ima

ti nikakve koristi, jer telo nin-e doslovno proguta poslednjihnekoliko stopa rasbojanja.

Tigrove kande ovoga putasklopie se oko oruja postavljenog popreko pred licem straara, u neefikasnom pokuajuda se zatiti od tog ljudskog vihora koji je srljao prema njemu. elik zakripa po eliku,po rvetu i nina otre puku izonemoalih ruku Baksterovogoveka.

Ovaj kriknu, glasno i prodorno. Jato arenih ptica prhnu

sa okolnog drvea, preplaenolim zvukom.Ruei u svom naletu straa

ra, nina ga doslovno pregazi.Udarac kojim je cev puke uprolazu zario tano u irom otvorena usta ak i ne uspori njegovo kretanje prema ici.

Jo samo dva skoka do gustog spleta elinih bodlji. Sasvim dovoljno vremena da desna aka epa drsku katana privrenog ukoso preko lea ta

ko da ona tri nad levim ramenom nine.

Plemeniti elik fijuknu, rase-cajui vazduh. Neto nalik sve-tloplavoj munji blesnu u vazduhu pre nego to se otrica svomsilinom spusti na estostruki nizod bodljikave ice.

ica se poldda sa melodinim

zvukom i nina bez zaustavljanja prolete kroz iznenada stvoreni otvor, oslukujui umoveiza sebe.

Neko vie. Straar iz najblieg mitraljeskog gnezda. Da, raunao je s tim da bi ga do sadamorah ugledati.. .

Nije usporio svoje kretanjeda bi bacio pogled u tom pravcu. Sasvim dobro je znao koliko vremena treba ak i najobu-enijem oveku da povue sebizatvara mitraljeza i otpusti gakako bi ubacio prvi metak u

cev.Sem toga, ninde imaju hara-gei. -.

Predoseanje opasnosti, recimo. Sem to je to oseanje mnogo intenzivnije i mnogo preciznije od onoga to u obinomivotu najee nazivamo pre-doseanjem.

U trenutku kad je prvi metakpoleteo prema ustima mitraljeske cevi, haragei sam od sebe


57/99


58/99


meu drugim ljudima njegovog

naroda.A onda su doli dugonosi be-li gospodari i njihov novac pri

jatno je zazveckao u Hoovimuima. Otkrio je da kratko koplje i lovaki no nisu jedinooruje koje prirodno i lako pri

janja uz Hoovu aku.

I to da u srcu ne osea nimalo saaljenja za plaljive ljudei ene koje je nekoliko ekspedicija dovuklo iz njihovih sela uveliki prostor ograen bodljikavom icom. Bilo je nekog potajnog zadovoljstva, ak, u trza

jima nagih tela pogoenih Hoovim mecima onda kada je trebalo umiriti nedisciphnovane ilistii begunce.

ivot je bio dobar kod belihgospodara. Dobra hrana, pie,ene iz logora kad god ih poeli. I gomilica novanica koja je

postajala sve deblja u kesiciskrivenoj pod Hoovim irokimkonim opasaem.

Sve dok se Tigar nije pojavio u blizini logora i poeo daubija...

Ho ga,je nazvao tigrom, jeru njegovom svetu nije postoja

lo nita to bi bilo opasnije odte zveri. Beli gospodari bih suopasni, svakako, ali njihove elje mogle su se shvatiti, kao i

njihove zapovesti, i sve je bilo

u redu dok si ih sledio.Ovo novo umsko bie, znaoje Ho instinktivno roenog lovca, ne moe biti ovek. ..

Pretpostavljao je da se jedanod umskih demona, probueniz vekovnog sna galamom dugonosih belaca, sada sveti zato

to su ga uznemirili. Ho je odluio da se ukloni onoga trenutka kada je to shvatio.

Ah nije urio da ode dalekood kraja u kojem se rodio i ko

ji je poznavao. Treba razmisliti, znao je. Sa novcem koji imamogao bi sasvim lepo iveti u

jednom od gradova na jugu, aliHo gradove nije voleo. Ljuditamo bre govore i bre misleod njega i ne bi bio prvi kojibi prekasno shvatio da su nekom prevarom izvukli sav njegov novac.

Zato je i ostao ovde, na reci,desetak milja istono od logora. Suma mu je davala dovoljno hrane, a da nije ak ni morao da upotrebi svoje oruje,teku, ah opasnu automatskupuku belih ljudi. I nju e moi dobro da proda kad za to doe as: ovo oruje oduvek jena ceni u severnoj provinciji.

ekao je, ne znajui ni samtano ta eka. Moda e se ne


59/99

B O R I L A K E VESTINE 8 6 57

to dogoditi u logoru, pa e

moi da se vrati, zar ne?Okrenuo se kada je zauo glasove na reci.

Svi bogovi, ta je to? Vemnogo meseci ova reka nije ula ljudski glas!

Nestao je u bunju, nalik hitroj i beumnoj zmiji, paljivo

motrei reku. Vesela su pljeskala po vodi, ritmino, snano, pokazujui da ljudi u amcu ume-ju da se slue njima.

Voda dobro prenosi umove.uo je rei izgovorene na jeziku belih gospodara mnogo prenego to je amac izbio iza okuke reke.

- Uskoro e veslanju doikraj, Tabasko Pite rekao jejedan grleni glas. Glas ovekaiz Hoovog naroda, iako je izgovoreno ime zvualo vrlo udnoi vrlo strano. Iskrcaemo se

im se obala spusti i sakriti naamac. Ba ti hvala! odvrati

drugi glas, sasvim sigurno glasbelog tuana. Mrzim vesla-nje. . . ali hiljadu puta vie mrzim probijanje kroz taj zelenipakao na obali!

amac izbi iza okuke, noensnanim zaveslajima protiv struje koja je na tom mestu bilasnanije nego drugde. Ho se pri

gnu, ispitujui pogledom lica

dvojice ljudi.Taj ovek sa udno plavom iudno dugom kosom vii je ikrupniji ak i od tuana Bakstera. Na njegovoj strani iroki gumeni amac tone mnogo dublje u vodu nego na drugoj, gdesedi. ..

Ho ovlai usne. Svi bogovi,tuan Bakster mogao bi jako dobro da plati ovu informaciju!

Liang, jedan od onih na kojeje od poetka trebalo posebnomotritL . . Kako li mu je samouspelo da umakne iz logora? Inae belog tuana koji, po svemu sudei, nije prijatelj?

Hoovi prsti stegoe se oko puke, ali samo na trenutak. Mogao se i prevariti: novi beli Ijudi povremeno su se pojavljivaliu logoru i moda je Liang jednoga od njih poveo da mu po

kae okolinu.Istina, niko nikada ne bi doznao ko ih je ubio, ah ovo nijezgodno mesto za to. Telo pogoeno mecima iz puke struja eodneti daleko, mnogo pre negoto bi mogao stii da mu pretrese depove...

Zeleni pakao? u se Ijtiti Liangov glas. Kako moe ovako lepo mesto nazivatipaklom, Tabasko Pite? Pogledajoko sebe: ovo je raj. . . raj!


60/99


Moda. . . kad nema ljudiu blizini prezrivo ree plavokosi otpljunuvi u ruku. Ikad te niko ne eka u zasedi dabi te ostavio da truli u blatu!

Po tim recima ve znamda si bio u velikom i dugom ratu na istoku, Tabasko Pite. Mnogi beli luani upravo tako govo

re o umi, iako ona to ne zasluuje. .. Da li zasluuje, ili ne, to

je pitanje isceri se plavokosidin. Ali sam ve uo da jeI-Iolovej oko sebe okupio mnoge koji nisu smeli ili eleli dase vrate kui posle onoga to su

inili po Vijetnamu! Za njih se ne udim

slee Liang ramenima. Bih susada tano ispod Hoovog zaklona, tako da je ovaj mogao s lakoom uoiti izraz na Liango-vom licu. Zapanjili su me

ljudi iz mog naroda koji su tako spremno prihvatili da postanu I-Iolovej ove sluge. . . ak daubijaju svoje roake i siluju imene i erke!'

Nita novo pod kapom nebeskom filozofski ree Tabasko Pit, upirui o veslo. Ot

kad je sveta, neki ljudi misleda su mudriji i spretniji od drugih zato to u akama imajuoruje, a ovi drugi ne.

lio se povue malo dublje uzaklon. Stotinak stopa uzvodnoobala se sputala i njih dvojicatu negde bd se mogli iskrcati.

U redu, doznao je neto vano. Oni nisu prijatelji belihtuana iz logora. Sto znai. . .

Sto znai da bi mogli bitipomagai umskog demona. . .

i da taj demon nije demon, vesamo ovek spretniji i vetijiod drugih. . .

Ho sklopi oi, traei u svojim mislima odgovor na pitanjeda li e imati dovoljno hrabrosti da ih sledi do niesta gde seskriva Tigar..

Ta informacija vredela bi jovie. Jo mnogo, mnogo viekod tuana Bakstera...

Ako se bude dovoljno vetopogaao, moe izvui dovoljnonovca da ostvari svoj san. Kuu u podnoju najlepeg od vodopada na reci. Kua u kojoj bisamo on bio gospodar malog naselja i plantae oko njega.

Apsolutni gospodar, naravno.Onako kako beli tuani sada gospodare nad prostorom ograenom icom i ljudima u njemu.

U mislima je sasvim jasno

video kuu okruenu visokim,vitkim rveem po kojem veselo krete majmuni, priguujuineprestani um vodopada. iroka veranda sa leaj em i on,


61/99

BORJLACKE VETINE 86 59

Ho, na njemu, okruen sasvim

mladim devojkama koje pevajujednu od onih pesama sa rekekoje toliko voli...

Poi e za ovom dvojicom, naravno. Ah najpre da vidi gdee skriti svoj izduvani gumeniamac: u ovom kraju svako piovilo sada vredi u zlatu ono

liko koliko je teko.Kada su dva oveka zaronilau umu, Ho je bio iza njih. Neblizu, jer to nije bilo potrebno. Dobar poznavalac umemoe nekoga slediti miljama, ada ga uople ne vidi, sledei samo tragove u mekom tlu, polomljeno iblje na putu, kreta-nje umskih ptica uznemirenihnailaskom stvorenja na dve noge-

Morao je, ipak, priznati onojdvojici da se izvrsno snalaze udungli, jer za njima nisu osta

jali gotovo nikakvi tragovi. Li-ang ga nije iznenadio; konano,Liang je odrastao u njoj, ah sedinovski belac ponaao gotovo isto talio dobro, bez obzirana rei koje je izgovorio dolena reci.

Nikada nee razumeti te udne bele avole, svakako. Njihovi mozgovi rade na sasvimcjrugi nain i najbolje je nemati nikakva posla sa njima. . .

Ho je napredovao kroz du

nglu, umirujui misli ispunjenenadom da je ovo odista posle-dnji susret sa dugonosim belci-ma. Bakster je uvek bio velikoduan kada je u pitanju dobroobavljen posao; nema razlogada to ne bude i sada. Najzad,Ho e mu pomoi da se oslobo

di najvee opasnosti koja se dosada nadvila nad logor i plantau!

Ona dvojica samo su jednomzastali da se odmore i taj predah nije trajao due od pet minuta. Ho iskoristi tu priliku daim se neopaeno priblii, alinjihov razgovor nije bio vredantruda.

Jedva da su i progovorili Koju re. Jedino to je doznao bilo je da su veslah itavu no ida eljno ekaju trenutak kadae sresti svog prijatelja i kona

no moi da se odmore i opuste.Ovoga puta Ho ih je pustio

da odmaknu mnogo dalje, prenego to je krenuo za njima. Nije imao nikakve elje da doetako blizu Tigru, bez obzira nastrah da e izgubiti trag Lian-

ga i onoga koga je Liang nazvao udnim imenom TabaskoPit.

Oni se kreu po gotovo pravoj liniji, meutim, tako da e


62/99


moi da oceni u kojem delu u

me su se zaustavili. Vie od toga nije ni potrebno; beli tuanie opkoliti itav predeo svojimdipovima sa mitraljezima i lagano stezati obru oko opasnezveri, ba kako se i radi u lovu na prave tigrove.. .

Ho e u tom asu biti daleko.

Vflo daleko, steui uz telo zasluenu nagradu.Tako je najsigurnije. Jer, ne

jednom se dogodilo da tigar probije lanac hajkaa i umakne,sejui smrt na svom putu.

* *

Hud?Bakster je upitno gledao u

drugog oveka. Ne znam uzdahnu Hud.

- Nekako me ne privlai taideja, poteno da ti kaem. Misli da je suvie opas

na? Ne samo zato. Holovejove

instrukcije su vrlo jasne, Bakster. Ni koraka van logora.

Da... ali je ovo prilika da

se otresemo prokletog nine.Pre nego to se gazda vrati izHongKonga.

Ho je utao, prenosei pogled s jednog oveka na drugog.

Razumevao je njihov jezik sa

svim dobro, mnogo bolje negoto su oni mislili. Ne znam ponovi Hud.

uma je njegovo podruje,Bakster. Nikada nisam voleo daigram utakmice na tuem terenu.

Dan je podseti Bakster.

Bio je dan i onda kada jeupao u logor i ubio nam dvapsa podseti Hud.

I jednog oveka. Ljudi n

Documents

Nindža (br. 86)~Derek Finegan-Krv protiče u sumrak