Godi

na I

IBr

oj 2

51.

okt

obar

20

06.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

BITKA NA KAJMAK^ALANUP r i l o gP r i l o g

T e m a

BITKA NA KAJMAK^ALANU

NOVI MODELISTAMBENOGZBRIWAVAWA

NOVI MODELISTAMBENOGZBRIWAVAWA

T e m a

R E D A K C I J A M A GA Z I N A O D B RA N A GODI

NU DANA SA VAMA

4INTERVJU

Dr Zoran Kekovi}, profesor Fakulteta bezbednostiMOZAIK ME\UZAVISNIH KRIZA 8

Per asperaPORUKE MIRA 11

TEMA

Novi modeli stambenog zbriwavawaJEDINO IZVESNO - KREDITIRAWE 12

U FOKUSU

Izvoz naoru`awa i vojne opremeSMAWENA OVLA[]EWA MINISTARSTVA ODBRANE 16

ODBRANA

Sve~ana promocija potporu~nika Vojske Srbije ispred Doma Narodne skup{tine NOVA SNAGA SRBIJE 20

U Tehni~kom remontnom zavodu KragujevacUNI[TENA MILIONITA MINA 25

@ene u VojsciOD IZUZETAKA DO PERSPEKTIVE 28

Planirawe odbraneOSNOVNA FUNKCIJA SISTEMA 30

PRILOG

Devet decenija od bitke na Kajmak~alanuKAPIJA SLOBODE 33S

AD

R@

AJ

16Prvi vojni list u Srbiji Ratnik iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar VOJSKABeograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC VOJSKAZvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektoriSla|ana Grba, Marijana Kisi}Sekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. 06-1015e-mmailodbrana@beotel.yuredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC VojskaPretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29CIP Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Snim

io Z

vonk

o PE

RGE

1. oktobar 2006.

58

DRU[TVO

Potpukovnik Miroslav Mitrovi}, Referent za razvoj projekta U PETOJ BRZINI 54

SVET

Nacionalna garda SADVA@NA KOMPONENTA ORU@ANIH SNAGA 58

TEHNIKA

Me|unarodni sajam Za{tita i bezbednost 2006HVATAWE KORAKASA SVETOM 62

Ameri~ka juri{na pu{ke M16 (2)LEGENDARNA ILI PROKLETA 64

KULTURA

107 godina Umetni~kog ansambla Vojske Srbije "Stanislav Bini~ki"ISHODI[TE SRPSKE MUZIKE 68

Sa 41. "Mokraw~evih dana" u NegotinuRUKOVETI KAO NARODNI DRAGUQI 70

FEQTON

Globalizacija nada ili zla kob savremenog sveta (2)NEPREDVIDIVA BUDU]NOST 74

SPORT

Nebeske vidre na padobranskom prvenstvu u KikindiNOVI DR@AVNI REKORD 80

68

RE^ UREDNIKA

5

PRVA GGODINA

Po redu letewa (re~ urednika u prvom broju Odbrane) za-tvorili smo krug jednogodi{weg dru`ewa sa vama, po{tova-ni ~itaoci. Obi{li smo brojne destinacije u nastojawu davas o svim aktuelnim pitawima u sistemu odbrane zemqepotpuno i blagovremeno obavestimo. Dobro je poznato

da je analiti~ki pristup temama obele`je na{e ure|iva~ke poli-tike. I{li smo zbog toga u susret problemima koji su bili u `i-`i va{eg zanimawa. Sagledavali smo ih iz vi{e uglova s name-rom da prodremo {to dubqe u wihovu su{tinu.

Sa tim, nimalo lakim, izazovom uhvatili smo se odlu~no uko{tac da bismo ispunili zacrtanu viziju i postali referentniizvor informacija o sistemu odbrane. Prema va{im re~ima,Odbrana je postala novina kojoj se veruje, koja se sa nestrpqe-wem i{~ekuje i pa`qivo ~ita. Bilo nam je, moramo priznati,drago da to ~ujemo, ali su nam jednako bile drage i kritike i su-gestije koje ste nam upu}ivali, jer su nam pomogle da novinu pra-vimo po meri va{ih potreba i zahteva.

Nailazili smo, ponekad, i na prepreke, nerazumevawa, ~aki pretwe qudi kojima nije odgovaralo razotkrivawe brojnihafera iz minulih vremena, ali to je sastavni deo na{e profesi-je. Napadi koje smo trpeli u~vrstili su nas u uverewu da smo napravom putu.

Prilika je ovo da ka`emo ne{to i o budu}im planovima. Dabismo koncepciju Odbrane zaokru`ili do kraja onako kako je za-mi{qena i pru`ili jo{ vi{e informacija o savremenom naoru-`awu i vojnoj opremi, modernim tehnologijama i dostignu}ima ustranim armijama, ve} du`e vreme razmi{qamo o pove}awubroja strana na ukupno 100 i redovnim specijalnim prilozimakoji bi u potpunosti bili posve}eni tim sadr`ajima.

Reformski proces zahvatio je i na{u ustanovu. Do kraja ok-tobra Novinsko-izdava~ki centar Vojska promeni}e naziv uNovinski centra Odbrana. Novina u strukturi Centra bi}eOdsek za Internet prezentacije Ministarstva odbrane i VojskeSrbije, ~ime }e se informativna delatnost Uprave za odnose sajavno{}u MO objediniti u jednu funkcionalnu celinu.

Ste}i }e se tako uslovi i za izra`enije prisustvo na{eustanove na Internetu, jer je u planu i izrada sajta Novinskogcentra. Odbrana }e, zna~i, biti dostupna i u inostranstvu na srpskom i engleskom jeziku, {to }e obradovati ~itaoce u di-jaspori.

Prilika je, tako|e, da vam jo{ jednom zahvalimo za povere-we i podr{ku koju nam pru`ate u na{oj misiji. Zahvalnost dugu-jemo i brojnim saradnicima koji su, kao deo redakcijskog tima,doprineli da Odbrana bude sadr`ajnija i bogatija.

Idemo daqe.

6 1. oktobar 2006.

K O M A N D A N T N A C I O N A L N EAKTUELNO

Tokom ~etvorodnevnog boravka u Srbiji, general Vejt su-sreo se sa ministrom odbrane Zoranom Stankovi}em i drugimzvani~nicima Republike. Na samom po~etku posete gost iz SADrazgovarao je sa zastupnikom na~elnika G[ VS general-majoromZdravkom Pono{em. Tom prilikom general Pono{ je podsetio na125 godina tradicionalnih odnosa SAD i Srbije:

U istoriji na{ih odnosa zna~ajna su tri pozitivna perio-da: za vreme Prvog, Drugog i Hladnog rata, kada je vojna saradwamo`da bila i najzna~ajnija. Nadamo se da sada ulazimo u ~etvr-ti zna~ajni period saradwe. Kre}emo u program Dr`avne sarad-we sa dr`avom Ohajo, koji po~iwe kao vojna a razvija se i kaocivilna saradwa. Saradwa koju ostvarujemo indikator je sveboqih politi~kih odnosa u odnosu na period iza nas. Na{i raz-govori i posete nekim jedinicama i komandama Vojske Srbijeomogu}i}e na{im gostima da sagledaju stawe u Vojsci Srbije rekao je general Pono{ i najavio da slede razgovori o deta-qima saradwe.

On je tako|e istakao nekoliko oblasti koje su interesantneza program partnerstva.

Re~ je pre svega o ratnom iskustvu, koje smo na`alost ste-kli. Uveren sam da ne}e biti potrebno da se to krije, jer smo sa-da partneri. Posebno su interesantna na{a iskustva iz ratnemedicine i iz tranzicije.

Prema re~ima generala Vejta, partnerstvo Ohaja i Srbijebi}e od obostrane koristi za obe dr`ave, jer }e jedni od drugihu~iti. On je podsetio da se partnerstvo odnosi na vojnu sarad-wu, ali mo`e dovesti i do civilno-civilne razmene i zna~ajnogekonomskog razvoja.

Tokom boravka u Srbiji, komandant Nacionalne garde Oha-ja posetio je i VMA, Vojnu akademiju, Vazduhoplovne snage VojskeSrbije, Komandu Kopnenih snaga u Ni{u, baze VS u Kopnenoj zo-ni bezbednosti i specijalne jedinice.

S. \OKI]

ZAPO^ET DR@AVNI Zakletva mladih vojnikaNAROD PO[TUJESVOJU VOJSKUSeptembarska generacija vojnika Vojske Srbije polo`ila je 23. septembra zakletvu u garnizonima {irom zemqe Tom sve~anom ~inu u Kasarni Ribnica u Kraqevu, pored

roditeqa, rodbine i prijateqa najmla|ih vojnika, prisustvova-li su ministar odbrane Zoran Stankovi} i zastupnik na~elni-ka General{taba general-major Zdravko Pono{, na~elnikUprave logistike G[ VS Qubomir Samarxi}, zastupnik koman-danta Logistike pukovnik Vasilije [im{i}, predstavnici lo-kalne samouprave, Ministarstva unutra{wih poslova i Srp-ske pravoslavne crkve.

Ministar Stankovi} je tom prilikom po`eleo vojnicimauspe{no slu`ewe vojnog roka i sticawe iskustva koja }e im bi-ti od velike koristi u `ivotu, a roditeqima je poru~io da }eVojska Srbije u~initi sve {to je potrebno da wihovim sinovi-ma obezbedi uslove za normalan `ivot i rad.

Svakim danom postajemo sve ja~i, sve vi{e smo institu-cija koja se po{tuje. Iako je narod stalno po{tovao i po{tujesvoju vojsku, dana{wa sve~anost nam daje pravo da ka`emo dasmo na pravom putu naglasio je ministar.

Prisutne je pozdravio i pukovnik Vlatko Vukovi}, koman-dant sve~anosti.

OBELE@AVAWE PROBOJASOLUNSKOG FRONTAPovodom obele`avawa godi{wice proboja Solunskog

fronta (15. septembra 1918), delegacija Vojske Srbije koju jepredvodio na~elnik Uprave za qudske resurse General{tabaVojske Srbije general-major Petar Radoj~i}, polo`ila je venacna spomenik Neznanom junaku na Avali.

Zvani~na posetakomandanta Nacionalne garde Ohaja

general-majoraGregorija Vejta

Beogradu, 26. septembra,

ozna~ila je po~etak

realizacije Dr`avnog programa saradwe

Srbije i OhajaS

nim

io D

. BA

ND

A

7 G A R D E O H A J A U S R B I J I

PROGRAM SARADWESTABILNOST U REGIONUMinistar odbrane Zoran Stankovi} boravio je sredinom

septembra u dvodnevnoj zvani~noj poseti Rumuniji, tokom koje sesastao sa ministrom odbrane te zemqe, zvani~nicima Predsed-ni{tva i Vlade Rumunije i predsednikom parlamentarnog Odbo-ra za bezbednost.

Tokom konstruktivnih i sadr`ajnih razgovora, obe straneiznele su zadovoqstvo tradicionalno dobrim odnosima izme|udve zemqe, koji znatno doprinose stabilnosti u regionu. Mini-star Stankovi} je zahvalio sagovornicima za principijelan stavrumunske strane u procesu re{avawa statusa Kosova i Metohije.Razgovori su se odnosili i na regionalnu, ekonomsku i vojnu sa-radwu.

Bilateralna vojna saradwa dve zemqe je veoma aktivna, arazmatrani su konkretni oblici wenog daqeg unapre|ewa u obla-stima kao {to su vojnotehni~ka saradwa i stru~no usavr{avawe.

Rumunija pru`a punu podr{ku reformi srpskog sistema od-brane i pomo} integraciji na{e zemqe u evroatlantske i evrop-ske strukture. Prva zajedni~ka ve`ba koju je na{a vojska izvelasa jednom od ~lanica Natoa bila je Plavi put sa vojskom Rumu-nije, 2004. godine. U pripremi je trilateralna ve`ba Dunavskastra`a 2007, koju }e slede}e godine izvesti oru`ane snage Sr-bije, Rumunije i Bugarske.

Pored ministra, u delegaciji koja je posetila Rumuniju bilisu pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane Sne`ana Sa-marxi}-Markovi} i zastupnik pomo}nika ministra odbrane zamaterijalne resurse pukovnik Slobodan Markovi}.Sn

imio

D. B

AN

DA

Ministar odbrane u Rumuniji

Poseta na{e delegacije Norve{koj

Ministar odbrane Zoran Stankovi} boravio je 19. i 20.septembra u poseti Norve{koj, tokom koje je razgovarao sanorve{kim ministrom Anom Gretom Strom Eriksen. Sa mini-strom je u delegaciji bila i pomo}nik za politiku odbraneSne`ana Samarxi}-Markovi}.

Tema radnih susreta ministara odbrane bila je unapre-|ewe bilateralne vojne saradwe dve zemqe. Vodili su se raz-govori i o pomo}i koju Norve{ka pru`a u realizaciji progra-ma Prisma za prekvalifikaciju vi{ka vojnog kadra i o {kolo-vawu na{ih oficira u Norve{koj. Poseban akcenat bio je nau~e{}u srpskog vojnomedicinskog osobqa u okviru norve{kogkontingenta mirovne operacije ISAF u Avganistanu, koja imamandat Ujediwenih nacija. Dogovoreno je da }e, ukoliko Skup-{tina Srbije potvrdi takvu odluku, prvi lekar anesteziologbiti upu}en na misiju krajem ovog meseca.

Srbija i Norve{ka imaju veoma dobre odnose, a sarad-wa na bilateralnom vojnom planu jeste jedna od najrazvijeni-jih. Od 2004. godine Ambasada Kraqevine Norve{ke u Beo-gradu je ~ovek za kontakte Srbije sa Natoom.

U~e{}e u mirovnim operacijama jeste stalna aktivnost.Kontingent iz Srbije bi se rotirao na svakih {est meseci, ito u martu i septembru. Osnovni uslovi za anga`ovawe u sa-stavu norve{kog kontingenta, osim stru~nosti i iskustva, jesuu~e{}e na kursu ratne hirurgije i na pripremama za upu}iva-we u mirovnu operaciju, a to su aktivnosti koje se organizuju uNorve{koj izme|u dve rotacije.

Predvi|eno je da u sastavu norve{kog kontingenta buduanga`ovani lekari specijalisti hirurzi, anesteziolozi ilekari specijalisti op{te i tropske medicine. Pored wih, po-

stoji potreba anga`ovawa medicinskih tehni~ara sa sredwimi vi{im obrazovawem.

Mirovna operacija ISAF, u svom sastavu ima oko 9.000pripadnika iz 36 zemaqa. ISAF kao primarni ciq treba daobezbedi podr{ku Vladi Avganistana u uspostavqawu i odr`a-wu stabilnosti u dr`avi koja bi omogu}ila obnovu zemqe.

VOJNI LEKARI IZ SRBIJE USKORO U AVGANISTANU

1.oktobar 2006.

IN

TE

RV

JU

IMo}ni finansijski krugovi imultinacionalne korporacije svevi{e pola`u legitimno pravo dau~estvuju u upravqawu konfliktima nakriznim `ari{tima, makar podizgovorom stvarawa bezbednogposlovnog okru`ewa. Mo} da uti~u napolitiku mati~nih zemaqa, uglobalizovanom svetu, u kojem selojalnost duguje iskqu~ivodeoni~arima, preobratila se u polugemo}i kojima se uti~e, pa ~ak i smewujuvlade drugih dr`ava.

8

Z O R A N K E K O V I ] , P R O F E S O R F A K U L T E T A B E Z B E D N O S T I

ako nu`an tro{ak, izdvajawa za bezbednost dugo su se sma-trala ko~nicom ekonomskog napretka. Tako je bilo sve doklokalne, regionalne i svetske krize i konflikti nisu podu-prli razvoj vojne i raznih drugih delova industrijske in-frastrukture. Stoga smo razgovor sa profesorom Fakul-teta bezbednosti dr Zoranom Kekovi}em o upravqawu kri-

zama po~eli upravo razmatrawem odnosa bezbednosti i ekono-mije. Taj odnos, naime, jedan je od onih uticaja koji bitno obli-kuju krize.

Dvosekli ma~ krize nije po{tedeo ni globalne ni nacio-nalne aspekte bezbednosti i ekonomije. To se najboqe vidi uporeme}ajima u cenama sirovina, uvek kada izbije kriza iliona dobije neki neo~ekivani tok. Dovoqno je samo obratiti pa-`wu na fluktuaciju cena nafte po barelu. Politi~ka nestabil-nost u zemqama bogatim naftom, poput Irana i Nigerije, do-prinosi visokim cenama nafte. Iran je upozorio da bi cenemogle dodatno da porastu ukoliko Zapad bude poremetio wegovnuklearni program. Tako|e, napadi plemenskih grupa u Nigerijidoveli su do smawewa proizvodwe nafte u toj zemqi, {to se

MOZAIKME\UZAVISNIH

KRIZA

^ini se da ne samo doga|aj ve} i izjava za javnost, ukolikodolazi sa autoritativnih pozicija, mo`e da uti~e na tokovenacionalne i svetske politike i privrede? U pravu ste.Ako `elimo da Amerika ostane konkurentna,

moramo da imamo energiju po pristupa~nim cenama. Tu imamoozbiqan problem Amerika je zavisna od nafte koja se ~estouvozi iz nestabilnih regiona. Najboqi na~in da se oslobodimote zavisnosti jeste tehnologija. Ove re~i ameri~kog predsed-nika Bu{a va`an su signal za ameri~ke proizvo|a~e alterna-tivne energije i sirovina.

Koliko bezbednosni doga|aji i rizici, pored ekonomskih,zdravstvenih, informati~kih i drugih izvora kriza, uti~una dramati~ne poreme}aje u strukturi svetske politike iprivrede, pogotovu ukoliko se dese u zemqama razvijenihekonomija? Oni dovode do propadawa nekih kompanija, pa ~ak i pri-

vrednih sektora, dok drugima otvaraju perspektivu. Suprotno odvazduhoplovne industrije, kada su qudi izgubili poverewe u letavionom posle 11. septembra 2001, ameri~ki sektor odbranese veoma dobro pokazao nakon tog datuma, jer je borba protivterorizma jo{ uvek prioritet za SAD, kao i za mnoge wene sa-veznike. U nastojawu da se obezbedi vi{e vladinih ugovora, {i-ri se industrija odbrane kupovinom dru{tvenih asocijacija zaodbranu koje imaju ugovor sa nadle`nim dr`avnim bezbednosniminstitucijama u razvijawu novih generacija tehnologije naoru-

`awa. Dok vezu izme|u bezbednosnihdoga|aja i doma}eg biznisa vi-{e niko ne dovodi u pitawe,uticaj krupnog kapitala na po-litiku drugih, naro~ito kon-fliktima optere}enih dr`ava,nije toliko transparentan. To{to ne pada u o~i ne zna~i dane postoji? Finansijski mo}ni krugovi i

multinacionalne korporacije svevi{e pola`u legitimno pravo da u~e-stvuju u upravqawu konfliktima nakriznim `ari{tima, makar pod izgo-vorom stvarawa bezbednog poslov-nog okru`ewa. Mo} da uti~u na poli-tiku mati~nih zemaqa, u globalizo-vanom svetu u kojem se lojalnost du-guje iskqu~ivo deoni~arima, preo-bratila se u poluge mo}i kojima se

uti~e, pa ~ak i smewuju vlade drugih dr`ava. Terorizam, me|uet-ni~ko nasiqe, oru`ane pobune, gra|anski neredi i razni poli-ti~ki rizici koji privrednu infrastrukturu ~ine rawivom nisuuvek razlog koji odvra}a strane investitore.

Nivo tolerancije na rizike je, po pravilu, u srazmeri samogu}nostima dohodovnog sektora da u~estvuje u upravqawu su-kobom i instrumentima kojima raspola`e u stvarawu bezbednogokru`ewa.

Bezbedno poslovno okru`ewe podrazumeva pro{iren krugaktera posredstvom kojih se uti~e na bezbednost. Ko ~ini tumre`u? ^ine je i dr`avni i privatni akteri. Lokaliteti kriznih

`ari{ta pokazuju da je bogatstvo u mineralnim sirovinama u po-zitivnoj korelaciji sa izbijawem konflikata. Osim {to konflik-ti mogu voditi uni{tewu ili o{te}ewu korporacijske imovine,prekidu poslovnih operacija ili direktnom ugro`avawu lica,oni su suvi{e slo`eni za efektivno uplitawe privatnog sektora.Najboqi pokazateq za to jeste ~iwenica da, kada se kritikujurazvijene zemqe, onda se to veoma ~esto ~ini argumentima na ra-

9

moralo odraziti na politiku cena i isporuku dragocene siro-vine iz te oblasti.

I druge krize koje ne poznaju granice ispoqavaju trenutneili odlo`ene, brzonastupaju}e ili sporonastupaju}e, kontroli-sane ili nekontrolisane, uticaje. Internacionalni karakterkrize, kakva je izbijawe SARS-a, imalo je trenutni negativniuticaj na geografske regije koje su bile pod tim virusom. Sve dokvirus nije bio doveden pod kontrolu, ekonomski uslovi, a time ime|unarodne poslovne aktivnosti, putovawa personala, zajednosa turizmom, nisu se vratili na normalno stawe. Sa svakim no-vim slu~ajem ose}aju se negativni ekonomski uticaji, pa time imogu}nost gubitka prihoda, zbog de{avawa u uslovima koji seprivremeno ne mogu kontrolisati.

Osim {to se krize globalizuju, prati ih i negativni pu-blicitet, kao wihova slede}a bitna odlika. Posle otkri}a kravqeg ludila, ~ak i bez poteza vlada u

pravcu zabrane i restrikcije uvoza i izvoza govedine, reagova-we kupaca na potencijalnu opasnost automatski je ugrozilo trgo-vinu u okviru industrije gove|eg mesa u Velikoj Britaniji, aefekti su odjeknuli u globalnom ekonomskom planu te zemqe.

Borba protiv terorizma, tako|e, uti~e na globalnu i naci-onalnu ekonomiju, ~esto protivre~no. U Izve{taju UN o ekonom-skim predvi|awima u svetu ove godine navodi se da je svetskazajednica u~inila dobar posao u apsorbovawu posledica pri-rodnih katastrofa i teroristi~kih incidenata, ali su te posle-dice ostavile tragove na globalnuekonomiju, koja je usporila tempo upore|ewu sa onim iz 2004. godine,izme|u ostalog zbog pove}awa cenanafte, pandemije pti~ijeg gripa, itd.S druge strane, doga|aj kao {to jeubistvo teroristi~kog vo|e Al Zar-kavija propra}en je u ameri~kim me-dijima najavama o padu cena naftena wihovom tr`i{tu, ~ime se pro-tivteroristi~koj borbi na indirek-tan na~in daje i pozitivan publici-tet. Tema posebne rasprave jeste ko-liko i kako svaka protivteroristi~-ka borba uti~e na re{avawe krizaili wihovo produbqivawe.

Da li to zna~i da se, kolikogod je te{ko odrediti izvor ne-ke krize, wen `ivotni ciklusmo`e pratiti, a doga|aji usme-ravati u `eqenom pravcu? Neke dr`ave imaju sposobnost, `equ i interes da krizn-

im `ari{tima upravqaju na na~in koji krize danas ~ini najefi-kasnijim instrumentom wihove politi~ke i ekonomske strategije.Kao osvedo~eni saveznik SAD u arapskom svetu i jedan od vode-}ih svetskih proizvo|a~a nafte, Saudijska Arabija nije za sadapredmet politi~kih poreme}aja kao Nigerija ili Rusija, odakleje snabdevawe energentima u najmawu ruku nepredvidivo. U istovreme, Saudijska Arabija je nezavisan i pouzdan snabdeva~, ka-kvog bi, recimo `elela Kina, kao drugi najve}i svetski potro-{a~ nafte koji nestrpqivo pove}ava broj potro{a~a, bez obzi-ra na weno sve ve}e okretawe afri~kom tr`i{tu i `eqe da bu-de najve}i potro{a~ nigerijske nafte.

Mnogostrukost veza globalnih i nacionalnih samo jedeo mozaika isprepletanih uticaja koje podrazumeva ambiva-lentnost kriza i poku{aj da se wima upravqa iz vizure ~esto su-protstavqenih interesa dr`ava i multinacionalnih kompanija.

Nadaqe, zavisnost od sirovina koje se uvoze iz nestabil-nih podru~ja otvara perspektivu novim tehnologijama, {to jeujedno {ansa i za industrijske proizvo|a~e, i za privredneregije i dr`ave.

U Izve{taju UN o ekonomskim predvi|a-wima u svetu ove godine navodi se da je svet-ska zajednica u~inila dobar posao u apsorbo-vawu posledica prirodnih katastrofa i tero-risti~kih incidenata, ali su te poslediceostavile tragove na globalnu ekonomiju, kojaje usporila tempo u pore|ewu sa onim iz 2004.godine, izme|u ostalog zbog pove}awa cenanafte, pandemije pti~ijeg gripa, itd.

Neke dr`ave imaju sposobnost, ` equ i in-teres da kriznim `ari{tima upravqaju na na-~in koji krize danas ~ini najefikasnijim in-strumentom wihove politi~ke i ekonomskestrategije.

~un multinacionalnih kom-panija. U zemqama tre}egsveta na strane firme gle-da se kao na aktere kojiprodu`avaju konflikt, ali iodr`avaju stabilnost. Ovodrugo se posebno vidi naprimeru obnove razru{enihinfrastruktura u postkon-fliktnom okru`ewu.

[ta uti~e na pri-hvatqivost rizikada se zapo~nu ili na-stave poslovne ope-racije, pored bezbed-nosnih rizika ima-nentnih multietni~-kom i/ili nacionali-sti~kom okru`ewu? Pre svega, politi~ki

rizici promene vlada ~ijapravila igre ne idu naru-ku stranim ulagawima. Odsu{tinske va`nosti su iekonomski rizici. Wihovaprihvatqivost ukqu~ujeprocenu rizika i dobiti,ali i druge strategije. Veli-ke, a posebno liderske kompanije, ima}e razli~itu kalkulacijutro{kova i dobiti i od konflikta i od prevencije konflikta uodnosu na mawe kompanije. U uslovima surove me|unarodne eko-nomske konkurencije, kompanije }e biti spremnije da prihvateve}i rizik u zamenu za pristup tr`i{tu i resursima, ali isto-vremeno i mawe voqne da tro{e sredstva za prevenciju kon-flikta.

S druge strane, korporacijska strategija, koja ukqu~uje iz-dvajawa za socijalne programe ili razne subvencije za potro{a-~e, uti~e pozitivno na wene proizvode i usluge na odre|enom tr-`i{tu, mo`e zainteresovati novu radnu snagu i poma`e usposta-vqawu dobrih poslovnih veza sa drugim firmama i okru`ewem.

Kakve opcije ima biznis na raspolagawu posle izbijawakonflikta? Analize i procene navedenih i drugih rizika uti~u da po-

sle izbijawa konflikata biznis ima tri opcije. Prvo, potpunopovla~ewe ili pretwa da }e se to dogoditi, ~ime se {aqe signalstranama u konfliktu da bi trebale da odustanu ukoliko `eleekonomski rast i razvoj. Druga mogu}nost jeste ostajawe uz igno-risawe konflikta. Tre}a je zadr`avawe investicija uz nastoja-we da se spre~i eskalacija nasiqa.

Prekid operacija, odbijawe da se kupuje ili prodaje robana tr`i{tu mo`e predstavqati sna`an podsticaj da se uti~e nazaustavqawe nasiqa. Uskra}ivawe investicija koje pru`aju mul-tinacionalne korporacije u zavisnosti od toga da li vlade ~ineiskrene napore u promociji mira, mo`e se posebno odnositi naslabe ili nelegitimne vlade. To je jedna od posledwih opcija ko-mercijalnog sektora.

Izvesni primeri pokazuju da se mogu primeniti i privatneekonomske sankcije prema regionima (u Africi, na primer) u ko-jima se proizvode dragocenosti, odnosno gde pobuwenici kori-ste profit od dijamanata za nastavak borbi.

Koji su ostali, razlozi za zadr`avawe investicija ? Oni mogu biti vi{estruki. Najpre, neke industrijske gra-

ne (npr. rudarstvo) mogu biti vezane za specifi~nu lokaciju iprirodne resurse, pa bi tro{kovi povla~ewa bili isuvi{e ve-liki. Tako|e, tehnolo{ki razvijene kompanije za odre|enu loka-ciju vezuje obu~en personal ili druge lokalne firme. Najzad, unekim firmama upravqawe konfliktima prihvata se kao razu-mqiva strategija i okvir u kojem funkcioni{u. Takve su privat-ne kompanije kao podugovora~i za logistiku i drugu podr{ku voj-nim, policijskim i humanitarnim aktivnostima, {to je po priro-di komercijalnog karaktera.

Globalne bezbednosne pretwe podsti~u daqa ulagawa usektor proizvodwe i usluga vazduhoplovnu industriju, indu-striju odbrane, medija, telekomunikacionog sektora, industrijubezbednosti. One su u tesnoj vezi sa kriznim `ari{tima i izvo-rima sirovina, pa se u budu}nosti mo`e o~ekivati da }e alter-nativni izvori sirovina i energije izmestiti krizna `ari{ta.

Postoji li mogu}nost da privatni sektor preuzme vode}uulogu u upravqawu konfliktima? U prevenciji konflikata neka podru~ja svakako treba

zadr`ati pod kontrolom vlada, odnosno me|unarodnih organi-zacija, jer kriju suvi{e kriznog potencijala ili su fizi~ki pro-strana. Mo`emo ra~unati na situaciju kada su strane vlade am-bivalentne, Ujediwene nacije neosetqive ili bez odgovora, aliposlovna zajednica procewuje da je u wenom strate{kom intere-su da interveni{e. Me|utim, u kompleksu me|uzavisnosti poli-ti~kih, ekonomskih i bezbednosnih interesa i isprepletanih ve-za javnih i nedr`avnih aktera, mnogo je verovatniji scenario dabiznis izvr{i pritisak na vlade svojih zemaqa koje }e inicira-ti intervenciju UN.

Sne`ana \OKI]Snimio G. STANKOVI]

INTERVJU

1. oktobar 2006.10

Globalne bezbedno-sne pretwe podsti~u da-qa ulagawa u sektor pro-izvodwe i usluga vazdu-hoplovnu industriju, in-dustriju odbrane, medija,telekomunikacionog sek-tora, industriju bezbed-nosti. One su u tesnoj ve-zi sa kriznim ` ari{timai izvorima sirovina, pase mo`e o~ekivati u bu-du}nosti da }e alterna-tivni izvori sirovina ienergije izmestiti kri-zna `ari{ta.

Nivo tolerancijena rizike je po praviluu srazmeri sa mogu}no-stima dohodovnog sekto-ra da u~estvuje u upra-vqawu sukobom i instru-mentima kojima raspo-la`e u stvarawu bezbed-nog okru`ewa.

11

P E R A S P E R A

PORUKE MIRAPi{e Qubodrag STOJADINOVI]

N

O

Odnos premaodbrani zemqeje, pre svegaporuka, jedanop{ti stavkoji seprihvata vi{esrcem negoumom.Naravno, tonije apologijaklasi~nogmilitarnogkalupa davojnik nema o~emu damisli. Ima,ali ne moraba{ da sepretrgne.

Svakog dana, u svakom pogledu sve vi{e napreduje-mo. Ova spasonosna parola odr`ala je ~itavimjednog Kustinog junaka. A to be{e delo Sje}a{ lise Doli Bel, prvi i najboqi film Emirov.

Posle toga dolazi trilogija o Romima, pa ep o~arima srpskog andergraunda i tvrdoglavoj gea~kojksenofobiji. Izme|u toga Arizona drim, sa XonijemDepom i ribama koje plivaju u vazduhu, jer ina~e ne-maju gde. I onda, zabrawena qubav na [arganskojosmici, posle koje nastaje drvengrad na Me}avniku.Sa prekrasnom Nata{om [olak, ~ija se dubina o~ijunaprosto ne mo`e izmeriti. @ivot je ~udo.

Ipak, ovaj tekst nije posve}en Kusturici, mada,za{to ne! On je, kako se to ka`e izvozni brend Sr-bije. No, bavimo se malo parolama, agitpropom ta-kore}i, jer je slavni rediteq sve vi{e posve}en pro-mociji svoje filmske poetike. I velikim poslovima,naravno. U svakom delu ima bar jedna izreka za pam-}ewe. Uze}emo, zasad, samo dve: ona stimulativna sapo~etka ovog teksta, i jo{ jedna, nepravedno zata{ka-na. A poti~e iz filma Dom za ve{awe i glasi: Na-poqu je apsolutno romanti~no!

Ako se neko, ~itaju}i prva tri pasusa naprasnoseti da je ovo ~asopis koji se bavi odbranom, ni{tazato. Ovde je re~ o poslanicama i wihovim potro{a-~ima. Odnos prema odbrani zemqe je, pre svega poru-ka, jedan op{ti stav koji se prihvata vi{e srcem negoumom. Naravno, to nije apologija klasi~nog militar-nog kalupa da vojnik nema o ~emu da misli. Ima, aline mora ba{ da se pretrgne.

U ratnom marketingu re~ vo|e ili vojskovo|eevoluirala je od prigodnog govora, do tipi~ne parla-mentarne sva|e, ili plebiscitarnog zanosa. U svojojbesedi u Opidu, Aleksandar Veliki ka`e legionari-ma i ovo: Za vas i va{u slavu i va{e bogatstvo vo-dim vas pobedonosno kroz sve zemqe i mora, i gora iravnica, i svadbu sam slavio kao i vi, i deca mnogihod vas bi}e u rodu sa mojom decom...

apoleon na Austerlicu nimalo ne sumwa u uspeh:Vojnici, ovu na{u vojnu vaqa zavr{iti jednimstrahovitim udarom koji }e smrviti nepri-

jateqa. Ali, nije }utao ni u proceduri izgnanstva:Zbogom deco moja. Moje }e vas `eqe uvek pratiti.^uvajte i vi uspomenu na mene. (qubi zastavu) Nekaovaj posledwi poqubac prodre u sva va{a srca!

Kutuzov kod Borodina upu}uje trupama poruku pu-nu zanosa, u kome se sve crveni od te~nog qudskog tki-va: Pre no {to sunce za|e, obojte ovo tle na{e otax-bine vrelom krvqu napada~a i wegovih vojnika!

Ko jo{ ne zna besedu majora Dragutina Gavrilo-vi}a na ~elu delova Desetog puka u odbrani Beograda1915: Junaci, ta~no u tri ~asa neprijateqa trebarazbiti va{im silnim juri{em, razneti va{im bom-bama i bajonetima. Obraz Beograda, na{e prestoni-ce, ima da bude svetao!

Pred Hitlerovim naletom ^er~il nije govoriosamo trupama, nego svima. Ni{ta drugo nije mogaoda obe}a Britancima. Samo krv, znoj i suze.

Dobio je rat, ali izgubio posleratne izbore.Napisao je memoare a zaradio Nobelovu nagradu zakwi`evnost. Ali, samo krv, znoj i suze podse}aju da-nas na ser Vinstona, sve drugo pokrila je arhivskapra{ina.

U podeqenom glavnom gradu Tre}eg rajha, u maju1962, preko puta Brandenbur{ke kapije, govori naj-mla|i predsednik u istoriji SAD, Xon FicxeraldKenedi. On kona~no miri ratne neprijateqe, {aqeveliki poqubac tada Zapadnoj Nema~koj i ka`e: Ihbin jetzt ein Berliner! (Ja sam sada Berlinac!)

Skoro ~etrdeset godina kasnije, 11. septembra2001. Xorx Bu{ mla|i veli: Mi smo napadnuti, mismo u ratu. Ali, ameri~ka nacija }e iza}i iz ovogakao pobednik. Mi }emo prona}i odgovorne za ovajnapad, i oni }e za to biti ka`weni!

Od tog ~asa, vi{e ni{ta nije kao pre. Rat gubisvoju klasi~nu pozicionu su{tinu i postaje ha-oti~na serija muwevitih udara i protivudara. Napadi i odmazde se smewuju sa zastra{uju}im

pretwama. Ali, nema izjava koje se pamte, niti bli-stavih govora od kojih se dobija osip. AleksandarVeliki je umro mlad, Napoleon se bez qubqene@ozefine ugasio napu{ten na Svetoj Jeleni. To jesamo ostrvo, a ne ime `ene. Tenkovi T-34, na kojimaje pisalo Na Berlin, prefarbani su u zeleno, zamuzej.

Umesto nadahnutih vo|a, danas ratove ili uda-re najavquju ili obrazla`u metiqavi portparoli.To su poruke u kojima nema skoro ni~ega, sastavqenesu bez duha i brige za istoriju. [ta }e uop{te osta-ti u woj?

Trojica vo|a, koji su potpisali Dejtonski spo-razum u bazi Rajt Peterson, odavno su onostrani.Ali, vidite po ~emu su zapam}eni: Alija: Alahu ak-bar, mu|ahedini!. Tu|man: Idemo de}ki, idemo!Sloba: Malo morgen!

A bilo je tu i krvi i znoja i suza, i obraza otax-bine. I kraha bratstva i jedinstva. ^itav epski ha-os, ambijent stvoren za poruku koja se pamti. A ononi{ta. Kakve glave takve misli.

Klinci napamet znaju Maratonce: Daqe ne-}e{ mo}i. Da se ja pitam, ja bih ga ovde proterao.[ta to radi{, kume? [ta }e biti s ku}om. Ili Koto tamo peva! E, sad je stvarno gotov! I tata bi si-ne! Za{to da ne, nije tata mutav.

Poruka je stav, ono {to ne pro|e kroz u{i, negose zadr`i, pa `ivi. I nikada se ne zna, i ne}e se sa-znati, govore li to junaci ili marginalci. Pogledajtekroz prozor ako smete, i ka`ite, ako imate kome. Na-poqu je apsolutno romanti~no.

Autor je komentator lista Politika

N O V I M O D E L I S T A M B E N O G Z B R I W A V A W A

JEDINO IZVESNO-KREDITIRAWE

Prema predlo`enom Programu,zaposlenim u Ministarstvuodbrane i Vojsci Srbije, koji su uprofesionalnoj slu`bi provelinajmawe 15 godina, za trajnore{avawe problema krova nadglavom obezbedi}e sebespovratna finansijska pomo}od 500 evra po kvadratnom metrukoji im pripada. Razliku dostvarne vrednosti prostora zastanovawe nadoknadi}epodizawem kredita kod banaka,pod povoqnijim uslovima. Mla|im stare{inama dodeqiva}ese najpre slu`beni stanovi dokobavqaju odre|ene du`nosti.

1. oktobar 2006.12

D

TE

MA

osada{wa stambena politika, odnosno modeli po kojima su se gra-dili ili kupovali stanovi zaposlenima u Ministarstvu odbrane iVojsci, proteklih petnaestak godina, pretrpeli su krah. Uz neracio-nalno i ~esto nezakonito pona{awe nadle`nih, tome su ponajvi{edoprinele okolnosti u kojima je poslovao sistem odbrane. Danas je

te{ko odmeriti odgovornost za takvo stawe, ~iji uzroci se`u u pro{lost,a zasnivaju se na razli~itim politi~kim, ekonomskim, bezbednosnim, ~aki me|unarodnim uticajima.

Novo vreme koje `ivimo name}e potrebu da se o nasle|enim pro-blemima mawe govori, a da se oni brzo, vaqano i po{teno re{avaju.Neizbe`na je zato reforma postoje}eg stambenog modela. Budu}a opre-deqewa temeqi}e se na realnim potrebama i mogu}nostima, pravilnojekonomskoj ra~unici, inostranim iskustvima, ali i specifi~nostima voj-ne slu`be.

Posle analize obima i strukture stambenih zahteva u Vojsci, va`e-}ih republi~kih propisa, uslova pod kojima bi zaposleni samostalno iz-dvajali novac za kupovinu stanova, ali i finansija kojima raspola`eMinistarstvo, Uprava za kadrove predlo`ila je Program stambenogzbriwavawa zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

DRUGA^IJA RE[EWA

Kako }e se prevazi}i stambene te{ko}e u sistemu odbrane premanovom modelu?

Stambene probleme nije re{ilo 22.008 zaposlenih u Ministarstvui Vojsci. Ukoliko svakom od wih u proseku pripada 69 kvadrata, dolazise do veli~ine od oko 1.520.000 kvadratnih metara stambene povr{ine.Od te cifre 15.494 pripadnika sistema odbrane nema nikakav stan, te

im je potrebno obezbediti oko 1.260.000kvadrata. U posebno te{koj situaciji je7.035 vojnih penzionera, bez krova nad gla-vom, jer je me|u wima znatan broj prognanihiz biv{ih jugoslovenskih republika. Oko 54odsto stambeno nezbrinutih su podstanari,dok u neodgovaraju}em stanu `ivi oko 23 od-sto biv{ih i sada{wih pripadnika Vojske.Na vojni stan, du`e od deset godina, ~eka oko5.000 stare{ina.

Prema sada{wem modelu i prose~nimtro{kovima izgradwe, za prevazila`ewestambenih te{ko}a Ministarstvu odbrane jepotrebno oko milijardu i po evra. Tolikasredstva nije mogu}e obezbediti za kratkovreme. Shodno dinamici stambene izgradwekoja se primewivala posledwe decenije, zakupovinu ili izgradwu stanova vojnim bes-ku}nicima treba 62 godine.

Novi Program stambenog zbriwavawazaposlenih u sistemu odbrane nudi druga~ija re{ewa. Planira-no je da se pripadnicima Vojske za vreme profesionalne slu`benajpre obezbede slu`beni stanovi, prema projekcijama sistemaodbrane posle 2010. godine. Tada }e broj garnizona biti mawi,a slu`beni stanovi }e se vezivati za konkretne jedinice. Timebi se prevazi{li problemi koji nastaju zbog promene mesta slu-`bovawa stare{ina. Za trajno re{avawe stambenog pitawapredla`e se model jednokratnog obezbe|ewa u~e{}a od 500 evrapo kvadratu koji im pripada. Taj novac zaposleni mogu koristitiiskqu~ivo za kupovinu stana, odnosno za u~e{}e prilikom podi-zawa kredita ili izgradwe ku}e ka`e general-major SlobodanTadi}, na~elnik Uprave za kadrove Ministarstva odbrane.

Kako ocewuju autori Programa stambenog zbriwavawa, uko-liko se ra~una da svakom zaposlenom za kupovinu stana trebaoko 34.500 evra, ukupna vrednost predlo`enog projekta iznosioko 760.000.000 evra, {to je upola mawe od finansijskih po-treba prema sada{wem modelu.

IZVORI FINANSIRAWAKako }e se pribaviti nov~ana sredstva za kupovinu vojnih

stanova? Programom stambenog zbriwavawa planirano je da se slu-

`beni stanovi dobijaju razmenom vi{ka vojnih nekretnina salokalnom samoupravom u u`em gradskom podru~ju i gradwom navojnom zemqi{tu. Dopunski model je kupovina stanova na tr`i-{tu. Osnovno opredeqewe jeste da se obezbede namenski slu-`beni stanovi za stare{ine na odgovaraju}im du`nostima.Sli~na iskustva primewuju se i u ostalim evropskim zemqama.

Za trajno re{avawe stambenih pitawa predvi|a se dodelabespovratnog u~e{}a od 500 evra po kvadratu koji im pripada.Pomenuta nov~ana sredstva mo}i }e dobiti samo pripadnici si-stema odbrane koji su u profesionalnoj slu`bi proveli najma-we 15 godina. Dopunski modeli su dodela placa, namenska grad-

13

wa ili ustupawe stana do koga se dolazi razmenom vi{ka vojnihobjekata.

Da bi se primenili pomenuti modeli treba formiratiposeban Fond za stambeno zbriwavawe. Oficiri, podofici-ri, civilna lica i vojni penzioneri kojima se dodeli stan izrazmene nekretnina treba da u Fond uplate razliku u ceni. Akose, na primer, Ministarstvu odbrane po osnovu razmene vla-sni{tva sa lokalnom samoupravom preda stan, ~iju vrednostnadle`ni dr`avni organ proceni na 80.000 evra, a za wega seodlu~e pripadnici Vojske, od Ministarstva }e dobiti jednokrat-nu bespovratnu pomo} u visini od 500 evra po kvadratnom me-tru, odnosno 30.000 evra. Preostali novac do procewene vred-nosti stana treba da obezbede kreditom koji podi`u kod banakai upla}uju ga u Fond. Iz wega se nadaqe obezbe|uju finansijskasredstva za re{avawe stambenih pitawa ostalih zaposlenih obja{wava general Tadi}.

Ukoliko se usvoji Program stambenog zbriwavawa i postig-ne definisana dinamika, do 2010. godine re{i}e se oko 80 odstosada{wih stambenih zahteva. Stanove }e dobiti svi pripadniciMinistarstva odbrane i Vojske koji imaju vi{e od 15 godina rad-nog sta`a, {to zna~i da }e bez krova nad glavom ostati jo{ 1.065zaposlenih. Realizacija projekta zavisi od priliva finansijskihsredstava, prvenstveno iz Master plana Vlade Srbije, koji raz-menom mo`e ostvariti pribli`no 1,5 milijardi evra. Od te sumese za prevazila`ewe stambenih te{ko}a u sistemu odbrane pla-

PODR[KA MINISTARSTVA FINANSIJA

Ministarstvo finansija Republike Srbije na~elno jepodr`alo Program stambenog zbriwavawa zaposlenih u si-stemu odbrane. Usledi}e precizniji dogovori dva ministar-stva o realizaciji tog projekta. Poznato je, me|utim, da }e sedeo nov~anih sredstva koja se dobiju prodajom vi{ka vojneimovine, kako je definisano u Master planu, koristiti zare{avawe stambenih neprilika pripadnika Vojske.

INVESTICIONI PLANPripadnici Ministarstva odbrane

i Vojske Srbije ne}e mo}i samostalno ipojedina~no da konkuri{u za stanove ko-ji se za sistem odbrane izdvajaju na osno-vu Nacionalnog investicionog plana Re-publike Srbije. Zahtevi vojnih besku}ni-ka, koji ispuwavaju propisane uslove, bi-}e objediweni na nivou Ministarstvaprema postoje}em redosledu, odnosnorang-listama. Detaqi o modelu po kome}e nadle`ne dr`avne institucije delitistanove i na~inu na koji }e kandidatipodnositi zahteve jo{ nisu poznati.

USAGLA[AVAWE PROPISAProgram stambenog zbriwavawa ne mo`e se usaglasiti

sa postoje}om zakonskom regulativom Republike Srbije. Tekkada se izmene propisi o dodeli stanova zaposlenima u dr-`avnoj upravi, odredi novi pravni okvir za finansiraweposlova odbrane i Ministarstvo odbrane bude zvani~no usastavu Vlade, nagomilani stambeni problemi uspe{no }e seprevazilaziti. Kako tvrdi general Tadi}, mnoge institucijedr`ave ne uva`avaju osobenosti vojnog poziva i potrebu dase na druga~iji na~in dodequju stanovi profesionalnim pri-padnicima Vojske, prvenstveno zbog ~estih promena mesta slu-`bovawa.

Stare{ine koje su sa porodicama do{le u Srbiju iz biv-{ih jugoslovenskih republika ne mogu dobijati i otkupqivatistanove po modelu iz 1992. godine, jer su se promenili iuslovi i okolnosti. Wihovo stambeno pitawe re{ava}e sepo istom kriterijumu kao i za ostale pripadnike sistema od-brane.

General-major Slobodan Tadi}, na~elnik Uprave za kadrove Ministarstva odbrane

nira oko 60 odsto sredstava. Od prodaje vojnih stanova koji suve} u izgradwi o~ekuju se znatno mawi priliv, kao i iz buxeta.Planirano je, tako|e, oko 126.000.000 evra iz donacija.

PODR[KA PROJEKTUKoji uslovi treba da se ispune da bi otpo~ela realizacija

Programa stambenog zbriwavawa? Novi model dodele stanova mo`e se primeniti tek ako

nadle`ne dr`avne institucije podr`e Program stambenog zbri-wavawa. Uz to, treba usvojiti i druga~iji stambeni pravilnik,formirati Fond za stambeno zbriwavawe, koji }e pratiti rea-lizaciju projekta i omogu}iti da se finansijska sredstva iz Ma-ster plana, ali i donacije vaqano koriste. Najva`nije je da sepripadnicima Vojske priu{te povoqni stambeni krediti. Tek po-sle 2010. godine zaposleni }e samostalno re{avati stambenapitawa, odnosno stanove kupovati kreditirawem ili u{tedom odplate tvrdi jedan od autora Programa pukovnik Ostoja Popo-vi}, na~elnik Odeqewa za status i standard Uprave za kadrove.

Jo{ je nepoznato pod kojim }e uslovima stambene kreditedobijati vojni penzioneri, koji ne mogu da otplate posledwu ratudo 65. godine `ivota, kako to zahteva ve}ina banaka. U takvimslu~ajevima od Nacionalne korporacije za osigurawe stambenihkredita o~ekuje se da uka`e na delotvorne modele. PripadnikeVojske koji su u Srbiju do{li po osnovu dislokacija jedinica po-sle ratnih sukoba na prostorima nekada{we jugoslovenske dr-`ave, gde su imali re{eno stambeno pitawe i stanarsko pravo,posebno optere}uje problem kreditirawa. Kako napomiwe gene-ral-potpukovnik u penziji Stamenko Nikoli}, iz Kluba generalai admirala, treba ura~unati sredstva stambenog doprinosa kojisu sada{wi vojni penzioneri izdvajali do 1989. godine, a ta su-ma je mese~no iznosilo 4,5 odsto li~nog dohotka.

Republi~ka direkcija za imovinu trebalo bi da precizirakako }e se realizovati finansijska sredstva od prodaje vi{kavojnih objekata za stambeno zbriwavawe. I Ministarstvo pravdetreba da se izjasni o novom stambenom programu, pogotovo sa sta-novi{ta izmena Zakona o Vojsci, imaju}i na umu i re{ewa ~lani-ca Partnerstva za mir i Natoa poja{wava pukovnik Popovi}.

KOMERCIJALNI INTERESSa kojim se nedoumicama suo~avaju nadle`ni u Ministar-

stvu odbrane kada je re~ o novinama u stambenoj politici?Stambene kredite odobravaju komercijalne institucije

banke, a Nacionalna korporacija samo obezbe|uje potra`ivawaod wihovih korisnika. Kako nagla{ava Sa{a Jovanovi}, direk-tor Odeqewa za osigurawe stambenih kredita Korporacije, Mi-nistarstvo odbrane, ako se odlu~i za model kreditirawa, trebada uva`i ~iwenicu da banke posluju iskqu~ivo po tr`i{nom prin-cipu, {tite}i svoje poslovne interese. Situacija je danas neupo-redivo boqa u odnosu na period od pre dve godine, kada su ka-matne stope bile 11 i 12 odsto. Stopa za kredite indeksirane u{vajcarskim francima trenutno iznosi 4,35.

Osnovni na~in pribavqawa stambenih kredita jeste hipo-teka prvog reda, a rokovi otplate zavise od godina `ivota klije-nata u trenutku odobravawa finansijske pozajmice. To zna~i da,ukoliko neko ima 45 godina `ivota, kredit mo`e dobiti najdu`ena 20 godina. Ustupci banaka, u tom smislu mogu}i su samo za go-dinu ili dve. Problemi se javqaju i prilikom upisa hipoteke, po-sebno ukoliko objekti nisu ukwi`eni, jer se tada ne mo`e odo-briti kredit.

Vlada Srbije je u avgustu 2005. godine usvojila program du-goro~nog stambenog kreditirawa, u kome se predvi|a finansira-we delom iz buxeta 20 odsto, a delom iz sopstvenih izvora 10odsto, pod nekomercijalnim uslovima godi{we kamatne stope su0,1 odsto, a rokovi otplate 20 godina. Banke ostatak sredstavaplasiraju po tr`i{nom principu. Kod komercijalnih kredita, me-

TEMA

14 1. oktobar 2006.

Do kraja godineUSEQEWE U 226 STANOVA?

Nadle`ni u Ministarstvu odbrane nedavno su najavilida }e se tokom septembra i oktobra odre|en broj pripadni-ka sistema odbrane useliti u vojne stanove. O tome smo raz-govarali sa potpukovnikom Milanom Sladojem, zastupnikomna~elnika Direkcije za gra|evinsko-urbanisti~ki konsal-ting Uprave za infrastrukturu.

Na osnovu ugovora sa izvo|a~em gra|evinskih radova,u Drugoj mesnoj zajednici Be`anijska kosa, na objektu 31, ulameli 4, za useqewe je planiran 21 stan, koji je pripadni-cima Vojske dodeqen 2000. godine. O~ekujemo da ti stanovibudu useqeni do kraja oktobra. U isti objekat, do 30. novem-bra 2006, treba da se useli jo{ 26 porodica. Iako su iz-dvojena nov~ana sredstva, gra|evinski radovi na lamelama1 i 2 okon~a}e se u prvoj polovini naredne godine. Do 15.novembra 2006. vojni besku}nici }e se verovatno useliti iu 54 stana u objektu 27, u lamelama 6 i 7, jer su zgrade skorozavr{ene. Stanovi u objektima 24, 25, 28 i 29 Druge mesnezajednice za sada se ne grade. Na objektu 32, ~ija je konstruk-cija stavqena pod krov, postoje uslovi da se nastave gra|e-vinski radovi. Nerealno je, me|utim, o~ekivati da se poslo-vi okon~aju do Nove godine ka`e potpukovnik Sladoje.

Nastavak gra|evinskih radova na ostalim stambenimobjektima Be`anijske kose, ~ija je izgradwa zapo~ela pre ne-koliko godina, zavisi}e iskqu~ivo od raspolo`ivih finan-sijskih sredstava Ministarstva odbrane. Kako obja{wavapotpukovnik Milan Sladoje, opredeqewe Direkcije za gra-|evinsko-urbanisti~ki konsalting jeste da zapo~ete stambe-ne zgrade zavr{i, jer je Ministarstvo za wih platilo komu-nalno opremawe i participaciju, uradilo tehni~ku dokumen-taciju i dobilo gra|evinske dozvole. Sem toga, tro{kovi ra-dova ne bi prema{ili 500 evra po kvadratnom metru.

U Tre}oj mesnoj zajednici na Be`anijskoj kosi o~ekuje-mo da se do kraja godine zavr{e i radovi u bloku 8, na objek-tu G, sa 29 vojnih stanova, koje Ministarstvu odbrane naosnovu ugovorenih obaveza treba da preda Gra|evinska di-rekcija Republike Srbije. Re{ewa za te stanove ve} su pode-qena. Rad, podizvo|a~ gra|evinskih poslova Direkcije, za-vr{io je oko 95 odsto stambene zgrade, ali kasni sa preda-jom gotovih stanova, jer je pod ste~ajem. U Beogradu trenutnonema ugovorenih lokacija na kojima bi se pripadnicima Voj-ske dodeqivali stanovi. Mo`e se, dodu{e, do kraja godineplanirati useqewe u 20 stanova, u tri lamele obrenova~kemesne zajednice Sava, ~ija je izgradwa zapo~ela 1995. godi-ne. Svi stanovi su zavr{eni, objekat je tehni~ki primqen,ali su se javili problemi pla}awa participacije za prikqu-~ivawe grejawa i struje op{tini Obrenovac, zbog dugogodi-{weg ka{wewa gra|evinskih radova Kongrapa. Tro{kovi iz-nose oko milion dinara napomiwe potpukovnik Sladoje.

Zaposleni u sistemu odbrane do kraja godine mo}i }ese useliti u stanove koji su, zbog nenamenskog kori{}ewa,sudski vra}eni Vojsci. To su mahom slu`beni vojni stanovimawe kvadrature 19 u Beogradu i jedan u Zrewaninu. Di-rekcija za imovinskopravne poslove Ministarstva odbraneobavestila je nedavno nadle`ne i o 23 vojna stana za koja seo~ekuje sudska presuda o iseqewu. I u wih }e se u naredna~etiri meseca useliti pripadnici Vojske osam stanova senalazi u Beogradu, po jedan u Prokupqu, Leskovcu i Kru{ev-cu, dok su ostali u Ni{u. Trenutno su na gra|evinskom ure|e-wu i 23 slu`bena vojna stana po jedan u ^a~ku, Zrewaninu,Somboru i U`icu, a ostali su u Beogradu. Do kraja godinedodeli}e se oficirima, podoficirima i civilnim licima.Planirano je, tako|e, da se do 15. oktobra 2006. po osnovurazmene vojnih nekretnina u Gorwem Milanovcu izgradi de-set stanova i preda na kori{}ewe Ministarstvu odbrane.

|utim, korisnik mora obezbeditibar 20 odsto u~e{}a, uz ostaletro{kove koji prate kupovinustana porez na prenos apsolut-nih prava od pet odsto, provizijabanke i Nacionalne korporaci-je. Ako Ministarstvo odbraneobezbedi sredstva predvi|enaProgramom stambenog zbriwava-wa, Korporacija }e sa bankamadogovoriti ni`e kamatne stope irokove otplate kredita obra-zla`e Sa{a Jovanovi}.

PRAVNI RIZICIKoliko je Program stambe-

nog zbriwavawa zaposlenih uMinistarstvu odbrane i VojsciSrbije u skladu sa republi~kompravnom regulativom?

Vesna Maksimovi}, {ef Od-seka za raspolagawe i upravqa-we dr`avnom imovinom u Direk-ciji za imovinu, upozorava da seza re{avawe stambenih pitawazaposlenih u sistemu odbranemoraju primeniti va`e}i propi-si Republike Srbije. To je ujednoi pravni okvir na kome Programtreba da po~iva.

Vlada je svojevremeno usvo-jila Uredbu o na~inu re{avawastambenih pitawa lica zaposle-nih kod korisnika dr`avnih sred-stava. Taj pravni akt se, posle od-vajawa Crne Gore, primewuje i zazaposlene u sistemu odbrane.Uredba se zasniva na tr`i{nommodelu, a nudi re{ewa sasvimrazli~ita u odnosu na modele kojepredla`e Program, ali i Zakon ostanovawu, posebno u vezi sa ot-kupom i kupovinom stanova u za-kup. Program stambenog zbriwa-vawa ne}e imati pravno utemeqe-we ukoliko se ne izmeni postoje-}a Uredba tvrdi Vesna Maksi-movi}.

Kako napomiwe Vesna San-tra~, referent u Upravi za in-frastrukturu Ministarstva od-brane, novi stambeni model tre-ba da se zasniva i na propisima ofinansirawu korisnika buxetskihsredstava Zakon o sredstvima usvojini Republike Srbije, Zakon obuxetskom sistemu, Zakon o buxetuza svaku kalendarsku godinu, Pra-vilnik o standardnom klasifika-cionom okviru i kontnom planu zabuxetski sistem, koji propisuje je-dinstvenu ekonomsku klasifikaci-ju prihoda i rashoda, odnosno iz-vore i namenu buxetskih finansij-skih sredstava.

U buxet odbrane ulazei sopstveni prihodi i prihodiod prodaje vi{ka vojnih ne-kretnina. Vanbuxetskim sred-stvima, koja je nekada bila de-finisana Zakonom o imovini,Ministarstvo odbrane vi{ene raspola`e. Ukoliko se nepromene i propisi o finan-sirawu sistema odbrane, kaoorgana dr`avne uprave, ne}ese mo}i izdvajati novac za re-{avawe stambenih pitawa ka-ko je Programom predvi|eno.Model investicionog fonda,na primer, ne mo`e se zasni-vati na sada{woj pravnoj re-gulativi, jer nije odobrenoposlovawe Ministarstva naposebnom ra~unu za kupovinustanova.

Kada je re~ o obezbe|e-wu u~e{}a, postavqa se pita-we po kom bi propisu Mini-starstvo otvorilo stambenidepozitni ra~un, i iz kojihsredstava i po kojoj nameni bise na wega upla}ivao novac.Ostaje nejasno i kako se zapo-slenima mo`e dodeliti bespo-vratna nov~ana pomo} od 500evra po kvadratu koji im pri-pada. Ministarstvo odbraneprema va`e}im propisima onameni finansijskih sredsta-va ne predvi|a ni stambenidodatak. Zaposlenima u siste-mu odbrane stanovi se mogukupovati po uslovima iz Ured-be. I model Nacionalnog in-vesticionog plana o stano-gradwi mogu}e je primeniti uVojsci smatra Vesna San-tra~.

Vladimir PO^U^Snimio G. STANKOVI]

15

BEZ UVE]ANIH TRO[KOVA STANOVAWAZa sada nije mogu}e precizirati ho}e li zaposleni u

sistemu odbrane kojima banke odobre stambene kredite do-bijati nov~anu naknadu po osnovu uve}anih tro{kova stano-vawa. Osnovni stav Ministarstva odbrane je da se ofici-rima, podoficirima, civilnim licima i vojnim penzione-rima ne ispla}uju uve}ani tro{kovi stanovawa posle use-qavawa u stan, odnosno tokom otplate kredita.

SLU@BENI STANOVI Mla|im oficirima i podoficirima Vojske, zbog ~e-

{}ih prekomandi na po~etku profesionalne karijere, do-deqiva}e se slu`beni vojni stanovi u mestima gde rade, dokne steknu uslove za stanove u zakupu. Takav model primewi-va}e se i za odre|ene du`nosti dok je stare{ina koman-dant brigade, na primer, koristi}e slu`beni vojni stan, akada se rasporedi na drugu du`nost, u taj stan useli}e seslede}i komandant.

JAVNA RASPRAVAJavna rasprava o nacrtu Programa stambenog zbri-

wavawa zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Sr-bije odr`ana je 14. septembra u Centralnom domu Vojske.

Skupu su, pored najodgovornijih stare{ina Uprave zakadrove Ministarstva odbrane, koja je i predlo`ila modelstambene politike, prisustvovali predstavnici ostalih ce-lina Ministarstva i General{taba Vojske, nadle`ni iz Mi-nistarstva pravde, Direkcije za imovinu Republike Srbije,Nacionalne korporacije za osigurawe stambenih kredita,Vlade Republike Srbije, Kluba generala i admirala, teUdru`ewa vojnih penzionera i Udru`ewa vojnih besku}nika.

Pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse ZoranJefti} tom prilikom je naglasio da projekat po~iva na re-alnim osnovama i da oslikava specifi~an polo`aj i stan-dard zaposlenih u sistemu odbrane i vojnih penzionera.Program }e se predo~iti nadle`nim dr`avnim institucija-ma da bi se, uz wihovu podr{ku, prevazi{li nagomilaniproblemi. Predlo`eni model je ponajvi{e socijalnog ka-raktera, ali }e se ubudu}e zasnivati na tr`i{noj ra~unici.

1. oktobar 2006.16

SMAWENA MINISTAR

U nedavnim napisima dnevne{tampe o izvozu naoru`awa i

vojne opreme u Gruziju, ulogaMinistarstva odbrane nije

prikazana na na~in kojiodgovara stvarnoj situaciji.

Naime, Ministarstvo odbrane u spoqnotrgovinskom prometu

kontrolisanom robom nijevi{e resorno ministarstvo.

Usjajawem Zakona o spoqnoj trgovini

naoru`awem, vojnom opremom i robom dvostruke namene,

koji je stupio na snagu 31. marta 2005. godine, ta

nadle`nost preneta je naMinistarstvo za ekonomske

odnose sa inostranstvom.

IZVOZ NAORU@AWAI VOJNE OPREME

Tim zakonom propisani su u~esnici i postupci u procesuodlu~ivawa prema zahtevima za izdavawe dozvola zavr{ewe poslova spoqne trgovine kontrolisanom robom itransport i tranzit na teritoriji Srbije.Zakon je jasno definisao ulogu i odgovornost ~etiri

ministarstva koja su ovla{}ena u tim postupcima. Jedna odnajbitnijih izmena je da Ministarstvo odbrane ne razmatrakrajweg korisnika (zemqu u koju se izvozi), a to radi Mini-starstvo spoqnih poslova.

Kontrolu izvoza kontrolisane robe u Ministarstvu odbra-ne vr{i, po ovla{}ewu ministra odbrane, Sektor za materi-jalne resurse, odnosno wegova Uprava za sistem logistike. Zatosu sagovornici o toj temi bili pukovnik Dragan \or|evi}, za-stupnik na~elnika Uprave za sistem logistike, pukovnik \or|eVu~eti}, na~elnik referata za me|unarodne konvencije i spora-zume, te zastupnik na~elnika Odeqewa za me|unarodnu logisti~-ku saradwu.

KO DAJE OVLA[]EWA Skup{tina Srbije i Crne Gore je 17. februara 2005. usvo-

jila Zakon o spoqnoj trgovini naoru`awem, vojnom opremom i ro-bom dvostruke namene ka`e na po~etku pukovnik \or|evi}. Za-kon je ra|en u saradwi i uz konsultacije sa predstavnicima me|u-narodne zajednice i zemaqa ~lanica Evropske unije i od rele-vantnih me|unarodnih institucija ocewen je kao dobar, a ciq we-govog usvajawa bio je upravo uspostavqawe potpune kontrole nadprometom naoru`awa i vojne opreme i robe dvostruke namene.

Kao sastavni deo Zakona Savet ministara SCG usvojio je Na-cionalnu kontrolnu listu naoru`awa i vojne opreme i Nacional-nu kontrolnu listu robe dvostruke namene, a obe su u potpunostiuskla|ene sa listama koje je usvojila EU i sa pravilima pona{a-wa zemaqa ~lanica EU.

Po Zakonu, poja{wava pukovnik \or|evi}, ministarstvo nad-le`no za izdavawe dozvola za spoqnotrgovinski promet bilo jeMinistarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije i Cr-

U FOKUSU

17

OVLA[]EWARSTVA ODBRANE

ne Gore. Prestankom postojawa dr`avne zajednice te nadle`nostipreuzelo je Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvomRepublike Srbije, u ~ijoj nadle`nosti je, pored ostalog, i do tadabilo izdavawe dozvola za spoqnu trgovinu lova~kim i sportskimoru`jem i privrednim eksplozivima.

U krugu ovla{}enih su jo{ tri ministarstva: za odbranu i zaspoqne poslove, koja daju saglasnost za promet kontrolisanom ro-bom, i Ministarstvo unutra{wih poslova koje daje mi{qewe.

Ukoliko Ministarstvo odbrane ili Ministarstvo spoqnihposlova u konkretnom poslu ne da saglasnost, onda odluku oodobrewu prometa donosi Vlada Srbije. Takvih primera do sadanije bilo, jer se u spornim slu~ajevima postizala saglasnost svihministarstava tokom postupka. Ta dva ministarstva imaju i pravoveta, odnosno, ako neko od wih zauzme izri~it stav da se prometne dozvoqava, onda se dozvola za promet ne mo`e izdati. Ni pra-vo veta do sada nije kori{}eno. Tako ka`e zakon, a u praksi u po-sledwe vreme samo u jednom slu~aju Ministarstvo odbrane nije

TRANSPORT I TRANZITSektor za materijalne resurse u dva navrata razmatra

zahteve u vezi sa prometom kontrolisane robe prvi put kada usaradwi sa Vojnobezbednosnom agencijom, daje saglasnost za iz-davawe dozvole za spoqnotrgovinski promet, i drugi put kadapri zahtevu za saglasnost za izdavawe dozvole za transport da-je mi{qewe sa stanovi{ta ugro`avawa `ivotne okoline.

Saglasnost za transport i tranzit kontrolisane robe nai preko teritorije Republike Srbije, u ime Ministarstva od-brane izdaje Uprava za operativne poslove General{taba VS,na osnovu zahteva Ministarstva unutra{wih poslova ili orga-na nadle`nog za vazdu{ni saobra}aj, a to je Direktorat civil-nog vazduhoplovstva.

Dozvole za transport i tranzit NVO kopnenim i vodenimputem izdaje Ministarstvo unutra{wih poslove, a vazdu{nimputem Direktorat civilnog vazduhoplovstva.

Artiqerijski sistem 155 mm Nora B-52(iz dokumentacije TOC-a)

dozvolilo izvoz sa stoka Vojske Srbije, jer bi time bilo povre|e-no pravo isporu~ioca, odnosno prekr{ile bi se potpisaneobaveze date isporu~iocu End User Certifikate-om. Taj sertifikatobavezuje krajweg korisnika da uvezeno naoru`awe i vojnu opre-mu koristi iskqu~ivo za svrhe za koje je nameweno. Dakle, ne zaproizvodwu oru`ja zabrawenih me|unarodnim konvencijama, kao{to su nuklearno, hemijsko ili biolo{ko. To pravo tako|e obave-zuje krajweg korisnika da ne mo`e prodati robu bez pismene sa-glasnosti onoga od koga je kupqeno.

KRITERIJUMI MINISTARSTVA ODBRANEPukovnik \or|e Vu~eti} navodi da pri davawu saglasnosti za

izdavawe dozvola za spoqnu trgovinu, Ministarstvo odbrane raz-matra, prvo, uticaj na bezbednost Srbije, drugo, da li se naoru`a-we i vojna oprema predvi|eni za izvoz nalaze na izvoznoj listi,tre}e, da li postoji odluka Ministarstva odbrane kada je re~ oNVO sa stoka Vojske Srbije i, ~etvrto, da li Srbija po osnovutransfera tehnologije ima udela u vlasni{tvu nad tom tehnologi-jom. Te kriterijume navodi ~lan 22. Zakona i Ministarstvo odbra-ne se striktno pridr`ava zakonskih ovla{}ewa, ne upu{taju}i seu nadle`nosti date drugim ministarstvima.

Treba ista}i da Ministarstvo spoqnih poslova mo`e uskra-titi dozvolu, odnosno saglasnost za izvoz kontrolisane robe izbog po{tovawa me|unarodnih obaveza Republike Srbije, presvega sankcija Saveta bezbednosti UN i preporuka Oebsa,preuzetih me|unarodnih obaveza i spoqnopoliti~kih interesaSrbije, zatim zbog po{tovawa qudskih prava u zemqi u koju seizvozi, unutra{we situacije u zemqi krajweg odredi{ta izvoza iradi odr`avawa regionalnog mira, bezbednosti i stabilnosti.Razmatraju se i pona{awe zemqe kupca u odnosu na me|unarodnuzajednicu i wen stav prema terorizmu i saveznicima, zatim po-stojawe rizika preusmeravawa robe u druge ruke, gde mo`e bitizloupotrebqeno.

[TA SE IZVOZI?Poreklo robe koja se izvozi mo`e biti dvojaka, precizira

pukovnik Vu~eti}. Sa stoka Vojske Srbije to su naoru`awe i voj-

1. oktobar 2006.18

na oprema koja je ogla{ena neperspektivnom i suvi{nom i izla-`e se prodaji preko Uprave za snabdevawe Ministarstva od-brane na javnom tenderu. Preduze}a koja se bave izvozom sa sto-ka Vojske Srbije, pojavquju se u stvari kao komisionari kojivr{e izvoz za Ministarstvo odbrane poznatom kupcu.

Drugo poreklo je iz proizvodnih programa doma}e indu-strije koja proizvodi naoru`awe i vojnu opremu. Na{a odbram-bena industrija, zahvaquju}i kvalitetu, sigurno se vra}a nasvetsko tr`i{te, realizuju}i izvozne poslove koji se bli`e go-di{woj cifri od pedeset miliona dolara, sa tendencijom daqegrasta. Tu spadaju Zastava oru`je sa lova~kim i sportskim pro-gramom a delom i vojnim, zatim u`i~ki Prvi partizan sakvalitetnom municijom, ~a~anska Sloboda sa programom muni-cije ve}ih kalibara i artiqerijskom municijom, pa Milan Bla-gojevi} iz Lu~ana, sa barutima koji spadaju me|u najkvalitetnijeu svetu.

U odnosu na ukupan izoz NVO, izvoz sa stoka Vojske u~estvu-je sa oko 20 posto. Kad govorimo o neperspektivnim sredstvimaVojske, to je uglavnom streqa~ko oru`je i municija, dakle kon-vencionalno naoru`awe za koje je dozvoqena trgovina legalnimputevima. Ne izvozi se ni{ta {to bi bilo u suprotnosti sa kon-trolnim re`imima koji u svetu ograni~avaju promet odre|enihroba. I tamo gde nismo zvani~ni potpisnici me|unarodnih kon-vencija o zabrani i ograni~ewu proizvodwe i prometa oru`jaza masovno uni{tewe, mi se tih odredaba pridr`avamo.

Sa stanovi{ta uvoza i izvoza, na{i sagovornici u Upraviza sistem logistike navode da ve}inu zahteva ~ine izvozni po-slovi sa naoru`awem i vojnom opremom, dok je za sredstva saliste proizvoda dvostruke namene, primewivih i za civilne iza vojne potrebe, bilo svega desetak zahteva i to uglavnom zauvoz. Za tako mali broj zahteva za proizvode dvostruke namenerazlog je, mo`da, i slaba informisanost industrije, odnosnofirmi koje proizvode ili koriste robu dvostruke namene. Zatoje neophodno boqe informisawe proizvo|a~a i trgovaca saodredbama Zakona, jer je kontrola prometa roba dvostrukenamene novina u na{em zakonodavstvu.

Na kraju, isti~u na{i sagovornici, za kvalitetno obavqa-we kontrole prometa naoru`awa i vojne opreme zna~ajna je iizuzetno dobra saradwa ~etiri ministarstva, ~iji predstavnici~ine jedan tim koji radi u interesu Srbije.

Radenko MUTAVXI]

KO VR[I PROMETZakon je propisao da promet naoru`awa i vojne opre-

me mo`e da vr{i preduze}e koje je, pored upisa za spoqnutrgovinu u Agenciji za registre, registrovano za obavqawete delatnosti kod nadle`nog ministarstva, a to je Ministar-stvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbi-je. Trenutno je registrovano 85 preduze}a. Pravo za obavqa-we delatnosti imaju samo preduze}a registrovana u Srbiji,s tim {to je posle razdvajawa Srbije i Crne Gore nekolikocrnogorskih preduze}a zadr`alo pravo samo da dovr{i za-po~ete poslove kod kojih se ve} u{lo u proizvodwu za izvoz.

Pukovnik \or|e Vu~eti}: Napisi u {tampi navode ~itao-

ca da stekne utisak da o tim izvoznimposlovima naoru`awem i vojnomopremom i daqe odlu~uje samo Mini-starstvo odbrane. Me|utim, wegovauloga, iako zna~ajna, nije odlu~uju}a ito javnost treba da zna.

Pukovnik Dragan \or|evi}: Pripadnici Uprave za sistem lo-

gistike zadu`eni za kontrolu prometaNVO, kvalifikovani su i osposobqenisu za taj posao jer su edukovani na vi{eseminara u zemqi i inostranstvu. Takvepotvrde do{le su i od svetski priznatihinstitucija iz zemaqa u kojima je kon-trola prometa naoru`awa na visokomnivou, kao {ti su SAD, Nema~ka i Veli-ka Britanija.

U FOKUSU

19

SAOP[TEWE

Na interesovawe studenata 126. i127. klase Vojne akademije, koji su nedav-no oka~ili svoje prve oficirske zvezdice,da kupe oficirske sabqe, preduze}e Sta-tus Stil odgovorilo je veoma povoqnimuslovima otplate, tako da se 12 mladihpotporu~nika opredelilo da uzme taj sta-tusni simbol srpskog oficira.

Za wih je 14. septembra organizova-na sve~anost u Vojnom muzeju na Kalemeg-danu, gde im je sabqe uru~io na~elnik pu-kovnik Miroslav Kne`evi}.

Bio je to za naj-mla|e stare{ine po-seban trenutak rado-sti i ponosa na ofi-cirsku slu`bu i natradiciju u srpskojvojsci gde se taj ~asnipoziv potvr|ivaoopasivawem sabqe.

Model sabqe1895/1995. redizaj-nirali su Du{ica Ta-naskovi} i SlobodanSur~ulija i do sadaju je opasalo preko2.000 oficira. Iz-ra|uju se i u pozla-}enoj i posrebrenojvarijanti za visokenagrade i posebneprilike.

Na sve~anostije direktor Status Stila Du{ica Tana-skovi} uru~ila mladim potporu~nicima iproizvo|a~ki sertifikat i povequ o na-sle|ivawu, u kojoj se posebno nagla{avaogromna odgovornost koju vlasnik preuzi-ma i ~ast i dostojanstvo da sabqu nosi.

Uz sertifikat i povequ Du{ica Tana-skovi} je potporu~nicima namenila i po-klon koji simbolizuje xentlmenstvo ru`uza svakog mladog oficira.

R. M.

Ministar odbrane Srbije ZoranStankovi} primio je 21. septembra dele-gaciju Vojne akademije Vojske Srbije, kojuje predvodio general-major Vidosav Kova-~evi}, na~elnik te visoko{kolske vojneustanove.

Tokom razgovora koji se odnosio nasve~anost povodom zavr{etka {kolova-

wa studenata 126. i127. klase Vojneakademije, odr`ane16. septembra is-pred Doma Narodneskup{tine, mini-star odbrane jeodao priznawe Voj-noj akademiji zauspe{nu organiza-ciju te sve~anosti.

Ministar Stan-kovi} je odao prizna-we i pripadnicimadrugih organizacij-skih celina Mini-

starstva odbrane i Vojske Srbije koji suu~estvovali u organizaciji promocije pot-poru~nika i istakao zna~ajan doprinos Na-rodne skup{tine Republike Srbije, MUP-aSrbije, Skup{tine grada Beograda, Radio-televizije Srbije, koja je direktno preno-sila sve~anost, ali i doprinos brojnih or-ganizacija i pojedinaca.

S V E ^ A N O S T U V O J N O M M U Z E J U N A K A L E M E G D A N U

OSUDAMANIPULACIJEJAVNO[]UU vezi sa objavqivawemfotografija Ratka Mladi}apored stroja studenata Vojneakademije u dnevnimlistovima Kurir od 17.septembra i Glas javnosti,prvo na naslovnim stranamaGlasa javnosti od 17. i 21.septembra, a zatim i kaoposeban poster u broju od25. septembra,Ministarstvo odbraneRepublike Srbije najo{trijeosu|uje takav besramni iuporni poku{aj manipulacijestudentima Vojne akademije,Vojskom Srbije, gra|anima iu krajwem ~itaocimaGlasa javnosti i Kurira.Prema saznawima Ministarstva

odbrane, za vreme pripreme za sve~anidefile studenata Vojne akademije u Bu-levaru kraqa Aleksandra, autor foto-grafije, koji je bio bez oznaka fotore-portera i bez akreditacije, namerno jei o~igledno tendenciozno pomerao no-sioca Mladi}eve fotografije, tako dastvori utisak da budu}i oficiri podr-`avaju osobu koja je optu`ena za najte`ezlo~ine. Takav poku{aj medijske manipu-lacije protivan je svim normama novi-narske profesije.

U okviru svojih nadle`nosti, Mini-starstvo odbrane je utvrdilo da je podo-ficir sa pomenute fotografije, koji jepo sopstvenom naho|ewu pozdravio sli-ku Ratka Mladi}a, vodnik prve klase @.S., ro|en 1982. godine u Pirotu, zavr-{io sredwu ugostiteqsku {kolu i jedno-godi{we vojno specijalisti~ko {kolo-vawe smera pe{adija, u Vojsci Srbije od28. jula 2001, te da je bio zadu`en zaobezbe|ewe defilea. Vodnik @. S. jeodmah udaqen iz vojne policije i protivwega je pokrenut vojnodisciplinski po-stupak.

Ministarstvo odbrane RepublikeSrbije i ovoga puta, kao i mnogo puta dosada, izra`ava jasan i nedvosmislenstav da svi optu`eni za ratne zlo~inemoraju da budu privedeni pred sud.Istovremeno, Ministarstvo odbranepreduzima sve mere iz svoje nadle`no-sti da osobe za kojima je raspisana po-ternica Me|unarodnog krivi~nog tribu-nala u Hagu stanu pred lice pravde.

SIMBOL SRPSKOG OFICIRA

PRIJEM ZA DELEGACIJUVOJNE AKADEMIJE

Sni

mio

R. P

OP

OVI

]

20

A

OD

BR

AN

A

NOVA SNAGA SRBIJESVE^ANA PROMOCIJA POTPORU^NIKA VOJSKE SRBIJE

ISPRED DOMA NARODNE SKUP[TINE

Do nedavno studenti Vojne akademije,a od 16. septembra potporu~nici

Vojske Srbije, dugo }e pamtiti doga|ajkoji ih je uveo u nacionalnu istoriju.Trebalo je da pro|e skoro sto godina pa da Srbija svoje najmla|e oficire

ponovo promovi{e u centru Beograda, u prisustvu najvi{ih dr`avnih

i vojnih rukovodilaca i nekolikohiqada Beogra|ana, okupqenih na Trgu Nikole Pa{i}a, ispred

zgrade doju~era{weg saveznogparlamenta. Doga|aj bez presedana

jo{ od balkanskih ratova.

socijacije su se neizbe`no nametale, ne samo boqim poznavao-cima novije istorije srpskog naroda, ve} i svima onima kojimase, te tre}e septembarske subote, pogled u sve~ano postrojenepotporu~nike i wihove mla|e kolege, studente Vojne akademije,maglio zbog aktuelnih problema i te{ko}a Srba na Kosovu i

Metohiji, praizvoru srpske nacije. Ponovo se Srbiji preti otima-wem dela wene teritorije, opet je srpski narod prinu|en da dokazu-je spremnost i sposobnost da se brani. A ko }e to da iska`e boqe iiskrenije, sna`nije i odlu~nije od wene mladosti, od onih koji seopredelili za te`ak, ali, me|u Srbima, oduvek, naj~asniji poziv vojni.

Postrojeni u centru grada, bez oru`ja i borbenih vozila, onisu, svojom ozbiqno{}u, jedinstveno{}u, uverewem koje je naviraloiz wihovih netremi~nih pogleda, demonstrirali sna`nu veru u mo} isposobnost vojske i naroda kome pripadaju. Poru~ili su da posedujui znawe i snagu i da imaju pravo da aktivno u~estvuju u budu}nostikoja im pripada, a ne tek da posmatraju doga|aje koji se odvijaju mi-mo wih. Pokazali su da Srbija ima mladost spremnu i osposobqenuda je brani. Pokazali su, najzad, da nemala sredstva, ulo`ena u wi-hovo {kolovawe i osposobqavawe, nisu uzalud potro{ena.

Zato je razumqiva odluka dr`avnog vrha da najmla|e srpskeoficire ove godine javnosti predstavi na nekada uobi~ajen na~in.Ali, ne samo zbog toga. Ne samo zbog vra}awa tradiciji. Po{tovawei zna~aj koje je Srbija iskazala svojoj vojsci i wenim najmla|im ofi-

1. oktobar 2006.

21

cirima nisu nezaslu`eni. Zbog svih napora ulo`enih tokom {ko-lovawa, zbog dana i dana provedenih na streli{tima i poligo-nima, u kabinetima i u~ionicama, zbog odlu~nosti i snage da, sistim `arom i energijom, nastave da rade i na odgovornim i te-{kim du`nostima u jedinicama i ustanovama Vojske, tek promovi-sani oficiri zaslu`ili su po{tovawe koje im je iskazano. Za-slu`ili su podr{ku najvi{ih dr`avnih rukovodilaca i wihovoprisustvo na zavr{noj sve~anosti Vojne akademije.

SLAVNA TRADICIJAPosle intonirawa dr`avne himne Bo`e pravde, raporta

predsedniku Srbije koji je predao komandant sve~anosti general

-major mr Vidosav Kova~evi}, na~elnik Vojne akademije, i po~astizastavi, u prisustvu najvi{ih rukovodilaca dr`ave i Vojske i pred-stavnika diplomatskog kora, pripadnicima Vojne akademije, poseb-no novopromovisanim potporu~nicima, prvi se obratio predsed-nik Vlade Srbije Vojislav Ko{tunica. ^estitaju}i im najsjajnijuoficirsku zvezdicu, premijer Ko{tunica je istakao da imaju ~imeda se ponose i na koga da se ugledaju.

Brane}i otaxbinu, ali i pravdu me|u qudima, srpska vojskaje pronela slavu Srbije {irom sveta. Na{ narod je tokom svoje vi-{evekovne istorije nadasve cenio slobodu i najvi{e po{tovaosvoje vojnike koji su branili i odbranili Srbiju. Budite ponosnina srpsku vojni~ku tradiciju, na Lazara, na Milo{a, na Kara|or-

Boris Tadi}, predsednik Srbije

Na{ dugoro~ni strate{ki ciq je da Vojska Srbije budefaktor stabilnosti ~itavog regiona jugoisto~ne Evrope. Ona

nikada vi{e ne mo`eda bude upotrebqa-vana u unutra{wimpoliti~kim prilika-ma. Vojska je u svakojzemqi, i bi}e u Sr-biji, izraz snage we-ne spoqne politike.Zato dr`ava mora dau~ini sve da weneoru`ane snage na-preduju u obuci,ovladaju novim zna-wima i ve{tinama,ali i da standard ikvalitet `ivota ofi-cira bude na najvi-{em mogu}em nivou.

Vojislav Ko{tunica, predsednik Vlade Srbije

Brane}i otaxbinu, ali i pravdu me|u qudima, srpskavojska je pronela slavu Srbije {irom sveta. Na{ narod je to-

kom svoje vi{evekov-ne istorije nadasvecenio slobodu i naj-vi{e po{tovao svojevojnike koji su brani-li i odbranili Sr-biju. Budite ponosnina srpsku vojni~kutradiciju, na Laza-ra, na Milo{a, naKara|or|a, Sin|eli-}a i Tanaska Raji}a,na Mi{i}a i Putni-ka, na neizbrojneznane i neznane juna-ke koji su uvek brani-li svoju zemqu i svojnarod.

|a, Sin|eli}a i Tanaska Raji}a, na Mi{i}a i Putnika, na neiz-brojne znane i neznane junake koji su uvek branili svoju zemqu isvoj narod poru~io je predsednik Vlade, dodaju}i da se Vlada igra|ani Srbije s pravom ponose svojim oficirima, koji su se za-kleli da }e uvek nepokolebqivo i odlu~no braniti ~ast i dostojan-stvo otaxbine.

Na{e ~vrsto opredeqewe da gradimo slobodnu, demokrat-sku i prosperitetnu Srbiju i da `ivimo u miru u velikoj meri setemeqi na postojawu Vojske Srbije koja je, saglasno na{oj slav-noj i velikoj tradiciji, sposobna i spremna da ~uva i sa~uva mir istakao je, zatim premijer Ko{tunica. Vi ste svoje `ivote po-svetili sigurnoj i mirnoj budu}nosti Srbije, svesni da imate {tada ~uvate i na koga da se ugledate. Velika i ponosna tradicijasrpske vojske po~iva na najvi{im vrednostima i vrlinama, napravdi i istinskoj i patriotskoj qubavi prema svojoj zemqi, a nena mr`wi prema drugima i nameri da se otima tu|e i ugro`avasloboda drugih, ne na pretwama i nasiqu. Grade}i Srbiju koja }ebiti sna`an garant mira, stabilnosti i razvoja celog na{eg re-giona, uvereni smo da }ete i vi, znawem, odlu~no{}u i patriot-skim obavqawem svojih ~asnih i odgovornih du`nosti, dati zna-~ajan doprinos tim na{im naporima zakqu~io je premijer Voji-slav Ko{tunica svoje obra}awe najmla|im potporu~nicima Voj-ske Srbije.

KVALITET ZA JA^AWE BEZBEDNOSTIPromovi{u}i studente 126. i 127. klase Vojne akademije u

potporu~nike Vojske Srbije i ~estitaju}i im prvi oficirski ~in,predsednik Srbije Boris Tadi} istakao je da }e upravo oni nosi-ti teret i izazov odbrane Srbije u prvoj polovini ovog veka.

Vojska Srbije mora da bude izraz na{e snage da budemorespektabilan, zna~ajan ~inilac me|unarodne politike u deceni-jama koje dolaze rekao je predsednik Tadi}. Na{ dugoro~nistrate{ki ciq je da Vojska Srbije bude faktor stabilnosti ~ita-vog regiona jugoisto~ne Evrope. Ona nikada vi{e ne mo`e da budeupotrebqavana u unutra{wim politi~kim prilikama. Vojska je usvakoj zemqi, i bi}e u Srbiji, izraz snage wene spoqne politike.Zato dr`ava mora da u~ini sve da wene oru`ane snage napredujuu obuci, ovladaju novim znawima i ve{tinama, ali i da standardi kvalitet ` ivota oficira budu na najvi{em mogu}em nivou. Samotako Srbija }e dobiti novi kvalitet i na me|unarodnom planu.Danas postoje zemqe koje uvoze i zemqe koje izvoze bezbednost. Umodernom svetu bezbednost je jedan od najve}ih faktora potra-`we. Postoji pove}ana potreba za bezbedno{}u u svim delovimana{e zajedni~ke planete. U tom smislu i Vojska Srbije mora dadoprinese novom kredibilitetu Srbije i novoj snazi na{e spoq-ne politike. Dinamika promena u svetu ra|a me|uzavisnost, na-ro~ito nakon teroristi~kih udara po~etkom 21. veka. Mi imamoizuzetan potencijal za razvoj na{e zemqe, ali imamo i, geostra-tegijski gledano, veliki zna~aj i potencijal za obezbe|ewe mira uregionu u kojem `ivimo. Vlada Srbije, wen parlament, Vojska Sr-bije, sve oru`ane snage i wen predsednik moraju da u~ine apso-lutno sve da taj potencijal na{eg uticaja u regionu bude ostvareni da Srbija bude zadugo po{tovana i zna~ajna dr`ava u regionu iEvropi poru~io je predsednik Tadi} najmla|im oficirima Vojskei dodao da, upravo oni, u tome imaju posebno mesto.

Uloga modernog vojnika je druga~ija nego {to je bila u pro-{lom veku. Ovladavawe vojni~kim znawima i ve{tinama podra-zumeva i sticawe diplomatskih ve{tina, ve{tina pregovarawa.Vi }ete biti i ambasadori na{e zemqe u mirovnim operacijamai misijama, u humanitarnim operacijama. De{ava}e se da budetei spasioci stanovni{tva ne samo u Srbiji, nego i drugde, od hu-manitarnih nepogoda. Ogromni izazovi su pred vama, izazovikoji zahtevaju stalno unapre|ewe i usavr{avawe znawa. One dr-`ave i one nacije koje su u stawu da se brzo prilagode promena-

SA LICA MESTA

1. oktobar 2006.22

PONOSNI RODITEQI

Presre}ni zbog izvanrednog uspeha svog sina, Dara i Dra-gi{a Rackovi}, roditeqi najboqeg studenta 126. i 127. klaseUro{a Rackovi}a, nisu krili zadovoqstvo odlukom dr`avnog vr-ha da najmla|e potporu~nike promovi{e u centru prestonice.

Danas sam najsre}nija majka. Uro{ je tokom svog {kolo-vawa u Vojnoj akademiji nastavio da ni`e uspeh koji je postizaoi u sredwoj {koli. Zato nisam iznena|ena {to je progla{en zanajboqeg. Ponosim se svim onim {to je do sada pru-`io, verujem da }e i na poslu biti veoma vredan.Vaspitali smo ga da uvek pru`a maksimum, da iz se-be izvla~i i posledwe atome snage, dok ne obaviono {to je naumio. Vreme za odmor nastupa tek kadse izvr{i zadatak. Sre}na sam i zbog toga {to sedr`ava, najzad, osvrnula na one koji su se oprede-lili za naj~asniji i jedan od najte`ih poziva danasu Srbiji rekla je Dara Jovanovi}, a otac Dragi-{a, penzionisani zastavnik, izrazio je zadovoq-stvo {to je sin nastavio wegovim stopama.

Nema ve}eg zadovoqstva za oca, od onog kadga sin pretekne, kad poka`e da je vredelo raditi swim, vaspitavati ga i pru`iti mu sve {to smo mo-gli. Na{ Uro{ nam je danas pru`io mnogo razlogaza ponos i sre}u. Ove trenutke nikada ne}emo da

Slobodan Vuksanovi}, ministar obrazovawa i sporta Ose}am se veoma ponosno kao pripadnik jednog civilizova-

nog naroda koji neguje svoje elitne studente, pa i u oblasti odbra-ne. Posebno sam sre}an {to sam ba{ ja pokrenuo proces da Vojnakademija i Policijska akademija dobiju ravnopravan status u okvi-ru akademske zajednice. Te dve akademije }e uvek imati i posebanstatus zbog specifi~ne prirode obrazovnog procesa na wima.

Zoran Stankovi}, ministar odbrane Pokazali smo jednom divnom sve~ano{}u da je Vojska zajed-

no sa svojom dr`avom i svojim narodom. Zato }emo mi i daqe ra-diti u korist naroda ove dr`ave, u korist ja~awa bezbednosti na-{e dr`ave i u korist boqitka koji o~ekujemo za sve pripadnike si-stema odbrane.

23

PONOSNI NA PRVE ZVEZDICEObra}aju}i se najvi{im predstavnicima dr`avnog i vojnog ru-

kovodstva, svojim nastavnicima i mnogobrojnim prijateqima naj-mla|ih potporu~nika, okupqenim na Trgu Nikole Pa{i}a, najboqistudent 126. i 127. klase, sada ve} potporu~nik Vojske Srbije,Uro{ Rackovi} je rekao:

Ponosni smo na svoje prve oficirske ~inove. Druga~ije i nemo`e da bude. Mi znawa imamo, na napore smo spremni, a iskustva}emo sticati. Sa nama Vojska Srbije dobija odane branioce otax-bine poru~io je ovogodi{wi nosilac titule prvog u rangu, zahva-quju}i predstavnicima dr`ave i Vojske na prisustvu wihovoj sve~a-nosti, nastavnicima na trudu ulo`enom tokom {kolovawa, a rodi-teqima, rodbini i mnogobrojnim prijateqima, na podr{ci iskazi-vanoj svih ovih godina.

POKLONI ZA NAJBOQE Na sve~anosti, najboqim studentima u rangu uru~ene su ofi-

cirske sabqe, a najboqim u odsecima satovi.Predsednik Boris Tadi} uru~io je pozla}enu sabqu najbo-

qem u klasi potporu~niku Uro{u Rackovi}u (prosek 9,75), po-srebrenu sabqu drugom u rangu potporu~niku Bori{i Jovanovi-}u (9,68) i oficirsku sabqu tre}em u rangu potporu~niku Slo-bodanu Cvetkovi}u (9,67).

Premijer Vojislav Ko{tunica satove je uru~io najboqim pot-poru~nicima po odsecima Uro{u Rackovi}u (Logistika), Slobo-danu Cvetkovi}u (KoV), @eqku ]ori}u (Vazduhoplovstvo i PVO) iBojanu Dragutinovi}u (Mornarica).

sveti malo pa`we i onima koji su spremni da stanu na branik otax-bine. Ponosim se time {to je predsednik moje dr`ave uru~io sa-bqu najboqim studentima Vojne akademije, a presre}an sam {to jeme|u wima bio i moj sin. Ponosi}e se wime Crna Trava siguranje otac @ivko koji napomiwe da su Crnotravci u svetu poznati kaodobri graditeqi, ali da su ne mawe dobri i kao branioci i ~uva-ri otaxbine.

Svoje prve profesionalne korake Bori{a }e da zapo~ne uUpravi za vezu i informatiku. Wegova majka isti~e da poziv ofici-ra, zbog te`ine i odgovornosti, nije bio wen najomiqeniji poziv,ali da je ispo{tovala `equ svog sina i pustila ga u Akademiju.

U Vojnu akademiju do{ao je kao |ak generacije u sredwoj {ko-li. Nisam iznena|ena uspehom koji je postigao, radujem se svemu{to ga ~ini sre}nim i nadam se da se ne}e razo~arati u vremenukoje dolazi naglasila je majka Boska.

Uspeh wihovog sina Slobodana, tre}eg u rangu, uve}ao je za-dovoqstvo koje su Mile i Rada Cvetkovi} ose}ali tokom promocijenajmla|ih potporu~nika.

Ovo je veli~anstveno rekla je majka Rada. Ve} sam zabo-ravila sve one suze koje sam isplakala kad je oti{ao u Vojnu akade-miju. Jedva sam ga pustila, on nam je jedinac, nije mi bilo lako kadje oti{ao u Vojnu gimnaziju, jo{ kao dete. Ali, sad sam mu sve opro-stila. Uspeh koji je postigao najboqi je dokaz da je izabrao ono{to voli, verujem da }e biti sre}an tokom karijere i da ne}e mo-rati oru`jem da brani Srbiju u dahu izgovara majka Rada.

Zdravko Pono{, zastupnik na~elnika G[ VS Za svaku vojsku je zna~ajno da ima moralnu vertikalu, a ona

se podr`ava i simbolima i sve~anostima. Ovo je jedan takav vid ob-navqawa moralne vertikale srpske vojske, vra}awe korenima uzelemente novog, onog {to nosi 21. vek. Sve~anost je zna~ajna i kaopovod da se okupi ~itav dr`avni vrh Srbije i da poka`emo da je voj-ska ~inilac spoqne politike, ali i unutra{wi kohezioni faktor.

Stariji pukovnik Debao Vang, vojni izaslanik Kine U Srbiji sam ve} vi{e godina, bio sam na sve~anostima Voj-

ne akademije, ali danas je zaista bilo posebno. Jer se sve doga|a-lo ispred Doma Narodne skup{tine, uz prisustvo visokih dr`av-nih predstavnika ali i velikog broja Beogra|ana, koji su do{li davide i pozdrave svoje najmla|e oficire.

Zoran Jefti}, pomo}nik ministra odbrane za qudse resurse Ideju da se oficiri promovi{u ispred republi~kog Parla-

menta, kao najvi{e zakonodavne institucije dr`ave, podr`ali supredsednik Narodne skup{tine, Vlada i predsednik Srbije. Sve~estitke, ipak, treba uputiti mladi}ima zbog kojih je sve~anost iorganizovana najmla|im stre{inama, koji su na vaqan na~in da-nas potvrdili nov imix, status i viziju Vojske.

Svetko Kova~, na~elnik Vojnobezbednosne agencije Sve ovo, prikazano zaista na najlep{i na~in, dobro je da

su mogli da vide na{i gra|ani. Da vide svoju vojsku, te sposobnemladi}e, ali i wihove ponosne roditeqe i ~itav dr`avni vrh kojije do{ao na sve~anost. Zbog toga bi ona trebalo na ovakav na~inda postane tradicionalna.

zaboravimo, posebno momenat kad je iz ruku predsednika Tadi}a,kao najboqi u rangu, primao sabqu. Mislio sam da }e mi srce pu-}i rekao je Dragi{a Jovanovi}.

Da promocija u centru grada predstavqa zaslu`eni vrhunac{kolovawa budu}ih oficira Vojske Srbije smatraju Boska i @ika,roditeqi drugog u rangu, Bori{e Jovanovi}a.

Naravno da smo zadovoqni, da nam je srce puno utisaka. Bi-ti drugi u rangu, od nekoliko stotina studenata, sada ve} oficira,veliki je uspeh. Svi znamo koliko je zna~ajan i po{tovan oficir-ski poziv u srpskom narodu. Zato je bilo vreme da dr`avni vrh po-

ma imaju {ansu i mogu}nost za prosperitet i budu}nost. One dr-`ave i nacije koje `ale za pro{lim vremenima uni{tavaju vla-stitu budu}nost. Mo`emo da budemo ponosni zbog pro{losti na-{eg naroda i uloge vojske u ratovima za slobodu u 20. pa i u 19.veku. Upravo na tim tradicijama, ovladavaju}i novim znawima ive{tinama vojni~kog zanata, mo`emo obezbediti da se budu}e ge-neracije ponose dana{wom vojskom. Bez reformi u domenu zna-wa i usavr{avawa nema napretka dru{tva. Zato promene i tran-sformacije o~ekuju i Vojnu akademiju, ba{ kao i ceo obrazovnisistem. Dr`ava mora da ula`e u znawe jer je to investicija u bu-du}nost. Znaju}i da mora da vodi ra~una i o generacijama koje

1. oktobar 2006.24

NAGRADA IZ FONDA BORKO NIKITOVI]Ve} tradicionalna nagrada iz Fonda Borko Nikitovi}

najboqem studentu Odseka Kopnene vojske, ove godine pripalaje potporu~niku Slobodanu Cvetkovi}u.Nagradu je uru~ila Zora Nikitovi}, ma-jka potporu~nika Borka Nikitovi}a, ko-ji je poginuo u prvim borbenim dejstvi-ma 1991. godine, a bio je najboqi stu-dent 44. klase VA, Odsek KoV, sa pros-ekom 10.

Zvonko Obradovi}, dr`avni sekretar za odbranu Sve~anost je bila veli~anstvena. A prisustvo predsednika

dr`ave, premijera i visokih dr`avnih funkcionera je sna`na po-ruka pripadnicima Vojske i sna`an podsticaj nama u Ministar-stvu odbrane da istrajemo u zapo~etim reformskim procesima.Sve~anost je prepuna i simbolike, to je obnavqawe srpske vojskeuz obnovu dr`avnosti Srbije i obnavqawe ovakvih sve~anosti ko-jih nije bilo 20 godina.

Sne`ana Samarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane

Sve~anost je kruna jednog velikog rada. Pitomci su na krajuwihovog {kolovawa uva`eni na najlep{i na~in, wihova ulo`enaenergija i vreme provedeno u u~ewu ovde je pozdravqeno, a strukakoja u ovom trenutku nije visoko na lestvici popularnosti potvr-|ena je, prisustvom najvi{ih dr`avnih predstavnika i velikog bro-ja gra|ana, kao zna~ajna za dru{tvo.

General-major prof. dr Miodrag Jevti}, na~elnik VMA Promocija potporu~nika bila je impresivna. Takvi doga|aji

su potrebni Srbiji koja se vra}a svojim korenima. Unapre|ene sta-re{ine su gra|anima na{e zemqe pokazale kako treba da se pona-

{aju mladi oficiri, kako se neguje i po{tuje tradicija, ali i slu`isvome narodu. Zato je vreme da se i status uniforme boqe vrednuje.

Vladimir Bo`ovi}, generalni inspektor policije Ova izvanredna sve~anost najavquje novi po~etak srpske

vojske. I {aqe poruku mira i saradwe u regionu, jer ti mladi ofi-ciri oli~avaju novu srpsku vojsku, sa znawima i ve{tinama, ali ipoznavawem me|unarodnog prava i konvencija, svetskih jezika, ko-je su spremni da primene u interesu mira i bezbednosti. I prisu-stvo diplomatskog kora potvr|uje da se takva miroqubiva nameraSrbije prepoznaje, ali uz jasno izra`eno opredeqewe wenih naj-vi{ih rukovodilaca i naroda da se svim demokratskim sredstvimabori za svoje nacionalne interese.

General u penziji Qubi{a Stojimirovi} Sve~ano promovisawe studenata Vojne akademije u oficir-

ske ~inove ispred najvi{e dr`avne institucije po~etak je lepe tra-dicije. Pred najmla|im stare{inama srpske vojske stoje te{ki za-daci, posebno zbog uslova u kojima ` ivi i radi oficirski kor. Ka-ko su u pozdravnim govorima najavili predsednik i premijer Repu-blike Srbije, verujem da }e se uskoro poboq{ati polo`aj pripad-nika Vojske.

dolaze posle nas, a ne samo o sada{woj,dr`ava Srbija }e uvek stajati iza svojevojske, iz oru`anih snaga, koje predsta-vqaju garant mira, sigurnosti i prospe-riteta nacije. Vojni poziv zahteva velikenapore, velika odricawa i posve}enost.Zato onima koji prestanu da se bave voj-ni~kim pozivom treba omogu}iti da na-stave svoj profesionalni `ivot u drugimoblastima, drugim delatnostima. U tomei Vojna akademija ima zna~ajnu ulogu,ulogu koju je mogu}e ostvariti samo u sa-radwi s civilnim fakultetima. Velikaisku{ewa tra`e da se dr`ava brine operspektivi svakog svog vojnika. U~ini-}emo sve da Srbija postane deo porodi-ce evropskih naroda. Na{a vojska u tomeima zna~ajnu ulogu, ona je dokaz da Srbi-ja jeste moderna, demokratska zemqa ukojoj je vojska pod civilnom i demokrat-

skom kontrolom, pod kojom izvr{ava sve svoje izuzetno te{ke irizi~ne poslove naglasio je, izme|u ostalog, predsednik Tadi}u obra}awu novopromovisanim potporu~nicima.

Paradom e{elona Vojne akademije i bacawem {apki u viszavr{ena je ovogodi{wa promocija najmla|ih potporu~nika Voj-ske Srbije.

Du{an GLI[I]Snimili: Goran STANKOVI],

Zvonko PERGE,Darimir BANDA,

Ranka TOMI]

SA LICA MESTA

25

VI[E OD SIMBOLIKE Po{to je dovoqna jedna sekunda da se ka`e milion,

moglo bi se lako desiti da potcenimo zna~aj tog broja. Mili-on mina je gotovo 2.000 tona municije. Kada bismo ih pore-|ali jednu do druge, protegle bi se na 200 kilometara. Kadabismo ih pore|ali na jedan do dva metra napravili bismominsko poqe ve}e od 1.000 kvadratnih kilometara. A to suimpozantne brojke istakla je kontraadmiral Linda Brd.

Ona obja{wava da je pre|eno vi{e od 70.000 kilometa-ra kako bi mine stigle do centralnog sabirnog mesta. Vi{e od500 qudi bilo je direktno ili indirektno ukqu~eno u projekatkojem je posve}eno oko 400.000 radnih sati jedna bi osobaradila na tome 16.666 dana ili oko 46 godina, a pet qudiceo svoj radni vek.

Postoji jo{ jedan pozitivan rezultat. Sto deset tona TNTiskori{}eno je u civilne svrhe. Istopqeno je 750 tona ot-padnog gvo`|a i pretvoreno u proizvodwu za civilnu namenu,vi{e od 60 tona plastike pretvoreno je u kanalizacione ce-vi, a vi{e od 100 tona drugih nusproizvoda bi}e iskori{}e-no za proizvodwu drugih civilnih proizvoda. Izbegavawemotvorenih detonacija i spaqivawa, osim kada je to bilo neo-phodno, stotine miliona litara gasova i drugih {tetnih mate-rija nisu bile ispu{tene u prirodnu sredinu.

U svetu od protivpe{adijskih mina strada ilibiva povre|ena jedna osoba svakih 10 minuta.

Zemqe potpisnice Otavske konvencije smatrajuda tom oru`ju nema mesta u vojnom arsenalu, pa

je uni{tavawe uskladi{tenih mina jedan odzna~ajnih zadataka.

UTehni~kom remontnom zavodu u Kragujevcu 14. septembrauprili~ena je sve~anost povodom uni{tewa milionite pro-tivpe{adijske mine. To je deo zajedni~kog projekta koji ve}godinu i po dana sprovode Agencija Natoa za odr`a-vawe i snabdevawe NAMSA i Ministarstvo odbrane. Tim ~inomSrbija doprinosi re{avawu zna~aj