Pan~eva~ko ~itali{te br. 10 SADR@AJ - CITALISTE.COMcitaliste.com/casopis/pdf/Citaliste_br10.pdf · Strategija na{a nasu{na UVODNIK Pan~eva~ko ~itali{te br. 10 3 Ministarstvo nauke

$Page 1: Pan~eva~ko ~itali{te br. 10 SADR@AJ - CITALISTE.COMcitaliste.com/casopis/pdf/Citaliste_br10.pdf · Strategija na{a nasu{na UVODNIK Pan~eva~ko ~itali{te br. 10 3 Ministarstvo nauke$

Pan~eva~ko ~itali{te br. 10

1

SADR@AJUVODNIKGordana Stoki}, Strategija na{a nasu{na . . . . . . . . . . . . . . . . 3

ÎTALI[TENesiba Palibrk-Suki}, Nau~nik ~ije delo ne moè biti zaboravqeno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4Isidora Sekuli} u Pan~evu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Olivera Mijailovi}, Spona izme|u dva naroda . . . . . . . . . . . . . 9Ruìca Sibinovi}-Rajkovi}, Spomenik prijateqstvu i suìvotu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Dragoqub Cuci}, Mnoge ideje jo{ ~ekaju da budu realizovane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

LINKAnxela Kanon, Od panel diskusija isastanaka do prijema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Biblioteke budu}nosti progres, razvoj i partnerstvo . . . . . . 14Goran Trailovi}, Bibliotekarstvo kao umetnost . . . . . . . . . . 15Sandra Matija{evi}, Kultura postaje roba na trì{tu . . . 17Aleksandra ^vorovi}, Mnogo zanimqivih i dobro obra|enih tema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18G. Gaji}, @. Vojnovi}, De~ja i zavi~ajna odeqewa u elektronskom okruèwu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Gordana Umi~evi}, Se}awe na dr Georgija Mihailovi}a . . . 21Ivan Stojanovi}, Maribor ugostio rekordan broj delegata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

MRE@ATamara Butigan-Vu~aj, Digatalizacija na francuski na~in . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Tamara Butigan-Vu~aj, Novine u obradi tekstova . . . . . . . . . 27Saradwa NBS i ameri~ke Internet arhive . . . . . . . . . . . . . . . 27Vesna Iwac, Virtuelno putovawe kroz srpsku ba{tinu . . . . 28Vaska Sotirov-\uki}, U BiH jo{ nema vaè}ih standarda i kriterija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Natalija Zolotova, Svetska digitalna mreà . . . . . . . . . . . . 36O~ekuje se oko 150 u~esnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Digitalizacija nacionalne ba{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Daniel Ursprung, Apel za pomo} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

ODRAZDesanka Stamatovi}, Bibliotekarska periodika – trajni izvor aktuelnih informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Dragan Koji}, Prostor slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41\ur|evka Jari}, Izazov profesije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Silva Ferizovi}, Brokeri znawa na bilbordima! . . . . . . . . . . 45Qubinka Gavran, Revizija u tranziciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

BIBLIOTEKEDejan Vuki}evi}, Zbirka rukopisa i starih kwiga . . . . . . . . . 48Marija Rodi}, Biblioteka „Hoze Jero” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Vojislav M. Tomi}, Egipatska Aleksandrina, Venecijanska Marciana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Nermina Duran, Kulturni centar lokalne zajednice . . . . . . . 53Milena Tepav~evi}, Nagrade skromne, ali od srca . . . . . . . . . 55Tatjana @ivkovi}, U ~ast nastavqa~a dela Svetog Save . . . 56Renata Mini}, Gra|ani Poàrevca ga nisu zaboravili . . . . 57Emilija Dimovska, Kako da nam ono {to ~uvamo bude dostupno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Nata{a Male{evi}, Neophodan pravilnik o radu . . . . . . . . . 60Mirjana \ura{evi}, îka-Vladina {kola . . . . . . . . . . . . . . . . 61Kako je ko pro{ao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Goran Trailovi}, U Srbiji godina po~iwe u julu . . . . . . . . . . 64Strategije Vlade Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65êkaju}i Deda-Mraza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65Konkurs 19. festivala humora za decu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

SPECXenifer Krivikas, Spona izme|u informacije iz oblasti umetnosti i korisnika art biblioteka . . . . . . . . . . . . 66Qubinka Gavran, U skladu sa mogu}nostima . . . . . . . . . . . . . . . 70Dragana Milunovi}, Savremena tehnologija veliki izazov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72Ivana Ili}-Ki{, Susreti i posete kulturnim ustanovama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Laurence Prusak, James M. Matarazzo,Strategija od {est koraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

DRU[TVOVera Udicki, [abac prvi doma}in . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77Vesna Crnogorac, Mnogo otvorenih pitawa . . . . . . . . . . . . . . . . 77Vesna Crnogorac, Uglavnom redovne aktivnosti . . . . . . . . . . . 79Zakon o bibliote~koj delatnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79Nevena Tomi}, Znamo kuda, treba da nau~imo kako . . . . . . . . . 80Slavica Varni~i}, Na tragu Dositeja Obradovi}a . . . . . . . . . 81Novi predsednik Slobodan Stevanovski . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83Nedostaje ra~unarska oprema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

IZLOGDu{an J. Martinovi}, Kwiga zborni~kog tipa . . . . . . . . . . . . 84Biblioteka – centar multikulturalne komunikacije . . . . . . . 87Marija Jovancai, Vredan prilog istoriji srpske bibliografije devetnaestog veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88Zdravka Radulovi}, Kako na najboqi na~in prezentovati zavi~ajne zbirke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Tatjana @ivkovi}, îtali{te, kwi`nica, biblioteka . . . . 91Irena Buzi}, Skra}eni AACR2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Predrag \uki}, Me|unarodni standardni bibliografski opis elektronskih izvora . . . . . . . . . . . . . . . . . 93Katarina Mano-Zisi, Vi{e od ~etvrt veka Arheografskih priloga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94Bibliotekarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95Gordana Gaji}, Scandinavian Public LibrarÚ ÛuarterlÚ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96Jutarwi bibliotekar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97Vesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98Visoko{kolske biblioteke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98Danica Ota{evi}, Glas biblioteke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Novine Beogradskog ~itali{ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101Bele`nica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101Kragujeva~ko ~itali{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102Vesna Petrovi}, Godi{wak biblioteka Srema . . . . . . . . . . . 102Bibliopis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103Bibliote~ki putokaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103Mons Aureus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104Poè{ki godi{wak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

IZDAVA[TVOMilana Milivojevi}, Za struku korisno i kvalitetno . . . . 105Jasna Lazarevi}-Gavrilovi}, Podaci o 111 monografskih publikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107Orhan Pamuk najtraèniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

SERVISHronika Gradske biblioteke Pan~evo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109Promocije Pan~eva~kog ~itali{ta u pro{loj godini . . . . . 110Darodavci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110Majski dani kwige u Pan~evu (Deo programa posve}en deci) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111Branko Iglenxa, O mojoj ku}i sve najlep{e . . . . . . . . . . . . . . . 111

GALERIJARitmovi ukr{tawa u prostoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112


2 CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

02

PANÊVA^KO ~itali{te : list Gradske bib-lioteke Pan~evo / glavni i odgovorni urednik GoranTrailovi}. - God. 1, br. 1 (2002) - . - Pan~evo (Nemawina1) : Gradska biblioteka Pan~evo, 2002- (Pan~evo :Grafos internacional d. o. o.). - 30 cm

Polugodi{weISSN 1451-3048 = Pan~eva~ko ~itali{teCOBISS.SR-ID 103321612

Pretplatnici u 2007. godini Kongresna biblioteka u Va{ingtonuBritanska bibliotekaBiblioteka grada BeogradaBiblioteka Ministarstva finansija RepublikeSrbijePrirodwa~ki muzej BeogradBiblioteka Srpskog narodnog pozori{ta u NovomSaduNarodna biblioteka „Milo{ Trebiwac” BajinaBa{taNarodna biblioteka „Branislav Nu{i}” NoviKneèvacNarodna biblioteka Ose~inaOp{tinska narodna biblioteka RaàwOsnovna {kola „Branko Radi~evi}” ênta

Godi{wa pretplata na ~asopis 500 dinara.Cena komercijalnih oglasa u ~asopisu:unutra{we strane 5.000 dinarazadwa korica 10.000 dinara.

Zahteve za pretplatu slati – na adresu: 26000 Pan~evo, Nemawina 1– na telefon : 013/513-755,– na faks: 013/514-755– na e-mail trailo¿panet.co.yu ili

paknjiga¿biblioteka-pancevo.org.yu

Pan~eva~ko ~itali{te : ~asopis Gradske biblioteke Pan~evo, godina VI, broj 10, maj 2007.

ISSN 1451-3048UDC 02

Izlazi polugodi{we (u novembru i maju)

Za izdava~a: Nemawa Rotar, direktorGlavni i odgovorni urednik: Goran Trailovi}Zamenik glavnog i odgovornog urednika: @arko Vojnovi}Redakcija: Ivana Abramovi}, Miqana Aleksi}, @arko

Vojnovi}, Nemawa Rotar, Gordana Stoki}-Simon~i} i Goran Trailovi}

Lektor i korektor: Srbijanka Ivkovi}Likovni urednik: Miqana Alaksi}Dizajn i prelom: Duwa [a{i}Idejno re{ewe korica: Dragan Pe{i}Izdava~: Gradska biblioteka Pan~evo,

26000 Pan~evo, Nemawina 1telefoni: 013/513-755, 314-455, 314-655,faks 013/514-755e-mail: paknjiga¿biblioteka-pancevo.org.yu

[tampa: Gradska narodna biblioteka „@arko Zrewanin”, Zrewanin

Tira`: 1000

Pan~eva~ko ~itali{teu 2007. godini sufinansira

Op{tina Pan~evo

10. brojTrajemo ve} pet godina i deset brojeva.

Zahvaquju}i vama. Hvala na prilozima, podr{ci,

pretplati, ~estitkama i lepim re~ima. Krajem ovog meseca u okviru Majskih dana

kwige u Pan~evu promovisa}emo novi broj „îtali{ta”.

Svi ste pozvani na ro|endansku ùrku!

Najtoplije zahvaqujemo Zmajevim de~jim igra-ma u Novom Sadu na kutiji punoj starih brojevaDetiwstva.

RazmenaNa osnovu potpisanog protokola o saradwi ili

dogovora îtali{te razmewujemo za slede}a izdawa:Bele`nica BorBibliolo{ki glasnik PodgoricaGlas biblioteke â~akGodi{wak biblioteka SremaSremska MitrovicaKultura BeogradMe|aj UìceMons Aureus SmederevoMost, multijezi~ki bilten Zavoda za kulturuVojvodine u Novom SaduSavremena biblioteka Kru{evacUlaznica ZrewaninPozori{te Novi SadDetiwstvo Novi Sad

Strategija na{a nasu{na

UVODNIKPan~eva~ko ~itali{te br. 10

3

Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine Re-publike Srbije je 5. oktobra 2006. godine usvojilo Stra-tegiju razvoja informacionog dru{tva u Republici Sr-biji, a dokument je objavqen u Slu`benom glasniku RS br.87/06, ~etiri dana kasnije. U doba kada nam slikovito ob-ja{wavaju da velike nacije ve} vekovima imaju dosledne,po pravilu nikad zapisane, strategije razvoja, bilo jekrajwe vreme da mi dobijemo bar ovu. Ministarstvo zabudu}nost uloìlo je ogroman trud da nas ukqu~i uevropske tokove razvoja, da objasni za{to nam je potrebnoinformaciono dru{tvo (premda ne ba{ i {ta je to), dapredstavi postoje}i i potrebni zakonodavni okvir, ini-cijative, prioritete, ciqeve i akcioni plan, te, u celini,sa~inilo solidan dokument. U prvim reagovawima iz bi-bliotekarskih krugova, neko, u tonu podr{ke, izre~e kakosu biblioteke u ovome dokumentu prepoznate, al’ ne shva-tismo kao {ta, te se oslonismo na sopstvenu procenu.

– Biblioteke se u tekstu Strategije pomiwu pet pu-ta: dva puta u kontekstu digitalizacije (digitalne bibli-oteke, digitalne arhive, biblioteke), dva puta pri na-brajawu institucija koje treba da imaju {irokopojasneinternet veze i jednom u kontekstu razvoja javnih uslugauprava-gra|ani (javne biblioteke).

– Biblioteke se, zbog su{tine svojih dru{tvenih za-dataka, ne pomiwu kada je u pitawu zakonodavni okvir, na-cionalna informaciona infrastruktura i e-obrazovawe.

– Biblioteke se, kao institucije, u dru{tvena kreta-wa koje predvi|a Strategija razvoja informacionog dru-{tva u Republici Srbiji mogu uklopiti, ali su autoridokumenta propustili priliku da, vizionarski, biblio-tekama daju odgovornije mesto u ukupnom procesu. Ne zbogbiblioteka, nego zbog lak{eg ostvarivawa strate{kihciqeva.

Na{a Strategija {aqe poruku da je informacionodru{tvo vi{e tehni~ka nego sociolo{ka kategorija. Na-{a Strategija preterano se ne udubquje u su{tinu komu-nikacije qudi sa zabeleènim znawem, a doìvotno u~e-we tretira vi{e kao floskulu nego kao precizno razra-|en koncept. Najzad, na{a Strategija mawe bi nas zabri-wavala da joj nije prethodio za biblioteke i biblioteka-re poraàvaju}i Zakon o visokom obrazovawu i da se nawu ne}e osloniti ceo set zakona iz domena kulture, pa ibudu}i zakon o bibliote~koj delatnosti.

Povodom zna~ajne godi{wice, dvadeset godi-na od smrti Vladimira Aleksejevi~a Mo{ina(1894–1987), u Ruskom domu u Beogradu je 25. januaraove godine odràno ve~e posve}eno se}awu na veli-kog nau~nika. Ve~e je otvorio profesor Andrej Ta-rasjev se}awima na druèwe i prijateqstvo sa V.A. Mo{inom i wegovom porodicom. Zatim je o we-govom gotovo celokupnom nau~nom opusu govoriowegov u~enik profesor \or|e Trifunovi}. On sedotakao {kolovawa V. A. Mo{ina u Sankt Peter-burgu, Kijevu i na kraju u Kraqevini SHS, pomenuoimena nau~nika sa kojima je Mo{in sara|ivao i odkojih je u~io (Vernadski, Dobrovoqski, Maslov,Taranovski, Solovjov, Pogodin) i istakao nau~napodru~ja u kojima je Mo{in postao majstor svog za-nata, posebno u oblasti nauke o pravnim spomeni-cima vizantijske i srpske diplomatike. Zatim jegovorio o wegovom istraìvawu paleografskesrpske rukopisne gra|e (notarske kwige, datiranadokumenta), o wegovim filigranolo{kim istra-ìvawima (na{u gra|u V. A. Mo{in je uveo u svet-sku filigranologiju), o istraìvawu }irilskihrukopisa u Jugoslavenskoj akademiji znanosti iumjetnosti u Zagrebu, {to je bila prekretnica una~inu opisivawa rukopisa i imenovawa tipa pi-sma.

Mirjana @ivojinovi}, tako|e jedna od u~eni-ca V. A. Mo{ina, govorila je o Mo{inovim istra-ìvawima srpskih i gr~kih dokumenata na Svetojgori (o Mo{inu kao istori~aru Svete gore).

Posebno su zanimqiva bila se}awa Qupke Va-siqev na zajedni~ki rad sa V. A. Mo{inom u Arhe-ografskom odeqewu Narodne biblioteke u Beogra-du, gde je Mo{in formirao zna~ajnu zbirku fili-grana, fototeku rukopisa i zbirku iluminacija(kopije na pausu minijatura, ornamenata, vi{e hi-qada inicijala i zastavica), o wegovoj inicijativida se rade albumi – zbirke poveza. Tom prilikomMo{in je Arheografskom odeqewu poklonio svojuvrednu biblioteku, a odeqewe je izradilo pe~at saMo{inovim imenom.

Na kraju je o svojim se}awima na V. A. Mo{i-na govorio Dejan Dejanovi}, pravoslavni sve{te-nik, koji se sa wim sretao u vreme kada je Mo{inìveo i radio u Zagrebu.

Pri kraju ìvota u svojim Se}awima, koja supotpisana u Lewingradu 17. oktobra 1980. godine, u

posledwem poglavqu pod naslovom „Nezavr{eniradovi i mogu}i planovi”, sumiraju}i svoj rad u ju-goslovenskoj nauci, Mo{in kaè:

„Od mojih velikih planova ostala su nezavr-{ena tri glavna projekta: Re~nik staro-srpskog je-zika, Ju`no-slovenska paleografija i Hronologijasrpske istorije sredweg veka.

Prva tema se jo{ uvek nalazi u procesu rada, aza dve slede}e pripremqen je bogat materijal, aliuz sada{we stawe moga zdravqa (oslabeli vid) –moja zakqu~na sinteza i kwièvno-nau~na obradapostoje}eg materijala mogu}i su samo uz pomo} ne-kog od mojih prijateqa-u~enika.”1

Rad na re~niku starosrpskog jezika na nau~-no-etimolo{koj osnovi, sli~no poznatom re~niku\ure Dani~i}a iz sredine devetnaestog veka2, Mo-{in je, na zahtev Srpske kwièvne zadruge, orga-nizovao tokom prvih godina rukovo|ewa Arheo-grafskim odeqewem Narodne biblioteke. Za tajposao je formirao grupu saradnika koji su radilipod wegovim rukovodstvom. Kako je prvobitno bi-lo zami{qeno „svaka re~ni~ka jedinica-karticatrebalo je da sadrì staroslovensku re~ napisanupravopisom srpske recenzije XIV veka sa odgova-raju}im polaznim staroslovenskim oblikom, sa od-govaraju}om gr~kom ili latinskom re~i, sa prevo-dom na savremeni srpskohrvatski jezik sa svim ni-jansama zna~ewa odgovaraju}e re~i, potvr|enimcitatima iz stare srpske pismenosti (po sistemuMaterijala I. Sreznevskog)3, sa uporednim prevo-dom na francuski jezik u odnosu na razli~ite ter-minolo{ke izraze (bogoslovske, pravne i dr.) i sakratkim obja{wewem smisla (...) Meni je pripalaop{ta redakcija celog izdawa. Oqa4 je prihvatilaredakciju francuskog teksta. Za izradu tekstual-

Dvadeset godina od smrti Vladimira Aleksejevi~a Mo{ina

Nau~nik ~ije delo ne moèbiti zaboravqeno

ÎTALI[TEPan~eva~ko ~itali{te br. 10

41 Se}awa. – str. 215.2 Rje~nik iz kwièvnih starina srpskih / napisao \ura

Dani~i}. – u Biogradu : u Dràvnoj {tampariji. – 3 kw. 1 : od A-K, 1863. – XI, 521 str.; 2 : od L-P, 1863. – 519 str.; 3

: od R-[, 1864. – 589 str.3 Izmail Ivanovi~ Sreznevski (1812–1880), filolog, sla-

vista i etnolog, akademik Petrogradske akademije nauka (1851).Zna~ajni su mu radovi iz ruskog jezika, arheologije, etnografi-je slovenskih naroda, istorije staroruske kwièvosti i opisaspomenika slovenske pismenosti. Najzna~ajnije delo: Materija-li za re~nik starog jezika.

4 Supruga Vladimira Aleksejevi~a Mo{ina.

nog dela re~nika planirano je kori{}ewe najva-`nijih re~nika srpskog i staroslovenskog jezikaMiklo{i~a5, Dani~i}a, Sreznevskog, Dja~enka6 idr., a tako|e i registri uz nau~na izdawa spomeni-ka, Jagi}a,7 Stojana Novakovi}a8 i dr., naporedo saobjavqenim tekstovima starosrpske kwièvnosti,bez obaveze samostalnog ekscerpirawa iz neobja-vqenih rukopisa.”9

Ovaj posao je u velikoj meri bio obavqen u to-ku prvih pet godina rada, pre odlaska V. A. Mo{i-na iz Beograda u Skopqe, a zatim postepeno dopu-wavan pod rukovodstvom Dimitrija Bogdanovi}a,koji je prihvatio da uradi zavr{ni tekst za {tam-pu. O nastalim problemima na izra-di Re~nika V. A. Mo{in je u svojimSe}awima napisao: „Posledwe pi-tawe sadrì jedan broj sloènihproblema kako sa formalne stranespoqa{weg izgleda teksta, tako ipo pitawu sadràja, posebno potre-be citirawa delova teksta koji ob-ja{wavaju nijanse zna~ewa odre|e-nih re~i. Po{to je veliki broj ta-kvih primera bio pozajmqen iz sta-ro-ruskih spomenika, {to bi, s dru-ge strane, stvaralo velike proble-me prilikom {tampawa kwige i ve-oma zadràvalo izdavawe, op{temi{qewe je bilo da treba izosta-viti taj materijal. Time se u korenumewao analiti~ki karakter re~ni-ka. U vezi sa tim morale su se povu-}i i mnogobrojne napomene enci-klopedijskog karaktera za mnogo-brojne nijasne bogoslovske, filo-zofske, pravne izraze i termine i pojmove iz sva-kodnevnog ìvota, ~ime se veoma umawivala obra-zovna, prosvetiteqska i informativna vrednostre~nika. Ja nisam imao mogu}nosti da osporim tuodluku koja je nai{la na podr{ku i kod nekih fi-lologa. Ali ~ak i u ovom obliku, zbog prezauzeto-sti D. Bogdanovi}a drugim va`nim nau~nim obave-

zama, rad na zavr{noj redakciji je odlagan iz godi-ne u godinu. Ne skrivam da je Oqa zbog toga bila ve-oma razo~arana, jer je sa iskrenim odu{evqewemradila na francuskom delu re~nika. Mnogo putasmo od izdava~a traìli izviwewe za ka{wewe imolili za odlagawe rokova {tampawa. Moje naru-{eno zdravqe i nastalo poluslepilo su me natera-li na nove molbe u ciqu nastavqawa zapo~etog po-sla, na {ta je D. Bogdanovi} odgovorio obe}awemda }e ve} od naredne jeseni nastaviti rad po{to jeuspeo da obezbedi stalnu pomo} saradnika. Ako jane doìvim zavr{etak ovog posla, re~nik }e ipakiza}i, mada ni izdaleka u onom obliku kako je bio

zami{qen i ra|en tokom na{eg zajedni~kog rada10.Doda}u i da je o mojim obja{wewima istorijsko-pravnih termina Bogdanovi} govorio da su oni to-liko zna~ajni i interesantni da bi ih trebalo iz-dati u posebnoj kwizi koja bi bila namewena stru~-wacima. Mo`da }e se neko od mojih prijateqa-u~e-nika zainteresovati za taj zadatak i realizovati gau interesu nauke. Lidija Slaveva je u nau~nom smi-slu potpuno spremna za taj poduhvat.”11

Jedna od tema Mo{inovog bavqewa rukopisi-ma bio je pregled ju`noslovenske paleografije. Naslovenskim rukopisima je radio na Atosu, tridese-tih godina (u prvom periodu ìvota u Beogradu).Zagreba~ki period, od 1947. do 1960, potpuno je po-svetio opisu rukopisa u vezi sa ozbiqnom studijompaleografije, filigranologije, hronologije, kao inastavom filologije. Tom pitawu je posebno bioposve}en wegov drugi beogradski period, {ezdese-


5

5 Franc Miklo{i~ (1813–1891), slovena~ki slavista, tvo-rac uporedne gramatike slovenskih jezika, profesor Univerzi-teta u Be~u. Najva`nija dela: Uporedna gramatika slovenskihjezika (na nema~kom ~etiri kwige), Re~nik staroslovenskog je-zika (Lexsicon paleoslovenico-graeco-latinum), Etimolo{ki re~-nik slovenskih jezika

6 PolnðIì cerkovno-slovïnskiì slovarð / GrigoriìDðï~enko.

7 Vatroslav Jagi} (1838–1923), slavista, profesor univerzi-teta u Petrogradu, Be~u, Berlinu, Odesi, ~lan svih slovenskih aka-demija nauka, vi{e od 50 godina centralana li~nost slavistike.

8 Stojan Novakovi} (1842–1915), nau~nik i dràvnik, aka-demik, bavio se slovenskom filologijom, kwièvno{}u, isto-rijom, u~enik \. Dani~i}a.

9 Se}awa. – str. 216.

10 Re~nik ipak nije iza{ao.11 Se}awa. – str. 217.

Profesor Andrej Tarasjev sa prijateqima i u~enicima V. A. Mo{ina u Ruskom domu

te godine, a time je bio obuzet i posledwih desetgodina, posle prelaska u Skopqe. Kao rezultat tihistraìvawa, {tampani su wegovi mnogobrojni ra-dovi o opisu raznih rukopisnih kolekcija i stru~-na istraìvawa iz paleografije i filologije. Ka-ko sam kaè, „Teorijski uvod u I tom ]irilskih ru-kopisa Jugoslavenske akademije, o evoluciji poli-ti~kog pisma i pravopisa (Slovo), o paleografskojmetodi pri datirawu rukopisa, o revolucijama uistoriji pravopisa, o paleografskim pravopisnimnormama u istoriji ju`noslovenskog pisma, o naj-starijoj }irilskoj epigrafici, o periodizaciji ru-sko-ju`no-slovenskih kwièvnih veza i wihovomuticaju na istoriju pisma, o iluminaciji ju`noslo-venskih rukopisa, o sloènoj metodi ju`nosloven-ske paleografije – dva velika paleografska albu-ma – Zagreba~ki 1952. godine i Skopski 1964. godi-ne, koji su sve do danas ostali osnovni uxbenici upaleografiji kako u {kolskom smislu, tako i saaspekta nau~nih istraìvawa.”12

Tokom dvanaest godina predavao je slovenskupaleografiju na paleografskim kursevima u Isto-rijskom institutu Jugoslavenske akademije znano-sti i umjetnosti u Zagrebu, {ezdesetih godina uNarodnoj biblioteci u Beogradu i na Filolo{komfakultetu Beogradskog univerziteta, zatim u Sko-pqu u Dràvnom arhivu i na univerzitetu, Filolo-{kom i Istorijsko-filozofskom fakultetu.Predlog za {tampawe uxbenika iz }irilske i gla-goqske paleografije potekao je od Dràvnog arhi-va u Zagrebu, {to je Mo{in, kako sam kaè, zajednosa Vjekoslavom [tefani}em,13 s rado{}u prihva-tio. Ali zbog prezauzetosti Vjekoslava [tefani-}a drugim poslovima i sli~nih problema koje jeimao V. A. Mo{in, taj posao nije ura|en. O tome, ujo{ uvek neobjavqenim Se}awima, Mo{in kaè:„Mnogo puta me je poùrivao Zagreba~ki arhiv, ko-ji je ~ak obezbedio i sredstva i sve neophodne teh-ni~ke uslove; mnogo puta ube|ivali su me i stru~-waci iz Sovjetskog Saveza i sa Zapada da u Beogra-du ispunim taj davno zadati nau~ni ciq, a Dimitri-je Bogdanovi}, koji je svojevremeno sastavio zabe-le{ke mojih predavawa, ponudio je svoju pomo} i

saradwu. Pro{le godine, za vreme moje bolesti, jasam ozbiqno razmatrao to pitawe, imaju}i u vidumogu}u saradwu sa D. Bogdanovi}em, ali nesre}a samojim o~ima osujetila je tu nameru.”14

Istraùju}i problematiku srpske hronolo-gije15, Mo{in je do{ao do zakqu~aka da se „bezu-slovno u srpskoj hronologiji utvr|uje ~iwenica daje u upotrebi vizantijski hronolo{ki sistem u ra-~unawu godina od nastanka sveta sa po~etkom godi-ne od 1. septembra u skladu sa po~etkom indikta idrugih hronolo{kih elemenata Pashalnog ciklusa– krug sunca i krug meseca i epakta (...) Ovaj stavsmatra se neospornim u srpskim istorijskim is-traìvawima, posebno u kwizi Zakonski spomeni-ci Stojana Novakovi}a16. Prvi put ovo mi{qewe jedovedeno u pitawe otkri}em istori~ara umetno-sti V. Petkovi}a17 koji je kod zidnog slikarstva spo~etka XIV veka, u crkvi Sv. \or|a u Starom Na-gori~inu,18 utvrdio raspored godi{weg prazni~-nog kalendara sa po~etkom godine po martovskomciklusu (martovsko datirawe)19. Nepobitnost te~iwenice dovela je kriti~kog S. Stanojevi}a dopretpostavke da je u postoje}em slu~aju martovskikalendar primewen pod uticajem venecijanskog si-stema datirawa dokumenata sa ra~unawem po~et-kom godine od prvog marta (...) Provera velikogbroja datirawa pokazala je i niz slu~ajeva upotre-be datirawa po septembarskom kalendaru, {to na-lazi svoju analogiju u ruskoj hronologiji, gde seletopisawe vodilo po martovskoj godini, a za cr-kvena akta, podraàvaju}i gr~ku crkvu, kori{}enoje septembarsko datirawe. Sve ove poglede ja samizloìo u referatu u istorijskom dru{tvu u Beo-gradu 1949. godine i zatim u tekstu o martovskomdatirawu, koji je {tampan 1951. godine, gde sam go-vorio i o martovskom ra~unawu godina u Rusiji i uVizantiji, gde se ono zadràlo u letopisawu do po-~etka IX veka20. Veliko interesovawe koje je u na-u~nim krugovima ispoqeno za moj referat, bilo je


612 Isto13 Vjekoslav [tefani} (1900–1975) hrvatski filolog, di-

plomirao slavistiku i romanistiku. Prou~avao glagoqsku ba-{tinu Krka i glagoqske rukopise JAZU.

14 Se}awa. – str. 217.15 Ozna~avawe vremena, na~in datirawa starih srpskih ruko-

pisa (septembarsko, gde je godina po~iwala 1. septembra, i martov-sko, gde godina po~iwe 1. marta). Ova problematika kojom su se ba-vili srpski istori~ari u prvoj polovini devetnaestog veka (poseb-no Q. Kova~evi} i I. Ruvarac, S. Novakovi}, Q. Stojanovi}, S. Sta-nojevi}; V. ]orovi}, A. Solovjov, M. Purkovi} i dr.), rezimirana jeu posebnom zakqu~ku uz {estotomni rad Q. Stojanovi}a Stari srp-ski natpisi i zapisi od 1903. do 1926. godine, tom VI, 177–210.

16 Zakonski spomenici srpskih dràva sredwega veka. Kw.5 / prikupio i uredio Stojan Novakovi}. – Beograd : Srpska kra-qevska akademija, 1912. – XLII, 912 str ; 25 cm.

17 Vladimir Petkovi} (1874–1956), arheolog, upavnik Na-rodnog muzeja u Beogradu, prvi diektor Arheolo{kog institutaSANU, stru~wak za srpsku sredwovekovnu umetnost.

18 Naseqe Nagori~ino nalazi se isto~no od Kumanova, desnood reke P~iwe, pritoke Vardara, u sredwem veku va`no crkvenosredi{te. Crkva sv. \or|a, sagra|ena 1312–1313, jedan od najzna~aj-nijih spomenika na{e stare arhitekture, freske prekrivaju celuunutra{wost crkve. „Svojim umetni~kim kvalitetom i o~uvano-{}u ovaj ìvopis ulazi u red najlep{eg sredwovekovnog slikar-stva XIV veka'' (Stari crkveni spomenici u SR Makedoniji).

19 Staro Nagori~ino ; Psa~a ; Kaleni} / Ênapisali Pera J.Popovi}, Vlad. R. Petkovi} ; table birao i snimio Qub. Stoja-novi}Ë. – Beograd : Srpska kraqevska akademija, 1933.

20 Martovsko datirawe (Istoriski glasnik, I–II, Beograd,1951, 19–87).

umaweno primedbom Ostrogorskog u vezi sa hrono-lo{kim sistemom Teofana letopisca21, pa su nau~-nici o~ekivali od mene nastavak ovih istraìva-wa, ukazuju}i na potrebu op{te revizije srpskehronologije. Ja sam zapo~eo taj posao i prikupiomnogo potrebnog materijala, iznev{i u mojim dru-gim radovima dopunska shvatawa po nizu pitawa.Tako, na primer, pretpostavku o prihvatawu mar-tovskog sistema datirawa na Balkanu iz Rusije, naprelazu iz XII u XIII vek, koje je bilo u vezi sa op-

{tim talasom ruskog uticaja u periodu usposta-vqawa op{te politi~ke i crkvene samostalnostiu Srbiji i Bugarskoj (...) gubitak vida prekinuo jemoj nau~ni rad, i neko od nau~nika ipak je duàn

to da uradi. Mo`da to zainteresuje Evgenija Pa-vlovi~a Naumova?”.22

V. A. Mo{in je smatrao da takvu potpunu revi-ziju zahteva i srpska diplomatika koja se zasnivalana staroj nau~noj osnovi, po~ev od paleografskeanalize sa~uvanih starih spisa, suprotno mnogimzabludama do kojih je srpsku istoriografiju dovelahiperkritika nastala u devetnaestom veku, ukazuju-}i da zajedno sa tim svoje reprezentativno izdawe~ekaju i srpski pe~ati ~ijoj je objektivnoj analizi

mnogo pa`we posvetio Gregor^remo{nik.23 „Da li }u ja doì-veti ostvarewe ovih èqa – na-ivno je pitawe, ali nezavisno odtoga ne mogu da sakrijem svoje za-dovoqstvo od va`nog saznawa{ta sam uspeo da unesem u jugo-slovensku nauku, i {ta sam uspeoda prenesem na moje saradnike iu~enike. Moj nau~ni ìvot za me-ne je bio ne samo interesantannego i radostan zahvaquju}i tome{to je proticao u ìvoj duhovnojsaradwi sa mladima, koji su stre-mili znawu, i sa saradnicima ko-ji su sa àrom prihvatali mojainteresovawa prema istraìva~-kom radu, i u ìvoj stvarala~kojsaradwi postajali moji iskreniprijateqi. Bili su takvi i qudistarog pokolewa, kao {to su sla-vista Anton Sovre, kao Aleksan-dar Vasiqevi~ Solovjov, od ko-jih sam ja u~io, i vr{wak – G. A.

Ostrogorski, Miodrag Purkovi}, Hrvat Vjekoslav[tefani} i mladi u~enici, koji su mene odabraliza mentora. U Zagrebu Malik Muli} se bavio ru-skim i ju`no-slovenskim kwièvnim vezama, u Beo-gradu Olga Nedeqkovi} bavila se }irilometodi-jevskom problematikom i nastankom starosloven-skih recenzija i evolucijom filologije, akcento-logijom na osnovu wenog odraza u pismu; BiqanaStip~evi} bavila se tekstologijom starih spome-nika, izme|u ostalih parimejnika, Radmila Marin-kovi} je istraìvala sredwevekovni roman, \or|eTrifunovi} se bavio srpskom stilistikom u tek-stovima Kosovskog ciklusa, Dimitrije Bogdanovi},naporedo sa istorijsko-kwièvnim studijama, dubo-ko je u{ao u paleografiju; Pribislav Simi} istra-ìvao je tipike; u Skopqu – Vera Anti}, makedon-ska narodna poezija, apokrifni tekstovi, Vangeli-


7

ÎTALI[TE

Vladimir Aleksejevi~ Mo{in

22 Se}awa. - str. 217.23 Gregor ^remo{nik (1890-1958), profesor Filozofskog

fakulteta u Qubqani, istori~ar i dopisni ~lan SANU,istraìvao gra|u dubrova~kih arhiva.

21 Teofan (oko 760–818), najve}i vizantijski hroni~ar,wegova Hronografija obuhvata period 284–813.

„Cf. Ostrogorsky, Chronologie 1sq., gde je pretresena i starijaliteratura o problemu Teofanove hronologije. V. i ~lanak Theop-hanes y R E, II. R. X (1934) 2127 sq. V. Grumel, Echos d'Or. 33 (1934)396 sq., poku{ao je da neslagawe izme|u godina i indikta protuma-~i pretpostavkom da Teofan nije ra~unao po~etak godine od 1. sep-tembra ve} od 1. marta. Me|utim, kako je pokazao F. Delger, V. Z. 35(1935) 154 sq., ovo tuma~ewe je neodrìvo. Up. I. F. Delger, Das Ka-iserjahr der Bizantiner, S. B. der . Bayer. Akad. Wissensch, 1949, H. 1, S.21, 38; D. Anastasijevi}, Carskiì god v Vizantii, Annales de I'InstKondakov 11 (1940) 147 sl., 170 sl. Teoriju o martovskom datirawunedavno je branio i V. Mo{in, Martovsko datirawe, Ist. Glasnik1–2 (1951) 19 sl. Up. Moju kritiku u B. Z. 46 (1953) 170 sq., iz koje sevidi da martovsko datirawe nije imalo u Vizantiji onaj zna~aj ko-ji su mu pripisivali Grimel i Mo{in i da se wime ne mogu objasni-ti hronolo{ke osobenosti Teofanove hronike, koja se, naprotiv,drì septembarskog datirawa” (Istorija Vizantije / GeorgijeOstrogorski. – Beograd : Prosveta, 1993. – str. 105.)


8

ÎTALI[TE

Isidora Sekuli} u Pan~evuOve godine se navr{ava 130 godina od ro|e-

wa na{e velike spisateqice Isidore Sekuli}, aidu}e godine }emo obeleìtipedesetogodi{wicu wene smr-ti. Ovom prigodom Nata{a Da-ki} i Sofija Kojevi} iz Uni-verzitetske biblioteke „Sve-tozar Markovi}” u Beogradupriredile su bibliografijuposveta u kwigama iz li~ne bi-blioteke Isidore Sekuli} ko-ja }e uskoro biti objavqena, au pripremi je i katalog ove bi-blioteke.

Vredna zaostav{tina Isi-dore Sekuli} ~uva se kao poseb-na celina u Univerzitetskojbiblioteci „Svetozar Marko-vi}” u Beogradu, a ~ine je li~nabiblioteka, rukopisi, umetni~-ke slike, name{taj i drugipredmeti.

Ova umna èna je svoju mladost provela u Pan-~evu. Radila je kao nastavnica matematike i pri-

rodnih nauka, a zatim je od1897. do 1909. godine bilaupravnik i bibliotekar uSrpskoj vi{oj devoja~koj {ko-li. Ovde je i zapo~ela svojukwièvni~ku karijeru i obja-vila prve prozne radove, pozo-ri{ne kritike i recenzije.

Ime Isidore Sekuli}nosi jedna osnovna {kola,ulica i nevladina organiza-cija, a se}awe na wu je jo{uvek ìvo u na{em gradu. Po-sve}en joj je jedan od priloga uKwièvnoj topografiji Pan-~eva, ali najpotpunije podatkeo pan~eva~kom periodu wenogìvota pruà kwiga âslavaG. \or|evi}a Isidora u Pan-~evu.

ca Despotova – redakcija jevan|eqskih tekstova,Lidija Slaveva – vredno istraìvawe o evolucijiteksta staroslovenskog razdobqa i politi~ka, feu-dalna i socijalno-ekonomska struktura Makedonijepod vizantijskom i srpskom vladavinom. Najvi{eme je sa qudima zbliàvao stalni teku}i posao samojim saradnicama u arhivu Jugoslavenske akademi-je, Verom Hofman i Qerkom Madiraza, sasvim mla-dim kadrom Zagreba~kog instituta istorije, poseb-no sa marqivim radnikom i koautorom na{eg veli-kog rada o vodenim znakovima; u Beogradskoj narod-noj biblioteci sa Biqanom Stip~evi}, Qupkom Va-siqev, Mirom Grozdanovi} i s Qubicom \or|evi},sa kojom me je, kao i sa Biqanom, Olgom Nedeqko-vi} i Bogdanovi}em, povezao zajedni~ki petogodi-{wi rad na re~niku. Trudio sam se da sve wih, koli-ko sam mogao, ukqu~im u samostalan nau~ni rad, nera~unaju}i na formalne obrazovne kvalifikacije,raduju}i se uspehu svakog od wih.

Takva je bila i moja draga èna Oqu{ka, mojastalna saradnica i nezamenqiva pomo}nica u momeradu, i prakti~no, pri opisu rukopisa i precrtava-wu vodenih znakova, pri prevodu mojih radova nastrane jezike, stvarala~ki ìvo se interesuju}i zasvaku moju temu, ulaze}i u su{tinu problematike i

unose}i svoje poglede, daju}i ~esto vredne primed-be, koje su zajedno sa objektivnom kritikom dopri-nosile produbqivawu nau~nih saznawa.”24

Sve ovo o ìvotu i radu ovog zna~ajnog nau~-nika ne bismo mogli da ~ujemo da nije bilo velikogprijateqstva i druèwa V. A. Mo{ina i na{egprofesora Andreja Tarasjeva, koji je i ovom prili-kom, kao i mnogo puta ranije, doprineo da mnogo to-ga {to je ruska emigracija u~inila za istoriju srp-skog naroda ne bude zaboravqeno. Bio je inicija-tor odràvawa i ove ve~eri se}awa, a susret je za-vr{io re~ima: „Hvala Mo{inu za ono {to je u~i-nio za srpsku nauku i hvala Srbima {to su mu toomogu}ili”.

Iskreno se nadamo i o~ekujemo da }e se ostva-riti i ono {to je profesor \or|e Trifunovi} po-èleo na ovoj ve~eri – da dela Vladimira Alekse-jevi~a Mo{ina doìve ponovno sitematsko izdawei verujemo da ovaj veliki nau~nik ne moè biti za-boravqen.

Nesiba Palibrk-Suki}Gradska biblioteka Pan~evo

24 Se}awa. – str. 223.


9

A ovde u Srbiji teret na du{i jepostao tako lak od saznawa da samsvoja lutawa zavr{io u domovini

Amvrosije (Kurganov)

U okviru programa Ruska tradicija u Srbi-ji, u Ruskom domu je 24. novembra 2006. godine go-stovala Resavska biblioteka iz Svilajnca. Pro-gram su osmislili, vodili i u wemu u~estvovalibibliotekari iz Svilajnca, Petrovca na Mlavii Beograda. Prisutne je pozdravila MarinaObiàjeva, u ime Ruskog doma, i Olivera Mija-ilovi}, direktor Resavske biblioteke.

U prvom delu ve~eri brojni gosti, po{to-vaoci Ruskog doma i Resavske biblioteke, moglisu da pogledaju izlo`bu „Ruski starec i Miq-kovsko bratstvo (1926–1939)”, koji je priredilaOlivera Mijailovi}, bibliotekar, direktorResavske biblioteke. Izlo`ba je osvrt na zani-mqiv period iz ìvota Miqkovog manastira na-domak Svilajnca. U bogatoj pro{losti ove vi-{evekovne svetiwe tek jednu, ali veoma ~udesnui zna~ajnu stranicu, predstavqa formirawesrpsko-ruskog op{teìteqnog manastira. Ovamona{ka porodica dosegla je visok duhovni, ma-terijalni i ekonomski nivo od 1926. do 1939.Uprkos nedovoqno sa~uvanim tragovima naosnovu gra|e iz periodike, kwiga i foto dokumena-ta, oìvqeni su doga|aji iz ìvota bratstva, kojesu ~inili mahom visoki ruski duhovnici i inte-lektualci. Posebno je zna~ajno da su u wemu bora-

vili i podvizavali se neki od potowih vladika imitropolita Ruske zagrani~ne crkve, zatim sveti-teqi (sv. Jovan [angajski), ~uveni liturgi~ar Ki-

prijan (Kern), a posebno svetlo, na {ta ukazuje isam naziv izlo`be, pruà ìvot i podvig Amvrosi-ja (Kurganova) Ba}u{ke, mladog stareca, kako suovog divnog podvi`nika od miqa svi zvali.

Profesor Andrej Vitaqevi~ Tarasjev, pred-sednik Dru{tva za o~uvawe spomena na Ruse u Sr-

biji, govorio je vrlonadahnuto, uz mnogodetaqa, o ovim li~-nostima i doga|aji-ma. Tom prilikomprofesor je Resav-skoj biblioteci us-tupio kopije nekoli-ko fotografija zna-~ajnih li~nosti izsvojih porodi~nihalbuma.

U drugom deluve~eri predstavqenisu memoari Ruskiwekoja je jedan deo emi-grantskog ìvotaprovela u Svilajncui Petrovcu na Mla-vi. Re~ je o kwiziDve moje domovine:uspomene Jelizavete@erardovne Giqo-

ten, koja je napisana u Moskvi 1990, a kod nas pre-vedena i objavqena 1991. godine. Autorka je prene-la uspomene na svoju domovinu Rusiju, koju je napu-stila u jeku Oktobarske revolucije, i na drugu svo-ju domovinu, Srbiju, a sve to kada se vratila u Rusi-ju, tada Sovjetski Savez.

O kwizi su govorili Radmila Kun~er, bibli-otekar savetnik iz Beograda, Danilo Radojkovi},profesor, direktor biblioteke u Petrovcu naMlavi, i Ruìca Sibinovi}-Rajkovi}, vi{i bibli-otekar iz Svilajnca.

Na kraju ve~eri prikazane su stare razgledni-ce Svilajnca, trgova i ulica ove napredne varo{i iztridesetih godina i vremena kada je Jelizaveta ì-vela u wemu, a vlasni{tvo su Resavske biblioteke.

Nit koja je povezala oba programa jeste da jeSrbija Rusima pruìla uto~i{te, a oni su, zauz-vrat, Srbiji preneli duhovnost i kulturno je ople-menili.

Olivera Mijailovi}Resavska biblioteka Svilajnac

Ruska tradicija u Srbiji

Spona izme|u dva naroda

ÎTALI[TE

Profesor Andrej Tarasjev


10

ÎTALI[TE

U memoarskom delu Dve moje domovine,nastalom u Moskvi 1990. godine, Jelizaveta@ererdovna Giqoten je opisala uspomene nasvoju domovinu Rusiju, koju je napustila u jekuOktobarske revolucije, i na drugu svoju domo-vinu, Srbiju, a sve to nakon {to se vratila uRusiju, tada Sovjetski Savez.

Kwiga je duboko emotivno i potresnosvedo~anstvo o ìvotu Ruskiwe koja je u naj-ranijem detiwstvu osetila svu tragiku emi-grantskog ìvota, a kasnije i svu lepotu asi-milacije, prihvatawa i stapawa sa novomsredinom u kojoj je provela svoje devoja{tvo,zasnovala porodicu, odgajala svoju decu, do-ìvela duh svakodnevice srpske palanke,ali i strahote Drugog svetskog rata i poli-ti~kih ~istki.

Opisuju}i ìvot u u Svilajncu i Petrovcu naMlavi, kao i ranije ìvot u Beogradu, Be~eju, Sko-pqu i Ni{u, Jelizaveta Giqoten je ostavila dra-gocen dokument o ìvotu obi~nih qudi u unutra-{wosti Srbije dvadesetih i tridesetih godinapro{log veka. îtaju}i ovu kwigu, pred nama oì-vqavaju ve} zaboravqene ulice, mirisi i atmos-fera starih ~ar{ija, likovi sa poùtelih foto-grafija.

Iako je ve} nosila veliko breme emigrant-skog ìvota, Jelizaveta @erardovna Giqoten jeimala ogromnu snagu i qubav za ìvot i za drugequde, kako za svoje sunarodnike Ruse, tako i za su-gra|ane Srbe. Pred sam rat je sa decom oti{la uBeograd, ali je ostala neraskidivo vezana za srpsku

provinciju, pre svegaza Svilajnac, u komeje sahrawen wen otac@erar Giqoten i ko-ji je stalno bio wenopribeì{te.

Ludilo Inform-biroa je 1950. godineproteralo Jelizave-tu i wenu decu u So-vjetski Savez. Do~e-kala ju je druga vrstapoliti~kog terora(ili mo`da ista).@ivotne okolnostisu je pred sam rat od-

vojile od muà. Sin Viktor je umro u Ma|arskoj1974, a }erka Marija u Moskvi 1980. godine.

Kao {to pleni snaga duha i obiqe ìvotnihradosti ove Ruskiwe, i pored svih neda}a i li~nihtragedija, tako se jedna crvena nit provla~i krozcelu kwigu: zemqa Srbija je Rusima pruìla uto-~i{te, a Rusi su zauzvrat Srbiji poklonili duhov-nost i kulturno je oplemenili. To nije bilo samopitawe egzistencije, ve} i divno ose}awe davawa,toliko lepo da Jelizaveta Giqoten nije mogla dazauvek zatvori o~i, a da ne ostavi zapis o tome. Ta-ko je nastao ovaj divan spomenik prijateqstvu i su-ìvotu.

Ruìca Sibinovi}-Rajkovi}Resavska biblioteka Svilajnac

Uspomene Jelizavete @erardovne Giqoten

Spomenik prijateqstvu i suìvotu

Iva

na M

arke

z-F

ilip

ovi}

trip

tih,

uq

e na

pla

tnu,

200

5.


11

Kreativnost nije uobi~ajena qudska osobina. Vrlo je mali brojqudi kreativno. Qudi su eklektici, poput mrava ili p~elaskloni su ponavqawu, ~ime se svrstavaju u stohasti~ke stvaraoce.

U vi{e navrata je Mihajlo Pupin Idvorskipohodio Pan~evo. Nekada su ti wegovi boravci uPan~evu trajali duè, kao {to je to bilo dok se{kolovao u tada{woj pan~eva~koj Vi{oj realki, anekada su bili kra}i, kao prilikom posete juna1919. godine, kada je u „Truba~u” organizovana sve-~anost pod nazivom „Dan Vilsona”.

Mnoge su spone povezivale Mihajla Pupina saPan~evom: se}awa, ro|aci, prijateqi. Duboka na-klonost prema proti Vasi @ivkovi}u je neskrive-no pokazana u autobiografskoj kwizi Od pa{wakado nau~ewaka. Za ìvota wegovog duhovnog mento-ra, na ~iju je inicijativu oti{ao u Prag, a zatimsvugde u svetu, nije se desilo da do|e u ove krajeve ada ga ne obi|e.

U spomenutoj autobiografiji Mihajlo Pu-pin spomiwe „mladog Slovenca”, na ~ije je slo-vo bio inspirisan da i sam odrì nepripremqe-ni govor na sve~anoj akademiji u „Truba~u”.„Mladi Slovenac” je bio Mihovil Tomandl, u tovreme ve} su|eni direktor nepostoje}e Gradskebiblioteke u Pan~evu, koja }e biti osnovanatek za pet godina, a on }e jednog dana postatiwen direktor.

Ve} odavno pripremqene mreè po~ele su dase upli}u. Su|eno nam je da ne znamo kuda i kakvinas putevi vode.

Vreme }e pokazati da je Mihajlo Pupin po-stao jedan od najve}ih zadu`binara u tada{woj kra-qevini SHS i osniva~ nekoliko fondova za nada-rene u~enike. Isto tako, vreme }e pokazati da }e seGradska biblioteka u Pan~evu razviti u dom zna-wa, koji je, poput raskr{}a, postao nezaobilazan zasve Pan~evce, i za one koji to nisu, a koji su imalipotrebu za onim ~ime se jo{ samo deca, umetnici inau~nici bave.

Vreme je diskretna pojava. Ako je vreme se}a-we, kao {to nas neki u~e, onda se se}amo samo tre-nutaka, izme|u kojih postoje vremenski skokovi.Od odraza do odraza, doga|aji slede jedan za drugim,stvaraju}i privid kontinuuma.

S prole}a 2000. godine, godinu dana nakon {toje planirano, po~eo je da radi Regionalni centar zatalente „Mihajlo Pupin”. Jo{ je sam Mihajlo Pu-pin za sli~nu zamisao izdvajao sopstvena sredstva,da se osnuje u wegovom rodnom Idvoru. U po~etkustidqivo, a potom sa sve vi{e samopouzdawa, Cen-tar je po~eo da se name}e svojim sugra|anima, ali icelom Banatu. Jedna od prvih institucija kojoj seCentar obratio bila je Gradska biblioteka u Pan-~evu.

U po~etku je to bila molba da se ustupi pro-stor za organizovawe Smotre umetni~kih radovau~enika Banata, koja }e peti put biti odrànafrebruara 2007. godine. Na smotrama se svake godi-ne postavqa izlo`ba najkvalitetnijih likovnihradova u~enika Banata, ~itaju se nagra|eni kwi-èvni radovi sa konkursa, gledaju se filmovi sni-mqeni u Filmskoj koloniji prethodne godine,predstavqaju se izlo`be fotografija.

Regionalni centar za talente je danas veomaupu}en na Gradsku biblioteku. U woj se svake subo-te skupqaju u~enici grupa za teoriju kwièvnostii stilistiku srpskog jezika, gde uz pomo} svojihmentora i predava~a, u za wih najprikladnijemokruèwu, otkrivaju nove ìvotne prostore, na-dahnuti tim tako qudskim impulsom – gla|u za zna-wem. Tri godine se ve} u ~itaonici bibliotekeodràva seminar, u organizaciji Centra i biblio-teke, „Nauka na po~etku 21. veka”, na kome se mogu~uti i videti priznati nau~ni radnici, filozofii mislioci Srbije.

Mnoge ideje jo{ uvek ~ekaju da budu realizo-vane. Centar za talente i biblioteka ìve svojenezavisne ìvote, poput mladala~kih simpatijakoje imaju potrebu da se svakodnevno sretnu, ne bili se makar samo videli.

Dragoqub Cuci}Regionalni centar za talente

„Mihajlo Pupin” Pan~evo

Saradwa Centra za talente i pan~eva~ke biblioteke

Mnoge ideje jo{ ~ekaju da budu realizovane

ÎTALI[TE

Reke slavista slile su se u Va{ington izme|u16. i 19. novembra 2006. kako bi u~estvovali na 38.Nacionalnoj skup{tini Ameri~ke asocijacije zaunapre|ewe slavisti~kih studija (American Associ-ation for the Advancement of Slavic Studies – AA-ASS). Po re~ima Dmitrija Gorenberga, izvr{nogdirektora, bila je to najve}a skup{tina u istorijiAsocijacije. Od 2.100 u~esnika, oko 1.200 je izlaga-lo na vi{e od 400 panel diskusija2. Na~elno, konfe-rencije AAASS su najva`nije okupqawe bibliote-kara u oblasti slavisti~kih i isto~noevropskihstudija u Severnoj Americi, jer oni tom prilikompodnose godi{we izve{taje o svojim aktivnostima,predstavqaju istraìvawa, susre}u dobavqa~e, ra-de po komisijama i upoznaju se sa trendovima u sla-vistici u razli~itim akademskim disciplinama.

Ove godine je bibliotekarima bilo namewenopet panel diskusija, sedam sastanaka komisija, pre-zentacije svih prisutnih dobavqa~a, izlo`be doba-vqa~a, te jo{ ~etiri doga|aja. S obzirom na velikibroj aktivnosti, bilo je neizbe`nih preklapawa pa-nela i sastanaka, tako da niko nije mogao da prisu-stvuje svim doga|awima. Pet panel diskusija organi-zovano je na teme: Me|unarodni zakon o autorskompravu i postkomunisti~ki svet; Za{to digitalizo-vati? Diskusija o novim digitalnim projektima iwihovom uticaju na istraìvawa; Kreirawe, otkri-vawe i arhivirawe digitalnih istraìva~kih ko-lekcija: sporna pitawa za nau~nike; Judinova kolek-cija u Kongresnoj biblioteci: proslava stogodi-{wice, 1906–2006; Otkrivena blaga radova na harti-ji za studije ruske i isto~noevropske umetnosti i ar-

hitekture: malo poznati izvori u Va{ingtonu. Predvama je kratak pregled panela kojima je autor ovogteksta prisustvovao. Puni tekst programa i listuu~esnika moète videti na adresi http://www.fas.har-vard.edu/~aaass/convention/ 2006program.pdf.

Me|unarodni zakon o autorskom pravu i post-komunisti~ki svet – Sa tri govornika, eksperta zaautorsko pravo, ova grupa je sa~inila izvanredan iupe~atqiv pregled glavnih pitawa koja se odnose naautorska prava danas. Advokat iz Ameri~kog uredaza autorska prava (United States Copyright Office)razmatrao je uloge Ureda i Svetske trgovinske or-ganizacije (World Trade Organization – WTO), kaouvod u problem ruskog kr{ewa prava na intelektu-alnu svojinu. Xenis Pil~, bibliotekar-slavista saUniverziteta u Ilinoisu, pratila je istoriju zako-na o autorskom pravu u SAD, pokazuju}i kako seklatno prava wihalo u proteklom veku, od zakona oautorskom pravu koji su nedovoqno {titili autoreu 19. veku, do savremenih zakona koji obezbe|uju to-liko za{tite da ograni~avaju nau~no kori{}ewe ipristup. Posledwi govornik, Majkl Wusiti, saDjuk univerziteta, sumirao je nova kretawa u ru-skom zakonodavstvu koja mogu dovesti u pitawe duhWTO, kojoj se Rusija upravo pridruìla.

Za{to digitalizovati? Diskusija o novim di-gitalnim projektima i wihovom uticaju na istraì-vawa – Kada je otpo~eo ovaj program, mesta je bilosamo za stajawe, {to svedo~i o velikom interesova-wu bibliotekara za digitalizaciju. Svaki govornikje predstavio projekat digitalizacije u kome je u~e-stvovao, istakao na~in finansirawa, probleme kojisu se javqali tokom saradwe sa drugim biblioteka-ma i budu}i razvoj projekta. Bred [afner sa Har-vard univerziteta govorio je o „Pristupu projektuRuskog arhiva” koji je vodio dok je radio na Univer-zitetu u Kanzasu. Kiril Fesenko je govorio o razli-~itim bibliote~kim projektima koje je radio u Mi-nesoti, koriste}i te primere da predstavi razli~i-te modele saradwe izme|u biblioteka, dobavqa~a idrugih partnera. Na|a Zilper, sa univerziteta Se-verne Karoline u êpel Hilu, predstavila je po~et-nu fazu stvarawa velike digitalne biblioteke odgra|e ruske emigracije. Svi u~esnici panel disku-

Bibliotekari slavisti na godi{woj skup{tini Ameri~ke asocijacije zaunapre|ewe slavisti~kih studija1

Od panel diskusija i sastanaka do prijema


12

LINK

1 U Sjediwenim Ameri~kim Dràvama i Kanadi postojipreko 80 institucija koje razvijaju slovenske ili isto~noevrop-ske bibliote~ke kolekcije. âk 15 od tih biblioteka ima vi{eod 500 hiqada tomova publikacija, a preko 20 ima zbirke izme|u150 i 500 hiqada tomova. Slavisti~ke biblioteke su razli~itepo tipu: od velikih, istraìva~kih, preko malih kolekcija nakolexima, do specijalizovanih muzejskih biblioteka. Bez obzi-ra na veli~inu kolekcije, svi bibliotekari ukqu~eni u slavi-sti~ke studije mogu u~estvovati u radu nacionalne asocijacije. .

2 Dmitry Gorenburg, 2006 AAASS Executive Director’s Re-port,” NewsNet (2007) 47:1, p.9.

sije sloìli su se da ovi projekti i od biblioteka-ra i od tehni~kog osobqa zahtevaju ogroman napor,kao i da podsti~u inovativno razmi{qawe o pristu-pu toj dragocenoj gra|i. Uz to, svi u~esnici su sesloìli da na autsorsing procesa digitalizacijetreba gledati isto kao i na autsorsing procesa mi-krofilmovawa gra|e u bibliotekama.

Judinova kolekcija u Kongresnoj biblioteci:proslava stogodi{wice, 1906–2006 – Zbirka od80.000 tomova kwige, koju je 1906. godine Kongresnabiblioteka (LOC) kupila od sibirskog trgovca ibibliofila Genadija Judina, postala je osnov zaizvanrednu Rusku kolekciju Kongresne biblioteke.Ovaj panel i mala izlo`ba u Evropskoj ~itaoniciLOC sve~ano obeleàvaju godi{wicu tog doga|aja.Panel diskusiju je otvorila Miranda Remnek, saUniverziteta u Ilinoisu, osvrtom na istorijskeprilike i poloàj trgovaca u Judinovo vreme. Ha-rold Laih, iz Kongresne biblioteke, pratio je sud-binu Judinove kolekcije nakon wenog prebacivawau LOC, ukqu~uju}i i weno rasturawe, tj. ukqu~iva-we u druge fondove Biblioteke i odbacivawe du-plikata. Laih je pro~itao tekst u ~ast BarbareDe{, kartalogizatora retkih kwiga u LOC, koja jeradila sa Judinovom retkom gra|om. Zabele{keBarbare De{ sadrè i etikete na unutra{wojstrani korica, identifikacione znake, kao i drugebibliografske detaqe na raznim Judinovim pri-mercima. Edvard Ka{inec, iz Javne biblioteke uWujorku, istakao je da je Judinova kolekcija imalamalo uticaja na razvoj slavisti~kih studija u Ame-rici, izme|u ostalog i zbog sporog procesa obradeu LOC. Iako su sva navedena izlagawa bila izvan-redna, najzna~ajniji u~esnik panel diskusije bilaje Jana Aleksejevna Polonikova, praunuka Judino-ve sestre. Polonikova je doputovala iz Rusije da bipro~itala rad o istoriji porodice Judin, kolekci-onarskoj aktivnosti nakon prodaje zbirke Kongre-snoj biblioteci, kao i sudbini Judinove arhive,koja nije bila otkupqena od LOC, ve} u sovjetskodoba raspar~ana u nekoliko ruskih arhiva.

Otkrivena blaga radova na hartiji za studijeruske i isto~noevropske umetnosti i arhitekture:malo poznati izvori u Va{ingtonu – êtiri govor-nika na ovom panelu iznenadila su slu{aoce deta-qima o pojedinim umetni~kim kolekcijama u Va-{ingtonu i wihovim relativno malo poznatim sla-visti~kim sadràjima. Andrea Gibs, iz Nacionalnegalerije umetnosti, govorio je o kolekciji grafikau Galeriji u kojoj se nalaze radovi Kandinskog i dru-gih isto~noevropskih umetnika. Galerija poseduje ibogatu zbirku fotografija, koja je dodatno uve}anakonzervacijom hiqada slika ruske arhitekture Vi-lijama Bramsfelda. Piter Rodik, iz Pravni~ke bi-blioteke LOC, govorio je o ruskim raritetima usvojoj biblioteci, koji ukqu~uju ruski rukopisni

svitak peticije caru iz 16. veka, bogatu zbirku anti-sovjetskih listova i jedinice u neobi~nom formatuza pravni~ku biblioteku, poput mapa koje ipak pri-padaju wenoj kolekciji retkosti. Nacionalni muzejameri~ke istorije predstavila je Helena Rajt, ku-stos grafike, koja je opisala veliku kolekciju ru-skih nov~i}a u Muzeju, kao i predmete iz zbirke Gu-stava Foksa, Amerikanca poslatog u Rusiju da po-mogne u pregovorima o kupovini Aqaske. KristenRexina, iz Hilvud muzeja i vrtova, predstavila jezna~ajnu kolekciju ruskih kwiga o umetnosti i spe-cijalnih otisaka u biblioteci Hilvud muzeja.

Pored panela, na Skup{tini se odràva i go-di{wi sastanak Odbora za bibliografiju i doku-mentalistiku, koji ukqu~uje i rad nekoliko podod-bora. Najve}i deo posla odbor obavi tokom godine,ali je skup{tina mesto gde se obavqaju poslovi zakoje je neophodan kontakt licem u lice. Uobi~ajeno,pododbori odràvaju sastanke tokom konferencije,a zavr{nog dana mati~ni komitet drì pro{irenisastanak, kako bi sumirao rad svih grupa. Informa-cija o aktivnostima Odbora za bibliografiju i do-kumentalistiku moè se pro~itati na http://www.li-brary.uiuc.edu/spx/BnD/index.htm, a nedavno se poja-vio i {tampani izve{taj o wegovom radu u 2006.

Sledi izve{taj o radu dva pododbora, kojimaje prisustvovala autorka ovog rada.3

ABSEES pododbor – Ameri~ka bibliografi-ja slavisti~kih i isto~noevropskih studija (Ame-rican Bibliography of Slavic and East European Studi-es – ABSEES) ima pododbor koji savetuje izdava~ana teme vezane za ovu bazu podataka. Irena Kol~in-ski, novi odgovorni urednik, izvestila je o trenut-nom statusu baze podataka, ukqu~uju}i i vezu sa EB-SCO, koja je pre nekoliko godina preuzela tehni~-ke i reklamne aspekte ABSEES. Istakla je da EB-SCO nije aùrirao bazu novim zapisima vi{e od{est meseci, ali da ona pregovara sa kompanijomkako da se re{i ovaj problem. Uz to, obe}ana kon-verzija izvornih datoteka bibliografije nikadanije ura|ena, premda i Univerzitet u Ilinoisu, sa-da{wi dom ABSEES, za to snosi deo odgovornosti.Najva`nije pitawe sastanka bilo je kako ABSEES,

LINKPan~eva~ko ~itali{te br. 10

13

3 Miranda Remnek , Report from the Bibliography and Docu-mentation Committee, NewsNet (2007) 47:2, pp.21-22.

Vi{e o AAASS na adresi http://www.fas.harvard.edu/~aaass/

Slede}a skup{tina bi}e odràna Wu Orleansu, Luizijana,

od 15. do 18. novembra 2007. godine.

sa mawkom qudstva, moè maksimalno efikasno daradi i da se fokusira na revidiranu listu kqu~nihnaslova ~asopisa za indeksirawe. Lista kqu~nihnaslova ~asopisa bila je zastarela i nepotpuna.

SEEMP pododbor – Pododbor za mikrofilmo-vawe slavisti~kih i isto~noevropskih izvora (TheSlavic and East European Microfilming Project-SE-EMP) podràva projekat konzervacije obezbe|uju-}i finansijska sredstva za mikrofilmovawe ugro-ènih naslova. Svi naslovi koji su za{ti}enisredstvima SEEMP ukqu~uju se u kolekciju Centraza istraìva~ke biblioteke (Center for ResearchLibraries) u îkagu, odakle su, putem pozajmice, do-stupni svim institucijama ~lanicama. Na sastankuje podnet finansijski izve{taj iz koga se vidi dapostoji novac za finansirawe postoje}ih projeka-ta, kao i za pokretawe jednog ili dva nova. Referi-sano je o statusu teku}ih projekata, a diskutovano oidejama za nove projekte koji bi pobudili pa`wu~lanova pre zvani~nog predlaga~kog procesa u fe-bruaru. Jedan od najinteresantnijih predloga izne-la je Xun Faris, sa Univerziteta u îkagu, koja jeèlela da mikrofilmuje albanskoameri~ke novi-ne. Bilo je mnogo rasprave o digitalnim projekti-ma i o tome da li SEEMP, koji re~ mikrofilmova-we ima u svom nazivu, treba da finansira digitali-zaciju. Postignuta je saglasnost da SEEMP treba

da pro{iri oblast delovawa i da samo ~eka odgo-varaju}e predloge ~lanova.

Specijalni diga|aji za bibliotekare po~eli su16. novembra u Evropskoj ~itaonici LOC, gde jeGrant Haris grupi nau~nika i bibliotekara pred-stavio ~itaonicu i wene slavisti~ke izvore. Tripreostala doga|aja za bibliotekare bili su prijemi,koji su svima pruìli priliku da upoznaju nova licai da se sretnu sa starim prijateqima. Prijem, koji je17. novembra sponzorisao Hilvud muzej, bio je mo`danajupe~atqiviji, jer je bio kombinovan sa {etwomkroz muzej, otvoren te ve~eri samo za u~esnike Skup-{tine. Zgrada muzeja je ranije bila dom MarxoriMerivedr Post, naslednice Postove prehrambeneimperije i kolekcije ruske umetnosti. Iste ve~eriprire|en je i prijem, koji su sponzorisale kompani-je East View Information Services i CEEOL. U subotu,18. novembra uve~e, bibliotekarima je prijem, u svomdomu, priredio jedan od ~lanova uprave LOC. Iako jeovom prijemu nedostajala spektakularna muzejska tu-ra, on je za mnoge bibliotekare predstavqao glavnidoga|aj Skup{tine, dobrim delom zahvaquju}i od-li~noj hrani i prazni~noj atmosferi.

Anxela KanonKongresna biblioteka Va{ington

Prevela Gordana Stoki}-Simon~i}

LINK Pan~eva~ko ~itali{te br. 10

14

Svetski bibliotekarski i informati~ki kongres: 73. generalna konferencija Ifle

Biblioteke budu}nosti progres, razvoj i partnerstvo

Pribliàva se Ifla, pa da one, malobrojne,koji su ve} uplatili kotizaciju, rezervisali hoteli spremili izlagawe, podsetimo da ne zakasne naavion. Tema Svetskog bibliotekarskog i informa-ti~kog kongresa: 73. generalne konferencije Ifleje „Biblioteke budu}nosti: progres, razvoj i part-nerstvo”. Odràva se od 19. do 23. avgusta 2007. go-dine u Durbanu, u Ju`noafri~koj Republici.

Nagradno pitawe glasi: koga Sreten Ugri~i},upravnik nacionalne biblioteke, vodi na kongres!Na sastanku Zajednice mati~nih biblioteka u Sme-derevu je obe}ao da }e svake godine na Iflu voditinekog od direktora biblioteka u Srbiji.

Ni dosad nas nije bilo mnogo na svetskomokupqawu bibliotekara, a bojim se da }e nas ovegodine biti jo{ mawe. Durban zaista nije blizu.Bilo bi lepo i korisno da, osim predstavnikaNBS i BMS, bude barem neko sa univerziteta i izBibliotekarskog dru{tva Srbije. De{avawa jetoliko da bi ih te{ko ispratila i deseto~lanadelegacija.

Redakcija Pan~eva~kog ~itali{ta je moralada otkaè put i svoje u~e{}e na konferenciji, ali}emo svakako na}i na~in da vas u narednom brojuizvestimo o najva`nijim de{avawima u Ju`noa-fri~koj Republici.


15

Tema Tre}eg me|unarodnog susreta bibliote-kara slavista u Sarajevu i Tuzli, odrànom od 18.do 23. aprila 2007. godine, bila je Terra Incognita –umetnost bibliotekarstva. Govorilo se oistorijatu i funkcionisawu najzna~ajni-jih slavisti~kih kolekcija u SAD i Evro-pi. Nametnula se i analiza neposrednihpotreba korisnika koje treba da odredebudu}nost slavisti~kih kolekcija. Dostavremena je posve}eno aktuelnim tehnolo-{kim promenama u bibliotekarstvu, kao iarhivirawu i analizi kolekcija.

Konferencija je odràna u Domumladih „Skenderija” u Sarajevu i u Me|u-narodnoj galeriji portreta u Tuzli. Radi-lo se u plenumu, a predloèno je da se odidu}e godine rad organizuje u mawim gru-pama.

Uvodno izlagawe, Digitalna budu}-nost – gde smo mi u digitalnoj revoluciji,odrào je Xens Redmer, direktor GoogleBook Search, Europe, Middle East, Africa,and Russia.

U okviru prve teme, Biblioteke u digitalnojrevoluciji: kako se suo~avamo, govorila je BeaKloc, CEEOL, Frankfurt, a diskusiju sa u~esni-cima ICSL-a vodio je Robert Donia sa univerzitetau Mi~igenu, SAD.

U bloku posve}enom saradwi izdava~a, kwià-ra i biblioteka ~ula su se izlagawa: Ko izdaje kwi-ge u Bosni i Hercegovini, Nevenka Hajdarevi}, Na-

cionalna i univerzitetska biblioteka BiH; Bibli-oteke i izdava~i u Crnoj Gori, Dragica Lompar,Centralna biblioteka „\. Crnojevi}”, Cetiwe;Sektor izdava{tva u Nacionalnoj i univerzitet-skoj biblioteci BiH, Ismet Ov~ina, Nacionalna i

univerzitetska biblioteka BiH u Saraje-vu; Trì{te kwiga u Srbiji: izdava{tvo,trgovina kwigama i biblioteke, DraganaMilunovi}, Narodna biblioteka Srbije;Disolucija istorije, Goran Trailovi},Gradska biblioteka Pan~evo.

U okviru tre}eg dela govorilo se okvalitetu, a prilozi su bili Edukacijabibliotekara: prilago|avawe tradicio-nalnih programa New Age-u, Senada Di-zdar, Filozofski fakultet Univerzite-ta u Sarajevu; Problemi digitalne edu-kacije budu}ih bibliotekara, MladenVukovi}, CEEOL, Frankfurt; Selekcijabibliote~kog materijala: sistematskipristup, Roman Bra~un, Zebra komunika-cije, Zagreb; Otpis gra|e u biblioteka-ma kao na~in popuwavawa fonda u bibli-otekama: analiza stawa u Nacionalnoj iuniverzitetskoj biblioteci u Qubqani,Tereza Poli~nik-êrmeq i Valerija@agar, NUK Qubqana.

Tre}i me|unarodni susreti bibliotekara slavista u Sarajevu i Tuzli

Bibliotekarstvo kao umetnost

Urednik Goran Trailovi} je prisutnima predstavio Pan~eva~ko ~itali{te

Korisna saradwaProfesor dr Robert J. Donia, predsednik Organiza-

cionog odbora, na konferenciji za novinare odrànoj presusreta:

– Ve}ina qudi iz drugih zemaqa zna o Bosni i Herce-govini putem objavqenih radova koje su dobili od biblio-tekara i raznih institucija. U aprilu 2007. sponzori in-ternacionalnog skupa bibliotekara slavista ima}e ~astda omogu}e okupqawe bibliotekara koji su izabrali i sa-kupili objavqene materijale za glavne biblioteke u Se-vernoj Americi i Evropi. Ovi istaknuti gosti }e prove-sti dva dana u moja dva omiqena bosanska grada – Sarajevui Tuzli, u~e}i o Bosni i Hercegovini i istraùju}i wenebogate publikacije i institucije. Unapred se radujem me-|usobnoj i korisnoj saradwi ovih radnika kulture, onihkoji dolaze da u~e o Bosni i Bosanaca koji }e upoznati na-{e goste i pomo}i u boqem razumevawu Bosanaca i Bosnei Hercegovine.

êtvrta tema je bila posve}ena menaxmentu ipromociji biblioteka. Jelena \urovi}, Central-na narodna biblioteka „\. Crnojevi}”, Cetiwe,govorila je o novom konceptu biblioteke „Monte-negrina”; Biserka Sabqakovi}, Ekonomski fa-kultet Univerziteta u Sarajevu, o projektima po-dr{ke unapre|ewu poslovawa Bibliote~ko-in-

formacionog centra Ekonomskog fakulteta u Sa-rajevu; Amina Rizvanbegovi}-Xuvi} i NarcisaPuqek-Bubri}, Bo{wa~ki institut – FondacijaAdila Zulfikarpa{i}a, o promociji i menaxmen-tu privatne bibliote~ke zbirke: Iskustva „Bo-{wa~kog instituta – Fondacija Adila Zulfikar-pa{i}a”; Tamara Butigan-Vu~aj, Narodna biblio-teka Srbije, o Digitalnoj zbirci Narodne bibli-oteke Srbije, Ana ôkorilo je predstavila„Astrid Lindgren” memorijalnu nagradu, najve}usvetsku nagradu za de~ju kwièvnost i kwièv-nost za mlade.

Peti deo je posve}en bibliote~kim kolekci-jama. Teme su bile: Rekonstrukcija jednog ìvota:stvarawe i kreirawe podataka u digitalne zbir-ke, Vaska Sotirov-\uki}, Biblioteka grada Sara-jeva; [ezdeset godina pruge Br~ko–Banovi}i: do-kumentarni film kao deo zavi~ajne zbirke, Sade-ta Luki}, Javna biblioteka Banovi}i; Bosna iHercegovina u ~e{kim izvorima, Adin Quca, Na-rodna biblioteka ê{ke Republike – Slavenska

biblioteka; Kori{}ewe jeftine Point&Shoot di-gitalne kamere u naprednom opti~kom prepozna-vawu znakova, Dimitar Poposki, Filolo{ki fa-kultet „Blaè Koneski”, Skopqe; Elektronskoposlovawe kao model za digitalne biblioteke,Vawa Kewi}, Ekonomski fakultet Univerzitetau Sarajevu; Razli~ite i promenqive funkcije di-

gitalnih slika, Xenet Krejn, Univerzi-tet u Mi~igenu; Borac ili pomiriteq –uloga biblioteka u digitalnoj revolu-ciji, Robert Donia, Univerzitet u Mi-~igenu.

Drugi deo susreta je odràn u Tu-zli. Izneta su iskustva bibliotekara iarhivista o metodama sakupqawa, za{ti-te, dostupnosti i digitalizaciji doku-mentacije koja se odnosi na predratno,ratno i posleratno stawe u regionu. Te-ma – âk i kada boli, istina je lijek, Si-nan Ali}, Fondacija za istinu, pravdu ipomirewe; Sakupqawe bibliote~kog ma-terijala o jugoslovenskim ratovima uBritish Library: 1990–1999, Milan Grba,The British Library; Digitalna tranzicijai bibliote~ki prijepori identiteta,Mario Hibert, Filozofski fakultetUniverziteta u Sarajevu.

Najzapaènije, ali i najosporava-nije izlagawe imao je uvodni~ar XensRedmer, a bili su veoma zapaèni i govo-ri Bee Kloc, Xenet Krejn i Roberta Do-nie. Govor Milana Grbe iz Britanskebiblioteke o sakupqawu bibliote~kogmaterijala o ratnim sukobima na pro-storu biv{e Jugoslavije je tema koja bi i

nas u Beogradu zanimala, kao i izlo`ba Adina Qu-ce iz Narodne biblioteke ê{ke Republike, na ko-joj je predstavqen fond Slavenske biblioteke.

Treba ista}i izvanredne uslove za rad u Domumladih u „Skenderiji”, ali i rasko{ Bo{wa~koginstituta – Fondacije Adila Zulfikarpa{i}a,gde je izlo`ba postavqena.

Brojni susreti sa zvani~nicima BiH svedo~eo zna~aju koji se ovom skupu pridaje u Sarajevu. Pr-vo okupqawe je bilo u Muzeju kwièvnosti Bosne iHercegovine, zatim je Gavrilo Grahovac, potpred-sednik Vlade Federacije BiH i ministar kulturei sporta, organizovao prijem, kao i Jasmin Imamo-vi}, gradona~elnik Tuzle (i pisac). Zanimqiv jebio i susret sa Enesom Muji}em, premijerom Tu-zlanskog kantona.

Na kraju ovog skupa organizovan je odlazak uSrebrenicu.

Goran Trailovi}Gradska biblioteka Pan~evo


16

Novi izazoviVeliki uspeh Tre}eg me|unarodnog susreta biblio-

tekara slavista je dolazak i uvodna prezentacija XensaRedmera, direktora Gugla za Evropu. On je govorio o zna-~aju digitalne revolucije prvenstveno sa informativnogi komercijalnog aspekta, ali je izloìo i Guglov proje-kat masovne digitalizacije bibliote~kih fondova. Kon-ferencija je, sa oko 23 izlagawa, pokazala da digitalnodoba donosi nove izazove, uzbudqivu budu}nost neograni-~enih mogu}nosti i va`nu i istaknutu ulogu i mesto bi-bliotekara u novom dobu. Nekoliko prezentacija je ube-dqivo pokazalo {ta se sve moè posti}i zahvaquju}i no-vim tehnologijama, uprkos ograni~ewima sa kojima se bi-bliotekari oduvek suo~avaju. Mislim da je glavna porukaovog skupa da ne vredi u neizvesnosti ~ekati boqa vreme-na ve} da, uz pomo} novih informacijskih tehnologija,treba otvoriti svoje zbirke i kataloge, pokazati inova-tivnost i relevantnost, pribliìti svoje fondove kori-snicima i u tom interaktivnom odnosu graditi svoje me-sto u dru{tvu.

Milan GrbaBritanska biblioteka

Me|unarodni simpozijum o marketingu u bibliotekarstvu

Kultura postaje roba na trì{tu


17

Ustanove kulture i neprofitne organizacijesve vi{e uvi|aju potrebu za primenom marketingau planirawu i poslovawu. Ovaj trend je prisutan umnogim bibliotekama u svetu i kod nas. Udruèweevropskih univerziteta iz oblasti bibliotekar-stva BOBCATSSS, koje svake godine odràvastru~ne simpozijume, na nau~nom skupu, odrànomod 29. do 31. januara 2007. u Pragu, razmatralo jeba{ tu temu.

U~esnici iz Danske, [vedske, Holandije, Ne-ma~ke, Ma|arske, Hrvatske i drugih evropskih ze-maqa bavili su se promocijom biliote~kih usluga,profesije bibliotekar, is-traìvawa potreba kori-snika, imixom i logom bi-blioteka, marketingom pla-nirawa u javnim i univerzi-tetskim bibliotekama, od-nosom s javno{}u i sli~no.Predavawa su odràvana unekoliko sala Karlovoguniverziteta i tri danatrajala od ujutru do uve~e.

Evropski biblioteka-ri se suo~avaju sa sli~nimproblemima kao i mi. De-centralizacija dru{tvadovela je do marginalizo-vawa uloge biblioteka ko-je su postale ostrva u moruinformacija. Misija i po-zicija biblioteke u savre-menom dru{tvu mora sepreispitati i pomeriti.Upravnik univerzitetskebiblioteke, koji se naotvarawu obratio u~esni-cima skupa, naveo je re~iprof. Filipa Kotlera da postoje dve vrste kompa-nija, biblioteka i institucija: one koje se mewajui one koje nestaju.

Korisnici bibliote~kih usluga su postaliprobirqiviji, svesniji svojih prava i potreba. Jav-na biblioteka je samo jedna me|u mnogim ponudamana trì{tu zabave i obrazovawa. Kultura postajeroba na trì{tu, deo takozvane kreativne indu-strije, konkuri{e sa ostalim ponudama u privla~e-wu turista, kompanija, donacija i novca iz dràv-nih fondova. U uslovima o{tre konkurencije, bi-blioteke svoj imix, svoje usluge i akcije treba da

plasiraju u javnost {to atraktivnije, da budu pri-sutne u medijima i da u svesti korisnika i celo-kupne javnosti imaju pozitivan odjek. Nove ideje iprojekti moraju biti usmereni na korisnike i wi-hove potrebe treba sagledati {ire, a ne samo u tra-dicionalnom smislu.

Fleksibilne i moderne biblioteke podrazu-mevaju i novi imix bibliotekara. Jedna studija ste-reotipa u bibliote~koj struci opisala je prose~-nog bibliotekara kao ènu sa nao~arima i pun|om,preko 35 godina, neudatu, skromno obu~enu, kojastalno umiruje prisutne i prema korisnicima ima

krut i nadmen stav. Istraì-vawa su pokazala da ~ak i samibibliotekari imaju sli~anstav o svojoj profesiji i sebi.Treba sve u~initi da se bi-bliotekar predstavi kaoobrazovana, moderna, komuni-kativna osoba, koja moè po-mo}i u dobijawu dragocenihinformacija. Razbijawe kli-{ea i stereotipa nije jedno-stavno, ali bibliotekari mo-raju pre svega da shvate i pri-hvate svoju novu ulogu i novimix, da bi to preneli i {i-rem okruèwu.

Biblioteka grada Beo-grada gradi sliku moderne bi-blioteke izlaze}i u susretkorisnicima i sugra|anima iizvan biblioteke: na plaì,na Kalemegdanu, u tramvaju.Projekti „Biblioteka na pla-ì”, „Tvr|ava kulture” i„Tramvaj zvani kwiga” omogu-}ili su upis novih ~lanova bi-

blioteke na najneobi~nijim mestima, u~e{}e bi-blioteke u zabavnom i kulturnom ìvotu Beograda,ali su pokazali da Biblioteka prati najmodernijetrendove i bibliotekarstvu pristupa kreativno.

Utisci sa simpozijuma su da na{a bibliotekaima sli~ne probleme kao i evropske biblioteke,da se kod nas koriste isti instrumenti marketingakao i drugde i da imamo ideje i projekte koji mogubiti interesantni i kolegama u svetu.

Sandra Matija{evi}Biblioteka grada Beograda

Kula od kwiga ispred biblioteke u Pragu


18

Dru{tvo bibliotekara Republike Srpske,Narodna i univerzitetska biblioteka RS Bawalu-ka, u saradwi sa Bibliotekarskim dru{tvo Srbije,od 28. do 30. marta 2007. organizovali su stru~niskup pod nazivom „Biblioteke budu}nosti”. Biloje vi{e od dvadeset predava~a, a skupu je prisustvo-valo preko trista u~esnika iz Republike Srpske,Federacije BiH i Srbije.

Dru{tvo bibliotekara RS svake godine orga-nizuje stru~ni skup, nakon kojeg se objavi zbornikizlaganih radova namewen onima koji nisu mogli dapristustvuju, a èle da budu u toku sa aktuelnimzbivawima i novim informacijama u bibliotekar-skoj struci. Iz godine u godinu sve je boqa organi-zacija skupa, sve {iri i kvalitetniji izbor tema isve je ve}e interesovawe bibliotekara. Ove godineskup je odràn u Tesli}u, u hotelu „Kardial”. U

okviru osnovne teme bilo je dovoqno prostora zaradove sa {irom problematikom. Izlagali su: Mir-ko Markovi}, Vesna Crnogorac, Zorica Ivkovi}-Savi}, Biqana Bilbija, dr Gordana Stoki}-Simon-~i}, Jasmina Ninkov, dr Aleksandra Vrane{, GoranTrailovi}, dr Milena Maksimovi}, mr @eqka Ko-mleni}, dr Aleksandar Grandi}, dr @eqko Vu~ko-vi}, Aleksandra Vi}entijevi} (nije uspjela do}i,ali wen rad je izloìla Jasmina Ninkov), MilkaDavidovi}, Bojana Milo{evi}, Maja \or|evi}, mrRanko Stjepanovi}, Vesna Petrovi}, Ranko Risoje-vi}, Jasna Lazarevi}-Gavrilovi}, @eqko Petri} iMilica Matijevi}.

Nemogu}e je prenijeti sve pozitivne utiske,ali poku{a}emo da izdvojimo bar neke od zani-mqivih tema. Izlagawe Mirka Markovi}a je bilozabavno i duhovito, potkrijepqeno odgovarju}imslajdovima, a odnosilo se na temu: „Marketin{kimetodi boga}ewa i zanavqawa fondova javnih bi-blioteka u realnom okruèwu”. Svima je poznatoda javne biblioteke svoje fondove zanavqaju prekobuxetskih sredstava, poklona i donacija, ali autoristi~e da se sve vi{e treba okretati raznim mar-ketin{kim akcijama, kao {to su: prodajne izlo-`be kwiga, nagradne igre, razmjene izdawa... DrAleksandra Vrane{ je govorila o radu {kolskihbiblioteka, neophodnom timskom radu nastavnika,bibliotekara i djece, jer {kolske biblioteke dajuogroman doprinos intelektualnom razvoju djece.Rad Jasne Lazarevi}-Gavrilovi} govori o radu vi-

soko{kolskih biblioteka, odnosno sarad-wi bibliotekara sa nau~no-obrazovniminstitucijama. Dva rada su se odnosila napromjene u obrazovawu koje je donijela Bo-lowska deklaracija. To su rad dr MileneMaksimovi} „[kolovawe bibliotekara usvjetlu reforme visokog obrazovawa u RS”i rad dr Aleksandra Grandi}a „Bolowskidokument i bibliote~ka delatnost – smer-nice nove koncepcije bibliotekarstva”.Radovi su aktuelni i zanimqivi jer semnogo govori o reformi {kolstva. Dobroje {to autori istoj temi prilaze iz dvarazli~ita ugla. Jedan se bavi obrazovawemsamih bibliotekara, a drugi u~e{}em bi-bliotekara u obrazovnom procesu. Mogli

bismo rezimirati da je neophodna ve}a pokretqi-vost predava~a i studenata po EU, kao i svjesnostda na{e prilike ne prate razvoj bibliotekarstvau Evropi i da treba podsticati doìvotno u~ewe(lifelong learning programme) kao jedini na~in dado|e do napretka.

„Od gomile kwiga do dobre javne biblioteke,upravqawe fondovima i pristup virtuelnim doku-mentima” je ma{tovit rad u kojem Jasmina Ninkovisti~e da biblioteke, osim zadovoqavawa kultur-nih i informacionih potreba dru{tva, imaju ifundamentalnu socijalnu ulogu. Ona povla~i para-lele sa ~uvenim svjetskim bibliotekama i na~ini-

Stru~ni skup „Biblioteke budu}nosti” u Tesli}u

Mnogo zanimqivih i dobroobra|enih tema

Jedno od radnih predsedni{tava

ma kako se one hvataju u ko{tac sa novim medijimaza prenos informacija i napretkom tehnologije, anaro~ito podvla~i ulogu bibliotekara kao infor-macionih menaxera. Goran Trailovi} je imao radpod nazivom „U svetu boja i olova”, koji tako|e go-vori o revolucionarnim promjenama u razvoju in-

formati~ke tehnologije i sveprisutne eksplozijeinformacija na globalnom nivou u kome digitali-zovana informacija ima apsolutni primat. Sve jepotkrijepqeno duhovitim opaskama i fotografi-jama koje su izazvale burne reakcije prisutnih. Iz-nio je frapantan podatak da je samo ~etvrtina fon-da u na{im bibliotekama u upotrebi.

„Bibliotekari i odnosi s javno{}u” je rad drGordane Stoki}-Simon~i}. Ona isti~e da je neop-hodno da bibliotekar posjeduje profesionalnustrast prema biblioteci i okruèwu da bi uspioda se usmjeri na saradwu sa medijima, te da radi narazvijawu dobre komunikacije i menaxmenta bi-blioteke. Biqana Bilbija se tako|e bavi sli~nomproblematikom u radu „Pove}awe efikasnosti or-ganizovawa kulturnih doga|aja u bibliotekama” iisti~e da je organizovawe kulturnih doga|aja neza-obilazan put u aktuelizaciji biblioteka kao bit-nih kulturnih institucija u lokalnoj i {iroj za-jednici. Rad dr @eqka Vu~kovi}a „Za{to i kakomeriti kvalitet bibliote~kih usluga” na duhovitna~in, uz pomo} slajdova sa neobi~nim komparaci-jama iznosi da je neophodno uspostavqawe sistemakvaliteta u bibliotekama kako bi do{lo do po-boq{awa ukupnog dru{tvenog i ekonomskog statu-sa ovih ustanova.

Aleksandra Vi}entijevi} je imala izuzetnozanimqiv rad na temu „Mogu}nosti i na~ini orga-nizovawa rada u de~jim odeqewima biblioteka”.

Ona razmatra mogu}nosti organizovawa edukativ-nih, zabavnih, umjetni~kih, terapeutsko-psiholo-{kih i kombinovanih programa koji }e, uz dobrusaradwu sa medijima, doprinijeti pove}avawu ak-tivnog ~lanstva u dje~jim bibliotekama. Na radAleksandre Vi}entijevi} odli~no se nadovezala

Milica Matijevi} sa radom „Nezaboravi svoju ~lansku kartu”,koja iz ugla dje~jeg bibliotekaragovori o promjenama u dru{tvu iekspanziji novih medija. Anali-zira i koliko su specifi~ne in-formacione i kulturne potrebedjece, kao i to kako ih podsta}ina doìvotno u~ewe.

Svakako treba ista}i i radRanka Risojevi}a „Budu}nost pe-riodika u modernim biblioteka-ma”, koji govori o neophodnostipovezivawa u akademsku mreù ra-di lak{eg pristupa svim nau~niminformacijama. „Eurosertifika-ti”, rad mr @eqke Komleni}, go-vori o mogu}nosti certifikacijestru~waka iz informacijsko-do-kumentacijske oblasti. Govorilose jo{ o rezultatima anketa spro-

vedenih me|u ~itaocima, zatim {ta jedan dokonibibliotekar sve moè da uradi za svoju zajednicu,zatim o legatima, reviziji bibliote~ke gra|e,preduzetni{tvu, intelektualnim slobodama, Bi-bliotekarskom dru{tvu Srbije, finansirawu na-rodnih biblioteka...

Nakon predavawa, koja su uglavnom odràvanau prijepodnevnim i ranim popodnevnim ~asovima,bibliotekari su imali dovoqno vremena za pri~u obibliote~koj problematici: uz kafu, {etwe na ~i-stom vazduhu me|u borovima ili kupawe u bazenu(bawa Vru}ica je poznata po termalnim izvorima).Ve~erwi sati su bili rezervisani za provod uz mu-ziku, gdje je vedri bibliotekarski duh (ostavimoprevazi|ene stereotipe po strani) do{ao do izra-àja. Bilo je to veselo i uspje{no druèwe na ko-me su se mogla razmjeniti zanimqiva iskustva, upo-znati se sa novim kretawima u svijetu, razgovaratio problemima sa kojima se svakodnevno suo~avamo iprona}i neka nova rje{ewa.

Uskoro }e iza}i i zbornik radova izlaga-nih na ovom skupu, {to }e do~arati op{ti utisaksvima onima koji nisu prisustvovali ovom, u svi-jetu biblioteka Republike Srpske, zna~ajnom do-ga|aju.

Aleksandra ^vorovi}Nacionalna i univerzitetska

biblioteka Bawaluka


19

Skupu je prisustvovalo vi{e od trista bibliotekara


20

U Qigu je od 17. do 19. aprila ove godine odr-àn redovan godi{wi seminar Prve srpske virtu-elne bibliote~ke mreè. Skupu je prisustvovalovi{e od pedeset polaznika, me|u kojima su bili ipredstavnici „Ameri~kog kutka”. Ovaj, sedmi poredu, seminar virtuelne bibliote~ke mreè posve-}en je de~jim i zavi~ajnim bibliote~kim odeqewi-ma u elektronskom okruèwu. Posebna pa`wa jeposve}ena razli~itim oblicima komunikacije sakorisnicima odre|ene starosne i interesne grupe.

Na po~etku seminara uru~ene su nagrade Prvesrpske virtuelne bibliote~ke mreè. „Prizma bi-bliotekarstva” uru~ena je dr Aleksandri Vrane{,profesorki na Katedri za bibliotekarstvo i in-formatiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu.Kao „Najve}i prijateq biblioteka” za lokalnu za-jednicu koja najvi{e ulaè u svoju biblioteku pro-gla{ena je beogradska op{tina Stari grad. Pri-znawe za najboqu veb biblioteku u 2006. godini do-deqeno je Biblioteci „Vladislav Petkovi} Dis”iz â~ka.

Nakon koktela dobrodo{lice, koji je prire-dio dr Miroslav Maksimovi}, predsednik op{tineQig, usledilo je sve~ano otvarawe. Govorili suRanko Risojevi}, direktor Narodne i univerzitet-ske biblioteke Republike Srpske, i Stojka Mijato-vi}, predsednik Dru{tva bibliotekara RS. Najzna-~ajniji deo programa prvog dana rada je opse`naprezentacija rada ameri~kih biblioteka, u kojima

je dr Gordana Stoki}-Simon~i}, profesorka na Ka-tedri za bibliotekarstvo i informatiku Filolo-{kog fakulteta u Beogradu, provela dosta vremena,a ovog puta je odràla prvi master-klas kod nas.

Drugi dan su bibliotekari proveli na Rajcu.U planinarskom domu i ispred wega radilo se u dvegrupe. Najpre je u okviru radionice „Neotkrivenisvetovi” Aleksandra Vi}entijevi} (Bibliotekagrada Beograda) razgovorala sa piscem Jovanom Ra-dulovi}em. Zatim je Milica Matijevi} predstavi-

la Festival humora za decu koji se ove godi-ne odràva 19. put u lazareva~koj biblioteci.Jasmina Ninkov je govorila o bibliote~komradu sa decom sa posebnim potrebama. Du{anPop \ur|ev predstavio je svoju kwigu Farmapuna {arma, a Uro{ Petrovi} je prisutneplavu{e i Re{ata Re|epija odu{evio origi-nalnom prezentacijom svojih Zagonetnihpri~a i u~e{}em u radionici posve}enoj kre-ativnom pisawu.

Druga grupa polaznika bavila se svet-skim trendovima u digitalizaciji zavi~ajnihzbirki i posebnih kolekcija. Svoj rad u okvi-ru mati~nih biblioteka Srbije predstavilaje Sneàna Nenezi} (kru{eva~ka bibliote-ka), koja je jo{ pre nekoliko godina zapo~eladigitalizaciju starih razglednica i foto-

grafija, {to je bio uvod u plodnu razmenu mi{qe-wa i iskustava. Time je jasno pokazano da srpski bi-bliotekari u potpunosti prihvataju potrebu za di-gitalizacijom svojih zavi~ajnih fondova. I ovomprilikom bila su dragocena prekookeanska isku-stva Gordane Stoki}-Simon~i}.

Posledwi dan je po~eo upoznavawem sa mera-ma fizi~ke za{tite kwiga (Predrag \uki}), na-stavio se prezentacijom digitalnih dostignu}a ~a-~anske biblioteke (Marija Orbovi} i Bogdan Tri-funovi}) i primerom spajawa tradicionalnih imodernih tehnologija u bibliote~kom radu sa de-com, a zavr{io uru~ivawem diploma, zajedni~kimdefinisawem ciqeva virtuelne bibliote~ke mre-è i nadahnutom besedom Ranka Risojevi}a o budu}-nosti moderne biblioteke.

G. Gaji}, @. Vojnovi}Gradska biblioteka Pan~evo

Sedmi godi{wi seminar Prve srpske virtuelne bibliote~ke mreè

De~ja i zavi~ajna odeqewa uelektronskom okruèwu

Milica Matijevi} predstavila je Festival humora za decu

Nau~ni skup posve}en dr Georgiju Mihailovi-}u, lekaru i bibliografu iz In|ije, odràn je pet-naesti put u In|iji. Susretima su prisustvovalibibliografi iz Novog Sada, Beograda, Leposavi}a,[apca, â~ka, Negotina, No-vog Pazara, Pan~eva i iz celogSrema, te mnogi po{tovaociin|ijske Narodne biblioteka„Dr \or|e Nato{evi}”, koja jebila doma}in i organizatorSusreta bibliografa.

– Svi koji u doma}oj bi-bliografiji ne{to zna~e, po-sle Mitrovdana se upute u In-|iju da se sete velikana koji jekulturi srpskog naroda osta-vio zna~ajan prilog. GeorgijeMihailovi} je svoje impozant-no delo stvorio ba{ u In|iji,gde su ga pohodili najpismeni-ji qudi toga vremena. Pore-klom iz Vukovara, kao lekar jeradio u Staroj Pazovi do pen-zionisawa, kada se preselio uIn|iju, gde je imao ku}u u Voj-vode Stepe, kod Po{te, i tadapo~eo da se aktivno bavi bi-bliografijom. Izuzetno je voleo kwigu i bio je ustawu da otputuje u Moskovsku biblioteku samo dabi proverio neke bibliografske podatke – podse-tila je Vesna Stepanovi}, direktorka in|ijske Na-rodne biblioteke „Dr \or|e Nato{evi}”. Dodalaje da je Georgije Mihailovi} objavio Srpsku bi-bliografiju XIII veka, najzna~ajniju kwigu u tojoblasti kod nas, ~ime je postavio temeq u prou~a-vawu srpske kwige. Za taj veliki trud je dobio Ok-tobarsku nagradu grada Beograda, a wegovu velikubiblioteku otkupila je Matica srpska.

Susreti bibliografa u spomen na dr Georgi-ja Mihailovi}a su, po kulturnom i bibliograf-skom miqeu, jedinstven nau~ni skup u zemqi, a toje bio i u prethodnim dràvama. Sve vi{e u~esni-ka iz cele biv{e Jugoslavije okupqa se iz godine ugodinu u In|iji, u biblioteci „Dr \or|e Nato-{evi}”, koja je, iako prose~na i po veli~ini i pobroju kwiga, te nije centar za nau~ni i univerzi-

tetski rad, ve} 24 godine neguje spomen na dr Mi-hailovi}a i 15 godinha okupqa bibliografe. S ob-zirom na to da je jedina institucija u oblasti kul-ture u In|iji, Biblioteka deluje i kao mini kul-

turni centar. Organizuje susrete s kwièvnimstvaraocima, promocije kwiga, predavawa, ~ita-la~ke susrete s decom, literarni konkurs za decuosnovnog i sredwo{kolskog uzrasta pod nazivom„Mitrovdanski konkurs”.

Raspolaù}i ku}om \or|a Vojnovi}a, izuzet-nim prostorom u centru grada, koji pruà uslove zamuzejsko-galerijsku delatnost, Biblioteka {irisvoju aktivnost i na organizaciju izlo`bi. Pritom, Op{tina prati sve te aktivnosti i redovno ihpodràva, {to }e, po re~ima predsednika Op{tineIn|ija Gorana Je{i}a, ~initi i ubudu}e.

– Susreti bibliografa su jedan od najva`ni-jih kulturnih doga|aja u na{em gradu. Kada je skuporganizovan u prostoru biblioteke pre nekolikogodina, rekli smo da }emo napraviti i urediti no-vi prostor, pa je tako i bilo. Okupili smo se u in-|ijskom pozori{tu u okviru Kulturnog centra, a sobzirom na to da je biblioteka u In|iji dugi niz

Petnaesti susreti bibliografa u In|iji

Se}awe na dr Georgija Mihailovi}a


21

Skup je odràn u Centru za kulturu

LINKPan~eva~ko ~itali{te br. 10

22

godina u gradu bila jedina instituci-ja kulture, pravu istinsku podr{ku}e imati kao i do sada. Raznolikebrojne kulturne manifestacije kojeje biblioteka organizovala ~esto subili jedini kulturni doga|aji, a tainstitucija jedino mesto gde se mo-glo razgovarati o va`nim i ozbiq-nim temama. Takav vid komunikacijesa intelektualnom elitom svakako jevaàn za razvoj demokratije u na{emdru{tvu, pa smo Evropi poku{ali daponudimo najvi{e iz domena kulture,iako su nas mnogi osu|ivali. Da bi-smo otvorili nova radna mesta, mikoji donosimo odluke hteli smo daukaèmo da nije mogu}e privu}i in-vestitore, a da im se pri tom ne po-nude sadràji u gradu, pre svega izoblasti kulture. Zato smo najpre iz-gradili Kulturni centar, jer inve-stitori èle da imaju gde da odu u po-zori{te ili bioskop. Stoga smo se i organizova-li tako da sve premijere filmova iz Beograda od-mah stiù u In|iju. Tako je i sa pozori{nim pred-stavama, jer sve premijere direktno stiù iz „Zve-zdara teatra” – rekao je predsednik Je{i}, nagla-siv{i da je to jedini pravi recept i da bez kultur-nih sadràja ili prosve}enog stanovni{tva i izu-zetno dobrog obrazovawa, kao i dobrih puteva, ne-ma ni stranih ulaga~a.

– U sklopu takvog koncepta, in|ijska bibli-oteka je imala veliku ulogu, a lokalna samoupra-va ne uzvra}a samo platama i kupovinom novih na-slova. Plan je da se biblioteci obezbedi ve}i i

novi prostor, uz moderan, komercijalni pristup iuz stalno prosve}ivawe sugra|ana. Sve ve}a te-{ko}a za na{u biblioteku je nedostatak prosto-ra, pa }e u dogledno vreme i taj problem moratida se re{i. Pre ~etrdeset godina, kada je biblio-teka useqena na 500 kvadratnih metara, raspola-gala je sa {est hiqada kwiga. Sada ih je u istomprostoru deset puta vi{e, pa }e se ve} slede}e go-dine obaviti revizija kwiga, kako bi se dobilo nakvalitetu, a smawila izdawa koja vi{e niko netraì. Po{to su nam kultura i obrazovawe na pr-vom mestu, Narodna biblioteka „Dr \or|e Nato-{evi}” ima}e sna`nu podr{ku lokalne samoupra-

ve i u daqem periodu, iako nas ipokrajinske i republi~ke vlastitretiraju kao razvijenu sredinupa uop{te ne pomaù, ali pokaza-li smo da moèmo i bez wih.@elim vam da se susreti nastave,da vas je svake godine sve vi{e, sasve kvalitetnijim radovima, a nanama je da vam obezbedimo sve {tovam bude potrebno za nesmetanoprou~avawe kwiga, kao i ve}i iboqi prostor – poru~io je pred-sednik Je{i}.

Ovogodi{wa „Mitrovdanskapoveqa” je uru~ena akademiku drMiroslavu Panti}u, a radovi, kojisu tom prilikom prezentovani, bi-}e {tampani u posebnom zborniku.

Gordana Umi~evi}Op{tina In|ija

Predsednik op{tine Goran Je{i}: bez kulture nema ni stranih investitora

Svakog dana sve vi{e naslova


23

Na dalek put smo krenuli, a daleko smo i sti-gli. Ova re~enica ne govori samo o prostornoj uda-qenosti koju smo pre{li dolaze}i na petnaestu, ju-bilarnu, Cobiss konferenciju, ve} i o radu i uspehukoji zajedni~kim snagama postiù biblioteke ~la-nice sistema Cobiss.net. Ovogodi{woj konferen-ciji je prisustvovao rekordan broj delegata (421),iz 14 zemaqa, najvi{e iz dràva zapadnobalkanskogregiona. Konferencija je odràna od 28. novembrado 1. decembra 2006. godine u Mariboru, u Kongre-snoj dvorani hotela „Habakuk”. Prisustvo ovoli-kog broja delegata govori ne samo o zainteresova-nosti postoje}ih ~lanica za rad samog sistema Co-biss.net, ve} i o interesovawu wegovih budu}ih ~la-nica. Sporazumu o razmeni bibliografskih zapisase, pored pet dràva koje ga sada koriste, u tokukonferencije pridruìla i Bugarska.

Tema ovogodi{we konferencije je bila: „Ulo-ga biblioteka u obezbe|ivawu transparentnosti bi-bliografskih pokazateqa nau~ne, stru~ne i pedago-{ke uspe{nosti u visoko{kolskim i istraìva~-kim institucijama”. Konferenciji su prisustvova-li i predstavnici nadle`nih ministarstava iz dr-àva regije, predstavnici generalnih direktorata

Evrpske unije i me|unarodnih organizacija kojibrinu o razvojnoj pomo}i. Na konferenciji je govo-rilo vi{e od dvadeset delegata. O zna~aju bibliote-ka u evaluacijama i akreditacijama univerziteta uSAD govorila je Beverli P. Lin~ (UCLA, USA),kao i dr Pero [ipka sa Univerziteta u Novom Sa-du. O stawu visoko{kolskog bibliotekarstva govo-

rili su predstavnici Slovenije, Albanije, Bugar-ske, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Srbije (Bo-goqub Mazi}, v. d. upravnika Univerzitetske bibli-oteke „Svetozar Markovi}”). Odràna je i panel di-

skusija sa predstavnicima EU i me|unarodnih orga-nizacija na temu „Programi razvojne pomo}i jugoi-sto~noj Evropi za informacijsku infrastrukturunauke, obrazovawa i kulture“, na kojoj su Srbijupredstavqali Sreten Ugri~i} (NBS) i Vawa Mar-kovi} (Ministarstvo kulture Republike Srbije).

Zajedni~ki stav u~esnika konferencije je daje rad visoko{kolskih biblioteka potcewen i da}e se to negativno odraziti na kvalitet i konku-rentnost nacionalnih visoko{kolskih sistema naevropskom univerzitetskom prostoru. U toku kon-ferencije, na zakqu~nom okruglom stolu, usvojen jei dokument pod nazivom „Mariborska deklaracija”o ulozi biblioteka u evaluacijama i akreditacija-ma univerziteta.

Na{i doma}ini iz IZUM-a su se potrudilida, pored dobrog stru~nog kvaliteta skupa, i vremeprovedeno van wega bude dobro osmi{qeno i orga-nizovano u ~ast jubilarne konferencije. Prve ve-~eri je prire|en prijem dobrodo{lice, a druge smou Mariborskom narodnom pozori{tu uìvali u ba-letu „Grk Zorba”. Nakon toga je organizovan i sve-~ani koktel u prelepoj sve~anoj sali pozori{ta.Posledwe ve~eri je organizovana sve~ana ve~era zasve u~esnike konferencije.

Ivan Stojanovi}Gradska biblioteka Vr{ac

Jubilarna konferncija ~lanica sistema Cobiss.net

Maribor ugostio rekordanbroj delegata

Dr Pero [ipka

Panel diskusija sa predstavnicima Evropske unije

MRE@APan~eva~ko ~itali{te br. 10

24

Dom kultura sveta u Parizu1 svake godine or-ganizuje bogat edukativni program za frankofone,poslenike kulture izvan Francuske. Program seodvija kroz staève i stru~ne boravke u francu-skim institucijama kulture, dva puta godi{we, uprole}e i jesen, sa po vi{e od sto u~esnika iz ce-log sveta. Svi u~esnici imaju nekoliko dana zajed-ni~kog programa koji promovi{e francusku kul-turnu politiku i francusku praksu u re{avawubrojnih pitawa u kulturi.

Odabir kandidata u Srbiji obavqa se u Fran-cuskom kulturnom centru2. Neophodno je poznavawefrancuskog jezika, ali i odre|en nivo stru~nosti uoblasti za koju se konkuri{e. Sta` pod nazivomElektronski izvori u bibliotekama odràn je od13. do 30. novembra u Parizu, tre}i po redu. TamaraButigan, iz Narodne biblioteke Srbije, i Marija\urovi}, iz Narodne biblioteke „Stefan Prvo-ven~ani” u Kraqevu, bile su predstavnice Srbije.Program staà je trajao dve nedeqe, a odràn je uFrancuskoj nacionalnoj biblioteci3 i Bibliote-ci Centra „@or` Pompidu” – Javne biblioteke zainformacije4.

Pored op{tih poseta ovim bibliotekama,u~esnici su imali prilike da ~uju dosta predavawana teme koje tretiraju elektronske izvore, ali i dapredstave stawe u oblasti elektronskih izvora uzemqama iz kojih dolaze, a to su: Alìr, Bugarska,Egipat, Haiti, Holandija, Kamboxa, Maroko, Poq-ska, Rusija, Senegal, Slova~ka, Slovenija i Srbija.Sva izlagawa francuskih stru~waka uklopqena suu {est tema u vezi sa elektronskim izvorima: pre-poznavawe interesa, kako napraviti izbor, pu{ta-we u rad, opis elektronskih dokumenata, pravnookruèwe i servisi bazirani na elektronskim do-kumentima. Poseban prostor imala je „Europeana”,kako Francuzi zovu Evropsku digitalnu bibliote-ku i digitalizacija u Francuskoj nacionalnoj bi-blioteci. Za nas, u~esnike, naro~ito su bila drago-cena prakti~na iskustva i primeri iz prakse koje

su doma}ini tokom dvonedeqnog intenzivnog pro-grama nesebi~no delili sa nama.

Prvo izlagawe na {iru temu: pu{tawe u rad,imala je Elen Tuti iz Francuske nacionalne bi-blioteke, urednica veb prezentacije. Ona je dostagovorila o sadràju prezentacije koji se koncipi-ra prema misiji biblioteke, pri ~emu se vodi ra~u-na o ciqnoj publici, tako da sluì esencijalnimciqevima bibliote~ke veb prezentacije, u skladusa politikom biblioteke. Organizacija sadràjaprezentacije trebalo bi da prati logiku grupisa-wa tema i informacija, da kontroli{e koli~ineprezentovanih nformacija, ali i da vodi ra~una oposebnim kategorijama korisnika, kao {to su hen-dikepirane osobe na primer.

Komunikaciona politika Francuske nacio-nalne biblioteke insistira na vidqivijem i br-èm pristupu elektronskim izvorima, na kalenda-ru kulturnih de{avawa za nekoliko meseci una-pred i na kulturnoj medijaciji preko virtuelnihizlo`bi na primer. Ova politika se reflektuje napristupnoj stranici veb prezentacije Francuskenacionalne biblioteke. Kada je realizacija pre-zentacije u pitawu, za upravqawe sadràjem kori-sti se CMS (sistem za upravqawe sadràjem) i po-seban akcenat se stavqa na identifikovawe svihsaradnika u kreirawu i objavqivawu sadràja, {tozna~i da su uloge urednika, vebmastera, programerai administratora vrlo jasno precizirane. Svi sa-radnici na sadràju bi trebalo da budu upu}eni utehnike pisawa za veb5, a svi upoznati sa vaè}imstandardima i normama za veb prezentacije. Kvali-tet sajta bi trebalo da se redovno evaluira, a po-sebno kada se uvede novi sadràj, preko onlajn an-keta ili preko testirawa oglednih korisni~kihgrupa, uz obavezno pra}ewe statistike pose}eno-sti. Rezultati statistike govore da li je veb pre-zentacija „dobrog zdravqa”, ali ih nikada ne trebapretpostavqati kvalitativnim analizama. Razvojveb prezentacije mora biti permanentan i brz, sasvrhom da odgovori na nove potrebe, nove zahteve ida u svakom trenutku moè da integri{e nove ser-

Elektronski izvori u bibliotekama

Digatalizacija na francuski na~in

1 Maison des Cultures du Monde, http://www.mcm.asso.fr/ 2 Centre Culturel Français, http://www.ccf.org.yu/ 3 http://www.bnf.fr 4 http://www.bpi.fr

5 http://www.ergologique.com/ i http://www.redaction.be/ , dvafrankofona izvora za pisawe za veb

MRE@APan~eva~ko ~itali{te br. 10

25

vise, nove prezentacije i nove tehnologije. Inter-net je ogromna mreà koja svoje teì{te sve vi{eokre}e ka korisniku, Veb 2.0 i semanti~ki veb suneki od pravaca razvoja koji pomeraju teì{te uovom smeru.

Bilo je i dosta prakti~nih saveta, od onih datreba izbegavati kurziv i nagla{avawe teksta, doonih da je imperativ za veb – kratak tekst, bez suvi-{nih i te{ko razumqivih re~i, svakako strukturi-ran, kako bi korisnika brzo uputio u su{tinu stva-ri. Pored glavne strane na francuskom jeziku, ovaprezentacija ima i verzije na {panskom i engle-skom. Svaka dràvna institucija obavezna je da, po-red francuske verzije, objavi prezentacije na jo{dva strana jezika. Savet za prevo|ewe na engleski jetako|e koristan: treba prevoditi na engleski jezikkoji je kompromis izme|u britanskog i ameri~kog.Kra}a, ali sadràjna „vebografija” ostavqena jeu~esnicima kao pomo} u budu}em radu.

Francuska nacionalna biblioteka, pored in-ternet prezentacije, ima i intranet prezentaciju,koja po kvalitetu sadràja ne zaostaje mnogo zaonom prvom. Sa uve}avawem broja dokumenata sa re-striktivnim pristupom, u klasi~nom i naro~itodigitalnom formatu, krajwe je vreme da se, naro~i-to ve}e biblioteke, okrenu intranet prezentaciji.Kompletno upoznavawe sa veb prezentacijamaBNF-a iza veb ~ita~a bilo bi veoma korisno za svekoji se bave bibliote~kim veb prezentacijama i uSrbiji.

Jedno izlagawe i poseta u okviru teme: pu{ta-we u rad, podvedeni su pod temu „lanac digitaliza-cije”. Teorijski deo je vodio @erar Katali-Pretu,koji je objasnio proces digitalizacije do nivoaelektrona, podse}aju}i na dobre i lo{e strane po-stupka digitalizacije, na algoritme za kompresijudigitalnih dokumenata: slika, pokretnih slika izvu~nih zapisa. Istakao je i zna~aj tehni~kih meta-podataka: parametara digitalizacije, formata di-gitalnih dokumenata, definicije alata koji podr-àvaju odre|eni format, kao i same strukture za-pisa sa tehni~kim metapodacima. Posebno je nagla-{ena potreba za kontrolom kvaliteta kod digital-nih dokumenata, koju treba ukqu~iti u redovanproces digitalizacije. I ovo izlagawe je oboga}e-no veb izvorima koji mogu da budu od pomo}i, poseb-no onima koji po~iwu sa digitalizacijom, ahttp://www.aproged.org/ je jedan od wih. Poseta ate-qeima za digitalizaciju, koji se nalaze na lokaci-ji Ri{eqe Francuske nacionalne biblioteke, ima-la je za ciq upoznavawe sa prakti~nim re{ewimaza dobijawe digitalnih slika bibliote~ke gra|e.U ateqeu za digitalizaciju saznali smo da Francu-ska nacionalna biblioteka vi{e ne mikrofilmujesvoju gra|u, ve} je u potpunosti pre{la na skenira-we koje se obavqa na tri profesionalna skenera.

Skenirane slike obra|uju se u softveru koji je raz-vijen u samoj biblioteci, a povezan je sa bazom po-dataka. Francuska nacionalna biblioteka ima ifoto ateqe, u kome se snimaju dokumenti po porux-binama korisnika.

Jo{ jedno teorijsko izlagawe o ~uvawu digi-talnih dokumenata odràla je Mari Eliz Freon uokviru {ire teme: pu{tawe u rad. Podsetila je dasu digitalni podaci veoma osetqivi, da zavise odmnogih faktora i da je stoga o~uvawe tahvih poda-taka na duì rok utoliko kompleksnije. Komplet-no o~uvawe podataka podrazumeva konzervaciju, ga-rantovani pristup i sigurnost. Upoznati smo i sapreporukama Francuske nacionalne biblioteke zadigitalizaciju, koje je biblioteka objavila, a sle-de ih sve wene partnerske institucije. U wima jejasno nagla{ena va`nost komplementarnih opera-cija samoj digitalizaciji, a to su: katalogizaci-ja/indeksirawe, kontrola kvaliteta, izrada sigur-nosnih kopija. Upoznati smo i sa tehni~kim okru-èwem za prezervaciju i ~uvawe digitalnih doku-menata: OAIS6, koje je podràla Me|unarodna orga-nizacija za standarde (ISO) u oblasti arhivirawakroz standard ISO 14721:2003. Ovaj model razvijajuSAD, Francuska i Velika Britanija, a zanimqivoje da se ~esto me{a sa Inicijativom otvorenih ar-hiva (OAI), iako sa wom nema nikakvih dodirnihta~aka, osim sli~nog akronima. Sistem je jedna in-stitucija koja podrazumeva qude i organizovane si-steme zajedno, u slu`bi arhivirawa gra|e na neo-grani~eno vreme.

[ira tema – opisi elektronskih dokumenata,predstavqena je veoma detaqno. Zapo~eta je inici-jacijom u XML, koju je vodio Frederik Marten. Onje napravio kratak uvod u SGML, koji je „otac”XML-a, kojim su definisani svi ostali metajezici,zatim u HTML, koji je „brat” XML-a, a zatim je pre-{ao na osnove jezika XML. Pored mnogo prakti~-nih primera dobrih i lo{ih XML zapisa i tuma~e-wa strukture ovog jezika i upoznavawa sa budu}impro{irewima, bilo je vremena i za prakti~ne ve-`be za u~esnike staà.

Patrik Le Bef je govorio o normama i stan-dardima za opis digitalnih izvora. Najvi{e pro-stora posvetio je metapodacima koji su stavqeni ufokus sa porastom broja digitalnih dokumenata,kao kqu~ za identifikaciju i opstanak tih izvora.Bila je to svojevrsna rekapitulacija nastanka ievolucije metapodataka, pregled vaè}ih standar-da, od klasi~nih kao ISBD i MARC, do novijih kao{to su Dablinsko jezgro ili arhivski standardEAD. Za novije standarde dati su i primeri pred-

6 OAIS – Open Archival Information System – Otvoreni ar-hivski informacioni sistem

MRE@A Pan~eva~ko ~itali{te br. 10

26

stavqawa jezicima za ozna~avawe, kakvi su HTMLi XML. Upoznali smo se i sa mawe poznatim stan-dardom MODS7, koji se razvija u Kongresnoj bibli-oteci u Va{ingtonu, a dozvoqava kori{}ewe delagotovog zapisa u MARC 21 formatu. Bilo je re~i io Inicijativi za kodirawe teksta (TEI) i wenojprimeni u svetu biblioteka, a na kraju i o novimkonceptima metapodataka, kao {to je FRBR,Iflin konceptualni model koji teku}u katalo{kupraksu usmerava ka korisniku, stavqaju}i ga u prviplan, a uzimaju}i u obzir gra|u arhiva i muzeja ivode}i ra~una o pravnom okruèwu tretirane gra-|e. Na kraju smo suo~eni sa te{ko}ama u izboru jed-nog modela koji bi trebalo da odgovara na{im po-trebama i mogu}nostima.

Jedan prakti~an primer primene standardametapodataka EAD8 na arhivsku gra|u Francuskenacionalne biblioteke, kroz poludnevno izlagawedale su u en binôme Fransoaz Lere{ i Mari-KlodGaspar. Ovo izlagawe po~elo je osnovama jezikaXML i definisawem DTD-a9. Najve}i prostor po-sve}en je EAD standardu, kao DTD-u za opis instru-menata za istraìvawe arhivske gra|e, koji je raz-vilo Dru{tvo ameri~kih arhivista. Verzija podr-àna XML-om datira iz 2002. godine. Autorke su is-takle razlike izme|u bibliografske baze podatakai arhivskog informativnog sredstva, pa samim timi razlike u bibliografskom i arhivskom opisu.EAD standard ima 146 elemenata, vrlo je detaqan,ali je za validan XML dokument propisano osamobaveznih elemenata. Svi najbitniji elementi pot-krepqeni su primerima. Zatim je bilo re~i o soft-veru za onlajn publikovawe arhivske gra|e. Kao do-bar proizvod primene novih tehnologija navedenoje nekoliko onlajn dostupnih arhiva: http://rmc.li-brary.cornell.edu/EAD/htmldocs/RMM04627.html,http://www.ville-ge.ch/archives/, kao i bogata vebogra-fija. Zakqu~ak se nametnuo: za uvo|eweEAD–XML-a u biblioteke potrebno je investiratiu materijalnom, ali mnogo vi{e u intelektualnomsmislu, a od bibliotekara koji vode ove zbirke zah-teva se dosta inicijative i energije.

I posledwe izlagawe u okviru teme, opiselektronskih dokumenata, posve}eno je metapoda-cima. O metapodacima za upravqawe i ~uvawe ovegra|e govorila je Emanuel Berme iz Francuske na-cionalne biblioteke. Ispri~ala je zanimqivuistoriju metapodataka u bibliotekama, da bi zatimgovorila o primeni metapodataka u francuskoj di-

gitalnoj biblioteci http://www.gallica.fr. Na prime-ru digitalizovane periodike, pokazala je struk-turne metapodatke, vezu izme|u onlajn katalo{kihzapisa i digitalizovanih jedinica, kao i vezu izme-|u slike stranice iz novina i teksta dobijenogOCR-om. Kao rezultat pretraìvawa po kqu~nojre~i, na primer, korisniku je ponu|ena lokacijare~i na slici i u tekstu. Administrativni metapo-daci deo su OAIS-a, sistema za dugotrajno arhivi-rawe. Tehni~ki metapodaci se izvla~e automatskiiz svake datoteke, pomo}u interno razvijenogsoftvera.

Bilo je dosta re~i i o drugom delu admini-strativnih metapodataka, o onima koji se odnose naprava pristupa i kori{}ewa digitalnih dokumena-ta. Upoznati smo sa jo{ jednim standardom koji re-guli{e kodirawe i preuzimawe metapodataka. Toje METS10, otvoreni standard baziran na XML-u,koji je uveden u francusku praksu. Predstavqena jei maketa budu}eg interfejsa „Europeane”, evrop-ske digitalne biblioteke za koju je re~eno da bitrebalo da se pojavi na mreì u toku pariskog „Sa-lon du livre”, ta~nije 22. marta 2007. Govorilo se i ometapodacima za OAI protokol, kojim je obuhva}e-no 36.000 zapisa u Francuskoj nacionalnoj biblio-teci, organizovanih u 64 tematske celine ili zbir-ke, koje su tako|e snabdevene odgovaraju}im meta-podacima.

Zanimqivo iskustvo zasnovano na primeniOAI protokola je i partnerstvo izme|u Francuskenacionalne biblioteke i Kongresne bibliotekena izgradwi zajedni~ke zbirke Francuska–Ameri-ka. Metapodaci jesu kqu~ni u digitalnim biblio-tekama, ~ak toliko da to bibliotekari, naviknutina inferioran poloàj, mo`da i ne shvataju do-voqno. Ali ako metapodatke shvate kao izazov ipriliku za napredak ~itave struke, rezultati ne}eizostati.

* * *

Ovo je subjektivni izbor intervencija sa sta-à o elektronskim izvorima, podsvesno vo|en è-qom da se biblioteke u Srbiji makar priblièfrancuskim bibliotekama na poqu elektronskihizvora. Ukoliko je ovaj pregled inspirisao makarjednog bibliotekara da se zainteresuje za programCourants, bio bi to jedan od retkih doprinosa bi-bliotekara u martu – mesecu frankofonije.

Tamara Butigan-Vu~ajNarodna biblioteka Srbije

10 METS – Metadata Encoding and Transmission Standard

7 MODS – Metadata Object Description Schema – shema me-tapodataka za opis objekata, http://www.loc.gov/standards/mods/

8 EAD – Encoded Archival Description – kodirani arhivskiopis, http://www.loc.gov/ead/

9 DTD – Document Type Definition – definicija tipa do-kuemnta, http://www.w3schools.com/dtd/default.asp


27

Elektronska u~ionica Narodne biblioteke Sr-bije bila je 7. i 8. decembra 2006. godine mesto odrà-vawa radionice na temu: XML-TEI, prve prakti~neradionice u Srbiji o kori{}ewupro{irivog jezika za ozna~avawe(XML) tekstova na na~in koji pro-pisuje Inicijativa za kodirawe tek-sta (TEI). Radionicu je vodio dr Ma-tju Driskol, filolog sa Arnamag-nenskog instituta i predava~ na Fa-kultetu dru{tvenih nauka u Kopen-hagenu, uz to i ~lan saveta Inicija-tive za kodirawe teksta i dugogodi-{wi saradnik u ovom projektu. Do-lazak Driskola inicirao je i orga-nizovao Nacionalni centar za digi-talizaciju i Narodna bibliotekaSrbije. Matju Driskol je vi{e putagostovao u Beogradu, a sa Nacional-nim centrom za digitalizaciju imavi{egodi{wu dobru saradwu koja sestalno obnavqa prisusutvom gospo-dina Driskola u redakciji ~asopisaPregled Nacionalnog centra za digitalizaciju.

Ideja o radionici potekla je od gosta voditeqa,nakon odli~ne recepcije wegovog predavawa u Srp-skoj akademiji nauka i umetnosti 2005. godine, kada jepredstavio oglednu digitalnu zbirku nordijskihsredwovekovnih rukopisa, obra|enih po TEI standar-du. U Srbiji prakti~no nema stru~waka koji se naovaj na~in bave starim tekstovima, te je ideja bila daradionica pruì osnovne informacije i potencijal-no zainteresuje bibliotekare i arhiviste u Srbiji zaovaj vid obrade tekstova. Sli~ne radionice MatjuDriskol je drào u Litvaniji i Bugarskoj, u ~ijim bi-bliotekama ve} ima rezultata primene TEI modela.

Prvi dan radionice pruìo je uvid u osnoveXML-a i primene TEI inicijative u ozna~avawu od-

re|enih svojstava teksta. Za polaznike radionicebila je predvi|ena i prakti~na ve`ba: na unapredpripremqenom tekstu trebalo je ozna~iti direktan

i indirektan govor, vlastite ime-nice i sli~no. Za neke u~esnikeovo je bio prvi bliì susret saXML-om, a za neke samo prilika dauve`baju ve} poznate ve{tine, ste-~ene kori{}ewem HTML-a iliXML-a. Kao editor XML-a, po pre-poruci voditeqa, kori{}en jesoftver XML Spy, a za pregledaweozna~enih tekstova Mozilla Firefox.

Drugi dan je bio posve}en ko-dirawu rukopisnih tekstova pomo-}u TEI-a. Posebno je zanimqivopis grafi~kih elemenata u ruko-pisu: ilustracija, iluminacija,ukrasa, a u opis su u{le i razli~i-te varijante istih slova, zatimelementi pravopisa, upotreba ve-likih slova, interpunkcijskih zna-kova, skra}enica, kao i interven-

cije na tekstu u vidu dodatih i izbrisanih delova.Ovakav opis, uz skeniranu sliku rukopisa, daje novikvalitet u prezentaciji rukopisne gra|e i ~ini jedostupnom mnogo {irem krugu korisnika.

Matju Driskol je vrstan predava~, ~iji je, ina~ematerwi, engleski jezik lak za razumevawe i prila-go|en neengleskim slu{aocima. îwenica da sva me-sta na radionici nisu bila popuwena govori da je„mrtvo more” prirodno okruèwe bibliotekara uSrbiji i da se to stani{te te{ko mewa. A mo`da je ido{lo vreme da se energi~nije uti~e na bibliotekar-sku zajednicu u pravcu wenog ciqanog obrazovawa,prihvatawa novih tehnologija, ali i otvorenostiprema dobroj praksi koja dolazi iz drugih zemaqa.

Tamara Butigan-Vu~aj

U NBS odràna radionica æML–TEI

Novine u obradi tekstova

Dr Matju Driskol u e-u~ionici NBS

(fot

o B.

Rak

o~ev

i})

Saradwa NBS i ameri~ke Internet arhiveAmeri~ka organizacija Internet arhive

(www.archive.org) pozvala je Narodnu bibliotekuSrbije da se ukqu~i u me|unarodni projekat „Vebarhiva sveta”. Ideja projekta je da zna~ajne svetskeinstitucije predloè listu veb adresa koje bi bi-le ukqu~ene u registar i redovno se arhivirale.Krajwi ciq projekta je formirawe Veb arhive sve-ta od preko dve milijarde veb stranica.

Internet arhiv je prva svetska organizacijakoja je po~ela da se bavi arhivirawem veb sadràjakao ravnopravnog dela kulturne, istorijske i nau~-ne ba{tine.

Vi{e o projektu na: h t t p : / / w w w . n b s . b g . a c . y u / a b o u t _ u s / i c i -

tem.php?id=13098 ihttp://wa.archive.org/ aroundtheworld/index.html


28

Na Dan Narodne biblioteke Srbije, 28. fe-bruara 2006, godine predstavqena je DigitalnaNBS, a svim gostima na sve~anosti poklowen je{tampani Vodi~ kroz digitalne zbirke NBS.

Narodna biblioteka Srbije je 2003. godineusvojila strategiju izgradwe Digitalne NBS. CiqDigitalne NBS jeste da se korisnicima u zemqi isvetu pruè celovite, jedinstvene i visoko kvali-tetne digitalne zbirke dokumenata iz srpske kul-ture, umetnosti i nauke. Prioriteti digitaliza-cije uspostavqeni su u skladu sa svetskim i evrop-skim standardima i prema slede}im kriterijumi-ma: najzna~ajniji dokumenti za kulturu i nauku ze-mqe, naj~e{}e kori{}eni dokumenti, dokumenti unajlo{ijem stawu, neprikladna forma za kori{}e-we, najvrednija izdawa.

NBS je osnovala Odeqewe za razvoj digitalneNBS, angaòvala stru~wake i operatere, obezbe-dila prostor, nabavila novu hardversku opremu ikreirala odgovaraju}u softversku podr{ku.

Od 2003. do danas NBS je uspela da izgradi bo-gatu Digitalnu biblioteku u kojoj se trenutno na-lazi preko pola miliona dokumenata u oko 40 digi-talnih zbirki.

Digitalna NBS organizovana je po vrsti gra-|e i tipovima dokumenata i sadrì razli~ite di-gitalne zbirke.

Srpska de~ja digitalna biblioteka predsta-vqa zbirku od 130 kwiga koje se onlajn mogu ~itatiod „korica do korica”. Projekat je proistekao iz{ireg me|unarodnog projekta Me|unarodna de~jadigitalna biblioteka (ICDL – International Chil-dren's Digital Library – www.icdlbooks.org), ~iji jeciq da od 2002. do 2007. godine sa~ini digitalnuzbirku od deset hiqada de~jih kwiga, na sto svet-skih jezika. Nacionalni ure|iva~ki odbor, sasta-vqen od profesora de~je kwièvnosti i bibliote-kara, odabrao je kwige za decu uzrasta od tri do 13godina. Projekat je realizovan u NBS 2004. godine,a kwige su dostupne onlajn, u pdf formatu, prekosajta NBS od marta 2005. godine. Za ovu zbriku kre-iran je poseban inovativan softver prilago|en de-ci. Zbirka sadrì i digitalni }irili~ni bukvarnamewen u~ewu slova i re~i. Izdava~i iz Srbije susaradnici NBS u ovom zna~ajnom nacionalnom

projektu, jer su Biblioteci ustupili autorska pra-va za postavqawe celokupnih kwiga u punom tekstuna internet prezentaciji NBS.

Zbirka }irilskih rukopisa obuhvata vi{ezbirki }irilskih rukopisa koje su u celosti digi-talizovane u NBS. Najzna~ajniji srpski rukopisnispomenik, Miroslavqevo jevan|eqe iz 1180. godine,~uva se u Narodnom muzeju u Beogradu, a za wegovukonzervaciju i za{titu po zakonu je zaduèna NBS.Miroslavqevo jevan|eqe je juna 2005. godine upisa-no u Uneskov svetski registar dokumentacionekulturne ba{tine „Pam}ewe sveta”. Narodni muzeju Beogradu i NBS zajedni~ki rade na realizacijiprojekta digitalnog izdawa Miroslavqevog jevan-|eqa za {iroku publiku. To izdawe na kompakt di-sku bi}e propra}eno tekstualnim, zvu~nim i videozapisima. U me|uvremenu, NBS je na svoj sajt posta-vila celovitu digitalnu kopiju Miroslavqevog je-van|eqa bez propratne gra|e. Zbirka rukopisaNBS, ukupno 300 rukopisa koji su u posedu NBS, ucelosti je digitalizovana. Na sajtu NBS trenutnosu onlajn dostupne slike poveza i po nekolikostranica iz svih rukopisa. Posle dogovora sastru~wacima arheografima bi}e doneta odluka dase u onlajn pristup postavi i {iri izbor iz ruko-pisa. Trenutno je u toku i digitalizacija 99 inku-nabula i starih {tampanih kwiga iz arheografskezbirke NBS. Pored }irilskih rukopisa iz Arheo-grafske zbirke NBS, Biblioteka je u celosti di-gitalizovala i druge zbirke }irilskih rukopisa:zbirku Pe}ke patrijar{ije (113), manastira De~a-ni (155), manastira Nikoqac (85). U toku je i digi-talizacija zbirke }irilskih rukopisa iz manasti-ra Krka (78). Ukupno, NBS je u prethodnom perio-du digitalizovala 651 }irilski rukopis. NBS na-merava da nastavi sa digitalizacijom rukopisa i izdrugih zbirki koje su u vlasni{tvu Srpske pravo-slavne crkve i drugih manastira i biblioteka uSrbiji. Ciq je da se na jednom mestu na|u digital-ne kopije svih }irilskih rukopisa iz cele Srbije.Treba napomenuti da je NBS od Nacionalne i uni-verzitetske kwi`nice iz Qubqane 2006. godine napoklon dobila digitalne kopije dragocene Kopi-tarjeve zbirke }irilskih rukopisa (34) koji se ~u-vaju u ovoj biblioteci. Sve pomenute digitalne

Digitalne zbirke Narodne biblioteke SrbijeÞÞÞ.digital.nbs.bg.ac.Úu

Virtuelno putovawe krozsrpsku ba{tinu


29

zbirke }irilskih rukopisa mogu se koristiti nakompakt diskovima u ~itaonici Arheografskogodeqewa NBS.

Digitalne zbirke novina i ~asopisa obuhvata-ju ve}i broj naslova na{ih zna~ajnih novina i ~aso-pisa. Digitalna Politika za period 1904–1941. do-stupna je u punom tekstu preko sajta NBS i ku}e„Politika”. Pretraìvawe zbirke mogu}e je po go-dinama, mesecima i datumima izlaèwa. DigitalnaPolitika za periode 1945–1975. i 1987–2000. do-stupna je samo u ~itaonicama NBS. Tokom 2007. go-dine NBS }e digitalizovati Politiku i za preo-stali period od 1975. do 1987, te }e tako korisnici-ma u NBS biti dostupna kompletna digitalna Poli-tika od 1904. do 2000. godine. Avangardni ~asopisZenit, koji je izlazio u Beogradu i Zagrebu od 1921.do 1926. godine, digitalizovan je iz legata Qubomi-ra Mici}a koji je u posedu NBS. Digitalne slikestranica sva 43 broja Zenita dostupan je onlajn pre-ko sajta NBS. Digitalna zbirka DOI Serbia obuhva-ta 12 naslova doma}ih nau~nih ~asopisa za period2002–2006. Svi ~lanci iz tih ~asopisa arhivirani suu elektronskom formatu i dostupni su onlajn u pu-nom tekstu. Ovaj projekat je realizovan u saradwiMinistarstva za nauku i za{titu ìvotne sredine,izdava~a ~asopisa i NBS. Kroz projekat je prvi putu Srbiji primewen sistem DOI (Digital Object Iden-tifier), to jest sistem dodele me|unarodnih standard-nih brojeva za digitalne dokumente. Svi ~lanci suindeksirani, a neki od wih i u poznatim svetskimindeksima, kao {to su Web of Science ili ChemicalAbstracts. Povezivawe podataka o ~lancima, DOIbrojeva i veb adresa obavqa se preko me|unarodnogservisa Cross Ref (www.crossref.org), sa kojim je NBSpotpisala ugovor o saradwi. Tokom 2007. godine uovu digitalnu zbirku bi}e ukqu~eno jo{ deset na-slova doma}ih nau~nih ~asopisa.

Pored toga, preko sajta NBS mogu}e je onlajnkonsultovati u punom tekstu i slede}e ~asopise:Beogradske ilustrovane novine (1866), Srpske ilu-strovane novine (1881–1882), Glasnik NBS(1999–2005), Arheografski prilozi (2001–2006).

Samo u ~itaonicama NBS mogu}e je konsulto-vati slede}e digitalne zbirke: zbirku ~lanaka upunom tekstu iz sedam doma}ih dnevnih novina ipet nedeqnika od 2003. do danas (baza od preko mi-lion dokumenata koju je kreirala Medijska doku-mentacija Ebart) i elektronska izdawa Tanjugovihbiltena od 2005. godine.

Zbirka kartografske gra|e sadrì slede}edigitalne zbirke: Atlasi iz fonda kartografskegra|e NBS, {tampani u inostranstvu u periodu od16. do 19. veka; Beograd na starim mapama {tampa-nim u zemqi i inostranstvu u periodu od 16. do 19.veka; \eneral{tabna karta Srbije, prva specijal-na vojna karta Srbije iz 1894. godine.

Zbirka muzikalija i fonodokumenata pred-stavqa zbirku od 150 digitalizovanih starih gra-mofonskih plo~a na 78 obrtaja iz perioda do {e-zdesetih godina pro{log veka. Na plo~ama se nala-ze narodne pesme u izvo|ewu nekih od najpoznatijihpeva~a tog vremena, kola, himne, zatim snimci po-pularnih melodija u izvo|ewu poznatih ansambalai snimci dela umetni~ke muzike svetskih i doma-}ih kompozitora. Sve plo~e mogu da se preslu{aju

onlajn preko sajta NBS. U narednom periodu NBS}e u ovu zbirku ukqu~iti jo{ oko 200 novih digi-talnih plo~a.

Zbirka fotodokumenata sadrì slede}e digi-talne zbirke fotografija: Beograd na fotografi-jama Branibora Debeqkovi}a (digitalizovane fo-tografije iz perioda {ezdesetih godina 20. veka izlegata Branibora Debeqkovi}a, na{eg najzna~aj-nijeg umetni~kog fotografa i teoreti~ara foto-grafije); Poseta kraqa Aleksandra Obrenovi}aHilandaru (kraq je na Uskrs 1896. posetio Hilan-dar i tom prilikom je na poklon dobio Mirosla-vqevo jevan|eqe i doneo ga u Srbiju); PortretiAnastasa Jovanovi}a (digitalna kopija albuma iz1860. koji sadrì portrete znamenitih li~nosti izsrpske istorije); Poseta kraqa Petra Kara|or|e-vi}a Hilandaru (digitalna kopija fotografskogalbuma Hilandar: Wegovom Veli~anstvu KraquSrbije Petru I iz 1910. godine); Portreti zname-nitih Srba 19. veka (galerija portreta znamenitihSrba iz 19. veka sa propratnim tekstualnim bio-grafijama, {tampana u tri toma tokom 1901, 1903. i1904. godine); Beograd na starim razglednicama(digitalne kopije razglednica na kojima je prika-zan Beograd s kraja 19. i po~etka 20. veka); Prvi

PretraìvaweZa potrebe pretraìvawa digitalnih zbir-

ki izgra|ena je posebna baza podataka. Iz elek-tronskog kataloga COBIB.NBS uspostavqen jedirektan link ka postoje}em digitalnom doku-mentu po principu „dubokog kataloga”. Kori-snici mogu da pretraùju sve zbirke zajedno, ilisvaku pojedina~no. Pretraìvawe je mogu}e pocelom zapisu, po naslovu, autoru, godini i ze-mqi izdawa. U okviru Digitalne NBS postojiposebna stranica za pretraìvawe svih zbirkizajedno, a na pristupnim stranicama za svaku po-jedinu zbirku data je mogu}nost za weno pretra-ìvawe. Upit se moè uneti na }irili~nom ililatini~nom pismu srpskog jezika. Korisnik imamogu}nost da napravi sopstveni izbor zbirki zapretraìvawe, ili da se zadrì na unapred de-finisanom izboru.


30

balkanski rat (digitalne kopije razglednica ilu-strovanih scenama i doga|ajima iz Prvog balkan-skog rata); Prvi svetski rat (digitalne kopije raz-glednica ilustrovanih scenama i doga|ajima iz Pr-vog svetskog rata).

Zbirka gravira i likovnih materijala obu-hvata slede}e digitalne zbirke: Grafike AnastasaJovanovi}a (digitalne kopije grafika iz1851–1852. prvog srpskog litografa i fotografa);Beograd na starim grafikama (grafike Beograda{tampane u zemqi i inostranstvu od 16. do 19. ve-ka); Sedam linoreza Mihaila S. Petrova (kopijaalbuma pionira srpske savremene grafike iz peri-oda 1921–1922); Svetogorska grafika (grafike izsvetogorskih manastira Hilandar, Vatoped, Simo-nopetra i Kutlumu{, {tampane sa originalnih ba-kroreznih i bakropisnih plo~a iz 18. i 19. veka).

Zbirka plakata i dokumentacionog materija-la sadrì slede}e zbirke: Objave i proglasi srp-skih kraqevskih dinastija (Kara|or|evi}i, Obre-novi}i i Petrovi}i iz vremena Kraqevine Srbije,Kraqevine SHS i Kraqevine Jugoslavije); Pozo-ri{ni plakati (slike pozori{nih plakata {tam-panih na teritoriji Srbije i Kraqevine Jugosla-vije u periodu od sredine 19. veka do 1945); Starehartije od vrednosti (akcije, obveznice i deoniceod osamdesetih godina 19. veka do devedesetih godi-na 20. veka).

Zbirka kataloga i bibliografija obuhvataslede}e digitalne zbirke: Teku}a bibliografijaSrbije (onlajn izdawe od 2003. svih serija teku}ebibliografije); Katalog kwiga na jezicima jugo-slovenskih naroda: 1868–1972. (digitalna kopijakataloga {tampanog u NBS od 1975. do 1989. u 14 to-mova, u komu su bibliografskizapisi za 350.000 kwiga kojeposeduje NBS u svojim fondo-vima); Katalog kwiga na jezi-cima jugoslovenskih naroda:1519-1867. (digitalna kopija{tampanog kataloga objavqe-nog 1973. u jednom tomu sa 3.000bibliografskih zapisa zakwige koje poseduje NBS);Srpska bibliografija. Kwige.1868–1944. (digitalna kopija18 tomova {tampane srpske re-trospektivne bibliografijeza kwige sa oko 90.000 biblio-grafskih zapisa, kapitalnogizdawa NBS ~ije je objavqiva-we u toku); Teku}a bibliogra-fija Serbika (onlajn izdaweod 2005).

U rubrici Razno nalazese slede}e digitalne zbirke:

Ustavi Srbije (digitalne kopije trinaest {tam-panih srpskih ustava od 1835. do 2006. godine); Bestof NBS: 2001–2004. (pregled najuspe{nijih progra-ma i projekata NBS); Informacioni centar 91-01 (digitalozovan izbor stranica Politike zaperiod 1991–1995, na teme Vukovar, Dubrovnik,Sarajevo, Srebrenica); Bibliotekarski termi-nolo{ki re~nik, kao i vi{e digitalnih dokume-nata raznolikog sadràja (kompletna predavawa irazgovori iz Kulturnog programa NBS, virtuelneizlo`be NBS, karta Save Tekelije, zakoni, pra-vilnici, standardi i uputstva vezani za bibliote-karstvo), itd.

* * *

Digitalna NBS jeste i digitalna, i elektron-ska, i virtuelna, i hibridna, i sveprisutna, i bi-blioteka bez zidova. Ipak, Digitalna NBS je istvarna biblioteka. Razlika je samo u pristupu. Tosvakako potvr|uje i broj „virtuelnih” korisnikakoji je tokom 2006. godine daleko prema{io broj„fizi~kih” korisnika u zgradi NBS. Naime, kroz~itaonice NBS pro{lo je tokom godine oko120.000 korisnika, a sajt NBS je posetilo prekomilion „virtuelnih” korisnika. „Fizi~ka” NBSotvorena je za korisnike od osam ujutro do osamuve~e, Digitalna NBS svih 24 sata dnevno. I tra-dicionalna i digitalna NBS postoje i postoja}eparalelno, i jedna i druga postoje i postoja}e zbogsvojih korisnika.

Vesna IwacNarodna biblioteka Srbije

Iva

na M

arke

z-F

ilip

ovi}

uqe

na p

latn

u, 2

006.


31

„Evropsko kulturno nasqe|e“1 je pojam koji sesve ~e{}e koristi, a odnosi se na ba{tinu koja je ufunkciji kolektivnog pam}ewa razli~itih kul-turnih tradicija i zajednica u Evropi. Digitalnodoba, u kojem se velikom brzinom {iri pristupelektronskim putem ka svim izvorima znawa, obra-zovawu (posebno doìvotnom u~ewu), zabavi, kul-turi, informacijama za ìvot, posao i poduzetni-{tvo, te demokratiju, uveo je niz promjena i u pri-stup kulturnoj ba{tini.

Niz dana{wih evropskih programa i smjerni-ca podsti~e prvenstveno lokalne kulturne institu-cije, kao {to su javne biblioteke i wihove zavi~aj-ne zbirke te zavi~ajne arhive i muzeje, da primjenomnovih tehnologija kulturnu ba{tinu svoje lokalnezajednice prezentuju i u~ine da svima bude dostup-na. Naàlost, mnoge ustanove i daqe nude samo tra-dicionalne usluge te nemaju finansijsku podr{kuod lokalnih i nacionalnih vlada ~ak ni u svojimosnovnim djelatnostima. Posebno u zemqama u raz-voju neophodno je organizovano djelovati na vi{enivoa, kako bi se stvorila jaka informati~ka in-frastruktura, slobodan pristup informacijama zasve gra|ane, ukqu~uju}i i socijalno marginalizira-ne grupe, razvijawe neophodnih informati~kih vje-{tina, integrirawe novih tehnologija i usvajaweodgovaraju}ih me|unarodnih standarda.

Zna~aj lokalnih kulturnih institucija

Dana{wi razvoj informacijskih tehnologijadoveo je tri osnovne institucije koje pohrawujukulturnu ba{tinu – arhive, biblioteke i muzeje – upoziciju da iznova preispitaju svoje funkcije iosmisle nove usluge. Primjena novih tehnologija,posebno digitalizacija kulturne ba{tine, omogu-}ava intenzivnije otvarawe i povezivawe s drugimkulturnim i obrazovnim ustanovama i organizaci-jama, te sa privatnim poduzetni{tvom i turisti~-kom privredom, radi sveukupnog promicawa kul-turne i prirodne ba{tine i wezinog ukqu~ivawa usvjetske turisti~ke tokove. Na ovaj na~in, lokalnekulturne institucije postaju most izme|u obi~noggra|anina i digitalnog doba, s ciqem propagandne

djelatnosti kulturne ba{tine unutar lokalne za-jednice i popularisawa prou~avawa vlastite isto-rije i porijekla me|u gra|anstvom.

Me|ustrukovna saradwa arhiva, biblioteka imuzeja otvara i niz novih pitawa vezanih za preu-zimawe standarda obrade gra|e te razvijawe in-formati~ke tehnologije koja to moè podràti.Zbog sloènosti problema i nu`nosti multidi-sciplinarnog pristupa wegovu rje{avawu, prona-laèwe partnera u srodnim djelatnostima, wihovouvezivawe i umreàvawe te razmjena podataka po-staju nu`nost. S druge strane, kroz zajedni~ke pro-jekte dobijaju se i kvalitetnije usluge u kojima bi-bliotekari, prema me|unarodnim standardima, or-ganizuju podatke i informacije u baze podataka,dok muzeji u~e kako da se ispri~a pri~a o nekomuili ne~emu, a arhivi da u pri~u unesu vjerodostoj-nost dokumenata, spajaju}i li~ne dokumente, slike,filmove, audio-zapise sa rukopisom i {tampanompublikacijom nekog pisca ili umjetnika.

Smjernice EU za saradwu

Svijest o nu`nosti razvoja infrastrukturejedinstvene evropske mreè javnih biblioteka, ar-hiva i muzeja prisutna je u svim osnovnim evrop-skim smjernicama koje imaju za ciq da pokrenu vla-sti na lokalnom i dràvnom nivou kako bi:

– odredile kqu~ne prioritete u finansirawukao {to su: besplatan pristup internetu, digita-lizacija gra|e, uvo|ewe novih usluga, osiguravawetehni~ke i mre`ne infrastrukture za povezivaweovih institucija;

– stvorile me|ustrukovne agencije za plani-rawe koordinirane politike unutar sektora kul-turne ba{tine;

– uspostavile partnerstvo izme|u lokalnogsektora kulturne ba{tine i drugih privrednih idru{tvenih sektora (obrazovawe, turizam, lokal-ne organizacije i udruèwa);

– omogu}ile interaktivni pristup sadràjimaputem multimedijalne digitalne gra|e koja sadrìlokalnu istoriju, umjetnost, muziku i interese za-jednice, a predstavqa izvor znawa o toj zajednici;

– nadgledale potrebe korisnika koje se stalnomijewaju kao dio razvojne politike ulagawa;

Evropske smjernice i praksa u digitalizaciji lokalne kulturne ba{tine

U BiH jo{ nema vaè}ih standarda i kriterija

1 European Cultural Heritage


32

– pokretawe istraìvawa i prakse na dràv-noj ili evropskoj razini na partnerstvu sa lokal-nim i privatnim organizacijama u stvarawu sadr-àja i digitalizaciji kulturne ba{tine itd.2

Niz projekata i programa postoji u Evropi s ci-qem da se realizuju ove smjernice, ali zbog ograni~e-nog prostora i mjesta ovdje }emo navesti samo neke.

PULMAN (Public Libraries Mobilising AdvancedNetworks)3 jeste projekat koji je finansirala Evrop-ska komisija unutar programa IST FP5 i trajao je dvi-je godine, od maja 2001. do avgusta 2003. godine, kada jezakqu~en i daqe nastavqen kao CALIMERA proje-kat. U projekat je bilo ukqu~eno 26 ~lanica i drà-va Evrope, ukqu~uju}i i isto~nu i centralnu Evropu.

Od posebnog je zna~aja bila politi~ka konfe-rencija PULMAN projekta odràna u Oeirasu uProtugalu, 13. i 14. marta 2003. godine, kada su u~e-snici dali proglas osnovnih politi~kih smjernicau vidu poznatog Manifesta iz Oeirasa. PULMANje tada zami{qen da bude oru|e za izgradwu strate-{ke inicijative koja je potrebna da bi se utjecalona vladaju}e strukture da finansijski podrè jav-ne biblioteke, arhive i muzeje, kao potporu za wi-hove vlastite strategije, i to na lokalnom, nacio-nalnom i evropskom nivou.4

Sqede}a ~etiri podru~ja su kqu~na:– demokratija i gra|ansko dru{tvo podrazu-

mijevaju otvoren pristup svim kulturama i znawu,razvijawe usluga za potrebe posebnih skupina (hen-dikepirani, bolesni, starije osobe itd.) te onome

{to }e poduprijeti razvoj e-dru{tva (e-vlada, e-zdravstvo, e-trgovina i e-obrazovawe);

– doìvotno u~ewe: javne institucije – arhi-vi, biblioteke i muzeji – postaju kqu~na sredi{taneformalnog obrazovawa koje na jednom mjestu nu-de sadràj, obrazovawe i podr{ku svakom gra|ani-

nu sa {irokim izborom razli~itih usluga i stru~-nim vo|stvom o tehnikama traèwa potrebnih in-formacija „Pojam doìvotnog u~ewa implicirasposobnost tragawa za informacijama, kao i aktiv-no i samostalno sticawe znawa”.5

– privredni i dru{tveni razvoj: pomo} u bor-bi protiv digitalne nepismenosti i neravnoprav-nosti, besplatan pristup internetu i informaci-jama, sa lokalnom poslovnom zajednicom podràva-ti rast privrede temeqene na znawu;

– kulturna raznolikost: podsticawe osje}aja zalokalnu zajednicu, rodoslovqe i povijest mjesta u glo-baliziranom svijetu kreirawem digitalnih i analog-nih sadràja koji se nalaze u posjedu lokalnih arhiva,biblioteka i muzeja, te podupirawe etni~ke, kultur-ne, jezi~ke i vjerske raznolikosti, kulturnog identi-teta i dru{tvene integracije ukqu~ivawem lokalnihudruèwa i gra|ana u stvarawe digitalnih sadràja„sje}awa zajednice” koje }e biti svima dostupne.6

Rezultati PULMAN projekta

Rezultati zavr{nog izvje{taja7 PULMANsmjernica ukazuju na veliku razliku evropskih lo-kalnih kulturnih institucija u sprovo|ewu smjer-nica, te posebno Akcionog plana iz Oeirasa. O~i-to da je jo{ dug proces pred Evropom kako bi seostvarile zacrtane smjernice.8

TABELA 19

2 Manifest iz Oeirasa. PULMAN plan za e-Europu.Vidi: http://www.pulmanweb.org/documents/manifesto/ Ma-

nifesto-Serbian-version.doc 3 Vidi: http://www.pulmanweb.org 4 Pulman Web Directory for Museums, Archives, Libraries,

Networks. Vidi: www.pulmanweb.org/links/links4.asp

5 Pulmanov digitalni vodi~ – Pulman smjernice (PULMANDigital Guidelines). Vidi: www.pulmanweb.org/DGMs/DGMS.htm(ima prijevod na bosanskom jeziku)

6 Manifest iz Oeirasa. PULMAN plan za e-Europu. Vidi: www.pulmanweb.org/documents/manifesto/Manifesto-Serbian-version.doc

7 Davies, Rob, MDR Partners. Monitoring PULMAN's Oei-ras Manifesto Action Plan : Final Report (21 april 2004). Vidi:www.pulmaweb.org/documents/Monitoring%20PULMAN's%20Oeiras%20Manifeto%20Action%20Plan%20-%20Final

8 Puni podaci za svaku zemqu mogu se na}i na veb strani-ci CALIMERA: www.calimera.org

9 Tabela je preuzeta iz izvje{taja: PULMAN's Oeiras Ma-nifesto Action Plan : Final Report (21 april 2004)


33

Prva tri mjesta su zauzele zemqe u kojima je idanas jaka finansijska i logisti~ka podr{ka lo-kalnih i nacionalnih vladinih sektora na podru~-ju rada javnih kulturnih institucija. Naàlost, uBosni i Hercegovini situacija, kad je u pitawuprimjena navedenih smjernica, jeste porazna, sa tek{est osvojenih bodova, tako da je skoro na samomdnu tabele, na 34. mjestu.

Uzrok tome jasno pokazuje analiza rezultataprema pojedina~nim grupama:

I Strategija: tek je u pripremi nacrt nacio-nalne strategije koja bi prokrila barem jedno pod-ru~je kulturnih institucija u BiH (1 bod).

II Identifikacija nacionalnih i lokalnihprioriteta u finansirawu: finansirawem bi seobezbjedili elektronski izvori informacija ipristup internetu, digitalizacija ili uvo|ewe no-vih usluga. U BiH se vodi rasprava o buxetu i kojibi bili prioriteti, ali, naàlost, zna~aj ulagawau ove kqu~ne aktivnosti jo{ nije prepoznat odstrane vlasti na svim nivoima (1 bod).

III Stvarawe koordinacije unutar lokalnih in-stitucija kulturne ba{tine: ova ideja, i ako postoji,uop{te se o woj ne raspravqa niti je na dnevnom re-du u BiH i wenim vladaju}im strukturama (0 bodova).

IV Razvoj efektivnog partnerstva: partner-stvo izme|u kulturnih institucija s drugim eko-nomskim i dru{tvenim sektorom bitna je za reorga-nizaciju usluga i menaxmenta. U BiH ima pojedi-na~nih poku{aja, prvenstveno izme|u lokalnih vla-dinih usluga ili sa drugim agencijama o kojima sepo~iwe diskutovati, ali je sve u za~etku (1 bod).

V Unapre|ewe interaktivnog pristupa sadr-àju: multimedijalni digitalni izvori u BiH go-tovo da ne postoje (0 bodova) jer nema evidentira-nih niti planiranih usluga koje bi se bavile digi-talizacijom.

VI Podr{ka razvoju centrima izvrsnosti10:centri su osmi{qeni kako bi stimulisali dobrupraksu kao po~etak za {irewe implementacijeinovativnih usluga, no bilo koji vid ovakve djelat-nosti u BiH ne postoji (0 bodova).

VII Obuka stru~nog kadra: potpora za edukaci-ju kadra u kulturnim institucijama u kori{tewunovih tehnologija u BiH je 0 bodova, a to zna~i da jei primjena novih tehnologija na minimalnom nivou.

VIII Nadgledawe potreba korisnika: radiosmi{qavawa razvojne politike i planirawa bu-du}eg ulagawa veoma je bitno pra}ewe korisnika,tako da ono postoji u BiH, ali je nedovoqno i nesi-stemati~no (1 bod).

IX Utvr|ivawe benchmark kriterija: mjerewei vrednovawe usluga koje se koriste novim tehno-

logijama je na niskom nivou, ili gotovo da ne po-stoji u BiH (0 bodova).

X Pokretawe i praksa istraìva~kih aktiv-nosti: ova istraìvawa na nacionalnom ili evrop-skom nivou su prisutna u BiH (2 boda) i priznata sui prepoznata da imaju bitnu ulogu u razvoju kultur-nih usluga, tako da ima odre|enih poku{aja da seone identifikuju.

Kad je PULMAN zavr{en, i kad su rezultatiprojekta ukazali na potrebu daqeg nastavqawa u iz-vr{avawu zadatih smjernica, zapo~eta je druga fazaprojekta pod nazivom CALIMERA (Cultural Appli-cations: Local Institutions Mediating Electronic Reso-urce Access)11, sada sa pove}anom mreòm od 42 ze-mqe Evrope koje su zainteresovane da zajedni~kirade na unapre|ewu profesionalnih, strategijskihi inovativnih tehnologija u lokalnim kulturniminstitucijama. Ciq je isti – pomo}u primjene no-vih tehnologija svim gra|anima Evrope omogu}itipristup evropskom kulturnom nasqe|u kao novojusluzi, s tim da je akcenat na „lokalnim” institu-cijama, jer da bi se do{lo do nacionalne strategi-je, treba po~eti sa razvojem lokalnih resursa kojisu se nakon zavr{etka PULMAN projekta pokazalina jako niskom nivou, naro~ito u isto~noj Evropi.

Radni plan zemaqa ukqu~enih u ovaj projekatsastoji se od:

– ambicioznih i inovativnih lokalnih vlastikoje bi se angaòvale na razvijawu glavnih podru~-ja programa rada, te efektivnog razvoja tehnologi-je i istraìvawa;

– nacionalnih vlasti sa dinami~nim pristu-pom ka strate{kom razvoju lokalnih kulturnih in-stitucija, ukqu~uju}i uspje{ne obrasce Norve{kei Velike Britanije koje su danas oti{le najdaqena tom podru~ju u Evropi;

– organizacije sa jakim istraìva~kim menax-mentom i sposobnostima analiti~kih procjewiva-wa bitnim za ovo podru~je rada u javnom i privat-nom sektoru;

– jedne, na evropskom nivou umreène asoci-jacije (EBLIDA12), koja bi imala zadatak da koor-dinira kontakte unutar drugih tijela na nivouEvrope.13

Unutar projekta CALIMERA pokrenuta sudva nova programa koje finansira Evropska komi-sija: u okviru programa Information Societies Tec-hnologies (IST) pokrenut je novi poziv za prijedlo-ge projekata zasnovanih na kulturnoj ba{tini tenedavno novi program, eContentplus14, koji nudi fi-

10 Prijevod „centres of excellence” kao „centri izvrsnosti“preuzet je od HKD (Hrvatsko kwi`ni~arsko dru{tvo)

11 Vidi: http://www.calimera.org 12 Vidi: http://www.eblida.org 13 CALIMERA Guidelines. Vidi: http://www.calime-

ra.org/Lists/Guidelines/Forms/default.aspx 14 Vidi: http://www.econtentplus.net


34

nansirawe inovativnih projekata za sve vrste sadr-àja koji se odnose na kulturnu ba{tinu.

Internet – umreàvawe arhiva, biblioteka i muzeja

U evropskim smjernicama i vodi~ima inter-net je prepoznat kao prete~a i bitna komponentainformacijske infrastrukture budu}nosti, kojabi postavila temeqe za ìvot u informacijskomdobu, kao i primjenu tehnolo{kih dostignu}a nadobrobit svih razvijawem ne samo fizi~kih kom-ponenti za prijenos, pohranu, obradu i prikaz sli-ka, zvuka i podataka, ve} i razvoj mre`nih standar-da i kodova prijenosa za me|usobno povezivawe, tequdi kao izvora i stvarateqa informacija, apli-kacija i usluga.

Dobre karakteristike interneta su dijeqeweresursa i {iroka dostupnost, no, s druge strane,prevelika dostupnost i neograni~ena koli~ina in-formacija djeluju frustriraju}e na istraìva~esvojom neorganizovano{}u i nemogu}no{}u da sepodaci provjere. Potreba za organiziranim i odr-àvanim informacijama, iza kojih stoje institu-cije koje garantuju wihovu istinitost i ta~nost,postaje sve izraènija, tako da idealnu sliku te vr-ste informacija predstavqaju digitalni arhivi,biblioteke i muzeji.

U ovim istraìvawima biblioteke su oti{lenajdaqe. Digitalna biblioteka je „infrastrukturastandardiziranih elektroni~kih informacija ko-ja dopu{ta raspodijeqeno spremawe podataka, wi-hovo pretraìvawe i dohvat preko cijeloga svijetasistemom veza”.15 Digitalne biblioteke su razvilepretraìva~e, kao i nove putove manipulacije po-dacima, te univerzalne standarde za razmjenu poda-taka me|u sobom. One pribavqaju, distribuiraju i{ire informacije pomo}u pet osnovnih funkcija:kreirawe i prikupqawe podataka, pohrana podata-ka, pretraìvawe, distribucija podataka i rukova-we autorskim pravima.16

TABELA 2

Na ovoj tabeli o~ita je zastupqenost pojmova,u kojima je nepobitna prednost digitalnih biblio-teka, {to upu}uje da upravo javne biblioteke trebada budu glavni pobornici saradwe sa arhivima imuzejima, te da svoja dosada{wa iskustva nu`notreba da razmjene sa wima, kako bi se i oni mogliukqu~iti u stvarawe digitalnih izvora kulturneba{tine i tako obogatiti ne samo svoju lokalnu ba-{tinu, ve} i nacionalnu i evropsku.

Praksa u Evropi

Dat }emo kratak prikaz uspje{nih primjerapovezivawa ba{tinskih ustanova – arhiva, biblio-teka i muzeja u vidu portala (mre`ne stranice kojena jednom mjestu povezuju osnovne informacije otim ustanovama na odre|enom podru~ju), izvora za-{tite ba{tinske gra|e, projekte sa poku{ajima iz-gradwe tehni~ke infrastrukture za razmjenu zapi-sa o raznovrsnoj gra|i (baze podataka), zajedni~kedigitalne zbirke sa odre|enom tematskom cjeli-nom, te niz projekata i grantova koji podsti~u uza-jamnu saradwu i umreàvawe podataka.18

SCRAN19 je {kotska mreà ba{tinskih izvo-ra (Scottich Cultural Resources Access Network) kojasadrì multimedijalnu bazu o {kotskoj povijestii kulturnom nasqe|u od 336.500 slika, filmova izvu~nih zapisa prikupqenih od arhiva, muzeja, bi-blioteka, galerija i medija. SCRAN je registrova-no dobrotvorno dru{tvo, ~iji je ciq unapre|eweedukativnog pristupa digitalnoj gra|i koja pred-stavqa {kotsku materijalnu kulturu i istoriju. Toje jedan od najve}ih edukativnih onlajn servisa uVelikoj Britaniji, koji koristi preko 4.000 {ko-la, biblioteka, kolexa i univerziteta.

MALVINE20 je onlajn servis za pretraìvawesredwovjekovnih rukopisa i pisama pohrawenih uevropskim ustanovama kulturne ba{tine. Projekatje zapo~et 1998. godine i do sada je zavr{en. Inici-jator projekta je Berlinska dràvna biblioteka(Staatsbibliothek zu Berlin – Preußischer Kulturbe-sitz), gde je projekat i smje{ten, zajedno sa neovi-snim konzorcijem biblioteka, arhiva i muzeja.

15 Ruìca Vu~i} . Potrebe arhiva, kwi`nica i muzeja zainforamcijskom infrastrukturom. // Arhivi, kwi`nice, muze-ji. Zagreb : HKD, 1998. Str. 63

16 Ibid, str. 6317 Ibid, str. 66

18 Koraqka Golub : Pomagala za pretraìvawe veba s na-glaskom na projekte povezivawa arhivskih, kwi`ni~nih i muzej-skih zapisa. // Arhivi, kwi`nice, muzeji. Zagreb : HKD, str. 248

19 Vidi: http://www.scran.ac.uk/20 Vidi: http://www.malvine.org

17


35

Osnovni ciq projekta je da izgradi mreù kultur-nih institucija koje sadrè rukopise u Evropipreko interneta i veba. Zahvaquju}i tehni~koj in-teroperabilnosti, MALVINE omogu}ava svojimodre|enim programom konverziju lokalnih forma-ta raznih institucija u zajedni~ki format za raz-mjenu podataka me|u wima, stvaraju}i tako temeqejednobrazne zajedni~ke baze podataka o svim evrop-skim rukopisima i pismima iz sredweg vijeka.

ECHN (the European Cultural Heritage Net-work),21 Mreà evropske kulturne ba{tine, nudiizvore i alatke koje se odnose na za{titu i konzer-vaciju gra|e. U stalnom je porastu broj registrova-nih istraìva~a, nau~nika i profesionalaca kojise bave ~uvawem i za{titom kulturne ba{tine isvojim istraìvawima doprinose razvoju mreèpod nazivom Evropsko istraìva~ko podru~je (Eu-ropean Research Area – ERA) kako bi se prevazi-{le velike udaqenosti me|u istraìva~ima.

Ciqevi su da se prevazi|u raspar~ana evrop-ska istraìvawa i ujedine u ERA, da se prona|u po-tencijalni partneri za istraìva~ki rad, da se in-tenzivira komunikacija i razmjena informacija,da izvanredna znanstvena postignu}a dopru do {i-re zajednice, te da se izgrade fleksibilni i podr-àvaju}i mostovi me|u svijetom istraìvawa isvijetom u~ewa ({irewe znawa). U tom ciqu sukreirane razli~ite alatke kako bi se podràla is-traìvawa, komunikacija, {irewe informacija ija~awe svijesti u javnosti o za{titi kulturne ba-{tine.

CULTIVATE22 je nova mreà digitalne kul-turne ba{tine Evrope, zapo~eta 2000. godine, i sa-stoji se od 15 partnera iz 12 evropskih zemaqa. Za-mi{qen je kao veb portal sa linkovima svih pri-sutnih institucija u Evropi, koji je odvojen na dvi-je mreè: CULTIVATE – EU je mreà kulturnihinstitucija zapadne Evrope, CULTIVATE – CEEmreà institucija centralne i isto~ne Evrope.

Zadaci ove mreè su da {irewem informaci-ja o linkovima i projektima kulturnih instituci-ja Evrope elektronskim putem ili razvojem speci-fi~nog {tampanog materijala i veb magazina pove-}avaju svijest o va`nosti primjene novih tehnolo-gija za razvoj i prezentaciju kulturne ba{tine, tepove}awe kvaliteta i kvantiteta usluga i projeka-ta linkovanih institucija.

Projekt COVAX23 ima za ciq prikupqaweopisa informacijskih izvora kao i digitalizira-nih dokumenata iz arhiva, biblioteka i muzeja, teizgradwu globalnog sistema za pretraìvawe ipronalaèwe ovih podataka.

êtiri osnovna ciqa ovog projekta su: {ire-we evropske kulturne ba{tine, omogu}uju}i gra|a-nima Evrope pristup preko interneta ka ujedna~e-no opisanim dokumentima iz razli~itih kulturnihinstitucija, kori{tewe postoje}e kulturne in-frastrukture na internetu, kori{tewe me|una-rodnih standarada na poqu informati~ke struktu-re i pohrawivawa podataka, te interoperabilnostme|u razli~itim sistemima uz kori{}ewe aplika-cije SGML/XML.

Program eCONTENTplus24 je multijezi~niprogram ~iji je ciq da se u Evropi napravi digi-talni sadràj koji bi bio pristupa~niji, lak{iza kori{tewe i isplativiji. To je ~etvorogodi-{wi program (2005–2008), a predloìla ga jeEvropska komisija, ~iji je buxet 149 milionaevra, kako bi se oborila sva organizacijska ogra-ni~ewa i promovisao razvoj glavnih tehni~kihrje{ewa kojima bi se poboq{ao pristup i stepenkori{tewa digitalne gra|e u multijezi~nomokruèwu Evrope.

Programom su markirana podru~ja na kojimaje razvoj usporen i èle se otkloniti prepreke. Tosu: geografski sadràj, edukativni sadràj i kul-turni, nau~ni i istraìva~ki sadràj. Ciqeviovog programa su lak{i pristup digitalnom sadr-àju, wegovo kori{tewe i eksploatacija, pove}a-we kvaliteta sadràja sa dobro definisanim meta-podacima i podràvawe kooperacije me|u institu-cijama koje su ~uvari kulturne ba{tine. Na ovaj na-~in bi se otklonile multijezi~ne i multikulturnebarijere.

EBLIDA25 (European Bureau of Library, Infor-mation and Documentation Associations) je Evropskibiro biblioteka, inforamtivnih i dokumentacio-nih asocijacija, zami{qen da bude neovisni ki{o-bran asocijacijama nacionalnih biblioteka, in-formativnih, dokumentacionih i arhivisti~kihudruèwa i institucija u Evropi. Teme na koje jeskoncentrisana EBLIDA su vezane za Evropsko in-formati~ko dru{tvo, ukqu~uju}i kopirajt i li-cencu (autorska prava), kulturu, edukaciju i pro-{irewe EU.

Glavni zadaci EBLIDA su:– da promovi{e interese biblioteka, arhiva

i informati~kih nau~nih profesija na evropskomnivou, rangiranih od Evropske komisije ka Evrop-skom parlamentu, Regionalnom komitetu, Vije}uministara i Vije}u Evrope;

– da ~lanovima aùrira informacije na svimrelevantnim doga|awima vezanim za razvoj Evrop-ske unije;

– da oja~a kooperaciju me|u ~lanovima.21 Vidi: http://www.echn.net/echn/ 22 Vidi: http://www.exploit-lib.org/issue4/cultivate 23 Vidi: http://www.covax.org

24 Vidi: http://www.econtentplus.net 25 Vidi: http://www.eblida.org


36

Na osnovu izvje{taja26, o~ito je da je u Bosni iHercegovini primjena evropskih smjernica na veo-ma niskom stupwu. Tek je u izradi nacrt informa-ti~ke nacionalne strategije, diskusije o finansi-rawu na podru~ju kulture postoje, ali od realiza-cije i sistematskog planirawa i ulagawa je jo{uvijek daleko.

Saradwa me|u kulturnim institucijama je po-jedina~na i na vlastitu inicijativu, dok istraì-vawe potreba korisnika u BiH postoji unutar tihinstitucija, ali nema vaè}ih standarda i krite-rija kojima bi se mjerile vrijednosti novih usluga,niti svijest o nu`nosti ulagawa u ove usluge.Ipak, istraìva~ki rad postoji u na{oj zemqi i tokako na lokalnom i nacionalnom, tako i na evrop-skom nivou, pra}ewem postoje}ih evropskih smjer-

nica i me|unarodnih standarda, ali sve je to dale-ko od realizacije i osmi{qavawa istinske infor-mati~ke strategije koja bi donijela konkretne re-zultate u smislu razvijawa dru{tva i dràve za-snovane na znawu.

Otuda je veoma bitno da se djeluje edukativnona sve stru~wake koji se bave istraìva~kim ra-dom, ili su aktivni u kulturnim institucijamaBiH, kako bi pratili evropske smjernice na svompodru~ju (arhivistika, bibliotekarstvo i muzeo-logija) i koristili ih maksimalno, u okviru mo-gu}nosti koje im se pruàju u sada{wem radnomokruèwu. Od posebne je va`nosti da stru~waci naovim podru~jima razmjewuju svoja iskustva, te da za-jedni~kim projektima i edukacijom omogu}e da uBosni i Hercegovini postepeno po~ne primjenaevropskih smjernica.

Odaberite i u~inite ono {to moète, ondjegdje jeste i onim ~ime raspolaète!

Vaska Sotirov-\uki}Biblioteka grada Sarajeva

26 Vidi: Tabela 1. Rob Davies , MDR Partners. Monitoring PUL-MAN's Oeiras Manifesto Action Plan : Final Report (21 april 2004).

Vidi: www.pulmaweb.org/documents/Monitoring%20PULMAN's%20Oeiras%20Manifeto%20Action%20Plan%20-%20Final

Kongresna biblioteka Sjediwenih Ameri~-kih Dràva ima petnaestogodi{we iskustvo uoblasti digitalizacije istorijski zna~ajnih mate-rijala i organizovawa wihove dostupnosti prekointerneta. Budu}i da je jedan od pionira digital-nih zapisa, jo{ 1994. je osnovala program stvarawaNacionalne digitalne biblioteke, {to je rezulti-ralo otvarawem sajta „Se}awe Amerike”, koji uslobodnom pristupu nudi vi{e od deset milionadigitalnih kopija originala iz fondova Kongre-sne biblioteke i nekih drugih tematskih celina.

Otvarawem sajta „Globalni portal” 2000. go-dine, Kongresna biblioteka organizuje pet dvo-stranih projekata kojima ilustruje istorijske pa-ralele i preseke kulture SAD i dràva partnera uovim projektima.

Ovu koncepciju Svetske digitalne bibliote-ke izloìo je Xejms Bilington, direktor Kongre-sne biblioteke, 6. juna 2005, u govoru ~lanovimaNacionalne komisije SAD za pitawe Uneska. On jepozvao na saradwu biblioteke i dràvne nau~neustanove s privatnim fondovima na saradwu u ci-qu digitalizacije dela od svetskog zna~aja koja se~uvaju kao depoziti u raznim zemqama.

Svetska digitalna biblioteka pomo}i }e uuobli~avawu dokumentarnih svedo~anstava istori-je i korisnicima }e otvoriti vredne kulturneobrasce SAD i zemaqa Zapada, kao i drugih veli-kih civilizacija: Kine, Indije, islamskog sveta.

U zbirku Svetske digitalne biblioteke bi}eukqu~eni raznovrsni resursi, od rukopisa do mul-timedijalnih materijala.

Kongresna biblioteka planira da od privat-nog sektora zatraì finansijsku podr{ku, pri ~emuse prioritet daje kompaniji Gugl, lideru u oblastipretraìva~kih sistema interneta.

Direktor Kongresne biblioteke pozvao je Uneskoda stimuli{e i druge zemqe za sli~ne projekte. Nedav-no je takav dogovor postignut sa Nacionalnom biblio-tekom Egipta, kada je na internetu prezentovana kolek-cija islamske nau~ne literature od X do XVI veka.

Natalija ZolotovaCentar me|unarodnog bibliotekarstva

Sveruske dràvne biblioteke inostrane kwièvnosti

prevela Aleksandra Grozdani}Narodna biblioteka Srbije

Moskovski ~asopis Biblioteka, maj 2006.

Svetska digitalna mreà

Osma me|unarodna konferencija Bibliotekeu digitalnom dobu (LIDA) bi}e odràna od 28. ma-ja do 1. juna 2007. u Dubrovniku i na Mqetu. I ovegodine organizatori su Odsjek za informacijskeznanosti pri Filozofskom fakultetu u Osijeku iRutgers univerzitet iz Sjediwenih Ameri~kih Dr-àva. Dve osnovne teme konferencije su: Informa-ciono pona{awe korisnika i Ekonomija digital-nih biblioteka. Kodirektori LIDA 2007. su Tatja-na Aparac-Jelu{i} (Sveu~ili{te „J. J. [trosma-jer” Osijek, Hrvatska), Tefko Sara~evi} i PaulKantor (Rutgers, SAD) i Sanda Erdelez (Misuri,SAD).

O~ekuje se oko 150 u~esnika iz tridesetak ze-maqa s ~etiri kontinenta. Uz kodirektore, pozva-ni su i predava~i iz SAD Barbara Vildemaut i DonKing, êpel Hil, Severna Karolina, Karen Fi-

{er, Sijetl, Va{ington, Gustav Fridrih, Univer-zitet Rutgers i Robert Hayes, UKLA, iz Nema~kedr Rosvita Pol, Minster, kao i doma}i i inostra-ni stru~waci. Bi}e predstavqeno osam pozvanihizlagawa, 14 prihva}enih radova, 20 postera, a u~e-snicima }e biti ponu|ene ~etiri radionice. Po~a-sni gost konferencije bi}e profesor KristinaBorgman.

Na ovogodi{woj konferenciji se po drugi putodràva i tzv. PhD forum na kome }e mladi dokto-ranti iz nekoliko evropskih zemaqa predstavitisvoje doktorske teze.

Finalni program, arhiva izlagawa s pro{lo-godi{wih LIDA skupova i druge korisne informa-cije mogu se prona}i na mre`nim stranicama kon-ferencije http://www.ffos.hr/lida, slawem upita nalida¿ffos.hr ili taparac¿ffos.hr.

Me|unarodna konferencija Libraris In the Digital Age

O~ekuje se oko 150 u~esnika


37

[esti nau~nostru~ni skup pod nazivom „No-ve tehnologije i standardi: digitalizacija naci-onalne ba{tine” bi}e odràn 21. i 22. juna 2007.godine na Matemati~kom fakultetu u Beogradu.Ovaj redovni godi{wi sastanak od 2002. godineorganizuje Nacionalni centar za digitalizaciju.Prijave se primaju do sredine maja, a prihva}eniradovi bi}e publikovani u ~asopisu Nacional-nog centra za digitalizaciju na adresi

www.ncd.matf .bg.ac .yu/?page=publ icat ions&lang=sr.

Tre}a SEEDI (South-Eastern European Digiti-zation Initiative) me|unarodna konferencija „Digi-talizacija kulturne i nau~ne ba{tine” bi}e odr-àna od 13. do 15. septembra ove godine na Cetiwu,u Crnoj Gori. Detaqne informacije na adresihttp://www.ncd.matf.bg.ac.yu/seedi/events/seediConfe-rence3.html.

Skupovi u Beogradu i na Cetiwu

Digitalizacija nacionalne ba{tine

Daniel Ursprung, urednica ~asopisa Ze-itschrift für Siebenbürgische Landeskunde (Journal forTransylvanian Studies), koji je dostupan na CEEOL-u,istraùje filmsku gra|u o kultu li~nosti balkan-skih komunisti~kih lidera (Enver Hoxa, Tito, â-u{esku, Todor @ivkov).

Zanimaju je originalni materijali (propa-gandni filmovi, televizijske vesti, va`ni doga|a-ji itd.), kao i umetni~ki filmovi (npr. istorijska

drama poput Mihaja Hrabrog koju je napisao SergiuNikolaesku sa jasnim aluzijama na komunisti~koglidera).

Ako imate informaciju o nekim ovakvim fil-movima, ili kako se moè do}i do wihovih kopija,molimo vas da to javite na mejl daur¿access.uzh.ch

Daniel UrsprungUniversity of Zürich

Apel za pomo}

ODRAZPan~eva~ko ~itali{te br. 10

38

Od svog nastanka u sedamnaestom veku, od sa-mih po~etaka do danas, bez obzira na namenu i for-mu, na sadràj i u~estalost izlaèwa, bez obzirada li su u papirnom ili novom, elektronskom, izda-wu, periodi~ne publikacije su uvek bile izvor ak-tuelnih informacija, donosile su nova znawa, re-zultate, vesti, bile su zabavno i prijatno {tivo. Upo~etku malobrojni ~itaoci, pre svih nau~nici,rano su otkrili da su periodi~ne publikacije, po-sebno ~asopisi, zna~ajan, nezamenqiv oblik komu-nikacije, preno{ewa saznawa, saop{tavawa sop-stvenih otkri}a, najbrèg informisawa o ostvare-nim rezultatima i dostignu}ima drugih. Tu osobi-nu ~asopisi su zadràli i potvrdili u proteklatri veka. I danas, u vreme novih tehnologija, oni sujo{ uvek nosioci pouzdanih, aktuelnih nau~nih sa-znawa, sluè za preno{ewe re{ewa iz prakse i kaoglasilo razli~itih struka i strukovnih organiza-cija. Bili oni op{ti, nau~ni, popularno-nau~ni,op{teobrazovni, privredni, kwièvni, ilustrova-ni, zabavni – ~asopisi su bili i ostali na{i stal-ni pratioci, ~esto jedini svedoci aktuelnih zbiva-wa, sa informacijama i podacima, datumima i doga-|ajima zna~ajnim za zajednicu, za institucije, zali~nosti. Sve ono {to kwiga ne stigne da zabeleìi sa~uva, sve {to u procesu nastajawa kwige, na we-nom putu do ~italaca, zakasni ili izgubi aktuel-nost, naj~e{}e ranije objave ~asopisi ili novine,re|e druge periodi~ne publikacije. Stoga ~asopi-si imaju i ulogu svedoka u istorijskom hodu jednognaroda, jedne sredine, u svim oblastima ìvota, ra-da i stvarala{tva.

U bibliotekama fondovi ~asopisa zauzimajuposebno, zna~ajno mesto. Pa`wa se poklawa wiho-vom izboru, kontinuiranoj nabavci, celovitostitomova, negovawu korisnika i ispuwavawu wiho-vih èqa. Novi nosioci, primena savremenih teh-nologija, formirawe digitalne biblioteke, ne za-obilazi periodi~ne publikacije: ~asopisi i daqeostaju vaàn izvor aktuelnih informacija za sveoblasti qudskog znawa, za sve nau~ne discipline,za sve struke.

Stru~ni bibliotekarski ~asopisi, koji su sena prostoru prethodnih i dana{we dràve razvija-li od ~etrdesetih godina dvadesetog veka, nemajusvakako tradiciju drugih, razvijenih zemaqa, ~ijebiblioteke i bibliotekarstvo kao nau~na disci-plina traju veoma dugo. Me|utim, u godinama posleDrugog svetskog rata (ve} od 1948) na{e bibliote-karske periodi~ne publikacije (~asopisi, bilte-ni, vesti, godi{waci, glasnici) po broju naslova,po funkciji i sadràju, pribliìle su se ve}inievropskih bibliotekarskih glasila. Kvalitet pri-loga, izbor tema, saradwa sa stranim stru~wacima,publikovawe preporuka i smernica me|unarodnihstrukovnih udruèwa, odjeci primene me|unarod-nih standarda, kao i obuhvat autora u svim jugoslo-venskim bibliotekarskim ~asopisima do krajaosamdesetih godina nisu zanemarqivi rezultati –stvorena je solidna osnova za daqi razvoj i usavr-{avawe stru~ne periodike.

Stoga, ~ini se, nije neo~ekivano {to su se po-~etkom novog veka, posle godina siroma{tva, izo-lacije od sveta i struke, na{e biblioteke i bibli-otekari oglasili velikim brojem stru~nih publi-kacija, me|u kojima se mnogi odnose na nove naslo-ve ~asopisa, biltena, glasnika, vesti. Neka oba-vqena i objavqena istraìvawa uveravaju nas da supored velikih biblioteka – Narodne bibliotekeSrbije, Matice srpske, univerzitetskih i gradskihbiblioteka, i javne, narodne biblioteke i wihovibibliotekari napravili veliki iskorak: javqajuse i kao autori i kao izdava~i.1 Nisu to vi{e samouputstva za rad, monografije, katalozi i zavi~ajnebibliografije, ve} ozbiqan pristup izdavawu pe-riodi~nih publikacija, stru~nih ~asopisa, obradii prire|ivawu istorijskih, kwièvnih, ekonom-skih, etnografskih i drugih dela vezanih za li~no-sti, institucije, doga|aje u svojim gradovima, op-

Osvrt na Pan~eva~ko ~itali{te

Bibliotekarska periodika –trajni izvor aktuelnih informacija

1 Dubravka Simovi} : Gra|a za istraìvawe stru~ne bib-liotekarske periodike. – U: Glasnik Narodne bibliotekeSrbije, VII, 2005, br. 1, str. 137-158.

{tinama, okruzima. U uverewu da }e vlastitom iz-dava~kom delatno{}u uspostaviti bliè i dubqeodnose sa svojim ~itaocima, sa svojom sredinom, da}e izborom tema koje obra|uju uspostaviti dijalogsa korisnicima, te da }e istovremeno „lokalne in-telektualne snage podsta}i na ve}u angaòvanost ive}i stepen saradwe u svim oblastima stvarala-{tva”, narodne biblioteke videovu delatnost kao jedan od na~i-na da se obrate javnosti.

Prema posledwim, vrlo te-meqnim istraìvawima Du-bravke Simovi}, bibliotekarasavetnika u Narodnoj bibliote-ci Srbije, narodne biblioteke uSrbiji (bez podataka za Kosovo)u periodu 2001–2005. postigle sudobre izdava~ke rezultate.2

Ovim istraìvawem je obuhva-}eno 149 narodnih biblioteka u25 okruga, od kojih su 93 biblio-teke imale registrovanu izda-va~ku delatnost. U posmatranomperiodu narodne biblioteke suobjavile 784 naslova monograf-skih publikacija, 36 naslova se-rijskih publikacija i 161 na-slov nekwi`ne gra|e. Analizamonografskih publikacija po-kazuje da daleko najve}i brojpripada beletristici, a drugi, mawi, temama izistorije, teorije kwièvnosti i jezika, religije,medicine, filozofije, psihologije, etnologije ipoqoprivrede, kao i 45 naslova iz oblasti bibli-otekarstva.

Pored objavqivawa monografskih publikaci-ja, 25 narodnih biblioteka su izdava~i 36 serijskihpublikacija, od kojih 14 naslova pripadaju stru~nojbibliotekarskoj periodici, a 22 naslova su razli-~itog profila: od ~asopisa za decu, preko almanahaodre|enih gradova, raznih godi{waka posve}enihkulturnim i drugim manifestacijama, do ~asopisai zbornika koji, pored drugih oblasti, prate i radbiblioteka u svojim sredinama. Elektronski ~aso-pis Legat: ka umetnosti svih umetnosti od 2004.godine izdaje Narodna biblioteka „Radoje Domano-vi}” u Leskovcu. Svih 14 naslova bibliotekarskeperiodike: Bele`nica, list Narodne bibliotekeBor; Bilbiote~ki bilten Gradske biblioteke Vr-{ac za popularisawe kwièvnosti, kulture, umet-

nosti i bibliotekarstva; Bilten (namewen kori-snicima), Smederevska Palanka; Bilten prino-vqenih publikacija, Novi Sad; Glas biblioteke,~asopis za savremeno bibliotekarstvo, â~ak; In-formator prinovqenih kwiga, Kru{evac; Infor-mator prinovqenih kwiga, âjetina; Javne biblio-teke, ~asopis za teoriju i praksu bibliotekarstva,

Ub; Kragujeva~ko ~itali-{te, informativni listNarodne biblioteke „VukKaraxi}” u Kragujevcu;Mozaik, informativnoglasilo Gradske biblio-teke u Novom Sadu; Novi-ne Beogradskog ~itali-{ta, Beograd; Pan~eva~-ko ~itali{te, ~asopisGradske biblioteke Pan-~evo; Savremena biblio-teka, Kru{evac i Susre-ti bibliografa, In|ija –poznati su bibliotekar-skoj kulturnoj javnosti ikorisnicima biblioteka.Ve}ina wih izlazi vi{egodina i, u skladu sa name-nom i ciqevima, ima od-re|enu informativnu,stru~nu, obrazovnu i kul-turnu funkciju. Tokom

proteklih godina sva ova stru~na glasila: bilteni,~asopisi i zbornici, uobli~ili su se prema zahte-vima struke, potrebama korisnika, osavremewivalisu se i primewivali nove tehnologije. To je dopri-nelo da zadrè svoje mesto, da steknu {iri krug ko-risnika, da privuku ve}i broj autora. Oni su, razu-me se, osim promocija, pohvala i povremenih kriti-ka i primedbi, mewali, dopuwavali i preoblikova-li strukturu ~asopisa i tematske celine, u zavisno-sti od promena u struci, zbivawa u svetskom bibli-otekarstvu, {to je doprinosilo kvalitetu stru~nogglasila.

Najmla|i me|u bibliotekarskim ~asopisimasu Pan~eva~ko ~itali{te, ~asopis Gradske bibli-oteke Pan~evo (2002) i Javne biblioteke, ~asopisza teoriju i praksu bibliotekarstva, Ub (2005), ~i-ja je pojava zna~ajno pomerila granice dosada{wihstru~nih glasila narodnih biblioteka i najavilanovine koje su bile potrebne struci. Oba ~asopisasvojim ciqevima, sadràjem i kvalitetom prilogaiz teorije i prakse nagove{tavaju budu}u punu in-formisanost i dovoqno priloga za daqe usavr{ava-we i obrazovawe bibliote~kih radnika.

S obzirom na to da neki teoreti~ari smatrajuda je pet brojeva jednog ~asopisa prihvatqiva merada se daju ocene i analiza wegovog u~inka, ~ini se da


39

2 Dubravka Simovi}: Integrativna komunikacija pub-likacijama narodnih biblioteka u Srbiji. – Referat saop{tenna Me|unarodnoj konferenciji „Liderstvo u bibliotekama:spona nauke, kulture i privrede”, Beograd, 19-21. oktobar 2006.

ODRAZ Pan~eva~ko ~itali{te br. 10

40

Pan~eva~ko ~itali{te, sa devet objavqenih broje-va u pet proteklih godina, zasluùje na{u pa`wu.Izdava~ ovog ~asopisa, Gradska biblioteka u Pan-~evu, koja se jo{ od po~etka devedesetih oglasilaèqom da aktivno u~estvuje u svim projektima una-pre|ewa struke, u ispuwavawu uslova za razvoj bi-bliote~ko-informacionog sistema u Srbiji, orga-nizovala nekoliko nau~nih i stru~nih skupova i za-po~ela sopstvenu izdava~ku delatnost, formiralaje po~etkom novog veka redakciju ~asopisa, ~iji za-daci, planovi i ciqevi podràvaju stvarawe jakogbibliote~ko-informacionog centra Ju`nobanat-skog okruga. Od 2002. godine Pan~eva~ko ~itali-{te izlazi dva puta godi{we, u maju i novembru, iposledwim, devetim brojem, zapo~iwe petu godinutrajawa. Nastao u vreme sveop{tih zahteva za re-formama i promenama u dru{tvu, ovaj ~asopis je isam izraz èqe pan~eva~kog bibliotekarskog kadrada razbije duhovnu ~amotiwu, da ukaè na zna~aj iulogu bibliote~ko-informacione delatnosti zakulturni razvoj grada, da razmenom ideja i stalnimpra}ewem dostignu}a u struci, u~ewem, permanent-nim obrazovawem i usavr{avawem doprinese potpu-noj promeni lika bibliotekara. âsopis je trebalo,kako se u uvodnoj re~i prvog broja navodi, da „pratinajzna~ajnija zbivawa u bibliote~kom univerzumu”,da uspostavi razmenu informacija sa svetom, da pra-ti nove tehnologije u bibliote~kim procesima, dabibliotekare i korisnike upozna sa novim projek-tima me|usobnog povezivawa i ukqu~ivawa u svet-sku mreù podataka. Pozivaju}i, u ime Gradske bi-blioteke, na saradwu u ~asopisu, uvodni~ar ne moliza u~e{}e, ve} zahteva najvi{i kvalitet priloga,o~uvawe ugleda bibliotekarske profesije i spre~a-vawe wenog doskora{weg omalovaàvawa u javnostii svoje stranice otvara za sve. Sa namerom da budeputokaz ka daqem profesionalnom napredovawu,Pan~eva~ko ~itali{te je istaklo zadatak povezi-vawa biblioteka, bibliotekara i korisnika „u je-dinstvenom pohodu na Vavilonsku kulu znawa”.3 Sle-de}i ove stavove, ~asopis je u celini posve}en stru-ci, koncepcijski postavqen tako da zadovoqi zahte-ve teorije i prakse, da podstakne razmenu iskustava,da informi{e o novim projektima u zemqi i svetu,da ukaè na probleme iz svakodnevnog rada biblio-teka. Istovremeno, ~asopis nastoji da predstavi po-jedine biblioteke i wihove posebnosti, daje pre-gled novih stru~nih naslova i sadràj ili osvrt naposledwe brojeve stru~ne periodike, donosi kratkevesti sa razli~itih stru~nih skupova i sastanaka. Uokviru 8, 12 ili 11 tematskih celina, sa povremenimpromenama i vra}awem na prvobitne naslove, u svih

devet brojeva, na vi{e od 800 stranica, nalaze seuvodne re~i i blizu 500 priloga vi{e od 220 autora(odnosno 370, budu}i da se znatan broj javqa vi{e pu-ta), ~ije znawe, iskustvo profesionalizam i vizijabibliotekarstva sutra{wice nadma{uju dosada{wastru~na glasila narodnih biblioteka.

Entuzijazam redakcije, upornost i istrajnostna kvalitetu i aktuelnosti, privukli su, imena au-tora to potvr|uju, sve one koji danas neumorno radena tranziciji biblioteka, na vra}awu u svet bibli-otekara gde nikada nismo bili posledwi, na stvara-wu digitalne biblioteke, obrazovawu bibliote-karskog kadra, na prisustvo u svetskoj mreì poda-taka. Me|u autorima su bibliotekari teoreti~arii prakti~ari iz velikih i malih biblioteka, iz na-cionalne i univerzitetskih biblioteka, iz narod-nih, seoskih, {kolskih i gradskih biblioteka, spe-cijalnih i fakultetskih biblioteka, profesoribibliotekarstva i informatike, akademici, uprav-nici biblioteka, studenti bibliotekarstva, ured-nici izdava~kih ku}a, slikari, dizajneri, kulturnii javni radnici iz Srbije, Crne Gore, RepublikeSrpske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, [vedske.Po sadràju svakog od devet brojeva, sa malim kole-bawima u prva tri, Pan~eva~ko ~itali{te aktu-elnim prilozima, mnogim va`nim informacijamaiz ìvota i rada biblioteka, novim autorima, jed-nim specijalnim dodatkom (Biblioteke u Finskoj,broj 8/2006), potvr|uje visok nivo i svrstava se me-|u najuglednije stru~ne ~asopise narodnih biblio-teka u Srbiji. Okrenut struci, prate}i projektekoji obezbe|uju budu}nost bibliote~ko-infporma-cione mreè, ~asopis nije zapostavio ni zavi~ajneteme jer nastoji da otkrije zapretane tragove zbiva-wa u gradu i okolini, da osvetli stvarala{tvo za-boravqenih li~nosti i wihova dela, ~ime postajepouzdan svedok istorijske pro{losti. Visoke ocenezasluùje dizajn, grafi~ka oprema, kvalitet {tam-pe i likovni prilozi, koji ovom ~asopisu osigura-vaju dodatno priznawe i pohvale.

S namerom da bude glasilo javne biblioteke,Gradske biblioteke u Pan~evu, kao centra Ju`no-banatskog okruga, ~asopis Pan~eva~ko ~itali{teje svojim obuhvatom tema, sadràjem, kvalitetompriloga i rastu}im brojem saradnika, pre svega en-tuzijazmom i energijom koji zra~e iz svakog novogbroja, sa svake nove stranice, stekao veliki broj~italaca i izvan okruga, {irom Srbije i van wenihgranica. Pan~eva~ko ~ita~i{te se, jednom re~ju,~ita, citira i s nestrpqewem i{~ekuje.

Desanka Stamatovi}

(Saop{teno na 32. Dositejevim danima u Novom Sadu, 24. novembra 2006,

na promociji Pan~eva~kog ~itali{a broj 9)

3 Nemawa Rotar: Uvodna re~. – U: Pan~eva~ko ~itali{te,God. I, br. 1, novembar 2002, str. 1.

îtaonice, ~itali{ta, kazine, kako su se naj-~e{}e zvale institucije na ~ijim temeqima sustvorene narodne biblioteke, najstarije su ustano-ve kulture u na{em narodu. Kako su imale svojapravila o ustrojstvu i radu i materijalna sredstva,~esto su se javqale i kao osniva~i mnogih drugihorganizacija i dru{tava.

Osnivane su kao mesta gde se neguje narodni je-zik i upoznaje kwièvnost, a u po~etku su bile ikulturno-prosvetna i politi~ko-nacionalna sre-di{ta. U vreme kada su osnivane, naro~ito se u~e}ai napredna omladina radovala takvim ustanovama.Na wih se gledalo kao na nove hramove prosvete.

Biblioteke su uvek delile sudbinu naroda idràve kojoj su pripadale. Saglasno tome, u wiho-vom razvoju postoje razli~ite periodizacije. Nemasumwe da jedan period pripada posledwoj decenijidvadesetog veka, vremenu kada se u na{im bibliote-kama uvode nove tehnologije, ali i kada se na na-{im prostorima doga|aju krupne promene u svimporama ìvota. Vreme je to krvavog raspada dràvei uvo|ewa sankcija na{oj zemqi, {to je, prirodno,imalo odraza i na stawe i perspektive razvoja bi-bliotekarstva. Nastupaju oskudna vremena u sva-kom pogledu.

U pojedinim dru{tvenim delatnostima zapo-~iwu {trajkovi, tihi, vidqivi i mawe vidqivi,kao odgovor na novonastalu situaciju. U isto vremevredni bibliote~ki radnici u na{im ustanovama,uprkos svemu, zapo~iwu aktivnosti i preduzimajumere da ve} postoje}i jaz izme|u razvijenog delaEvrope i na{e sredine ne ostavi kobne posledicepo razvoj bibliotekarstva u Srbiji. Naravno da ra-zorne posledice nisu mogle biti u potpunosti eli-minisane, ali je inicijativom i zalagawem ~asnihqudi na{e profesije omogu}eno da ipak opstane ibude o~uvana osnova za izazove novog vremena i is-korak u tre}i milenijum.

Osim ~asnih pojedinaca iz na{ih ustanova iprofesora Katedre za bibliotekarstvo i infor-matiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu, velikezasluge za kontinuitet bibliote~ke delatnostiimaju strukovne organizacije: Zajednica mati~nihbiblioteka Srbije i, posebno, Dru{tvo bibliote-kara Srbije, koje je organizovawem stru~nih skupo-va, odabirom i sadràjem tema koje su obra|ivanena wima, potvrdilo da je bibliotekarstvo snaga nakoju dru{tvo uvek moè da ra~una i da u na{im bi-bliotekama kadrovski resurs ni u najteìm prili-kama nije ispod nivoa razvijenijih sredina.

U situaciji kada se u na{im ustanovama ve}kasnilo sa uvo|ewem novih tehnologija, i kada jeinternet bio privilegija samo retkih biblioteka,zbornici sa savetovawa, uz jo{ poneka izdawa, bi-li su prakti~no jedini prozor u svet i dosluh sapraksom razvijenog bibliotekarstva.

U to vreme, ta~nije maja 1994. godine, Skup-{tina Republike Srbije, kao najvi{i zakonodavniorgan, donela je Zakon o bibliotekama, kao jedinizakon o jednoj delatnosti u kulturi, ~ime je Repu-blika pokazala da je prepoznala zna~aj biblioteka.

Pomenute i druge aktivnosti doprinele su dase krajem pro{log i na po~etku novog veka i mile-nijuma i kod nas najozbiqnije, na nivou svakoli-kog bibliotekarstva, zapo~ne zagovarawe potrebeza novo pozicionirawe biblioteka u na{oj stvar-nosti.

Uo~ava se da je XXI vek vek znawa i nove teh-nolo{ke pismenosti i da biblioteke moraju da po-nude odgovore na te izazove. U isto vreme, to jeshva}eno i kao velika {ansa za na{e ustanove, ima-ju}i u vidu resurse kojima biblioteke raspolaù.Ve{ta~ke dileme, nametnute tih godina, o kraju Gu-tenbergove galaksije, koje su dovodile u pitawe isamu perspektivu biblioteka, utihnule su, jer jepostalo jasno da su nove tehnologije samo, ili jo{preciznije, prete`no, u funkciji kvaliteta, ra-znovrsnosti i brzine usluga koje biblioteke nude.

Osetio se u jednom trenutku nerazumqiv dis-kontinuitet i prekid rada strukovnih organizaci-ja: Dru{tva bibliotekara Srbije i Zajednice bi-blioteka Srbije, ali to, sre}om, nije dugo trajalo,pa smo uvereni da nije ostavilo velike posledicena na{u profesiju. [teta je {to je ukinuta nagra-da „Milorad Pani} Surep”. Za razliku od kwièv-nih nagrada kojih ima na stotine, bibliotekari suimali tek dve, (za pohvalu su nagrade koje je zasno-vala nova uprava Dru{tva bibliotekara Srbije) paje ovo zapaàwe inicijativa da se presti`na nagra-da „Milorad Pani} Surep” vrati najboqim ustano-vama i pojedincima u na{oj republici, jer takvihsigurno ima.

Vakuum stvoren prekidom rada strukovnih or-ganizacija tih godina na planu stru~nog usavr{a-vawa uspe{no su, organizacijom seminara i radio-nica, popuwavali Narodna biblioteka Srbije, „Ge-te institut” i [kola B+ .

Da bi i na{e biblioteke mogle da udovoqe ve-likim zahtevima novog doba, uz ve} poslovi~ni entu-zijazam, skromnost i ~estitost bibliote~kih radni-

Biblioteke na po~etku ææI veka

Prostor slobode


41


42

ka, neophodno je da se u svim na{im ustanovama za-po~ne, a tamo gde to ve} postoji nastavi, permanent-no usavr{avawe znawa i ve{tina svih bibliote~kihradnika, i to kako u domenu potreba za pruàwe ta-kozvanih klasi~nih bibliote~kih usluga, tako ionih koje podrazumeva primena novih tehnologija.Najteè zadatke na ovom planu, uz rukovodioce bi-blioteka, moraju da preuzmu mati~ne slu`be na{ihustanova. Uvereni smo da je svest o nu`nosti doì-votnog u~ewa preovladala u na{im sredinama kodzaposlenih jer, kona~no, da bismo mogli da obezbe-dimo na{im korisnicima, bez ikakvih ograni~ewa,pristup znawu i delima qudskog duha, moramo i sa-mi biti na nivou profesionalnog obrazovawa.

Naravno i dràva, ta~nije na{i osniva~i,imaju svoj deo obaveza. Zato nije na odmet da se iovom prilikom podsetimo jednog od kqu~nih ~la-nova na{eg ustava, ako tako moèmo da nazovemoIFLA/UNESKO manifest za javne biblioteke iz1994. godine, koji na jednom mestu kaè: „Javna bi-blioteka, kao lokalna kapija znawa, pruà osnovneuslove za u~ewe tokom ~itavog ìvota, samostalnodono{ewe odluka i kulturni napredak pojedinacai dru{tvenih grupa”.

Da bi ovako ozbiqno i dugoro~no postavqenezadatke na{e ustanove mogle da izvr{avaju, uzobrazovanog i osposobqenog bibliote~kog radni-ka, moramo da posedujemo odgovaraju}i prostor ko-ji treba da bude projektovan, organizovan i ure|entako da odgovara funkcijama javne biblioteke, do-voqno prilagodqiv i za budu}e promene. U vezi satim nu`no se name}e pitawe pokretawa investici-onog ciklusa u bibliotekarstvu Republike, imaju-}i u vidu stawe i realne potrebe za novim savreme-nim prostorom i {ansu koju nam pruà nacionalniinvesticioni plan. Nadaqe, biblioteke moraju dabudu snabdevene odgovaraju}om opremom koja }e mo-}i da zadovoqi prohteve sve zahtevnijih korisni-ka. Pri tom, ne smemo ispustiti iz vida prevashod-nu potrebu izdvajawa novca za nabavkunovih kwiga, periodike, dnevne {tam-pe i drugog materijala neophodnog bi-bliotekama na{eg tipa.

@elimo da ukaèmo na mogu}-nost i potrebu da se razre{i aktuel-no pitawe funkcionisawa jedinstve-nog bibliote~ko-informacionog si-stema u Republici, jer bismo na taj na-~in obezbedili kvalitetan i koopera-tivan rad i razvoj bibliote~ke mreèi omogu}ili da se biblioteke ukqu~eu sistem uzajamne katalogizacije, ~i-me bi se u velikoj meri podigao kvali-tet na{ih usluga.

Pobrojana i druga pitawa koja seti~u i standarda u na{oj profesiji

name}u potrebu izrade nacionalne strategije urazvoju bibliotekarstva, po ugledu na razvijenesredine. Pri tom je neophodno da se evaluacijasprovodi na nivou kompletne mreè biblioteka,ukqu~uju}i i dràvne organe koji u~estvuju u stva-rawu uslova za normalan rad na{ih ustanova.

Do tada, pozitivni primeri iz rada na{ih vo-de}ih ustanova, kao {to je formirawe DigitalneNBS, treba da budu putokazi i podsticaji i za celubibliotekarsku porodicu Srbije.

Konstatovali smo na po~etku da su prilikomformirawa prete~a biblioteka one doìvqavanei kao hramovi prosvete. Uz pro{irenu lepezu ak-tivnosti, i danas su bibliotekama u prvom planukorisnici. Zato }emo stvarati uslove da se bibli-oteke organizuju i kao prostor slobode za korisni-ke, kako za one koji ve} koriste usluge biblioteke,pogotovo za nove. U vreme kada na{e dru{tvo pro-lazi kroz ozbiqne promene, biblioteke kao indu-strije znawa i informacija i bibliote~ki radni-ci kao posve}enici kulture, koji {ire i zagovara-ju potrebu ~itawa, u~ewa i znawa, mogu biti, uzdruge, jake poluge naprednog demokratskog dru-{tva. [anse imaju i jedni i drugi. U partnerskomodnosu, iskoristimo ih!

* * *

Ovaj skromni prilog je najiskrenija ~estitkadesetom, jubilarnom, broju Pan~eva~kog ~itali-{ta, ~asopisa Gradske biblioteke Pan~eva, koji,verujemo, zbog visokog kvaliteta sadràja i zani-mqivih priloga koje donosi, sa neskrivenim nestr-pqewem, iz broja u broj, o~ekuje bibliotekarskajavnost Srbije.

Dragan Koji}Gradska biblioteka u Novom Sadu

Iva

na M

arke

z-F

ilip

ovi}

uqe

na p

latn

u, 2

005.


43

Zapaèni rezultati u radu biblioteke posti-ù se dobrom unutra{wom organizacijom i tim-skim radom kvalitetnog stru~nog kadra. Me|utim,za ocenu uspe{nosti rada biblioteke od presudnogje zna~aja i kvalitetna komunikacija ostvarena narelaciji bibliotekar – korisnik. Dobru bibliote-ku korisnici naj~e{}e prepoznaju samo kroz radpozajmnih odeqewa koja imaju aktuelan fond i pro-fesionalno osobqe. Korisnik u biblioteku dola-zi s odre|enim zahtevima, stavqaju}i akcenat navreme realizacije zahteva i na~in pruàwa usluga.

Saznawe da se slika o biblioteci sti~euglavnom na osnovu rada pozajmnih odeqewa name}epotrebu da u ovim odeqewima bude zastupqen naj-stru~niji kadar. Na pozajmnim ode-qewima trebalo bi da rade biblio-tekari koji vole svoj poziv, koji sudinami~ni, elokventni, takti~ni,komunikativni...

U bibliotekaru moraju bitisjediweni: iskusan stru~ni radnikkoji savr{eno poznaje posao, psiho-log koji prepoznaje li~nost kori-snika i pedagog koji je spreman da po-mogne i zna da reaguje u pravom tre-nutku, na pravi na~in.

Visoku profesionalnost neobezbe|uje samo stalno stru~no usa-vr{avawe, ve} je to spoj: afinitetaprema poslu, op{teg obrazovawa iosnovnog vaspitawa. Pravog profe-sionalca odlikuju: temeqno poznava-we struke, po{tovawe korisnika,spremnost za saradwu, sigurnost u nastupu, odmere-nost u pona{awu, samokontrola, snalaèwe u ne-predvi|enim situacijama, umerena sugestivnost,diskretna preporuka...

Po{tovawe korisnika prava je dobrodo{licai osnov svake dobre saradwe. Pored kwige i infor-macije, korisnik iz biblioteke nosi i utiske. Sva-ki korisnik, bez obzira na godine, o~ekuje pa`wu.Najmla|im korisnicima prija neposrednost, sred-wo{kolcima uvaàvawe, a odraslima iskreno po-{tovawe. Bibliotekar mora da na|e meru u opho|e-wu sa svim korisnicima, uvaàvaju}i pri tom raz-like u pogledu wihovih godina, obrazovawa, inte-resovawa i pona{awa.

Ste~ene utiske o korisniku bibliotekar nesme javno da pokaè, a jo{ mawe da zloupotrebi.Po{tovawe korisnika otvara put saradwi koja se

gradi na relaciji dobre me|usobne komunikacije.Najmla|i korisnici u biblioteku uglavnom dolazebez preporu~ene literature, sredwo{kolci bez do-voqno iskustva za kori{}ewe postoje}ih izvorainformacija, odrasli ~esto bez opredeqewa zakonkretan izbor. Izme|u ovih korisnika i mawezahtevnih korisnika, sa konkretnim traèwima,ne sme se praviti razlika.

Ukoliko se ~italac ne snalazi u fondu, bi-bliotekar je tu da pomogne, preporu~i i prona|e.Prilaz korisniku ne samo da je zna~ajan, ve} je ~e-sto i presudan za svaki wegov kasniji dolazak u bi-blioteku. Prihva}en korisnik sti~e poverewe, do-bija sigurnost i odlazi zadovoqan.

Svakom ~itaocu treba ukazati pa`wu, aliprilaèwe svima nije neophodno. Bibliotekar mo-ra prepoznati korisnika koji ne èli pomo}. Ta-kvi korisnici se relaksiraju istraùju}i, uìvajuu kontaktu sa kwigom i ~esto svoje slobodno vremeprovode u biblioteci. Ukoliko èle sagovornikabibliotekaru prilaze sami. Komunikacija sa wimausmerena je na analize, zapaàwa, sadràjne komen-tare i daleko je iznad obi~ne preporuke. Od takvihkorisnika mogu}a su nepredvi|ena i vrlo delikat-na pitawa. Bibliotekar ne mora uvek da zna odgo-vor, ali mora uvek da se sna|e i da ostavi utisak si-gurnosti i stru~nosti. Ovakvim korisnicima, ume-sto preporuka, saop{tavaju se samo novine iz obla-sti koje ih interesuju.

Preporuke su najzahvalnije za korisnike kodkojih se uti~e na stvarawe ~itala~kih navika i

Bibliotekar Pozajmnog odeqewa

Izazov profesije

Odeqewe za odrasle pan~eva~ke biblioteke


44

formirawe ~itala~kog ukusa. To su u prvom reduu~enici koje treba izvesti iz sfere obavezne lek-tire. Saznawe da deca sve mawe ~itaju name}e bi-bliotekaru dodatni oprez. Preporuke se moraju od-meravati prema uzrastu, polu, interesovawima iprethodno ste~enim ~itala~kim navikama. Bibli-otekar ne sme da koristi prednost poloàja i dasvoju li~nost nesmotreno name}e mladim korisni-cima. Samo diskretne preporuke, sa povratno po-tvrdnim informacijama, mogu imati efekta. Za po-tvrdne informacije u vidu razgovora bibliotekarnema uvek vremena. Stoga ne treba insistirati nadetaqnim razgovorima, ve} je dovoqno pratitipro{irivawe domena wihovih interesovawa, po-hvaliti dodatna zalagawa i diskretno ih usmerava-ti. U~enici su najprihvatqiviji za preporuke, jerje, s obzirom na wihov uzrast, izbor preporuka kon-kretniji.

Veliko isku{ewe za bibliotekara predsta-vqaju nepoznati korisnici sa èqama da im se „ne-{to” preporu~i. To „ne{to” je velika provera pro-fesionalnosti svakog bibliotekara. „Ne{to” tra-è ~itaoci koji iz opravdanih razloga ùre, ~ita-oci koji nisu raspoloèni za istraìvawa i duàzadràvawa me|u policama, ~itaoci koji nisu po-sebno motivisani, kao i oni kojima je fond nepo-znat i zna~ajna im je svaka preporuka.

Bibliotekar mora najpre da proanalizira ida shvati osobu koju ima pred sobom. U ovakvim si-

tuacijama godine, pol i obrazovawe ne moraju bitipresudni. Pogre{no je vezivawe ozbiqne litera-ture za intelektualce, a lake literature za penzi-onere i doma}ice... Treba se distancirati od po-gre{no stvorenih kli{ea i ~itaoca posmatratikao individuu.

Minimum informacija o korisniku i wego-vim interesovawima, preduslov je uspe{ne komuni-kacije i {ansa za dobru preporuku. Najgori gestbibliotekara je nezainteresovanost za korisnika,posezawe za prvom kwigom u polici, ili projekto-vawe svog ~itala~kog ukusa.

Nezainteresovanost za korisnika je velikagre{ka koja za posledicu, pored pogre{ne prepo-ruke, moè imati i potcewenost ~itao~eve li~-nosti.

Druga krajnost je gubqewe kriterijuma pro-fesionalnog pona{awa i uspostavqawe privatno-sti sa pojedinim korisnicima. Tendenciozna po-sve}enost pojedincu, u prisustvu ostalih korisni-ka, stvara lo{u sliku kako o bibliotekaru, tako io ustanovi.

Stoga je bitno da bibliotekar, u svakodnev-noj komunikaciji, iskustvenim saznawima bogatisvoju li~nost, da samokriti~ki vrednuje svoj rad ipozitivnim primerima doprinosi afirmacijistruke.

\ur|evka Jari}Gradska biblioteka Pan~evo

Iva

na M

arke

z-F

ilip

ovi}

uqe

na p

latn

u, 2

006.


45

Korak do uspeha, naàlost, i daqe nije uspeh.Do kada }e biti tako? Sve dok mirno sedimo i gle-damo kako mnogobrojne banke i novootvorene mul-tinacionalne kompanije nametnutim osmesima nu-de samo svoje vrednosti, dok mislimo da je dobarmenaxment, u najboqem slu~aju marketing, privile-gija samo profitnih organizacija. Ili, za{to smozaboravili da je mera bogatstva, uspeha i mo}i zna-we? Dozvolili smo da vode}u poziciju u dru{tvuzauzmu drugi. Pitam se {ta bi sada rekli na{i pr-vi bibliotekari i na{i prvi bibliografi. Ne mi-slite li da bi Lukijan Mu{icki, ili Stojan Nova-kovi}, ili Dimitrije Davidovi}, brè prihvatilipromene koje name}e moderno doba? Ja verujem dabi. Verujem da bi, kada bi na{e vreme pripadalonekom drugom, biblioteke bile mesto okupqawa,druèwa, {irewa znawa, mesto za zaqubqivawe,mesto za pla~ i smeh, mesto za ìvot.

Za{to ne primenimo znawe sticano na fakul-tetu? Zar nismo u~ili menaxment neprofitnih or-ganizacija, podelu posla i kadrova i bili su nam ja-sni pojmovi misije, ciqeva, dugoro~nih i kratko-ro~nih planova, kadrovske politike? Mo`da zato{to smo, tako obu~eni i spremni da postanemo bro-keri informacija, ipak oti{li u banku i postalibrokeri akcija, i {to se sada, tako na~itani i do-terani, sme{kamo na svim svetskim jezicima kli-jentima koji su do{li po kredit, a ne po znawe, a zato vreme „na{im” klijentima se sme{kaju neki „tu-|i” brokeri.

A marketing? Umalo da zaboravim. [ta je smarketingom? Za{to ne kaèmo: „Poùrite u bi-blioteku po brzu, sigurnu i najpovoqniju informa-

ciju”. Gde su na{i PR menaxeri? Za{to ih ne vi|a-mo u inforamativnim programima ili blic vesti-ma za mlade? Mo`da smo i wih poklonili nekim„va`nijim” i „mo}nijim” organizacijama. Ne znam.Mo`da samo ja imam utisak da na{e bibliotekar-stvo moè mnogo vi{e da ponudi svom narodu, svo-jim mladim i svojim starijim korisnicima. I, mo-`da naivno, verujem da bi se veoma lako i jedno-stavno mogli primeniti osnovni postulati savre-menog menaxmenta, koji je, hteli mi sebi priznatiili ne, univerzalno primenqiv na sve vrste orga-nizacija. Kada bismo po~eli danas, sigurna sam dabismo za koju godinu, ako ne ve} i sutra, na velikimbilbordima u zemqi mogli videti lepu devojku kaoguru menaxera znawa. Za{to da ne? Nekad mi se ~i-ni nepravi~no da se uvek s bilborda sme{kaju nekidrugi brokeri, nekih drugih vrednosti, a svi smou~ili u biblioteci, dolazili po kwigu, ~etovalina internetu. Posle su nas zaboravili. Ali nisuoni krivi, krivi smo mi {to smo zaboravili samisebe, {to smo dozvolili da na{u brigu brine nekodrugi.

Naprosto, znam, svaka biblioteka kao insti-tucija ima osnova da korisnika izvede na pravi put:da usmeri znatièqnog ~itaoca, da primi uglednogakademika, da zadrì nemirnog studenta, da malomde~aku ponudi igrice na ra~unaru. Za{to jo{ uveknije tako? Mo`da zato {to nam je potreban samo je-dan, nekada mali nekada veliki, po~etni korak douspeha. Da li smo spremni da ga napravimo?

Silva Ferizovi}nezaposleni bibliotekar-informati~ar

Menaxment i marketing u bibliotekarstvu

Brokeri znawa na bilbordima

Iva

na M

arke

z-F

ilip

ovi}

crte

ì

2006

/07.


46

(Srpsko-engleska verzija, to jest poengleè-ni srpski ili obrnuto)

Gnoseolo{ko-ontolo{ki pristup: revizijaod re~i revision, tj. ponovno vi|ewe (engl. odn.lat.), to kad kaè{ vidimo se tranzicija od tran-zitirati tj. prolaziti preko (engl. odn. lat.), tj.prelazak.

Prevod gorweg naslova bi, dakle, bio vidimose u prolazu.

Revizija je trofazna kao i struja, a nekad jebila i jednofazna, ali je ~ove~anstvo od tada na-predovalo barem u broju primenqivih faza. Fazenailaze uvek istim slede}im redosledom (a moè itumbe).

LM, prvo! de visu scenografija, tj. enterijer,tj. unutra{we ure|ewe jedne relativno prose~nebiblioteke (u stvari {ta sve jedna biblioteka naprelazu veka i milenijuma, tj. post terminus i anteterminus, bi trebalo da ima. Mo`da. Sa mno{tvomdevijacija i specifi~nosti, u zavisnosti od regi-onalne podele i klimatskih uslova, a da ne pri~a-mo o ledenom dobu, staklenoj ba{ti i globalnomotopqavawu), odnosno: police, zidovi, vrata, bra-ve uz vrata ili katanci i ko drì kqu~eve i {tasme da se iznese, a {ta ne, i ko je zaduèn da o tomvodi brigu (te{ko wemu). Kwige, ~asopisi, separa-ti, adligati i ostala neprebrojna nekwi`na gra|akoju je de facto nemogu}e razgrani~iti (ìvotnoiskustvo), a ni klasifikovati jednom za svagda, papotom katalozi, razne vrste, ve} prema potrebamai èqama i mogu}nostima – {to su vrlo promenqi-ve kategorije – bibliotekara i korisnika istih(ne bibliotekara) i finasijera kojima nikad nijebilo jasno {ta se u bibliotekama radi, pa su sva-{ta izmi{qali (a pone{to je stvarno tako i bilo,ali nije bilo dokaza, ~itawe npr.), te razne liste,popisi, s datumima i bez, pe~ati – {ta jo{? – spa-jalice, {rafcigeri, skalpeli, kutije raznih veli-~ina i namena i porekla, noèvi, {oqice i {oqe,kafa, ~aj, {e}er, kuvalo s kineske pijace, to jer sere{o pokvario (o, u patrijar{ijskoj biblioteci jedonedavno bila prava pravcata pe} bubwara – ilikraqica, ne se}am se dobro – a u ~itaonici nije bi-lo svetla osim dnevnog, tako da je i samo ~itawebilo bogougodan, krajwe asketski ~in, vaqda zaokajawe greha onih koji se spremaju da se odreknusvetovnog ìvota. Ja, kao posve}enik kwige, ni-sam, mislim, htela da se odreknem istog, tj. ìvo-

ta, bar ne u toj meri), poneka ka{ika (da, nije zgo-reg i profesionalno poznanstvo sa majstorima,oni su vrsta stanovni{tva koja obi~no ne ~ita,ali moè biti od koristi u fizi~kom smislu, paako onda po~nu i da ~itaju po`rtvovano vise}i nanekim klimavim merdevinama, ohoho, eto kulturei obrazovawa u tzv. {irokim narodnim masama),stolice i stolovi pultovi (ponegde, ponekad iskriveni {trikeraj, tek da se bude veran kolek-tivnom arhetipu bibliotekarke/a), tranzistor mo-`da ili neki sli~an nosilac zvuka – ovo zvu~i konosilac medaqe – koji se ne pali jer mu ne{to fa-li, neka ìca prekida~ utika~ i tome sli~no. Za-tim inventarne kwige, ne ba{ o~uvane, s raznimtabelama ~iji se raspored mewao u zavisnosti odistorijskog trenutka (a ne dnevnopoliti~ke situ-acije, to je postalo moderno drugde, a bilo bi i re-alno nezvodqivo, mada...), te prozori, {to je ustvari ~ist gubitak prostora, pa ih zato ponegde inema jer u svaki }o{ak moè ne{to da se gurne, sa-krije, ostavi za boqa vremena, to se kaè konzer-vira (da ne nervira) i sl.

(Odgovori na pitawa za koja niste ni znalida postoje i da traè odgovor)

ZA{to se u bibliotekama stvara nered?NEred u bibliotekama se stvara zbog entropi-

je. Taman zavr{ite jednu reviziju, sve pod konac iba{ kako treba, skoro da zapamtite gde se koja kwi-ga (ili ve} {tagod) nalazi i naslepo, ispi{ete iz-ve{taje, podnesete ra~une (ne fiskalne), dobijeteodobrewa, odradite i post festum pri~e otpisiva-wa (odnosi se na kwige, recimo kwige, da ne {iri-mo pri~u, jeste ono {to vaqda vi{e nikom pod ka-pom nebeskom ne bi palo na pamet da ~ita, lista, ce-pa) i rashodovawa (ti~e se onih kwiga koje boqe daniko ne drì u rukama da se ne bi inficirao, bu|,kwi{ki moqci, mi{evi i sl; ili ih nema tamo gdebi trebalo da su, {to je bilo provereno trista hi-qada miliona puta, za svaki slu~aj, {to }e re}i ne-ko ih zdipio, dopalo mu se, a nije ili nije mogao,ili nije hteo da kupi – pitawe koje je jedno vremezaokupqalo neke mislioce i trgovce: da li je kwigaroba? Do kona~nog odgovora, kao ni do mnogih dru-gih kona~nih odgovora, qudski rod nije do{ao, ma-da je kruìo i kruìo kao ki{a oko Kragujevca,{to }e re}i: svaka ki{a svoga Kragujevca ima), e

U prolazu...

Revizija u tranziciji


47

onda se desi neka veoma popularna nepredvi|enaokolnost, da ne nabrajam sve tzv. biblijske kata-strofe: preseqewe, poàr, potop, zemqotres, pro-mena vlasti ({ta li ovo zna~i? rat?) i nered pono-vo po~ne da se mnoì, {iri i osvaja sve mogu}e, zna-ne i neznane povr{ine i oblasti u doti~noj takore-}i instituciji. Uprkos preciznoj evidenciji.

[TA se onda de{ava? [ta preduzeti? Ima liprotivotrova neredu? Jok. Nego sedi{ si lepo(eee, ne ba{ uvek, nego i tr~ka{, pewe{ se i sila-zi{ sa raznoraznih nedostupnih, misterioznih iopasnih po ìvot, zdravqe i fizi~ku i mentalnudobrobit, mesta) i radi{ si svoj posao, sve svojeposlove koji su deskriptivno opisani u opisu rad-nog mesta, a mo`da i nisu al' se podrazumevaju u sva-kom slu~aju, i gleda{ kako vreme prolazi i ~eka{da pro|e, pa da onda opet, po ne~ijem nare|ewu ilisopstvenom naho|ewu, odnosno tzv. savesti ({to seu narodu zove pundravci), krene{ sve ispo~etka. Itako se, vremenom (onim istim), navikne{ da to ta-ko treba, jer je na delu vi{a sila i rihtig.

KAKO se organizuje revizija? Nekako!...Elem, prvo si smisli{ kolko qudi ima{, kojeg supola (ne zbog dru{tvene nego prirodne diskrimi-nacije), kakvog su socijalnog i bra~nog stawa, onda,da l’ bi bilo dobro da ima{ jo{ nekog ko ne{tozna, ili bi to samo uve}avalo zbrku (koja nepokole-bqivo postoji), onda razmisli{ koliko bi otpri-like trebalo vremena po jedinici kojegod gra|e(ako su kwige onda tolko i tolko na dan, mawe-vi-{e, ako su ~asopisi onda onolko, a za ostalo {to inema{ pojma {ta je, a ~esto nema{ pojma ni da po-stoji i da nekom treba, odvoji{ jo{ otprilike paduplo od toga, obavezno i uvek duplo), ako su svizdravi, delimi~no pismeni na nekom od postoje}ihjezika i voqni za rad (a bez kamxije)...

NEnene. Prvo napi{e{ predlog, zvani~no,bez pravopisnih gre{aka i {to razumqivije, pa-`qivo i neprimetno se raspita{ da l’ se preferi-ra }irilica – {ovinista ili latinica – globali-sta (nikad ne zna{ ko bi to mogao da ~ita i kako bimogao da protuma~i, mo`da pogre{no).

NENEne. Prvo prou~i{ moderne, tj. trenutnovaè}e zakone, uredbe i uputstva, a ako ba{ nekoho}e da tera mak na konac, nek ode da se raspita kodkolega i koleginica (preporu~ujem koleginice, upitawu je polna diskirminacija) u okolnim mesti-ma i objektima, kakva su im ìvotna i profesio-nalna iskustva po tom pitawu, pa nek sedne da ~itaizme|u redova, pa onda predlog, pa onda qudi kojetreba animirati (neee napraviti od wih ìvoti-we, to je lo{e za posao i komunikaciju) da poèleda rade kako im ti kaè{ (pa stane{ pred ogleda-lo i ve`ba{ pona{awe, izraz lica, mimiku i pan-tomimu), a da ne zabu{avaju i ne hvataju krivinu itraè vi{e novaca, jer ga ni ti sam/a nema{ (mada,

neoprostiva je blasfemija, u prevodu svetogr|e,misliti na novac u predvorju, tzv. îstili{tu, gdeU po~etku be{e Re~, eee ta re~ }e nam u revizijiglave do}i, pa boqe da smo spremni).

ONDA stavi{ lepo sve to na papir, pa zgu-`va{, pa drugi papir, pa pre`vrqa{, pa tre}i, paga zaturi{ negde, pa pri~a{ sam sa sobom (na zgra-àwe okoline, ako ikog ima u okolini) – to su kon-sultacije – pa se koncentri{e{, odnosno iskqu-~i{ iz stvarnosti i slovo po slovo, re~ po re~, redpo red, i kad ti ve} presedne otkuca{ i da{ u delo-vodnik s pe~atom i datumom.

ZATIM, koncepcija neophodnih priru~nihsredstava, a onda tim. U wemu je va`no imati nekogvisokog, nekog pouzdanog, nekog ve{tog, nekog kozna, nekog ko oponira, nekog ko posmatra, nekog kouveseqava i nekog spoqa (za svaki slu~aj). Onda sesvakoga dana vr{i evidencija i zapisivawe ube-dqivo i potpuno besmislenih doga|awa – {to je si-gurno sigurno je – ukqu~uju}i prebrojavawe, upore-|ivawe, odlu~ivawe, zdrav razum (on ponekad is-pliva, pa opet potone, kako kad i kako kod koga, na-izmeni~no, kao struja).

ONDA, tako, dani prolaze, vreme te~e i, micpo mic, sazna{ sve i sva{ta {to te ne zanima i okwigama i o ~asopisima i ostaloj prisutnoj i od-sutnoj gra|i, i o isto tako qudima, ènama, deci,mu{karcima, roditeqima, me|uqudskim odnosimai ose}awima (moè i to sve da se revidira), i o se-bi, bilo da si tu bilo da nisi, mislim mentalno,posao odmi~e, svi su ìvi i relativno zdravi, kwi-ge su, hvala na pitawu, dobro tako|e, obrisane, pre-brojane, popisane, poslagane po formatima ili ne-~em prikladnijem, police sve lep{e, sre|enije, ~i-stije, ma milina...

A na patosima rusvaj – vi{kovi, mawkovi, du-bioze, duplikati, „kome li to treba” mozgalice, uraznim formama i od raznih materijala. Katalozi ikartoteke skoro ìvi od stalnog dodira ruku kojele~e, spiskovi rastu i mnoè se, red se polako ra|a.

I NAJZAD kraj. Svi ìvi i zdravi, piju kafui }askaju, izve{taji predani, vi{e institucijepodmirene, pare obe}ane (ne-ispla}ene, to je uto-pija), ko ide ko ostaje, police, podovi, zidovi svena svom mestu. Kakav dan! Ali i na kraju je samo je-dan novi po~etak jednog novog kraja...

ONO {to tranzicija mewa je da nema vi{e daih radi, nego {to mawe, a jo{ ako ko ima neki ~a-robni {tapi} pa da se to sve samo odradi, preko no-}i, i to tako kako je zamislio neko ko nema nimaloma{te, ni sposobnosti, ni znawa, ni umewa, ni vo-qe, ni vremena, tim boqe, tako da se i nije ba{ ne-{to mnogo promenilo...

Qubinka GavranArhivsko-bibliote~ki centar SKC-a

BIBLIOTEKE Pan~eva~ko ~itali{te br. 10

48

Impozantna i veoma funkcionalna zgradaNacionalne i sveu~ili{ne kwi`nice u Zagrebunalazi se u Ulici Hrvatske bratske zajednice 4.Napravqena je 1996. i ima 44.000 kvadratnih me-tara (10.000 jo{ uvek nije u funkciji). Kako seradi o specifi~nom konceptu istovremeno naci-onalne i univerzitetske ustanove, moè se re}ida koreni biblioteke seù u davnu 1606. godinukada je red isusovaca utemeqio biblioteku pritada{woj gimnaziji. Biblioteka poseduje jo{uvek funkcionalni lisni katalog, i to kwiga do1975. i od 1976, kao i elektronski katalog bibli-ografske baze crolist (http://www.nsk.hr). Trenut-no se nalaze u fazi pre-laska na ameri~ki pro-gram voyager.

Zbirka rukopisa istarih kwiga je u okviruposebnih zbirki koju,osim we, ~ine i:

1. Kartografskazbirka;

2. Zbirka muzika-lija;

3. Grafi~ka zbirka(razglednice, fotogra-fije, grafi~ke mape ilistovi, plakati...).

Gra|a ovih zbirkinalazi se u wihovom sa-stavu, u depoima koji ~i-ne wihov deo i nalaze seu neposrednoj blizini.

Glavninu zbirkerukopisa i starih kwiga ~ini nekoliko otkupa izaostav{tina. Osnovana je davne 1894, a 1893. godi-ne otkupqena Gajeva biblioteka, koju je popisaowegov sin Velimir, brojala je oko 700 rukopisa i16.000 kwiga. Jo{ ranije, 1892, otkupqena je bi-blioteka Petra Zrinskog od preko 500 kwiga i oko30 rukopisa. Mnogo kasnije, Vatroslav Jagi} je da-rovao svoju rukopisnu zaostav{tinu u dva navrata– 1924. i 1927. U novije vreme, znameniti hrvatskikwièvnik Miroslav Krleà zave{tao je svoju za-ostav{tinu koja je trebalo da se otvori dvadesetgodina posle wegove smrti.

Zbirku ~ini nekoliko celina:1. Rukopisi (uop{te), gde se ubrajaju svi ruko-

pisi bez obzira na vreme nastanka;2. Stara kwiga koja se ra~va u slede}e pod-

grupe:a) inkunabule (oko 200 primeraka)b) kroatika

Fond kroatike ima izme|u 10 i 11 hiqadaprimeraka. Na~elno, gorwa vremenska granica je1835, godina kada je u Hrvatskoj uveden obavezniprimerak.

v) serbikaU serbiku se, osim srpske, ubrajaju bugarska,

makedonska i crnogorska stara kwi-ga. Fond broji oko 600 naslova, a gor-wa granica je 1867, godina Vukove re-forme.

g) slovenika Fond slovenike je vremenski

ograni~en 1835. godinom i ima oko150 naslova.

3. Stara periodika se zavr{ava1918. godinom;

4. plakati, proglasi i leci.Zbirka plakata, proglasa i le-

taka nema ~vrstu granicu i poti~eotprilike iz 1945. godine.

Strana stara kwiga, ako se iz-uzmu inkunabule, ne nalazi se uovoj zbirci nego u op{tem fondu, aretka kwiga nema svoju zasebnuzbirku, ve} se samo vodi ra~una dase ovde na|u kwige sa posvetom,potpisom, bibliofilska izdawa i

sli~no, ono {to bi se moglo nazvati retkim pri-mercima (ne naslovima).

U odeqewu je zaposleno sedam bibliote~-kih radnika, a voditeq zbirke je Ivan Kosi}, di-plomirani klasi~ni filolog i magistar slavi-stike.

Prostor zbirke je jedinstven. îni ga celi-na od nekoliko delova, gde su sme{teni zaposleni,~itaonica, depo i referensna literatura.

Kao najvredniji biseri zbirke mogli bi se iz-dvojiti slede}i naslovi: Varlam Joasaf iz 1586,Sluàbnik iz 1495, Studeni~ki zbornik iz

Nacionalna i sveu~ili{na kwi`nica u Zagrebu

Zbirka rukopisa i starih kwiga

Skulptura posve}ena ~itaocu


49

1751–1760,(?) Simeonov tipik iz 14. veka, Moli-tvenik iz Liona iz 1500. Deo zbirke je i najstari-ji celoviti sa~uvani zakonik kurzivnom glagoqi-com, Vinodolski zakonik, iz 1288. U zbirci se na-laze i inkunabule iz 1500. Dobrog Dobri}evi}a

Raguànina (ili Boninusa de Boninisa), kao i kwi-ga De militarii Roberta Valturija {tampana u Vero-ni 1483.

Jedan od vidqivijih rezultata rada na zbir-ci je i publikacija Hrvatske protestantskekwige XVI i XVII stoqe}a u Nacionalnoj i sve-u~ili{noj kwi`nici u Zagrebu iz 2005. godine,~iji je urednik voditeq zbirke, a izdava~ samabiblioteka. Ona sadrì bibliografski opis 96kwiga iz nare~enog doba sa skeniranim naslov-nim stranama.

Kad je u pitawu konzervatorska i restaura-torska za{tita, ulaù se izuzetni napori u veo-ma savremenoj laboratoriji, tako da je, po slo-bodnim procenama, konzervirano preko 90 odstofonda.

Utisak koji ostavqa Zbirka rukopisa i starekwige Nacionalne i sveu~ili{ne kwi`nice u Za-grebu veoma je upe~atqiv, a gostoprimstvo na{ihsuseda uzorno. Poseta voditeqa Zbirke stare iretke kwige Narodne biblioteke Srbije kom{ilu-ku va`na je razmena iskustava i trebalo bi da budesamo inicijalna kapisla za obnavqawe saradwezbirki dveju zna~ajnih nacionalnih institucija uregionu.

Dejan Vuki}evi}Narodna biblioteka Srbije

Iva

na M

arke

z-F

ilip

ovi}

uqe

na p

latn

u, 2

004.

Prvi srpski rat plakatimaIzlo`ba „Prvi srpski rat plakatima”, au-

tora Dejana Vuki~evi}a, samostalnog stru~nog sa-radnika na Fondu stare, retke i minijaturne kwi-ge NBS, gostovala je i u prostorijama Srpskogkulturnog dru{tva „Prosvjeta” u Zagrebu, u okvi-ru Dana srpske kulture u Hrvatskoj. Izlo`bu je23. novembra 2006. godine otvorio êdomir Vi-{wi}, predsednik SKD i pomo}nik ministra kul-ture za izdava{tvo, a otvarawu je prisustvovao iambasador Srbije Radivoje Cvjeti~anin.

O samoj izlo`bi, koja je do sada obi{lasedamnaest gradova u Srbiji, vi{e na sajtuNarodne biblioteke Srbije domen de{avawa/iz-lo`be.


50

Biblioteka „Hoze Jero” otvorena je za javnostmaja 2004. godine, a sve~anom otvarawu u decembruiste godine prisustvovala je udovica Hozea Jera iwihova viso~anstva prin~evi od Asturijasa, donFelipe i dowa Letisija. Osnovni ciq bibliotekeInstituta „Servantes” je da postane jedan od glav-nih oslonaca u nastavi jezika, kao i u {irewu hi-spanske kulture.

Fondovi, prostor i opremqenost biblioteke

Od maja 2004. godine bibliografska kolekci-ja biblioteke oboga}ena je sa 9.243 naslova (11.355primeraka me|u kojima je 1.416 ~asopisa). Svi sumagnetizovani, katalogizovani i uneti u automat-sku bazu podataka. Broj~ani podaci su slede}i:

AUTOMATIZOVANI BIBLIOGRAFSKIFONDOVI

SPECIJALNE SEKCIJE (PRIMERCI)

KWIGE NA OSTALIM ZVANI^NIM JEZICIMA [PANIJE (REGISTRI)

PROSTOR BIBLIOTEKE

OPREMQENOST BIBLIOTEKE

Podaci o radu biblioteke u 2006.

Institut „Servantes” u Beogradu

Biblioteka „Hoze Jero”

1 Sigurnosni luk, sve katalogizovane kwige su magneti-zovane.


51

Usluge, aktivnosti i resursi nameweni ~lanovima Biblioteke

Konsultovawe baze podata-ka biblioteke – Biblioteka do-zvoqava konsultovawe baze po-dataka koje ima, a zaposleni ubiblioteci su spremni da po-mognu kada je to neophodno.

Kori{}ewe Interneta – Unovije vreme je omogu}en pristupinternetu. U ovu svrhu je izdvoje-no {est kompjutera i ustanovqe-na je procedura wihovog kori-{}ewa, a vodi se i statistika.Biblioteka svojim ~lanovimaomogu}ava da kori{}ewem kom-pjutera koji su im na raspolaga-wu pristupaju internetu, konsultuju bazubibliografskih, kulturnih i informa-tivnih podataka, kao i da pose}uju virtu-elnu aulu Instituta „Servantes”. Kori-snici mogu da koriste i programe office, aimaju i mogu}nost kori{}ewa usluga{tampawa i fotokopirawa dokumenata.

Op{te i posebne informacije –Svim ~lanovima kojima je potrebna nekainformacija, bilo op{teg ili stru~nogkaraktera, bi}e omogu}ena pomo} da jedobiju.

Specijalizovani katalozi – Napra-vqeni su razli~iti specijalizovani ka-talozi biblioteke, kako bi se olak{alokonsultovawe fondova, me|u kojima isti~emo ka-talog obavezne literature Katedre za iberijskestudije Filolo{kog fakulteta Univerziteta u Be-ogradu i specijalni katalog filmova kojima raspo-laè biblioteka, sa ura|enom selekcijom i rezi-meom na srpskom i {panskom jeziku.

Reprografija – Biblioteka nudi mogu}nostkori{}ewa ove usluge svojim ~lanovima. Tako|eima obavezu da brine da fotokopir ma{ina uvekfunkcioni{e, kako za svoje tako i za potrebe aka-demske slu`be, {to podrazumeva mewawe tonera,snabdevawe papirom i dodelu {ifara profesori-ma i ostalim zaposlenima u centru. Trenutno je upripremi osposobqavawe biblioteke za pruàweusluga skenirawa.

Pozajmqivawe kwiga – Biblioteka je od sa-mog po~etka rada svojim korisnicima nudila mo-gu}nost pozajmqivawa materijala.

Obu~avawe ~lanova biblioteke – U ciqu obu-ke ~lanova, biblioteka je uradila jedan pamflet obiblioteci, organizuju se i grupne posete studena-ta i informi{u se novi ~lanovi. Za ostale ~lano-

ve se organizuju periodi~ni kursevi o radu bibli-oteke. Tako|e, povremeno se organizuju posete dru-gih bibliotekara.

Me|ubibliote~ko i institucionalno pozaj-mqivawe materijala – Ostvarivawe pozajmica iprikupqawe kopija dokumenata iz drugih {pan-skih biblioteka, ukqu~uju}i mogu}nost pristupadokumentu.

Ostale aktivnosti – Biblioteka je od svogotvarawa radila na ostvarivawu aktivnosti i vansvojih prostorija, ne ugroàvaju}i svakodnevni radu okviru same biblioteke. Nekoliko puta je u~e-stvovala na beogradskom sajmu kwiga, kao i na kwi-èvnim skupovima i promocijama. Pozajmqivane sukwige za izlo`be. U posledwe vreme, pored svihovih aktivnosti, biblioteka realizuje i mese~neaktivnosti u kojima u~estvuju i korisnici, a kojese objavquju u okviru kulturnih aktivnosti Insti-tuta „Servantes”.

Marija Rodi}Biblioteka „Hoze Jero”


52

U neposrednoj blizini anti~ke biblioteke uAleksandriji osamdesetih godina XX veka izgra|enaje veoma impozantna gra|evina, udaqena nekolikokilometara od stare luke sa ~uvenim svetionikomFaros. Ona danas nastavqa tradiciju nekada{we naj-ve}e anti~ke biblioteke u civilizovanom svetu.

Kada se pribliàvate modernoj gra|evini, padau o~i ceo kompleks zgrada. Na ulaznom delu veoma jeupe~atqiv logo Aleksandrijske biblioteke. Impo-

zantan je izlazak sunca, koji je za stari Egipat izvorìvota, zatim se zraci usmeravaju na Faros koji je namoru. Kao da ova tri elementa uspostavqaju vezu iz-me|u pro{losti i budu}nosti. Faros, jedno od sedamsvetskih ~uda, kao da nam svojom svetlo{}u prenosiveoma va`ne trenutke iz ìvota stare civilizacije.

Prilikom ulaska u glavnu zgradu nailazimona tablu koja nas upu}uje na prve „korake” za upo-znavawe biblioteke: moèmo da se u~lanimo, ilida zatraìmo obilazak u pratwi vodi~a. Dok ~eka-

mo da se grupa okupi, na raspolagawu nam je resto-ran ili ~ajxinica.

Bibliote~ki vodi~ nas prvo upoznaje sa krat-kom istorijom prethodne biblioteke, a zatim nasuvodi u foaje gde, pokazuju}i na mapi, govori oovom zdawu koje se prostire na 40.000 kvadratnihmetara. Korisnicima biblioteke su na raspolaga-wu razni fondovi i odeqewa u kojima se ~ita, raz-govara, slu{aju predavawa ili muzika i sli~no. U

centralnom delu ~itaonice, na oko 15.000kvadrata, dnevna svetlost dolazi sa plafonakoji je izuzetno arhitektonsko re{ewe. Kadase sa gorweg dela pogled baci na centralnideo, vidi se sedam nivoa ovog zdawa, u komeima mesta za dve hiqade korisnika. Tu subrojna odeqewa: de~je, za mlade, internet ar-hiva, retke kwige, muzeologija, manuskripti,anti~ki deo, egiptologija, period gr~ke ere,rimsko doba, arapska era, nau~no odeqewe,~asopisi i novine, stare retke kwige i ruko-pisi, kompjuterska veza sa drugim srodnimbibliotekama… Vodi~ obja{wava da je jedandeo gra|evine, kako oni kaù, namewen dija-

logu i toleranciji. Svaka od tih prostorija imanekoliko stotina mesta. Tu su planetarijum, kon-ferencijska sala, malo pozori{te, xepni bioskop,koncertna sala, izlo`beni prostor, sala za promo-cije, sala za radionicu... I na kraju podatak daAleksandrijska biblioteka poseduje vi{e od 500hiqada naslova.

Pre izlaska iz zgrade moète kupiti raznesuvenire koji su uglavnom vezani za Aleksandriju,Biblioteku i Egipat.

Poznate biblioteke

Egipatska Aleksandrina

Prilikom dolaska u Veneciju, gradu na vodi,mnogi nemaju dovoqno vremena da posete veoma po-znatu nacionalnu biblioteku u Veneciji. To je veo-ma uo~qiva zgrada na pjaceti Trga sv. Marka na ko-joj pi{e Biblioteka Marciana. Zvani~no, ova in-stitucija je po~ela da radi 1905. godine. Ve} na ula-zu vidimo da je u pitawu arhitektonski izvanrednoure|en prostor. Jo{ u XVI veku wena izgradwa jepoverena ~uvenom Sansovinu. Wegovo delo i danaspleni pa`wu posetilaca prilikom ulaska u Cam-panille (zvonik).

U istoriji ove biblioteke najzna~ajnije jesvakako da je, zaslugom kardinala Besariona, koji

je „spasio" kwige iz Nikeje, u vreme najezde Turakana Vizantiju u XVI veku. Tada je osnovan i fond zagrad Veneciju, u komu su prete`no bili manuskrip-ti iz Nikeje. Izme|u ostalog, nalazimo stare ko-dekse Gr~ke i Rima. Od retkih, i veoma poznatihkwiga treba posebno ista}i Brevijar Grimani,Mapamen Fra Maura, izuzetno vredno ilustrovanikodeks Flamanske {kole, kao i Dnevnik MarinijaSanudosa. Jedno vreme u ovoj zgradi je radila kov-nica novca u kojoj je poznati Sansovino kovao zlat-ni cekin.

Vojislav M. Tomi}

Venecijanska Marciana

(fot

o P

e|a)

Realizacija prve faze projekta „Biblioteka– kulturni centar lokalne zajednice” u Mati~nojbiblioteci „Vuk Karaxi}” u Prijepoqu zavr{enaje u oktobru 2006. godine. Bila je to mahom adapta-cija, opremawe i reorganizacija postoje}eg pro-stora na Pozajmnom odeqewu za odrasle, kancela-rijskog prostora i ogranka Mesne biblioteke„Stevan Tomovi}” u Brodarevu. Holovi Doma kul-ture, gde je sme{tena Biblioteka, adaptirani su ufunkcionalan prostor prilago|en potrebama sa-vremenog bibliote~kog poslovawa. Formirana jeklasi~na, ~itaonica periodike i elektronska ~i-taonica sa pet terminala, skenerom i {tampa~em.Oformqen je i multimedijalni kutak, koji kori-snicima omogu}ava da u Biblioteci slu{aju muzi-ku, gledaju dokumentarne i igrane filmove, ili ko-riste multimedijalne publikacije uz pomo} insta-liranih slu{alica. Cedeteka je formirana pro-{le godine i trenutno raspolaè sa 470 jedinica.

Adaptiran je i jedini stacionirani ogranak Bi-blioteke, Mesna biblioteka „Stevan Tomovi}” uBrodarevu (25 kilometara od grada, 6.000 stanovnika,gravitira prema Brodarevu iz petnaestak okolnih

sela i zaselaka). Osim ogranka Biblioteke, u ovoj me-snoj zajednici ne postoji drugi organizovan i insti-tucionalizovan oblik razvoja kulturnih aktivnosti.Stawe objekta je bilo toliko lo{e da su predstavni-ci {vajcarske op{tine Bern/Kenic ve} prilikomprve posete Biblioteci obe}ali pomo}. Uloìli su12.000 evra u adaptaciju 92 metra kvadratnih kojimraspolaè ogranak. U toku je akcija Medijateke Ke-nica – prodaja starih kwiga, a sredstva koja se priku-

pe namewena su obnovi kwii`nog fonda u Brodarevu.Akciju vodi Kristijana Jungo, direktorica Medija-teke iz Kenica. Ve} se prave i planovi za septembar.Upravnici Biblioteke Nermini Duran upu}en je po-ziv da u septembru 2007. godine bude gost Medijatekeiz Kenica i u~esnik Festivala kwige za decu, gde jesrpski gostuju}i jezik. Po zavr{etku ove manifesta-cije, Kristijana Jungo, sa saradnicima, organizujeNedequ jugoslovenskog filma u [losu, najstarijemzamku kantona Bern, ~iji je ciq daqe prikupqawenovca za obnovu kwi`nog fonda u Brodarevu.

Osim radova na adaptaciji i opremawu, oba-vqena je i reorganizacija fondova Biblioteke ko-ji su u slobodnom pristupu za korisnike, pa su sada,osim doma}e i strane kwièvnosti, korisnicimadostupniji i aktuelni naslovi iz informatike, me-dicine, ekonomije, preduzetni{tva, menaxmenta,psihologije, filozofije, religije, istorije umet-nosti, kao i kwige na engleskom jeziku. Sredstvimaiz donacija i buxeta i poklonima kwi`ni fond jeobnovqen sa 6.266 uglavnom novih naslova, {topredstavqa pove}awe za 48,21 odsto u odnosu na2005. godinu. Biblioteka je obezbedila redovnu na-bavku 35 naslova periodike i mogu}nost da sve bro-jeve, osim posledweg, mogu pozajmiti sa rokom vra-}awa od tri do pet dana. Ure|en prostor, elektron-ska ~itaonica, aktuelna kwi`na gra|a, kao i novisadràji u Biblioteci, uticali su i na pove}awebroja korisnika u 2006. godini za 21,02 odsto(4.087), u odnosu na 2005. godinu (3.228).

Na{i statisti~ki podaci (zakqu~no sa mar-tom 2007) ukazuju na pove}awe broja korisnika naPozajmnom odeqewu za odrasle za 26,68 procenata uodnosu na isti period pro{le godine. Po~etkom2007. uveden je beì~ni internet i omogu}eno we-govo kori{}ewe, kao i skenirwe gra|e iz Biblio-teke, bez nadoknade za sve korisnike Biblioteke.Od februara 2007. godine korisnici Bibliotekeimaju pristup i elektronskoj novinskoj arhiviEBART medijska dokumentacija. Prezentacija ovogkorisni~kog servisa po~e}e sredinom aprila usvim lokalnim institucijama.

Uporedo sa adaptacijom prostora i reorgani-zacijom fondova, Biblioteka je zapo~ela revizijubibliote~ke gra|e. Komisija za reviziju je obuhva-tila dokumentaciju i stawe fondova od juna 1995.

Prijepoqska biblioteka nakon zavr{etka prve faze

Kulturni centar lokalnezajednice


53

godine, kada je ra|ena jedna od standardnih biblio-te~kih revizija, do oktobra 2006. Otpisane su do-trajale i neupotrebqive jedinice, neaktuelna bi-bliote~ka gra|a, ukupno 9.177 jedinica. Kwige kojesu upotrebqive poklowene su seoskim osnovnim{kolama i privatnim licima. Zakqu~no sa decem-brom 2006. godine, Biblioteka ima 67.391 jedinicabibliote~ke gra|e koja je intenzivno kori{}ena(broj pozajmqenih jedinica u 2006. godini je 61.315).

Projekat „Biblioteka – kulturni centar lo-kalne zajednice” predstavqa jednu od prvih direkt-nih implementacija Razvojne strategije odrìvograzvoja op{tine Prijepoqe (2005/2009). Strategijaje izra|ena na prinicpima participativnog plani-rawa i predvi|a da Prijepoqe do 2009. godine po-stane op{tina koja se „skladno razvija na na~inuskla|en sa interesima ìvotne sredine, sa dina-mi~nom privredom zasnovanom na znawu, sa prijat-nim dru{tvenim i kulturnim okruèwem orijenti-sanim na odrìv razvoj i da se dokaè kao vode}aop{tina u jugozapadnoj Srbiji u sprovo|ewu Lo-kalne agende 21”. Smatramo da }e se ovi ciqeviefikasnije ostvariti ukoliko se podrè inicija-tive Biblioteke da svoj razvoj usmerava u skladu sa

potrebama i zahtevima lokalne zajednice i savre-menih tendencija u bibliotekarstvu uop{te. Bi-blioteka, adekvatnom ponudom svojih usluga i fon-da, moè zna~ajno uticati na razvoj qudskih resur-sa kroz afirmaciju neformalne edukacije kao ob-lika permanentnog obrazovawa. Primenom infor-macione tehnologije i elektronskih nosilaca in-formacija moè omogu}iti pristup aktuelnim in-formacijama iz svih oblasti.

Da bi se navedeni ciqevi ostvarili, neophod-no je zavr{iti zapo~ete radove na adaptaciji iopremawu Biblioteke, kwi`ni fond obnovitistru~nom literaturom, multimedijalnim publika-cijama, elektronskim bazama podataka, serijskimpublikacijama, obezbediti sredstva za programskeaktivnosti... Od velike va`nosti je i razvoj pro-gramskih aktivnosti Mobilnog informaciono-ko-munikacionog centra (Infobus), kako bi se opti-malno iskoristile mogu}nosti koje on ima. Neop-

hodno je raditi i na promociji usluga koje Biblio-teka pruà kroz {tampane i elektronske medije. Utoku je izrada nove veb prezentacije Biblioteke saCMS modulom, priprema vodi~a i promotivnih li-fleta, izrada logoa Biblioteke.

Adaptacija i tehni~ko opremawe Mati~ne bi-blioteke „Vuk Karaxi}” veoma je va`no za razvojkulturnog ̀ ivota u siroma{noj i nerazvijenoj prije-poqskoj op{tini. Kreirawem prostora koji funk-cionalno i estetski odgovara potrebama savremenihkorisnika Biblioteka ujedno razvija i druga~ijuprogramsku koncepciju rada. Uz razvoj kwi`nogfonda, posebno se potenciraju kulturno-animacioniprogrami nameweni razli~itim ciqnim grupama.

Realizaciju prve faze projekta podràli su:Ministarstvo kulture Republike Srbije, UNDP,Danski savet za izbeglice, Ambasada KraqevineNorve{ke, [vajcarska op{tina Bern/Kenic i Op-{tina Prijepoqe. Ukupna vrednost svega {to jeura|eno je 6.000.000 dinara.

Radovi na daqoj adaptaciji i opremawu Bi-blioteke – formirawe Letwe ~itaonice i ure|e-we De~jeg i Zavi~ajnog odeqewa, bi}e nastavqenosredstvima koja su obezbe|ena iz Nacionalnog in-vesticionog fonda (35.680 eura), a prema idejnomre{ewu projektanta arhitekte Dragane Markovi}iz Beograda. Letwa ~itaonica je projektovana kaododatak Biblioteke – De~jeg odeqewa, za potrebeindividualnog kori{}ewa biblioteke u toplimmesecima i sprovo|ewa ostalih aktivnosti (radio-nice, promocije de~jih kwiga, promovisawe decekao novih literarnih talenata, predavawa, koncer-ti). S obzirom na mogu}nosti koje pruà parcelaispred objekta, a sada nije iskori{}ena, osmi{qenje projekat koji oplemewuje prostor i okolinu, a nenaru{ava postoje}e zelenilo i ne uti~e na saobra-}aj. Pored kapije, predvi|ene su klupe, stolovi saindividualnim sedewem, àrdiwere i gazebo (maliletwikovac). Ne}e izostati ni ìva ograda, travai sezonsko cve}e u posebno dizajniranim àrdiwe-rama, za {ta su zaduèni inèweri hortikulture.

Za De~je odeqewe idejno je osmi{qen svetaoenterijer, sa niskim policama i name{tajem, i vizu-elno odvajawe prostora za najmla|e od tinejxerskogkutka. U okviru NIP-a predvi|ena su i sredstva zaadaptaciju i opremawe Zavi~ajnog odeqewa. Po~e-tak radova bio je predvi|en za 15. januar 2007. godi-ne. Prema informacijama kojima sada raspolaèmo,na{a biblioteka nije u{la u privremeno finansi-rawe, pa nam predstoji da ~ekamo konstituisaweVlade i usvajawe Zakona o buxetu. Ostaje nedoumicako i po kojim kriterijumima odre|uje prioritete.

Nermina DuranMati~na biblioteka „Vuk Karaxi}”

Prijepoqe


54

Gradska biblioteka „Vuk St. Karaxi}” u Ko-sovskoj Mitrovici je krajem januara odràla tra-dicionalnu manifestaciju „Naj~italac”. Time jeBiblioteka nagradila najboqe ~itaoce u prethod-noj godini. Nagrade su bile skromne, ali od srca.

Sastojale su se od kwige i prigodnog poklona, zavi-sno od uzrasta. Kwige je darivala izdava~ka ku}a„Plato”. S obzirom na to da biblioteka ima neko-liko hiqada ~italaca, bilo je te{ko odabrati naj-boqe me|u dobrima, ali trudili smo se da budemoobjektivni i nepristrasni.

Nagra|eni su u~enici niìh i vi{ih razredaosnovne {kole „Branko Radi~evi}” i gimnazijalciiz Kosovske Mitrovice, studenti iz Bijelog Poqa,Lazarevca i Gorwe Gu{terice i korisnici bibli-oteke iz Mitrovice, Zve~ana i Leposavi}a.

Ovom manifestacijom èlimo daafirmi{emo biblioteku kao vaspitno-obrazovno instituciju, da promovi{e-mo kwigu i ~itawe, da kwigom uti~emona intelektualni razvoj li~nosti. Jed-nom re~ju, èlimo da svojom pozitiv-nom energijom okupimo {to ve}i brojmladih koji }e se vi{e druìti sa kwi-gom. U ovom te{kom vremenu decu trebapo{tedeti svih problema koji nas opte-re}uju, a te`wa da se kwigom mewa svetoduvek je postojala i postoja}e.

Progla{eni su i naj~itaniji pi-sci u pro{loj godini u na{oj biblio-teci.

Na Odeqewu za odrasle to su Mir-jana Bobi}-Mojsilovi} i Paulo Koeqo,

a na De~jem odeqewu Dragomir ]ulafi}, Luiz Re-nison i kwige o Vini Puu.

Milena Tepav~evi}Gradska biblioteka „Vuk St. Karaxi}”

Kosovska Mitrovica

Gradska biblioteka „Vuk St. Karaxi}” Kosovska Mitrovica

Nagrade skromne, ali od srca


55

Najboqi me|u dobrim ~itaocimaI

vana

Mar

kez-

Fil

ipov

i}uq

e na

pla

tnu,

200

6.

Povodom obeleàvawa 160 godina postojawa irada Narodne biblioteke „Ilija M. Petrovi}”Poàrevac, na Savindan, 27. januara 2007. godine, umaloj sali Centra za kulturu u Poàrevcu uprili-~ena je sve~ana akademija.

U prigodnoj besedi, govore}i o vremenu na-stanka îtali{ta u Srbiji i wegovom zna~aju zaonda{we ìteqe, Svetlana Velmar-Jankovi} je,izme|u ostalog, rekla: „U nastojawu da îtali{tesa~uvaju u bilo kojem obliku, gra|ani Poàrevca,kojima je bilo stalo do kwige, nastojali su da udo-voqe zahtevima vremena i da se izbore s ve~itimnedostatkom novca. Mo`da ba{ danas treba da sesetimo svih onih delatnika i posve}enika kwizikoji su se kroz decenije 19. i 20. veka ovde borili dase odrì îtali{te. Bez anonimnih nastavqa~adela Svetog Save u svim ~itali{tima i bibliote-kama u Srbiji kroz ovih 160 godina ispuwenih stra-hotama dva svetska i na{ih balkanskih ratova s po-~etka i kraja pro{log veka, ni na{ mali narod niwegova kultura danas ne bi postojali. Kao {to supodignuti spomenici neznanom junaku, koji je polo-ìo ìvot za slobodu svoje zemqe, tako bi vaqalopodi}i spomenik i neznanom bibliotekaru, koji jeuloìo svoj ìvot u opstanak prosvete i kulture uovoj zemqi, ne preterano sklonoj duhovnosti. Da

nije bilo tog neznanog bibliotekara, mi ne bismomogli da proslavqamo ovaj jubilej. Verujem da biSveti Sava s tim bio saglasan”. (Odlomak iz teksta

„Slovo o svetosti svetiteqa Save”).Akademiji su prisustvovali kwièvnica Sve-

tlana Velmar-Jankovi}, dr Miro Vuksanovi}, di-rektor Biblioteke Matice srpske, Vesna Stevano-vi}, zamenik upravnika Narodne biblioteke Srbi-

je, Aleksandra Vrane{, profesor na katedri za bi-bliotekarstvo i informatiku Filolo{kog fakul-teta u Beogradu, kolege iz Gradske biblioteke No-vog Sada, direktori biblioteka iz Uìca, Pan~e-va, â~ka, Kru{evca, Kikinde i beogradske bibli-oteke „\or|e Jovanovi}”.

Nakon izvo|ewa himne, na po~etku programa,goste je pozdravila Beba Stankovi}, direktor Na-rodne biblioteke „Ilija M. Petrovi}” Poàre-vac. U ime predsednika Skup{tine op{tine Po-àrevac goste je pozdravio Petar Raji}, na~elnikOdeqewa za privredu, finansije, trezor i dru-{tvene delatnosti. Zatim je upravnik BibliotekeMatice srpske direktorki Biblioteke u Poà-revcu uru~io prva dva toma Srpskog biografskogre~nika i poklonio jo{ 158 kwiga.

U umetni~kom delu programa nastupio je horSredwe muzi~ke {kole „Stevan Mokrawac” Poà-revac i bra}a Teofilovi}.

Tatjana @ivkovi}Narodna biblioteka „Ilija M. Petrovi}”

Poàrevac

Jubilej Narodna biblioteke u Poàrevcu

U ~ast nastavqa~a delaSvetog Save


56

Akademiji su, pored ostalih, prisustvovali Svetlana Velmar-Jankovi} i Miro Vuksanovi}

Bra}a Teofilovi}

Ime kwièvnika, revolucionara-komuniste,profesora i bibliotekara Ilije M. Petrovi}a(Beograd 1895. – Jajinci 1942), Biblioteka uPoàrevcu nosi od 15. marta 1975. godine. @ivotniput Ilije M. Petrovi}a je tekao ~udnim tokom.Bio je neobi~an i kontradiktoran. Od sudskog ~i-novnika i seoskog u~iteqa, osniva~a i urednikajednog od prvih me|uratnih kwièvnih ~asopisa,preko ameri~kog stipendiste, bibliotekara va-{ingtonske i beogradske Narodne biblioteke, su-plenta gimnazije u Beogradu i profesora poàre-va~ke gimnazije, nesu|enog doktora kwièvnosti inarodnog poslanika, do borca u oslobodila~komratu i `rtve zloglasne bawi~ke „ku}e smrti”.

Razli~iti po obimu, kwièvni radovi IlijeM. Petrovi}a, objavqivani su u raznim ~asopisimai listovima: Nova Evropa, Obzorje, zagreba~ki Sa-vremenik, @ivot i rad, Misao, Voqa, Kritika,Na{a stvarnost... U saradwi sa D. Teàkom, 1928.godine, Ilija Petrovi} je priredio i leksikonli~nosti Ko je ko u Jugoslaviji, ~iji su izdava~ibili „Jugoslovenski godi-{wak” (Beograd) i „NovaEvropa” (Zagreb). Te`waka pisawu i literaturiuop{te ostala je wegovanepotpuno ostvarena è-qa, od prve pri~e iz {kol-skih dana „Ma~ka ~ikaStevina” do drame „Gospo-darev zet” koja nikad nijeizvedena, od prvih stihovau gimnazijskoj klupi do je-dine zbirke pesama Borcii begunci, objavqene u tu-|ini.

Ime Ilije M. Petro-vi}a je u nekoliko navratapadalo u zaborav i ponovose uzdizalo. Igrom slu~a-ja, nije se dugo pomiwao, da bi se {ezdesetih godi-na pro{log veka o wemu dosta pisalo (VeliborGligori}, Boìdar Kova~evi}, Ratomir Dabi},@ivorad P. Jovanovi}, Kosta Dimitrijevi}, Pre-drag Radovanovi}...). Zatim je bio zaboravqen svedok gra|ani Poàrevca nisu ovu nepravdu ispra-

vili daju}i svojoj biblioteci wegovo ime, ne do-zvoqavaju}i da zaborav prekrije jednu tako sve-stranu li~nost koju niko nije uspevao da dovoqnoupozna.

Za wim su ostali neobjavqeni rukopisi: Ve-sti s one strane (kwiga o Americi, delom obja-vqena u ~asopisu Nova Evropa); Novi Beograd

(feqton objavqen u Obzorju); Svo-jim putem (kwièvni eseji {tam-pani u raznim publikacijama); An-glosaksonska kultura i Jugoslove-ni (studija spremqena za {tampu);Na{ reìm i reìm bra}e Popovi-}a (izgubqeni pamflet); Vojni~kidnevnik (koji je posle rata Petro-vi}ev brat Milan dao VladimiruDedijeru).

Objavqena dela Ilije M. Pe-trovi}a su: Borci i begunci, îka-go, 1922; Lord Bajron kod Jugoslove-na, Poàrevac, 1931; O jednoj po-sledwoj kwizi, Poàrevac, 1932;Povodom posledwe kwige BogdanaPopovi}a, Beograd, 1933; Prakti-~an englesko-srpski re~nik, Beo-grad, 1933; Oni koji ne osta{e ovde,

Beograd, 1933; Gospodarev zet, Beograd, 1938; En-gleski u 100 lekcija, Beograd, 1939.

Renata Mini}Narodna biblioteka „Ilija M. Petrovi}”

Poàrevac

Se}awe na jednog velikana

Gra|ani Poàrevca ga nisuzaboravili


57

Ilija M. Petrovi} 1919. godine u Beogradu, u vremepokretawa ~asopisa Dan

Ilija M. Petrovi} (rad Emilije [mit-Vu~eti})

Jednom prilikom sam se kod koleginice iz su-sednog grada raspitivala o katalogu sa izlo`beodràne u okolini tog grada. Pretpostavila sam daga ~uva zavi~ajno odeqewe, {to mi je ona, na~elno,i potvrdila. No, kako nisam znala datum niti godi-nu, pa ni ta~an naziv izlo`be niti manifestacijeu okviru koje je izlo`ba odràna, koleginica mi jenajqubaznije rekla da oni sigurno imaju taj kata-log, ali da ga tako, bez ijednog od traènih podata-ka, ne mogu na}i, osim da prelistavaju katalog pokatalog, {to mi nije bio problem da razumem.Upravo sam po~ela da radim, sa koleginicom Ja-snom Martinov, na odeqewu koje je bilo pretrpanodokumentima, pa je revizija bila iznu|ena tom ~i-wenicom.

Poenta je bila u tome da mi je traèni katalogbio potreban upravo zbog nedostaju}ih podataka.

Pitawa

Ova situacija u kojoj sam se ja – bibliotekar-ka – na{la u ulozi korisnika bibliote~kih usluga,u~inila je da sebi postavim nekoliko otvorenihpitawa, i to u vezi sa gra|om koju imamo, ali ne mo-èmo lako da „iskopamo”. Dakle: u ~emu je svrha ~u-vawa bilo koje vrste gra|e ukoliko je weno davawena kori{}ewe problemati~no? Ako po|emo od kla-si~ne definicije bibliotekarstva, po kojoj je onaodre|ena kao „prikupqawe, obrada, ~uvawe i kori-{}ewe bibliote~ke gra|e”,1 biva jasno da je u pome-nutoj situaciji deo koji se odnosi na „kori{}ewe”zatajio. Zna se da izme|u navedenih poslova mora dapostoji ravnoteà, ali wu u praksi nije lako ostva-riti. Obrt nekwi`ne gra|e }e o~igledno biti raz-log da ova dokumenta, {to se elektronske obradeti~e, budu u drugom planu sve dok se ne zavr{i ob-rada monografskih publikacija. A onda na red do-lazi pitawe o odgovaraju}em programu za obradunekwi`ne gra|e, {to ponovo u podtekstu ima sa-znawe o malom obrtu ove gra|e, i tako do daqweg.

U me|uvremenu, ~itaoci koji traè neki do-kument ove vrste umeju prosto da iznenade biblio-

tekara, da ga odvoje od teku}eg posla i nateraju gada pootvara ormane, podigne kojekakve fascikle safascikli, koverte sa koverti, da skine podebeleslojeve pra{ine i iskopa dokument od koga, na kra-ju, po~nu da ka{qu i korisnik i bibliotekar, pita-ju}i se, u neko doba, {ta im sve to treba? S tim uvezi je slede}e, vrlo iskreno pitawe: u ~emu je uop-{te svrha ~uvawa nekwi`ne gra|e? (Pri tom nemislim na odgovor {kolskog tipa koji umeju da da-ju ~ak i oni koji su na jedvite jade poloìli stru~-ni ispit). Dakle, da izuzmemo sve te krupne re~i o~uvawu dokumenata koji }e posluìti kao gra|a zapisawe lokalne istorije, dokumentima koji su sve-doci jednog vremena, o velikom zna~aju naoko sit-nih, ponekad bizarnih dvolista, trolista, bro{u-ra, flajera, kataloga, ~lanskih karata, dopisnicapozivnica... ~ega sve ne, periodiku i rukopise, dane pomiwem (o tome }e koleginica J. Martinov op-{irnije) i da ovu predugu re~enicu privedem krajune pomiwu}i ostav{tinu budu}im generacijama(moj zahtev opisan na po~etku ovog teksta nije do-lazio iz budu}nosti ve} iz sada{wosti) – sve nave-deno ne govori o svrsi ~uvawa nekwi`ne gra|e ne-go o wenom zna~aju.

Odgovori

Za mene odgovor na pitawe u ~emu je svrha ~u-vawa nekwi`ne gra|e glasi: svrha ~uvawa nekwi-`ne gra|e je weno davawe na kori{}ewe! U tomsmislu je po~ela borba za prostor i sredstva koja}e omogu}iti reorganizaciju odeqewa. Razvrstati,sloìti i smestiti gra|u tako da bude lako dostup-na, pretraìva i pristupa~na kao kwi`na gra|a.

Kao i uvek u takvim prilikama, pojavqivao sei sre}ni sticaj okolnosti – pro{irewe ukupnogprostora biblioteke omogu}ilo je Zavi~ajnom ode-qewu da se „re{i sustanara” koji su svojim odla-skom oslobodili ~itav red ormana. Na to se nado-vezala i voqa nadle`nih da daju novac za kupovinuve}eg broja fascikli, folija, papira, albuma zafotografije, a potom skenera, {tampa~a, fotoapa-rata, kompjutera sa DVD reza~em koji omogu}avarad sve prate}e opreme.

Bio je to obiman posao i trajao je dve godine.Ponekad se ~inilo da mu nema kraja, a ponekad je

Nekwi`na gra|a Zavi~ajnog odeqewa NB „Stefan Prvoven~ani” Kraqevo

Kako da nam ono {to ~uvamobude dostupno


58

1 Mr Dragan Bara}: Komentar zakona o bibliote~koj

delatnosti sa prate}im propisima, NBS, Beograd, 1995.

izgledalo da nema ni svrhe. No, kada bi sada nekood nas traìo katalog sa neke izlo`be, na{a pre-traga bi izgledala ovako: katalozi od preko 50strana elektronski su obra|eni, oni maweg obimasvrstani su u bro{ure, razvrstani po UDK sistemui uazbu~eni, oni najmaweg obima, od jedne do ~eti-ri strane, stavqeni su u folije, sme{teni u fasci-kle i uazbu~eni.

Weno veli~anstvo FASCIKLA re{ilo namje i sme{taj pozivnica, programa, plakata, letaka,pres-klipinga, pa i periodike. Po{to fizi~kisme{taj ovih dokumenata omogu}ava pretraìvostpo samo jednom kriterijumu, odlu~ile smo se zahronolo{ki redosled, dok je kod periodike prime-weno uazbu~avawe. Kada su novinski ise~ci u pita-wu, ~ije je sre|ivawe, zbog obima, predstavqalonajve}i posao, nastavile smo sa predmetizacijomkoju je zapo~ela koleginica, unose}i i nove odred-nice, pratile smo hronolo{ki sled ise~aka u okvi-ru jedne odrednice (fascikle).

I rukopisna gra|a, koja nije bila ve} ukori-~ena, sme{tena je u fascikle. Spontano su se for-mirale fascikle sa rukopisima jednog autora, zbogobima, a zatim i fascikle ~iji se sadràj odnosina samo jednog zavi~ajca.

Sre|ivawe gra|e na ovaj na~in pomoglo nam jeda ne samo sa lako}om i brzo na|emo traèni doku-ment, ve} i da napravimo ta~an uvid u to {ta i koli-ko ~ega imamo i da sav vi{ak materijala, koji se ja-vqao u velikom broju istih primeraka na razli~i-tim mestima, odbacimo i rasteretimo fond.

Me|utim

Kada smo povadile fotografije iz karton-skih kutija s namerom da ih smestimo u foto-albu-me, kao {to su mnoge fotografije ve} bile sme-

{tene, ispostavilo se da na wima nema ama ba{ ni-kakvih podataka o vremenu, mestu, li~nostima ifotografisanim objektima i doga|ajima. Da sadaneko od nas traì ne{to sa tih slika, uz najboquvoqu, ne bismo mogle re}i imamo li to ili ne. Miprosto ne znamo {ta imamo! Koleginica, koja jeprovela radni vek na ovom odeqewu, uredno je ispi-sivala sve podatke u vezi sa fotografijama koje je~uvala. Ova je kutija, raznorodnog sadràja, da bibila obra|ena, iziskivala vi{e odsustvovawa izbiblioteke, razgovora i istraìvawa, jednom re~ivremena, nego {to je ona, zbog teku}ih obaveza, mo-gla da odvoji. Da li }e to nama po}i za rukom? Neznam, ali znam u ~emu je svrha ~uvawa bilo koje vr-ste gra|e ukoliko je weno davawe na kori{}eweproblemati~no. U tome da bi je jednog dana neki no-vi bibliotekar razvrstao, obradio, smestio i takou~inio pristupa~nom korisnicima.

êkaju}i Godoa

Dakle, po{to smo se, neskromno re~eno, izbo-rile s gra|om iz XX veka, u XXI veku smo po~ele dasakupqamo nove vrste gra|e. Formiramo digitalnufototeku koja beleì sve bibliote~ke aktivnosti(Biblioteka ima godi{we preko 200 programa), aod 2006. godine novinske ise~ke ~uvamo samo uelektronskom obliku. Me|utim, program za obraduovih podataka je stvar budu}nosti, bliske ili dale-ke, vide}emo. Kada na{a fototeka i hemeroteka do-biju na obimu, a rastu velikom brzinom, ima}emoproblem sli~an onom koji smo ve} imale i moè sedesiti da ga re{ava neko ko }e do}i posle nas.

Emilija Dimovska,Narodna biblioteka „Stefan Prvoven~ani”

Kraqevo


59

Iva

na M

arke

z-F

ilip

ovi}

uqe

na p

latn

u, 2

003.

Rad biblioteka na podru~ju Ra{kog okruga sesamo u nekoliko {kola reguli{e pravilnikom ko-jim se u~enici i nastavnici bliè upoznaju sa ra-dom biblioteke.

Pravilnik o radu biblioteke, istaknut na vid-nom mestu, koji bi sadrào desetak osnovnih stavki ona~inu kori{}ewa bibliote~kog materijala i pro-storija, kao i obaveza korisnika prema biblioteci,istovremeno bi obavezivao i biblioteku, bibliote-kara, odnosno {kolu, u odnosu na korisnike. Na ovajna~in bi se izbegli nesporazumi i omogu}ila efika-snost u radu jer bi osnovna pitawa rada bila defini-sana i jasno istaknuta. Dok u~enik stoji i ~eka na red,mogao bi da pro~ita koliko kwiga moè da zaduì,kad treba da ih vrati, koje se kwige ne iznose iz bi-blioteke, {ta se de{ava ako kwigu o{teti ili izgu-bi... Ovako gotovo svaki {kolski bibliotekar ovapitawa re{ava na svoj na~in (u saglasnosti sa nastav-nicima i u dogovoru sa direktorom {kole).

Praksa je pokazala da bi trebalo napravitijedan uopp{teni primerak Pravilnika, kratak ijasan, koji bi {kolskim bibliotekarima pomogaoda, na osnovu wega, izrade sopstveni, sveobuhvatni-ji primerak, u skladu sa veli~inom biblioteke ivrstama usluga koje pruà. S druge strane, kratak ijasan pravilnik moè biti od{tampan i podeqenu~enicima, kako bi se na posredan na~in upoznalii sa {kolskom bibliotekom.

Bibliote~ki pravilnik1. Radno vreme biblioteke je od .......... do ..........2. Svi nastavnici i u~enici imaju

pravo na besplatno kori{}ewe {kolskebiblioteke.

3. U prostorijama biblioteke kori-snici se mogu sluìti kwigama, ~asopi-sima, novinama i ostalom bibliote~komgra|om (audiovizuelnim i dokumentar-nim materijalom, ukoliko ga bibliotekaposeduje).

4. Iz biblioteke se moè pozajmiti: ...........kwiga, na ............. dana...........~asopisa, na .............. dana5. Iz biblioteke se ne pozajmquju:

enciklopedije, leksikoni, re~nici, bio-grafski re~nici, bibliografije, atlasii sli~no.

6. O{te}ena ili izgubqena biblio-te~ka gra|a mora se nadoknaditi. Nadok-

nadu odre}uje bibliotekar u dogovoru sa direkto-rom {kole.

7. Korisnici biblioteke su du`ni da ~uvajukwige (i drugu bibliote~ku gra|u), dakle: bez crta-wa, pisawa, podvla~ewa, cepawa listova, izreziva-wa slika, prqawa i sli~no).

8. Za pozajmqenu kwigu uvek odgovara onaj ko ju jepozajmio, bez obzira na to da li ju je dao nekom drugom.

9. Korisnici su du`ni da svaku promenu adre-se prijave bibliotekaru.

10. Niko ne moè dobiti svedo~anstvo o zavr-{enom razredu dok ne vrati kwige kojima je zaduèn.

11. U prostorijama biblioteke treba da vladared i mir.

12. Pristup kwigama je slobodan.13. Mole se korisnici biblioteke da se upozna-

ju s Pravilnikom i da po{tuju pravila biblioteke.

DIREKTOR M. P. BIBLIOTEKAR

Naravno, sve izmene u radu biblioteke morajuse unositi u pravilnik i bibliotekar ih se morapridràvati. Razlozi su vi{e nego jasni i prevas-hodno pedago{ke prirode, pa ih ne treba obrazla-gati. No, sam podatak o tome da se mali broj {kolaodlu~io za izradu pravilnika govori o shvatawuwegove va`nosti, a na posredan na~in, govori i oodnosu {kola prema biblioteci.

Nata{a Male{evi}Narodna biblioteka „Stefan Prvoven~ani”

Kraqevo

[kolske biblioteke

Neophodan pravilnik o radu


60

Iva

na M

arke

z-F

ilip

ovi}

uqe

na p

latn

u, 2

007.

U Vrwa~koj Bawi, na samoj bawskoj promena-di, u vili „Mi{i}”, kao draguq u starinskoj i ot-menoj kutiji, sme{tena je biblioteka „Dr Du{anRadi}”. Po mnogo ~emu posebna i razli~ita od dru-gih zdawa iste namene. Sve je nekako ru-sti~no, u{u{kano. pomalo staromodno.Nema kompjutera, doskora je i telefonbio nepoèqan. Salonski tip ure|ewapruà posetiocima maksimalni ugo|aj iza oko i za du{u.

Pristup kwigama je slobodan, ~ita-onice su svima dostupne i bez u~lawiva-wa. Dovoqno je da poèlite da u|ete, bi-}ete qubazno do~ekani. Osobqe je uvekspremno za saradwu, da saslu{a èqe ~i-talaca, da ~uje kritiku o kwizi ili da po-lemi{e.

Nije slu~ajno sve podre|eno ~itao-cu i kwizi. Oni stariji kaù da je to „~i-ka-Vladina {kola”.

I zato, govoriti o vrwa~koj biblio-teci, a ne govoriti o ~ika-Vladi Belani-janu, wenom dugogodi{wem upravniku,bio bi greh. Samo postojawe ove i ovakvebiblioteke poistove}uje se sa wegovim imenom.

Vladimir Belanijan je |ak prve generacijebibliotekarske {kole. Te, 1948. godine, {kola uBeogradu je primila |ake iz cele tada{we Jugosla-vije. Stariji od najstarijeg |aka deset godina, od-mah je dobio nadimak ]ale. Rat i ~etvorogodi{wesluèwe Jugoslovenske ratne mornarice, odmah pozavr{etku rata, bili su raz-log {to je u {kolu po{ao sa23 godine. Samo wegova èqanije bila dovoqna da bi bioprimqen u {kolu, pa je pro-fesorka Si{kovi}, na wegovuveliku molbu, intervenisalau Ministarstvu prosvete.

Po zavr{etku {kole do-bio je mesto upravnika vrwa~-ke biblioteke, koja se tadazvala Biblioteka Narodnogfronta. Na wegovu inicijati-vu, koju je podrào kolegaBranko Radosavqevi}, bibli-oteka je promenila ime u „DrDu{an Radi}”. îka Vlada jebio prvi „{kolovani biblio-tekar” ove biblioteke. Na me-

stu upravnika biblioteke proveo je 35 godina, do1986, kada je oti{ao u zasluènu penziju.

Uvek je gledao daleko napred. Kolege iz dru-gih biblioteka su ga veoma po{tovale i cenile.

Wegovo ime je bilo ceweno u krugu qudi od kwige.Prijateq i poznanik mnogih pisaca, jedan je od pr-vih koji je u ovom delu Srbije organizovao kwièv-ne susrete. Posebno je zna~ajno da je prvi u~esnikkwièvnih susreta bio dr Hugo Klajn, poznati{ekspirolog, dramski reìser i lekar-psihijatar.Posle su se re|ala sve sama poznata imena na{e

kwièvnosti: Desanka Maksimovi}, Ra-{a Plaovi}, Miodrag Pavlovi}, ]amilSijari}, Dobrica ]osi}, Stanislav Vi-naver, Dragoslav Mihajlovi} i drugi.

Zanimqiva je ~ika-Vladina pri~ana poqu li~nog stvarala{tva. Pored te-{kih uslova rada u svojoj profesiji, uspe-vao je da pruì svoj doprinos kwièvno-sti i filmskoj umetnosti. Napisao jefilmski scenario „Radio Vihor zove An-|eliju”, a film je postigao uspeh me|u po-klonicima ove umetnosti. Pro{le godi-ne je objavio kwigu pesama i eseja Plavihorizonti, koja je samo deo wegovog dugo-godi{weg stvarala{tva. Smatra da mu jekrunsko delo esej „Ne{to o ~itawu”, ukoji je utkao svoj trideset petogodi{wirad sa ~itaocima. Kada je zavr{io esej,zaplakao je i rekao da }e ovaj rad prihva-

Biblioteka u Vrwa~koj Bawi

îka-Vladina {kola


61

Vladimir Balanijan je 35 godina bio upravnik biblioteke

titi svaka javna biblioteka kao preporuku svojim~itaocima.

„îtajte. Uvek ~itajte. Blago onima koji su uranoj mladosti stekli naviku ~itawa. Ali, dobroje i posle krenuti sa ~itawem, u sredwim godinama,pa i posle, u jesewim danima ìvota.”

Smatra svojim zna~ajnim delom da je napisao„Odu” Narodnoj biblioteci Srbije, koju je pro~i-tao na sve~anom otvarawu biblioteke 1973. godine.êtrnaest godina je bio korepetitor u „Abra{evi-

}a” u Vrwa~koj Bawi, a preko 40 godina je pronala-zio i u~io mlade talente svirawu na harmonici.

Kao dugogodi{wi upravnik, svoje saradnike jeu~io svim onim vrednostima koje je posedovao: mar-qivosti, istrajnosti, {tedqivosti i entuzijazmu,koji je prosto bio prelazan, {irio se na sve okowega. Samo tako je ova biblioteka i mogla da dobi-je mnoga priznawa. Najzna~ajnija je nagrada koja no-si ime Milorada Pani}a Surepa za najboqu bibli-oteku. Zasluìo ju je, naravno, najboqi bibliote-kar Vladimir Belanijan, uz mno{tvo drugih pri-znawa i pohvala.

On je entuzijasta koji je ceo radni vek posve-tio ideji da Vrwa~ka Bawa dobije biblioteku do-stojnu wene lepote i zna~aja. Biblioteka sejedanaest puta selila po podrumima i neadekvat-nim prostorima, da bi se februara 1980. godine,najvi{e ~ika-Vladinom zaslugom, na{la na dana-{wem mestu, u zgradi gde je nekada ordinirao baw-ski lekar i pisac dr Du{an Radi}, ~ije ime bibli-oteka nosi. U ovoj godini biblioteka }e dobiti no-ve prostorije i novu {ansu da svojom lepotom, zna-wem i entuzijazmom zaposlenih, zaseni druge.

To je i prilika da se setimo ~oveka koji je naj-zaslu`niji za wene po~etke, za weno trajawe me|u~itala~kom publikom. ôveka koji nikada nije do-zvolio da ~italac iz biblioteke ode nezadovoqani bez kwige u ruci. Svako je izlazio zadovoqan iube|en da je izabrao pravo {tivo za sebe. îtaocisu prihvatali wegove preporuke. Mi, koji smo u~i-li od ~ika Vlade, sre}ni smo kada nas porede sawim.

Vladimir Belanijan daruje Pan~eva~ko ~ita-li{te svojom kwigom pesama i eseja Plavi hori-zonti i zahvaquje svakom ~itaocu koji je poèleoda pro~ita wegovu kwigu.

Mirjana \ura{evi}Biblioteka „Dr Du{an Radi}”

Vrwa~ka Bawa


62

U ovom, jubilarnom, broju prvi putobjavqujemo jednu pesmu, kako bismo u na{

prozai~ni bibliotekarski ìvot unelimalo poezije.

Milenko Popi}

U mojoj biblioteciU mojoj porodi~noj biblioteci soba s policama za hiqade kwigaposebno mesto zauzimaju medaqe poezija teorije kwièvnostibrdo rukopisa nada seta stari pisa}i sto i bista mladi}agde se dodirujunaleè ìvotvreme kora~a primetnim kontrastimau paralelisvaka {to u|e kwiga u pritajenom dokonu usklik je to se ne ~itaobi~no u|em i pozdravimrukom pisani katihizis AvramaMrazovi}awegovu gramatiku iz 1811.Vukovu Pismenicuistoriju Jovana Raji}aprvi broj Mati~inog Letopisaoriginale Laze Kosti}a Veqkai onih {to tek dolazePatent carski za Vojvodstvo Serbiemnoge antologijei posledwe Du{ana Stojkovi}ahrpu raznoraznih listova ~asopisahemeroteku i sveske porno pri~au nadmetawu za svakodnevno sledovawe~itawapre dolaska ptica spu{ta se visinanestaju slovne mrvice suvi{nih oblikapo marginama i slobodnim redovimaprepoznatog sadi me iskrsla duìnaod svega nisu va`nikraj po~etak i sredinau woj se odmara smireni pogledi krije ponekad naslu}ena celina

Projekti biblioteka za koje su odobrena sred-stva iz Nacionalnog investicionog plana, sa koji-ma su zakqu~eni ugovori i koje dobijaju novac poispostavqawu ra~una su:

– Adaptacija objekta za biblioteku i inter-net centar u Ba~kom Gradi{tu;

– Sanacija aneksa i fasade biblioteke u@itora|i;

– Renovirawe prostorija biblioteke i adap-tacija potkrovqa biblioteke „SvetozarMarkovi}” u Zaje~aru;

– Nabavka opreme za Narodnu biblioteku „Jo-van Popovi}” u Kikindi;

– Modernizacija i opremawe Narodne bibli-oteke „Wego{” u Kwaèvcu;

– Rekonstrukcija Narodne biblioteke u Loznici;– Rekonstrukcija i opremawe prostora de~je

biblioteke u Qigu;– Rekonstrukcija krova i prostorija Narodne

biblioteke u Negotinu;– Nabavka ra~unarske opreme za biblioteku

„Vuk Karaxi}” u Novom Beogradu;– Biblioteka grada Beograda, Biblioteka

„Vuk Karaxi}” Novi Beograd;– Rekonstrukcija i modernizacija Gradske

biblioteke i ogranka u Priboju;– Zamena konstruktivnih elemenata krova,

stolarije i izrada fasade zgrade u Rekovcu;– Adaptacija stare varo{ke {kole u Topoli

za potrebe biblioteke;– Internet ~itaonica u Trsteniku;– Rekonstrukcija biblioteke u Velikoj Dre-

novi;– Objekat Narodne biblioteke „Simeon Pi-

{~evi}” u [idu;– Uvo|ewe automatizovane bibliote~ke baze

podataka u biblioteci Ministarstva fi-nansija;

– Rekonstrukcija i adaptacija zgrade Narodnebiblioteke u Be~eju;

– Adaptacija Narodne biblioteke u Mero-{ini;

Projekti biblioteka kojima su odobrenasredstva samo u 2007. godini, a jo{ nisu pokrenulepostupak javne nabavke su:

– Opremawe De~jeg odeqewa u biblioteci„Jovan Tomi}” Nova Varo{;

– Adaptacija ogranka „4. juli”, Biblioteka„Vuk Karaxi}” Novi Beograd;

– Adaptacija ogranka „Bratstvo-jedinstvo”,biblioteka „Vuk Karaxi}” Novi Beograd;

– Biblioteka – kulturni centar lokalne za-jednice u Prijepoqu;

Projekti biblioteka kojima su odobrenasredstva, a koje nisu uspele da do kraja 2006. spro-vedu postupak javne nabavke su:

– Rekonstrukcija zgrade biblioteke „Srbo-qub Miti}” u Malom Crni}u;

– Rekonstrukcija objekata Narodne bibliote-ke Pirot;

Projekti kojima su sredstva odobrena samo u2007. godini javnu nabavku }e mo}i da sprovedu tekdono{ewem Zakona o buxetu za 2007. godinu, jer ni-su mogli da sprovedu postupak u godini u kojoj ne-maju odobrena sredstva.

Projekti kod kojih do 22. decembra 2006. godi-ne nisu uspeli da pregledaju ponude i izaberu izvo-|a~a radova/dobavqa~a opreme, ili nijedna ponudanije bila ispravna, samim tim {to su u{li u novugodinu tako|e moraju da ~ekaju dono{ewe Zakona obuxetu za 2007, kako bi pokrenuli novi postupakjavne nabavke.

Za sve wih sredstva su opredeqena i bi}eupla}ivana po zakqu~ewu ugovora sa izabranim po-nu|a~em.

Uredba o privremenom finansirawu Repu-blike Srbije za period januar–jun 2007. godineusvojena je 29. marta 2007. godine i bi}e na snazi dodono{ewa Zakona o buxetu Republike Srbije, ilinajduè do 30. juna 2007. godine.

Iznos koji je odre|eni projekat dobio premauredbi obuhvata ukupan iznos kojim projekat ras-polaè od januara do juna 2007, odnosno da biste iz-ra~unali koliko vam je ta~no ostalo raspoloìvihsredstava za odre|en projekat, iznos iz uredbe tre-ba umawiti za iznose (avans, privremena situacija)upla}ene tokom 2007. godine izvo|a~u/dobavqa~u.

Za dodatne informacije moète pogledatisajt Ministarstva finansija Republike Srbijehttp://www.mfin.sr.gov.yu/. Projekti koji nisu zapo-~eti, odnosno za koje nije raspisana javna nabavka izakqu~en ugovor, nisu planirani ovom uredbomzbog wene restriktivne prirode. Takvi projekti}e morati da ~ekaju dono{ewe Zakona o buxetu Re-publike Srbije.

(Podatke za ovaj tekst dobili smo iz Ministarstva kulture Srbije.)

Biblioteke u Nacionalnom investicionom planu

Kako je ko pro{ao


63

Pan~eva~ko ~itali{te je jedini ~asopis ko-ji je pro{le godine podràn sredstvima iz Nacio-nalnog investicionog plana Vlade Srbije. I poredvelikog truda i zalagawa, kao i pomo}i pan~eva~ke

op{tinske uprave i koordinatora u Ministarstvukulture, do sada nije dobio odobrena sredstva.

Prema zakqu~ku Saveta, îtali{te je ima-lo obavezu da sprovede javnu nabavku i da Savetudostavi sve ponude (neotvorene), kako bi komisija,koju bi ovo telo imenovalo, odabrala najpovoqnijuponudu. Uz pomo} Odeqewa za javne nabavke pan~e-va~ke op{tinske uprave, sprovedena je procedurajavne nabavke prema zakonskim odredbama i svimzahtevima koordinatora Nacionalnog investicio-nog plana (NIP) i nadle`nog Saveta za opremu(koji su se stalno mewali) i na vreme dostavqenatraèna dokumentacija ({to uop{te nije bilo la-ko). Zato se ne moè prihvatiti zakqu~ak Savetada zakonska procedura nije ispo{tovana.

Problemi su po~eli ve} na samom po~etku, sapogre{nom mejl adresom i zahtevom da prihva}eniprojekat, u izuzetno kratkom roku, potpuno izme-nimo i da odobrena sredstva utro{imo na izgradwui tehni~ko opremawe redakcije. Za odobrenih mi-lion dinara smo predvideli pregra|ivawe ve} po-stoje}eg prostora (za neki krupniji zahvat i nijebilo vremena) i vrhunsku opremu, {to su koordina-tori u Ministarstvu kulture odobrili do posled-weg detaqa. Kada je Savet za opremu ipak osporiopojedine stavke, smatraju}i da nam takva sofisti-cirana oprema i mo}ne konfiguracije nisu neop-hodni, odustali smo od nabavke pojedinih aparata iSavetu na odobrewe ponudili vi{e konfiguracija,sa velikim rasponom cena. Smawiv{i tako, na zah-

tev Saveta, potraìvawa za opremu i izgradwu, do-bili smo mogu}nost da realizujemo makar deo prvo-bitno odobrenog projekta, {to nam je sasvim odgo-varalo. Ali jo{ uvek nismo dobili odgovor na {taostatak para moèmo da utro{imo.

Sav na{ napor, kooperativnost i nastojawa da udirektnom dogovoru re{imo sporna pitawa su bilibezuspe{ni, telefonski i mejl kontakti su se poka-zali nedovoqnim i na{e poverewe je na kraju izigra-no. Da li ova farsa ima neku interesnu pozadinu zakoju mi ne znamo, ili smo samo „kolateralna {teta”

nekih unutarpartijskih odnosa? Od date re~i, prio-riteta, obe}awa i „stru~nosti ispred politike” nijeostalo ni{ta. Onda su do{li izbori, pa Uredba iprivremeno finansirawe. U Srbiji 2007. godina po-~iwe u julu. Ako tog jula u julu uop{te bude!?

Goran Trailovi}

U raqama Nacionalnog investicionog plana

U Srbiji godina po~iwe u julu


64

Politika iznad svegaU borbi sa NIP ma{inerijom, ili protiv

we, posebno su nam pomagale i jo{ uvek to ~ine:Asja Dra~a, Jelena Kuli}, Ana \okovi}, IvanaZe~evi} i Maja Matija Risti} iz Ministarstvakulture Republike Srbije.

@elimo da zahvalimo na pomo}i u trenuci-ma o~aja bliskim saradnicama gospodina Niki-}a, predsednika Saveta za opremu i vozila u Mi-nistarstvu finansija, i svima u ovom ministar-stvu koji su nastojali da nam pomognu da realizu-jemo odobrena sredstva.

Naravno, zahvalnost dugujemo Odeqewu zajavne nabavke na{e op{tinske uprave i svima upan~eva~koj op{tini koji su nam pomagali: Mi-lanu Jak{i}u, direktoru Istorijskog arhiva uPan~evu, Arhitektonskom birou Julije Paloc,koji nam je u izuzetno kratkom roku uradio pro-jekat adaptacije, i drugim saradnicima i prija-teqima na pomo}i i podr{ci.

Rad i vreme svih ovih qudi te{ko da moèda pokrije taj virtuelni milion koji vi{e i ni-je tako vaàn. Va`no ga je dobiti barem zbog to-ga da bezobzirnost i neprofesionalnost ne tri-jumfuju nad radom i solidarno{}u.

Projektni tim Pan~eva~kog ~itali{ta

Ova tabla je sve {to je îtali{te dobilo od NIP-a

Uvodnik u ovom broju posve}ujemo Strategijirazvoja informacionog dru{tva, a Vlada Srbije je,krajem pro{le i po~etkom ove godine, donela vi{estrate{kih dokumenata koji su od interesa i zarazvoj bibliotekarstva kod nas. To su:

– Strategija razvoja telekomunikacija u Repu-blici Srbiji od 2006. do 2010. godine, Slu-`beni glasnik RS 99/2006.

– Strategija razvoja informacionog dru{tvau Republici Srbiji, Sl. glasnik RS 87/2006.

– Memorandum o buxetu i ekonomskoj i fi-skalnoj politici za 2007. godinu, sa projek-cijama za 2008. i 2009. godinu, Slu`beni gla-snik RS 101/2006.

U Slu`benom glasniku Republike Srbije broj1/2007 objavqene su:

– Strategija razvoja obrazovawa odraslih uRepublici Srbiji;

– Strategija razvoja stru~nog obrazovawa uRepublici Srbiji;

– Strategija unapre|ewa poloàja osoba sainvaliditetom u Republici Srbiji 2006–2015. godine.

Strategije su tu, dobi}emo vaqda i novi zakono bibliotekarstvu, sa potrebnim podzakonskim ak-tima i druge zakone iz oblasti kulture, a bi}e vaq-da i vlade.

Strategije Vlade Srbije


65

êkaju}i Deda-Mraza

Da li ste dobili 13. platu? Jesteako, na primer, radite u Gradskoj bibli-oteci u Novom Sadu. „Na{a Maja” nijezaboravila bibliotekare, pa su oni, kaoi slu`benici u novosadskoj op{tini, do-bili 70 odsto od redovne plate. Da qud-ski proslave renovirawe biblioteke upro{loj godini i pripreme za wenu do-gradwu u ovoj godini.

Pan~eva~ki bibliotekari jo{ uvek~ekaju Deda-Mraza. Procewuju}i da za-poslenima u kulturi novac nije tako va-àn, a onima u op{tini jeste, predsed-nik op{tine Sr|an Mikovi} (Demo-kratska stranka) samo wima je podeliopola plate. Ustanovama u kulturi je ve-likodu{no podmirio materijalne tro-{kove.

Osim toga, Pan~evo je jedan od ret-kih gradova koji nisu „ispo{tovali” od-redbe kolektivnog ugovora za radnike ukulturi, potpisan pro{le jeseni, a u ~la-nu 29 predvi|a isplatu „boì}nice” –„pravo na isplatu godi{we nagrade zaboì}ne praznike u jednakom iznosu”.

Umetnost je toliko dragocena i katkad nepro-cewiva, jer ujedno pokazuje i oboga}uje ~oveka, dubo-ko ga proìma na neobja{wiv na~in. Slikari pro-vedu beskrajno mnogo sati, dana i godina stvaraju}iumetni~ko delo; rad konzervatora se odlikuje upor-no{}u da sa~uva to delo; u~enici i nastavici gradesvoje karijere prou~avaju}i, podu~avaju}i i pi{u}io wima; kustosi rade zna~ajan posao da prikaù todelo, da ga spoznaju i da o{trim kriterijumima iz-vr{e samo procenu tog dela. Generalno, ovakvi poje-dinci konstitui{u umetni~ku zajednicu. Mi, artbibliotekari, imamo jedinstvenu ulogu u toj zajed-nici. U su{tini, na{a uloga je da uspostavimo mostizme|u informacije iz oblasti umetnosti i kori-snika art biblioteke. To ~inimo tako {to:

– umetni~koj zajednici olak{avamo pristupkvalitetnoj informaciji, bilo da je u vizuelnojili tekstualnoj formi;

– posedujemo kvalitetne izvore informacijaiz oblasti stvarawa umetnosti, studija umetnostii uìvawa u umetnosti;

– stvaramo i slobodno razmewujemo informa-cije i ideje u me|ubibliote~koj razmeni i sa {i-rom kulturnom zajednicom.

Kada smo ovo izloìli, posao art bibliote-kara izgleda mnogo jednostavniji, ali istina je dasavremeni korisnici date informacije procewuju,koriste se wima, traè informacije koje se odno-se na arheolo{ka nalazi{ta, koja se smatraju pri-marnim izvorima, a isto tako traè informacijeiz digitalnih izvora.

Ve}ina kulturne javnosti prati informacionutehnologiju i oni, kao i mi, znaju pone{to o infor-macijama (moè biti da se ipak preferira tradici-onalan pristup informacijama). Ovo je razlog {toart bibliotekar nije vi{e „ambasador” informaci-je, „~uvar kapije”, ili posrednik izme|u informaci-je i znawa, ve}, umesto toga, menaxer informacije.

Ovaj rad ima za ciq da demonstrira kako i za-{to je du`nost art bibliotekara da budu spona iz-me|u pro{le i budu}e art biblioteke, izvora i ko-risnika. U ciqu efikasnosti, moramo pre svega na-u~iti da ja~amo obe informacije, tradicionalnu i

modernu. Tada je neophodno da postanemo stru~wa-ci u identifikaciji, u prepoznavawu onoga kome jeta informacija potrebna, kako, za{to i gde se ovapotreba zavr{ava kroz spajawe, komunikaciju i radsa korisnicima i kolegama. Rade}i tako, art bi-bliotekari mogu prevazi}i elementarni status ipostati po{tovaniji ~lanovi zajednice na koje sekorisnici mogu osloniti.

âk i kao tradicionalna, zastarela, art bi-blioteka oduvek je bila posebno mesto. U svojoj di-skusiji o bibliotekama kao fizi~kim mestima Sti-ven Bel sugeri{e da biblioteke fizi~ki mogu ima-ti uticaja na intelektualni, dru{tveni i kulturniduh ustanova, univerziteta i muzeja. Biblioteke suobi~no sme{tene u sredi{te ustanove. Bibliotekesu mesta gde se odràvaju predavawa, gde se odràva-ju susreti, qubiteqa kwige, izlo`be, prijemi i me-sto gde se realizuju studentski projekti.

Biblioteke su tehni~ki opremqene. To su me-sta sa zonama ti{ine, ali su opremqene i tomovi-ma neophodnih kwiga za svaku ozbiqnu studiju.1 Na-{e biblioteke poseduju razne {tampane izvore,kao {to su osnovna referensna dela, ùrnali i ma-gazini iz umetnosti, katalozi izlo`bi, kao i poje-dina~ne monografije slikara i drugih umetnika,publikacije o stilovima u umetnosti, {kolama, po-kretima i umetni~kim grupama. U izdawima prvogformata moèmo prona}i vodi~e vezane za umet-nost, rezultate prodaja na aukcijama i katalogeaukcija. êsto tradicionalne kolekcije imaju do-sijee umetnika dopuwene publikacijama mawegobima, a ti~u se novosti, izlo`bi umetnika i po-sebnih dela iz oblasti umetnosti.

Art biblioteka je u pro{losti posedovalainformaciju iz umetnosti na slajdovima, fotogra-fijama, mikrofilmovima ili mikroafi{ama, navideo-zapisima i CD izdawima.

Mnoge art biblioteke imaju jedinstven na~in~uvawa. Na primer, art biblioteka u kojoj radim

Art bibliotekari na 72. kongresu IFLA u Seulu

Spona izme|u informacijeiz oblasti umetnosti i korisnika art biblioteka

SPEC Pan~eva~ko ~itali{te br. 10

66

1 Steven J. Bell, Electronic Libraries Can´t Be Academic inthe Chronicle of Higher Education (september 30, 2005): p. 14

ima ono {to zovemo „Xeningsovim albumima”, tj.zbirku ise~aka iz novina koji se ti~u predaka bri-tanskih kraqeva i pojedinaca koji su u vezi sa wi-ma. Tako|e, imamo fotodokumentaciju koja se sa-stoji od 200.000 crno-belih fotografija britan-skih umetni~kih dela koja se nalaze {irom sveta.

Dok je art biblioteka pro{losti jo{ uvekfunkcionalna i mnogima tako dragocena, dotle jemoderna, digitalizovana art biblioteka to i mnogovi{e. U po~etku niko nije ograni~en u upravqawuistraìvawem u biblioteci. U 2005. godini Graci-na Kuper, menaxer informacione tehnologije naOksfordu, napisala je: „Mi u Oksfordu se trudimoda postepeno studentima ulivamo entuzijazam kojije u vezi sa autoritativnim i kvalitetnim on lajnizvorima. Pokazujemo na{im studentima kako daprona|u kwigu i ~lanak u punom tekstu u elektron-skoj formi, kao i to kako da u|u u odre|ene baze po-dataka, prona|u apstrakte, indekse i registre”. Na-ravno da je najatraktivniji deo ovog procesa za stu-denate brz ulazak u baze sa punim tekstom, i jo{ akoje personalni ra~unar konektovan na mreù bazapodataka Oksfordskog univerziteta.2 Izvori punogteksta dolaze u mnogim formama. Monografije upunom tekstu su dostupne za pretraìvawe s obzi-rom na tehnologiju sistema, kao {to je elektronskabiblioteka i odre|en broj registara kao {to su:The Grove Dictionary of Art, The Concise Oxford Dic-tionary of Art, The Concise Oxford Dictionary of Artand Artists i The Oxford Dictionary of National Bio-graphy. Drugi registri, kao {to je Artcyclopedia, do-stupni su samo onlajn. ^lanci u punom tekstu, ~ak i~asopisi u celosti, magazini, poglavqa, disertaci-je i drugo, samo su neki od primera naslova dostup-nih preko brojnih sna`nih baza podataka kao {tosu: World Cat, The Biography of the History of Art, ArtFull Text, Art Index, Art Retrospective, ARTbibliogra-fies Modern, ARTstor, Arts and Humanities CitationIndex, DAAI (Design and Applied Arts), Index Islami-cus and Francis. Prodajni katalozi retke i umetni~-ke kwige dostupni su onlajn i to preko sna`ne bazepodataka SCIPIO. Velika koli~ina dostupnih in-formacija i novosti o pojedinim umetnicima, sti-lovima, {kolama, grupama, pokretima i izlo`bama,dostupne su preko mreè. Tako|e, rezultati aukcij-skih prodaja nisu vi{e zabraweni, ve} sa nalaze u{tampanim verzijama Art-Sales-Index Online Artfacti Artprice.

Na kraju, ono {to neki smatraju „srcem i du-{om” odeqewa za istoriju umetnosti, jeste legen-darna biblioteka slajdova koja polako ustupa me-

sto kolekciji digitalnih slika na jedinstvenim,me|unarodnim dostupnim bazama podataka. Digi-talne baze umetni~kih slika na internetu dalekosu fleksibilnije nego stare kolekcije slika kao{to su Perseus ili Art Historian. Povrh toga, umno-àvawe slajd kolekcije digitalizovawem, {to jejedan od na~ina za ~uvawe kolekcije, u su{tini fi-zi~ki o{te}uje kolekciju slajdova.3 êsto akadem-ske institucije u~estvuju u inicijativama koje po-ti~u od lokalne uprave, u ciqu digitalizacije ko-lekcije. Jejl, kao i mnoge druge univerzitetske inau~ne biblioteke, ima nekoliko svojih kolekcijaumetni~kih slika na internetu: The Beinecke Li-brary Digital Collections, The Arts of the Book Ephe-mera Colection, The Lewis Walpole Library Digital

Colection, The Visual Resources Digital Collection.Drugi muzeji, biblioteke i veb izvori kao {to su:NYPL, The Getty, The Louvre, The National PortraitGallery i Wikimedia Commons, da ih samo pomenemo,imaju stalno rastu}e digitalizovane kolekcije ko-je su svima dostupne. Tako|e, neprofitne baze, kao{to je ARTstore, obezbe|uju daqe {irewe dostup-nih baza sa visoko kvalitetnim slikama namewe-nih za {kolske i obrazovne potrebe, dok komerci-jalne baze slika, kao {to su Bridgeman Art Libraryi dÁRT: Internet Art Database, pristup bazama vi-soko kvalitetnih slika obezbe|uju uz odre|enunov~anu nadoknadu.

Stalno rastu}i broj tradicionalnih i moder-nih izvora otvara va`na pitawa: kako bismo moglieventualno znati da svi izvori informacija posto-je, posebno oni koji se neo~ekivano pojave? Ko imavreme, novac i ostalo {to je neophodno da bi se svepratilo, ne samo ono {to postoji, nego da se kori-ste autorska prava i zauvek promene katalo{kapravila? Pitawa i problemi kao {to su ovi real-ni su i niko ne moè da negira izazove sa kojima sesuo~avamo. Kako bilo da bilo, izazovi }e i daqepostojati, pa tako i ono na {ta smo fokusirani:pozitivni aspekt stalno rastu}eg broja izvora in-formacija obezbe|uje nam posao. [to vi{e izvorainformacija, to je ve}a mogu}nost stvarawa prili-ka koje su nu`ne kako bi informacije bile dostup-ne i pretraìve za kulturnu javnost. Art biblio-


67

2 Cooper Grazyna, It is out there...but where? The roar to on-line research in art history (The Oxford experience)», in Art Librari-es Journal (No 2, 2005): p.22

3 Sharon P. Pitt at al., Intergrating Digital Images into the Artand Art History Curiculum» in Digital Images and Art Libraries inthe Twenty-First Century (Binghampton, NY: Haworth InformationPress, 2003): p. 30

Vi{e o art biblioteci na:http://ycba.yale.edu/index.asp

tekari imaju vode}u ulogu u uspostavqawu spone zakorisnike, po~ev od tradicionalnih mesta i izvo-ra koji se koriste, do novih mesta i izvora koji tekmoraju biti otkriveni. Dakako, pre no {to izgra-dimo „mostove”, moramo se osloboditi mita o sve-znaju}em bibliotekaru. Po{teno govore}i, nikood nas ne moè da zna sve o izvorima koji su ikadapostojali ili }e postojati. Tako govore}i, postojebrojni i osnovni na~ini da se ide u korak sa kon-stantno rastu}im brojem dostupnih baza podatakakoje se ti~u umetni~kih dela. Jedan od na~ina da setako radi jeste pomo}u organizovanih seminara,razgovora, foruma i konferencija, gde bibliote-kari (art ili ne) razmewuju svoja profesionalnaiskustva koja se odnose na informacije, tehnologi-ju i dostupne izvore. Druga~iji put je da se svakidan odvoji malo vremena da se pa`qivo pretraè iod{tampaju novosti iz oblasti umetnosti, kao ispisak publikacija o aktuelnim doga|ajima izumetnosti, iz istorije umetnosti, kao i informa-cije u vezi sa bibliotekom. Da biste u{tedeli vre-me, upi{ite se za automatsku isporuku dnevnih no-vosti od strane dostupnih izvora kao {to su: NewYork Times on Line, ArtsJournal.com, Library Link ofthe Day. The Art Newspaper, TLS, The London Revi-ew of Books, The Chronicle for Higher Education od-li~an su izvor informacija, ali postoje i mnogedruge. Postarajte se da va{a biblioteka prima ne-ke od izdawa raznih strukovnih udruèwa. IFLA,SLA, ARLIS, ALA, sva ova udruèwa objavquju vr-hunske i visoko kvalitetne informacije koje su uvezi na{e profesije (upravo sam otkrila ~asopisAlexandria, koji pokriva internacionalne teme uvezi biblioteka). Tako|e, predlaèm da se napravinajmawe jedan spisak usluga koje nude na{a profe-sionalna udruèwa. Kona~no, nemojte se ustru~a-vati da prona|ete veb stranicu, blog ili vi{e wih,koje }ete redovno pose}ivati i u~estvovati u raz-govoru. Ve}ina blogova se odnosi na umetnost, bi-blioteke, akademije i oni obezbe|uju korisne iprakti~ne savete. îtala sam Yale and (art or arhi-certure) koji nudi teku}e informacije o umetnostina lokalnom i internacionalnom nivou, kao i no-vosti koje se odnose na art biblioteke. Kako bisteprona{li jedan ili vi{e blogova, poku{ajte naadresi http://www.globeofblogs.com/, koji predsta-vqa internacionalnu listu pretraìvih blogovapo naslovu, mestu izdawa, autoru ili temi.

Kako bi ostali u toku sa umetno{}u i bibli-ote~kim informacijama, art bibliotekari bi tre-balo da budu boqe opremqeni, kako bi spojili kul-turnu javnost sa mestima i izvorima informacijakoje traè. Ali {ta ako se na{i korisnici ne à-le na na{e usluge i slu`bu? Da li }utawe korisni-ka zna~i da su zadovoqni na{im uslugama? Mo`da,ali ~ini se da korisnici nemaju vremena ili èqa

da pa`qivo pregledaju i pro|u kroz sve {to bibli-oteka nudi. A to je upravo trenutak kada mi, bibli-otekari, nastupamo. Na{ je posao da budemo sigur-ni da korisnici znaju najboqe mogu}nosti kako dado|u do informacija, da mogu da ih procewuju, a za-tim da izaberu najboqe izvore za sopstvene potre-be. U 2003. godini Art Libraries Journal ceo jedanbroj (2003; br.1) posve}en je radovima i izve{taji-ma koji govore o saradwi, me|usobnoj povezanosti iupravqawu, a sa teì{tem na povezivawu na evrop-skom nivou.4 Svaki rad u ovom izdawu pokazuje is-kustva, izazove i prednosti me|ubibliote~kog po-vezivawa, saradwe i komunikacije sa korisnicimai kolegama. Nakon prelistavawa celog broja, prvose podrazumeva da smo mi, bibliotekari, suo~eni samnogim izazovima i da razmenom iskustava, testi-rawem novih ideja, zajedni~kim radom na usmerava-wu bibliote~kih programa i usluga i u razmenisvijih iskustava sa drugima produbqujemo razume-vawe za specifi~nosti rada drugih kolega, a samimtim i za wihove metode rada, kao i na{e uloge ukreirawu kulturne javnosti. Kroz povezanost, ko-munikaciju i saradwu u~i}emo brè, vi{e, na zani-mqiv i uzbudqiv na~in, a mo`da i, {to je najva`ni-je, zaustavi}emo „ponovni pronalazak to~ka”.

Op{tepoznati termini, kao „iskustvena in-formacija i baze podataka” ili „istraìva~ke ak-tivnosti”5, konekcija, komunikacija i kolaboraci-ja (u daqem tekstu KKK) sa na{im korisnicama jenajboqi na~in da se dopre do wih, do wihovih in-formacionih potreba, do wihovih o~ekivawa veza-nih za biblioteku kao fizi~ki prostor i wihovogstava prema zaposlenima u art biblioteci, stavaprema kolekcijama i zbirkama. Kroz KKK mi razu-memo korisnike kao pojedince, a isto tako razume-mo da je celokupno znawe od su{tinske va`nosti zana{e funkcionisawe u okviru kulturne javnosti.Shodno tome, zapamtimo da se komunikacija odvijau dva smera i da je potrebno mnogo vremena da se iz-loì informacija o stawu u va{oj biblioteci, we-nim zbirkama, zaposlenima i uslugama, kako u pro-{losti, tako i u planovima za budu}e oìvqavawei oboga}ivawe profesionalne veze izme|u {irekulturne javnosti i art bibliotekara.

Pokrenite va{ KKK program tako {to }etebiti efikasni. Za{to ~ekati na korisnike kadamoèmo da im iza|emo u susret? Neki univerzitet-ski bibliotekari sa Harvarda nose laptop kompju-tere do departmana, kako bi pomogli studentima u

SPECPan~eva~ko ~itali{te br. 10

68

4 Art Libraries Journal (No. 1, 2003)5 Art Libraries Society of North America (ARLIS/ NA) Web-

site. http:/www.arslina.org/(Object name ARLIS/ NA Core Competencies for Art Infor-

mation Professionals; accessed April, 2006).

wihovom istraìva~kom radu. Na Univerzitetu uFloridi bibliotekari rade na oboga}ivawu posto-je}e referensne zbirke tako {to formiraju po-kretni, spoqni pult.6 Ako radite u biblioteci ko-ja se nalazi unutar ve}e ustanove, kao {to je muzej,na kratko posetite svaku kancelariju. Na ovaj na-~in ostvarujete direktan kontakt bibliotekara sakorisnikom, a istovremeno prikupqate informa-cije o potrebama ili pitawima va{ih korisnika, ati~u se razvoja nabavne politike biblioteke, dezi-derata, usluga i zbirki.

[ta }emo sa zaposlenima u ustanovi koji ni-kad nisu posetili biblioteku? Oni su tako|e deokulturne javnosti, zato ih vi ukqu~ite u svoju KKKkampawu. Kada je samo jedan bibliotekar zaposleni prepu{ten samom sebi nema takvu fizi~ku flek-sibilnost7, {ta u~initi za takve bibliotekare ve-zane za biblioteku koji nemaju mogu}nosti za „kan-celarijske posete”? Neki art bibliotekari moguza svoj KKK program da koriste telefon. Pozovitekolege iz svoje ustanove i druge kolege iz strukesamo da biste ih pozdravili. Pitajte ih imaju liprimedbe koje se ti~u va{e biblioteke, osobqaili usluga. Koristite telefon da biste kontakti-rali potencijalne korisnike, kao {to su vode}iqudi iz kulturne javnosti, profesori, doktorantiistorije umetnosti, lokalni umetnici, lokalnivlasnici galerija, zaposleni u gradskim muzejima.Predstavite se, recite ne{to o va{im uslugama,programima i fondu va{e art biblioteke.

Elektronska po{ta i vizuelno komuniciraweje odli~an na~in za uspostavqawe konekcije, komu-nikacije i kolaboracije sa studentima, bilo da sudiplomirali ili ne, ili da su stalni korisniciart biblioteke. Aùrirawe elektronske po{tekoja se ti~e usluga i fonda va{e biblioteke, kao inovosti koje bi mogle interesovati va{e korisni-ke, prosledite. Zbog sveprisutnog interneta, rela-tivno je lako komunicirati, a isto tako postoje na-~ini da se lako ukqu~ite u kulturnu javnost, kakona lokalnom tako i na globalnom nivou. U GlobalLibrarionship Martin Keselman podse}a: „Svaka bi-blioteka ima mogu}nosti da potpomogne boqemshvatawu i da podeli svoja iskustva i saznawa sadrugim bibliotekama kroz saradwu sa bibliote-kom u bilo kom delu sveta. Naj~e{}e je sve to u in-teresu bibliotekara – da potpomogne u ostvariva-wu ove nove veze”8. Budite jedan od tih biblioteka-

ra! Mo`da }ete biti u mogu}nosti da pomognetejedni drugima, ili }ete samo nau~iti da se art bi-bliotekari u Japanu, Indoneziji, Iranu ili Paki-stanu suo~avaju sa istim problemima kao i biblio-tekari iz SAD, Engleske ili Kanade, a u svakomslu~aju moèmo re{avati ozbiqne probleme zajed-no. Uloèni napori na razvijawu KKK, a u vezi sazahtevima za informisano{}u kulturne zajednice,osnova su onoga {to Ester Birbaum naziva „pro{i-rene usluge”, druga~ije re~eno, razvijawe KKK uradu sa korisnicima i kolegama je ceweno, kakoEster Birbaum kaè u svojoj raspravi, jer je speci-fi~no. Pro{irewem usluga uti~e se na porast zna-wa i informacija u bazama podataka muzeja, i stogase pro{iruje poqe istraìvawa korisnika, a uti-~e se i na {irinu i dubinu zakqu~ivawa pri vizu-elnom iskustvu muzejskog korisnika. Autorka Xe-ni Godfri tako|e pi{e o va`nosti KKK u svom ra-du „A digital future for slide library”9. Godfridova po-dràva da je KKK zdrav znak za budu}nost slajd-bi-blioteke i da jedan od na~ina za ostvarivawe dobrebudu}nosti takve biblioteke u Velikoj Britanijizavisi od mogu}nosti slajd-biblioteke da komuni-cira sa drugim bibliotekama, a odnose se na profe-siju na nacionalnom i globalnom nivou, kao i nastru~wake iz va{e ustanove, muzeja, institucije,koji rade na izgradwi digitalne platforme sauputstvima i mogu}nostima za u~ewe, a sve treba dabude usmereno na saradwu jednih sa drugima, u re-zmeni ne samo znawa, ve} i cene izgradwe zajedni~-ke mreè. Da zakqu~imo, potraìvawe informa-cija za kulturnu javnost trebalo bi da li~i na sle-de}e: {ira javnost je kompjuterski pismena i zain-teresovana za konvencionalno konzumirawe umet-nosti, s jedne strane, a s druge strane traì brzu,usmerenu informaciju, kako bi se dostigao vi{inivo uìvawa u umetnosti10.

Na akademijama profesori u nastavi sve vi{eprimewuju oba na~ina predavawa: konvencionalnii progresivni. Kori{}ewe digitalnih izvora iumetni~kih dela osnova su u oba slu~aja, bilo da jere~ o konvencionalnom ili progresivnom na~inu.Studenti su danas ro|eni sa „~ipom”11 i èle da imosnova akademskog rada bude zasnovana na internetpretragama. To zna~i da trenutak kada ulaze u artbiblioteku pokazuje da im je potrebna pomo} u is-traìva~kom radu. U savremenom svetu umetnostiumetnici traè {ire i boqe na~ine da koriste ga-lerije i biblioteke, kao i internet koji dobija


69

6 Hisle W. Lee, Reference Questions in the Library of the Fu-ture in The Chronicle of Higher Education (September 30, 2005): p. 6.

7 Benedetti, Joan M., Maniging the Small Art Museum Li-brary, in The Twenty- First Century Art Librarian (Binghampton,NY: Haworth Information Press, 2003): p. 24.

8 Kesselman, Martin Alan, Library Collaborations, in GlobalLibrarionship (New York, NY: Marcel Dekker, 2004): p. 89.

9 Bierbaum, Ester Green, Museum Librarionship Êsecond edi-tionË (Jefferson, NC: McFarland & Co, Inc., 2000): p. 115

10 Godfrey, Jenny, A digital future for slide libraries? in ArtLibraries Journal (No. 1, 2004): p 20.

11 Abraham, Stephen & Luther, Judy, Born with the Chip inLibrary Journal (May 1, 2004)

funkciju prostora za istraìvawe, stvarawe, raz-menu, da ne spomiwemo ogla{avawe radova i ideja.

Moè se re}i za nekog umetnika da }e ono {toje stvorio, ili ono {to }e stvoriti, uticati ne sa-mo na kvantitet u stvarawu ve} i na prodaju umet-ni~kih dela. U izdava~koj industriji sve, po~ev odprodaje koja se dokumentuje, preko istraìvawaumetnosti, do novina u umetnosti, sve se publikujei neprestano mewa prema zahtevima kulturne jav-nosti.

Mi, art bibliotekari, imamo aktivnu ulogu upretraìvawu informacija za kulturnu javnost, tesmo zbog toga spona izme|u art biblioteke i isto-rijskih izvora, s jedne strane, i art biblioteke sasavremenim, modernim izvorima informacija, sdruge strane.

Moramo biti svesni korisnika koji prilikomistraìvawa zahtevaju konvencionalnu opremu,tradicionalni pristup umetnosti i izu~avawu

umetnosti. S druge strane, moramo biti korisni re-sursi znawa za korisnike koji zahtevaju brze, ~estomoderne, digitalne na~ine istraìvawa. Budu}i dakulturnu javnost oduvek ~ini kombinacija tradici-je i avangarde, mi, art bibliotekari, uvek }emo ima-ti dinami~an i izazovan posao. Taj posao po~iwe izavr{ava se na{im ube|ewem da su mesta, informa-cije i resursi koji se odnose na umetnost dostupniza sve raznovrsne zahteve na{ih korisnika.

Xenifer KrivikasCentar Jejla za britansku umetnost

Referensna zbirka i fotodokumentacija, Wu Hejven, SAD

Izvor: http://www.ifla.org/IV/ifla72/papers/135-Krivickas-en.pdf

Prevela Ivana Ili}-Ki{

Biblioteka Studentskog kulturnog centra u Beogradu

U skladu s mogu}nostima


70

Biblioteka Studentskog kulturnog centra(SKC) u Beogradu nastajala je u prvim godinamaosme decenije pro{log veka, u po~etku, zahvaquju}ipoklonima. Bila je zami{qena prevashodno kao bi-

blioteka inostrane periodike. Me|utim, pristiza-la je i doma}a (SFRJ) periodika, a nabavqani su iraznovrsni priru~nici (enciklopedije, re~nici,literatura vezana za umetnost i dru{tvene nauke).

Treba pomenuti i legat LucijeJuri}-Bogati}, koja je 1980. bi-blioteci SKC-a poklonilaoko 800 enciklopedijskih na-slova zna~ajnih svetskih (presvega engleskih) izdava~a. To-kom prve decenije prikupqenoje skoro hiqadu naslova ino-strane periodike, nekolikostotina naslova doma}e perio-dike i oko dve hiqade naslovamonografskih publikacija. Za-tim je, zbog nedostatka sredsta-va, nabavka drasti~no smawena.Prostor je u potpunosti isko-ri{}en, pa se pojavio problemdepoa za neraspore|ene publi-kacije koji nikada nije re{en.Iskori{}enost ovih publika-cija je vremenom opadala. Pre-kinuta je nabavka inostrane pe-riodike, prostor za sme{taj do-

Zoran Popovi}, umetnik, i Jasna Tijardovi}, istori~arka umetnosti, istraùju za izlo`bu „Performans 1968–1978.”

ma}e periodike nikada nije bio obezbe|en, leksi-kografska zbirka nije obnavqana.

Ipak, i u takvim okolnostima, biblioteka jeodgovarala prevashodno na potrebeuniverzitetskih gra|ana, intelektua-laca, umetnika i svih onih koji su se,iz raznih razloga, bavili Centrom.Ovako profilisano delovawe bibli-oteka je sa~uvala do danas.

Po~etkom devedesetih, obavqe-na je obimna revizija svih zate~enihpublikacija, na~iwena je selekcija,rashodovawe, otpis, inventarisawe, adelimi~no i katalogizacija. Mnoginaslovi periodike na{li su svoje me-sto na policama nekih bibliotekaUniverziteta u Beogradu, gde su popu-nili nastale praznine. Tako|e, nekeod otpisanih publikacija su poslate uUniverzitetsku biblioteku u Bawa-luci. S obzirom na nedovoqnu isko-ri{}enost tako oslobo|enog prosto-ra, kao i skromnu pose}enost ({to jelogi~na posledica diskontinuitetakako u nabavci, tako i u politici delovawa ku}e, ai pod uticajem spoqa{wih doga|aja), u saradwi sadokumentacionim programom, odnosno na inicija-tivu Dragice Vukadinovi}, urednice IIDP-a, pla-nirano je objediwavawe ove dve celine. Bilo je tovreme izolacije, sli~na ideja je ve} kruìla Evro-pom i dinami~no se realizovala, ali ovde je to jo{uvek moralo da ostane u sferi teorije.

U me|uvremenu, sa raznih mesta je prikupqanagra|a koja je oboga}ivala dokumentaciju vezanu zavi{edecenijsko umetni~ko delovawe SKC-a (spo-redne prostorije, slu~ajni pokloni, |ubri{ta isl.), te je pozama{na koli~ina raznorodne gra|e(fotografije, katalozi, pozivnice, plakati, fil-movi, plo~e, fanzini, izve{taji, planovi, progra-mi, kao i monografska i serijska izdawa Centra)zahtevala i prostor za sme{taj, kao i razmi{qaweo digitalizovanoj stru~noj obradi i bazi podataka,{to je neminovnost za vreme u kome ìvimo.

Zahvaquju}i novoj politici ku}e i razumeva-wu rukovodstva, 2004. godine je kompletna arhivadobila svoje mesto u prostoru biblioteke, pa jetako najzad bila fizi~ki za{ti}ena. Istovreme-no, biblioteka u SKC-u po~ela je da deluje u sklo-pu Arhivsko-bibliote~kog centra. Radi se o neve-likoj, specijalnoj biblioteci (zatvorenog tipa)koja je namewena pre svega urednicima programa,odnosno stalno zaposlenima, kao i gostuju}imumetnicima koji u~estvuju u brojnim umetni~kimprogramima. Tematski i sadràjno izuzetno {a-rolika, ova biblioteka odslikava (kao i sam Ar-hivsko-bibliote~ki centar), i u istorijskom i u

materijalnom smislu, brojne procese kroz koje jeprolazio sam SKC kao reprezentativna institu-cija kulture glavnog grada, pa i ~itavog regiona.

U skladu sa mogu}nostima, potrebama i intereso-vawima odre|enog perioda, mewala su se i wenausmerewa i poslovawe.

Fondove biblioteke ~ine:– Lesikografska zbirka; – Zbirka monografskih izdawa ~iji je izdava~

bio SKC;– Zbirka posebnih publikacija kao svedo~an-

stvo delovawa brojnih redakcija SKC-a kojesu nastajale i nestajale;

– Zbirka ~asopisa sa tematikom iz dru{tve-nih nauka i umetnosti.

Fondove arhive ~ine:– Dokumentacija (preko 45 metara, odnosno

nekoliko hiqada fascikli);– Zbirka plakata (oko 6.000);– Pres-kliping (oko 15 m);– Fotodokumentacija (oko 50.000 fotonega-

tiva);– Filmski i video materijal.

Ovi fondovi zahtevaju ozbiqan stru~ni rad,kako na daqem sre|ivawu i za{titi, tako i nastru~noj obradi, za {ta su potrebni povoqniuslovi. Do tada, radi}e se u skladu sa mogu}nosti-ma, a povremeno i iznad wih, kako se dosad uglav-nom i radilo.

Qubinka Gavran Arhivsko-bibliote~ki centar SKC-a


71

Arhivsko-bibliote~ki centar Studentskog kulturnog centra

Predstavqawe fondova serijskih publika-cija, kao i obavqawa stru~nih bibliotekarskihposlova u vezi sa ovim fondovima u specijalnimbibliotekama, predstavqa specifi~an zadatak,kako zbog posebne prirode periodike kao vrstegra|e, tako i zbog izuzetne {arolikosti i teorij-ski nedovoqne prou~enosti fenomena specijal-nog bibliotekarstva.

Analiza se temeqi na podacima kojima ras-polaù Narodna biblioteka Srbije i mati~nebiblioteke u mreì biblioteka Republike Sr-bije.

Kao izvori podataka za analizu su kori-{}eni: statisti~ki podaci koje su mati~ne bi-blioteke dostavile Narodnoj biblioteci Srbi-je za bazu Mreà biblioteka Srbije, zapisnicimati~nih narodnih biblioteka o izvr{enomstru~nom nadzoru, Centralni registar biblio-teka, evidencija Odeqewa za razvoj bibliote~-kog sistema koja je vo|ena osamdesetih i devede-setih godina, evidencija Centra za nau~ne in-formacije i referalnu delatnost Narodne bi-blioteke Srbije i Obim i struktura bibliote~-ke delatnosti u SR Srbiji van teritorija SAP u1985. godini, analiza koju je izradilo Odeqeweza razvoj bibliote~kog sistema Narodne biblio-teke Srbije.

Analiza je obuhvatila podru~je centralneSrbije i AP Vojvodinu. Podru~je AP Kosovo iMetohija, na kome su biblioteke od po~etka rata1999. godine i prisustva snaga NATO pakta, odno-sno mirovnih snaga Ujediwenih nacija, delimi~noiskqu~ene iz bibliote~ko-informacionog siste-ma Republike Srbije, nije obuhva}eno ovom anali-zom. Analiza nije obuhvatila ni specijalne bi-blioteke pri nau~no-istraìva~kim institutimaza koje je mati~na Univerzitetska biblioteka„Svetozar Markovi}” iz Beograda.

Fondovi serijskih publikacija u specijalnimbibliotekama u posmatranom periodu prikazani suprema osnovnim parametrima za izradu analiza ko-je ~ine:

– obim i struktura fondova, – organizacija fondova,

– nabavna politika, – kori{}ewe fondova i usluga, – broj kori{}enih publikacija.Indikatori stawa predstavqeni su i tabe-

larno.

Specijalne biblioteke

Specijalna biblioteka predstavqa bibliote-ku u sastavu druge institucije. Wen status je regu-lisan ~lanom 4. Zakona o bibliote~koj delatnosti(Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 34/94).Zakon predvi|a da bibliote~ku delatnost moguobavqati i preduze}a, fakulteti, instituti, {ko-le, zavodi i druge organizacije ~ija primarna de-latnost nije bibliotekarstvo, pod uslovom da ima-ju organizacionu jedinicu za obavqawe te delatno-sti koja mora biti upisana u registar biblioteka.Za razliku od samostalnih ustanova osnovanih zaobavqawe bibliote~ke delatnosti, biblioteke usastavu ne upisuju se u sudski registar, ve} samo uregistar biblioteka koji vodi narodna bibliotekamati~na za odgovaraju}e podru~je, odnosno u Cen-tralni registar biblioteka koji vodi Narodna bi-blioteka Srbije, {to zna~i da pomenuti subjektine osnivaju biblioteke, ve} bibliote~ku delatnostorganizuju obrazovawem organizacione jedinice usvom sastavu.

Prema podacima od 31. decembra 2005. godine,u Centralni registar Narodne biblioteke Srbijebile su upisane ukupno 243 specijalne biblioteke,{to predstavqa oko 12 odsto od ukupnog broja bi-blioteka registrovanih na teritoriji RepublikeSrbije. U centralnoj Srbiji registrovano je 197(oko 81 odsto) specijalnih biblioteka, a 46 (oko 19odsto) na teritoriji AP Vojvodine. Ovaj broj spe-cijalnih biblioteka treba, me|utim, prihvatitiuslovno. Naime, aktuelni proces tranzicije ugro-zio je kako poloàj specijalnih biblioteka, tako iwihov opstanak, jer je promena sistema vlasni~kihodnosa dovela do ga{ewa brojnih specijalnih bi-bliteka, a ~este i brze promene koje je donela svo-jinska transformacija uslovile su i dodatni pro-blem evidentirawa ovog tipa biblioteka, odnosno

Serijske publikacije u specijalnim bibliotekama u Republici Srbiji od2000. do 2005. godine

Savremena tehnologija veliki izazov


72

aùrirawa evidencije o wima. Tako|e, nedovoqanpriliv sredstava u granu kulture u ~itavoj dràviodraàva se i na nedovoqan obim nabavke i u ovimtipovima biblioteka, {to za posledicu ima sma-wewe broja korisnika, odnosno obrta kwi`nogfonda i fonda nau~nih ~asopisa.

Pri izvo|ewu statisti~kih pokazateqa naosnovu podataka koje biblioteke dostavqaju zabazu Mreà biblioteka Srbije mora se imati uvidu da biblioteke vrlo ~esto ne popuwavaju an-ketu u celini. To zna~i da se moè desiti da raz-li~it broj biblioteka ne po{aqe podatke na pri-mer o kori{}ewu kwi`nog fonda, odnosno o we-govom obimu, pa se pri izra~unavawu ukupnogobrta kwi`nog fonda mogu dobiti samo aproksi-mativni podaci.

Zastupqenost serijskih publikacija

U pore|ewu s bibliotekama op{teg tipa, uspecijalnim bibliotekama se javqa razlika ne sa-mo u sadrìni literature, ve} i u tipu gra|e. No-sioci informacija nisu prevashodno kwige (mono-grafske publikacije) jer je proces wihove pripre-me za publikovawe dugotrajan, usled ~ega informa-cija data u wima obi~no zastareva ve} u trenutkuobjavqivawa.

Fondovi specijalnih biblioteka nisu veliki(u proseku oko 10 hiqada jedinica), {to omogu}avabrzu diseminaciju informacija. Glavni nosiociinformacija su teku}e periodi~ne publikacije ko-je su u velikom broju slu~ajeva na stranim jezicima.

Dominantne vrste gra|e, pored periodi~nihpublikacija, tako|e su godi{waci, izve{taji sakongresa i simpozijuma, indeksi, referalni ~aso-pisi i bibliografije.

Gra|a se u specijalnim bibliotekama redov-no mora otpisivati, mnogo ~e{}e nego u drugim,jer fond veoma brzo zastareva, a zbog velike dina-mike nastajawa novih informacija i zastarevawapostoje}ih preporu~uje se kontinuirano izlu~iva-we neaktuelne i neupotrebqive gra|e na kraju sva-ke godine.

Kod nau~nih i istraìva~kih organizacijabitan je kriterijum primarnosti i sekundarnosti, ane publikovanosti i nepublikovanosti informa-cije. Podaci (ako nisu zadràni u ra~unarima sa-mih istraìva~a i, eventualno, u lokalnoj ra~unar-skoj mreì) ve}inom su interni za mati~nu organi-zaciju. Neobjavqeni dokumenti mogu da sadrè, isve ~e{}e je tako, podatke koji za wen rad mogu bi-ti mnogo va`niji od publikovanih. U ovoj kategori-ji dokumenata kod nau~nih i istraìva~kih organi-zacija zastupqen je princip prioriteta u otkri}u.Zato postoji i ra{irena praksa objavqivawa pre-liminarnih rezultata, koje osigurava prioritet.

Od 2000. do 2005. godine broj naslova doma}ih~asopisa i novina u specijalnim bibliotekama uRepublici Srbiji kretao se od 53.000 do 110.000,dok su naslovi stranih ~asopisa i novina bili za-stupqeni sa 18.000 do 50.000. Kao {to pokazuje ta-bela, broj zastupqenih ~asopisa i novina, kako do-ma}ih tako i stranih, bio je neujedna~en. Ova moèbiti posledica nesistematske nabavne politike uspecijalnim bibliotekama, ali i nedovoqne obu~e-nosti kadrova u popuwavawu anketnih pitawa zabazu Mreà biblioteka Srbije. Tako|e, pri izvo-|ewu statisti~kih pokazateqa na osnovu podatakakoje biblioteke {aqu za bazu Mreà bibliotekaSrbije mora se imati u vidu da biblioteke vrlo ~e-sto ne popuwavaju anketu u celini.

Zanemaruju}i neujedna~enost u nabavci, evi-dentno je da je tokom 2005. godine broj kako doma-}ih tako i stranih naslova ~asopisa i novina u spe-cijalnim bibliotekama u Republici Srbiji u znat-nom zaostajawu u odnosu na zastupqenost prethod-nih godina, nejverovatnije zbog smawivawa brojaspecijalnih biblioteka, {to je posledica promenesistema vlasni~kih odnosa.

Nedovoqan priliv sredstava u sve grane i u~itavoj dràvi odraàva se i na nedovoqan obimnabavke i u ovim tipovima biblioteka, a {to za po-sledicu ima smawewe broja korisnika, odnosnoobrta kwi`nog fonda i fonda nau~nih ~asopisa.

Tabela 1: Podaci o zastupqenosti naslova do-ma}ih i stranih ~asopisa i novina koje su spe-cijalne biblioteke dostavile mati~nim bi-bliotekama za bazu Mreà biblioteka Srbije

Kori{}ewe serijskih publikacija

Nau~ni ~asopisi predstavqaju glavne nosio-ce informacija u specijalnim bibliotekama te bistoga od presudnog zna~aja za wihov daqi razvoj


73

Doma}i ~asopisii novine

Strani ~asopisii novine

2000. 59.599 48.891

2001. 65.299 42.096

2002. 109.002 42.516

2003. 67.152 41.442

2004. 77.112 35.683

2005. 53.793 17.594

bilo utvrditi obrt ovog fonda. Ovaj pokazateq se,me|utim, ne moè pouzdano dobiti jer razli~itebiblioteke razli~ito tuma~e i popuwavaju pita-we o broju kori{}enih ~asopisa. Tako se me|u od-govorima mogu prona}i i oni koji se odnose na brojkori{}enih naslova, ali i na broj kori{}enihsvezaka. Ovo onemogu}ava wihovo zbrajawe i for-mirawe kona~nog bilansa koji bi ukazao na stepencirkulacije fondova nau~nih ~asopisa, kao i napotrebu preispitivawa stawa fondova u specijal-nim bibliotekama, odnosno wihove strukture i ak-tuelnosti.

Broj korisnika, veli~ina fonda i wegova or-ganizacija u ovim bibliotekama treba da budu u di-rektnoj vezi. Veoma je va`no da je fond funkcio-nalno sre|en, jer se zna~aj specijalne bibliotekene meri obimom stru~nog fonda, ve} mogu}no{}uwegovog efikasnog kori{}ewa.

Tabela 2: Podaci o broju kori{}enih publi-kacija

Inventari serijskih publikacija

Zastupqenost inventarnih kwiga serijskihpublikacija u specijalnim bibliotekama u periodu2000–2005. kretala se od 62 do 104, pri ~emu i najbo-qi pokazateqi ukazuju na to da mawe od 30 odsto re-gistrovanih specijalnih biblioteka u RepubliciSrbiji ispuwava osnovnu zakonsku obavezu pravneza{tite svojih fondova.

Tako|e, kao i u slu~aju prethodnih pokazate-qa, u 2005. godini broj inventara serijskih publi-kacija ozbiqno je smawen u odnosu na prethodnu go-dinu, {to najverovatnije ukazuje na ga{ewe nekihspecijalnih biblioteka.

Stawe inventara, na~in wegovog vo|ewa,aùrnost i ta~nost ne moè se utvrditi na osnovubaze, ve} iskqu~ivo neposrednim uvidom na licu

mesta, {to je u nadle`nosti mati~nih narodnih bi-blioteka.

Katalozi serijskih publikacija

Priprema informacija u specijalnim bibli-otekama se kvalitativno razlikuje od pripreme ko-ja se obavqa u biblioteama op{teg tipa jer se ~e-sto, na zahtev korisnika ili anticipacijom takvogzahteva, informacija priprema iz vi{e razli~i-tih dokumenata, zbog ~ega u takvim slu~ajevima radbibliotekara rezultira nekom vrstom preseka ak-tuelnih informacija na odre|enu temu ili iz od-re|ene oblasti. U tom smislu, zna~aj kataloga bi-bliote~ke gra|e dolazi do izraàja.

Istraìvawe zastupqenosti kataloga bibli-ote~ke gra|e u specijalnim bibliotekama u perio-du 2000–2005. godina daje vrlo nepovoqne rezultate.Ako kao prose~an broj registrovanih specijalnihbiblioteka za pomenuti period uzmemo 200, a kaosredwu vrednost zastupqenosti kataloga 70 katalo-ga na naslov, odnosno 12 stru~nih kataloga, dobija-mo pokazateq da je zastupqenost kataloga na naslovbila 35 odsto, a stru~nog kataloga svega {est odsto.U skladu sa Zakonom o bibliote~koj delatnosti(Sl. glasnik RS 34/94, 101/05), biblioteke imajuobavezu da vode kataloge bibliote~ke gra|e. ^la-nom 10. stav 1. Pravilnika o evidenciji bibliote~-ke gra|e (Sl. glasnik RS, 7/95) propisano je da bi-blioteka vodi alfabetski katalog monografskih iserijskih publikacija, kao i stru~ni katalog. ^la-novi 5, 6, 7, 8 i 9 propisuju jedinstveni na~in obra-de za svaki pojedina~ni tip bibliote~ke gra|e, sa-dràj katalo{kog listi}a, odnosno elektronskogzapisa, kao i organizaciju katalo{kih zapisa.

Tabela 3: Podaci o zastupqenosti katalogaserijskih publikacija

Savremeni trendovi i budu}nost specijalnog bibliotekarstva

U vezi sa budu}no{}u specijalnih bibliotekatreba naglasiti da savremeni trendovi u oblastiinformatike postavqaju velike izazove specijal-


74

âsopisi Novine

2000. 47.657 27.626

2001. 47.453 28.487

2002. 48.482 29.735

2003. 50.869 39.284

2004. 51.650 34.901

2005. 35.475 8.711

Na naslov Stru~ni

2000. 68 9

2001. 73 13

2002. 74 13

2003. 78 13

2004. 80 14

2005. 41 10

nim bibliotekama. Razvojem ra~unarskih lokalnihmreà (LAN) veliki deo internih informacija di-gitalizacijom prelazi (biva kopiran) iz specijal-ne biblioteke na lokalnu veb mreù (intranet) ilibiva direktno upu}en u mreù mimoilaze}i bibli-oteku u potpunosti. Intranet predstavqa realnualternativu za specijalnu biblioteku, {to kao do-bru stranu ima rastere}ewe bibliotekara, ali, sdruge strane, donosi otu|enost u dva smisla. Kao pr-vo, smawuju se li~ni kontakti izme|u bibliotekarai korisnika, dok je, s druge strane, bibliotekarusve mawe poznato koje informacije prikupqaju po-jedini korisnici specijalne biblioteke i kolikosu o ~emu informisani, a to su upravo strate{keprednosti bibliotekara specijalne biblioteke.Vremenom, zbog znatno ve}eg kapaciteta od klasi~-nih nosilaca informacija, kompaktnosti i mnogove}e brzine pristupa, kao i zbog toga {to isti do-kument moè biti istovremeno dostupan ve}em bro-ju korisnika, sve ve}i broj internih informacijase ~uva na intranetu ustanove u okviru koje biblio-teka radi, dok sve mawi broj biva pohrawen u wenojbiblioteci na klasi~nim medijima.

Internet, sa svoje strane, nudi sve ve}i brojkvalitetnih relevantnih informacija kroz speci-

jalizovane sajtove koji se dnevno aùriraju ili pu-tem onlajn slu`bi koje na osnovu pretplate putemelektronske po{te prosle|uju informacije pro-filisanim korisnicima. To smawuje potrebu zapretplatama na periodiku, ali ujedno umawuje zna-~aj specijalnih biblioteka, po{to se tako prosle-|ene informacije mogu ~uvati na memorijskim je-dinicama servera ustanove u okviru koje bibliote-ka radi, ili na memorijskim jedinicama samih mre`-nih klijenata, bez potrebe da se prosle|uju bibli-oteci.

Moè se izvesti zakqu~ak da je, zahvaquju}inapretku tehnologije, zna~aj specijalnih biblio-teka za mogu}nost pra}ewa specijalizovanih in-formacija u stalnom opadawu. On se zadràva naj-vi{e u oblasti pruàwa usluga pristupa istorij-skoj i arhivskoj gra|i, klasicima i fundamental-noj literaturi iz neke specifi~ne oblasti. Svaka-ko, za odre|eni tip poverqivih stru~nih informa-cija i dokumenata jo{ uvek je, i uvek }e biti, najsi-gurnije ~uvawe u fondovima specijalne bibliote-ke, gde su povereni brizi bibliotekara.

Dragana Milunovi}Narodna biblioteka Srbije

Aktivnosti specijalnih bibliotekara

Susreti i posete kulturnim ustanovama


75

Specijalni bibliotekari Ju`noba~kog okru-ga svakodnevno dele svoja iskustva i probleme nakoje nailaze u radu. Ostvarivani su me|ubiblio-te~ki kontakti, saradwa, pozajmica i sli~no, {tonadilazi profesionalni anga`man bibliotekara.U su{tini, deluje se u pravcu odràvawa dobrih,prijateqskih odnosa, susreta i zajedni~kih dru-èwa.

Tokom januara i februara su organizovani su-sreti i posete kulturnim ustanovama u Novom Sadui Petrovaradinu. U januaru smo posetili umetni~-ki „Ateqe 61” za izradu unikatnih tapiserija, za-tim stalnu postavku o istarijatu Petrovaradinsketvr|ave u Muzeju grada Novog Sada „Gibraltar naDunavu”, kao i ateqee samostalnih umetnika. Bi-bliotekari su se organizovano okupili 14. februa-ra da posete Zbirku strane umetnosti i novu po-stavku o stvarala{tvu Milene Pavlovi}-Barili.Ova poseta je realizovana zahvaquju}i Jelici ]ur-~i}, bibliotekaru Muzeja grada Novog Sada, koja jeomogu}ila besplatnu posetu i stru~no vo|ewe kroz

zbirku. Direktor Muzeja dr Drago Wegovan obezbe-dio je katalog izlo`be za fond svake specijalnebiblioteke.

Nije zaboravqen ni dan Matice srpske, 16.februar. Uz dogovor sa dr @eqkom Vu~kovi}em,organizovana je poseta Biblioteci Matice srpske.Bibliotekare specijalnih biblioteka je kroz Ka-talog stare i retke kwige, Referalni centar, ~i-taonicu za doktorante i magistrante i posebnezbirke stru~no vodila Aleksandra Drap{in, a onisu drage kolege iz Biblioteke Matice srpske po-zvali na produbqivawe i pro{irivawe me|ubi-bliote~ke saradwe.

Ovom prilikom zahvaqujem kolegama biblio-tekarima, kustosima, umetnicima i drugima {to sunas srda~no do~ekali i omogu}ili da se specijalnibibliotekari okupe na takvim mestima.

Ivana Ili}-Ki{koordinator Sekcije

specijalnih biblioteka JBO

Da li korporativne biblioteke imaju bu-du}nost?

Istraìvawe sprovedeno nad 164 ve}e kompa-nije u SAD (po{lo se od pretpostavke da one imajubiblioteke).

Tema istraìvawa: odrediti zna~aj bibliote-ke za kompaniju u ~ijem je sastavu i to anketirawemmenaxmenta kompanije.

Ciqna grupa: menaxeri koju su hijerarhijskivezani za biblioteke i upu}eni u to ko su korisni-ci, kakav je kvalitet zaposlenih i usluge koje pru-àju.

Rezultat

Izdvojile su se slede}e slabe ta~ke:1. Onlajn pretraìvawa se smatraju najvred-

nijom uslugom koju bibliotekar pruà.2. Ve}ina kompanija nema metod za utvr|iva-

we efektivnosti bibliotekara.3. Postoje simpatije prema osobqu bibliote-

ke, ali se ne smatraju kqu~nim u~esnicima u radukompanije.

Realnost

– broj ra~unara se pove}ava i pretraìvaweovim putem je uobi~ajena pojava;

– baze podataka se kupuju i na trì{tu ih imamnogo;

– internet ukida monopol biblioteka na pre-traìvawe.

Kada biblioteka izgubi monopol nad spoq-nim pretragama, baza podataka i interneta mora dabude spremna da ponudi jednako dragocenu uslugu, sciqem da zadrì svoj status u kompaniji.

Kakvu to onda vrednu uslugu moè da ponudibiblioteka?

Od bibliotekara do infomenaxera

Autori predlaù strategiju od {est korakaza pretvarawe bibliotekara u pravog menaxera in-formacija.

1. Zadovoqite potrebe za informacijama vi-{ih menaxera

– od vi{ih menaxera zavisi posao, buxet, op-stanak bibliotekara;

– oni imaju stalnu potrebu za eksternim in-formacijama;

– obznanite im svoje mogu}nosti na tom poqui, bez posebnog zahteva, dostavqajte im po-trebne podatke.

2. Budite poslovni– upoznajte se sa literaturom iz sfere biznisa;– usvojte re~nik biznisa i poslovawa svoje

kompanije;– objasnite im svoju delatnost wihovim re~nikom.3. Zauzmite se za sebe– stavite svima do znawa da ste vi menaxer

eksternih informacionih potreba svojekompanije;

– traìte odgovaraju}e zvawe, privilegije,odgovornosti.

4. Defini{ite ciqne grupe– nisu sve informacije namewene svim kori-

snicima;– proslediti odre|ene informacije zainte-

resovanim korisnicima;– defini{ite grupe korisnika zainteresova-

ne za odre|ene informacije;– razvijte biznis plan.5. Plasirajte informacije onima kojima su

potrebne– korisnike ne interesuje kako dolazite do

informacija, ve} informacija sama;– konkurencija su vam: novine, kongresi, ~aso-

pisi, kolege...– neka informacija stigne do korisnika sa

{to mawe buke;– prikupqawe informacija treba da bude la-

ko i prijatno za vas.6. Budite deo biznisa– upoznajte svoju kompaniju, industriju i ono

{to se najvi{e vrednuje u firmi;– korisnik od menaxera informacija o~ekuje

da razume wegove zahteve;– ukoliko korisnik mora da previ{e tuma~i

svoje zahteve, kako }e verovati sudu menaxe-ra informacija prilikom prikupqawa tra-ènog materijala.

Opstanak biblioteke je mogu} ako se formirakao servis koji je vezan za ciqeve kompanije u ~i-jem je sastavu, a vrednuje se prema dokazivom dopri-nosu uspehu kompanije.

Laurence PrusakJames M. Matarazzo

Prevela Miroslava Mijatov-Vasin

Taktika za uspeh korporativne biblioteke

Strategija od {est koraka


76

Prva sednica Skup{tine Zajednice mati~nihbiblioteka Srbije u ovoj godini odràna je 11. apri-la 2007. godine u [apcu, a doma}in direktorima ma-ti~nih biblioteka bila je tamo{wa biblioteka.

Na sednici su usvojeni Izve{taj o radu za2006. godinu i Plan rada Zajednice mati~nih bi-blioteka Srbije za 2007. godinu, kao i koncepcijaportala i simboli Zajednice (logo i memorandum).

U oviru stru~ne teme „Serijske publikacijeu bibliotekama u Republici Srbiji” saop{tewasu imali Bojana Vukoti} (javne biblioteke), Ma-rina Mitri} ({kolske biblioteke), Dragana Mi-lunovi} (specijalne biblioteke) i Nada Popovi}(projekat Kobson) iz Narodne biblioteke Srbije,Vera Petrovi} (visoko{kolske biblioteke) izUniverzitetske biblioteke „Svetozar Markovi}”i @eqko Vu~kovi} (visoko{kolske i specijalnebiblioteke u AP Vojvodini) iz Biblioteke Mati-ce srpske. Pored pregleda prili~no sumornog sta-wa fondova serijskih publikacija u svim tipovi-ma biblioteka, prisutni su se podsetili na sve mo-gu}nosti koje pruà projekat Kobson, a svakako ihje najvi{e obradovala najava Vladimira [ekular-ca da }e Narodna biblioteka Srbije izraditiuputstvo za formirawe i odràvawe fonda serij-skih publikacija.

Na sednici su date i informacije o inicija-tivama koje su pokrenute pro{le godine. Tema pr-vog stru~nog skupa Biblionet je „Formirawe, za-{tita, boga}ewe, odràvawe, revizija i kori{}e-we bibliote~kih kolekcija”, a bi}e odràn od 4. do6. juna u kru{eva~koj Narodnoj biblioteci.

Iz Ministarstva prosvete i sporta stigao jenegativan odgovor na inicijativu da, zajedno sa Mi-nistarstvom za nauku i za{titu ìvotne sredine,ovo ministarstvo organizuje otkup nau~ne litera-ture za mreù narodnih biblioteka u Srbiji.

Zorica Milinkovi}, direktorka Mati~ne bi-blioteke „Qubomir Nenadovi}” iz Vaqeva, obave-stila je prisutne da De~je i Zavi~ajno odeqewe iuprava Biblioteke ne moraju da se isele iz prosto-ra koji koriste. Verujemo da je na ovakvu odluku lo-kalne samouprave u Vaqevu uticao i apel koji jeorganima uputila Zajednica mati~nih bibliotekaSrbije, {to nas uverava da }e ova asocijacija svo-jim radom doprineti stvarawu boqih uslova za radi razvoj bibliotekarstva u na{oj zemqi.

Vera UdickiNarodna biblioteka „Jovan Popovi}”

Kikinda

Skup{tina Zajednice mati~nih biblioteka Srbije

[abac prvi doma}in

DRU[TVOPan~eva~ko ~itali{te br. 10

77Obnovqeni rad Bibliotekarskog dru{tva Sr-bije u posledwe dve godine rezultirao je brojnim,zna~ajnim i uspe{no okon~anim projektima i ak-tivnostima koji su sadràni izve{tajima o raduDru{tva za 2005. i 2006. godinu,1 usvojenim na wego-vim skup{tinama.

Jedna od svakako najzna~ajnijih aktivnosti upro{loj godini bila je odràvawe javne rasprave

povodom novog Zakona o bibliote~koj delatnosti,kao prvom koraku u proceduri nastajawa za nas va-`nog kvalitetnog i modernog akta.

Imaju}i u vidu da pri dono{ewu zakona nije sa-mo najva`nije kako glasi sam zakonski tekst, ve} ikako se do wega do{lo, Upravni odbor Dru{tva jeodlu~io da odrì javnu raspravu, kako bi bila po-{tovana prava bibliote~kih radnika (onih na kojese pravna norma odnosi) da upravo oni stru~no, otvo-reno i odgovorno razgovaraju o predloènom tekstu.

Tako je, da se podsetimo, pre ta~no godinu da-na u Gradskoj biblioteci u Pan~evu odràna javna

Bibliotekarsko dru{tvo Srbije

Mnogo otvorenih pitawa

1 Izve{taj o radu BDS moè se videti na veb sajtu:www.bds.org.yu/about4.html

rasprava o Nacrtu novog zakona, ~ija se (onda{wa)jedanaesta verzija mogla videti na sajtu Narodnebiblioteke Srbije2.

Me|u brojnim dragocenim primedbama, ko-mentarima i novim re{ewima koja su ponudili bi-bliotekari,3 ~ulo se i da postoje}i nacrt jo{ nijegotov, te da je ova javna rasprava samo uvod u kasni-ju javnu raspravu, onda kada Ministarstvo kultureuradi predlog zakona, kao i da }e za to vreme radi-ti i Komisija za izradu zakona pri Narodnoj bi-blioteci Srbije.

Ponu|eni predlog da Dru{tvo imenuje svojadva ~lana u pomenutu komisiju NBS-a, Upravniodbor Dru{tva je prihvatio i za ~lanove ove Ko-misije pri Narodnoj biblioteci Srbije izabraomr Radmilu Dabanovi} i Jasminu Ninkov, a odlu-ku o izboru prosledio Narodnoj biblioteci Sr-bije.

Jo{ uvek nema informacija o tome da li jenova ili dopuwena Komisija za izradu zakona priNarodnoj biblioteci Srbije imenovana i da li jepo~ela da radi, ali svakako verujemo da }e ovo va-`no pitawe postati prioritet za sve koji se, uokviru svojih ovla{}ewa, institucionalno wimebave.

Dobro poznate politi~ke i dru{tvene prili-ke u zemqi ukazuju na to da na{ zakon, naàlost, ne-}e tako skoro do}i na dnevni red Skup{tine Srbi-je. S druge strane, ni posao oko kona~nog uobli~a-vawa nacrta zakona, koji bi trebalo uputiti Mini-starstvu kulture na daqu izradu, jo{ uvek nije za-vr{en, ili bar o tome zasad u Dru{tvu nema nika-kvih informacija.

Ni kada je re~ o drugim, tako|e va`nim stru~-nim pitawima ne moè se re}i da su se pomerila odinicijative. To se odnosi na potrebu redefinisa-wa postoje}ih standarda i normativa za bibliote-ke, koji poti~u jo{ iz sedamdesetih godina pro-{log veka.

Sti~e se utisak kao da se bibliotekarimanigde ne ùri, da smo standardima starim preko35 godina sasvim zadovoqni, uprkos tome da svigovorimo o hitnoj potrebi pribliàvawa evrop-skim bibliote~kim vrednostima, pa u tom smisluzaista nedostaje {to ve}a aktivnost Komisije zabibliote~ke standarde i normative pri Dru-{tvu.

Izmene Pravilnika o bliìm uslovima zasticawe zvawa lica koja obavqaju stru~ne posloveu biblioteci4 su jo{ jedno otvoreno pitawe iz ra-

da Bibliotekarskog dru{tva Srbije koje je inici-rala Komisija za statusna i profesionalna pitawabibliotekara.

U dragocenoj saradwi sa Svetlanom Jan~i},predsednicom Komisije NBS za dodelu zvawa li-cima koja obavqaju stru~ne poslove u bibliote-ci, do{lo se do zakqu~ka da su se stekli usloviza kvalitativnu promenu i dopunu navedenog pra-vilnika, budu}i da se u praksi pokazala i nekavrsta relativizacije kriterijuma za dodelu vi-{ih zvawa.

Mada i predloène izmene i dopune pomenu-tog pravilnika donosi ministar kulture (kao {toje doneo i osnovni tekst pravilnika), smatramo dabi daqa sudbina ovog zna~ajnog posla bila mnogoizvesnija ako bismo bili preduzimqiviji.

Na predlog Upravnog odbora, Skup{tina Dru-{tva je na posledwoj sednici (22. februara 2007)donela zakqu~ak kojim se konstatuje da se sve ~e-{}e ne priznaju stru~na zvawa iz oblasti biblio-tekarstva, s obzirom na to da ve}ina akata o siste-matizaciji radnih mesta u bibliotekama, pored od-govaraju}eg stepena stru~ne spreme, ne predvi|astru~na zvawa. Neujedna~enost koeficijenata i ce-ne rada za stru~ne radnike u visoko{kolskim i jav-nim bibliotekama tako|e predstavqa ozbiqanproblem, jer se na taj na~in umawuje zna~aj stru~-nih zvawa, {to dovodi do razlika u statusu bibli-ote~kih radnika. Stoga je Skup{tina imenovalakomisiju koja }e se baviti ovim problemom i svojezakqu~ke i ocene ponuditi Upravnom odboru Dru-{tva na usvajawe.

U toku je prikupqawe ankete o kvalitetu icelishodnosti sada{weg na~ina otkupa kwiga zajavne narodne biblioteke koji sprovodi Mini-starstvo kulture. Skup{tina Dru{tva je podr-àla nastojawe Upravnog odbora da se uradi sve-obuhvatna analiza postoje}eg stawa u ovoj obla-sti, a samo istraìvawe ima za ciq da, kao pro-fesija, steknemo uvid u efekte ovakve nabavnepolitike.

Otvorenih pitawa ima mnogo, a jo{ vi{e onihkoja ~ekaju da se pokrenu i re{avaju, za koja suuglavnom zaduène komisije i sekcije Dru{tva, bu-du}i da su ustanovqene s ciqem da doprinose razvo-ju i unapre|ewu bibliote~ko-informacione de-latnosti.

Formirawem ad hok komisija, zavisno od ak-tuelnosti i zna~aja pojedina~nog projekta, Bibli-otekarsko dru{tvo Srbije pokazuje ogromnu voqu iulaè napore da svi kojima je bibliotekarstvostruka i profesija na {to kvalitetniji, brì imoderniji na~in ispunimo svoju misiju na relaciji:~italac/korisnik – kwiga/informacija.

Vesna Crnogorac


78

2 www.nbs.bg.ac.yu3 Zapisnik sa javne rasprave moè se videti na veb sajtu

BDS: www.bds.org.yu4 Slu`beni glasnik RS, br. 63/94

Na posledwoj skup{tini, odrànoj 22. febru-ara 2007, potvr|eni su mandati novoformirane po-dru`nice bibliote-ka Kosova i Metohi-je, usvojeni izve{tajo radu i finansijskiizve{taj, kao i pro-gram rada Bibliote-karskog dru{tva Sr-bije za 2007. godinu.

Skup{tina je zanovog ~lana Uprav-nog odbora izabralaGorana Trailovi}aiz Pan~eva.

Delegati su sesaglasili da se na-~in otkupa kwiga zajavne biblioteke, ko-je sprovodi Mini-starstvo kulture,proveri putem ankete koja je prosle|ena svim na-rodnim bibliotekama u Srbiji. Rasprvqano je i oproblemu neujedna~ene primene uredbe Vlade RS o

koeficijentima u svim bibliotekama, kao i uvaà-vawu stru~nih zvawa.

Od 28. do 30. marta u Tesli}u (Republika Srp-ska) odràn je stru~ni skup na temu „Biblioteke

budu}nosti''. Organizatori su bili Bibliotekar-sko dru{tvo Srbije, Dru{tvo bibliotekara RS i

Narodna i univerzi-tetska bibliotekaRepublike Srpske.Krajem marta 2007.godine Dru{tvo ima950 ~lanova iz svihtipova biblioteka.

BDS odràvakontakte i koordi-nira rad u okviruUpravnog odbora,podru`nica, komi-sija i sekcija, uglav-nom putem elektron-ske prepiske i tele-fonom. Osim neko-liko izuzetaka, kojevaqa aktivirati u2007. godini, sve ko-

misije i sekcije Dru{tva su odràvale sastanke,inicirale i pokretale re{avawe brojnih pitawakoja se ti~u osnovnih ciqeva kojima se komisije,odnosno sekcije, bave, odràna su dva savetovawa zabibliotekare u organizaciji podru`nica (Zlati-bor i bawa Vrujci).

Stru~ni ~asopisi, posebno Pan~eva~ko ~ita-li{te i Javne biblioteke, posve}ivali su velikiprostor izve{tajima o radu Dru{tva, kao i drugi~asopisi ~iji su izdava~i biblioteke u Srbiji.

Vesna Crnogorac, sekretar BDS

Bibliotekarsko dru{tvo Srbije u 2007. godini

Uglavnom redovne aktivnosti


79

Komisiju za izradu novog Zakona o bibliote~-koj delatnosti obrazuje Narodna biblioteka Srbi-je. Za predstavnike Bibliotekarskog dru{tva u ko-misiji izabrani su Radmila Dabanovi} i JasminaNinkov.

Predloge i sugestije u vezi sa nacrtom novogZakona o bibliote~koj delatnosti mogu se dostavi-

ti Vesni Iwac-Malba{a, zameniku direktoraNBS, na adresu iwac¿nbs.bg.ac.yu, ili Vesni Crno-gorac, sekretaru Dru{tva bibliotekara Srbije, naadresu crvesna¿bankerinter.net. Na sajtu Narodnebiblioteke Srbije otvorena je diskusiona lista nakoju moète da se ukqu~ite (http://nbs3.nbs.bg.ac.yu/mailman/listinfo/nbs-lista).

Na sajtu Narodne biblioteke Srbije

Zakon o bibliote~koj delatnosti

Predstavnici banatskih podru`nica na Skup{tini BDS

Sajt Dru{tva www.bds.org.yu

Poslovi vezani za odnose s javno{}u moguse opisati raznim re~ima, kao {to su naprimer renome, pouzdanost, poverewe, harmonija i postizawe me|usobnog razumevawa istinitim ipotpunim obave{tavawem.

Sem Blek

Komisija za odnose sa javno{}u konstituisanaje na sastanku u Narodnoj biblioteci Srbije 8. sep-tembra 2005. godine kao jedno od radnih tela BDS.Za predsednicu Komisije izabrana je prof. dr Gor-dana Stoki}-Simon~i} sa Katedre za bibliotekar-stvo i informatiku Filolo{kog fakulteta u Beo-gradu, a za wenu zamenicu imenovana je Miqana Zr-ni}, upravnica narodne biblioteke „Karlo Bjelic-ki” iz Sombora. ^lanovi Komisije su iz bibliote-ka svih tipova, bibliotekari koji imaju èqe ielana, a smatraju da imaju i afiniteta za ovu vrstuposlova.

Na prvom sastanku se po{lo od misije i ciqe-va Bibliotekarskog dru{tva Srbije, prema kojima,i u ~ijim okvirima, treba da deluje i ova komisija.Definisana je misija Komisije i odre|ene ciqnegrupe na koje je usmeren wen rad.

Misija Komisije za odnose sa javno{}u glasi:Polaze}i od dru{tvenih potreba kojima na{a pro-fesija sluì, svoju misiju vidimo u promovisawurada Bibliotekarskog dru{tva Srbije, kao i u pro-movisawu bibliotekarstva kao struke i kao nauke.U skladu sa tim, Komisija osmi{qava i predlaèakcije usmerene ka uòj i {iroj stru~noj javnosti;radi na uspostavqawu stalne i intenzivne saradweme|u bibliotekama u ciqu razmene iskustava iusvajawa „najboqe prakse” iz domena odnosa sa jav-no{}u; uspostavqa saradwu sa institucijama kul-ture i srodnim strukovnim udruèwima.

Definisane ciqne grupe su: bibliotekari,osniva~i i finansijeri biblioteka, donatori, in-stitucije kulture i wihova strukovna udruèwa,korisnici biblioteka i {ira javnost.

Drugi sastanak Komisije odràn je 22. septem-bra 2006. u Biblioteci Doma kulture „Studentskigrad” u Beogradu. Dogovoreno je da ~lanovi, svakoprema svojim mogu}nostima, upoznaju deo javnosti

sa odràvawem predstoje}eg me|unarodnog nau~nogskupa „Liderstvo u bibliotekama: spona nauke,kulture i privrede”. Rezultat je bio skroman, alidragocen, jer predstavqa za~etak rada Komisije.Predsednik Komisije prof. dr Gordana Stoki}-Simon~i} dala je intervju za list Politika. ^la-novi Komisije su obavestili lokalne medije u svo-jim sredinama. O skupu su elektronskom po{tomobave{tene i kolege iz arhiva i muzeja.

Tre}i put Komisija se sastala 16. marta 2007.godine u Narodnoj biblioteci Srbije. Analizira-ni su dokumenti Izve{taj o radu BDS za 2006. godi-nu i Predlog programa rada BDS u 2007. godini, me-sto i uloga Komisije u dosada{wem i budu}em raduDru{tva. Zakqu~eno je da je osnovni preduslov zauspe{an i efikasan rad BDS dobra komunikacija ikoordiniran rad razli~itih tela, tj. stalna razme-na informacija me|u komisijama, sekcijama, podru-`nicama, sa upravom Dru{tva. U ovome Komisija zaodnose sa javno{}u treba da ima integrativnu ulo-gu. Konkretni koraci koje }e Komisija u vezi satim preduzeti su: dobijawe saglasnosti upraveBDS za prisustvovawe jednog ~lana Komisije sa-stancima uprave (predloèno je da se ovaj problemre{i odredbom Statuta BDS prema kojoj }e jedan~lan Uprave obavezno biti u Komisiji za odnose sajavno{}u), predsednik Komisije }e pozvati na sa-radwu predsednike drugih komisija, sekcija i po-dru`nica (po~etni korak moè biti razmena zapi-snika sa odrànih sastanaka putem elektronske po-{te, iz kojih bi se jasno videla razmotrena pitawa,konkretne aktivnosti i budu}i planovi pojedinihtela BDS).

Razmatraju}i planirane aktivnosti Dru{tvaza 2007. godinu, Komisija je zakqu~ila da bi moglada da svoj doprinos obeleàvawu {ezdesetogodi-{wice od osnivawa Dru{tva. Predloèno je da seorganizuje izlo`ba koja }e biti postavqena u holuNarodne biblioteke Srbije tokom decembra, tj. uvreme proslave Dana bibliotekara. Izlo`bu bipratio katalog sa hronologijom zna~ajnih doga|ajakoji su obeleìli rad Dru{tva. Planirano je da sedizajnira i poseban plakat koji bi bio postavqen ubibliotekama {irom Srbije.

Ako su kqu~ne re~i pouzdanost, poverewe,harmonija, postizawe me|usobnog poverewa, isti-

Komisija za odnose s javno{}u Bibliotekarskog dru{tva Srbije

Znamo kuda, treba da nau~imo kako


80

nito obave{tavawe (da se vratimo Semu Bleku)znamo kuda. Treba da nau~imo kako. îni se da jeprvi preduslov za uspe{an rad da svako od ~lano-va Komisije postane duboko svestan misije i zna-~aja na{eg rada za Bibliotekarsko dru{tvo. Daznamo koga, za{to, kome i na koji na~in promovi-{emo. Ulogu Komisije moraju prepoznati i po-{tovati i druge kolege iz Bibliotekarskog dru-{tva. Predstoji nam ozbiqan i dugotrajan posao

formirawa i negovawa „javnosti” – stru~ne bi-bliotekarske, {ire stru~ne javnosti u oblastikulture (posebno donekle srodnih struka arhivi-sti~ke i muzeolo{ke), kao i naj{ire javnostidru{tvene zajednice, koji zahteva upornost i str-pqewe.

Nevena Tomi}Biblioteka Doma kulture „Studentski grad”

Podru`nica bibliotekara Srema

Na tragu Dositeja Obradovi}a


81

Tragovi kulturne pro{losti Srema datirajuod prvih praistorijskih naseqavawa i beleè sjajrimskog carstva, graditeqstvo manastira u XV veku,veli~anstvene ikonostase iz XVIII veka i osnivaweprvih srpskih ~itaonica u XIX veku. U vreme roman-ti~arskog zanosa i velikih borbi za nacionalnu ikulturnu slobodu u XIX veku nicale su prve ~itaoni-ce u Sremu: 1842. godine Srpska ~itaonica u Irigu,1849. u [idu, 1861. u Rumi, 1866. u Sremskoj Mitrovi-ci, 1878. u Staroj Pazovi... One su bile mesta na ko-jima su se ~itale kwige, ~asopisi i listovi, ali i me-sta gde su se odràvala predavawa, bese-de i ve~eri posve}ene zna~ajnim li~no-stima i doga|ajima.

Danas u Sremu radi sedam narod-nih biblioteka koje imaju orgnizovanrad ogranaka u 23 mesta. Mreù bibli-oteka Srema ~ini i 12 sredwo{kol-skih, 42 osnovno{kolske i pet speci-jalnih biblioteka. U wima rade 162 bi-bliote~ka radnika.

ûvaju}i i neguju}i tradicijuprofesije, bibliotekari Srema su1962. ustanovili Sabor bibliotekaraSrema u najstarijoj ~itaonici – Srp-skoj ~itaonici u Irigu, a 1972. godinezvani~no osnovali Osnovnu organizaciju biblio-te~kih radnika za Srem, koja je bila deo Dru{tvabibliotekara Vojvodine. Dana{wi naziv Podru-`nica bibliotekara Srema dobila je 1992. godine,kada je osnovano Bibliotekarsko dru{tvo Srbije.

Sedi{te Podru`nice bibliotekara Srema jeu Biblioteci „Gligorije Vozarevi}” u SremskojMitrovici, mati~noj biblioteci za Srem. Rad Po-du`nice organizuju predsednik, koji se bira na ~e-

tiri godine i uvek je iz druge biblioteke Srema,sekretar, rukovodilac Mati~ne slu`be Bibliote-ke „Gligorije Vozarevi}” i direktori sremskih bi-blioteka.

Podru`nica svoje programe, ciqeve i zadatkesprovodi kroz organizovawe sada ve} tradicional-nog Sabora bibliotekara Srema, koji se odràva uIrigu prvog petka u oktobru svake godine, godi-{we skup{tine Podru`nice, koje se odràva ujednoj od sedam sremskih biblioteka (prema utvr-|enom redu), Susreta bibliografa u spomen na dr

Georgija Mihailovi}a u In|iji,savetovawa, seminara, stru~nihsastanaka bibliotekara koji vo-de de~ja odeqewa i zavi~ajnezbirke.

Na jednom od sabora odrà-nih osamdesetih godina rodila seideja o realizaciji zajedni~kihprojekata. Usvojena je na skup-{tini u Staroj Pazovi, 1982. go-dine, i biblioteke su postale re-alizatori zajedni~kih projekata:Bibliografija monografskih iserijskih publikacija NOB Sre-ma, Istorija biblioteka Srema,

Narodni peva~i u Sremu, Katalog zavi~ajnih zbir-ki u bibliotekama Srema.

Iste, 1982. godine, bibliotekari Srema suustanovili godi{wu Nagradu „Dositej Obrado-vi}”, koja se na Saboru bibliotekara Srema dode-quje bibliotekama i pojedincima za stvarala~kirad i doprinos razvoju i unapre|ewu struke.

Na konferenciji bibliotekara Srema u Be-{ki, 1997. godine, usvojen je logotip podru`nice,

sada ve} uveliko prepoznatqiv. Na wemu je kwigakao simbol biblioteke, a biblioteka kao pam}ewesveta – memoria mundi i vinova loza, koju je rimskicar Prob 278. godine zasadio na sun~anim obronci-mae Fru{ke gore – simbol Srema.

Polaze}i od tvrdwe da „traje samo ono {to jezapisano”, Podru`nica bibliotekara Srema je1996. godine pokrenula stru~ni ~asopis Godi-{wak biblioteka Srema, koji {iroj javnosti sta-vqa na uvid rezultate rada biblioteka Srema,stru~ne radove, specifi~nosti i vrednosti poje-dinih legata i zbirki, zna~ajne godi{wice, por-trete stvaralaca i vesti o stru~nim i strukovnimaktivnostima, jednom re~ju, odslikava profesio-

nalizam bibliotekara. Posebna vrednost ovog ~a-sopisa je da wegove stranice ispisuju biblioteka-ri Srema.

Potvrda nivoa razvoja ili standarda kvalite-ta Podru`nice bibliotekara Srema je i ~iwenicada programe realizuju tri bibliotekara savetnika,dva vi{a bibliotekara, dva samostalna vi{a kwi-`ni~ara, pet samostalnih kwi`ni~ara, a svi zapo-sleni u narodnim bibliotekama imaju poloènstru~ni ispit. To podrazumeva i stalno u~ewe istru~no usavr{avawe, obezbe|ivawe odre|enogkvaliteta programa rada, uvo|ewe novih sadràja,razmenu iskustava sa drugim bibliotekama van re-giona i, naravno, prezentovawe rada svoje biblio-teke i regiona.

Polaze}i od tvrdwe „na{a podru`nica je do-bra podru`nica”, nemamo nameru da postanemoobrazac ili da nametnemo iskqu~ivo mi{qewe.Razmena iskustava sa svim bibliotekama obogati}ena{e iskustvo i budu}u praksu novim saznawima.Pronalaze}i svoja re{ewa, u prvom planu nam jeaktivan odnos prema popularizaciji kwige i bi-blioteke – memoria mundi – pam}ewe sveta, kako jezapisano i u na{em logotipu.

Slavica Varni~i}Predsednik Podru`nice bibliotekara Srema


82

Iva

na M

arke

z-F

ilip

ovi}

uqe

na p

latn

u, 2

007.

Podru`nica Bibliotekarskog dru{tva Srbi-je za ju`nobanatski okrug je u januaru odràla prvisastanak u 2007. godini. Novi predsednik je mr Slo-bodan Stevanovski iz Kova~ice, a sekretar je i da-qe Ivan Stojanovi} iz Vr{ca. Izabrani su koor-dinatori za de~je (Gordana Gaji}, Pan~evo), speci-jalne (Tomislav Perkov, Pan~evo) i seoske bibli-oteke (Danijela Gligorin, Banatsko Novo Selo,op{tina Pan~evo), a koordinatori za {kolske bi-blioteke i zavi~ajna odeqewa }e biti naknadnoizabrani (sastanak {kolskih bibliotekara }e or-ganizovati \ur|evka Jari}).

Bilo je re~i o radu Bibliotekarskog dru{tvaSrbije, komisija i sekcija, sajtu Dru{tva i ~lana-rini. Razmatrana su i pitawa automatizacije po-slovawa, operativnih sistema, poloàj bibliotekai odnos osniva~a prema wima, uslovi za rad, aktiv-nosti Podru`nice u proteklom periodu i planoviza 2007. godinu. Raduje dobar odziv {kolskih bi-bliotekara i spremnost da budu aktivni ~lanoviDru{tva. Posebno se govorilo o Udruèwu {kol-skih bibliotekara, aktivnostima Ministarstvaprosvete i zakonskoj regulativi koja se odnosi naovaj tip biblioteka.

Podru`nica Bibliotekarskog dru{tva Srbije za Ju`nobanatski okrug

Novi predsednik Slobodan Stevanovski

DRU[TVO Pan~eva~ko ~itali{te br. 10

83

Slobodan Stevanovski, novi predsednik Po-dru`nice, i Goran Trailovi}, urednik Pan~eva~-kog ~itali{ta, u februaru su bili gosti susreta„êtvrtkom u {est”, koji svake posledwe nedeqe umesecu za svoje ~lanove organizuje Biblioteka Do-ma kulture u Banatskom Novom Selu. Govorilo se oradu biblioteka u regionu i bibliote~kom sistemuFinske, kome je posve}en specijalni dodatak uosmom broju îtali{ta.

Ovo je bila dobra prilika da se upoznamo sauslovima u kojima radi ova biblioteka i wenim ak-tivnostima i da u razgovoru sa bibliotekarkom Da-nijelom Gligorin i upravnikom Doma kulture So-rinom Boqancem razmotrimo mogu}nost razvoja i

re{ewa aktuelnih problema sa kojima se susre}u uradu. Za razliku od mnogih seoskih domova kulturekoji su u veoma lo{em stawu, zgrada u BanatskomNovom Selu ima urednu okolinu, lepu fasadu i od-li~no ure|en prostor u prizemqu. Sve to je dopri-nelo da Dom postane kulturni centar lokalne za-jednice. Kako je biblioteka u ovakvim objektimagotovo po pravilu na spratu, weno renovirawe iopremawe se tek planira, ali je prostorija u kojojje sme{tena velika, svetla i u ovom trenutku zado-voqava potrebe korisnika. Dom odnedavno ima do-bru beì~nu internet vezu i, nakon pribavqawara~unarske opreme, biblioteka }e svojim korisni-cima mo}i da ponudi nove sadràje.

Biblioteka Doma kulture u Banatskom Novom Selu

Nedostaje ra~unarska oprema

^lanarina za 2007.^lanarina za 2007. godinu se moè uplatiti

li~no ili kolektivno preko biblioteke ili drugeinstitucije u kojoj bibliotekar radi. Za objediwe-nu kolektivnu uplatu preko Podru`nice ~lanovise mogu obratiti predsedniku Dru{tva SlobodanuStevanovskom na mejl slobas25¿yahoo.com, ili se-kretaru Ivanu Stojanovi}u na ivan_st¿centuri-on.co.yu. Iznos li~ne ~lanarine je 500, a kolek-

tivne 400 dinara i trebalo bi da bude upla}ena do1. juna.

Biblioteka, institucija ili pojedinac, nakonuplate, spisak imena za koje je upla}ena ~lanarinadostavqaju sekretaru Dru{tva Vesni Crnogorac namejl crvesna¿bankerinter.net, ili sekretar¿bds.org.yu.

Broj ìro ra~una Bibliotekarskog dru{tva Sr-bije: 250-1070186945091-91 EFG Eurobank a. d. Beograd.

Fedorovskie ~teniï, {to bi na na{em jezikubukvalno u prevodu glasilo Fjodorovska ~itawa,predstavqa specifi~nu i vrlo zanimqivu edicijunazvanu po prvom ruskom {tamparu Ivanu Fedoro-vu. Edicija je pokrenuta jo{ 1950. godine u Dràv-noj biblioteci „Vladimir Ili~ Lewin” u Moskvi.Poslije prve kwige uslijedila je pauza. Prestaloje izlaèwe ove edicije do dolaska Evgenija Qvo-vi~a Nemirovskog u Lewinku (1973), koji ju je obno-vio i zamislio weno godi{we prire|ivawe. Prvizbornik, koji je prof. Nemirovski priredio, poja-vio se krajem 1973. godine i bio je posve}en po~et-ku {tampawa u Ukrajini. Godine 1981. Fedorovska~itawa su se pojavila povodom 400-godi{wice{tampawa ostro{ke Biblije, kwige koja je odigra-la vrlo zna~ajnu ulogu u istoriji isto~noslovenskekulture. (Nau~ni skupovi o kwizi odràni su uQvovu i Ostrogu.)

Nemirovskom nije po{lo za rukom da edicijupretvori u godi{wak. Doìvio je, me|utim, da po-vodom wegove 80. godi{wice Fedorovsko ~itawebude prire|eno wemu u ~ast. U organizaciji Ruskeakademije nauka, odràn je 20. i 21. aprila 2005. go-dine me|unarodni nau~ni skup, na koji je pisacovih redova imao ~ast da bude pozvan. Od referatapodnesenih na tom skupu objavqena je voluminoznakwiga (660 str.) Na skupu je tretirana nau~na pro-blematika u okviru tri bloka:

– Doprinos Evgenija Qvovi~a Nemirovskogizu~avawu istorije kwige (povodom 80 godi-na od ro|ewa);

– Istorija slovenskog }irili~kog {tampar-stva s kraja 15. do 18. vijeka;

– Istorijski izvori i istoriografski aspek-ti izu~avawa istorije kwige.

Povodom 80. godi{wice ro|ewa EvgenijaQvovi~a Nemirovskog, podneto je deset saop{te-wa.

V. I. Vasiqev, J. A. Labincev i A. J. Samarin:Evgenij Qvovi~ Nemirovski: me|a{i u stvarala~-koj biografiji (str. 5–16).

Trojica ruskih nau~nika, , povodom 80. godi-{wice akademika Evgenija Qvovi~a Nemirov-skog, poznatog ruskog bibliologa i istori~arakwige, doktora istorijskih nauka i profesorauniverziteta u Moskvi, daju sintezu wegovog stva-rala{tva, visoko vrednuju}i wegovo mjesto u nau-ci i kulturi slovenskih naroda . Wegov stvara-la~ki opus iznosi preko dve hiqade bibliograf-skih jedinica, od ~ega su 104 monografske publi-

kacije (kwige, bro{ure). Prosje~no godi{we ovajneumorni nau~nik objavquje 2–3 kwige i 20–25~lanaka, koliko i jedan nau~ni institut koji imagodi{we solidnu istraìva~ku aktivnost i zapa-ènu izdava~ku produkciju. Wegovi radovi su ob-javqivani u Ukrajini, Bjelorusiji, Litvaniji,Estoniji, Wema~koj, Velikoj Britaniji,Francu-skoj, Poqskoj, êhoslova~koj, Bugarskoj, SAD,Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori.

Neobi~no je {irok dijapazon tema koje je ob-ra|ivao. U wegovim istraìvawima posebno mje-sto zauzima istorija kwige u Rusiji i stranim ze-maqama, istorija i savremeni poloàj poligraf-ske tehnike, teorijski problemi bibliologije, sa-vremena izdava~ka djelatnost, bibliografija, bi-bliotekarstvo, bibliofilstvo i kwiàrstvo. Mo-è se slobodno re}i da nema nijednog aspekta bi-bliologije o kojemu E. Q. Nemirovski nije teme-qito pisao. Brojne su periodi~ne publikacije ukojima je sara|ivao.

Slijedi potom wegov ìvotopis, zatim radnabiografija. Navode se va`nije kwige koje je napi-sao sam, ili u koautorstvu, posebno one koje se od-nose na ruskog prvo{tampara Ivana Fedorova, za-tim na prvog slovenskog {tampara [vajpolta Fio-la i na bjeloruskog {tampara Franciska Skorinu,itd.

Autori posebno stavqaju akcenat na saradwuNemirovskog sa Centralnom bibliotekom CrneGore i kapitalnim izdawima koje je ona {tampalapod wegovim autorstvom. Skre}u pa`wu na proje-kat wegovih vi{etomnih kwiga na wema~kom jezi-ku u izdawu Valentina Kernera u Baden-Badenu.

Novi krupni projekat Evgenija Qvovi~a pred-stavqa serija „Istorija slovenskog }irili~kog{tamparstva 15–17 vek”, u okviru koje se tokom2005. pojavila dvotomna kwiga Po~etak {tampa-wa kod Ju`nih Slovena. Autori skre}u pa`wu i na~etvorokwi`je E. Q. Nemirovskog o J. Gutenbergu.

T. A. Dolgodrova: Gutenbergovo trokwi`je E.Q. Nemirovskog (str. 17–28).

E. Q. Nemirovski je o ocu savremenog {tam-parstva Johanu Gutenbergu napisao tri fundamen-talne monografije. Jedna je posve}ena tehni~kimaspektima {tampe i usavr{avawu {tamparstva,druga neposrednom izumu evropskog {tamparstva, atre}a bibliografiji o Gutenbergu (1454–1550).Ukoliko bi ove kwige bile rezultat kolektivnogtruda neke univerzitetske katedre ili odre|enognau~no-istraìva~kog instituta svaka bi izazvala

Kwiga zborni~kog tipaFedorovskie ^teniì (Moskva: RAN, 2005)

IZLOGPan~eva~ko ~itali{te br. 10

84

svjetsku senzaciju, pa utoliko vi{e pa`we zaslu-ùje titanski napor jednog ~ovjeka.

Evgenije Qvovi~ je objavio ~etiri kwige oGutenburgu, a ne tri, kako bi se zakqu~ilo iz na-slova ~lanka Dolgodrove. Prvu je objavio jo{ 1989.godine pod naslovom Iogann Gutenberg. Oko-lo1399–1468 (Moskva,1989). Ruska akademija naukaje 2000. godine izdala prvu veliku monografiju oGutenbergu E. Q. Nemirovskog Izobretenie Io-ganna Gutenberga. Iz istorii knigope~ataniï.Tehni~eski aspekti (Moskva, 2000).

Tre}a wegova kapitalna kwiga Iogann Guten-berg. Okolo 1399–1468. (Moskva, 2001) o pronalaza-~u {tamparske prese s pokretnim slovima pojavilase prve godine tre}eg milenijuma. U woj je autorsvestrano predstavio ìvot i djelatnost J. Guten-berga. To je u pravom smislu rije~i divot izdawe.Dolgodrova analizira sva ~etiri poglavqa ovekwige: izvore i istoriografiju, u kojoj su, kako onakaè, proanilizirani svi zna~ajniji radovi o Gu-tenbergu i data kriti~ka analiza najva`nijih mo-nografija o wemu. Govori se o formirawu Guten-bergovog muzeja u Majncu i Gutenbergskog dru{tva(1900), o pojavi, 1925. godine, uglednog godi{wakaGutenberg-Jahrbuch i wegovom zna~aju. Saznajemo io istoriji ksilografije.To je predmet analize pr-ve i druge glave ove kwige. U tre}oj glavi autorraspravqa o rodoslovu i porodici, o porodi~nomgrbu Gutenbergovih. Podrobno se analizira wegovstrazbur{ki period. U ~etvrtoj glavi daju se pre-cizno svi poznati egzemplari Gutenbergovih izda-wa, posebno 42-redne Biblije, od koje je sa~uvanosamo 49 primjeraka. Prema rije~ima Dolgodrove,Nemirovski govori o istoriji svakog primjerka,wegovim osobinama i pu{tawu u nau~ni opticaj,zalaè se za faksimilno izdawe primjerka iz We-ma~kog muzeja kwige i {tampe u Lajpcigu. Kwiga jeprekrasno ilustrovana. Sadrì oko 500 ilustraci-ja, od kojih su mnoge u boji.

Tre}a kwiga E. Q. Nemirovskog Gutenbergund der ateste Buchdruch in Selbstzeugnissen: Chresto-mathie und Bibliographie 1454-1550, Baden-Baden,2003 (Gutenberg i rano {tamparstvo prema svje-do~ewu savremenika. Hrestomatija i bibliogra-fija 1454–1550) pojavila se u izdawu ValentinaKernera (Baden-Baden, 2003) povodom 600. godi-{wice izumiteqa {tamparske vje{tine.

D. J. Martinovi}: Doprinos E. Q. Nemirov-skog izu~avawu ju`noslovenske bibliologije. (str.29–41).

U saop{tewu Du{ana J. Martinovi}a daje seiscrpan pregled nau~nog rada E. Q. Nemirovskogna ju`noslovenskoj bibliologiji. Nabrajaju se we-gove kwige i bro{ure koje je napisao i objavio kodruskih i crnogorskih izdava~a, rasprave i ~lanciobjelodaweni u periodi~nim publikacijama (ru-

skim, srpskim i crnogorskim). Takvih bibliograf-skih jedinica ima 60. One su nau~no fundirane, ma-we-vi{e sa novom faktografijom. Dosta su zna~i-le za afirmaciju crnogorske i srpske kwi`ne pro-dukcije.

S. R. Dolgova: E. Q. Nemirovski – istraìva~Ruskog dràvnog arhiva drevnih akata (str. 42–45).

S. R. Dolgova podsje}a na istraìvawa E. Q.Nemirovskog kao studenta u Ruskom dràvnom ar-hivu drevnih akata po pitawu istorije poligrafi-je SSSR-a i wegovim otkri}ima iz tog domena.

A. L. Posadskov: E. Q. Nemirovski kao isto-ri~ar sovjetske kwige (str. 45–52).

Autor raspravqa o djelatnosti Evgenija Qvo-vi~a u Lewinki u vrijeme direktora N. M. Sikor-skog, o wegovom plodnom radu na poligrafiji i iz-dava~koj produkciji od Oktobarske revolucije do1932. godine i wegovoj saradwi u stru~nim ~asopi-sima.u sovjetsko vrijeme. Dao je opis i recenziraooko 200 publikacija. Istako se i kao organizatornau~nih konferencija o izdava{tvu i istorijikwige i kao redaktor vi{e zbornika o rukopisnoji staro{tampanoj ruskoj kwizi.

B. V. Lenski: E. Q. Nemirovski o putevimarazvitka {tamparastva na{e zemqe (str. 52–65).

Rije~ je o pove}awu broja naslova i tiraàkwiga i bro{ura – objektivnoj zakonomjernostidru{tvenog progresa, o wihovom broju po glavistanovnika, o kwi`nom deficitu, o uskla|enostisa porastom stanovni{tva, o politici i planira-wu izdava~ke djelatnosti.

Fridhilde Krauze: Profesor E. Q. Nemirov-ski i ~asopis Marginalien Pirgajmerovskog dru-{tva Isto~na Wema~ka.

Bibliofilsko Pirgajmerovsko dru{tvoosnovano je u qeto 1956. godine u Berlinu. Nazvanoje po imenu istaknutog wema~kog humaniste i bi-bliofila iz Nirnberga. E. Q. Nemirovski je ak-tivno sara|ivao sa vode}im qudima ovog dru{tva iprof. dr F. Krauze je to uzela za predmet svog re-ferata. U januaru 1957. Dru{tvo je objavilo prvibroj ~asopisa Marginalien i od tada izlazi ~etiriputa godi{we. E. Q. Nemirovski je napisao vi{epriloga o majstorima ekslibrisa.

U SSSR-u je bilo osnovano vi{e bibliofil-skih klubova (Moskva, Lewingrad, Vorowe`, Kirov)koji su priredili nekoliko brojeva pomenutog ~aso-pisa. Svi materijali sovjetskih autora su bili povje-reni Evgeniju Qvovi~u, koji ih je redigovao i zajed-no sa Fridhilde Krauze pripremio za {tampu u viduspecijalnih brojeva koji su {tampani paralelno naruskom i wema~kom jeziku i ilustrovani vi{eboj-nim crteìma. Neki brojevi su posve}eni istorijikwige i kwi`noj ilustraciji u Poqskoj, Bugarskoj,Ma|arskoj. Uz to, F. Krauzova potencira brojne pri-kaze wema~kih autora radova E. Q. Nemirovskog.


85

Z. K. Sokolovska: O kwigama E. Q. Nemirov-skog, izdatih u seriji Ruske akademije nauka „Nau~-no-biografska literatura” (str. 70–80).

Autorka Sokolovska vrlo op{irno razmatra,komentari{e i donosi recenzije na kwige E. Q.Nemirovskog koje je izdala Ruska akademija nauka uokviru NBL: Andrej ôhov (1982), Ivana Fedorova(1985), tre}a kwiga u ovoj seriji Iogann Gutenberg(1989), ~etvrta kwiga A. ï. êrnïka i peta nau~nabiografija se odnosi na Anisima Mihailova Radi-{evskoga, {tampana 1997. Sve ove kwige su dobilevisoke ocjene mjerodavne nau~ne kritike.

E. I. Po~tar: Uloga E. Q. Nemirovskog u in-stituciji patentnog djela Rusije (str. 81–83).

E. Q. Nemirovski je 1953. godine je u Svesave-znom nau~no-istraìva~kom institutu organizo-vao patentno odjeqewe. Po~tar je, kao jedan od we-govih u~enika i saradnika, podnio saop{tewe o tojwegovoj aktivnosti i istakao da se „bez pretjeriva-wa moè govoriti o neprocjewivom doprinosu E.Q. Nemirovskog u uspje{nom razvitku domovin-skog patentnog djela”.

G. I. Kovaq~uk: Rad E. Q. Nemirovskog u fon-dovima Nacionalne biblioteke Ukrajine „V. I.Vernadskog” (str. 83–88).

Autor razmatra primjerke objavqenih radovaEvgenija Qvovi~a iz fonda odjeqewa staro{tampa-nih i rijetkih izdawa ukrajinske Nacionalne bi-blioteke. Kovaq~uk fokusira pa`wu posebno na iz-dawe Johana Gutenberga iz 2001. godine, koju nazivaspomenikom kulture, zatim skre}e pa`wu na kwigeEvgenija Qvovi~a koje se nalaze u kwi`nim fondo-vima ukrajinskih biblioteka koje mladim nau~nimposlenicima Ukrajine ukazuju na opseg wegovog stva-rala{tva i sluè kao lijep primjer ugledawa nawih. Posebnu pa`wu Kovaq~uk skre}e na ~lanke E.Q. Nemirovskog koji se odnose na Ukrajinu.

U drugom bloku ove zanimqive kwige govori seo istoriji slovenskog }irili~kog {tamparstva skraja 15. do kraja 18. vijeka. Dvadeset ~etiri saop{te-wa na me|unarodnom nau~nom skupu posve}enom E. Q.Nemirovskom daju {iroku lepezu mnogih relevant-nih pitawa na zadate teme. Ovaj blok po~iwe raspra-vom o ostro{koj Bibliji, ~iji je autor E. Q. Nemi-rovski. Anica Nazor, akademik iz Zagreba, pi{e ojednom primjerku dubrova~kog Molitvenika iz 1512.godine, A. S. Demin je podsjetio na literarno stvara-we Fran~eska Skorina, V. I. Ivanov na Jevan|eqe iz1575. godine Petra Mstislavca iz Krasnodarske na-u~ne biblioteke. V. Mjaki{ev je govorio o tajnim do-kumuntima Mamoni~a, a M. M. Beqakova, E. S. Kurzi-na i A. O. Djukova o kwigama }irili~ke {tampe16–17. vijeka u zbirkama rukopisne i staro{tampanekwige Niègorodskog instituta, S. V. Buraeva i O.S. Vasiqeva o staro{tampanim izdawima u Zabajka-qu: geografija, repertoar i funkcija egzistirawa.

J. E. [ustova je svoje izlagawe posvetila pro-blemima kompleksnog istraìvawa istorijskihizvora, predgovora i posveta u izdawima Qvovskebratske {tamparije s kraja 16. do 17. vijeka, N. P.Bondar je analizirao }irili~ka izdawa iz 17. vije-ka u kwi`nim fondovima Nacionalne bibliotekeUkrajine V. I. Vernadskog. K. Tomas je govorila otome kako je stara {tampana }irili~ka kwiga sti-gla u velikobritanska i irska kwigohranil{ta. I.M. Gricevska je komentarisala patristiku u reper-toaru Moskovskog {tampariji doreformnog peri-oda. L. A. Timo{ina je kazivala o staro{tampanimizdawima „Uloènija” iz 1649. godine i sudskimzavodima sredinom 17. vijeka.

Teme izlagawa ostalih bile su: A. A. Guseva –Izdawa Moskovske {tamparije u periodu patrijarhaNikona; E. V. Gradobojnova – âsoslov kao kwiga zaobu~avawe vjere i pismenosti (po materijalima mo-skovskih {tampanih izdawa prve polovine 17. vije-ka); M. V. Guseva – Moskovski {tampani sveci iistorijska samosvijest ruskog naroda. Definisaweproblema; I. V. Pozdeva – Himna kwige. Kwi`nakultura ruskih manastira na granici „novog vreme-na”; V. P. Pu{kov i L. V. Pu{kov – O praksi saku-pqawa podataka za temu Kni`nðîì rðînok Moskvðî

1636/37; A. V. Dadikina – Radnici Moskovske {tam-parije druge polovine 17. vijeka; P. E. Kiseleva –Izdawa Po~aevskog Uspenskog manastira u odjeqe-wu staro{tampanih i rijetkih kwiga u Nacionalnojbiblioteci Ukrajine; J. A. Labincev – Bjeloruskicrkvenoslovenski {tampani tekst iz epohe poznogbaroka @itije sv. Onufrija Velikog 1696. godine;N. A. Besonova – Izvori popuwavawa samarskih hra-nili{ta starope~atnih kwiga (po~etak 20. vijeka);L. G. Reva: V. I. Barvinok i wegov -Pregled biblio-grafije crkvenoslovenskih staro{tampanih kwiga(1925); M. S. Gubanova: Metodika pojedina~nog nau~-nog opisa }irili~kih {tampanih kwiga u angloje-zi~kim katalozima posqedwe ~etvrti 20. vijeka; V.Po~inska – Elektronska baza podataka „Rukopisnihi staro{tampanih kwiga }irili~ke tradicije Ural-skog regiona”.

U tre}em bloku naslovqenom „Istorijski iz-vori i istoriografski aspekti izu~avawa istori-je kwige” podneta su 22 saop{tewa. Govorili su: N.V. Nikolaev o po~etku kwi`ne kulture Velikogkwaèvstva Litvanskog iz epohe Gedimina i Ol-gerda; L. L. [~avinska o slovenskoj kwi`noj kul-turi zapadnog pograni~nog kraja Velikog kwaèv-stva Litvanskog, Ruskog i @emojtkog; E. V. [uqgi-na o kijevsko-pe~erskom Pateriku u sastavu Veli-kih Mineja êtih; P. A. [amin o poku{aju sasta-vqawa tematskih kataloga inkunabula; E. V. Po-vle{~ikova i E. A. Radzihovska o izdawima 15. i16. vijeka iz kolekcije R. M. Gube u kwi`nom fon-du Nau~ne biblioteke Odeskog univerziteta; N. A.

IZLOG Pan~eva~ko ~itali{te br. 10

86

Bagrovnikov o potpunoj luterovskoj Bibliji iz1541. godine; A. A. Guseva, I. L. Karpova i I. J. Fo-menko o prvoj ruskoj novini Vedomosti 1703–1727.godine; M. A. Ermolaeva o bibliografskim rado-vima 17. stoqe}a kao izvorima za prou~avawe isto-rije ruskog izdava{tva; A. J. Samarin o novim do-kumentima o prvom vlasniku privatne {tamparijeu Rusiji I. M. Gartunge; G. A. Fafurin o istorija-tu Imperatorske tipografije na osnovu arhivskihdokumenata (1784–1800); G. I. Smagina o rezultati-ma {kolske reforme Katarine Drugena prema pi-sawu Staats-Anzeigen; N. A. Zelewak-Kudrejko ofondu odjeqewa rijetkih kwiga GPIB kao izvoruza istoriju Homjakovih; I. S. Zvereva o kwigamakoje se smatraju „zabrawenim” iz istorije konfi-skacije 1830. godine u Poqskom carstvu (prema ma-terijalima arhiva Ruske nacionalne biblioteke);A. V. Stefanovi~ o izdawima {tampanim za ìvo-ta raznih autora u kwi`nom fondu Nesvi{ke fi-lijale Radzivilov 19–20. stoqe}a (u fondu Cen-tralne nau~ne biblioteke Nacionalne akademijeBjelorusije); N. G. Patru{eva o reviziji cenzurnihzavoda kao izvora za istoriju cenzurnog nadzora uRusiji u drugoj polovini 19. i po~etkom 20. vijeka;L. A. Sorokina o ~asopisu Bibliograf (1884–1914)kao izvoru za izu~avawe kwi`ne produkcije u Rusi-ji; E. N. Savenko o Istoriji samoizdava{tva: izvo-ri za izu~avawe; A. Gergova o istraìva~kom poquistorije kwige u drugoj polovini 20. vijeka; L. A.Dubrovina o razvitku kodikolo{kih istraìvawau Institutu rukopisa Nacionalne bibliotekeUkrajine (1988–2003); I. I. Frolova o Kwi`nojkulturi ruske provincije druge polovine 19. i po-~etka 20. vijeka; N . A. Grin~enko o Rudolfu Min-clovu, istori~aru Imperatorske narodne bibluio-teke; V. I. Vasiqev o me|unarodnoj razmjeni kwigau drugoj ~etvrti 18. vijeka.

Prema tome, kwiga zborni~kog tipa Fedorov-skie ~teniï, 2005, sadrì 56 saop{tewa, od ~ega sudeset posve}ena E. Q. Nemirovskom.

Du{an J. Martinovi}


87

Iz Ruske politi~ke enciklopedije

Biblioteka –centar multikulturalnekomunikacije

Iva

na M

arke

z-F

ilip

ovi}

deta

q s

a sl

ike,

200

6.

Monografija E. J. Genijeve, poznatog kwièv-nog kriti~ara, bibliografa, kulturologa, posve-}ena je teoretskim i prakti~nim aspektima multi-kulturalne komunikacije u biblioteci.

Autorka posmatra savremenu biblioteku ukontekstu aktuelnih kulturolo{kih koncepcijakao jednu od va`nih institucija dru{tva, koja nesamo da sakupqa i ~uva dokumenta, nego i aktivnou~estvuje u socijalizaciji ~italaca, doprinose}iformirawu pluralisti~kog gledi{ta i osnovamatolerantnog mi{qewa.

Za{to je Platon smatrao kwige „mrtvim ki-povima”, a Pitagora principijelno nije zapisivaosvoje misli? Zbog ~ega na{a savremenost ~itaocupretpostavqa spektakularne forme obu~avawa idokolice? U ~emu je tajna i privla~nost komunika-cije „od usta do usta”, „licem u lice”? [ta je to„pluralisti~ka” biblioteka i po ~emu se ona raz-likuje od „prosve}iva~ke” biblioteke? Moè li sedosadna nau~na konferencija pretvoriti u zani-mqivu igru?

Odgovaraju}i na ova i mnoga druga pitawa,kwiga E. J. Genijeve uvodi ~itaoca u problematikusavremene komunikativnosti, sociologije ~itawa,semiotike kulture i bi}e interesantna kakostru~wacima, tako i {irokom auditorijumu.


88

U ediciji Bibliografije Rukopisnog odeqe-wa Matice srpske publikovan je prvi tom kwigeSrpske bibliografije 1851–1879. godine Du{anaPankovi}a, bibliotekara u penziji i vrsnog bibli-ografa Narodne biblioteke „Dr \or|e Nato{e-vi}” iz In|ije. Ova kwiga od 605strana plod je vi{egodi{weg is-traìva~kog rada i predstavqakontinuirani nastavak publikaci-je Srpske bibliografije 1766–1850,koju su 1982. godine objavile Na-rodna biblioteka Srbije i Biblio-teka Matice srpske.

Autor je gra|u za bibliogra-fiju prikupio prelistavawembrojne literature, arhivskog mate-rijala i 84 naslova periodi~nihpublikacija druge polovine devet-naestog veka. Bibliografije u tomperiodu objavqivane su na strani-cama novina i ~asopisa, naj~e{}ekao vesti, bele{ke, objave, s ciqemda ~itaoca obaveste o iza{loj pu-blikaciji, ili da ga pozovu na pret-platu i kupovinu. Prikupqenu gra-|u autor je podelio u tri poglavqa.Prvo poglavqe je studija o srpskoj bibliografiji,drugo bibliografija bibliografija, a tre}e gra|aza srpsku bibliografiju. Zbog obimnosti, ovo ce-lovito delo je podeqeno u dva toma. Prvi tom sadr-ì prva dva poglavqa.

Prilog istoriji srpske bibliografije je pr-vi odeqak koji, na preko 400 strana, daje iscrpanpregled bibliografskog rada u razmatranom peri-odu. Pregled po~iwe osvrtom na bibliografskirad Georgija Magara{evi}a i Jovana Suboti}a,urednika Letopisa Matice srpske i autora popi-sa sadràja Letopisa, koji predstavqaju prve bi-bliografije priloga u periodi~nim publikacija-ma. Slede osvrti na bibliografije objavqene uGlasniku Dru{tva srpske slovesnosti, Vojvo|an-ki, Ju`noj p~eli, Sedmici, Danici, Javoru, Vidov-danu, Matici, Zastavi, Pan~evcu, Srbadiji, Srp-skoj zori i drugim glasilima. Od pojedinaca koji sunajvi{e doprineli razvoju i afirmaciji srpske bi-bliografije posebno su istaknuti \ura Dani~i},

Pavel Jozef [afarik i Stojan Novakovi}, ~ija sudela osnova za daqi razvoj bibliografske praksekod nas. Naro~ita pa`wa posve}ena je Stojanu No-vakovi}u i wegovoj Srpskoj biblijografiji za no-viju kwièvnost 1741–1867, jedinoj samostalno ob-

javqenoj bibliografijiovog perioda. U ovom pre-gledu autor je ukazao na po-javu i razvoj bibliografijekao potrebe tog vremena ina wenu ulogu u informisa-wu o kulturnim i dru{tve-no-politi~kim zbivawima.

Drugo poglavqe ~inibibliografija srpskih bi-bliografija objavqenih uperiodi~nim izdawima.Ona sadrì 312 jedinicasloènih hronolo{kim re-dom, prema imenskoj odred-nici, odnosno imenu autoraili naslovu.

Autorima ovih bibli-ografija smatrani suuglavnom urednici novinai ~asopisa. Opis biblio-

grafskih jedinica je kratak, u prvom delu donosipodatke o naslovu i autoru bibliografije, kao ipodatke o serijskoj publikaciji u kojoj su objavqe-ni (naslov, godi{te i mesto izlaèwa).

Naj~e{}i naslovi ovih bibliografija su:Oglasi, Kwièvni oglasi, Kwièvne vesti, Kwi-èstvo, Kwièvnost, Objava itd. Iza glavnog opi-sa sledi popis brojeva periodi~nog glasila, u ko-jima se pojavquju bibliografije, sa datumom ilisamo mesecom izlaèwa, brojem stranice na kojojse bibliografija nalazi i podatak o broju jedini-ca u samoj bibliografiji.

Ve}ina bibliografskih jedinica sadrì ianotacije u kojima su obave{tewa o promenama na-slova glasila ili bibliografije, promenama ured-nika, periodi~nosti izlaèwa, promeni mesta{tampawa i {tampara, o ure|iva~koj koncepcijilista, vrstama opisivanih publikacija, formi bi-bliografske jedinice i broju podataka u woj, itd.Poneka anotacija donosi samo podatak o tome ko-

Vredan prilog istoriji srpskebibliografije devetnaestog veka

Srpske bibliografije : 1851–1879. godine. Tom 1 / Du{an Pankovi}. – Novi Sad : Maticasrpska, 2006.

liko puta su neke kwige ogla{avane u jednom li-stu, a neka samo informaciju o tome koji su broje-vi odre|enog glasila pregledani.

Lak{em snalaèwu u gra|i doprinosi pet re-gistara: registar imena, registar naslova, regi-star mesta, registar bibliografskih i srodnih na-ziva i pojmova i registar latini~nim slovima. Onise odnose na celu kwigu tako da podaci iz biblio-grafije nisu upu}ivani na broj jedinice ve} nastranu na kojoj se jedinica nalazi.

Objavqivawem drugog toma sa gra|om za srp-sku bibliografiju, u kojoj su hronolo{ki sloè-ne sve bibliografske bele{ke (preko 10 hiqa-da), iz pregledanih periodi~nih publikacija i

drugih bibliografija ovog perioda, bi}e zaokru-èna celina.

U ovoj kwizi Du{an Pankovi} je pratio raz-voj bibliografije druge polovine devetnaestog ve-ka u sklopu celokupnog razvoja ìvota Srba, a po-sebno u oblasti kwièvne produkcije i izdava~kedelatnosti. Kao vrstan bibliograf, on je strpqi-vo, sistemati~no i precizno analizirao, uo~avao ipovezivao sve {to je uticalo na pojavu i promene ubibliografiji. Zato je wegovo delo izuzetno vred-no i zauzima jedno od najzna~ajnijih mesta u istori-ji srpske bibliografije.

Marija Jovancai


89

Od 1971. godine do danas, Zavi~ajno odeqeweGradske biblioteke „Vladislav Petkovi} Dis” uâ~ku, iz godine u godinu, znatno unapre|uje i pro-{iruje svoju djelatnost. Osim {to prikupqa {tam-panu gra|u sa teritorije â~ka, biblioteka ulaèzna~ajne napore da svoj zavi~ajni fond obo-gati gra|om iz cijelog regiona. Osim kwi-ga, u ovaj fond je, po istim kriterijumimauvr{}ena i periodika, muzikalije, nekwi-`na, ali i arhivska gra|a. Uz minimalnamaterijalna sredstva bibliotekari Grad-ske biblioteke u â~ku, zahvaquju}i li~-nom entuzijazmu i uloènom trudu, danasimaju veoma bogatu zavi~ajnu zbirku koja jepravi pokazateq zna~ajnih rezultata{tamparsko-izdava~ke djelatnosti ovogregiona, ali i ~iwenice da su sa ovog pro-stora potekla mnoga imena koja su svojimtalentom, radom, znawem i obrazovawemozbiqno zaduìla srpsku kulturu.

Bibliotekari Gradske biblioteke„Vladislav Petkovi} Dis” imaju otvorenevidike, hrabre inicijative i prepoznatqi-vu motivisanost da kulturno bogatstvo svoga zavi-~aja prezentuju javnosti na razne na~ine. Na tomeuspje{no rade dugi niz godina. Uz redovne izlo`beizdava~ko-{tamparske produkcije za pojedine go-dine, nagra|ivawa najboqih i najuspje{nijih izda-

va~a, redovno organizuju i promocije novih izdawa,te prigodne kulturne programe u okviru zna~ajnihjubileja i godi{wica. Takve i sli~ne manifesta-cije daju novu, moderniju sliku o funkciji i zna~a-ju ove biblioteke. Redovnim prezentacijama rezul-

tata svoga rada, na sebeskre}u pa`wu kako kori-snika, tako i saradnika nanivou mreè mati~nih bi-blioteka.

Gradska biblioteka uâ~ku je 1992. godine pokre-nula ediciju „Zavi~ajna bi-bliografija”, u kojoj je do2007. godine objavqeno dva-naest kwiga. Do sada obja-vqene bibliografije imajuzavi~ajnu tematiku. To sunaj~e{}e personalne bibli-ografije stvaralaca kojivode porijeklo iz ovog krajai teme, koje se usko predmet-no ti~u zna~ajnih istorij-

skih doga|aja â~ka i uè okoline. Bibliografijeobjavqene u ovoj kolekciji svakim novim izdawemimaju sve kvalitetniji i ozbiqniji metodolo{kipristup radu, {to neosporno govori o tome da ovaedicija nije oformqena za kratkoro~ne potrebe, te

Kako na najboqi na~in prezentovati zavi~ajne zbirke

Andrija B. K. Stojkovi} : bio-bibliografija / Dobrilo Aranitovi}. – â~ak : Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis”, 2006. – (Edicija Zavi~ajna biblioteka ; kw. 12)

da redakcioni tim i uredni{tvo imaju jasnu vizijuzna~aja posla kojim se bave. Izbor tema, ali i spoq-nih saradnika kojima povjeravaju izradu bibliogra-fija koje iziskuju ve}e bibliografsko iskustvo, go-vori o tome da ova biblioteka ima stru~wake kojisu u stawu procijeniti svu teìnu bibliografskihistraìvawa i koji, idu}i ka ciqu svojih ostvare-wa, ne idu na u{trb kvaliteta i profesionalno od-ra|enog posla. Wihov izbor da Bio-bibliografijuAndrije B. K. Stojkovi}a priredi Dobrilo Arani-tovi} bio je visoko profesionalan i mudar poslov-ni potez. O Dobrilu Aranitovi}u kao bibliografuovoga puta ne}emo govoriti.

Za ovu priliku èlimo ~itaocima skrenutipa`wu na kwigu Bio-bibliografija Andrije B. K.Stojkovi}a koja je vi{estruko zna~ajna i drago-cjena za bibliotekare i korisnike.

Po svojoj tematici, bibliografija je perso-nalna (ti~e se ìvota i rada uglednog profesorafilozofije Andrije B. K. Stojkovi}a), zavi~ajna(profesor A. Stojkovi} je jedan od najuglednijih za-vi~ajaca ~a~anskog kraja), retrospektivna i hrono-lo{ki ome|ena (objavqena povodom 80. godi{wicero|ewa prof. Stojkovi}a: 1924–2004). Metodolo-{ki, ova publikacija objediwuje pet cjelina: I Bio-grafija; II Bibliografija; III Registri; IV Deloprof. dr Andrije Stojkovi}a u ogledalu stru~ne inau~ne kritike; V Prilozi i fotografije.

Monografija koja je u vidu bio-bibliografi-je posve}ena prof. dr Andriji Stojkovi}u povodomosamdesetogodi{wice wegovog ìvota, dostojan jepoklon imenu i djelu Andrije Stojkovi}a. DobriloAranitovi} se znala~ki potrudio da svaki od dije-lova ove publikacije ima svoju zaokruènu cjelinu,neophodnu informativnu vrijednost i dragocjendokumentarni zna~aj. [to se ti~e same bibliogra-fije, u stru~ne i metodolo{ke principe obrade irasporeda gra|e ne treba sumwati. Aranitovi}sjajno povezuje raspoloìvu bibliografsku gra|u iprate}e registre sa potrebama i zahtjevima poten-

cijalnih korisnika. Uvijek imaju}i na umu sebe kaovrlo zahtjevnog korisnika, Aranitovi} bibliogra-fije prire|uje „prema svojoj mjeri” i rijetko gri-je{i u procjeni.

Ovaj bibliografski rad je o~igledno za Ara-nitovi}a bio izazov od posebnog zna~aja. Pa`qivai besprijekorna mjera u odabiru biografskih poda-taka, priloga i fotografija iz li~ne arhive prof.Stojkovi}a dovoqan su razlog da vjerujemo da je Do-brilo Aranitovi} ova istraìvawa radio sa po-sebno velikim zadovoqstvom i predano{}u. Ako jeosje}ao potrebu da kroz svoj rad iskaè neskrivenopo{tovawe prema li~nosti dr Stojkovi}a, u tomeje u potpunosti uspio. Sve {to je i sam znao, mislioi èlio da kaè o li~nosti Andrije Stojkovi}a is-kazao je kroz veoma stru~no i metodolo{ki prezen-tovane podatke iz ìvotnog i radnog puta profeso-ra Stojkovi}a. Hronolo{ki sre|eni, podaci su senizali i sami od sebe gradili impozantnu ìvotnupri~u. Prilozi u vidu zvani~nih dokumenata, nakojima su ostali tragovi stru~nih mi{qewa iocjena rada dr Stojkovi}a, dodatno su obogatiliovu kwigu, daju}i joj karakter publikacije koja }e umnogim nau~nim istraìvawima biti bogato izvo-ri{te relevantnih informacija i dokumenata.

Da li je Bio-bibliografija Andrije Stojko-vi}a nastala kao rezultat istraìvawa i popisagra|e koja se nalazi u zavi~ajnim zbirkama Narod-ne biblioteke u â~ku, ili }e ona tek biti praviizvor bibliografskih podataka za prikupqawegra|e koja po svojoj tematici pripada zavi~ajnimfondovima? Ne treba sumwati da }e bibliotekariGradske biblioteke u â~ku uloìti i dodatni na-por da zavi~ajnu zbirku Andrije Stojkovi}a obje-dine i upotpune. Ova kwiga }e im posluìti kaoputokaz na tom putu, ali i kao uzor kako daqe tre-ba raditi personalne bibliografije istaknutihzavi~ajaca.

Zdravka Radulovi}


90

Iva

na M

arke

z-F

ilip

ovi}

dipt

ih, u

qe,

200

6.

Nakon otvarawa prvog ~itali{ta u Beogradu,Poàrevqani su nastojali da iste godine otvore~itali{te u Poàrevcu. Na~elstvo okruga poà-reva~kog je 30. aprila 1846. godi-ne izvestilo Ministarstvo pro-svete (Pope~iteqstvo prosve-{tenija), na ~ijem ~elu se tadanalazio Jovan Sterija Popovi},da su slu`benici poàreva~keop{tine osnovali dru{tvo radiotvarawa ~itali{ta u Poàrev-cu. Sastavili su i potrebna pra-vila i dostavili Ministarstvuprosvete na odobrewe. Pismo saprimedbama Ministarstvo pro-svete je 11. maja 1846. godine do-stavilo Ministarstvu unutra-{wih dela, sa preporukom da serad dru{tva odobri, tj. ~itali-{te u Poàrevcu otvori.

Na Savindan, 14. januara1847. godine, zvani~no je otvorenoîtali{te poàreva~ko. Na po~etku je imalo {e-zdeset ~lanova. Na otvarawu je govorio Mojsej@ivojnovi} (1811. Pan~evo – umro 1866), pesnik, u~i-teq, dramski pisac, pisar Homoqskog sreza i pisarOkru`nog poàreva~kog na~elstva. Wegov govor suobjavile Srpske novine. Prva redovna godi{waskup{tina odràna je 30. decembra 1847. godine.

U vreme srpsko-turskih ratova 1876–1878. î-taonica nije radila. Tokom Prvog svetskog rata,nakon bugarske okupacije, îtaonica je zatvorena.Bugari su u Sofiju odneli skoro sve vrednije kwi-ge, a ostalo uni{tili.

Nakon zavr{etka Prvog svetskog rata, îtao-nica je obnovila rad 3. januara 1919. godine pod na-zivom Gra|anska ~itaonica i kwi`nica. Stariproblem sa finansijama i sme{tajem i daqe je bioaktuelan. Posle brojnih selidbi po raznim du}ani-ma i kafanama („Zojina kafana”, „Vojnik”, „Brani-~evo”, hotel „Srpska kruna”), sme{tena je u lokal~iji je vlasnik bio Dimitrije Mita Savi}. Tu je ra-dila od 1926. do 1945. godine (danas restoran „Kar-pati”). Tek 1926. godine otvorena je skromna bibli-oteka sa 400 kwiga. Od tada pri Gra|anskoj ~itao-nici i kwi`nici radi i Narodni univerzitet.

Nakon Drugog svetskog rata, na inicijativuGradskog narodnooslobodila~kog odbora, uprava

îtaonice je sazvala skup{tinu svojih ~lanova iobnovila rad pod imenom Gradska narodna ~itao-nica i kwi`nica. Od 1972. godine do danas Bibli-

oteka se nalazi u delu Okru`nogzdawa, gde je pre toga bila Po{ta.Ime Ilije M. Petrovi}a, profe-sora, kwièvnika, prevodioca ibibliotekara, Biblioteka nosi od15. marta 1975. godine.

Povodom proslave 140 godinapostojawa Biblioteke {tampana jemonografija Narodna bibliotekau Poàrevcu 1847–1987, ~iji jeurednik bila prof. dr DesankaStamatovi}.

U januaru 1996. godine Bibli-oteka je obeleìla 150 godina po-stojawa i rada. Tom prilikom su{tampane dve publikacije: Vodi~kroz Biblioteku, autora BrankeRa{i}, i Katalog starih i ret-kih kwiga 1774–1867, prva sveska,

autora Tatjane @ivkovi} i Bojane ]irkovi}. Na-kon dve godine, Biblioteka je objavila i drugu sve-sku Kataloga kwiga 1868–1918.

Narodna biblioteka „Ilija M. Petrovi}”Poàrevac proslavila je svoju slavu Svetog Savu iredak jubilej – 160 godina postojawa i uspe{nog ra-da. Tim povodom Biblioteka je objavila monogra-fiju Narodna biblioteka „Ilija M. Petrovi}”Poàrevac : 1847–2007, ~iji je glavni urednik BebaStankovi}, direktor Biblioteke. Pored klasi~neforme, kwiga je objavqena i u elektronskom obli-ku, odnosno na kompakt-disku.

Monografija nastoji da prikaè vi{edece-nijski rad jedne od najzna~ajnijih ustanova kultureu Brani~evskom okrugu. Podeqena je na {est po-glavqa: 1. îtali{te, kwi`nica, biblioteka; 2.Moderna vremena; 3. Kroz prostore Biblioteke; 4.Kulturna delatnost; 5. Direktori Biblioteke1935–2001; 6. Kolektiv Biblioteke. Autori prilo-ga su Tatjana @ivkovi}, Branka Ra{i}, Vera Za-ri}-Mitrovi}, Katarina Beli, Renata Mini}, Sla-vica Vu~ini} i Slavica Pejovi}. Autori fotogra-fija su Mirko Markovi}, Dejan Marjanovi}, Kata-rina Beli i Slobodan [oba Milovi}.

Tatjana @ivkovi}

îtali{te, kwi`nica, bibliotekaNarodna biblioteka „Ilija M. Petrovi}” Poàrevac : 1847-2007. / Êurednik Beba Stankovi} ;autori fotografija Mirko Markovi} i dr.Ë. – Poàrevac : Narodna biblioteka „Ilija M. Petrovi}”, 2007.


91

Kao desetu kwigu u ediciji „Savremena bi-blioteka” Narodna biblioteka Srbije je objavilaSkra}eni AACR2: Angloameri~ka katalo{ka pra-vila, skra}eno izdawe iz 2004. godine. Publikaci-ja je zasnovana na revidi-ranom izdawu AACR2 iz2002. godine, u prevodubibliotekara Ane Savi}(NBS). Odluka da prevo-dilac ovih pravila, kojase prvi put pojavquju nasrpskom jeziku, bude bi-bliotekar-katalogiza-tor koji i sam dobro po-znaje terminologiju iprincipe katalogizacije(ISBD i jugoslovenskakatalo{ka pravila EveVerone) doprinela je daterminologija AACR2bude u potpunosti uskla-|ena sa na{om vaè}omterminologijom. Stil ipravopis Skra}enog AA-CR2 uskla|en je sa potpu-nom verzijom AACR2.

Iako je bilo zamerki na to {to se prvo obja-vquje skra}ena, a ne kompletna verzija Pravila,ovakvo izdawe je dobro za upoznavawe sa AACR uvreme kada na{a vaè}a katalo{ka pravila trebada se inoviraju i dopune u skladu sa zahtevima vre-mena i okruèwa. Skra}eni AACR2 na pojednosta-vqen na~in propisuje istu katalo{ku praksu kao ipotpuna verzija. Skra}eni AACR2 je izvorno na-mewen prvenstveno katalogizatorima i bibliote-karima u mawim bibliotekama, ali moè imatiprimenu i u ve}im, pa i u i nacionalnim bibliote-kama. Moè da bude dobar priru~nik i studentimabibliotekarstva koji se tek upoznaju sa katalogi-zacijom.

Strukturu AACR2 ~ine dve celine: predsta-vqa~ka i sintaksi~ka. Prvi deo sadrì biblio-grafski opis jedinice koja se katalogizuje (pravi-la 0-11), a drugi pravila za utvr|ivawe pristupnihta~aka (imenske odrednice i jedinstveni stvarninaslovi) koje se dodaju opisu, kao i uputnice koje sena wih odnose (pravila 21-65). Osnovno praviloSkra}enog AACR2 je da se za svaku opisivanu jedi-

nicu izra|uje glavna katalo{ka jedinica koja sedopuwuje odgovaraju}im sporednim katalo{kim je-dinicama. Jedna od glavnih karakteristika Skra-}enog AACR2 je da se insistira na najve}em mogu-

}em broju pristupnih ta~aka u zapisu,te stoga ignori{e razliku izme|uglavnih i sporednih pristupnih ta~a-ka. Ovakav pristup korespondira saFRBR-om.

Porede}i Skra}eni AACR2 sana{im vaè}im katalo{kim pravili-ma moèmo videti da su principi au-torstva srodni, ali se razlikuju odred-nice slu`benih publikacija, kao i po-stupak utvr|ivawa jedinstvenih naslo-va. Osim toga, na{a katalo{ka pravi-la ne dopu{taju kori{}ewe uputnice„vidi i" kod individualnih odrednicaako je jedna osoba uneta pod dve ili vi-{e odrednica, pa se ove uputnice kori-ste za wihovo povezivawe.

Skra}eni AACR2 propisujepravila za obradu svih vrsta gra|e(monografskih, serijskih publika-cija, nekwi`ne gra|e, elektronskihizvora) i objediwuje bibliografski

opis i predmetnu klasifikaciju, pa je stoga pogo-dan za izradu normativnih zapisa i uputnica. Pra-vila su ilustrovana primerima koji tretiraju bi-bliote~ku gra|u na razli~itim medijima, ali suuglavnom kori{}eni primeri publikacija na en-gleskom jeziku. Zanimqivo je i to {to sadrìprimere koji se odnose na elektronske izvore, bu-du}i da na{ vaè}i pravilnik Eve Verone ne tre-tira tu oblast. Kao dodatak pravilima dato jekra}e obja{wewe o pravopisu koji Skra}eni AA-CR2 propisuje za bibliografski opis, kao i re~-nik va`nijih katalo{kih termina sa wihovim de-finicijama.

AACR2 je pravilnik koji veoma dobro pratipromene u funkciji kataloga i wihovo onlajnokruèwe i aùrira se u skladu s wima. To je pra-vilnik sa naj{irom primenom u svetu i to {to jeodskora dostupan na{im stru~wacima na mater-wem jeziku doprinosi osavremewivawu doma}e ka-talo{ke teorije i prakse.

Irena Buzi}

Skra}eni AACR2Skra}eni AACR2 : na osnovu revizije iz 2002. godine, dopuwene 2004. godine / priredio MajklGorman ; prevela sa engleskog Ana Savi} ; redaktor prevoda Gordana Qubanovi}. - Beograd :Narodna biblioteka Srbije, 2006.


92

Kwiga 9 edicije „Savremena biblioteka” Na-rodne biblioteke Srbije donosi jo{ jedan u nizuISBD standarda prevedenih na srpski jezik. Stan-dard je iza{ao iz {tampe pred pro{logodi{wiBeogradski sajam kwiga. Prevodilac je Predrag\uki}, a redaktor prevoda Qiqana Kova~evi}.

Me|unarodni standardni bibliografski opiselektronskih izvora – ISBD(ER) –utvr|uje uslove za opis i identifika-ciju takvih jedinica, odre|uje redosledelemenata u opisu i interpunkciju.

Elektronski izvor se sastoji odgra|e koja je ra~unarski upravqana,ukqu~uju}i i gra|u koja zahteva kori-{}ewe periferijskih ure|aja (npr.CD-rom ~ita~) koji su povezani sa ra-~unarom. Publikacije se mogu i ne mo-raju koristiti i na interaktivan na-~in. Postoje dva tipa izvora: podaci(informacije u obliku brojeva, slova,grafi~kih elemenata, slika i zvukova,ili wihove kombinacije) i programi(komande ili rutine za izvo|ewe odre-|enih zadataka, ukqu~uju}i i obradupodataka). Dodatno, oni mogu bitikombinovani da ukqu~uju i elektronske podatke iprograme (npr. onlajn servisi, interaktivna mul-timedija).

Za potrebe katalogizacije elektronski izvorse tretira u ISBD(ER)-u na dva na~ina, zavisno odtoga da li je pristup lokalni ili daqinski1. Podlokalnim pristupom se podrazumeva da se fizi~kinosilac moè opisati. Takav nosilac (npr.

disk/opti~ki disk, kaseta, kertrix) korisnik moraumetnuti u ra~unar ili u periferijski ure|aj po-vezan sa ra~unarom, naj~e{}e mikrora~unarom. Da-qinski pristup podrazumeva da nijednim fizi~kimnosiocem ne rukuje direktno korisnik – pristup senaj~e{}e ostvaruje kori{}ewem ulazno-izlaznogure|aja (npr. terminala), bilo da je povezan sa ra-

~unarskim sistemom (npr. ne-kim izvorom u mreì), ili dakoristi izvore pohrawene nadisku ili nekom drugom ure|ajuza pohrawivawe.

Osnovna svrha ISBD je daobezbedi odredbe za kompati-bilan katalo{ki opis {iromsveta, kako bi se pomogla me|u-narodna razmena bibliograf-skih zapisa izme|u biblio-grafskih agencija i u okvirume|unarodne bibliote~ko-in-formati~ke zajednice.

ISBD(ER) sadrì jedanindeks i pet dodataka. DodatakA tretira posebnu tehniku opi-sa na vi{e nivoa. Dodatak B do-

nosi kratak prikaz na~ina na koji se podaci preuzi-maju kada su delimi~no dati pismom koje se ~ita sle-va nadesno i zdesna nalevo. Dodatak C sadrì listupreporu~enih op{tih oznaka gra|e, oznake izvoragra|e i posebnih oznaka gra|e sa definicijama. Do-datak D prikazuje preporu~ene skra}enice za kori-{}ewe u zapisima na srpskom jeziku. Dodatak Epredstavqa primere koji ilustruju primenu odredbiISBD u svim podru~jima zapisa. Dodatak F donosiprimere na srpskom jeziku za obe vrste izvora.

Predrag \uki}

U ediciji „Savremena biblioteka” NBS

Me|unarodni standardni bibliografski opis elektronskih izvora

ISBD(ER) : Me|unarodni standardni bibliografski opis elektronskih izvora : dopuwen na osnovu ISBD(CF)Me|unarodnog standardnog bibliografskog opisa ra~unarskih datoteka / Êprire|iva~Ë Me|unarodnafederacija bibliote~kih udruèwa i institucija = Êedited bÚË International Federation of LibrarÚAssociations and Institutions ; Êpreveo Predrag \uki}Ë. - Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 2006.


93

1 Termin „daqinski” (remote), ovde i u ISBD(ER), sekoristi samo da odredi katalo{ki tretman izvora, ne moraiskqu~ivo da se shvata u uobi~ajenom zna~ewu „udaqen”.

âsopis Arheografski prilozi izlazi jednomgodi{we ve} ne{to vi{e od ~etvrt veka, ta~nije od1979. godine. Izdava~ je Narodna biblioteka Srbi-je, a wegovo publikovawe od tre}eg broja finansij-ski pomaè Republi~ka zajednica nauka Srbije, azatim Ministarstvo za nauku i tehnologiju Srbijei Ministarstvo za kulturu Srbije.

Profil ovog specijalizovanog ~asopisa posve-}enog razli~itim aspektima izu~avawa najstarijihsrpskih rukopisnih i {tampanih kwiga je u velikojmeri odre|en programom i na~elima rada Arheo-grafskog odeqewa u Narodnoj biblioteci Srbije.Rezultati kompleksnog pristupa i metoda rada ini-cirali su postojawe ovog stru~nog i nau~nog glasila.

Odeqewe je osnovano daleke 1961. godine, sa va-`nim zadatkom da prvi put sistematski popi{e, opi-{e i prou~i srpske kwige od wenih najstarijih sa~u-vanih primeraka, od 12. do 19. veka. Pod rukovodstvomprof. Vladimira Aleksejevi~a Mo{ina, vrsnog znal-ca i za~etnika arheografskog izu~avawa i osniva~aArheografskog odeqewa, a zatim, od 1968. godine, drDimitrija Bogdanovi}a, wegovog dostojnog nasledni-ka, koji je nastavio i unapredio metod multidisci-plinarne obrade srpskih sredwovekovnih kwiga, Ode-qewe zapo~iwe rad na vi{e rukopisnih zbirki.

Ekipa saradnika, usmeravana na timski rad uskladu sa stru~nim znawem i kvalifikacijama, vre-menom je u rukopisnim kwigama, u direktnom kontak-tu sa izvornom gra|om, po{la putem savla|ivawa iusavr{avawa kroz vlastita iskustva. Ovaj tim stru~-waka na{ao se pred bogatim neistraènim majdanomrazvojnih slojeva srpske pismenosti, kwièvnosti iumetnosti. Sredwovekovne kwige, stole}ima ispisi-vane rukom, u ve}ini ne pruàju konkretne podatakeo godini i mestu nastanka, retko kad otkrivaju pisa-ra ili naru~ioca. U prvom kontaktu, nekad samo svo-jim fizi~kim postojawem, deluju kao zagonetna arte-fakta, kao nemi svedoci daleke pro{losti. Ispisa-ni sastavi, koji se prepoznaju u najve}oj meri kao bo-goslu`beni ili kao sastavi razli~itih teolo{kihspisa, zahtevali su konkretnija odre|ewa ne samo oautoru i prototipu (predlo{ku), ve} i o drugim, kwi-èvnim i jezi~kim, osobenostima, a zatim i o nizubitnih elemenata koji bliè odre|uju pisani spome-nik: grafija, tip pisma, pisari, likovni aspekt, tj.ornamentika kwige, povez, vodeni znaci (ukoliko je

kwiga ispisana na hartiji), dragocenim pokazateqi-ma za datirawe kada nije zapisana godina prepisa.

Svi ovi krupni zahtevi, koji podrazumevaju str-pqiv rad, neminovno su vodila u mawa ili ve}a is-traìvawa. Nekada su po~etna ispitivawa nekog za-gonetnog kodeksa stru~wake vodila do neslu}enih iiznena|uju}ih otkri}a. âk i naizgled neva`ni de-taqi mogli su da dovedu do razre{ewa najskriveni-jih poruka. U radu sa originalima koji pruàju obi-qe podataka, ali ne i eksplicitnih, umnoàvao seraznorodni materijal koji je prevazilazio potrebedeskripcije kwiga i otvarao pitawa koja su zahteva-la {ira istraìvawa. Vremenom pristigli rezulta-ti arheografskih prou~avawa u obliku posebnihrasprava, studija i ~lanaka, nametali su potrebu zaspecijalizovanim glasilom koje bi pomoglo da ta ot-kri}a budu saop{tena stru~noj i nau~noj javnosti.

Ideja da se u jednom ~asopisu publikuju rezul-tati rada Arheografskog odeqewa zaìvela je 1978.godine zalagawem prof. dr Aleksandra Mladenovi-}a, koji je 1976. postao rukovodilac ovog odeqewa, irazumevawu i podr{ci mr Vladimira Stevanovi}a,tada{weg upravnika Narodne biblioteke Srbije. Uosmi{qavawu koncepta i grafi~kog re{ewa publi-kacije aktivno je u~estvovao i prof. dr \or|e Tri-funovi}, ~lan ure|iva~kog odbora. Pored wih, ~la-novi ure|iva~kog odbora bili su ugledni nau~niradnici i potowi akademici Dimitrije Bogdano-vi}, Irena Grickat, Gojko Suboti} i pojedini ~la-novi Arheografskog odeqewa. Prvi broj, koji jeiza{ao ve} slede}e, 1979. godine, sadrào je radove~lanova Odeqewa i doma}ih autora, uz pozive stra-nim istraìva~ima i nau~nim radnicima za publi-kovawe wihovih priloga koji se, u naj{irem smislu,ti~u }irilskog slovenskog pisanog nasle|a, posebnosrpskoslovenskog i ju`noslovenskog.

Dosada{wi brojevi Arheografskih prilogapokazuju da se odziv stranih u~esnika uve}avao uskladu sa pove}awem wegovog ugleda u slavisti~-kim sredinama, da bi u posledwim brojevima i ure-|iva~ki odbor bio pro{iren sa dva eminentnastrana nau~nika, dr Aksinijom Xurovom i dr Jevge-nijem Q. Nemirovskim, ~ime je ~asopis dobio me-|unarodni karakter.

âsopis je zadrào svoj koncept sa stalnimrubrikama: ~lanci i rasprave, hronika, kritike i

Vi{e od ~etvrt veka Arheografskih priloga

Arheografski prilozi, kw. 1–26/27, 1979–2004/2005, Narodna biblioteka Srbije, Arheografsko odeqewe, Beograd. Urednik Aleksandar Mladenovi}


94

prikazi, kao i povremenim, kao {to su sitni pri-lozi, bibliografski prilozi, izve{taji i povodi.

Karakter i vrsta saop{tewa svrstavaju publi-kaciju u tip nau~nog zbornika, ~ija istraìvwa za-laze u razne nau~ne discipline. Ako se ima u vidu daje proces stvarawa sredwovekovne kwige zapravokolektivni proces u kome u~estvuje vi{e lica raz-li~itih specijalnosti, od autora spisa, prevodioca,kaligrafa, iluminatora do poveziva~a, {to povla-~i i mnoga pitawa o tehnologiji nastanka kwige (iz-rada hartije, formirawe kodeksa, alatke i dr.), ra-zumqiv je multidisciplinarni pristup izu~avawaiz oblasti filolo{kih i istorijskih nauka, kao iuìh specijalnosti, tzv. pomo}noistorijskih nauka,me|u kojima se sve vi{e afirmi{e i arheografija.

Isticawem problema koji prati prou~avawesredwovekovnih kwiga poku{ali smo da pribli`nonagovestimo sadràj svih 27 objavqenih brojeva.Povodom jubileja dvadeset pet godina izlaèwa ~a-sopisa, 2003. godine, prezentovana je bibliografijaobjavqenih radova od prve do 25. kwige. Na spiskusastavqenom azbu~nim redom, po imenima autora,nalazi se 377 priloga 101 autora, pojedina~no ili usvojstvu koautora. Tom prilikom je istaknut konti-nuitet u objavqivawu, i pored toga {to nisu uvekpostojali materijalni i tehni~ki uslovi. Zbog toga

publikacija nije uvek uspevala da pruì kvalitet-nu reprodukciju va`nih spisa i dokumenata, a po-sebno izvanrednih likovnih priloga.

Zasluga za redovno godi{we pojavqivawe no-ve kwige najve}im delom pripada akademiku Alek-sandru Mladenovi}u koji ~asopis vodi od wegovogprvog broja do danas. Osim {to ure|uje publikaci-ju, prikupqa radove, pozivima pro{iruje krug sa-radnika i podsti~e mla|e stru~wake da objavqujusvoje rezultate, svemu tome je pridodao lektorisa-we i nadgledwe tehni~kih poslova sve do izlaskabroja. Svojim istrajnim angaòvawem je doprineoda ovaj svojevrsni zbornik radova postane jedin-stven u krugu ju`noslovenskih zemaqa.

Arheografski prilozi su vremenom sve vi{edobijali na zna~aju u doma}im i stranim slavisti~-kim krugovima, ne samo zbog pribliàvawa nau~-nih informacija i ostvarivawa saradwe stru~wa-ka arheografa, ve} i zato {to su bili otvoreni zanova otkri}a, saznawa i tuma~ewa pojava i proble-ma stare srpske kwièvnosti. Na taj na~in su znat-no doprineli da se {to boqe sagleda mesto i ulogasrpske sredwovekovne pismene ba{tine u velikojzajednici slovenske kulture.

Katarina Mano-Zisi


95

Qubazno{}u koleginice Zorke êki~evske,predsednice Bibliotekarskog dru{tva Makedoni-je, dobili smo posledwa tri broja wihovog glasilaBibliotekarstvo. Prvi broj za pro{lu godinu do-nosi tekstove Dobrinke Stojkove i Kristine Vre-balov-Den~eve o bugarskim bibliotekama kao po-dr{ci novom informacijskom okruèwu, JeleneFidanoske o Makedoniji u UDK (geografska regi-onalizacija), Nade Karaxoske o marketingu i pro-motivnim aktivnostima prilepske biblioteke,Elizabete Stoimenove o bibliografskom centrunacionalne biblioteke u Skopqu, Violete Marti-novske o apokrifnim molitvama, prevod tekstaSalvadora Perlata o personalnim kompjuterima iiks terminalima i informacije o radu bibliote-karske asocijacije Makedonije.

Prilozi Aleksandra Dim~eva, koji otvarajudrugi broj u 2005. godini, posve}eni su novoj ulo-zi biblioteka i pristupu informacijama i in-formacijskim tehnologijama i rizicima za mla|e

korisnike biblioteka. Zatim, Zorka êki~evskaiznosi ideju o formirawu bibliografske bazepodataka balkanskih naroda iz oblasti kulture,Dimitri Dimitrov daje bibliometrijski prikazBibliotekarske iskre, a Suzana Kotov~evska nasupoznaje sa Gradskom bibliotekom u Skopqu.Ovaj broj Bibliotekarstva donosi i predlogtekstova vi{e podzakonskih akata iz oblasti bi-bliotekarstva.

U prethodnom broju Zorka êki~evska je pisa-la o novom zakonu o bibliotekama i odredbamaovog zakona koje se odnose na nacionalnu bibliote-ku Makedonije, Gordana Stoki} o srpskom biblio-tekarstvu u tranziciji i strategijskom menaxmentuu bibliotekama, Slavica Nikolovska i OliverIliev o kompjuterizaciji arhiva, Vladimir Ko~o-ski o tetovskoj biblioteci, Tawa Go{eva o stru-mi~koj biblioteci, a objavqeni su i predlozi tek-stova podzakonskih akata (pravilnici) Zakona oza{titi kulturnog nasle|a.

BibliotekarstvoSpisanie na Bibliotekarskoto dru{tvo na Makedonija, Skopje, br. 1 (2005), br. 2 (2005), br.1 (2006)


96

âsopis Scandinavian Public Library Quarterlyje zajedni~ko stru~no izdawe nordijskih biliotekana engleskom jeziku. Wegova svrha je predstavqawesavremene strategije skandinavskih biblioteka istvarawe foruma za zanimqiv i konstruktivan di-jalog. Tema ovog broja su strukturalne promene udru{tvu.

Budu}a uloga i koncept javnih biblioteka jejo{ uvek predmet debata. Koncept hibridnih bib-lioteka sve vi{e nailazi na odobravawe, zahvaqu-ju}i sve boqem pristupu veb servisima i digital-nim sadràjima, kao i promenama fizi~kog prosto-ra, shodno wegovim novimnamenama, sa sna`nijimfokusom na bibliotekukao mesto u~ewa. TakoJens Thorhauge u uvodni-ku razmatra takozvanu hi-bridnu dilemu koja je bi-la lajtmotiv pro{logo-di{we konferencijeNAPLE (National authori-ties on public libraries),odràne u Helsinkiju.

Niels Ole Pors u tek-stu „Kvalitet i dru-{tvene vrednosti u jav-nim bibliotekama” pi-{e o promenama koje }eove godine zahvatitiDansku. Strukturalnereforme koje se ogledajuu smawivawu broja gradova u Danskoj utica}e i nabibliote~ki sistem. Autor smatra da je posebanizazov za biblioteke u ovom procesu, pored lo-kalnog ukqu~ivawa u promene, pronalaèwe sop-stvenog mesta u obrazovawu i kulturi, uz ponegdevrlo nizak ekonomski nivo usluga. Javne biblio-teke }e morati da dokaù svoj smisao, zna~aj iuticaj na dru{tvene vrednosti, kao i ekonomskuopravdanost.

Anneli Ayras delimi~no opisuje program pre-mijera Matti Vanhanena iz 2003. u tekstu „Restruk-turirawe gradova, zavr{ni stil”. Ona razmatratrenutnu stawe, objekte restrukturirawa i status

biblioteka, isti~u}i da promene do kojih dolazi,pored ja~awa strukture, doprinose i ve}em po{to-vawu slobode gradova. Predstavqen je razvoj meto-da za prizvodwu i organizaciju servisa, izmene fi-nansijskih izvora i podela zadataka izme|u grado-va i nacionalne vlade.

U tekstu pod naslovom „Uloga biblioteka uregionalnoj kontroli” Jakob Harnesk govori o za-datku [vedskog komiteta za odgovornost javnogsektora, prethodnim promenama koje su dostignutepodelom gradova, smislu fokusarawa na regione,kao i o uticaju svih promena na biblioteke.

Joroinen, Juva i Rantasalmisu gradovi u oblasti Ju`ni Savo,koji su od 2006. godine u partner-skoj zajednici, a imaju 17.500 sta-novnika. Autorke ovog teksta Jaa-na Sopanen, Paivi Lehmusvuori i Ra-ija Niemi, direktorke bilioteka na-vedenih gradova, opisuju najboqina~in zajedni~kog rada, alternati-ve, potrebe i zajedni~ku strategijuza period 2005–2015. One su novona-stale promene i me|usobnu saradwudoìvele kao otvarawe novih mo-gu}nosti, a ne kao pretwu, i za vrlokratko vreme postigle zna~ajneuspehe.

Asbjorn Langeland, direktorNordbok-a, u tekstu pod naslovom„Nordbok – posledwi put” razmatrazna~aj prevo|ewa nordijskih kwiga

na druge nordijske jezike. Sem tri skandinavska je-zika koji su veoma sli~ni, razlika me|u ostalim je-zicima ove oblasti je u nekim slu~ajevima veomao~igledna. Me|usobna razmena literature me|unordijskim zajednicama doprinosi boqem razume-vawu razli~itih kultura i dru{tava. Stoga Lange-land izraàva nadu da }e novi programi, sa~iwenitako da preuzmu ulogu koju je u prevodila~koj lite-raturi imao program Nordbok, pruìti inspiraci-ju za nove na~ine razmi{qawa i kreativnost u kul-turnoj razmeni.

Gordana Gaji}

Scandinavian Public LibrarÚÛuarterlÚ

Nordic Public Library Authorities, No. 4 (2006) www.splq.info

Novi saradnici, tekstova kao salate, nova ru-brika (nije bilo nove rubrike jo{ od pada Vizan-tije)... Dakle, skromno re~eno Jutarwi bibliote-kar se kao dvobroj vra}a u veli-kom stilu, sa ozbiqnim i maweozbiqnim tekstovima ArmeleBradari} o aktuelnim naslovi-ma izdava~a iz regiona, VaskeSotirov-\uki} o pro{logodi-{woj konferenciji „Globaliza-cija, digitalizacija, pristup iza{tita kulturne ba{tine” (So-fija), Vladimira Smiqani}a oelektronskim kwigama „koje semogu skinuti sa sajta xabe, iliskoro xabe“ i Sa{eMadackog o pretpla-ti na ~asopise i bazepodataka Oxford Uni-versity Press Journals,ili „kako da ostanetebez buxeta u {ezdesetsekundi“.

Tu je i „Profilkvalitetnog djelatni-ka po Ar~ibaldusuMagnifikusu”, „Fa-talna bibliotekarkau novogodi{woj no}i”Maje Kaqanac, in-formacija o ovogodi-{woj LIDA (Librariesin the Digital Age) u Dubrovniku i na Mqetu, pri-log [evka Baji}a o bibliote~kom novogodi{wem(na)turizmu i jo{ {to{ta. Trust mozgova je u „Bi-bliotekarstvu na rubu znanosti“ nastojao da ot-krije kako da „pare koje se u stabilnom stawu jedi-no nalaze u Ministarstvu” prebace u biblioteku,a da pri tom ne budu „anihilirane”. Dragan Golu-bovi} pi{e o Infobirou, digitalnom arhivu kojisadrì ~lanke iz dnevnih, nedeqnih i specijali-zovanih ~asopisa iz BiH i vesti, poslovne i prav-ne informacije, istraìvawa i druga dokumentaiz Bosne i Hercegovine i o woj (www.infobiro.ba),a Xenana Ala|uz o projektu Internet arhiva(SAD).

Novi aprilsko-majski broj, „pravo ~edo ovogbezdu{nog, tranzicijskog i praznog elekronskog

vremena” predstavqa aktuelnu ponudu The Ha-worth Press, zatim Librarian Yellow Pages online,jedinstvenu stranicu na kojoj moète prona}i in-

formacije o doba-vqa~ima, izdava~i-ma, bibliotekama iuslugama (www.libra-riansyellowpages.com)i jo{ jedan od kori-snih linkova, kojivam moè pomo}i upotrazi za kwigama,patentima i magazi-nima www.biw.kuleu-ven.be/pers/tomr/sear-ches.htm Free internetaddresses for patents,magazines and librarysearches. Maja Kaqa-

nac najavquje Tre}i me-|unarodni susret bibli-otekara slavista u Sara-

jevu i Tuzli i prelistava pro{logodi{wiGaylordov katalog bibliote~ke opreme, dive-}i se vrstama bibliote~kih kolica. Sa{a iMaja potpisuju stilsku ve`bu Gospo|a biblio-tekarka, bibliote~ko-dramski pres-kliping ujednom ~inu. [evko Baji} se bavi video-klipo-vima na sajtu www.youtube.com, a Armela Bra-dari} najavquje stru~ne skupove u Ankari i Te-sli}u.

Jutarwi bibliotekarElektronski bilten asocijacije za unapre|ewe informacijskih nauka Infohouse, Sarajevo, br.29–30 (septembar–decembar 2006), br. 31–32 (april–maj 2007) ÞÞÞ.infohouse.ba


97

Januarski broj Vesti je posve}en izve{taji-ma o radu i planovima rada Biblioteke Maticesrpske u ovoj godini, dovr{etku gradwe nove zgra-de, istraìvawima ~itanosti na-u~nika u Vojvodini, izlo`bama, no-vim izdawima, programima, stru~-nim skupovima i usavr{avawu bi-bliotekara. Objavqen je prevodteksta „Kvalitet i dru{tvenavrednost javnih biblioteka”, ~ijije autor Nils Ole Pors. Tu je iportret Jelene Kova~ek-Svetli-~i}, bibliotekara BMS, a predsta-vqena je i biblioteka Filozof-skog fakulteta u Novom Sadu, nova~lanica Kobisa.

Prethodni, oktobarski, brojnas informi{e o dovr{etku grad-we nove zgrade BMS, obeleàva ju-bileje Nikole Tesle i VolfgangaAmadeusa Mocarta, a prenosi tekst MarkusaStranda, objavqen u ~asopisu Scandinavian PublicLibrary Quarterly pod naslovom „Javni bibliotekaru dru{tvu znawa”. Predstavqena je i koleginica

Irena Ze~evi} koja, pored drugih poslova i zadu-èwa koje ima u BMS, analiti~ki obra|uje i ~lan-ke iz Pan~eva~kog ~itali{ta.

U elektronsku bazu BMS,najve}u te vrste u zemqi, do julapro{le godine, kada je objavqen57. broj Vesti, unet je devetsto-hiqaditi zapis. Pa`wa je posve-}ena promociji prvog toma Srp-ske bibliografije 1851–1879. go-dine Du{ana Pankovi}a, novomGodi{waku BMS za 2005. godi-nu, Bibliografiji ~asopisa„Poqa”, jo{ jednom marqivomradniku BMS, Qiqani Stamen-kovi}, izlo`bama i stru~nimskupovima u biblioteci. I uovom broju je prenet prilog izuglednog skandinavskog ~asopi-sa SPLQ, ~iji je naslov „Eti~ka

dilema u javnim bibliotekama”, a autor BarboBorg. Nije izostao ni spisak darodavaca i novihkwiga koje su pripremqene za {tampu ili obja-vqene u Vojvodini.

VestiGlasilo Biblioteke Matice srpske, br. 57 (jul 2006), 58 (oktobar 2006), 59 (januar 2007)ÞÞÞ.bms.ns.ac.Úu/bmslat109.htm


98

Visoko{kolske bibliotekeInformativno glasilo Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji, Beograd, br. 5 (2006), br.6 (2006), br. 1 (2007) ÞÞÞ.unilib.bg.ac.Úu/zajednica01/indeØ.php

U toku je ~etvrta godina izlaèwa informa-tivnog glasila Visoko{kolske biblioteke. Sasvakom godinom smawivao se broj izdawa i strana,a ove godine je objavqen jedan broj, i to samo u elek-tronskoj verziji. Ostaje nada da }e Zajednica i re-dakcija re{iti probleme koji ih prate ve} duèvreme, uspeti da uspostave mese~ni ritam i ostvarerazvojne planove. Do tada, preporu~ujemo da pose-tite sajt Univerzitetske biblioteke „SvetozarMarkovi}” u Beogradu, na kome moète na}i svetekstove koji su dosad objavqeni.

U prvom broju Visoko{kolskih biblioteka uovoj godini moète pro~itati intervju sa novim

rektorom Univerziteta u Beogradu, profesorom drBrankom Kova~evi}em, u kome iznosi svoje stavoveo najzna~ajnijim pitawima visoko{kolskog bibli-otekarstva u Beogradu u kontekstu na{eg pribli-àvawa Evropi. Sledi izve{taj sa konferencijeCOBISS 2006. u Mariboru na temu „Uloga biblio-teka u obezbe|ivawu transparentnosti biblio-grafskih pokazateqa nau~ne, stru~ne i pedago{keuspe{nosti u visoko{kolskim i istraìva~kimorganizacijama”, kao i tekst Mariborske deklara-cije, dokumenta o ulozi biblioteka u evaluacijamai akreditacijama univerziteta koji je usvojen ovomprilikom.

Objavqen je i nastavak teksta iz pro{log bro-ja „Prepu{teni sami sebi” mr Bosiqke Cicmil,posve}en Univerzitetskoj biblioteci u Podgori-ci ~iji je ona direktor. Pred-stavqena je Biblioteka Prav-nog fakulteta u Beogradu i wenrukovodilac dr Svetlana Mir-~ov i Milica Vasi}, studentki-wa na Katedri za bibliotekar-stvo i informatiku Filolo-{kog fakulteta Univerziteta uBeogradu. Na kraju, ovo glasilodonosi Inicijativu za formi-rawe Bibliotekarsko-infor-mati~ke akademije Srbije i pre-nosi intrigantan tekst „Kakose Miroslavqevo jevan|ewe na-{lo u Kru{evcu”, objavqen uPolitici.

Visoko{kolske bibliote-ke u broju {est za pro{lu godi-nu objavquju izve{taj sa oktobarske godi{we skup-{tine Zajednice biblioteka univerziteta u Srbi-ji, odràne u Univerzitetskoj biblioteci „Sveto-zar Markovi}”, na kojoj su definisani misija, vizi-ja i ciqevi Zajednice. Pa`wa je posve}ena prisut-nosti bibliotekarstva u medijima, objavqeni su

Standardi i postupak za akreditaciju visoko{kol-skih ustanova i izuzetno informativan tekst Mi-lana Grbe o nacionalnim bibliotekama u digital-

nom dobu na primeru Britanske bi-blioteke, u kojoj radi od 1999, asekcijom za jugoisto~nu Evropu uokviru Evropskih kolekcija ruko-vodi od 2005. godine.

Peti broj glasila Visoko-{kolse biblioteke u 2006. godinisadrì priloge Stele Filipi-Ma-tutinovi} o dramati~nim prome-nama na~ina komunikacije u naucii specijalizovanim digitalnimrepozitorijima, Vere Petrovi} oKobisovom servisu „Pitaj biblio-tekara”, Bogoquba Mazi}a o godi-{woj konferenciji LIBER-a(Asocijacija nau~nih bibliotekaEvrope), Branislave Avramovi} oindeksima nau~nih citata u BMS,

@eqka Vu~kovi}a o doprinosu visoko{kolskihbiblioteka u Vojvodini novoj obrazovnoj misijinovosadskog univerziteta. Tu su i tekstovi o bi-blioteci Ekonomskog fakulteta u Subotici i no-voj bibliote~koj ~itaonici na Pravnom fakultetuu Beogradu.


99

Glas bibliotekeâsopis za bibliotekarstvo Gradske biblioteke „Vladislav Petkovovi} Dis”, â~ak, br. 13(2006) ÞÞÞ.cacak-dis.org.Úu

Pred bibliote~kom i kulturnom javno{}u, 13.aprila 2007. godine, pojavio se novi, 13. broj Glasabiblioteke sa trinaest radova. Iako deset radovapotpisuju bibliotekari ~a~anske biblioteke, ~a-sopis se nikako ne moè svesti u lokalne okvire.Naprotiv, ve} godinama se prepoznaje po temamazanimqivim za {iri krug ~italaca. Ura|en postandardima za nau~ne ~asopise, sa saètkom ikqu~nim re~ima na po~etku i rezimeima na engle-skom na kraju, uz ilustracije i druge priloge kojiprate radove, ovaj ~asopis zauzima zna~ajno mesto ubibliote~koj periodici. Sa pa`qivo odabranimtemama i dobro likovno-grafi~ki opremqen, za{ta je zaslu`na Grafika „Jure{”, Glas bibliote-ke uìva po{tovawe bibliotekara Srbije i vaànje putokaz za pra}ewe srpskog bibliotekarstva.

Novi broj ~a~anskog godi{waka je zadràostalne rubrike, Mreà, Ugao, Nasle|e, Pogled,

Bibliografija, a pridodata je rubrika Izve{taj ukojoj je Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi}Dis” predstavila rad na ostvarewu bibliote~kih,mati~nih, kulturnih, obrazovnih i drugih funkci-ja, kao i svoju izdava~ku delatnost, popuwavawefondova i zna~aj biblioteke kao javnog servisa lo-kalne zajednice.

U rubrici Mreà objavqena su dva rada Bog-dana Trifunovi}a „Internet u srpskom bibliote-karstvu i novi veb sajt biblioteke u â~ku” i „In-ternet }o{ak u 2007.”. Oni sadrè kratak pregledinternet prezentacija biblioteka u Srbiji od1996. godine do danas i iskustva na izradi novog saj-ta ~a~anske biblioteke, koji je u Qigu, po oceniìrija bibliote~ke mreè Biblioteke na{egokruèwa, progla{en za najboqu bibliote~ku pre-zentaciju na internetu u 2006. Analiziraju}i vebsajt Centra za evaluaciju u obrazovawu i nauci,

projekat LIWiki i Uneskov program za biblioteke,Trifunovi} pokazuje kako se mogu re{avati odre-|eni problemi savremene teorije i prakse.

U poglavqu Ugao objavqeno je pet radova. Ve-sna Radojev, bibliotekar u penziji, predstavila jeli~nu biblioteku Nikole Tesle, stepen obrade bi-bliote~kog materijala, na~in ~uvawa i prezentaci-je gra|e. U Teslinoj li~noj biblioteci, koja se ~uvau Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, nalazi se 905 na-slova monografskih publikacija, 347 naslova ~aso-pisa i novina, u 145 kwiga upisane su posvete daro-davaca, a najzanimqiviji deo biblioteke slavnognau~nika su ise~ci iz {tampe. Ovim radom Gradskabiblioteka se pridruùje obeleàvawu sto pedese-te godi{wice ro|ewa Nikole Tesle (1856–2006).

Predstavqaju}i le-gat Sini{e Paunovi}a,Olivera Nedeqkovi} jeizdvojila najzanimqivijeposvete na kwigama koje suprijateqi ispisali Pau-novi}u, a re~ je o qudimakoji su obeleìli kultur-ni i javni ìvot prote-klog veka. To su DesankaMaksimovi}, Mom~iloNastasijevi}, StanislavVinaver, Milo{ Crwan-ski i drugi srpski kwi-èvnici, kao i bugarskistvaraoci Elin Pelin, Je-lisaveta Bagrjana i drugi.Izdvojeno je 26 posveta darodavaca ispisivanih odtridesetih do devedesetih godina pro{log veka.

â~anska periodika dopuwena je otkri}emlista Novi Qubi}. Narodna biblioteka Srbije ot-kupila je 2001. godine 26. broj Novog Qubi}a, {tam-pan 2. aprila 1900. u {tampariji Stevana Mati}a uâ~ku. O ovom listu, koji ima ~etiri strane, dosadse pisalo samo iz posrednih izvora. Mirko Drma-nac detaqno govori o sadràju Novog Qubi}a, we-govim tehni~kim inovacijama u pore|ewu sa prvim~a~anskim gra|anskim listom Qubi}, kao i ko jevlasnik lista i glavni i odgovorni urednik. Ovimotkri}em zna~ajno je popuwena praznina u ~a~an-skoj periodici 20. veka. U zaglavqu Novog Qubi}analazi se potpis episkopa ì~kog Save, {to navo-di na pretpostavku da se ovaj primerak lista nala-zi u wegovoj zaostav{tini.

[ta se uz malo ma{te i mnogo voqe moè ura-diti u de~jim odeqewima i sa najmla|im korisni-cima prikazao je Miloje Radovi} na iskustvimaovog odeqewa u Narodnoj biblioteci „Stefan Pr-voven~ani” u Kraqevu. Kraqeva~ka biblioteka go-di{we pripremi blizu trista programa za decu, pawen primer moè da bude koristan i za druge.

Stawe u 44 {kolske biblioteke u Moravi~-kom okrugu opisuje Danica Ota{evi} koriste}ipodatke Mati~ne slu`be ~a~anske biblioteke iz1996. i 2006. godine. U analizi stawa {kolskih bi-blioteka pra}eni su podaci o broju |aka, kwi`nomfondu, prostoru koji zauzimaju biblioteke, kadro-vi i zakonska regulativa. Satistika i realnost sene poklapaju: biblioteke godinama daju la`nu sli-ku o svojim fondovima i uslovima u kojima rade,~esto ne po{tuju}i ni minimum standarda, {to sa-mo {teti obrazovno-vaspitnom procesu.

U rubrici Nasle|e mr Marijana Matovi} jepredstavila ~a~anske godine vladike Nikolaja Veli-mirovi}a i time zaokruìla svoj rad posve}en jubi-lejima episkopa ì~kog obeleènim pro{le godine.

â~ak je bio sedi{te prve eparhije vladikeNikolaja, gde je on boravio 1919/20. godine,ali je u ovoj varo{i ostavio zna~ajan trag.Marijana Matovi} je detaqno istraìla sveposete vladike Nikolaja ̂ a~ku, wegove govo-re, kao i razloge gubitka vladi~anstva.

Marija Orbovi} nastavqa da prati do-prinos Doj~ila Mitrovi}a (1907–1995), no-vinara i publiciste, srpskoj i ~a~anskoj pe-riodici. Mitrovi} je bio urednik ~asopisaSlobodna Ba~ka, ~iji je prvi broj {tampan16. oktobra 1944. godine u Subotici, a potomi listova Radio vjesti i Radio vesti, koji susvakodnevno, sem nedeqom, izlazili u Subo-tici od 19. oktobra 1944. Ovi listovi su sa-~uvani u privatnoj biblioteci Mitrovi}e-ve }erke Milke, a govore o {tampi u tek

oslobo|enim krajevima. Marija Orbovi} pi{e i olistovima U domovini, Jugoslavija i Bilten Udru-èwa novinara NRS, koje je Mitrovi} ure|ivao.

U rubrici Pogled predstavqene su dve kwige:Bojana Vukoti} preporu~uje Bio-bibliografijuAndrije B. K. Stojkovi}a, a Nata{a Popovi} kwi-gu Od rukopisa do biblioteke: pojmovnik prof. drAleksandre Vrane{.

Glas biblioteke prati teku}u ~a~ansku bi-bliografiju. Marija Orbovi} je u 2006. godini po-pisala 362 bibliografske jedinice {tampane uâ~ku, kao i 17 periodi~nih publikacija. Biblio-grafija za 2005. godinu dopuwena je sa 18 jedinica.

Danica Ota{evi}, direktorka Biblioteke,predstavila je rad ove ustanove u 2006. godini i pr-vi put {iroj javnosti predo~ila uslove u kojimaradi ova ustanova, wen doprinos razvoju kulturelokalne zajednice, bibliote~ke delatnosti i sa-vremenih tokova bibliotekarstva.

Trinaesti broj Glasa biblioteke ima i elek-tronsu verziju na veb sajtu Gradske bibliotekewww.cacak-dis.org.yu.

Danica Ota{evi}


100

Novine Beogradskog ~ita-li{ta, uz obiqe napisa o no-vim kwigama i ~asopisima, unovom februarsko-martovskomdvobroju predstavqaju Insti-tut „Servantes” u Beogradu, iz-dava~e u Srbiji, negotinsku bi-blioteku povodom 160 godina odosnivawa i donose izve{taje saMe|unarodnog simpozijuma omarketingu u bibliotekarstvuu Pragu i seminara za biblio-tekare specijalnih bibliotekau Beogradu. U Izlogu novihkwiga nalazimo anotacije oBio-bibliografiji Andrije B. Stojkovi}a, koju jepriredio Dobrilo Aranitovi}, drugom tomu Srp-skih kwiga Biblioteke Matice srpske i Ishodi-ma i stazama srpskih kwiga 18. veka Laze ûr~i}a.

Prethodni broj nam moè biti zanimqiv zbogpriloga o stru~noj bibliotekarskoj literaturi,uì~koj biblioteci koja je pro{le godine prosla-vila 150 godina postojawa i rada, novim publika-

cijama u beogradskimbibliotekama i grad-skom otkupu kwiga iizve{taja sa Me|una-rodnog nau~nog skupaBibliotekarskog dru-{tva Srbije posve}e-nog liderstvu. Novinedonose prikaz nove bi-bliografije novosad-skog ~asopisa Poqa imultimedijalnog izda-wa posve}enog Hilan-darskoj biblioteci.

Najzad, pro{lo-godi{wi sajamski trobroj objavquje intervju sa Jo-vanom Radulovi}em, kwièvnikom i direktoromBiblioteke grada Beograda, prilog o bibliotecimanastira Melk u Austriji, nacionalnoj bibliote-ci Republike Srpske u Bawaluci i biblioteci uSmederevu. Me|u brojnim napisima o novim izda-wima prona{li smo i bele{ku o ArhivisticiBogdana Leki}a.

Novine Beogradskog ~itali{taBiblioteka grada Beograda, br. 12–13–14 (avgust–septembar–oktobar 2006), br. 15–16–17(novembar–decembar 2006 – januar 2007), br. 18–19 (februar–mart 2007)


101

Bele`nicaList Narodne biblioteke Bor, br. 15 (leto–zima 2006)

Borska Bele`nica na{oj pa`wi preporu~ujetekstove Violete Stojmenovi} o ve~itoj Aleksan-drijskoj biblioteci, Slavice Jankovi} o delatno-sti de~jih biblioteka i odnosima s javno{}u, Na-ta{e Male{evi} o organizacionoj strukturi ma-ti~nih biblioteka, Dragane Mali} o mogu}nosti-ma umreàvawa {kolskih biblioteka u lokalnuzajednicu, Bogdana Trifunovi}a o veoma dobromsajtu ~a~anske biblioteke, kao i „Analizu zavi~aj-nih fondova mati~nih biblioteka u centralnojSrbiji” Dejana Vuki}evi}a. Tu su i tekstovi„Otvorena vrata biblioteke” Dragice Radeti},„Energija ~italaca” Zvonka Popovi}a, izve{tajisa posledwe Kobis konferencije u Mariboru, ra-dionica za bibliotekare u „Gete institutu” u Be-ogradu posve}ena projektu Bib Web – fokusirawe

na mlade, na-pis o nau~nomskupu BDS„Liderstvo ubiblioteka-ma”, prikazstudije Dra-gane Miluno-vi} „Biblio-teke za hendi-kepirane”.Naravno, iovog puta Be-le`nica donosi i mno{tvo drugih priloga koji go-vore o aktuelnom trenutku ili kulturnoj istorijiBora.

Kragujeva~ko ~itali{te je u ovomizdawu najvi{e pa`we posvetilo prosla-vi 160 godina îtali{ta i 140 godina kra-gujeva~ke biblioteke. Preneto je obra}a-we Ninoslave Milanovi}, direktorke bi-blioteke, na sve~anosti 14. juna pro{legodine, kao i govori Svetlane Vxelmar-Jankovi} i Slobodana Pavi}evi}a naotvarawu reprezentativne izlo`be „Bi-blioteka ku}a vekova” Mile Stefanovi}i Predraga Cileta Mihailovi}a, koja jepovodom jubileja prire|ena u Kragujevcu iNarodnoj biblioteci Srbije.

Jadranka Vejnovi}-Andreji} pi{e oposredovawu izme|u kwiga i korisnika,Mirko Demi} o izdava~koj delatnosti

biblioteka, Slavica Ja-gli~i} predstavqa zbor-nik radova sa me|unarod-nog nau~nog skupa „Decai biblioteke”, a MilaStefanovi} daje prikazpojmovnika AleksandreVrane{ Od rukopisa dobiblioteke. Uz vi{epriloga koji se odnosena aktuelni trenutak ikulturnu istoriju Kra-gujevca, glasilo zatvaraletopis de{avawa u kul-turi grada u pro{loj go-dini.

Kragujeva~ko ~itali{teList Narodne biblioteke „Vuk Karaxi}”, Kragujevac, br. 22–26 (decembar 2006)ÞÞÞ.nbkg.co.Úu


102

U Godi{waku za 2005. godinu Vesna Petrovi}i Du{anka Miloradi} pi{u o primeni automati-zacije bibliote~kog poslovawa u bibliotekamaSrema, Radmila Markovi}o pridruìvawu in|ijskebiblioteke virtuelnoj bi-blioteci Srbije, @ivkaMati} o programu „Putuju-}a biblioteka” u SremskojMitrovici, a Sneàna La-|inovi} o starim kwigamau bibliotekama Srema.

Du{ica Grbi} govorio formirawu i popuwava-wu zbirki starih i retkihkwiga u Biblioteci Mati-ce srpske, Radovan Mi}i} oproblemima {kolskih bi-blioteka u teoriji i prak-si predstavqaju}i Zbornikradova sa seminara za

{kolske bibliotekare u osnovnim i sredwim {ko-lama Srema 1994–2004, Vesna ]osi} o iri{kim su-sretawima, 42. saboru bibliotekara Srema i dodeli

nagrade „Borislav Mihailovi} Mihiz”,Nata{a Filip o Podru`nici bibliote-kara Srema u 2005. godini, Slavka [kodao susretu bibliotekara Sremske Mitro-vice i Lazarevca, a Qubi{a Tulum o se-minaru za {kolske bibliotekare u orga-nizaciji Mati~ne slu`be.

Rubrika Iz zavi~ajnih zbirki sa-bira prikaze dela zavi~ajnih stvarala-ca. Nevenka Mr|a predstavqa zavi~aj-nu zbirku Gradske biblioteke u Rumi,Radmila Draì} izdava~ku delatnostNarodne biblioteke „Dr \or|e Nato-{evi}” u In|iji i Priloge srpskoj bi-bliografiji 18. veka. U Portretima suprilozi o Sneàni Tintarovi} izSremske Mitrovice i Olgici Suboti}iz Surduka.

Godi{wak biblioteka SremaSremska Mitrovica, br. 6 (2005), br. 7 (2006)

Godi{wak broj 7. za 2006. godinu je u {tampi.îta}ete tekstove Nedeqka Terzi}a „U ~ast jubi-leja“, Vesne Petrovi} i Du{anke Miloradi} o bi-bliotekama Srema u pro{loj godini, Vesne Petro-vi} o 140 godina biblioteke u Sremskoj Mitrovi-ci, @ivke Mati} „Biblioteke u svetlu novih teh-nologija”, Ruìce Stankovi} „BISIS u na{emokruèwu”, Radmile Markovi} „In|ijska biblio-teka u COBISS-u godinu dana posle”, Svetlane Sa-bo „Kreativne radionice”, Svetlane Jan~i} „Pro-

fesija bibliotekar”, Slavice Juri} „Jedno vi|ewetradicionalnog i modernog u radu {kolske bibli-oteke” i Sla|ane Milenkovi} „@ivot u bibliote-ci i van we”. Tu su i prilozi o raritetima u fon-dovima, 43. saboru bibliotekara Srema, 15. susretubibliografa u In|iji, skup{tini i seminaru za{kolske biblioteke Srema i drugi zanimqivi na-pisi o radu sremskih bibliotekara.

Vesna Petrovi}


103

„Biblioteke novog doba svoju prvobitnu funk-ciju, prikupqawe, ~uvawe i kori{}ewe bibliote~-ke gra|e, dopuwuju novim ulogama i postaju proizvo-|a~i, ugledni i zna~ajni izdava~i. Tako Narodna bi-blioteka u Negotinu pokre}e Bibliopis, ~asopis zakwièvnost, umetnost, kulturu i bibliotekarstvo”,isti~e u uvodnoj re~i prvog broja (objavqenog kra-jem pro{le godine) urednik Vlasta Mladenovi}.

Broj je posve}en obeleàvawu jubileja 200 go-dina od ro|ewa Sterije, 150 godina Tesle i Mo-krawca, kao i 160 godina negotinske Narodne bi-blioteke i 130 godina od osve}ewa crkve SveteTrojice u Negotinu. Donosi zanimqive poetske iprozne priloge i posebnu pa`wu posve}uje piscimai duhovnom prostoru isto~ne Srbije.

Kada bi Srbija izdvajala samo ~e-tvrtinu novca za nauku od onog kojitro{i na nazoviparlamentarne ekspe-rimente i izborne besmislice, svrsta-la bi se me|u najozbiqnije evropske dr-àve

\or|e Stanojevi}

Iz priloga o elektrifikaciji Srbije po-sve}enom Nikoli Tesli i \. Stanojevi}u, „ocuna{e elektroprivrede”

Bibliopis

Novosadski Putokaz, tromese~nik namewendeci, bibliotekarima de~jih i {kolskih bibliote-ka i svima koji imaju potrebu da prate izdava~kuprodukciju namewenu mla|oj populaciji, napunioje tri godine.

Iz jeseweg i novogodi{weg broja izdvajamotekstove o Sne{kogradu, maskenbalu, promocijamade~jih kwiga u novosadskoj biblioteci, programukreativnih radionica i de~jim odeqewima bibli-

oteka u Houmvudu (Alabama, SAD) i Estervilu(Ajova, SAD). Najvi{e prostora je nameweno pred-stavqawu novih i starih kwiga za decu svih uzra-sta, wihove nastavnike i roditeqe. Vesna Aleksi}ima stalnu rubriku u kojoj daje wen izbor novih iz-dawa. Glasilo su obogatile i legende i pri~e, krat-ke biografije poznatih pisaca, liste naj~itanijihkwiga, pojmovnik... Sve odi{e qubavqu i merom, umnogo boja i sjajno upakovano.

Bibliote~ki putokazâsopis za decu Gradske biblioteke u Novom Sadu, br. 8 (septembar 2006), br. 9 (decembar 2006)

Bibliopis âsopis za kwièvnost, umetnost, kulturu i bibliotekarstvo, Narodna biblioteka Negotin, br. 1 (2006)

Aktuelni broj smederevskog ~asopisa MonsAureus, pored brojnih priloga iz kwièvnosti ikulture, u Ekslibrisu, bloku posve}enom biblio-tekarstvu, objavquje tekst u kome Aleksandra Vra-ne{ razmatra problematiku nacionalnih i inter-nacionalnih projekata u bibliotekarstvu.

Mons Aureusâsopis za kwièvnost, umetnost i dru{tvena pitawa Narodne biblioteke Smederevo, br. 14 (2006)


104

Dugo nismo pisali o voluminoznom Poè-{kom godi{waku. U petom broju ovog glasila,uz obiqe priloga o kulturnoj istoriji poè-{kog kraja, predstavqen je legat Slavka J. Jok-

simovi}a, Poè{ka bibliografija za 2004. go-dinu (Jasminka \uri}), kao i pregled aktivno-sti biblioteke i galerije u Poègi u 2005. go-dini.

Poè{ki godi{wakPrilozi za politi~ku, vojnu, ekonomsku i kulturnu istoriju Poège i okoline, Narodna biblioteka Poèga, br 5 (2005)

Iva

na M

arke

z-F

ilip

ovi}

uqe

na p

latn

u, 2

005.

Ako se osvrnemo, sada ve} kroz vekove, izdava-{tvo, kao jedna od delatnosti Narodne BibliotekeSrbije, zauzima zna~ajno mesto i neraskidivi jedeo ove nacionalne ku}e. Ako bismo ono {to isto-rija izdava{tva beleì re~ima poku{ali da pred-stavimo grafi~ki, bile bi to amplitu-de, katkad izrazito velike, nekada ma-lo mawe, ali nikada taj grafikon ne biimao pravu, jednoli~nu liniju.

Izdava~ka delatnost NBS opstaje,uprkos nizu objektivnih neda}a, od 1871.godine, kada je Narodna biblioteka iz-dvojena iz sastava Ministarstva prosve-te. Ve} tada se po~elo sa {tampawemKataloga Narodne biblioteke. Va`noje pomenuti da u to vreme nijedna bal-kanska nacionalna biblioteka nije{tampala svoj katalog. Nisu ga imaleni mnoge i ve}e i bogatije biblioteke usvetu. Tako je, na primer, bibliotekaBritanskog muzeja svoj katalog po~elada objavquje 1881, a Nacionalna bibli-oteka u Parizu tek 1897. godine. Ovakavpogled u pro{lost dodatno nas uverava da nije ne-skromno o~ekivati da svaka godina donese nova, bo-qa i brojnija izdawa. Sa iskrenim radovawem, barkada je posledwa decenija u pitawu, moèmo da uo~i-mo samo rast, onu amplitudu koja ide navi{e.

Kao ku}a, idemo u korak sa tehnolo{kim na-pretkom koji je uobli~io novo i druga~ije biblio-tekarstvo (virtuelno bibliotekarstvo u pravomsmislu te re~i je sada neraskidivi deo na{eg dela-wa). Sve je vi{e na{ih izdawa samo u elektron-skom obliku, ali {tampano izdava{tvo i daqe zau-zima zna~ajno mesto.

Tokom 2006. iz {tampe su iza{la jo{ ~etirinaslova edicije „Savremena biblioteka”, pokre-nute 2004. godine sa idejom da prati kretawa savre-menog bibliotekarstava i informacionih nauka,izdavawem mahom prevoda aktuelnih priru~nika,ali i autorskih radova na{ih bibliotekara. Dosada je objavqeno jedanaest priru~nika, od ~ega ~e-tiri u 2006. Dva su prevod me|unarodnih standarda:ISBD(ER) me|unarodni standardni bibliograf-ski opis elektronskih izvora i ISBD(NBM) me|u-narodni standardni bibliografski opis nekwi-`ne gra|e.

ISBD(ER) je standard koji odre|uje uslove zaopis i identifikaciju elektronskih izvora, kodi-fikovawem jezika kojim se elektronski izvor opi-

suje. S obzirom na to da je re~ o standardu za opiselktronskih izvora, a oni su, kao proizvod brzopromenqive tehnologije i sami, neminovno, podlo-`ni naglim promenama i stalnim upotpuwavawi-ma, i ovaj standard }e i ~e{}e i brè biti mewan i

dopuwavan.ISBD(NBM) standard se

bavi opisom nekwi`ne gra|e(Non-Book Material). Re~ je oprera|enom izdawu, prevodudela koje je, po preporuci Od-bora za reviziju ISBD-a, odo-brio Stalni odbor Sekcije zakatalogizaciju Ifle, a iz{tampe je iza{lo 1997. godine.

Tre}a publi-kacija pomenuteedicije u 2006. jeSkra}eni AACR2.U pitawu je preve-deni priru~nik na-mewen biblioteka-rima koji se bavekatalogizacijom.Prire|iva~ MajklGorman, priznatiteoreti~ar katalo-gizacije, uspe{noje skra}eno izdaweAngloameri~kihkatalo{kih pra-vila preto~io upregledan, teorij-

ski i primerima protuma~en i adekvatno ilustro-van katalo{ki priru~nik.

êtvrti priru~nik, osma kwiga „Savremeneedicije”, jeste Uputstvo za primenu standardaISBD(CR). Re~ je autorskom radu Slobodanke Kom-neni} i Qiqane Dragi~evi}, bibliotekara Narod-ne biblioteke Srbije. Ovaj standard se bavi opi-som kontinuiranih izvora i odnosi se na serijskepublikacije i wihovu obradu, ali i na pojam neome-|enih bibliografskih izvora, kontinuiranih iz-vora uop{te. I ovaj priru~nik je, uz kvalitetan te-orijski nivo, potkrepqen primerima i izuzetno jekoristan, zapravo neophodan, za kvalitetnu obradukontinuiranih izvora jer sadrì potrebna uput-stva i otklawa mogu}e nedoumice.

Bibliografsko odeqewe je i 2006. godinuobeleìlo novim izdawem. Iz {tampe je iza{la i

Izdawa Narodne biblioteke Srbije u 2006. godini

Za struku korisno i kvalitetno

IZDAVA[TVOPan~eva~ko ~itali{te br. 10

105

18. kwiga Srpske bibliografije: kwige 1868–1944,Sv. „U~ewe”. Ova retrospektivna bibliografijaizlazi ve} decenijama i u potpunosti opravdavasvrhu. To je sveobuhvatno svedo~an-stvo na{eg kulturnog i civilizacij-skog kontinuuma, a vremenski odsekod 1868. do 1944. uzet je s obzirom nato da je sve do 1868. godine obuhva}e-no Srpskom biblijografijom za no-viju kwièvnost Stojana Novako-vi}a.

Pored Srpske retrospektivnebibliografije, Narodna bibliotekaje izdava~ i teku}e bibliografijeSrbije od 2003. godine. U sklopu Bi-bliografije Srbije izlaze mono-grafske, zvani~ne i serijske publi-kacije, prevodi, nekwi`na gra|a i~lanci i prilozi u serijskim publi-kacijama (serije A, B i C), ali od2005. ne vi{e kao {tampane sveskeve} u elektronskom obliku, dostupne na sajtu NBS.

U elektronskomobliku je i bibli-ografija autorkeZdravke Radulo-vi} Evropske in-tegracije: biblio-grafija monograf-skih publikacija1995–2005.

Jo{ dve bi-bliografije, ali u{tampanoj formi,obeleìle su iz-dava~ku 2006. godi-nu. To su: Biblio-grafija ameri~kihkwiga prevedenihu Srbiji i CrnojGori od 2000. do2005, autora VesneIwac i MiloradaVu~kovi}a, te Bi-bliografija srp-skih i crnogor-skih kwiga na en-gleskom jeziku ukolekcijama Kon-gresne bibliote-ke, koju je prire-dila MiroslavaNezar.

Iz biblio-grafskog odeqe-wa stiè zani-

mqivo delo Nikola T. Ka{ikovi}, ìvot i delo,~iji je autor Borjanka Trajkovi}. Ovaj rad, odbra-wen kao doktorska disertacija 2003. godine na

Filozofskom fakultetu Uni-verziteta u srpskom Sarajevu,vredno je svedo~anstvo o jed-nom od najzna~ajnijih urednikaBosanske vile, bosanskom Sr-binu, [aniti}evom, Du~i}e-vom, Ko~i}evom savremeniku,koji je, zajedno sa wima, savsvoj rad posvetio o~uvawu srp-skog identiteta u Bosni, ali uokviru postoje}eg stawa iokruèwa.

U ovom prikazu godi-{wih izdawa treba spomenutii Beogradski parimejnik: po-~etak 13. veka, kriti~ki tekstBiqane Jovanovi}-Stip~evi}.Delo je od posebnog zna~aja ka-

ko za areheografe tako i za sve koji se bave srod-nim oblastima.

Kada je u pitawu nekwi`na gra|a, Odeqe-we posebnih fondova sa prire|iva~ima Olive-rom Stefanovi} i Dejanom Lu~i}em, u 2006. jeponudilo lepu i obimnu zbirku kartografskegra|e, uglavnom fototipska izdawa mapa iz 17.i 18. veka.

Jo{ jedno delo nekwi`ne gra|e zavre|uje pa-`wu s obzirom na to da je plakat Drvo u objektivu,autora Vladimira Cveji}a, nastao kori{}ewemgra|e iz legata znamenitog Branibora Debeqkovi-}a. Ovaj legat je jedan od mnogih koji su Narodnojbiblioteci povereni na brigu i ~uvawe.

U godini Mocarta i NBS je jednom nedeqom,od 22. do 27. maja, dala svoj doprinos. Svedo~anstvoo tome je izdawe Kako ~itati Mocarta. Na ovomzvu~nom zapisu govore Vera Milankovi}, GordanDragovi~ i Du{an Trbojevi}.

I na kraju, da ne zaboravimo i izdawe Zborni-ka sa nau~nog skupa SNTPI (Sistem nau~nih, teh-nolo{kih i poslovnih informacija u Srbiji), odr-ànog u oktobru 2006. na Fru{koj gori, koji je pri-redio \uro Kutla~a, i novog Vodi~a kroz Narodnubiblioteku Srbije, sadràjne i lepo osmi{qenebro{ure namewene svima koje èle da bliè upo-znaju na{u nacionalnu ku}u.

Protekla godina je pokazala da Narodna bi-blioteka i izdava{tvom, kao i svim drugim obli-cima delawa, nastoji da ponudi najboqe, za strukunajkorisnije i uvek kavlitetno. Ime koje nosi iuloga koju ima name}u obavezu da uvek bude tako.

Milana Milivojevi}Narodna biblioteka Srbije


106

Sredinom pro{le i po~etkom ove godine u iz-dawu Srpskog prosvjetnog i kulturnog dru{tva„Prosvjeta” iza{la su dva nova kalendara sa bibli-ografskim prilozima mr @eqke Komleni}.

Bibliografija SPKD „Prosvjeta”: 2002–2005.u Kalendaru za 2006. godinu i istoimeni biblio-grafski prilog koji obuhvata{tampanu gra|u iz 2006. godi-ne, a publikovan je u najnovi-jem kalendaru, predstavqajunastavak Bibliografije dru-{tva „Prosvjeta”: 1902–2002,akademika dr Vojislava Mak-simovi}a, koju je ovaj ugledninau~ni radnik {tampao povo-dom stogodi{wice osnivawadru{tva.

Po mi{qewu mnogiheminentnih stru~waka izoblasti bibliografije, mo-nografija prof. Maksimo-vi}a spada u red najbo-qih ostvarewa ove vr-ste. @eqka Komleni}je, kako sama isti~e,prate}i ~etvorogodi-{wu izdava~ku delat-nost dru{tva „Prosvje-ta”, prikupila i bibli-ografski obradila po-datke za 111 monograf-skih publikacija. Pre-ma na~inu predstavqa-wa, bibliografija je hronolo{ko-retrospektiv-na, sa azbu~nim rasporedom jedinica u okviru go-di{ta. U bibliografskom opisu po{tovan jeISBD(M) standard u pogledu jezika i pisma pu-blikacije i jezika i pisma katalogizacije. Od-rednice su }irili~ne, kao i podaci u podru~jumaterijalnog opisa, me|unarodnog standardnogkwi{kog broja ISBN i podru~ja napomena. Osta-la podru~ja pisana su prema jeziku publikacije.Vizuelno istaknuto, u dowem desnom uglu data jegodina i redni broj bibliografske jedinice, saslovnom oznakom M, kao oznakom za monografskepublikacije.

Uz bibliografiju su {tampane kra}e uvodnenaznake, te imenski registar koji, pored azbu~nograsporeda prezimena i imena autora, u zagradi dajei vrstu autorstva.

Bibliografija za 2006. godinu sadrì dvade-set {est bibliografsih jedinica monografskih

publikacija i pet naslova periodi~-nih. Biliografska obrada dosledno jesprovedena kao i u prethodnoj biblio-grafiji, sem {to su, s obzirom na vr-stu i namenu bibliografije, UDKoznake svesno izostavqene. U pogleduregistara, ova bibliografija je znat-no opremqenija, sadrì ~etiri vrsteregistra: Imenski registar, sa nazna-kom vrste autorstva, koja je izosta-vqena u samom katalo{kom opisu, Re-gistar naslova, Predmetni registar iRegistar mesta izdavawa.

Popis serijskih publikacija ~i-ni zasebnu celinu sa pet naslova: Ka-lendar „Prosvjeta”: 2006. (2006), Nova

zora (2004–2006), Godi{wak: SPKD „Prosvjeta”[amac (2001–2004), Gradi{ki zbornik (1999–2003)i Duh srpske Usore: ~asopis za kulturu, duhovnost iistoriju (1995–2006).

Primetan je diskontinuitet u okviru nekihbrojeva, {to }e, nadamo se, naknadnim nastavcimai dopunama biti nadome{teno, ili }e biti obja-{weni razlozi ovog nedostatka. Kao izvor za pre-uzimawe podataka naj~e{}e se navode kataloziNarodne i univerzitetske biblioteke u Bawalu-ci, ali i Narodne biblioteke Srbije i drugih bi-blioteka iz okruèwa, kao i li~ni kontakt sa sa-mim izdava~ima.

Imaju}i u vidu da je prof. Maksimovi} u ka-lendarima od 1993. godine do 1999. godine i sam ob-javqivao bibliografske priloge, koji su potomuvr{teni u pomenutu kwigu, ne sumwamo da }e mr@eqka Komleni} nastaviti ovu lepu i korisnutradiciju.

Jasna Lazarevi}-Gavrilovi}Biblioteka

Filozofskog fakulteta Pale

Bibliografski prilozi mr @eqke Komleni} u „Prosvjetinim” kalendarima

Podaci o 111 monografskihpublikacija


107

Rezultati istraìvawa, koje je Knjizara.comsprovela u dvadeset ~etiri kwiàre, pokazuju kojisu naslovi bili najtraèniji u martu 2007. godine. Uovo istraìvawe je bilo ukqu~eno dvanaest beo-gradskih kwiàra: „Beopolis”, „Papirus – Rad”,„Dereta”, „Narodna kwiga”, IPS „Mamut”, „Pla-to”, „Globosino Aleksandrija”, „Geca Kon – Prosve-ta”, „Stubovi kulture”, „Macado, „Znak plus – îgo-ja”, „Shop B92”, kao i „Kultura” Bawaluka, Gradskakwiàra Podgorica, „Karver” Podgorica, „Uliks”Kotor, Kwiàra „So” Herceg-Novi, „Agora” Zre-wanin, „Danilo Ki{” Subotica, „Sova” i KwiàraKulturnog centra [abac, Klub kulture Kragujevac,„Libris” Novi Pazar. Redosled je slede}i:

1. Orhan Pamuk Zovem se Crveno2. Svetislav Basara Uspon i pad Parkinsono-

ve bolesti3. Marija Jovanovi} Idi, vreme je4. Orhan Pamuk Istanbul

5. Marko Vidojkovi} Sve crvenkape su iste6. Sr|an Vaqarevi} Komo7. Mirjana Bobi}-Mojsilovi} Tvoj sam8. Trejsi [evalije Plameni sjaj9. Paulo Koeqo Dnevnik jednog ~arobwaka10. Karlos Ruis Safon Senka vetra11. Zorica Tomi} Poqubac u doba kulirawa12. Sofi Kinsela Bogomdana doma}ica13. E. Abot Istorija qubavnica14. Du{an Veli~kovi} i Kristof Zodeman

\in|i}15. \or|e Bala{evi} Kao rani mraz16. Haruki Murakami Ju`no od granice, za-

padno od sunca17. Xonatan Letem Sva siro~ad Bruklina18. Petar Jawatovi} EX-YU rock enciklopedija

1960–2006.19. Zoran Milivojevi} Formule qubavi20. Orhan Pamuk Snijeg

Orhan Pamuk najtraèniji


108

ÞÞÞ.kwizara.comÞÞÞ.kwigainfo.com

Ukoliko èlite da dobijate informacije onajnovijim izdawima doma}ih i odabranim naslo-vima stranih izdava~a, moète se prijaviti namejling listu IzlogKnjigaInfo. Urednik liste jeNadina Vukovi}.

KnjigaInfo – Nedeqni pregled vam nudi naj-novije:

– vesti sa trì{ta kwiga;– prikaze kwiga;– intervjue sa najaktuelnijim autorima;– informacije o de{avawima vezanim za

kwige;– infomacije o kwièvnim nagradama;– informacije o kwièvnim konkursima.

Iva

na M

arke

z-F

ilip

ovi}

uqe

na p

latn

u, 2

006.

OKTOBAR4. oktobar – Predstavqena izdava~ka ku}a

„Artprojekt” i ~asopis Natron. Gosti ve~eri: Ra-divoj [ajtinac, Dragan Doli}, Dalibor Bubwevi}i Ivan Danikov.

13. oktobar – Promovisana kwiga \or|a Ta-bakovi}a Lekovite gqive.

27. oktobar – Odràna tribina na temu „Pri-rodna medicina”. Gosti: dr Zoran Stojanovi}, VeraStepanovi} i Aleksandra Grujovi}.

NOVEMBAR3. novembar – Predstavqeni autori izdava~ke

ku}e „Laguna”: Miomir Petrovi} i roman Stakle-na pra{ina, Zvonko Karanovi} i roman êtiri zi-da i grad, Igor Marojevi} i zbirka pripovedakaMediterani.

17. novembar – Ve~e hebrejskog jezika u orga-nizaciji Jevrejske op{tine Pan~evo.

27. novembar – Predstavqena kwiga publici-ste Mirka \or|evi}a Sjaj i beda utopije. GovorioMihajlo Mihajlov.

30. novembar – Predstavqen roman Vide Og-wenovi} Prequbnici O kwizi govorio kwièvnikriti~ar Gojko Boòvi}.

DECEMBAR8. decembar – Odràna tribina o zdravoj is-

hrani. O ishrani u hladnijim danima govorila Sne-àna Jandrli}-Mom~ilovi}, instuktor makrobio-tike, a o energetskom ure|ewu sta-na Zlatko Kalajxi}, specijalistaza ovu oblast.

11. decembar – Predstavqenakwiga Ivana ôlovi}a Etno pri~eo muzici sveta na internetu. Okwizi govorila etnolog IldikoErdei.

FEBRUAR2. februar: Promovisan roman

Kuvareve kletve i druge gadostiSr|ana V. Te{ina. Govorili GojkoBoòvi} i autor.

9. februar: „Olea”, ku}a zdra-ve hrane, predstavila Kuvar zdravehrane Georgija Nazarova.

15. februar: Regionalni cen-tar za talente „Mihajlo Pupin”predstavio fotografije, slike idva filma koje su snimili polazni-ci centra.

23. februar: Odràno predavawe o zdravomìvotu. U~estvovali: Stani{a Stoiqkovi}, autorkwige Mo} gline, i Goran Koji}, glavni i odgovor-ni urednik ~asopisa Zdrav ìvot.

MART6. mart: Odràno Antropozofsko ve~e. U pro-

gramu u~estvovali: Vojislav Kecman, direktor An-tropozofskog kulturnog centra, i Biqana \or|e-vi}, umetni~ki terapeut.

14. mart: Predstavqena kwiga Stare kafaneBeograda dr Vidoja Golubovi}a. Govorili: AnitaPani}, urednica dokumentarnog programa RTS-a, idramska umetnica Aleksandra \uri}.

22. mart: Predstavqen roman Usekovanije Mi-lana Paro{kog. O kwizi govorili Ivan Danikov,Dalibor Golubovi} i autor.

27. mart: Predstavqena zbirka pesama Grad,pre nego {to usnim Milana Orli}a. Govorili drMiodrag Maticki, Zlatoje Martinov, KatarinaMartinovi} i autor.

26. mart – 5. april: Prodajna izlo`ba kwigapravoslavnih izdava~a. Prire|iva~ izlo`be Zadu-`ba manastira Hilandar.

APRIL10. april – 21. april: Prodajna izlo`ba kwiga

izdava~ke ku}e „Laguna”.12. april: Na De~jem odeqewu uprili~eno ~i-

tawe pri~a za decu pred{kolskog uzrasta. îtao-nica za pred{kolce seodràva svakog ~e-tvrtka.

13. april: U orga-nizaciji ~asopisaZdrav ìvot i Po-kreta za zdravu Srbijupredavawe o zdravomìvotu. Predava~i:Nina Bulaji}, makro-bioti~ar, Ana Proda-novi}, duhovni istra-ìva~, i Goran Koji},glavni i odgovorniurednik ~asopisa.

14. april: NaDe~jem odeqewu odr-àn prvi sastanaksekcije mladih bibli-otekara, u~enika pan-~eva~kih osnovnih{kola.

Hronika Gradske biblioteke Pan~evo

SERVISPan~eva~ko ~itali{te br. 10

109

Maj – Stru~ni skup na Zlatiboru u organiza-ciji uì~ke biblioteke i Bibliotekarskog dru-{tva Srbije. (Osmi broj koji sadrì separat posve-}en bibliotekarskom sistemu Finske.)

Jun – Sekcija specijalnih biblioteka Ju`no-ba~kog okruga u biblioteci NIS „Naftagasa” uNovom Sadu i stru~ni skup „Bibliotekar – strukai profesija” u bawi Vrujci.

Oktobar – Narodna biblioteka u Smederevu, ve-~e posve}eno îtali{tu, uz u~e{}e glavnog ured-nika ~asopisa i direktora pan~eva~ke biblioteke.

Novembar – Zavod za kulturu u Novom Sadu,32. Dositejevi dani (kao primer dobrog regional-nog ~asopisa i uvod u razgovor na temu „Regionalni~asopisi danas”, medijatori Radivoj Stokanov iAleksandra \uri}-Bosni}). U~estvovali: prof. drDesanka Stamatovi}, Nemawa Rotar i Goran Trai-lovi}, a skupu prisustvovali urednici ~asopisa ibibliotekari iz Vojvodine.

Narodna biblioteka „Stefan Prvoven~ani” uKraqevu, regionalni stru~ni skup bibliotekaraRa{kog okruga.

Promocije Pan~eva~kog ~itali{tau pro{loj godini

SERVIS Pan~eva~ko ~itali{te br. 10

110

Fizi~ka licaAdrijana Vamo{, Aleksandar Fira, Aleksandar

Jarwak, Aleksandar Kanazir, Aleksandra Marinko-vi}, Aleksandra ]ur~in, Aleksandra Tajdi}, Ana Ko-larik, An|elija Vukovi}, Branislav Kolar, BiqanaOl}an, Bogdan Tanasi}, Bogoqub Mihailovi}, BojanaIvani}, Borivoje Pi{talo, Branislav Jelesijevi},Branka Lovri}, Brankica Jovanovi}, Valter Fogen-berger, Vesna Marinkovi}, Vladimir Kneèvi}, Vla-dimir Risti}, Goran Mali}, Dalibor Bubwevi}, Da-nica Vuli}evi}, Danica ôlovi}, Darko ûbrilo,Dragan Jakovqevi}, Dragan Mitrovi}, Dragan Cvet-kovi}, Dragi Tasi}, Dragomir Maga, Dragoslav Lac-kovi}, Du{an Cvetanovi}, Evgenije Radanov, ZoranMom~ilovi}, Ivan Markovi}, Ivana Popa, IvicaStamenkovi}, Ildiko Erdei, Jelka Stevanovi}, JovanBala{, Jovana Golubi}, Jovica Ludo{ki, KristinaLuki}, Laslo Hoscieslavski, Qiqana Drak{an, Qi-qana \or|evi}, Qiqana Kana~ki, Qiqana Konti},Qiqana Rekovi}, Qubica Sarafijanovi}, QubomirRistanovi}, M. Nik~evi}, Marija @ivanov, Marija[korni~ki, Marinko Loli}, Milan Biro, Milan Pa-ro{ki, Milana Vejnovi}, Milica Aran|elovi}-Ata-qanc, Milica Jovanovi}-Berlot, Milojko Kneèvi},Bojan Jankovi}, Danilo Stoji}, Milorad ]ori}, Mi-qana Antanasijevi}, Mimica Aleksi}, Miodrag Put-nik, Mirjana Baxa, Mirjana Ili}, Mirjana Ili}-Mi-hailovi}, Mirjana Parovi}, Mihajlo Mihajlov, NadaKaranovi}, Nata{a Milo{evi}, Nemawa Rotar, Ni-kola Korbutovski, Olga Mr|a, porodica Ra{i}, Pre-drag Vuja~i}, Predrag Krsti}, Radmila Timotijevi}-Popovi}, Radovan Pe{ikan, Radomir Markovi}, Raj-

ko Igi}, Sawa Milosavqevi}, Sa{a Markovi}, Sve-tlana Ostoji}, Svetlana Stamenovi}, Slavica Raki},Slobodanka Hrva}anin, Stana Nixovi}, Stanislav@ivkov, Stanko Cincar, Stevan Lakato{, StjepanSeder, Stojan Kowevi}, Strahiwa Kosti}, êdomirPetrovi}, êdomir Radoji~i}, [andor [eberle.

Pravna lica„Agora”, „Akademska misao”, Ambasada Finske,

Ameri~ka ambasada u Beogradu, Biblioteka Maticesrpske, Biblioteka Filozofskog fakulteta u NovomSadu, Bookbridge, Bookur publisher, „Borba”, „Vetar”,Dom omladine u Pan~evu, Domla Publishing, Zavod zaza{titu prirode Srbije, Zadu`bina „Andrejevi}”,Istorijski arhiv Pan~evo, Jukom Beograd, Kwièvniklub „Milo{ Crwanski”, Koalicija udruènih mla-dih, Kreativni centar, Krug Commerce, KUD „Pete-fi [andor”, „Laguna”, „Libertatea”, „Mali Nemo”,manastir Hilandar, Matica srpska, Ministarstvo zadijasporu, „Mo} kwige”, Narodna biblioteka Srbije,„Narodna kwiga”, NB „Jovan Popovi}” Kikinda, Ni-{ki kulturni centar, „Oktoih”, Op{tina Pan~evo,„Otkrovewe”, „Paideia”, „Pegaz”, Perunovi vrtovi:udruèwe za spajawe klasi~ne i alternativne medi-cine, Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i kul-turu, „Politika”, „Prosveta” Ni{, „Publik prakti-kum”, Rajfajzen banka, „Rubikon”, „Srpska kwiga”,Srpska radikalna stranka, Srpska ~itaonica u Iri-gu, „Stylos”, „Stubovi kulture”, „Tampograf”, Udruè-we kwièvnika i kwièvnih prevodilaca Pan~eva,„Filip Vi{wi}”, Fond za pomo} Srbima „Toma Mar-kovi}”, Media Art Service International, Centar za kul-turu Pan~evo, [kola za brodogradwu i hidrogradwu.

Darodavci

O mojoj ku}i sve najlep{e

Majski dani kwige u Pan~evu

SERVIS Pan~eva~ko ~itali{te br. 10

111

Utorak, 22. majGost Gradimir Stojkovi} (autor serijala

kwiga o Hajduku, Kopao sam dubok zdenac, Sve mojegluposti, San, Maja u oblacima, Jednom ja tako...,Neuspela {ala, Potomak ravnice, @elim)

Sreda, 23. majPredstavqawe Festivala humora za decu u

Lazarevcu. Gost Milica Matijevi}

Petak, 25. maj Gost Uro{ Petrovi} (autor kwiga Aven i

Jazopas u zemqi Vauka, Zagonetne pri~e 1. i 2. deo,Pri~e s one strane, Nenciklopedija)

Subota, 26. majFestival pesama za decu ~asopisa Vitez.

Pozvani gosti: Dobrica Eri}, Nedeqko Popadi},Dragomir ]ulafi}, Miodrag Mi}a Jak{i}, Petar

Solar, Aleksandar Sa{a Boòvi}, I{tvan S.Homonai, Vlasta N. Ceni}, Violeta Jovi}, VeraCvetanovi}, Tode Nikoleti}. Voditeqi MiwaSubota i Jova Radovanovi}

Svi programi po~iwu u 18 sati

Deo programa posve}en deci

Ja sam bio prvi domar i loà~ u Gradskoj bi-blioteci. Promenio sam ~etiri direktora, svakije imao svoje vreme i na~in vladawa.

U novu zgradu uselili smo se 1980. Loèweod po~etka je bilo na plin radijatorsko i putemizduvavawa. Radio sam do 2002. godine, potom oti-{ao u penziju. Vreme je teklo veoma brzo. Kad jetrebalo objaviti kwièvno ve~e od 1980. do 1995.ispisivali su se panovi, pa se istakne napoqe,onda narod ~ita kada ima neki skup ili kwièv-no ve~e.

Danas je lako, kqucne{ kompjuter, slova ispa-daju, pa internet itd. Sve se to kompjuterizovalo.[ta }e{, savremene metode. Dolazili su novi bi-bliotekari, stari odlazili u penziju. Moram malosam sebe da hvalim, sada{wi nadle`ni mogu da po-tvrde kotlarnicu dobro sam o~uvao, kada bih do-{li serviseri da izvr{e obavezno servisiraweuvek su rekli ovako ~istu kotlarnicu retko vi|a-mo. Ona i dan danas uspe{no radi. Sada je vode kaoja kada sam do{a 80-desetih ali na mladima svetostaje. @iveli mladi.

Posledweg direktora zamenio je sada{wi Ro-tar. Se}am se 2002. godine niko nije smeo da se pri-hvati da konkuri{e ovom predposledwem. Ali na{aose mladi Rotar koji je tu ve} radio u nabavnom odeqe-wu, rekao je ja }u, ovi retrogradivci su se i{~u|ava-li, {ta }e ovaj Gu{ter. Ja sam bio za tog mladog dana-{weg direktora, koji je celu biblioteku kompjuteri-zovao, uveo internet i jo{ niz novina koje prethodninisu smeli ni da zamisle. To vide ~itaoci i zaposle-ni. Dobro, kada bih mu nadle`ni finansijeri dalinovaca napravio bih on i drugu fazu koja je izostalaali bi}e i to jednog dana na Kukovo leto. [ta da ka-èm jo{ o mojoj ku}i u kojoj sam radio 23 godine svenajlep{e, neka mladi dolaze stari odlaze. îtaocida ~itaju da puno bibliotekare ne pitaju. Leto da nebude mnogo vru}e klime nema pa je ajme kada se u|e.

Novi bife kada se otvori tu }e da se prozbo-ri za otvarawe. Kaù bi}e pozvani i penzioneri,mora}e da se obuku novi reveri.

Branko IglenxaPrvi loà~ pan~eva~ke biblioteke

Ivana Markez je zavr{ila Likov-nu akademiju u Novom Sadu 2002. godineu klasi profesora Milana Blanu{e, naodseku za slikarstvo. ^lan je Udruèwalikovnih umetnika Vojvodine od 2003.godine. Izlagala je na oko petnaest ko-lektivnih izlo`bi i boravila u osamlikovnih kolonija.

Otvorena i ukr{tajima aktivna po-vr{ina Ivaninih projektivnih i kon-struisanih slika naizgled je obojeno po-qe u odlu~nim partikulama poteza saokvirima trouglastih i drugih mahomuglastih oblika koji se upravilno-nepravilnim rit-movima neumoqivo grupi-{u, ali projekcija ne blo-kira percepciju u dvodi-menzijalnoj ravni, ve} se izsredi{ta javqa svetlost saduboke, unutra{we distan-ce, pojam ogromnog i nedo-hvatnog prostora, rasko{slobodno formiranih obo-jenih poqa, gde se oko drh-tavih, mekih, ali sigurnovu~enih linija javqaju ko-rone energetskih isijava-wa, emanacija boje u dvozvu-cima ili pak trozvucima.

Ivanin ve} poodmaklihod kroz svet izraènih ob-lika i ritmova razli~itoginteziteta sli~an je puta-wi kroz prostor gde su men-talne mape rasprostrte uodeqenim sekcijama, pa se iproporcije okvira saobra-àvaju karakteru umetni~kog jezika. [ta bi zna~ilamogu}a memorija ili zaborav svih vidqivih poku{a-ja sinteze? Dobija se utisak da se ulaskom u ove sli-ke, ~ak bez mnogo razmi{qawa, ~ovek pewe u nekompravcu, uz postojawe geneze strukture obojenosti ko-ja je prakti~no nepredvidiva, ali se, kao u dobro or-kestriranoj i gusto harmonizovanoj kompoziciji, in-tezitet zvu~nosti, kvaliteta pigmenta uzvisuje do ja-kog kre{~enda, u ritmovima koji se ukr{taju i koso

oslawaju u prostornosti koja raste. Ali kada je sli-ka, ~ak i bez vidqive ili iskazane programske name-renosti, pretenzije ili umi{qenosti pokrenuta urazvojnosti kao prikaz nekakvog krvotoka koji se ra-~va i puni raznolikim tonskim nabojima, onda je tona esteti~kom planu pouzdani znak da je takva delat-nost istinski oìvotvorena.

Du{an \oki}

Ritmovi ukr{tawa u prostoru

GALERIJA Pan~eva~ko ~itali{te br. 10

112


Documents

Pan~eva~ko ~itali{te br. 10 SADR@AJ - CITALISTE.COMcitaliste.com/casopis/pdf/Citaliste_br10.pdf · Strategija na{a nasu{na UVODNIK Pan~eva~ko ~itali{te br. 10 3 Ministarstvo nauke