Uvod u autorsko isrodna prava za malai sredwa preduze}a

Intelektualna svojina

za uspe{no poslovawe

KREATIVNI IZRAZ

SVETSKA

ORGANIZACIJA ZA

INTELEKTUALNU

SVOJINU

Broj: 4

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Disklejmer: Informacije koje su objavquju u ovoj publikaciji nisu zamenaza stru~ne pravne savete. Glavni ciq je pru`awe osnovnih obave{tewa opredmetu ove publikacije.

Ovo izdawe je prevedeno i {tampano uz dozvolu Svetske organizacije zaintelektualnu svojinu (WIPO), vlasnika autorskog prava na osnovuoriginalne verzije na engleskom jeziku. Sekretarijat WIPO ne preuzima nimoralnu ni materijalnu odgovornost za prevod ili bilo koju drugu adaptacijuovog izdawa.

Zavod za intelektualnu svojiny Republike Srbije Copyright (2007)WIPO Copyright orginalno izdawe na engelskom jeziku (2006)

Bez pisane dozvole nosioca autorskog prava, ni jedan deo ove publikacije ne mo`ebiti umno`en niti emitovan ni u jednom vidu, niti bilo kojim sredstvom,

elektronskim ili mehani~kim, osim na zakonom propisan na~in.

Priru~nici iz edicije „Intelektualna svojina za uspe{no poslovawe“:

1. Kako se stvara `ig: Uvod u `igove za mala i sredwa preduze}a. Publikacija

WIPO br. 900.

2. Dopadqiv izgled: Uvod u industrijski dizajn za mala i sredwa preduze}a.

Publikacija WIPO br. 498.

3. Pronalaze}i budu}nost: Uvod u patente za mala i sredwa preduze}a.

Publikacija WIPO br. 917.

4. Kreativni izraz: Uvod u autorsko i srodna prava za mala i sredwa preduze}a.

Publikacija WIPO br. 918.

Sve publikacije mogu se na}i u e-kwi`ari WIPO na adresi: www.wipo.int/ebookshop

1

Ovo je ~etvrti priru~nik iz edicije "Intelektualnasvojina i uspe{no poslovawe". Priru~nik je uvod uautorsko i srodna prava za rukovodioce preduze}a ipreduzetnike. U wemu se, jednostavnim jezikom, dajeobja{wewe uglavnom onih aspekata autorskog prava iprakse koji uti~u na poslovnu strategiju preduze}a.

Tradicionalno, preduze}a koja se bave {tamparskomdelatno{}u, izdava{tvom, muzikom i audio-vizuelnimdelima (film i TV); reklamom, komunikacijama imarketingom; zanatima, likovnom i izvo|a~komumetno{}u; dizajnom i modom, kao i radiodifuzijom, usvom poslovawu direktno zavise od autorskog i srodnihprava. Tokom posledwe dve decenije, softver,multimedija i, zapravo, sve privredne delatnosti kojese zasnivaju na digitalnom sadr`aju, bilo na internetuili drugde, po~ele su da se oslawaju na efikasnuautorskopravnu za{titu, pogotovo od kada je nastupilarevolucija u domenu digitalne zabave i marketinga.Stoga je vrlo verovatno da }e tokom tipi~nog radnogdana, u ve}ini preduze}a, poslovni ~ovek ili zaposlenibiti u prilici da stvara ili koristi materijale koji suza{ti}eni autorskim i srodnim pravima.

Ova publikacija ima za ciq da, naro~ito malim isredwim preduze}ima, pomogne da:

- razumeju kako da za{tite dela koja stvore ili na kojaimaju autorsko pravo;- izvuku najvi{e iz svog autorskog, odnosno, srodnogprava; i- izbegnu povredu tu|eg autorskog ili srodnog prava.

Ovaj vodi~ mo`e da bude izra|en u verziji prilago|enojnacionalnim potrebama, kroz saradwu sa nacionalniminstitucijama i lokalnim partnerima, koji se slobodnomogu obratiti WIPO-u da bi pribavili primerakuputstava za prilago|avawe.

Kamil Idris,generalni direktor, WIPO

Predgovor

2

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Sadr`aj

Strana

Autorsko i srodna prava 3

Obim i trajawe za{tite 8

Za{tita va{e originalne tvorevine 24

Pravo svojine na autorskom pravu 31

Korist od autorskog i srodnih prava 35

Kori{}ewe dela drugih nosilaca prava 44

Ostvarivawe autorskog prava 52

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

3

1. Autorsko i srodnaprava

[ta je autorsko pravo?Autorsko pravo obezbe|uje autorima,

kompozitorima, programerima, dizajnerima

web - sajtova i drugim stvaraocima, pravnu

za{titu za wihove kwi`evne, umetni~ke,

dramske ili druge tvorevine, koje se

uobi~ajeno nazivaju "delo".

Autorskim pravom {titi se {irok dijapazon

originalnih dela, kao {to su kwige,

~asopisi, novine, muzi~ka dela, slike,

fotografije, skulpture, video igrice i

originalne baze podataka (vidi detaqan

spisak na str. 8 ).

Autorsko pravo obezbe|uje autoru, odnosno

stvaraocu dela odre|ena iskqu~iva prava

u odnosu na svoje delo, tokom ograni~enog,

ali prili~no dugog vremenskog perioda.

Ova prava omogu}avaju autoru da na

razli~ite na~ine kontroli{e ekonomsko

iskori{}avawe svog dela i da za to naplati

naknadu. Autorsko pravo tako|e obezbe|uje

"moralna prava", koja, izme|u ostalog,

{tite ugled i ~ast autora.

Autorsko pravo i biznisU ve}ini privrednih subjekata, neki oblici

wihovog poslovawa za{ti}eni su autorskim

pravom. Me|u primere ovoga spadaju:

ra~unarski programi ili softver; sadr`aj

na web sajtovima; katalozi proizvoda;

bilteni; uputstva za upotrebu ili

priru~nici za kori{}ewe ma{ina ili

proizvoda {iroke potro{we; priru~nici za

korisnike, popravku ili odr`avawe raznih

vrsta opreme; grafika i tekst u literaturi

koja se odnosi na proizvod, grafika i tekst

na etiketama ili ambala`i; marketin{ki i

reklamni materijali na papiru, bilbordima,

veb sajtovima itd. U ve}ini zemaqa,

autorskim pravom se tako|e obezbe|uje

za{tita za skice, crte`e ili dizajn

proizvedenih roba.

[ta su srodna prava?"Srodna prava" su prava interpretatora,

proizvo|a~a fonograma i emitera. U nekim

zemqama, kao {to su Sjediwene Ameri~ke

Dr`ave i Velika Britanija, ova prava su,

jednostavno, ukqu~ena u autorsko pravo.

Druge zemqe, kao {to su Nema~ka i

Francuska, ova prava {tite u sklopu

posebne kategorije prava koja se naziva

"susedna prava" .

Priru~nici za odr`avawe i prezentacije

za{ti}eni su autorskim pravom

Postoje tri vrste "srodnih prava":

Prava interpretatora (na pr. glumaca,

muzi~ara) na wihove interpretacije.

Ona ukqu~uju izvo|ewe u`ivo postoje}eg

umetni~kog, dramskog ili muzi~kog dela,

ili recitovawe ili ~itawe u`ivo

postoje}eg, kwi`evnog dela. Izvo|eno

delo ne mora prethodno biti zapisano ni

u jednom medijumu ili obliku, a mo`e

biti u javnom domenu ili za{ti}eno

autorskim pravom. Interpretacija mo`e

da bude i improvizacija, originalna, ili

na bazi postoje}eg dela.

Prava proizvo|a~a zvu~nih zapisa

(ili "fonograma") na wihove zapise (na

pr. kompakt diskove); i

Prava emitera na wihove radio i tele-

vizijske emisije koje se emituju be`i~no,

a u nekim zemqama, i prava na emi-

tovawe dela preko kablovskih sistema

(tzv. `i~no emitovawe). (Za vi{e detaqa

o srodnim pravima, vidi str. 17).

Autorskim i srodnim pravima {tite se dela

razli~itih kategorija nosilaca prava.

Autorskim pravom se {tite dela samih

autora, dok se srodna prava garantuju

odre|enim kategorijama pojedinaca ili

privrednih subjekata koji igraju zna~ajnu

ulogu u izvo|ewu, saop{tavawu ili

stavqawu na raspolagawe javnosti dela

koja mogu, ali i ne moraju da budu

predmet za{tite autorskim pravom.

4

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Primer: U slu~aju pesme, autorskim pravom

se {titi muzika kompozitora i re~i autora

teksta. Srodna prava bi se odnosila na:

Izvo|ewe muzi~ara i peva~a koji izvode

pesmu;

Zvu~ni zapis proizvo|a~a fonograma

koji obuhvata i tu pesmu; i

Emisiju proizvo|a~a i emitera koja

sadr`i tu pesmu.

Koji je zna~aj autorskog i srodnih pravaza va{u privrednu delatnost?Autorskim pravom se {tite kwi`evni,

umetni~ki, dramski i drugi stvarala~ki

elementi proizvoda ili usluge, {to daje

mogu}nost nosiocu autorskog prava da

spre~i da te originalne elemente koriste

drugi. Autorsko i srodna prava daju

mogu}nost privrednom subjektu:

Da kontroli{e komercijalno

kori{}ewe originalnih dela, kao

{to su kwige, muzika, filmovi,

ra~unarski programi, originalne baze

podataka, reklame, sadr`aj na veb-

sajtovima, video igrice, zvu~ni zapisi,

radio i TV programi ili bilo koja druga

dela koja zadovoqavaju kriterijume

originalnosti. Dela koja su za{ti}ena

autorskim i srodnim pravima ne smeju

biti umno`avana ili kori{}ena u

komercijalne svrhe od strane drugih

lica, bez prethodne dozvole nosioca

prava. Zahvaquju}i takvoj iskqu~ivosti

u kori{}ewu autorskog i srodnih prava,

za{ti}ena dela omogu}avaju privrednom

subjektu da stekne odr`ivu konku-

rentsku prednost na tr`i{tu.

Da ostvaruje prihod: Kao i vlasnik

imovine, titular autorskog i srodnih

prava na neko delo mo`e da koristi to

delo, da ga otu|i putem prodaje, poklona

ili nasle|ivawa. Postoje razli~iti

na~ini za komercijalizaciju autorskog i

srodnih prava. Jedna mogu}nost je da se

napravi i proda vi{e primeraka dela

za{ti}enog autorskim i srodnim pravima

(na primer, fotografije); druga je da se

autorsko pravo proda (prenese) na drugo

lice ili privredni subjekt. Na kraju,

tre}a - i naj~e{}e birana mogu}nost - je

da se odobri licenca, tj. da se drugom

licu ili privrednom subjektu dozvoli

da koristi delo za{ti}eno autorskim

pravom, uz pla}awe odgovaraju}e nakna-

de, u skladu sa sporazumno utvr|enim

uslovima (vidi str. 36).

Da pribavi sredstva: Privredni

subjekt koji poseduje imovinu u vidu

autorskog i srodnih prava (na pr.

portfolio koji obuhvata prava distri-

bucije za odre|eni broj filmova) mo`e

pozajmiti novac od finansijske

institucije koriste}i takav skup prava

kao finansijsko obezbe|ewe, tako {to

}e investitorima i zajmodavcima

dozvoliti pravo zaloge u odnosu na ta

prava.

Da pokrene postupak protiv povredi-

laca prava: Autorsko pravo omogu}ava

nosiocima prava da pokrenu postupak

pred sudom protiv bilo koga lica koje

povredi iskqu~iva prava nosioca

autorskog prava i u tom postupku

zahteva naknadu materijalne {tete, kao

i uni{tavawe predmeta povrede i

naplate advokatskih tro{kova. U nekim

zemqama, povredioci autorskog prava

5

koji su tu povredu po~inili namerno

podle`u krivi~nim sankcijama.

Da koristi dela drugih nosilaca

prava: Kori{}ewem dela za{ti}enih

autorskim i srodnim pravima drugih

titulara u komercijalne svrhe, mo`e se

pove}ati vrednost ili efikasnost

va{eg poslovawa, ukqu~uju}i i

vrednosti goodwill1 va{eg preduze}a. Na

primer, utisak klijenta o restoranu,

baru, prodavnici, ili o avio prevozniku

je boqi ako se, dok koristi uslugu ili se

nalazi u poslovnim prostorijama, pu{ta

muzika. U ve}ini zemaqa, za ovakvo

kori{}ewe muzike potrebno je da se

prethodno pribavi dozvola nosioca

autorskog i srodnih prava, u formi

dozvole za kori{}ewe te muzike za

konkretnu namenu. Razumevawe auto-

rskog i srodnih prava }e vam pomo}i da

ta~no znate kada je potrebna dozvola i

kako da je pribavite. Pribavqawe

dozvole od nosioca autorskog, odnosno,

srodnih prava, za kori{}ewe wegovog

dela za neku konkretnu svrhu, ~esto je

najboqi na~in da izbegnete sporove koji

bi mogli da prerastu u duge, neizvesne i

skupe postupke pred sudom.

Kako pribaviti autorsko i srodna prava?Gotovo sve zemqe {irom sveta imaju jedan

ili vi{e nacionalnih zakona koji ure|uju

autorsko i srodna prava. Po{to me|u

zakonima o autorskom i srodnim pravima

razli~itih zemaqa postoje zna~ajne

razlike, preporu~qivo je konsultovati

relevantne nacionalne zakone o autorskom,

odnosno, srodnim pravima, odnosno, tra`iti

pravni savet od kompetentnog stru~waka,

pre nego {to donesete bilo kakvu kqu~nu

poslovnu odluku u vezi sa autorskim,

odnosno, srodnim pravima.

Veliki broj zemaqa je potpisalo nekoliko

zna~ajnih me|unarodnih ugovora na osnovu

kojih je, u dobroj meri, izvr{ena harmo-

nizacija u pogledu nivoa za{tite autorskog

i srodnih prava u razli~itim zemqama.

Zahvaquju}i ovome, u veoma velikom broju

zemaqa omogu}eno je da dela u`ivaju

autorskopravnu za{titu bez ikakvih

formalnosti ili zahteva u pogledu

registracije. Spisak glavnih me|unarodnih

ugovora dat je u Aneksu III.

6

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Ve}ina privrednih subjekata {tampa

bro{ure ili objavquje reklame koje se

baziraju na materijalu za{ti}enom

autorskim pravom.

Postoje li druga pravna sredstva zaza{titu originalnih tvorevina?U zavisnosti od vrste dela, u ciqu za{tite

svojih poslovnih interesa, mo`ete da

koristite i slede}a prava intelektualne

svojine, pojedina~no, ili zajedno:

@ig. @ig obezbe|uje iskqu~ivo pravo u

odnosu na odre|eni znak (re~, logotip,

boja ili wihova kombinacija) {to

omogu}ava razlikovawe proizvoda

jednog privrednog subjekta od proizvoda

nekog drugog.

Industrijski dizajn. Iskqu~ivo pravo

na ukrasne ili estetske karakteristike

odre|enog proizvoda mo`e se ostvariti

za{titom industrijskog dizajna, koja je u

nekim zemqama poznata i kao "patenti

za dizajn"

Patent. Patentom se mo`e za{tititi

pronalazak koji ispuwava kriterijume

novosti, inventivnog nivoa i industri-

jske primenqivosti.

Poverqive poslovne informacije

koje imaju komercijalnu vrednost mogu

biti za{ti}ene kao poslovna tajna,

ukoliko wihov nosilac preduzme

razumne korake da takvu informaciju

zadr`i kao poverqivu ili tajnu.

Zakoni o nelojalnoj konkurenciji

mogu da vam omogu}e da pokrenete

postupak protiv nelojalnog poslovnog

pona{awa konkurenata. Za{tita na

osnovu zakona o nelojalnoj konkurenciji

~esto mo`e da pru`i i neke dodatne

mere za{tite od kopirawa raznih

osobina proizvoda, van onoga {to

omogu}avaju pojedina~na prava intele-

ktualne svojine. Ipak, uop{te uzev,

za{tita u skladu sa zakonima koji

ure|uju pojedina~na prava intele-

ktualne svojine, ja~a je od za{tite koju

obezbe|uju nacionalni propisi protiv

nelojalne konkurencije.

7

Ponekad se za za{titu dela koja

zadovoqavaju kriterijume originalnosti,

koristi niz prava intelektualne svojine

(istovremeno ili u sledu). Na primer,

Miki Maus je za{ti}en autorskim pravom

i `igovnim pravom.

© Disney,Inc. Upotrebqeno uz dozvolu TheWalt Disney Company.

2. OBIM I TRAJAWEZA[TITE

Koje se kategorije ili vrste dela {titeautorskim pravom?U ve}ini zemaqa, istorijat autorskog prava

pokazuje postepeno pro{irivawe vrsta dela

koja se wime {tite. Iako nacionalni zakoni

o autorskom pravu uglavnom ne sadr`e

kona~an spisak dela, ipak sadr`e niz

kategorija dela, koje su ~esto {iroke i

dosta fleksibilne. Kategorije, ili vrste

dela koje su za{ti}ene u ve}ini zemaqa,

ukqu~uju:

Kwi`evna dela (na pr. kwige, ~asopisi,

novine, tehni~ka dokumentacija, priru-

~nici sa uputstvima, katalozi, tabele i

kompilacije kwi`evnih dela);

Muzi~ka dela ili kompozicije,

ukqu~uju}i kompilacije;

Dramska dela (ukqu~uju ne samo

pozori{ne komade ve} i, na primer,

program obuke za prodajnu delatnost,

koji je zabele`en na video kaseti;

Umetni~ka dela (kao {to su karikature,

crte`i, slike, skulpture i ra~unarska

grafika);

Fotografska dela (na papiru i u

digitalnom obliku);

Ra~unarski programi i softver (vidi

uokvireni tekst na str. 9);

Neke vrste baza podataka (vidi

uokvireni tekst na str. 11);

Mape, globusi, karte, dijagrami, planovi

i tehni~ki crte`i;

Reklame, komercijalni {tampani

materijal i etikete;

Kinematografska dela, ukqu~uju}i

igrane filmove, televizijske zabavne

emisije i prenos preko veb stranica;

Multimedijalne proizvode (vidi

uokvireni tekst na str. 24); i

U nekim zemqama, dela primewene

umetnosti (kao {to su umetni~ki nakit,

zidne tapete i tepisi) (vidi uokvireni

tekst na str. 14).

Autorskim pravom {tite se {tampana dela

kao i dela kreirana na elektronskom ili

digitalnom medijumu ili na tim medijima

pohrawena. ^iwenica da se delo koje je u

digitalnoj formi mo`e ~itati samo pomo}u

ra~unara - zato {to se sastoji samo od

jedinica i nula - ne uti~e na wegovu za{titu

autorskim pravom.

8

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Mape Muzika i video

Za{tita ra~unarskih programa isoftvera

Sa digitalnog stanovi{ta, nema apsolutno

nikakve razlike izme|u teksta, zvuka,

grafike, fotografije, muzike, animacije,

videa... i softvera. Me|utim, postoji jedna

su{tinski zna~ajna razlika izme|u ra~u-

narskih programa i svega ostalog. Iako su

tekst, zvuk, grafika, itd., po svojoj prirodi,

uglavnom pasivni, programi su, za razliku od

wih, u su{tini, aktivni. U tom smislu, vodi se

velika debata o tome da li je zakon o

autorskom pravu pogodan za za{titu ra~u-

narskih programa.

U praksi, postoji mnogo na~ina da se za{tite

razli~iti elementi ra~unarskog programa:

Autorskim pravom se {titi originalni

izraz autora u nekom ra~unarskom

programu, kao "kwi`evno delo". Izvorni

kod se, dakle, mo`e posmatrati kao

kwi`evno delo ~itqivo za ~oveka, koje

izra`ava ideje softverskih in`ewera

koji su ga kreirali. Instrukcije ~itqive za

~oveka (izvorni kod) nisu jedine koje se

smatraju kwi`evnim delom ili "pisanim

izrazom" ve} se istim smatraju i binarne,

ma{inski ~itqive instrukcije (predmetni

kod), te su i one za{ti}ene autorskim

pravom. Me|utim, ekonomska vrednost

predmetnog koda za{ti}enog autorskim

pravom proisti~e direktno iz funkci-

onalnih ciqeva omogu}enih softverom.

Predmetni kod je ono {to omogu}ava

funkcionisawe ra~unara, to je ono {to se

distribuira javnosti u vidu softvera

dostupnog u maloprodaji2. Tr`i{te softv-

era dostupnog u maloprodaji pokazuje

uticaj koji ima vreme u koje je softverski

proizvod uveden na tr`i{te. Naime, pro-

izvo|a~i softvera imaju imaju ograni~en

period vremena u kome mogu da ostvare

prednost u odnosu na konkurenciju. Auto-

rsko pravo produ`ava ovaj period na ceo

period za{tite, davawem autorima

iskqu~ivih prava na proizvodwu izvedenih

dela.

U nekim zemqama, funkcionalni elementi

ra~unarskih programa (tj. pronalasci koji

se odnose na ra~unarske programe) mogu da

se {tite patentom, dok su u drugim ze-

mqama, sve vrste softvera su izri~ito

iskqu~ene iz patentne za{tite.

Uobi~ajena komercijalna praksa je da se,

pored za{tite obezbe|ene autorskim pra-

vom, izvorni kod ra~unarskih programa ~uva

i kao poslovna tajna.

Odre|ene karakteristike ra~unarskih

programa, kao {to su ikonice na ekranu

ra~unara, u nekim zemqama mogu biti

za{ti}ene kao industrijski dizajn.

Ugovor, u skladu sa pravilima ugovornog

prava, ostaje glavni oblik pravne za{tite,

dopuwavaju}i, ili, ~ak i nadome{taju}i

prava intelektualne svojine. ^esto se

takva dodatna za{tita na osnovu ugovora,

9

odnosno ugovora o licenci ozna~ava kao

"super-autorsko pravo". Nije ~udo {to

takva dodatna za{tita ~esto privla~i

negativnu pa`wu, po{to se mo`e smatrati

zloupotrebom dominantne pozicije.

Proteklih godina, mnoge zemqe sve vi{e

koriste krivi~no pravo za regulisawe

pristupa informacionim tehnologijama,

ukqu~uju}i i softver.

Osim pravne za{tite, novi vid za{tite

softvera pru`a sama tehnologija; na

primer, kroz program za za{titu pristupa i

primene metoda {ifrovawa. Na ovaj na~in,

tehnologija omogu}ava ume{nim proizvo-

|a~ima da obezbede vlastitu, dodatnu,

vanpravnu za{titu. Na primer, radi za{ti-

te svog predmetnog koda proizvo|a~ video

igre bi mogao da se osloni na tehnologiju za

za{titu pristupa, ili na autorsko pravo,

ili i na jedno i na drugo.

Mora se, me|utim, naglasiti da neki elementi

softvera jednostavno ne mogu da budu predmet

autorskopravne za{tite. Na~ini funkci-

onisawa (na pr. komande menija) uglavnom ne

mogu da budu za{ti}eni autorskim pravom,

ukoliko ne sadr`e izuzetno individualne ili

umetni~ke elemente. Isto tako, grafi~ki kori-

sni~ki interfejs (GUI) ne mo`e da bude

za{ti}en autorskim pravom, ukoliko ne sadr`i

izrazito zna~ajne originalne elemente.

Autorskopravna za{tita izrazito zna~ajnih

originalnih elemenata ra~unarskog softvera:

Ne zahteva registraciju (vidi str. 24);

Stoga, mo`e se dobiti za mali iznos novca;

Traje dugo (vidi str. 23);

Obezbe|uje ograni~enu za{titu, po{to

pokriva samo konkretan na~in na koji su, u

datom programu, izra`ene ideje, sistemi i

procesi integrisani u softver, (vidi str.

13);

Ne pru`a za{titu ideje, sistema ili samog

postupka. Drugim re~ima, autorskim pravom

se obezbe|uje za{tita od neovla{}enog

umno`avawa ili kori{}ewa izvornog koda,

predmetnog koda, izvr{nog programa,

interfejsa i korisni~kog priru~nika sa

instrukcijama, ali ne i funkcija, ideja,

procedura, postupaka, algoritama koji

le`e u osnovi softvera ili metoda

funkcionisawa ili logike kori{}ene u

softveru. Ovi ponekad mogu biti

za{ti}eni patentom, ili ~uvawem programa

kao poslovne tajne.

Nezavisno od toga da li se uzimaju u obzir

pravne ili tehnolo{ke mere, dana{wa

situacija proizvo|a~ima softvera

omogu}ava do sada nezabele`enu za{titu

wihovih proizvoda, pod uslovom da `ele

da je razumeju i koriste kao sastavni deo

svoje poslovne strategije. Postoji, me|utim,

10

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

i dodatni izazov. Uz pomo} samo nekoliko

pritisaka na dugme mi{a ili na tastaturu

personalnog ra~unara i adrese na

internetu mogu}e je izraditi savr{enu

kopiju digitalnog dela i poslati ga bilo

gde u svet.

Va`no je napomenuti da se, danas, kada postoje

veliki i slo`eni ra~unarski programi, najve}i

Za{tita baza podatakaBaza podataka je zbir informacija organi-

zovanih na sistemati~an na~in radi lak{eg

pristupa i analize. Ona mo`e biti na papiru

ili u elektronskom obliku. Zakon o autorskom

pravu je primarni na~in zakonske za{tite baza

podataka. Me|utim, nisu sve baze podataka

za{ti}ene autorskim pravom, a ~ak i one koje

jesu, mogu da u`ivaju veoma ograni~enu

za{titu.

U nekim zemqama (na pr. u Sjediwenim

Ameri~kim Dr`avama) baze podataka se

{tite autorskim pravom samo ukoliko su

izabrane, koordinisane, ili ure|ene na

na~in koji ih ~ini dovoqno originalnim.

Me|utim, iscrpne baze podataka i baze

podataka u kojima su podaci ure|eni u

skladu sa osnovnim pravilima (na pr.

azbu~nim redom, kao u telefonskom

imeniku) obi~no nisu za{ti}ene autorskim

pravom u tim zemqama (me|utim, ponekad

mogu da budu za{ti}ene odredbama o

nelojalnoj konkurenciji).

U drugim zemqama, uglavnom u Evropi,

neoriginalne baze podataka su

za{ti}ene pravom sui generis, koje se naziva

pravo na bazu podataka. Ovim bazama

podataka se obezbe|uje mnogo {ira

za{tita. Na osnovu ovog prava, tvorci baze

podataka mogu da podnesu tu`bu protiv

konkurenata ukoliko ovi izdvajaju i

koriste znatan deo (kvantitativno ili

kvalitativno) takve baze podataka, pod

uslovom da je u pribavqawe, verifikaciju

ili prezentaciju sadr`aja podataka

izvr{eno znatno ulagawe. Ukoliko baza

podataka ima dovoqno visok nivo

originalnosti strukture, ona je tako|e

za{ti}ena autorskim pravom.

Kada je baza podataka za{ti}ena autorskim

pravom, {titi se samo na~in selekcije i

prezentacije baze podataka, ali ne i wen

sadr`aj.

11

deo povreda autorskog prava sastoji iz

doslovnog kopirawa ili neovla{}ene

distribucije ra~unarskog programa. U ve}ini

takvih slu~ajeva, nije potrebno razmatrati da

li neke sli~nosti predstavqaju originalnu

kreaciju (za{ti}enu autorskim pravom) ili

funkciju (koja nije za{ti}ena autorskim

pravom).

Koje kriterijume za za{titu treba dazadovoqi delo?Da bi bilo podobno za autorskopravnu

za{titu, delo mora da bude originalno.

Originalno je delo koje po svom izrazu

poti~e od autora, tj., delo koje je autor

stvorio samostalno, a ne kopirawem tu|eg

dela ili materijala koji je u javnom domenu.

Ta~no zna~ewe pojma originalnosti u

zakonima o autorskom pravu razlikuje se od

zemqe do zemqe. U svakom slu~aju,

originalnost se odnosi na oblik izra`a-

vawa, a ne na ideju koja le`i u osnovi dela

(vidi str. 13).

U nekim zemqama zahteva se da delo bude

zabele`eno u materijalnom obliku.

Proces bele`ewa ukqu~uje, na primer, da

delo bude napisano na papiru, memorisano

na disku, naslikano na platnu ili

zabele`eno na traci. Dakle, koreografska

dela ili improvizovani govori ili muzi~ka

izvo|ewa za koja nema notnih zapisa ili koja

nisu zabele`ena, ne podle`u za{titi.

Definicija pojma "bele`ewe", obi~no

iskqu~uje privremene reprodukcije, kao {to

su one koje se nakratko projektuju na ekranu,

ili koje se prikazuju elektronskim putem na

televiziji ili sli~nom ure|aju, ili one koje

se trenutno zabele`e u "memoriji" ra-

~unara. Delo mo`e da bude zabele`eno od

strane autora, ili uz dozvolu autora.

Smatra se da je emitovawe dela koje sadr`i

zvuk ili slike, zabele`eno, ukoliko se

zapisivawe tog dela vr{i istovremeno sa

wegovim emitovawem. Takvo delo mo`e da

bude zabele`eno u dve vrste materijalnih

predmeta: u fonogramima ili kopijama.

Kopije mogu biti fizi~ke ({tampani ili

ne{tampani medijum, kao {to je ra~unarski

~ip) ili digitalne (ra~unarski programi i

kompilacije baza podataka).

Autorskim pravom se {tite i objavqena i

neobjavqena dela.

Stvarawe originalnog dela obuhvata rad,

ve{tinu, vreme, domi{qatost, izbor ili

mentalni napor. Me|utim, delo u`iva

autorskopravnu za{titu, bez obzira na

wegove kreativne elemente, kvalitet

ili vrednost, a ne mora da ima bilo kakvu

kwi`evnu ili umetni~ku vrednost. Autorsko

pravo se tako|e odnosi na, na primer, oznake

na ambala`i, recepte, ~isto tehni~ka

uputstva, priru~nike sa uputstvima, ili

tehni~ke crte`e, kao i na crte`e koje je

napravilo, na primer, neko trogodi{we

dete.

12

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Skice i tehni~ki crte`i za arhitektonska

dela, ma{inski iskonstruisane predmete,

ma{ine, igra~ke, ode}u itd., za{ti}eni su

autorskim pravom.

Koji aspekti dela nisu za{ti}eniautorskim pravom?

Ideje ili koncepti. Autorsko pravo

{titi samo na~in na koji su ideje ili

koncepti izra`eni u nekom konkretnom

delu. Wime se ne obezbe|uje za{tita

ideje, koncepta, pronalaska, metoda

rada, principa, procedure, postupka, ili

sistema, koji le`e u osnovi dela, bez

obzira na oblik u kojem je ovo opisano u

delu ili integrisano u delo. Iako

koncept ili metod rada nije predmet

autorskopravne za{tite, pisana uput-

stva ili crte`i pomo}u kojih se

obja{wava ili ilustruje koncept ili

metod u`ivaju autorskopravnu za{titu.

Primer: Va{e preduze}e je nosilac

autorskog prava na priru~nik sa uputstvima,

u kojem se opisuje sistem za proizvodwu

piva. Zahvaquju}i autorskom pravu na ovaj

priru~nik, vi }ete mo}i da spre~ite druge da

kopiraju na~in na koji ste napisali

priru~nik, kao i izraze i ilustracije koje

ste upotrebili. Me|utim, time ne

spre~avate konkurente da koriste ma{ine,

postupke i metode proizvodwe i prodaje

proizvoda opisane u priru~niku ili da

napi{u drugi priru~nik za pivaru.

^iwenice ili informacije. Autorsko

pravo ne obezbe|uje za{titu za ~iwenice

ili informacije - nau~ne, istorijske,

biografske ~iwenice ili vesti - ve}

13

samo na~in na koji su te ~iwenice ili

informacije izra`ene, izabrane ili

ure|ene (vidi, tako|e, uokvireni tekst o

za{titi baza podataka, str. 11).

Primer: Biografija obuhvata mnogo ~iwe-

nica o `ivotu neke osobe. Autor je mo`da

utro{io dosta vremena i napora da utvrdi

~iwenice koje prethodno nisu bile poznate.

Pa ipak, drugi mogu slobodno da koriste te

~iwenice ukoliko ne kopiraju konkretan

na~in na koji su te ~iwenice izra`ene. Isto

tako, svako mo`e da koristi informacije iz

recepta da bi skuvao neko jelo, ali ne sme

da bez dozvole umno`ava taj recept.

Nazivi, naslovi, slogani i druge

kratke re~enice su iskqu~eni iz

autorskopravne za{tite. Me|utim, u

nekim zemqama, ova za{tita je dozvo-

qena ako imaju izra`ene osobine origi-

nalnosti. Naziv proizvoda ili neki

reklamni slogan, obi~no ne}e biti

za{ti}en autorskim pravom, ali se mo`e

{tititi `igom (vidi str. 7) ili na osno-

vu odredaba o nelojalnoj konkurenciji.

Sa druge strane, logotip mo`e da bude

za{ti}en i autorskim pravom i `igom,

ukoliko su ispuweni odgovaraju}i

uslovi za takvu za{titu.

Zvani~na dr`avna dela (kao {to su

zakoni ili sudska mi{qewa) u nekim

zemqama ne podle`u autorskopravnoj

za{titi (vidi str. 32).

Dela primewene umetnosti. U nekim

zemqama, dela primewene umetnosti

nemaju autorskopravnu za{titu. U tim

zemqama, na osnovu zakona o indu-

strijskom dizajnu, ukrasni aspekti dela

mogu biti za{ti}eni kao industrijski

dizajn (vidi uokvireni tekst, dole).

Me|utim, autorskopravnom za{titom

bi}e obuhva}ene slikovne, grafi~ke ili

trodimenzionalne karakteristike koje

mogu da budu "identifikovane zasebno

od upotrebnog aspekta" nekog predmeta.

Koja prava obezbe|uje autorskopravnaza{tita?Autorsko pravo obezbe|uje dva skupa prava.

Imovinska prava obezbe|uju za{titu

autorovog ekonomskog interesa ili ekono-

mskog interesa nosioca prava u mogu}oj

komercijalnoj dobiti. Moralna prava obe-

zbe|uju za{titu autorovog stvarala~kog

integriteta i ugleda izra`enog kroz to

delo.

[ta su imovinska prava?Imovinska prava daju nosiocu autorskog

prava iskqu~ivo pravo da dozvoli ili

zabrani odre|eno kori{}ewe dela. Iskqu-

~ivo zna~i da niko drugi ne mo`e da koristi

ta prava bez prethodno pribavqene dozvole

nosioca autorskog prava. Obim ovih prava i

wihovo ograni~ewe i izuzeci se razlikuju u

zavisnosti od vrste dela o kojem je re~ i od

odgovaraju}eg nacionalnog zakona o

autorskom pravu. Imovinska prava pre-

dstavqaju vi{e od pukog "prava na kopi-

rawe dela"; naglasak nije iskqu~ivo na

ovom pravu, ve} na nekoliko razli~itih

prava, usmerenih na spre~avawe drugih da

na nepo{ten na~in koriste stvarala~ki rad

originalnog nosioca autorskog prava.

Uop{te uzev, imovinska prava ukqu~uju

iskqu~ivo pravo na:

Umno`avawe dela na razli~ite na~ine.

Na primer, umno`avawe CD-a, foto-

kopirawe kwige, u~itavawe ra~unarskog

programa, digitalizacija fotografije i

14

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Dela primewene umetnosti - preklapaweizme|u autorskog prava i prava na dizajn Dela primewene umetnosti su umetni~ka dela koja se

koriste za industrijske potrebe tako {to se

inkorporiraju u svakodnevne proizvode. Tipi~an primer

predstavqaju nakit, lampe i name{taj. Dela primewene

umetnosti su dvostruke prirode: ona mogu da budu

smatrana umetni~kim delom, me|utim, wihovo

iskori{}avawe i kori{}ewe se ne odvija na posebnim

tr`i{tima umetni~kih predmeta, ve} na tr`i{tu

proizvoda op{te namene. Ovo ih stavqa na grani~nu

liniju izme|u za{tite koja se obezbe|uje autorskim

pravom i za{tite industrijskog dizajna. Za{tita koju

u`ivaju dela primewene umetnosti, u velikoj se

meri razlikuje od zemqe do zemqe. Iako u nekim

zemqama ove dve vrste za{tite mogu da postoje

paralelno, to nije uvek slu~aj. Stoga je, da bi se ta~no

znalo kakva je situacija u konkretnoj zemqi,

preporu~qivo da se konsultuje nacionalni

stru~wak za intelektualnu svojinu.

weno skladi{tewe na hard disk,

skenirawe teksta, {tampawe lika iz

crtanog filma na majici, ili uno{ewe

dela neke pesme u neku novu pesmu. Ovo je

jedno od najva`nijih ovla{}ewa sa-

dr`anih u autorskom pravu.

Distribuciju primeraka dela. Na

osnovu autorskog prava, nosilac tog

prava mo`e zabraniti drugima neovla-

{}enu prodaju, davawe u zakup ili

licencirawe primeraka dela. Me|utim,

tu postoji va`an izuzetak: U ve}ini

zemaqa, pravo distribucije prestaje

posle prve prodaje ili prenosa prava

svojine na odre|enom primerku. Drugim

re~ima, nosilac autorskog prava mo`e

kontrolisati samo "prvu prodaju"

primerka dela, ukqu~uju}i i vreme kad

se prodaja vr{i i druge uslove. Me|utim,

~im se odre|eni primerak proda,

nosilac autorskog prava nema nikakva

prava u pogledu toga kako }e primerak

biti daqe distribuiran na teritoriji

odre|ene zemqe, odnosno zemaqa.

Kupac mo`e preprodati primerak, ili ga

otu|iti, ali ga ne mo`e umno`avati, ili

na bazi wega praviti izvedena dela

(vidi daqi tekst).

Davawe primeraka dela u zakup. Ovo

pravo se odnosi na odre|ene vrste dela,

kao {to su kinematografska dela,

muzi~ka dela ili ra~unarski programi.

Me|utim, ovo pravo ne obuhvata

ra~unarske programe koji su sastavni

deo nekog industrijskog proizvoda, na

primer, programa za kontrolu paqewa

iznajmqenog automobila .

Prevo|ewe ili adaptaciju dela. Takva

dela se tako|e zovu izvedena dela,

odnosno nova dela koja se baziraju na

za{ti}enom delu. To je, na primer,

prevod priru~nika sa instrukcijama, sa

engleskog na druge jezike, ekranizacija

romana (igrani film), prebacivawe

ra~unarskog programa u drugi ra~unarski

jezik, pravqewe druga~ijeg muzi~kog

aran`mana, ili pravqewe igra~ke na

bazi lika iz crtanog filma. Me|utim, u

mnogim zemqama postoje va`ni izuzeci od

iskqu~ivih prava u pogledu stvarawa

izvedenih dela; na primer, ako zakonito

posedujete primerak nekog ra~unarskog

programa, mo`ete ga prilagoditi ili

modifikovati samo za potrebe wegovog

redovnog kori{}ewa.

Javno izvo|ewe i javno saop{tavawe.

Ovo obuhvata iskqu~ivo pravo na

saop{tavawe dela putem javnog

izvo|ewa, recitacije, emitovawa ili

saop{tavawe putem radija, kabla,

satelita, ili televizije, ili putem

prenosa na internetu. Delo se javno

izvodi kada se izvodi na mestu

dostupnom javnosti, odnosno gde su osim

najbli`e porodice i prijateqa, prisu-

tne i druge osobe. Pravo izvo|ewa je

ograni~eno na kwi`evna, muzi~ka i

audiovizuelna dela, dok pravo na javno

15

saop{tavawe obuhvata sve kategorije

dela.

Naplatu procenta od prodajne cene u

slu~aju preprodaje dela. Ovo je

poznato kao pravo preprodaje ili pravo

sle|ewa. Ovo pravo je u pojedinim

zemqama, i obi~no je ograni~eno na

odre|ene vrste dela (na pr. slikarska

dela, crte`e, grafi~ke otiske, kola`e,

skulpture, gravure, tapiserije, kera-

miku, staklo, originalne rukopise, itd.).

Na osnovu prava sle|ewa stvaralac ima

pravo da dobije deo profita od ponovne

prodaje dela, pod uslovom da do takve

prodaje do|e na odre|en na~in. Taj deo se

obi~no kre}e od 2% do 5% od ukupne

prodajne cene.

^iwewe dela dostupnim javnosti na

internetu, i to tako da se pristup dobija

na zahtev, sa mesta i u vreme po

individualnom izboru odre|ene osobe..

Ovim je posebno obuhva}ena intera-

ktivna komunikacija ''na zahtev'' preko

Interneta.

Svako lice ili privredni subjekt koje

`eli da koristi za{ti}ena dela u bilo

koju navedenu svrhu, mora, po pravilu,

da prethodno pribavi dozvolu nosioca

autorskog prava. Iako su prava nosioca

autorskog prava iskqu~iva, ona su

ograni~ena vremenski (vidi str. 23) i

podle`u nekim va`nim izuzecima i

ograni~ewima (vidi str. 47).

[ta su moralna prava?Moralna prava se baziraju na francuskoj

tradiciji droit d'auteur, po kojoj se intele-

ktualne tvorevine smatraju otelotvorewem

duha ili du{e stvaraoca. U anglosaksonskoj

tradiciji prava koje se zasniva na Common

Law sistemu, autorsko i srodna prava se

smatraju pravom svojine, {to zna~i da se

svaka tvorevina mo`e kupiti, prodati ili

dati u zakup, sli~no kao ku}a ili automobil.

Ve}ina zemaqa priznaje moralna prava,

me|utim, obim ovih prava se u velikoj meri

razlikuje i ona nisu u svim zemqama

utvr|ena u sklopu samog zakona o autorskom

pravu. Ve}ina zemaqa priznaje, najmawe,

slede}e dve vrste moralnih prava:

16

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Pravo da se bude ozna~en kao autor

dela ("autorsko pravo" ili "pravo

paterniteta"). Kada se autorsko delo

umno`ava, objavquje, ~ini dostupnim ili

saop{tava publici, ili izla`e u

javnosti, lice koje je odgovorno za

obavqawe te radwe mora obezbediti da

autorovo ime bude istaknuto na delu,

ili u vezi sa wim, kada god je to razumno

mogu}e; i

Pravo na za{titu integriteta dela.

Ovim se zabrawuje uno{ewe u delo bilo

kakvih izmena koje bi mogle da nanesu

{tetu autorovoj ~asti ili ugledu.

Za razliku od imovinskih prava, moralna

prava nisu prenosiva na drugog, po{to ona

pripadaju li~no stvaraocu (ali mogu biti

preneta na naslednike stvaraoca). ^ak i

kada se imovinska prava na delo prodaju

nekom drugom, stvaralac zadr`ava moralna

prava na to delo. Me|utim, u nekim zemqama,

autor ili stvaralac mo`e da se odrekne

svojih moralnih prava putem pisanog

ugovora, ~ime pristaje da ne koristi svoja

moralna prava, u celosti ili delimi~no.

Mawi broj zemaqa, kojih je vremenom sve

vi{e, obezbe|uje za{titu moralnih prava

interpretatora u odnosu na interpretaciju.

Moralna prava interpretatora u vezi sa

wihovim izvo|ewima u`ivo, ili izvo|ewima

zabele`enim na fonogramima, postoje i

nakon prenosa imovinskih prava, i ukqu~uju:

Pravo da bude ozna~en kao inte-

rpretator svoje interpretacije, osim

kada je nemogu}nost da se ovo u~ini

posledica na~ina kori{}ewa izvo|ewa;

i

Pravo interpretatora da ospori

prepravku, o{te}ewe ili drugu izmenu

interpretacija, koja bi {tetila wego-

vom ugledu.

Koja prava obezbe|uju "srodna prava"?Interpretatori (na pr. glumci, muzi~ari,

igra~i) imaju iskqu~ivo pravo da dozvole

ili zabrane bele`ewe svoje interpretacije

u`ivo u celosti ili u znatnom delu, na bilo

kom medijumu, javno saop{tavawe, emito-

vawe, ili kablovsko emitovawe, kao i

umno`avawe zapisa wihovih interpretacija

na~iwenih u`ivo. U nekim zemqama, kao {to

su dr`ave ~lanice Evropske unije,

interpretatori tako|e imaju iskqu~ivo

pravo da dozvole ili zabrane davawe u

zakup ili na poslugu fonograma i

audiovizuelnih dela koja sadr`e wihove

interpretacije u`ivo.

17

U mnogim zemqama, kada se fonogram

emituje ili javno saop{tava, interpre-

tatorima, ili proizvo|a~ima fonograma,

ili i jednima i drugima, pla}a se

jednokratna pravi~na naknada.

U ve}ini zemaqa, prava interpretatora mogu

biti preneta, u celosti ili delimi~no, na

drugoga. ^ak i nakon takvog prenosa ili

licencirawa prava, interpretator, u

zavisnosti od nacionalnog zakonodavstva,

mo`e imati mogu}nost da zabrani

proizvodwu, prodaju, distribuciju i uvoz u

zemqu neovla{}enog ili ilegalno

proizvedenog zapisa wegovih izvo|ewa

u`ivo.

Proizvo|a~i fonograma (proizvo|a~i

zvu~nih zapisa) imaju iskqu~ivo pravo da

dozvole ili zabrane umno`avawe,

kori{}ewe ili distribuciju svojih zapisa.

Najva`nije pravo je pravo na kontrolu

umno`avawa wihovih fonograma. Druga

prava mogu da obuhvate pravo na naplatu

pravi~ne naknade za emitovawe fonograma,

~iwewe fonograma dostupnim (dostupnim u

individualno odabrano vreme), ili pravo na

javno saop{tavawe. U mnogim zemqama,

proizvo|a~i fonograma tako|e mogu da

zabrane uvoz i distribuciju svojih

fonograma. U nekim zemqama imaju pravo na

polovinu naknade za javno izvo|ewe ili

javno saop{tavawe zvu~nih zapisa na kojima

su nosioci prava.

18

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Prava proizvo|a~a zvu~nih zapisaU mnogim zemqama, proizvo|a~i zapisa ne mogu

zabraniti emitovawe svojih zvu~nih zapisa, ali

imaju pravo da naplate naknadu od emitera.

U zemqama gde je ovo pravo priznato, emiteri

pla}aju naknadu ne samo kompozitoru - za pravo na

emitovawe kompozicije i proizvo|a~u fonograma -

za kupovinu zapisa, ve} i proizvo|a~u zapisa - za

pravo na emitovawe tog zapisa.

Prilikom pristupa Rimskoj konvenciji, STO,

Svetskoj tgovinskoj organizaciji, (TRIPS

Sporazum, Sporazum o trgovinsk ) ili Ugovoru o

interpretacijama i fonogramima WIPO, zemqa koja

pristupa mo`e da predvidi rezerve na osnovu kojih

emiteri u toj zemqi nemaju obavezu pla}awa

naknada proizvo|a~ima zapisa.

Emiteri imaju iskqu~iva prava na svoj

be`i~ni komunikacioni signal, kao {to je

pravo da ga reemituju, da zabele`e signal,

ili da umno`e bilo koji wegov zapis, ~ak i

ukoliko je napravqen bez dozvole emitera.

Emiteri u nekim zemqama imaju pravo da

dozvole ili zabrane emitovawe zapisa

svojih emisija koje se vr{i na zahtev

pojedina~nog pretplatnika, kao i ~iwewa

dostupnim javnosti zapisa wihovih emisija

sadr`anih u ra~unarskim bazama podataka,

preko onlajn mre`e. Me|utim, mnoge druge

zemqe ne smatraju da distribucija audio i

video signala preko interneta ("striming")

predstavqa radiodifuznu uslugu u smislu

va`e}ih odredaba u wihovim zakonima o

autorskom i srodnim pravima. U nekim

zemqama, emiteri tako|e imaju pravo da

dozvole ili zabrane emitovawe svojih

emisija putem kablovskog sistema. Me|utim,

u nekim drugim zemqama, kablovski

operateri jo{ uvek imaju mogu}nost da, bez

dozvole ili pla}awa, reemituju signale

emitera preko kablovske mre`e.

U mnogim zemqama, emiter televizijskog

komunikacionog signala ima iskqu~ivo

pravo da dozvoli ili zabrani saop{tavawe

javnosti, na primer, na mestu otvorenom za

javnost uz naplatu ulaznice.

Pravo da se dozvoli ili zabrani re-

emitovawe emisije putem kabla ostvaruje se

preko organizacije za kolektivno ostva-

rivawe autorskog i srodnih prava (vidi str.

40), osim kada to pravo ostvaruje

organizacija za radiodifuziju u odnosu na

sopstvene emisije.

U vezi sa proizvodwom i preno{ewem

sadr`aja on-line, preporu~qivo je konsu-

ltovati stru~waka za autorsko pravo u

konkretnoj zemqi, po{to je ovo oblast prava

koja se brzo razvija.

Ostvarivawe srodnih prava ni na koji na~in

ne uti~e na autorskopravnu za{titu dela

koja se interpretiraju, bele`e, ili emituju

na internetu, ukoliko podle`u takvoj

za{titi.

19

Pravo dato emiterima je odvojeno od

autorskog prava na filmove, muziku i

drugi materijal koji emiter prenosi.

Autorska i srodna prava za muzi~kadelaPrivredni subjekt mo`e da koristi muziku

iz razli~itih razloga, da privu~e klijente,

da stvori pozitivan uticaj na pona{awe

klijenata, ili za dobro svojih zaposlenih.

Na ovaj na~in, subjekt mo`e da stekne boqu

konkurentsku poziciju u odnosu na svoje

konkurente, obezbedi boqe radno

okru`ewe za svoje zaposlene, uspostavi

bazu odanih klijenata, pa ~ak i da poboq{a

percepciju qudi o goodwill-u ili subjektu u

celini.

Naknadu za javno izvo|ewe ili kori{}ewe

muzi~kih dela pla}aju velike televizijske

mre`e, lokalne TV i radio stanice,

kablovske i satelitske mre`e i sistemi,

javni emiteri, internet web sajtovi,

fakulteti i univerziteti, no}ni klubovi,

restorani, usluge ambijentalne muzike,

fitnes klubovi i klubovi za odr`avawe

zdravqa, hoteli, trgovinski sajmovi,

organizatori koncerata, {oping centri,

zabavni parkovi, avio prevoznici i

korisnici muzike u {irokom opsegu drugih

delatnosti, ukqu~uju}i i usluge telefonije

(melodije za mobilne telefone).

Ukoliko su muziku i tekst za muziku

stvorile razli~ite osobe, vrlo je verovatno

da }e se na osnovu nacionalnog zakona ta

pesma tretirati kao pesma koja se sastoji iz

dva dela - muzi~kog dela i kwi`evnog dela.

Me|utim, u ve}ini slu~ajeva, za emitovawe

celokupne pesme, licenca se dobija od jedne

organizacije za kolektivno ostvarivawe

autorskog i srodnih prava (vidi str. 40).

Prava na objavqivawe muzike obuhvataju

prava na zvu~ni zapis, prava na

interpretaciju, pravo na umno`avawe i

pravo da se delo ukqu~i u neko novo ili

druga~ije delo, koje se ponekad zove

izvedeno delo. Da bi se olak{alo

komercijalno kori{}ewe, ve}ina teksto-

pisaca, obi~no, radije se opredequje da

izvr{i prenos prava objavqivawa na

subjekat koji je ozna~en kao "izdava~", putem

ugovora o objavqivawu muzike, kojim se

autorsko pravo ili pravo na upravqawe

ostvarivawem autorskog prava prenosi na

izdava~a.

20

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Me|u mnogim vrstama prava koja su povezana

sa muzi~kim delima su i prava izvo|ewa,

prava {tampawa, mehani~ka prava i prava

sinhronizacije. Kratko obja{wewe ovih

prava dato je u daqem tekstu.

Pravo na javno izvo|ewe je uop{te uzev,

najunosniji izvor prihoda za autore

muzi~kih dela. U nekim zemqama, ne postoji

pravo javnog izvo|ewa zvu~nih zapisa (ili

"fonograma") ve} samo pravo na digitalni

audio prenos. U tim zemqama, a naro~ito u

Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, dozvola

nije potrebna za interpretaciju nedi-

gitalnog zvu~nog zapisa, ali je potrebna za

pesmu sadr`anu u zvu~nom zapisu.

Pravo na {tampawe i prodaju jedne ili vi{e

pesama ili primeraka notnog teksta muzi~ke

kompozicije je pravo na {tampawe, za koje

dozvolu daje izdava~.

Mehani~ko pravo je pravo na bele`ewe,

umno`avawe i distribuciju muzi~ke kompo-

zicije za{ti}ene autorskim pravom na

nosa~u zvuka (ukqu~uju}i audio trake,

kompakt diskove i bilo koju drugu vrstu

materijalnih predmeta na koji se zvuk

bele`i, izuzev onih materijalnih predmeta

koji prate igrane filmove i druga audio

vizuelna dela). Dozvole koje se daju kori-

sniku za kori{}ewe mehani~kih prava,

nazivaju se dozvole za mehani~ka prava.

Pravo na bele`ewe muzi~ke kompozicije u

sinhronizaciji sa kadrovima ili slikama u

audiovizuelnoj produkciji, kao {to je igrani

film, televizijski program, televizijska

reklama, ili video produkcija, naziva se

pravo sinhronizacije. Dozvola za si-

nhronizaciju je potrebna za bele`ewe

muzike u audiovizuelnom zapisu. Na osnovu

ove dozvole, producent mo`e da odre|eno

muzi~ko delo ukqu~i u audiovizuelno delo.

Ovu dozvolu televizijski producent obi~no

dobija kroz direktne pregovore sa

kompozitorom i tekstopiscem, ili jo{ ~e{}e,

sa wihovim izdava~em.

Pored dozvole koja se pribavqa od

kompozitora za kori{}ewe muzike u audi-

ovizuelnom zapisu, potrebno je pribaviti i

posebnu dozvolu za sinhronizaciju, od

21

vlasnika zvu~nog zapisa koji obuhvata ili

sadr`i to muzi~ko delo.

Pojam master zapis (ili skra}eno, master)

ozna~ava prvobitno proizvedeni zapis zvuka

(na traci ili drugom medijumu za

pohrawivawe) sa kojeg proizvo|a~ zapisa

pravi CD-ove ili trake, koje prodaje na

tr`i{tu. Za umno`avawe i distribuciju

zvu~nog zapisa koji sadr`i odre|enu

interpretaciju muzi~ke kompozicije od

strane odre|enog umetnika potrebno je

pribaviti prava na master zapis ili

prava na kori{}ewe mastera.

Kori{}ewe muzi~kih dela u vidu zvuka

mobilnog telefona je oblast kori{}ewa

muzike koja se brzo razvija. Ovo je u{lo u

domen zabave i postalo izuzetno popularan

na~in personalizacije mobilnog telefona.

Popularnost zvuka mobilnog telefona se

pokazala mnogo rasprostrawenijom i

trajnijom nego {to su mnogi u po~etku

o~ekivali, a zahvaquju}i woj, ovaj novi vid

kori{}ewa muzike izbio je na ~elo

projektovanog rasta u domenu pla}enog

sadr`aja za mobilne ure|aje. Zvuk mobilnog

telefona je fajl sa binarnim kodom, koji se

{aqe mobilnom ure|aju putem SMS-a ili

WAP-a . Dozvola za ovaj zvuk obi~no pokriva

kreirawe i isporuku "monofonskog" i

"polifonskog" zvuka.

Alati i sistemi za "upravqawe

digitalnim pravima" (vidi str. 26) igraju

va`nu ulogu u upravqawu prodajom muzike

on-line, a ciq im je da se spre~i piraterija.

Na primer, putem FairPlay tehnologije

kompanije Apple i Windows Media kompanije

Microsoft, u digitalnu muziku ugra|uju se

za{tita pristupa, da bi nosioci autorskog

prava mogli da dobiju naknadu za izvr{enu

prodaju i da bi se onemogu}ila proizvodwa

digitalnih kopija.

22

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Uz dozvolu kompanije Nokia

Koliko dugo traje za{tita autorskim isrodnim pravima?Za ve}inu dela, u ve}ini zemaqa, za{tita

imovinskih prava traje tokom `ivota

autora, plus dodatni period od najmawe 50

godina. U jednom broju zemaqa, ovaj period

je i du`i (na primer, 70 godina nakon smrti

autora, u Evropi, Sjediwenim Ameri~kim

Dr`avama i nekim drugim zemaqama). Prema

tome, autor nije jedini koji ima koristi od

dela, ve} su to i autorovi naslednici.

Ukoliko je ukqu~eno nekoliko autora

(koautorsko delo) rok za{tite se ra~una od

smrti posledweg `ivog autora. Kada

istekne autorskopravna za{tita, smatra se

da je delo u "javnom domenu" (vidi str. 46).

U zavisnosti od odredaba nacionalnog

zakonodavstva, za odre|ene kategorije dela

mogu da va`e posebne odredbe, a naro~ito

za:

Dela koja stvore zaposleni i anga-

`ovani radnici (na primer, trajawe

mo`e biti 95 godina od izdavawa ili 120

godina od stvarawa dela);

Koautorska dela;

Kinematografska dela;

Anonimna ili pseudonimna dela;

Fotografska dela i dela primewene

umetnosti (koja ponekad imaju kra}i rok

za{tite);

Dela koja stvori dr`ava (od kojih neka

ili sva mogu biti iskqu~ena iz za{tite

autorskim pravom);

Dela objavqena nakon smrti autora; i

Tipografski aran`mani.

Postoje razlike u pogledu uslova za{tite

moralnih prava. U nekim zemqama, moralna

prava su trajna. U drugim, ona isti~u u isto

vreme kada i imovinska prava, ili nakon

smrti autora.

Trajawe za{tite kod srodnih prava,

obi~no je kra}e od trajawa autorskopravne

za{tite. U nekim zemqama, za{tita srodnih

prava traje 20 godina od kraja kalendarske

godine u kojoj je zapis proizveden, ili u kojoj

je izvedena interpretacija ili emitovawe.

Me|utim, u mnogim zemqama srodna prava se

{tite tokom 50 godina, po~ev od kraja

kalendarske godine u kojoj je do{lo do

izvo|ewa, zapisa ili emitovawa, u

zavisnosti od slu~aja.

23

U nekim zemqama, fotografije su

za{ti}ene 5 do 15 godina nakon datuma

objavqivawa.

Uz odobrewe: Lien Verbauwhede

3. ZA[TITA VA[EORIGINALNETVOREVINE

[ta treba da uradite da biste dobiliza{titu koju pru`aju autorsko ilisrodna prava?Za{tita koja se pru`a na osnovu autorskog i

srodnih prava daje se bez ikakve zvani~ne

procedure. ^im nastane, delo je automatski

za{ti}eno bez ikakve posebne registracije,

deponovawa, pla}awa naknade ili bilo

kojeg drugog formalnog uslova, iako se u

nekim zemqama tra`i da ono bude zapisano

u nekom materijalnom obliku (vidi str. 12 u

tekstu gore).

Kako da doka`ete da ste nosilacautorskog prava?Sistem za{tite bez formalnosti mo`e da

stvori izvesne te{ko}e kada, u slu~aju

spora, poku{avate da ostvarite va{a prava.

Ako neko tvrdi da ste prekopirali wegovo

delo, kako mo`ete da doka`ete da ste vi

onaj prvi stvaralac? Mo`ete da preduzmete

odre|ene mere predostro`nosti da biste

stvorili dokaze o tom da ste vi, u

odre|enom trenutku, stvorili to delo. Na

primer:

U nekim zemqama postoji nacionalni

zavod za autorska prava koji vam

omogu}ava da deponujete, odnosno,

registrujete svoje delo, za odre|enu

naknadu (vidi Aneks II radi spiska web

sajtova nekih nacionalnih zavoda za

autorska prava). Na taj na~in obezbe|uje

se vaqan dokaz o polagawu prava na

autorskopravnu za{titu. U nekim od

ovih zemaqa, ukoliko ste registrovali

delo kod nacionalnog zavoda za

24

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Autorskopravna za{titamultimedijalnih proizvoda

"Multimedijalni" proizvod se uobi~ajeno sas-

toji iz nekoliko vrsta dela, kombinovanih u jedan

fiksirani medijum, kao {to je ra~unarski disk ili

CD-ROM. Primeri multimedijalnih proizvoda su

video igre, informacioni kiosci i interaktivne

web stranice. Elementi koji mogu biti kombino-

vani u multimedijalni proizvod obuhvataju

muziku, tekst, fotografije, ise~ene fotografije,

slike i ilustracije, softver i `ivu sliku. Svaki

od ovih elemenata, sam za sebe, mo`e da bude

predmet autorskopravne za{tite. Pored toga, kom-

pilacija ili konsolidacija ovih dela - sam multi-

medijalni proizvod - mo`e da u`iva autorsko-

pravnu za{titu, ukoliko je u tom postupku nastao

proizvod koji se smatra originalnim.

autorska prava, bi}ete u stawu da

vodite efikasniji postupak zbog

povrede autorskog prava. U takvim ze-

mqama, izri~ito se preporu~uje pre-

thodno registrovawe dela, koje vam se

nudi kao mogu}nost.

Primerak va{eg dela mo`ete depo-

novati kod banke ili advokata.

Alternativno, primerak va{eg dela

mo`ete poslati li~no, u zape~a}enoj

koverti, preporu~enom po{tom (na kojoj

se jasno vidi {tambiq sa datumom na

koverti), koja po isporuci ne}e biti

otvorena. Me|utim, sve zemqe ne

prihvataju ovu praksu kao vaqan dokaz.

Na delima koja su objavqena trebalo bi

da bude istaknuto obave{tewe o

autorskom pravu (vidi str. 29). .

Tako|e je preporu~qivo da va{e delo

ozna~ite konkretnim standardnim nume-

ri~kim sistemom identifikacije, kao

{to je Me|unarodni standardni broj

kwige (ISBN), za kwige; Me|unarodni

standardni kod zapisa (ISRC), za zvu~ne

zapise; me|unarodni standardni broj za

muziku (ISMN), za {tampane muzi~ke

publikacije; Me|unarodni standardni

kod za muzi~ko delo (ISWC), za muzi~ka

dela koja po vrsti pripadaju repertoaru

koji je uglavnom pod kontrolom

organizacija za kolektivno ostva-

rivawe autorskog i srodnih prava;

Me|unarodni standardni audio-vizue-

lni broj (ISAN), za audiovizuelna dela.

Kako da za{titite svoje delo uelektronskom ili digitalnom obliku?Dela u elektronskom ili digitalnom obliku

(na pr. CD, DVD, on-line tekst, muzika,

filmovi) posebno su podlo`na povredi

prava, po{to se lako umno`avaju i prenose

preko interneta, ~esto bez ikakvog zna~ajnog

gubitka kvaliteta, ili bez gubitka uop{te.

Opisane mere, kao {to je registracija ili

deponovawe dela kod nacionalnog zavoda

za autorska prava, primewuju se i na ova

dela.

Dela za{ti}ena autorskim pravom koja

ekonomski subjekti pribavqaju preko on-line

sistema, obi~no su predmet "klik

ugovora"3 kojim se nastoji da se ograni~i

mogu}nost korisnika da raspola`e

sadr`ajem. Takvim ograni~ewima, kori-

{}ewe se obi~no ograni~ava na jednog

korisnika, a tom korisniku se dozvoqava da

samo ~ita/slu{a jedan primerak. Redi-

stribucija ili ponovno kori{}ewe je,

uop{te uzev, zabraweno.

Pored toga, mnogi subjekti primewuju

tehnolo{ke mere za{tite svog autorskog

prava na digitalni sadr`aj. Te mere su

poznate kao alati i sistemi za "upravqawe

digitalnim pravima". Oni se koriste za

definisawe, pra}ewe i primenu dozvola i

uslova putem elektronskih sredstava,

tokom vremena trajawa sadr`aja.

25

Postoje dva na~ina na koje se uz pomo} alata

i sistema za upravqawe digitalnim pravima

mo`e kontrolisati autorsko pravo na

digitalna dela:

Ozna~avawe digitalnih dela info-

rmacijama o wihovoj autorsko-pravnoj

za{titi, nosiocu prava, itd., koje se

nazivaju "informacije o upravqawu

pravima"; i

Primena "tehnolo{kih mera za{tite",

koje se koriste za kontrolu pristupa ili

kori{}ewa digitalnog dela (davawe

dozvole ili odbijawe davawa dozvole).

Kada se koriste u vezi sa razli~itim

vrstama dela koja su za{ti}ena

autorskim pravom, tehnolo{kim merama

se kontroli{e mogu}nost korisnika da

vidi, ~uje, mewa, snimi, napravi izvod,

prevede, dr`i na odre|eno vreme,

prosledi, kopira, {tampa, itd., u skladu

sa va`e}im zakonom o autorskom i

srodnim pravima. Tehnolo{ke mere

za{tite tako|e obezbe|uju privatnost,

bezbednost i integritet sadr`aja.

Informacije o upravqawu pravimaPostoje razli~iti na~ini za ozna~avawe

va{eg materijala za{ti}enog autorskim

pravom:

Digitalni sadr`aj mo`ete ozna~iti, na

primer, putem obave{tewa o autorskom

pravu ili oznake sa upozorewem, kao {to

je "Umno`avawe dozvoqeno samo u

nekomercijalne svrhe". U dobru praksu

tako|e spada i isticawe izjave o

autorskom pravu na svakoj stranici

va{eg web sajta , gde }e biti navedeni

uslovi kori{}ewa sadr`aja na toj

stranici.

Identifikator digitalnog predmeta

je sistem identifikacije dela

za{ti}enih autorskim pravom u

digitalnom okru`ewu. Identifikator

digitalnog predmeta je digitalna

oznaka/naziv koji se dodequje delu u

digitalnoj formi radi kori{}ewa na

internetu. Identifikator digitalnog

predmeta se koristi za pru`awe

va`e}ih informacija, ukqu~uju}i i

podatke o tome gde delo mo`e da se na|e

na internetu . Informacije o digitalnom

delu mogu se vremenom mewati,

ukqu~uju}i i informacije o tome gde

26

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Izbor pravih alata za upravqawedigitalnim pravimaPostoje brojne tehnike koje mogu biti upotrebqene

u ciqu smawewa mogu}nosti povrede autorskog

prava, zasnovane na primeni alata i sistema za

upravqawe digitalnim pravima. Svaka od wih

ima razli~ita preimu}stva i nedostatke, kao i

tro{kove nabavke, integracije i odr`avawa.

Izbor odgovaraju}e tehnike najboqe je izvr{iti

na osnovu procene nivoa rizika skop~anog sa

kori{}ewem dela.

delo mo`e da se na|e, pri ~emu

identifikator digitalnog predmeta

dela ostaje neizmewen. (Vidi

www.doi.org.).

Vremenski `ig je oznaka koja se stavqa

na digitalni sadr`aj (dela), na osnovu

koje se mo`e dokazati kakav je bio

sadr`aj u odre|enom trenutku. Vreme je

element od su{tinskog zna~aja kada se

dokazuje povreda autorskog prava: kada

je odre|eni e-mail poslat, kada je ugovor

sklopqen, kada je stvoren ili izmewen

neki predmet intelektualne svojine, ili

kada je pribavqen digitalni dokaz.

Mo`e se obezbediti i specijalizovana

usluga potvr|ivawa vremena kreirawa

dokumenta.

Digitalnim vodenim `igovima se

putem odgovaraju}eg softvera u samo

digitalno delo ugra|uje informacija o

autorskom pravu. Digitalni vodeni `ig

mo`e biti u nevidqivom obliku, koji se

lako mo`e pretvoriti u vidqivi, sli~no

kao i obave{tewe o autorskom pravu na

margini fotografije. On tako|e mo`e

biti protkan kroz celi dokument, isto

kao kod {tampawa dokumenata na papiru

protkanom vodenim `igovima. Veoma

~esto, vodeni `igovi se ugra|uju tako da

u normalnoj upotrebi ne mogu da se

detektuju. Iako su vidqivi vodeni

`igovi korisni kao sredstvo za

odvra}awe od povrede prava, nevidqivi

vodeni `igovi su korisni prilikom

dokazivawa kra|e i pra}ewa kori{}ewa

dela za{ti}enog autorskim pravom u on-

line mre`i.

Tehnolo{ke mere za{titeNeki privredni subjekti se radije

opredequju za primenu tehnologije kako bi

Budite obazrivi kada koristitetehnolo{ke mere za{titePrivredni subjekti koji proizvode digitalne

sadr`aje mogu da razmotre mogu}nost primene

tehnolo{kih mera za{tite, ukoliko postoji

potreba za za{titom od neovla{}enog umno`avawa

i distribucije digitalnih dela. Me|utim,

upotreba tehnolo{kih mera za{tite bi trebalo da

bude u ravnote`i sa drugim elementima. Na primer,

tehnolo{ke mere za{tite ne bi trebalo da se

koriste na na~in protivan drugim va`e}im

zakonima, kao {to je zakon o za{titi privatnosti,

zakoni o za{titi potro{a~a, ili zakoni o za{titi

konkurencije.

Privredni subjekti koji koriste tu|i digitalni

sadr`aj bi trebalo da pribave sve licence ili

dozvole potrebne za `eqeno iskori{}avawe dela

(ukqu~uju}i i ovla{}ewe za dekodirawe

za{ti}enog dela, ukoliko je to potrebno). Razlog

za ovo je {to privredni subjekt ili pojedinac koji

izbegne tehnolo{ke mere za{tite, a zatim koristi

za{ti}eno delo, mo`e da bude odgovoran zbog

povrede propisa o izbegavawa tehnolo{kih mera

za{tite, kao i zbog povrede autorskog prava (vidi

str. 49).

27

pristup svojim delima ograni~ili samo na

one klijente koji prihvataju odre|ene

uslove kori{}ewa dela. Takve mere

ukqu~uju:

[ifrovawe se ~esto koristi za

za{titu od neovla{}ene upotrebe

softverskih proizvoda, fonograma i

audiovizuelnih dela. Na primer, kada

neki klijent u~ita delo, softver za

upravqawe digitalnim pravima mo`e da

kontaktira centar za izdavawe dozvole

(instituciju koja upravqa autorskim i

srodnim pravima) radi ugovarawa

pla}awa, de{ifrovawa fajla i dodele

individualnog "kqu~a" - lozinke, koja je

klijentu potrebna za gledawe ili

slu{awe sadr`aja.

Sistem za kontrolu pristupa ili

sistem za uslovni pristup, u svom

najjednostavnijem obliku, proverava

identitet korisnika, sadr`aj fajlova i

prava (~itawe, izmene, izvr{avawe,

itd.), koje svaki korisnik ima za

odre|eno delo. Vlasnik digitalnog

28

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Studija slu~aja - Memory ComputacionTokom manifestacije na kojoj je 2001. godine, u

Wujorku, lansiran Office HP, Microsoft je tako|e

predstavio softver nazvan Memory Contu -

ra~unovodstveni program za poslovne korisnike,

koji mo`e da se integri{e u Office HP. Ovaj softver

je kreirala jedna mala softverska kompanija iz

Urugvaja, Memory Computacion ("Memory "):

"Memory" sistematski procewuje koje su joj mere

potrebne za za{titu, upravqawe i ostvarivawe

prava ~iji je nosilac, kako bi izvukla najboqe

mogu}e komercijalne rezultate iz svoje imovine.

Svaki primerak softvera Memory Contu ukqu~uje

korisni~ku licencu, u kojoj je nazna~eno da je

softver za{ti}en autorskim pravom i gde se

navodi da je zabraweno wegovo umno`avawe ili

reprodukcija, u celosti ili delimi~no, za bilo

koje druge namene osim kao rezervna kopija, koja

slu`i kao podr{ka wegovom kori{}ewu. " Memory "

je registrovao svoj softver kod zavoda za autorska

prava u zemqama gde posluje i gde takvi zavodi

dozvoqavaju dobrovoqnu registraciju autorskog

prava.

Kompanija "Memory" je svesna da ~esto dolazi do

povreda prava intelektualne svojine, a da posebno

~esto dolazi do softverske piraterije, te je,

stoga, razradila paralelnu strategiju za{tite

svojih proizvoda. Kao prvo, "Memory" je u svoj

softver ugradila seriju tehnolo{kih mehanizama

za za{titu softvera od lakog umno`avawa. Kao

drugo, usredsredila se na kvalitet svojih usluga

nakon prodaje i na stalnu inovaciju verzija svojih

proizvoda koji se isporu~uju legalnim

korisnicima, tako da se klijenti, shvataju}i

vrednost originala, i opredequju se za prednosti

kupovine legalnog softvera umesto piratskog .

dela mo`e konfigurisati pristup na

brojne na~ine. Na primer, dokument se

mo`e videti, ali se ne mo`e {tampati,

ili se mo`e koristiti samo tokom

ograni~enog vremena.

Objavqivawe samo verzija ni`eg

kvaliteta. Na primer, na web sajtu mogu

da budu objavqene fotografije ili

druge slike koje imaju dovoqno detaqa

na osnovu kojih se mo`e zakqu~iti da li

su pogodne za, na primer, skicu reklame,

ali koje nisu dovoqno detaqne i

kvalitetne za reprodukciju u nekom

~asopisu.

Kakvu za{titu imate u inostranstvu?Ve}ina zemaqa su potpisnice jednog ili

vi{e me|unarodnih sporazuma kako bi,

izme|u ostalog, obezbedile da delo

za{ti}eno autorskim pravom, stvoreno u

jednoj zemqi, bude automatski za{ti}eno u

svim zemqama potpisnicama takvih

me|unarodnih konvencija. Najva`niji

me|unarodni sporazum o autorskom pravu je

Bernska konvencija o za{titi kwi`evnih i

umetni~kih dela (vidi Aneks III. Ako ste

dr`avqanin ili stanovnik zemqe

potpisnice Bernske konvencije (vidi spisak

potpisnica u Aneksu III) ili ako ste izdali

svoje delo u jednoj od zemaqa potpisnica,

va{e delo }e automatski imati nivo

autorskopravne za{tite utvr|en Bernskom

konvencijom u svim drugim zemqama

potpisnicama te konvencije.

Me|utim, autorskopravna za{tita, po svojoj

prirodi, ostaje teritorijalna. Prema tome,

va{e delo }e imati za{titu na bazi autorskog

prava ukoliko ispuwava propisane uslove

zakona o autorskom pravu odnosne zemqe.

Dakle, iako va{e delo mo`e automatski biti

za{ti}eno autorskim pravom u mnogim

zemqama (zbog me|unarodnih sporazuma), u

svakoj zemqi i daqe postoji zaseban sistem

autorskopravne za{tite, koji se, u znatnoj

meri, razlikuje od zemqe do zemqe.

Da li je obavezno da se na delu istakneobave{tewe o autorskom pravu?U mnogim zemqama, za za{titu nije potrebno

obave{tewe o autorskom pravu. Pa ipak,

veoma se preporu~uje da na va{em delu, ili u

vezi sa wim, bude istaknuto obave{tewe o

autorskom pravu, zato {to se na taj na~in

qudi podse}aju da je delo za{ti}eno i zato

{to se u tom obave{tewu ozna~ava nosilac

autorskog prava. Takva identifikacija

poma`e svima onima koji bi hteli da

pribave dozvolu za kori{}ewe va{eg dela.

Isticawe obave{tewa o autorskom pravu je

veoma rentabilna mera bezbednosti. Za wu

nisu potrebi nikakvi zna~ajni dodatni

izdaci, ali zahvaquju}i woj mo`ete

u{tedeti na tro{kovima time {to }ete

druge odvratiti od umno`avawa va{eg

dela, a istovremeno }ete olak{ati

postupak prethodnog davawa dozvole time

{to }ete olak{ati identifikaciju nosioca

autorskog prava.

29

Tako|e, u nekim zemqama, naro~ito u SAD,

isticawe validnog obave{tewa zna~i da se

smatra da je povredilac znao da to delo ima

status dela za{ti}enog autorskim pravom.

Posledi~no, sud }e doneti odluku da je

odgovoran za namernu povredu prava, {to za

sobom povla~i mnogo ve}u kaznu nego u

slu~aju nenamerne povrede prava.

Ne postoji nikakav formalni postupak za

isticawe obave{tewa o pravu na va{e delo.

Ono mo`e biti u pisanoj formi, otkucano,

utisnuto pe~atom ili naslikano.

Obave{tewe o autorskom pravu uglavnom

sadr`i slede}e:

Re~i "copyright" ili "copr.", ili znak za

autorsko pravo;

Godinu kada je delo prvi put objavqeno;

i

Ime nosioca autorskog prava.

Primer: Copyright 2006, ABC Ltd.

Ako delo u zna~ajnoj meri izmenite,

preporu~qivo je da a`urirate na wemu

istaknuto obave{tewe o autorskom pravu,

dodavawem godine svake izmene. Na primer,

"2000, 2002, 2004", ozna~ava da je delo

stvoreno 2000. godine, a da je izmeweno

2002. i 2004.

Kada se radi o delu koje se konstantno

a`urira, kao {to je sadr`aj na web-sajtu,

mogu}e je uneti godine od trenutka prvog

izdawa, do danas: na primer,©1998-2006,

ABC Ltd. Tako|e se preporu~uje da se

obave{tewe dopuni spiskom radwi koje ne

smeju da se obavqaju bez dozvole.

U slu~aju za{ti}enih zvu~nih zapisa,

koristi se slovo "P" (fonogram), u krugu ili

u zagradama. U nekim zemqama je propisano

da je neophodno da ta oznaka i godina prvog

izdawa budu istaknute na primercima

fonograma (na pr., na CD-ovima ili audio

trakama) da bi ti primerci, u toj zemqi, bili

za{ti}eni.

30

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Autorskopravna za{tita za web sajtoveWeb sajtovi obuhvataju kombinacije mnogih dela

koja ispuwavaju standarde originalnosti, kao {to

su slike i ilustracije, tekst, muzika, grafika,

fotografije, baze podataka, video, ra~unarski

softver, HTML kod, koji se koristi za dizajnirawe

web sajtova, itd. Ovi elementi se mogu zasebno

za{titi autorskim pravom. Na primer, ~lanak na

web sajtu mo`e da bude predmet posebne

autroskopravne za{tite. Autorskim pravom se

tako|e mo`e {tititi poseban na~in izbora i

rasporeda razli~itih elemenata prilikom

kreirawa kompletnog web sajta. Za vi{e

informacija vidi:

www.wipo.int/sme/en/documents/business_website.htm

.

4. PRAVO SVOJINE NAAUTORSKOM PRAVU

Da li je autor uvek vlasnik delaza{ti}enog autorskim pravom?^esto se me{a zna~ewe "autorstva" i "prava

svojine". Autor dela je lice koje je stvorilo

delo. Ako je delo stvorilo vi{e lica, svi

stvaraoci se smatraju koautorima. Pitawe

autorstva je posebno zna~ajno u vezi sa

moralnim pravima, kao i prilikom

odre|ivawa datuma isticawa za{tite (vidi

str. 23).

Svojina na autorskom pravu je razli~ito

pitawe. Nosilac autorskog prava na delo je

lice koje ima iskqu~iva prava kori{}ewa

dela, na primer, pravo da koristi,

umno`ava, prodaje i pravi izvedena dela.

Up{te uzev, autorsko pravo na neko delo

pripada izvorno licu koje ga je stvorilo, tj.,

autoru. Me|utim, ovo nije slu~aj u svakoj

zemqi, a to naro~ito ne mora biti slu~aj u

slede}im okolnostima:

Ukoliko je delo stvorio zaposleni, kao

sastavni deo svog posla;

Ukoliko je delo naru~eno ili stvoreno

na osnovu posebne poruxbine; ili

ako je delo stvorilo vi{e lica.

Treba primetiti da se u ve}ini zemaqa,

ugovorom mogu izmeniti ili razjasniti op{ta

pravila koja zakon utvr|uje u pogledu

svojine na autorskom pravu.

Ko je nosilac moralnih prava?Moralna prava uvek pripadaju indivi-

dualnom stvaraocu dela (ili wegovim

naslednicima). Me|utim, kao {to je

prethodno napomenuto, u nekim zemqama, od

moralnih prava se mo`e odre}i.

Pravna lica ne mogu imati moralna prava. Na

primer, ukoliko je producent filma pravno

lice, samo re`iser i pisac scenarija za

film imaju moralna prava na taj film.

Ko je nosilac autorskog prava na delokoje je stvorio zaposleni?U jednom broju zemaqa, ako je delo stvorio

zaposleni u okviru svog zaposlewa,

poslodavac je, automatski, nosilac

autorskog prava, ukoliko nije druga~ije

dogovoreno. Me|utim, ovo nije uvek slu~aj.

Zakon u nekim zemqama utvr|uje da prenos

prava na poslodavca ne mo`e biti

automatski, ve} mora da bude deo ugovora o

zapo{qavawu. U nekim zemqama, akt o

prenosu autorskog prava mora da bude

zakqu~en za svako delo stvoreno na ovaj

na~in koje u`iva autorskopravnu za{titu.

31

Primer: Programer je zaposlen u nekom preduze}u.

Kao sastavni deo svog posla, tokom uobi~ajenog

radnog vremena, on pravi video igre uz pomo}

opreme koju obezbe|uje preduze}e. U ve}ini

zemaqa, imovinska prava na taj softver pripadaju

preduze}u.

Sporovi mogu nastati u slu~aju kada

zaposleni obavi odre|eni posao kod ku}e,

ili nakon radnog vremena, ili proizvede

delo koje ne spada u okvir redovnog

zaposlewa tog zaposlenog. Da bi se izbegli

sporovi, dobra je praksa da zaposleni

potpi{u pisani ugovor kojim se jasno ure|uju

sva pitawa u vezi sa autorskim pravom.

Ko je nosilac autorskog prava nanaru~eno delo?Ukoliko je delo stvorio, na primer, spoqni

konsultant, ili agencija za kreativne

usluge, tj., ukoliko je ono stvoreno u skladu

sa ugovorom o naruxbini dela, situacija je

druga~ija. U ve}ini zemaqa, stvaralac je

nosilac autorskog prava na naru~eno delo, a

lice koje je to delo naru~ilo ima}e samo

licencu da delo koristi za namene za koje je

naru~eno. Mnogi kompozitori, fotografi,

novinari koji imaju samostalni status,

grafi~ki dizajneri, programeri i dizajneri

web sajtova rade na ovom principu. Pitawe

svojine se naj~e{}e postavqa u vezi sa

ponovnim kori{}ewem naru~enog

materijala za istu ili neku drugu

namenu.

32

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Dela stvorena za potrebe vladeU nekim zemqama, vlada je nosilac autorskog

prava na dela koja su stvorena ili prvi put

objavqena pod wenim instrukcijama ili

kontrolom, ukoliko u pisanom ugovoru nije

druga~ije dogovoreno. Mali privredni subjekti

koji stvaraju dela za dr`avne resore i agencije,

moraju da budu svesni ovog pravila i da ugovorom

jasno urede pitawe nosioca autorskog prava.

Delo stvoreno u toku radnog odnosa ilipo poruxbiniU nekim zemqama, kao {to su Sjediwene Ameri~ke

Dr`ave, zakon o autorskom pravu utvr|uje

kategoriju dela nazvanih "delo stvoreno u toku

radnog odnosa ili po poruxbini". Pod ovim se

podrazumeva delo koje zaposleni stvori u okviru

svog zaposlewa ili koje je naru~eno ugovorom.

Kada se radi o "delu stvorenom u toku radnog

odnosa ili po poruxbini" nosilac autorskog prava

je subjekat koji to delo pla}a, a ne lice koje je

delo stvorilo. Taj subjekt mo`e biti firma,

organizacija ili pojedinac.

spoqne saradnike za pru`awe kreativnih

usluga.

Ko je nosilac autorskog prava na delokoje je stvorilo nekoliko autora?Osnovni uslov za postojawe koautorstva je

da doprinos svakog pojedina~nog koautora,

sam po sebi, predstavqa sadr`aj koji se

mo`e za{tititi autorskim pravom. Kada se

radi o koautorstvu, prava se obi~no

ostvaruju na osnovu ugovora izme|u

koautora. Kada takvog ugovora nema, va`e

slede}a op{ta pravila:

Koautorsko delo. Kada se dva ili

vi{e autora saglase da svoje priloge

spoje u jednu nerazdvojivu ili me|usobno

zavisnu kombinaciju tih pojedina~nih

priloga, dolazi do stvarawa "ko-

autorskog dela". Primer koautorskog

dela je uxbenik u kojem su dva ili vi{e

autora dali svoje zasebne komponente,

koje imaju za ciq da budu spojene u jedno

delo. U koautorskom delu, autori koji

daju svoj prilog postaju suvlasnici

celokupnog dela. Zakonom o autorskom

pravu u mnogim zemqama utvr|eno je da

svi suvlasnici koautorskog dela moraju

dati saglasnost na ostvarivawe

autorskog prava. U drugim zemqama,

bilo koji od suvlasnika koautorskog

dela mo`e da koristi delo bez dozvole

drugog koautora (me|utim, mo`e da

postoji odredba kojom se nala`e da on

33

Primer: Vi ste anga`ovali spoqne

saradnike da vam kreiraju reklamu za va{e

preduze}e. U tom trenutku, nameravali ste

da je koristite za promociju va{eg novog

proizvoda na jednom trgovinskom sajmu. Na

osnovu ve}ine nacionalnih zakona,

reklamna agencija }e biti nosilac

autorskog prava, ukoliko ugovorom nije

izri~ito dogovoreno druga~ije. Nakon

odre|enog vremena, vi `elite da

upotrebite delove te reklame (neki

grafi~ki dizajn, fotografiju ili logotip)

na va{em novom web sajtu. Vi }ete morati da

tra`ite dozvolu od reklamne agencije, da

biste taj materijal za{ti}en autorskim

pravom mogli da koristite na ovaj novi

na~in. Ovo stoga, {to kori{}ewe tog

materijala na va{em web sajtu nije nu`no

bilo predvi|eno u trenutku potpisivawa

prvobitnog ugovora.

Pa ipak, postoje odre|eni izuzeci, kao {to

su fotografije snimqene za privatne

potrebe, portreti i gravire, zvu~ni zapisi,

kinematografski filmovi, gde je, u nekim

zemqama, lice koje naru~i delo - nosilac

autorskog prava na to delo, ukoliko nije

druga~ije ugovoreno.

Kao i u slu~aju odnosa poslodavca i

zaposlenog, va`no je da pitawa koja se

odnose na pravo svojine na autorskom pravu

uredite pisanim ugovorom, koji bi trebalo

da zakqu~ite pre nego {to anga`ujete

mora podeliti profit koji stvori na

osnovu takvog kori{}ewa). Pisani ugo-

vor izme|u autora, odnosno, vlasnika,

kojim }e biti ure|ena pitawa svojine i

kori{}ewa, prava na korekciju dela,

marketing i podela prihoda, kao i

garancije u vezi sa povredom autorskog

prava, je obi~no najboqi na~in

postupawa.

Kolektivna dela. Ukoliko autori ne

`ele da delo bude koautorsko i `ele

da se wihovi prilozi koriste zasebno,

smatra}e se da je delo "kolektivno".

Primeri kolektivnih dela su CD-ovi,

koji predstavqaju kompilaciju pesama

raznih kompozitora, ili ~asopisi koji

sadr`e ~lanke ~iji autori imaju

slobodni status. U tom slu~aju, svaki

autor je vlasnik autorskog prava na

delu koje je stvorio.

Izvedeno delo. Izvedeno delo je delo

koje se zasniva na jednom ili vi{e

postoje}ih dela, kao {to su prevod,

muzi~ki aran`man, umetni~ka repro-

dukcija, dramatizacija ili verzija

igranog filma. Pravqewe izvedenog

dela je iskqu~ivo pravo nosioca

autorskog prava (vidi str. 15).

Me|utim, izvedeno delo samo za sebe

mo`e da ispuwava uslove za posebnu

autorskopravnu za{titu, pri ~emu

autorsko pravo obuhvata samo

originalne aspekte izvedenog dela.

U praksi, nije uvek lako napraviti razliku

izme|u koautorskog i kolektivnog dela, ili

izvedenog dela. Razni autori koautorskog

dela, svoje priloge ~esto stvaraju nezavisno

i u razli~ita vremena, tako da mogu

postojati "ranija" i "kasnija" dela.

Kriterijum na osnovu kojega se, u ve}ini

zemaqa, utvr|uje da li se radi o

koautorskom, kolektivnom ili izve-

denom delu je zajedni~ka namera

koautora da budu, ili da ne budu,

koautori. Za koautorstvo je potrebna

namera - ako nema namere da se stvori

koautorsko delo, dva ili vi{e autora koji

stvore nerazdvojivo ili me|usobno zavisno

delo stvori}e izvedeno ili kolektivno

delo.

34

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Film "Da Vin~ijev kod" je izvedeno delo nastalo

na bazi kwige "Da Vin~ijev kod". Producent

filma "Da Vin~ijev kod" je, stoga, morao da

dobije dozvolu od Dena Braun-a za proizvodwu i

distribuciju filma.

5. KORISTI ODAUTORSKOG I SRODNIHPRAVA

Kako mo`ete da ostvarite prihod odkreativnih dela?Ako va{e preduze}e ima autorsko pravo na

neko delo, vi, automatski, raspola`ete

kompletnim skupom iskqu~ivih prava. Ovo

zna~i da samo va{e preduze}e mo`e

umno`iti za{ti}eno delo, prodavati

primerke tog dela ili davati ih u zakup,

praviti izvedena dela, izvoditi i izlagati

delo u javnosti i obavqati druge sli~ne

radwe. Ukoliko drugi `ele da koriste ili

komercijalizuju va{ materijal koji u`iva

autorskopravnu za{titu, vi mo`ete da date

dozvolu za kori{}ewe ili da prodate va{a

iskqu~iva prava, u celosti ili delimi~no,

uz odre|enu naknadu. Ta naknada mo`e biti

jednokratna ili periodi~na. Ovo, u zbiru,

~esto donosi mnogo ve}i profit va{em

preduze}u od direktnog kori{}ewa va{eg

autorskog prava od strane autora,

stvaraoca ili nosioca autorskog prava.

Iskqu~iva prava mogu biti podeqena na

segmente, mawe ili ve}e, i tako podeqena

data na kori{}ewe ili prodata na bilo koji

na~in koji vam padne na pamet. Tako, ova

prava mogu biti prodata ili data na

kori{}ewe, uz ograni~ewe u pogledu

teritorije, roka, segmenta tr`i{ta, jezika

(prevoda), medija ili sadr`aja. Na primer,

nosilac autorskog prava mo`e izvr{iti

prenos celokupnog autorskog prava na delo,

ili prodati prava objavqivawa izdava~u

kwiga, filmska prava - filmskoj kompaniji,

pravo na emitovawe dela - radio stanici, a

pravo na dramsku adaptaciju dela -

pozori{noj trupi ili televizijskoj

kompaniji.

Postoji mnogo na~ina da se kreativno delo

komercijalizuje:

Dela za{ti}ena autorskim pravom

mo`ete prodati, ili napraviti kopije,

a zatim te kopije prodati; u oba

slu~aja, zadr`avate sva, ili ve}inu

prava koja proisti~u iz ~iwenice da ste

nosilac autorskog prava (vidi slede}i

stav);

Mo`ete dozvoliti nekom drugom da

umno`ava, ili na drugi na~in koristi

dela. Ovo mo`ete u~initi tako {to

}ete dati dozvolu za kori{}ewe

va{ih imovinskih prava na dela; i

Mo`ete prodati (preneti) va{e

autorsko pravo na dela, u celosti ili

delimi~no.

Da li gubite autorsko pravo ako prodatesvoje delo?Autorsko pravo se razlikuje od prava

svojine nad fizi~kim predmetom u kojem je

napravqen zapis dela. Samom prodajom

dela koje u`iva autorskopravnu za{titu (na

35

pr: ra~unarskog programa ili rukopisa) ne

dolazi do automatskog prenosa autorskog

prava na kupca. Autorsko pravo na delo

ostaje u svojini autora, ukoliko ga on

izri~ito ne prenese na kupca dela,

pisanim ugovorom.

Me|utim, u odre|enim zemqama, ako pro-

date primerak dela, ili original (na

primer, slikarsko delo), mo`ete izgubiti

neka od iskqu~ivih prava koja ~ine

autorsko pravo. Na primer, kupac primerka

mo`e imati pravo da, ubudu}e, raspola`e

tim primerkom, na primer, da ga proda ili

prenese na drugog (vidi tako|e "prva

prodaja" na str. 15). Koja prava se gube ili

zadr`avaju zavisi od zemqe o kojoj je re~.

Preporu~qivo je da se pre prodaje

primeraka dela provere va`e}i zakoni o

autorskom pravu u va{oj zemqi i na tr`i{tu

izvoza.

[ta je davawe dozvole za kori{}eweautorskog prava?Dozvola za kori{}ewe autorskog prava

(licenca) je dozvola koja se daje drugim

licima (pojedincima ili preduze}ima) za

kori{}ewe jednog ili vi{e va{ih

imovinskih prava u odnosu na delo

za{ti}eno autorskim pravom. Preimu}stvo

davawa ovakve dozvole je u tome {to vi

ostajete nosilac autorskog prava, dok

drugima dozvoqavate da delo umno`avaju,

distribuiraju, u~itavaju, emituju, prenose

preko mre`e, emituju simultano preko

televizije i radija (”simulacasting”, eng.

prim.prev.) proizvode digitalni zapis radio

emisije ili sli~ne emisije sa interneta radi

u~itavawa na li~ni audio plejer

(”podcasting”, eng.prim.prev), ili prave izve-

dena dela za odre|enu naknadu. Ugovori o

davawu dozvole za kori{}ewe prava mogu

da budu sa~iweni tako da odgovaraju

konkretnim zahtevima ugovornih strana. Na

primer, mo`ete dati dozvolu za odre|ena

prava, ali ne za neka druga. Mo`ete dati

dozvolu za pravo da se prave kopije neke

ra~unarske igre i da se ona koristi, a da,

pri tom, zadr`ite prava na stvarawe

izvedenih dela na osnovu te igre (na primer,

film).

Koja je razlika izme|u iskqu~ive ineiskqu~ive dozvole?Dozvola mo`e biti iskqu~iva i

neiskqu~iva. Ako odobrite iskqu~ivu

dozvolu, korisnik takve dozvole je jedini

koji ima pravo da koristi delo u skladu sa

dozvolom. U ve}ini zemaqa, neophodno je da

iskqu~iva dozvola bude u pisanoj formi

da bi bila punova`na. Iskqu~iva dozvola,

tako|e, mo`e biti ograni~ena, na primer, na

odre|enu teritoriju, na odre|eni rok, mo`e

biti za ograni~enu namenu, ili produ`ewe

ekskluziviteta mo`e zavisiti od drugih

vrsta zahteva u vezi sa kvalitetom rada.

Iskqu~ive dozvole su, ~esto, dobra

poslovna strategija da se proizvod

36

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

37

za{ti}en autorskim pravom distribuira i

prodaje na tr`i{tu ako vam nedostaju

resursi da svoje delo sami efikasno

plasirate na tr`i{te.

S druge strane, ako nekom privrednom

subjektu odobrite neiskqu~ivu dozvolu,

vi dajete pravo da koristi jedno ili vi{e

va{ih iskqu~ivih prava, ali ovim niste

spre~eni da dozvolite drugima (ukqu~uju}i

i sebe) da koriste ista prava u isto vreme.

Prema tome, vi mo`ete dati bilo kom broju

lica ili privrednih subjekata, pravo na

kori{}ewe, umno`avawe ili distribuciju

va{eg dela. Kao i u slu~aju iskqu~ivih

dozvola, neiskqu~ive dozvole mogu biti

ograni~ene na sve na~ine. U ve}ini zemaqa,

neiskqu~iva licenca mo`e biti data

usmenim putem ili u pisanoj formi. Me|utim,

pisani ugovor se smatra boqim re{ewem.

[ta se de{ava kada prodate va{eautorsko pravo?Alternativa davawu dozvole je da nekome

prodate svoje autorsko pravo na delo,

nakon ~ega to lice postaje novi nosilac

autorskog prava. Tehni~ki termin koji se

koristi za takav prenos prava svojine je

"prenos prava". I dok se dozvolom daje samo

pravo da se uradi ne{to, {to bi ina~e bilo

protivzakonito da dozvole nema, prenosom

prava se prenosi ukupan interes u odnosu na

va{e pravo ili prava. Vi mo`ete da prava

prenesete u celosti ili delimi~no. U mnogim

Prenos prava ili iskqu~iva licenca moraju biti

u pisanoj formi.

Strategija licencirawa Davawem dozvole, korisniku dozvoqavate da ~ini

odre|ene stvari utvr|ene ugovorom, koje bi ina~e

bile zabrawene. Prema tome, va`no je da se {to

preciznije utvrdi opseg dozvoqenih radwi .

Uop{te uzev, boqe je dati dozvole koje }e po

opsegu biti ograni~ene na konkretne potrebe i

interese korisnika. Davawem neiskqu~ive

dozvole, drugim zainteresovanim korisnicima

mo`ete dati dozvolu za iste ili druge svrhe, pod

istovetnim ili druga~ijim uslovima.

Me|utim, ponekad apsolutna kontrola nad delom

predstavqa poslovno obezbe|ewe za korisnika

dozvole ili bitan deo wegove poslovne strategije.

U takvim situacijama, najboqe re{ewe mo`e da

bude iskqu~iva dozvola ili prenos svih va{ih

prava uz pla}awe jednokratne naknade. Me|utim, u

takve pregovore treba da se upustite tek nakon {to

ste iscrpeli sve druge alternative, pri ~emu treba

da obezbedite i pla}awe adekvatne naknade. Kada

prenesete autorsko pravo na delo, gubite sav

potencijal koje to delo nosi u smislu budu}ih

prihoda.

zemqama, za vaqanost prenosa prava je

neophodno da bude u pisanoj formi i da je

ugovor potpisan od strane nosioca

autorskog prava. U nekim zemaqama, auto-

rsko pravo nije prenosivo. Tako|e, imajte na

umu da se mogu preneti samo imovinska

prava, po{to autor uvek ostaje nosilac

moralnih prava (vidi str. 17).

[ta je "merchandising""Merchandising" je oblik marketinga, u

kojem se na proizvodu koristi pravo na

intelektualnu svojinu (obi~no `ig, indu-

strijski dizajn ili autorsko pravo) radi

pove}awa wegove privla~nosti u o~ima

kupaca. Crte`i iz stripova, glumci, pop

zvezde, sportske zvezde, poznata slikarska

dela, statue i mnoge druge slike pojavquju

se na celom nizu proizvoda, kao {to su

majice, igra~ke, kancelarijski pribor, {oqe

za kafu ili posteri. Merchandising

proizvoda oslawawem na autorsko pravo

mo`e biti unosan dodatni izvor prihoda:

Kad se radi o privrednim subjektima

koji su vlasnici dela za{ti}enih

autorskim pravom (kao {to su crte`i iz

stripova ili fotografije), davawe

licence za autorsko pravo pote-

ncijalnim korisnicima, mo`e doneti

znatne prihode. Na ovaj na~in subjekt

mo`e da ostvari prihode plasmanom

proizvoda na nova tr`i{ta na relativno

nerizi~an i rentabilan na~in.

38

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Privredni subjekti koji proizvode

jeftinu robu masovne proizvodwe, kao

{to su {oqe za kafu, slatki{i ili

majice, mogu pove}ati atraktivnost

svojih proizvoda koriste}i na wima

poznate likove, umetni~ka dela, ili

druge privla~ne elemente.

Za "merchandising" je potrebno prethodno

pribaviti dozvolu za kori{}ewe razli~itih

prava (kao {to je iskori{}avawe dela

za{ti}enog autorskim pravom, indu-strijskim

dizajnom ili `igom) na robi koja se plasira

na ovaj na~in. Kada se koriste likovi

slavnih osoba, potrebno je obratiti dodatnu

pa`wu, po{to oni mogu biti za{ti}eni

pravima privatnosti i publiciteta.

Mary Engelbreit: Umetnik i preduzetnik Mary Engelbreit je poznata {irom sveta po svom

raznobojnom i slo`enom dizajnu, a postala je pio-

nir u licencirawu umetni~kih dela. Nekoliko poz-

natih kompanija koje proizvode karte za igrawe

kupilo je wen dizajn, a mnoge druge kompanije `ele

da dobiju dozvolu za upotrebu prepoznatqivih

umetni~kih dela ~iji je ona tvorac, da bi ih je pri-

menili na razli~itim proizvodima, ukqu~uju}i

kalendare, majice, {oqe, poklonkwige , pe~ate,

kerami~ke figurice i drugo. Studija slu~aja wenog

poslovawa mo`e se na}i na adresi

http://www.wipo.int/sme/en/case_studies/engelbreit_lic

ensing.htm.

Kako mo`ete da date dozvolu zakori{}ewe va{eg dela?Kao nosilac autorskog i srodnih prava, vi

odlu~ujete da li }ete dati dozvolu za

kori{}ewe svog dela, kome }ete je dati, i na

koji na~in. Postoje razni na~ini na koje

nosioci prava re{avaju pitawe davawa

dozvole.

Jedna mogu}nost je da sve poslove u

postupku davawa dozvole obavite sami.

Uslove ugovora mo`ete dogovoriti sa

svakim korisnikom dozvole pojedina~no, ili

mo`ete ponuditi dozvole pod standardnim

uslovima, koje druga strana mora prihvatiti

kao takve ako je zainteresovana za kori-

{}ewe va{eg dela za{ti}enog autorskim i

srodnim pravima.

Ukoliko sami upravqate svim svojim pravima,

naj~e{}e }ete biti pod znatnim teretom

administrativnih poslova i tro{kova oko

prikupqawa tr`i{nih informacija,

tra`ewa potencijalnih korisnika i vo|ewa

pregovora oko ugovora. Prema tome, mo`ete

razmotriti mogu}nost da posao ostvarivawa

nekih, ili svih va{ih prava poverite

profesionalnom agentu ili agenciji za

licence, kao {to je izdava~ kwiga ili

proizvo|a~ fonograma, koji }e, zatim, u va{e

ime, sklopiti ugovore. Agent je, ~esto, u boqoj

poziciji od vas i mo`e boqe od vas prona}i

potencijalne korisnike, kao i ugovoriti boqe

cene i uslove za davawe dozvole.

U praksi, nosiocu autorskog i srodnih

prava, a ~ak i agentu za licence je ~esto

te{ko da prati sva razli~ita kori{}ewa

dela. Isto tako, korisnicima, kao {to su

radio ili TV stanice, prili~no je te{ko da

kontaktiraju svakog autora ili nosioca

autorskog prava pojedina~no, da bi dobili

neophodne dozvole. U situacijama kada

pojedina~no licencirawe nije mogu}e, ili

nije izvodqivo, pridru`ivawe orga-

nizaciji za kolektivno ostvarivawe

autorskog i srodnih prava, ukoliko

postoji za konkretnu kategoriju dela, mo`e

da bude dobar izbor. Organizacija za

kolektivno ostvarivawe autorskog i

srodnih prava prati iskori{}avawe dela za

ra~un stvaraoca odre|ene kategorije dela i

zadu`ena je za ugovarawe licenci i naplatu

naknada. Vi se mo`ete pridru`iti

odgovaraju}oj organizaciji za kolektivno

ostvarivawe autorskog i srodnih prava u

va{oj zemqi, ukoliko takva postoji,

odnosno, u drugim zemqama.

39

Kako funkcioni{e organizacija zakolektivno ostvarivawe autorskog isrodnih prava?Organizacija za kolektivno ostvarivawe

autorskog i srodnih prava funkcioni{e kao

posrednik izme|u korisnika i odre|enog

broja nosilaca autorskog prava koji su

~lanovi ove organizacije. Generalno, za

svaku vrstu dela i za svaku zemqu postoji po

jedna organizacija za kolektivno ostva-

rivawe autorskog i srodnih prava. Me|utim,

ove organizacije postoje samo za dela koja

se mogu svrstati u film, muziku,

fotografiju, reprografiju (sve vrste

{tampanog materijala), televiziju i video i

likovne umetnosti. Nakon stupawa u

~lanstvo organizacije za kolektivno

ostvarivawe autorskog i srodnih prava,

~lanovi obave{tavaju organizaciju o delima

koja su stvorili ili ~iji su vlasnici. Glavna

delatnost organizacije za kolektivno

ostvarivawe autorskog i srodnih prava je:

1) Vo|ewe dokumentacije dela svojih

~lanova,

2) Licencirawe i naplata honorara u ime

svojih ~lanova,

3) Prikupqawe informacija i davawe

izve{taja o kori{}ewu dela,

4) Pra}ewe i revizija i

5) Distribucija honorara svojim ~lanovima.

Lica ili privredni subjekti

zainteresovani da pribave dozvolu za

kori{}ewe dela na repertoaru organizacije

za kolektivno ostvarivawe autorskog i

srodnih prava, pregledaju taj repertoar. Da

bi nosiocima autorskog i srodnih prava

omogu}ile da budu predstavqeni na

me|unarodnom nivou, ove organizacije

sklapaju recipro~ne ugovore sa drugim

takvim organizacijama {irom sveta. Ove

organizacije zatim daju dozvole u ime svojih

~lanova, napla}uju naknade i vr{e

raspodelu napla}enih iznosa nosiocima

autorskog prava, na osnovu ugovorene

formule.

Prakti~na preimu}stva kolektivnog

ostvarivawa autorskog i srodnih prava su

slede}a:

Kolektivno licencirawe ima mnoga

preimu}stva za korisnike i nosioce

prava. Mogu}nost obavqawa svih

poslova na jednom mestu uveliko smawuje

administrativni teret koji snose

korisnici i nosioci prava; ne samo {to

kolektivno ostvarivawe autorskog i

srodnih prava nosiocima prava

omogu}ava ekonomi~nost u pogledu

administrativnih tro{kova, ve} isto

~ini i u pogledu istra`ivawa i razvoja u

ciqu stvarawa digitalnih sistema koji

omogu}avaju efikasniju borbu protiv

piraterije. Pored toga, kolektivno

licencirawe je zna~ajan faktor za

uspostavqawe ravnote`e. Bez

kolektivnog sistema u kojem u~estvuju

svi subjekti na tr`i{tu, mali i sredwi

nosioci prava, kao i mali i sredwi

40

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

korisnici, bili bi, naprosto, iskqu~eni

sa tr`i{ta.

Zahvaquju}i kolektivnom ostvarivawu

autorskog i srodnih prava, vlasnici

za{ti}enih dela mogu da koriste

preimu}stvo kolektivnog pregovarawa i

dobiju boqe uslove za kori{}ewe svojih

dela, po{to organizacija za kolektivno

ostvarivawe autorskog i srodnih prava

mo`e da pregovara pod mnogo

uravnote`enijim uslovima sa brojnim,

mo}nijim i ~esto rasutim i udaqenim

grupama korisnika.

Zahvaquju}i kolektivnom ostvarivawu

autorskog i srodnih prava, privredni

subjekti koji `ele da dobiju licencu za

neki materijal u digitalnom obliku,

dobijaju koristan instrument, uz

jednostavniji postupak za dobijawe tih

prava. .

Mnoge organizacije za kolektivno

ostvarivawe autorskog i srodnih prava,

tako|e, igraju va`nu ulogu van svoje

neposredne delatnosti. Na primer, one se

bave primenom prava (spre~avawe

piraterije); pru`aju usluge obrazovawa i

{irewa informacija; uspostavqaju vezu

sa zakonodavnim organima ; podsti~u i

unapre|uju razvoj novih dela u raznim

kulturama putem kulturnih inicijativa i

doprinose socijalnom i zakonskom

blagostawu svojih ~lanova. Od pre neko-

liko godina, mnoge od ovih organizacija

aktivno rade na razvoju komponenti

upravqawa digitalnim pravima za

potrebe upravqawa pravima (vidi str.

26). Tako|e, mnoge organizacije za

kolektivno ostvarivawe autorskog i

srodnih prava su anga`ovane u okviru

me|unarodnih foruma na promociji

razvoja zajedni~kih, interoperabilnih i

bezbednih standarda, koji odgovaraju

wihovim potrebama u pogledu ostva-

rivawa autorskog i srodnih prava,

sprovo|ewa i obezbe|ewa prava koja

zastupaju.

Pojedinosti u vezi sa relevantnim

organizacijama za kolektivno ostva-

rivawe autorskog i srodnih prava u

odre|enoj zemqi mogu se dobiti od

me|unarodne federacije organizacija za

kolektivno ostvarivawe autorskog i

srodnih prava (vidi Aneks I nacionalnog

zavoda / uprave za autorska prava (vidi

Aneks II), od relevantne privredne

asocijacije ili od jedne od me|unarodnih

nevladinih organizacija navedenih u

Aneksu I na str. 55. 41

Upravqawe autorskim i srodnim pravima

Pravima koja proisti~u iz autorskog i srodnihprava mogu da upravqaju:

Nosilac prava;

Posrednik, kao {to je izdava~, proizvo|a~ ili

distributer; ili

Organizacija za kolektivno ostvarivawe

autorskog i srodnih prava. U nekim

slu~ajevima, ostvarivawe prava preko ovih

organizacija mo`e ~ak biti propisano

zakonom.

Kolektivno ostvarivawe autorskog isrodnih prava u muzi~koj industrijiKolektivno ostvarivawe autorskog i srodnih

prava igra su{tinski zna~ajnu ulogu u muzi~kom

biznisu zbog razli~itih vrsta prava u lancu

muzi~kog biznisa.

Mehani~ka prava koja se napla}uju u ime

autora, kompozitora i izdava~a;

Prava izvo|ewa koja se napla}uju u ime

autora, kompozitora i izdava~a; i

Prava izvo|ewa koja se napla}uju u ime

interpretatora i proizvo|a~a fonograma (vidi

str. 20). Nije ni ~udo {to se hiqade malih i

sredwih kompanija za izdavawe zvu~nih zapisa,

kao i izdava~a muzi~kih dela i umetnika, svako

u svojoj zemqi, oslawa na lokalne, odnosno,

udaqene organizacije za kolektivno

ostvarivawe prava, s ciqem da one zastupaju

wihove interese i umesto wih pregovaraju sa

mo}nim korisnicima muzike (velike grupe koje

vr{e saop{tavawe javnosti, radio, TV, telekom

grupe ili kablovski operateri), kako bi

obezbedili adekvatnu naknadu za svoju

stvarala~ku delatnost. U isto vreme, svi

korisnici, bez obzira na veli~inu, imaju

pristup svim repertoarima, bez potrebe da

pregovaraju sa velikim brojem pojedina~nih

nosilaca prava.

Organizacije za kolektivno ostvarivawe

autorskog i srodnih prava, koje zastupaju svoje

interpretatore (muzi~ke i audio vizuelne) od

po~etka ostvaruju prava na internetu,

uglavnom u domenu simultanog radio i TV

prenosa i prenosa putem mre`e, a od sada }e,

tako|e, obezbe|ivati i "pravo na ~iwewe

dostupnim" (vidi str. 16).

U ve}ini zemaqa, emiter mora platiti

pravo na emitovawe muzike. Pla}awe se vr{i

kompozitoru, ali uglavnom na indirektan

na~in. U praksi, kompozitor prenosi svoja prava

na organizaciju za kolektivno ostvarivawe

autorskog i srodnih prava, koja pregovara sa

zainteresovanim za javno izvo|ewe muzi~kih

dela. Organizacija za kolektivno ostvari-

vawe autorskog i srodnih prava, koja pred-

stavqa veliki broj kompozitora, pla}a

autorske honorare svojim ~lanovima, u skladu

sa tim koliko je puta odre|eno delo izvedeno u

javnosti. Emiteri ugovaraju ukupan godi{wi

iznos koji se pla}a organizaciji za kolektivno

ostvarivawe autorskog i srodnih prava i daju

joj primerke prijava od pojedina~nih stanica, u

kojima je navedeno koliko je puta neki zapis

emitovan, a na osnovu ~ega se mo`e izvr{iti

obra~un u ciqu pla}awa honorara kompozi-

torima. Organizacija za kolektivno ostvari-

vawe autorskog i srodnih prava mo`e biti bilo

koje udru`ewe za za{titu izvo|a~kih prava.

Na primer, za emitere u okviru Komonvelta,

najrelevantnije su Australasian Performing Right

Association (APRA, Udru`ewe za za{titu

42

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

izvo|a~kih prava u Australiji i Aziji) , ili The

Performing Right Society (Kraqevsko udru`ewe

za za{titu izvo|a~kih prava) koje se nalazi u

Velikoj Britaniji. Oba udru`ewa mogu da emi-

terima daju licence za prakti~no sva muzi~ka

dela komponovana bilo gde u svetu. APRA, na

primer, ima kontrolu ne samo nad muzikom za

koju su weni ~lanovi preneli svoja prava na

APRA -u u okviru Australije i Azije, Novog

Zelanda i Ju`nog Pacifika, ve} i nad muzikom

koju u Ujediwenom Kraqevstvu napi{u kompoz-

itori i izdava~i koji su ~lanovi udru`ewa The

Performing Right Society. Na osnovu sli~nih

ugovora, APRA, u Australiji i Novom Zelandu,

ima kontrolu nad muzi~kim delima koja napi{u

razni kompozitori koji su ~lanovi raznih

udru`ewa u Sjediwenim Dr`avama, kao i

udru`ewa u zemqama kao {to su Francuska,

Nema~ka, Italija, [panija, Holandija, Gr~ka i

druge.

Dozvola za javno izvo|ewe je neophodna za bilo

koje emitovawe televizijske emisije koja

sadr`i muziku. Pravo izvo|ewa mora da bude

odobreno od strane nosioca autorskog prava

ili izdava~a kompozicije i zvu~nog zapisa koji

se iskori{}ava. Obi~no se od udru`ewa za

za{titu izvo|a~kih prava pribavqa op{ta

licenca.

43

Kolektivno ostvarivawe prava u vezi saumno`avawem {tampanog materijala

Privredni subjekti u velikoj meri koriste

sve vrste {tampanog materijala za{ti}enog

autorskim pravom. Na primer, mogu imati

potrebu za fotokopijama ~lanaka iz novina,

~asopisa i druge periodi~ne {tampe, koje `ele

da distribuiraju svojim zaposlenima radi

wihovog informisawa i istra`iva~kog rada.

Bilo bi neprakti~no, a mo`da ~ak i nemogu}e,

tra`iti dozvolu za takvo kori{}ewe direktno

od autora i izdava~a {irom sveta.

U odgovoru na potrebu da se dobije licenca

za fotokopirawe velikog obima, u mnogim

zemqama, autori i izdava~i su uspostavili

organizacije za ostvarivawe prava umno-

`avawa - vrsta organizacije za kolektivno ost-

varivawe autorskog i srodnih prava - koje pos-

tupaju kao posrednici i obezbe|uju potrebne

dozvole u skladu sa autorskim pravom kada

god nosioci prava ne mogu da postupaju

samostalno.

Ove organizacije za ostvarivawe prava

umno`avawa izdaju dozvole u ime svojih ~lano-

va, kojim dozvoqavaju proizvodwu reprograf-

skih ili skeniranih kopija nekog odeqka

objavqenog dela (ukqu~uju}i kwige, ~asopise,

periodi~nu {tampu, itd.), u ograni~enom broju

primeraka, za potrebe zaposlenih u instituci-

jama i organizacijama (ukqu~uju}i biblioteke,

dr`avnu upravu, fotokopirnice, obrazovne

institucije i {irok spektar privrednih sub-

jekata iz domena trgovine i industrije). Neke od

ovih organizacija mogu da daju dozvolu i za

druge namene, kao {to je elektronska distribu-

cija preko mre`e.

6. KORI[]EWE DELADRUGIH NOSILACAPRAVA

Kada vam je potrebna dozvola dakoristite delo drugog nosioca prava?Privredni subjekti ~esto imaju potrebu da

koriste dela za{ti}ena autorskim pravom

ili dela za{ti}ena srodnim pravima, kao

podr{ku svojoj poslovnoj delatnosti. Kada

koristite dela drugih nosilaca prava,

morate prvo utvrditi da li je potrebna

dozvola autora. U principu, ovla{}ewe

nosioca autorskog prava bi}e vam potrebno:

Ako je delo obuhva}eno zakonom ili

zakonima o autorskom, odnosno, srodnim

pravima (vidi odeqak 2);

Ako delo nije u javnom domenu (vidi

stranu 46);

Ako planirano iskori{}avawe dela

podrazumeva kori{}ewe svih autorskih

i srodnih prava odobrenih nosiocu

prava, odnosno, dela tih prava; i

Ako planirano iskori{}avawe dela nije

obuhva}eno "po{tenim kori{}ewem" ili

"po{tenim postupawem" ili ograni~ewem

ili izuzetkom koji je konkretno ukqu~en

u nacionalni zakon o autorskom ili

srodnim pravima (vidi str. 47).

Treba imati na umu da }e vam mo`da biti

potrebna konkretna dozvola da biste

sadr`aj drugih nosilaca prava, mogli da

koristite izvan va{ih poslovnih

prostorija (na prezentacijama za

investitore - tzv. "road show", na web sajtu,

za zavr{ni izve{taj, bilten, itd.) i unutar

va{ih poslovnih prostorija (za

distribuciju zaposlenima, ispitivawe

proizvoda, sastanke i obuku u poslovnim

prostorijama, itd.). ^ak i ako koristite

samo jedan deo nekog dela za{ti}enog

autorskim pravom, bi}e vam potrebna

prethodna dozvola (vidi str. 52).

Da li vam je potrebna dozvola i zaelektronsko, odnosno, digitalno kori{}ewedela drugih nosilaca prava?Autorskopravna za{tita se odnosi na

digitalno kori{}ewe i pohrawivawe, isto

kao i na bilo koje drugo kori{}ewe. Stoga,

mo`da }e vam prethodno biti potrebna

dozvola nosioca autorskog prava da biste

mogli da skenirate wihova dela, objavite

wihova dela na elektronskoj oglasnoj tabli

44

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Sada{wa tehnologija olak{ava kori{}ewe

materijala koji su stvorili drugi - filmskih

odlomaka i odlomaka televizijskih emisija,

muzike, slika i ilustracija, fotografije,

softvera, teksta, itd. - na va{em web sajtu.

Sama tehni~ka lako}a kori{}ewa i umno`avawa

dela ne daje vam zakonsko pravo da to i ~inite

ili web sajtu, memori{ete wihov digitalni

sadr`aj u bazi podataka va{eg preduze}a,

ili objavite wihova dela na va{em web

sajtu. Ve}ina web sajtova daje spisak e-mail

adresa kontakt osoba, zahvaquju}i ~emu je

relativno lako dostaviti zahtev za

umno`avawe slika ili teksta.

Ako ste kupili delo za{ti}eno autorskimpravom, da li mo`ete slobodno da gakoristite, onako kako `elite?Kao {to je napred obja{weno, autorsko

pravo je odvojeno od prava svojine na delo

(vidi str. 35). Samom kupovinom primeraka

neke kwige, CD-a, videa ili ra~unarskog

programa, kupac ne sti~e obavezno i pravo da

pravi dodatne primerke ili da ta dela

objavquje ili prikazuje u javnosti. Pravo da

to ~ini obi~no pripada nosiocu autorskog

prava, ~ija vam je dozvola potrebna za takve

postupke. Morate imati na umu da, kao i u

slu~aju fotokopirawa dela, skenirawe

dela radi proizvodwe elektronskog

primerka i u~itavawa primerka dela u

elektronskom obliku, obuhvata

umno`avawe dela, te je pre obavqawa bilo

kojeg od tih postupaka potrebno pribaviti

dozvolu.

45

Licencirawe softveraKod standardizovanih softverskih paketa,

~esto dobijete licencu po izvr{enoj kupovini pake-

ta. Vi kupite fizi~ko pakovawe, ali dobijate licen-

cu samo za odre|eno kori{}ewe softvera

sadr`anog u wemu. Uslovi davawa licence (tzv.

upakovane licence4) obi~no su navedeni na paketu,

koji mo`ete vratiti ako se ne sla`ete sa naveden-

im uslovima. Ukoliko otvorite paket smatra se da

ste prihvatili uslove ugovora. Ina~e, licencni

ugovor mo`e biti uba~en u zapakovani softver.

^esto se licencirawe softvera obavlja on-line,

putem "klik ugovora" . U takvim slu~ajevima, vi pri-

hvatate uslove ugovora pritiskom na odgovaraju}u

ikonicu na stranici web sajta. Ako vam je potreban

odre|eni softver za odre|eni broj ra~unara u

okviru va{eg preduze}a, mo`ete dobiti koli~insku

licencu na osnovu koje dobijate zna~ajan popust

kupovinom ve}eg broja licenci .

Posledwih godina, vodi se sve ve}a debata o

validnosti softverskih licenci, po{to mnogi

proizvo|a~i poku{avaju da ugovornim odredbama

pro{ire granice svojih prava, izvan dozvoqenog

zakonima o autorskom i srodnim pravima.

U svim takvim slu~ajevima, potrebno je da

pa`qivo pregledate licencni ugovor, da biste

utvrdili {ta mo`ete, a {ta ne mo`ete da radite sa

softverom koji ste kupili. Pored toga, u va{em

nacionalnom zakonu o autorskom pravu mo`e biti

izuzetaka koji vam omogu}avaju da ra~unarski pro-

gram koristite na odre|ene na~ine za koje nije

potrebna dozvola, kao {to je pravqewe interoper-

abilnih proizvoda, ispravka gre{aka, provera

bezbednosti i pravqewe rezervne kopije.

Koji sadr`aj ili materijal imate pravoda koristite bez dozvole?Dozvola nosioca autorskog prava nije

potrebna:

Ako koristite aspekt dela koji nije

za{ti}en na osnovu zakona o autorskom

pravu. Na primer, ako na va{ li~ni na~in

izra`avate ~iwenice ili ideje iz

nekog za{ti}enog dela, umesto da

prepi{ete autorov izraz (vidi str. 13);

Ako je delo u javnom domenu; i

Ako je va{e kori{}ewe dela obuhva}eno

pojmom "po{teno kori{}ewe" ili

"po{teno postupawe" ili je obuhva}eno

ograni~ewem ili izuzetkom koji je

konkretno predvi|en nacionalnim

zakonom o autorskom pravu.

Kada je delo u javnom domenu?Ako niko nema autorsko pravo na delo, to

delo pripada javnom domenu i svako mo`e

slobodno da ga koristiti za bilo koju

namenu. Slede}e vrste dela su u javnom

domenu:

Delo ~iji je rok autorskopravne za{tite

istekao (vidi str. 23);

Delo koje ne mo`e biti za{ti}eno

autorskim pravom (na pr: naslov kwige)

(vidi str. 13); i

Delo u pogledu kojeg se nosilac autorskog

prava izri~ito odrekao svojih prava, na

primer, tako {to je na delo istakao

obave{tewe da ono spada u javni domen.

Nepostojawe obave{tewa o autorskom pravu

ne zna~i da je delo u javnom domenu, ~ak i ako

je delo dostupno na internetu.

Kako mo`ete da utvrdite da li je delojo{ uvek za{ti}eno autorskim ilisrodnim pravima? U skladu sa moralnim pravima, na delu se

obi~no isti~e ime autora, dok se godina

smrti autora mo`e dobiti iz

bibliografskih dela ili javnih registara.

Ako na osnovu takvog pretra`ivawa ne

do|ete do jasnih rezultata, mo`ete

konsultovati registar autorskog prava u

zavodu za autorska prava u va{oj zemqi (ako

takav postoji) da biste proverili

relevantne informacije, ili mo`ete

kontaktirati relevantnu organizaciju za

kolektivno ostvarivawe autorskog i

srodnih prava ili izdava~a dela. Imajte na

umu da mo`da postoji nekoliko autorskih

prava na jedan proizvod, a ova prava mo`da

pripadaju razli~itim nosiocima prava i

imaju razli~ite rokove za{tite. Na primer,

46

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Primer: Frederik [open je umro 1849. Muzika i

tekstovi za muziku koje je on napisao, su u javnom

domenu. Prema tome, svako mo`e da svira

[openovu muziku. Me|utim, po{to su zvu~ni

zapisi za{ti}eni zasebno od muzi~kih

kompozicija, zvu~ni zapisi [openove muzike su

mo`da jo{ uvek pod autorskopravnom za{titom.

kwiga mo`e sadr`ati tekst i slike koji su

za{ti}eni na osnovu nekoliko autorskih

prava, koja su zasebna, a od kojih svako

isti~e drugog datuma.

Kada mo`ete koristiti delo na osnovuograni~ewa ili izuzetka od autorskogprava ili na osnovu pojma "po{tenokori{}ewe" ili "po{teno postupawe"?Svi nacionalni zakoni o autorskom pravu

ukqu~uju niz ograni~ewa i izuzetaka, na

osnovu kojih se ograni~ava obim

autorskopravne za{tite i dozvoqava

slobodno kori{}ewe dela u odre|enim

okolnostima, ili kori{}ewe dela bez

dozvole, ali uz odre|eno pla}awe. Odredbe

se razlikuju od zemqe do zemqe, ali,

obi~no, izuzeci i ograni~ewa obuhvataju

kori{}ewe citata iz objavqenog dela (tj.,

kori{}ewe kratkih izvoda u delu koje je

autor samostalno stvorio), odre|eno

prepisivawe radi privatne i li~ne upotrebe

(na pr.: za potrebe istra`ivawa i

prou~avawa), odre|eno umno`avawe u

bibliotekama i arhivama (na pr.: dela koja

se ne mogu na}i u {tampi, ~iji su primerci

previ{e osetqivi da bi se mogli davati na

pozajmicu javnosti), umno`avawe izvoda

dela od strane nastavnika za potrebe

kori{}ewa od strane u~enika u razredu, ili

pravqewa specijalnih primeraka za

potrebe kori{}ewe od strane slabovidih

ili slepih lica.

U raznim zemqama postoje brojna druga

ograni~ewa ili izuzeci u korist raznih

grupa. Vrlo ~esto, ta su ograni~ewa i

izuzeci detaqno opisani u nacionalnom

zakonu, koji bi trebalo konsultovati radi

dobijawa pravih uputstava. U suprotnom,

potrebno je da potra`ite stru~ni savet.

U zemqama anglosaksonskog prava (Common

Law), kao {to su Australija, Kanada, Indija,

Velika Britanija, i Sjediwene Ameri~ke

Dr`ave, dela podle`u konceptu "po{tenog

kori{}ewa" ili "po{tenog postupawa".

Opis dat u zakonu o autorskom pravu je, kod

wih, mawe konkretan. Pod "po{tenim

kori{}ewem" utvr|eno je da, za odre|ene

vrste kori{}ewa tu|ih dela za{ti}enih

autorskim pravom, nije potrebna dozvola

nosioca autorskog prava. Tako|e se

pretpostavqa da je to kori{}ewe dovoqno

minimalno da se ne}e neopravdano sukobiti

sa iskqu~ivim pravima nosioca autorskog

prava na umno`avawe i, ina~e, na

kori{}ewe dela. Te{ko je opisati bilo koja

op{ta pravila o "po{tenom kori{}ewu"

zato {to je ono uvek veoma povezano sa

~iweni~nim stawem. Me|utim, privatna lica

koja umno`avaju dela za vlastito

kori{}ewe obi~no imaju mnogo ve}a prava

"po{tenog kori{}ewa" od onih koji ga

umno`avaju u komercijalne svrhe. Primeri

delatnosti koje mogu biti dozvoqene kao

"po{teno kori{}ewe" ukqu~uju distri-

buirawe primeraka slike iz novina na ~asu,

za obrazovne svrhe, imitirawe dela radi

47

parodije ili socijalnog komentara, davawe

citata iz objavqenog dela i softver za

reverzibilni in`ewering u ciqu obezbe-

|ewa kompatibilnosti. Obim "po{tenog

kori{}ewa" se razlikuje od jedne do druge

zemqe.

Obratite pa`wu na to da, ~ak i ukoliko

ne~ije delo koristite u skladu sa ovim

odredbama, i daqe je, u ve}ini zemaqa,

potrebno da nazna~ite ime autora.

[ta predstavqa sistem da`bina zaprivatno umno`avawe?Pojedinci umno`avaju velike koli~ine

materijala za{ti}enog autorskim pravima,

za vlastite, nekomercijalne potrebe. Takvo

umno`avawe sa~iwava unosno tr`i{te za

velike proizvo|a~e i uvoznike opreme za

pravqewe zapisa i medija, nosa~a zapisa.

Me|utim, privatno umno`avawe, po svojoj

prirodi, ne mo`e biti ure|eno ugovorom:

qudi spontano prave privatne primerke u

privatnosti vlastitog doma. Prema tome, u

nekim zemqama, umno`avawe za vlastitu

upotrebu je, jednostavno, dozvoqeno na

osnovu izuze}a; nije potrebno tra`iti

nikakvu prethodnu dozvolu. Me|utim, jedan

broj takvih zemaqa je, zauzvrat, uspostavio

sistem pla}awa da`bina radi obezbe|ewa

naknada umetnicima, piscima i muzi~arima

za takvo umno`avawe wihovih dela. Taj

sistem mo`e da se sastoji iz dva elementa:

Da`bina na opremu i medije: na cenu

svih vrsta opreme za proizvodwu zapisa,

dodaje se mala naknada za autorsko

pravo, a u to je ukqu~en niz proizvoda,

od ma{ina za kopirawe i faks ma{ina,

do reza~a za CD i DVD, video rekordera

i skenera. Neke su zemqe, tako|e, uvele

da`bine na prazne medije za snimawe

zapisa, kao {to su papir za

fotokopirawe, prazne trake, CD-R, ili

fle{ kartice.

Da`bine koju pla}aju korisnici:

[kole, fakulteti, dr`avne institucije

i istra`iva~ke institucije, unive-

rziteti, biblioteke i privredni

subjekti koji proizvode veliku koli~inu

fotokopija, pla}aju "korisni~ku

naknadu".

48

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Primer BelgijeU Belgiji, preduze}a koja prave kopije za{ti}enih

dela na opremi koja im pripada (koja je: u

vlasni{tvu, uzeta u zakup ili lizing), moraju da

plate naknadu. Ta naknada mora odgovarati broju

proizvedenih kopija za{ti}enog dela. RERROBEL,

Organizacija za za{titu prava umno`avawa

Belgije, napla}uje da`binu i vr{i raspodelu

prihoda na odgovaraju}i na~in.

Naplatu da`bina obi~no vr{i organizacija

za kolektivno ostvarivawe autorskog i

srodnih prava i to od proizvo|a~a,

uvoznika, operatera ili korisnika, a taj

porez se zatim distribuira nosiocima

prava.

Mo`ete li koristiti dela koja suza{ti}ena merama tehnolo{ke za{tite?Privredni subjekti moraju da obrate pa`wu

kada u komercijalne svrhe koriste dela

za{ti}ena tehnolo{kim merama za{tite,

ako bi zbog ovoga bilo potrebno izbegavawe

mera teholo{ke za{tite - {to predstavqa

postupak koji je sada zakonom zabrawen u

mnogim zemqama. U ve}ini zemaqa,

odgovornost za ove povrede prava je zasebna

i razgrani~ena od bilo koje odgovornosti

zbog povrede autorskog prava na za{ti}ena

dela. Ovo zna~i da, ~ak i ako je izbegavawe

mera odobreno, i daqe va`e op{ta pravila

u vezi sa povredom autorskog prava. Prema

tome, za svako kori{}ewe dela verovatno

}e i daqe biti potrebno da se pribavi

dozvola nosioca autorskog prava.

Do izbegavawa tehnolo{kih mera za{tite

bi do{lo, na primer, ukoliko biste upali u

ne~iji sistem za ostvarivawe digitalnih

prava s ciqem da za{ti}eni sadr`aj

koristite bez dozvole, ili ukoliko biste

bez odobrewa de{ifrovali delo za{ti}eno

autorskim pravom. Na osnovu nacionalnih

zakona u nekim zemqama, akt izbegavawa

mera se ne smatra samo nelegalnom praksom,

ve} se i svaka pripremna radwa ili

stavqawe na raspolagawe opreme za

izbegavawe mera tako|e smatra povredom

prava.

Kako mo`ete pribaviti dozvolu zakori{}ewe za{ti}enog dela drugihnosilaca prava?Postoje dva glavna na~ina postupawa, kada

se radi o dobijawu dozvole za kori{}ewe

dela za{ti}enog autorskim ili srodnim

pravom: kori{}ewe usluga organizacija za

kolektivno ostvarivawe autorskog i

srodnih prava, ili stupawe u direktan

kontakt sa nosiocem autorskog ili srodnog

prava, ukoliko se mo`e do}i do podataka o

tom licu.

Najboqi na~in je, verovatno, da se prvo

utvrdi da li je delo upisano u repertoar

odgovaraju}e organizacije za kolektivno

ostvarivawe autorskog i srodnih prava,

~ime se znatno pojednostavquje postupak

pribavqawa dozvola. Organizacije za

kolektivno ostvarivawe autorskog i

srodnih prava obi~no daju razne vrste

dozvola, za razne namene i kori{}ewa.

Neke od wih tako|e daju digitalne licence

(vidi tako|e str. 40-43).

Ukoliko autorskim ili srodnim pravom ne

upravqa organizacija za kolektivno

ostvarivawe autorskog i srodnih prava,

49

mora}ete direktno da kontaktirate nosioca

autorskog ili srodnog prava ili wegovog

agenta. Lice koje je navedeno u obave{tewu

o autorskom pravu je verovatno lice koje je

prvobitni nosilac autorskog prava,

me|utim, tokom vremena, mo`da je do{lo do

prenosa imovinskih prava u sklopu

autorskog ili srodnog prava, na drugo lice.

U zemqama kao {to su Indija i Sjediwene

Ameri~ke Dr`ave, koje imaju sistem

dobrovoqne registracije autorskog prava,

pretraga nacionalnog registra autorskih

prava bi trebalo da vam omogu}i da

utvrdite ko je sada{wi nosilac autorskog

ili srodnog prava. U slu~aju pisanog ili

muzi~kog dela, mo`ete kontaktirati

izdava~a ili proizvo|a~a zapisa dela, koji

je ~esto nosilac prava na umno`avawe

materijala.

Po{to mo`e da postoji nekoliko "slojeva"

prava, mo`e da postoji i nekoliko

razli~itih nosilaca prava od kojih je

pojedina~no potrebno pribaviti dozvole. Na

primer, mo`e postojati izdava~ muzi~kih

dela - za kompoziciju, proizvo|a~ zvu~nog

zapisa - za muzi~ki zapis, a ~esto, tako|e i

interpretatori.

Kada se radi o va`nim licencama,

preporu~qivo je da se, pre nego {to se u|e u

pregovore o uslovima ugovora, pribavi

stru~no mi{qewe, ~ak i kada se licenca

prvobitno nudi pod tzv. standardnim

uslovima. Kompetentan stru~wak za

licence mo`e vam pomo}i da se ugovori

najboqe re{ewe za va{e poslovne potrebe.

Kako va{e preduze}e mo`e umawitirizik od povrede prava?Sudski postupak u vezi sa kr{ewem

autorskog prava mo`e da bude skup

poduhvat. Prema tome, bilo bi mudro

primeniti mere kojce poma`u da ne do|e do

povrede prava. Preporu~uje se slede}e:

Obezbedite odgovaraju}e obrazovawe

za zaposlene u va{em preduze}u, tako da

bude svesno mogu}ih implikacija

autorskopravne za{tite wihovog dela i

wihovih postupaka;

Pribavite pisane dozvole ili

obezbedite da se izvr{i prenos prava,

kada je to potrebno, kao i da osobqe

bude upoznato sa obimom takvih dozvola

ili prenosa prava;

Na aparat koji bi mogao biti upotrebqen

za povredu autorskog prava (kao {to su50

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

Ukoliko `elite da koristite neko delo,

potrebna vam je dozvola nosioca autorskog prava

na to delo. Autori ~esto prenose svoja prava na

izdava~a ili na organizaciju za ostvarivawe

autorskog i srodnih prava, koji u wihovo ime

preuzimaju ostvarivawe imovinske koristi od

wihovih dela.

ma{ine za fotokopirawe, ra~unari,

reza~i za CD i DVD) istaknite jasno

obave{tewe da aparat ne sme da bude

kori{}en za kr{ewe autorskog prava;

Izri~ito zabranite zaposlenima da sa

interneta na ra~unare u kancelariji,

u~itaju bilo koji materijal za{ti}en

autorskim pravima, bez dozvole; i

Ako va{e preduze}e ~esto koristi

proizvode za{ti}ene tehnolo{kim

merama za{tite, razradite prakti~ne

mere koje }e obezbediti da zaposleni ne

izbegavaju tehnolo{ke mere za{tite

bez dozvole nosioca autorskog prava,

ili da ne pre|u obim te dozvole.

Svaki privredni subjekt bi trebalo da ima

sveobuhvatnu prakti~nu politiku za

po{tovawe propisa u vezi sa autorskim

pravom, ukqu~uju}i detaqne postupke za

pribavqawe dozvola za autorsko pravo,

koji su prilago|eni poslovnoj delatnosti

subjekta i wegovim prakti~nim potrebama.

Stvarawem kulture po{tovawa propisa koji

se odnose na za{titu autorskog prava u

va{em preduze}u, smawi}ete rizik od

povrede autorskog prava.

51

Rezime bitnih meraPove}ajte za{titu autorskog prava do

najve}e mogu}e mere. Registrujte va{a dela kod

nacionalnog zavoda za autorska prava, koji

omogu}ava takvu dobrovoqnu registraciju

autorskog prava. Istaknite obave{tewe o

autorskom pravu na va{a dela. Upotrebite alate

za ostvarivawe digitalnih prava da biste

za{titili digitalna dela.

Proverite ko je nosilac autorskog prava.

Sklopite pisane ugovore sa svim zaposlenima,

nezavisnim izvo|a~ima i drugim licima, da biste

utvrdili ko je nosilac autorskog prava na bilo kom

delu stvorenom u va{em preduze}u.

Izbegnite povrede prava. Ako va{ proizvod

ili usluga obuhvata bilo koji materijal koji nije u

potpunosti potekao iz va{eg preduze}a, utvrdite

da li vam je potrebna dozvola za kori{}ewe takvog

materijala, a kada jeste, prethodno pribavite

dozvolu.

Osnovno je pravilo da izvu~ete najvi{e {to

mo`ete iz svog autorskog prava. Dajte dozvolu za

kori{}ewe va{eg prava umesto da ta prava prodate.

Dajte specifi~ne i restriktivne dozvole kako biste

svaku dozvolu prilagodili konkretnim potrebama

korisnika licence.

7. OSTVARIVAWEAUTORSKOG PRAVA

Kada je va{e autorsko pravopovre|eno?Smatra se da je svako lice koje bez

prethodne dozvole nosioca autorskog prava

bavi nekom delatno{}u za koju dozvolu ili

zabranu mo`e dati samo nosilac autorskog

prava - povredilo autorsko pravo.

Imovinska prava mogu biti povre|ena ako

neko lice, bez dozvole:

Izvr{i neku radwu za ~ije vr{ewe samo

vi imate iskqu~ivo pravo;

U nekim zemqama, vr{i komercijalnu

delatnost u vezi sa delom kojim se

povre|uje pravo ili obezbedi sredstva

za proizvodwu dela kojim se povre|uje

pravo (na pr: prodaja piratske verzije

CD-a); ili

U nekim zemqama, uveze ili poseduje

delo kojim se povre|uje pravo, ukoliko

to delo ne spada pod zakonski izuzetak

ili ukoliko nije na drugi na~in

opravdano.

Do povrede autorskog prava mo`e do}i ~ak i

ukoliko se koristi samo deo dela. Do

povrede obi~no dolazi kada se „znatan deo“

tj. va`an, bitan ili prepoznatqiv deo

koristi na jedan od na~ina rezervisanih

iskqu~ivo za nosioca autorskog prava.

Dakle, va`ni su i koli~ina i kvalitet.

Me|utim, ne postoji op{te pravilo u pogledu

toga koliki deo dela mo`e biti kori{}en

bez povrede autorskog prava. Ovo pitawe se

utvr|uje u svakom konkretnom slu~aju, u

zavisnosti od stvarnih ~iwenica i

okolnosti slu~aja.

Do povrede moralnih prava mo`e da do|e :

Ako se ne priznaje va{ doprinos, kao

autora dela; ili

Ako je va{e delo izlo`eno po-

dcewiva~kom tretmanu ili ako bude

izmeweno na na~in kojim bi bila naneta

{teta va{oj ~asti i ugledu.

Do povrede prava (autorskog ili drugog,

nezavisnog prava) mo`e da do|e i ako neko

napravi ili uveze ure|aje pomo}u kojih se

izbegavaju tehnolo{ke mere za{tite koje

ste vi postavili radi za{tite sadr`aja

va{eg autorskog prava od neovla{}enog

kori{}ewa, ili ako pomo}u takvih ure|aja

obavqa poslovawe u komercijalne svrhe.

Pored toga, do povrede mo`e da do|e i ako

neko ukloni ili izmeni informacije o

upravqawu pravima koje ste istakli na delu

koje u`iva autorskopravnu za{titu (vidi

str. 26).

52

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

prava, mo`ete, kao prvo, poslati pismo

(koje se zove „nalog za obustavu radwe“)

navodnom povrediocu, obave{tavaju}i ga o

mogu}em postojawu povrede. Preporu~qivo

je da zatra`ite pomo} advokata kada

sastavqate ovo pismo. U nekim zemqama,

ako neko povredi va{e autorsko pravo preko

interneta, mo`ete da:

Po{aqete specijalni nalog o obustavi

radwe provajderu internet usluga, uz

zahtev da sporni sadr`aj ukloni sa web

sajta ili blokira pristup tom sadr`aju

(obave{tewe i uklawawe); ili

Obavestite provajdera internet usluga,

koji }e, zauzvrat, obavestiti svoje

korisnike o navodoj povredi i time

olak{ati re{ewe problema (postupak

koji podrazumeva „obave{tewe i

obave{tewe“).

Ponekad je iznena|ewe najboqa taktika.

Kada povrediocu dostavite obave{tewe da

pola`ete pravo na delo, time mu mo`ete

dati mogu}nost da sakrije ili uni{ti dokaz.

Ako smatrate da se radi o namernoj povredi

prava, a znate gde se delatnost povrede

obavqa, u tom slu~aju mo`ete odlu~iti da

se obratite sudu bez obave{tavawa

povredioca i tra`iti nalog bez saslu{awa

suprotne strane, na osnovu kojeg }e biti

omogu}en iznenadni uvi|aj u prostorijama

povredioca i zaplena relevantnih dokaza.

Sudski postupak mo`e trajati prili~no

53

Jednim postupkom mogu se povrediti prava

vi{e nosilaca prava. Na primer, ako se

prodaju trake sa emitovanim emisijama, radi

se o povredi prava na emitovawe dela.

Naravno, ovim postupkom bi bilo povre|eno

i autorsko pravo kompozitora muzike i

kompanije za proizvodwu zvu~nih zapisa,

koja je proizvela prvobitni zvu~ni zapis.

Svaki nosilac prava mo`e pokrenuti

poseban postupak za za{titu prava.

[ta treba da uradite ako jeverovatno da }e va{a prava bitipovre|ena ili su povre|ena?Teret ostvarivawa autorskog i srodnih

prava pada uglavnom na nosioca prava. Na

vama je da utvrdite da li se radi o povredi

va{ih prava i da odlu~ite koje mere bi

trebalo preuzeti za ostvarivawe va{ih

prava.

Advokat, stru~wak za autorska prava ili

advokatska firma koja se bavi autorskim

pravima mo`e vam obezbediti informacije o

mogu}nostima koje vam stoje na raspolagawu

i pomo}i vam da odlu~ite da li }ete

pokrenuti sudski postupak protiv

povredioca, kada i kako }ete to uraditi i

koju vrstu sudskog postupka }ete pokrenuti,

kao i kako da re{ite bilo koji takav spor, na

sudu ili na drugi na~in. Obezbedite da

svaka takva odluka bude u skladu sa va{om

ukupnom poslovnom strategijom i ciqevima.

Ukoliko do|e do povrede va{eg autorskog

dugo. Da biste spre~ili daqu {tetu tokom

ovog vremena, mo`ete odmah preduzeti mere

da zaustavite delatnost za koju sumwate da

se wome povre|uje va{e pravo i da spre~ite

da roba kojom se povre|uje pravo u|e u

trgovinske tokove. U ve}ini zemaqa,

zakonom je omogu}eno da sud, pre dono{ewa

kona~ne odluke, odredi privremenu meru

kojom povrediocu mo`e da nalo`i da

prekine delatnost kojom povre|uje pravo i

sa~uva relevantne dokaze.

Pokretawe sudskog postupka protiv

povredioca je preporu~qivo samo ako

mo`ete da doka`ete da ste nosilac

autorskog prava na delo, ako mo`ete da

doka`ete povredu va{ih prava i ako bi

vrednost uspeha u sudskom postupku

nadma{ila tro{kove samog postupka. Radi

otklawawa {tetnih posledica nastalih

zbog povrede prava sud mo`e odrediti

pla}awe od{tete, sudsku zabranu, nalog za

izve{taj o poreklu profita i narediti

predaju robe kojom se povre|uje pravo.

Povrediocu tako|e mo`e da bude nare|eno

da otkrije identitet tre}ih lica ukqu~enih

u proizvodwu i distribuciju robe kojom se

povre|uje pravo i informaciju o wihovim

distribucionim kanalima. Pored toga, sud,

na zahtev nosioca prava, mo`e nalo`iti da

se roba kojom se povre|uje pravo uni{ti, bez

nadoknade.

Na osnovu Zakona o autorskom pravu tako|e

mo`e biti utvr|ena krivi~na odgovornost

za pravqewe primeraka dela kojima se

povre|uje pravo ili komercijalno

poslovawe tim primercima. Kaznene mere za

povredu prava mogu biti nov~ana, pa ~ak i

zatvorska kazna.

Da bi ste spre~ili uvoz piratskih

proizvoda, potrebno je da kontaktirate

nacionalne carinske organe. Mnoge zemqe

su uvele mere za za{titu prava

intelektualne svojine na granici,

zahvaquju}i kojima nosioci autorskog prava

i korisnici dozvola mogu zahtevati da se

roba za koju se sumwa da je piratska,

odnosno falsifikovana, zadr`i.

Koje su mogu}nosti da bez obra}awasudu re{ite slu~aj povredeautorskog prava?U mnogim slu~ajevima, efikasan na~in

postupawa u slu~aju povrede je obra}awe

arbitra`i ili medijacija. Arbitra`a,

obi~no, ima prednost {to je mawe formalna,

{to predstavqa kra}i i jeftiniji postupak

od sudskog postupka i {to se arbitra`na

odluka mo`e lak{e izvr{iti na

me|unarodnom nivou. Preimu}stvo arbi-

tra`e i medijacije je u tome {to strane u

sporu zadr`avaju kontrolu nad postupkom

re{avawa spora. Kao takve, one mogu pomo}i

da se za{tite dobri poslovni odnosi sa

54

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

drugim privrednim subjektima, sa kojim bi

va{e preduze}e mo`da `elelo da nastavi

saradwu, ili da zakqu~i nove licencne

ugovore ili ugovore o unakrsnom

licencirawu u budu}nosti. Up{te uzev,

dobra je praksa da se u licencni ugovor

ukqu~e klauzule o medijaciji, odnosno,

arbitra`i. Vi{e podataka mo`ete na}i na web

sajtu WIPO Centra za arbitra`u i medijaciju na

adresi: arbiter.wipo.int./center/index.html.

55

Napomene:

1.„goodwill, skup objektivnih elemenata kojima se obavqa trgovinska delatnost

(klijentela, odnosi sa isporu~iocima, fabri~ki pronalasci,tajne, organizacija pre-

duze}a, ste~eno iskustvo, firma), predstavqa dobru reputaciju i veze firme razvijane

godinama, prenosi se prodajom preduze}a. Tuma~ewe preuzeto iz Ekonomsko-

finansijskog re~nika, B.Simurdi}, prim.prev.

2. packaged software, softver u kutiji“u terminologiji proizvo|a~a softvera,

proizvod zapakovan u kutiju, namewen pojedina~nim korisnicima koji se prodaje u

maloprodajnim objektima, prim.prev.

3. ugovor u elektronskoj formi ~ije odredbe se prihvataju pritiskom na

odgovaraju}i taster ili ikonu, na engleskom poznat kao „mouse click contract“ ili „click-

wrap contract“.

4. „shrink-wrap“ licenca je ugovor na ili u kutiji sa softverom ili pakovawem u

kojem se obi~no navodi da korisnik prihvata uslove ugovora ~im otvori kutiju prema

tuma~ewu na engleskom autorizovanog Microsoft-ovog Ra~unarskog re~nika,prim.prev.

56

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

ANEKS I

Korisni internet linkovi

Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO): www.wipo.int

WIPO - Odeqewe za mala i sredwa preduze}a:www.wipo.int/sme/en/

WIPO - web - sajt o autorskom i srodnim pravima: www.wipo.int/copyright/en/index.html

WIPO - web - sajt o izvr{nom postupku: www.wipo.int/enforcement/en/index.html

Za kupovinu izdawa u elektronskoj kwi`ari WIPO: www.wipo.int/ebookshop. Ovde }ete na}i:

- Priru~nik za licencirawe autorskog i srodnih prava, izdawe br. 897

- Kolektivno ostvarivawe autorskog i srodnih prava, izdawe br. 855

Za u~itavawe besplatnih publikacija: www.wipo.int/publications. Ovde }ete na}i:

- Razumevawe autorskog i srodnih prava, publikacija br. 909

- Od umetnika do publike: Koje koristi imaju stvaraoci i korisnici od autorskog i srodnih

prava i sistema kolektivnog ostvarivawa autorskog i srodnih prava, publikacija br. 922

- Kolektivno ostvarivawe autorskog i srodnih prava i reprografija, publikacija br. 924

Direktorijum nacionalnih uprava za autorska prava:

www.wipo.int/news/en/links/addresses/cr/index.htm

Me|unarodne nevladine organizacije

Me|unarodni biro udru`ewa za ostvarivawe prava proizvodwe mehani~kih zapisa i

umno`avawa (BIEM; akronim je nastao od prvobitnog francuskog naziva); www.biem.org

Udru`ewe za poslovni softver (BSA): www.bsa.org

Me|unarodna konfederacija udru`ewa autora i kompozitora (CISAC- akronim nastao iz

francuskog naziva): www.cisac.org

Me|unarodna federacija asocijacija filmskih producenata (FIAPF); akronim nastao iz

francuskog naziva): www.fiapf.org

Me|unarodna federacija organizacija za prava umno`avawa (IFRRO): www.ifrro.org

Me|unarodna federacija fonogramske industrije (IFPI): www.ifpi.org

Asocijacija nezavisnih poizvo|a~a muzi~kih zapisa (IMPALA): www.impalasite.org

Asocijacija nezavisnih izdava~a (IPA): www.ipa-uie.org

Asocijacija softverske i informacione industrije (SIIA): www.siia.net

57

60

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

ANEKS II

Web sajt adrese nacionalnih institucija za autorsko i srodna prava

Al`ir www.onda@wissal.dz

Andora www.ompa.ad

Argentina www.2.jus.gov.ar/minjus/ssjyal/autor

Australija www.ag.gov.au

Barbados www.caipo.gov.bb

Belorusija vkudashov@belpatent.gin.by

ncip@belpatent.gin.by

Beliz www. belipo/bz

Bosna i Hercegovina www. bih.nat.ba/zsmp

Brazil www.minc.gov.br

Danska www.kum.dk

El Salvador www.cnr.gob.sv

Filipini ipophil.gov.ph

Finska www.minedu.fi

Gruzija www.global-erty.net/sagpatenti

Hrvatska www.dziv.hr

Indija copyright.gov.in

Indonezija www.dgip.go.

Island www.ministryofeducation.is

Irska www. entemp.ie

Kanada cipo.gc.ca

Kolumbija www.derautor.gov.co

Kina (Hong Kong-SAR) www.info.gov.hk/ipd

Kirgistan www.kyrgyzpatent.kg

Letonija www.km.gov.lv

Liban www.economy.gov.lb

Litvanija www.muza.lt

Luksemburg www.etat.lu/EC

58

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

6159

Ma|arska www.hpo.hu

Malezija mipc.gov.my

Meksiko www.sep.gob.mx/wb2/sep/sep_459_indautor

Monako www.european-patent-office.org/patlib/country/monaco/

Mongolija www.ipom.mn

Novi Zeland www.med.govt.nz

Nema~ka www.bmj.bund.de

Niger www.bnda.ne.wipo.net

Norve{ka www.dep.no/kd/

Peru www.indecopi.gob.pe

Republika ^e{ka www.mkcr.cz

Republika Koreja www.mct.go.kr/english

Ruska Federacija www.rupto.ru

Singapur www.gov.sg/minlaw/ipos

www.ipos.gov.sg/

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave www.loc.gov/copyright

Slova~ka www.culture.gov.sk

Slovenija www.sipo.mzt.si/

[panija www.mcu.es/Propiedad_Intelectual/indice.htm

[vajcarska www.ige.ch

Tajland www.ipthailand.org

Turska www.kultur.gov.tr

Ujediweno Kraqevstvo Velike Britanije www.patent.gov.uk

Ukrajina www.sdip.gov.ua

www.uacrr.kiev.ua

Napomena: A`urirane podatke mo`ete na}i na slede}em web sajtu: www.wipo.int/directory

60

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

ANEKS III

Rezime glavnih me|unarodnih ugovora u vezi sa autorskim i srodnim pravima

Bernska konvencija o za{titi kwi`evnih i umetni~kih dela (Bernska konvencija)

(1886.)

Bernska konvencija je glavni me|unarodni ugovor o autorskom pravu. Bernskom konvencijom je,

izme|u ostalog, uspostavqeno pravilo „nacionalnog tretmana, {to zna~i da u svakoj zemqi,

strani autori ostvaruju ista prava kao i doma}i autori. Konvencija je trenutno na snazi u 162

zemqe. Spisak ugovornih strana i kompletan tekst konvencije mo`ete na}i na adresi:

www.wipi.int/treaties/en/ip/berne/index.html.

Me|unarodna konvencija o za{titi interpretatora, proizvo|a~a fonograma i

organizacija za radiodifuziju (Rimska konvencija) (1961.)

Rimskom konvencijom, za{tita se pro{iruje na srodna prava: interpretatori ostvaruju prava

na svoja izvo|ewa, proizvo|a~i fonograma na svoje zvu~ne zapise, a radio i televizijske

organizacije na svoje emitovane programske emisije. Osamdeset tri zemqe su trenutno

potpisnice ove Konvencije. Spisak ugovornih strana i kompletan tekst konvencije mo`ete

na}i na adresi: www.wipi.int/treaties/en/ip/rome/index/html.

Konvencija o za{titi proizvo|a~a fonograma od neovla{}enog umno`avawa wihovih

fonograma (Konvencija o fonogramima) (1971.)

Konvencijom o fonogramima utvr|ena je obaveza svake dr`ave potpisnice da {titi

proizvo|a~e fonograma koji su dr`avqani neke druge dr`ave ugovornice, od proizvodwe

kopija bez saglasnosti proizvo|a~a, od uvoza takvih kopija, kada je proizvodwa ili uvoz tih

kopija u ciqu distribucije javnosti, kao i od distribucije takvih kopija javnosti. „Fonogram“

zna~i iskqu~ivo zvu~ni zapis (tj., taj zapis ne sadr`i, na primer, filmske tonske trake ili

video kasete), bez obzira na oblik (disk, traka ili drugo). Konvencija je trenutno na snazi u

75 zemaqa. Spisak ugovornih strana i kompletan tekst konvencije mogu se na}i na

www.wipo.int/treaties/en/ip/phonograms/index.html.

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

61

Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (Sporazum TRIPS)

(1994.)

U nastojawu da se me|unarodna trgovina harmonizuje sa delotvornom i odgovaraju}om

za{titom prava intelektualne svojine, napravqen je Sporazum TRIPS da bi se obezbedili

odgovaraju}i standardi i principi u pogledu raspolo`ivosti, obima i kori{}ewa

trgovinskih aspekata prava intelektualne svojine. U isto vreme, ovim Sporazumom se

utvr|uju sredstva za ostvarivawe tih prava. Sporazum TRIPS je obavezan za svih 149 ~lanica

Svetske trgovinske organizacije. Tekst se mo`e na}i na web sajtu Svetske trgovinske

organizacije: http://www.wto.org/english/docs_e/legal_e/27-trips.doc.

Ugovor o autorskom pravu Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO)

(1996.)

Ugovor o autorskom pravu WIPO i Ugovor o interpretacijama i fonogramima WIPO, zakqu~eni

su 1996. godine, u ciqu prilago|avawa za{tite prava autora, interpretatora i proizvo|a~a

fonograma, izazovima koje donosi nastanak digitalnog sveta. Ugovor o autorskom pravu je

dodatak Bernskoj konvenciji o za{titi kwi`evnih i umetni~kih dela, a na osnovu wega,

odredbe Bernske konvencije su prilago|ene novim uslovima informati~kog dru{tva. Ovo,

prvenstveno, zna~i da se sve odredbe Bernske konvencije shodno primewuju na digitalno

okru`ewe. Ovo tako|e zna~i da sve potpisnice Ugovora o autorskom pravu moraju da

ispuwavaju materijalne odredbe Bernske konvencije, bez obzira na to da li su potpisnice

same Bernske konvencije, ili ne. Ugovorom o autorskom pravu pro{irena su prava autora u

vezi sa wihovim delima, tako {to su im data tri iskqu~iva prava, tj.:

– Pravo da dozvole ili zabrane distribuciju javnosti originalnih dela ili wihovih

primeraka putem prodaje, ili na drugi na~in (pravo distribucije);

– Pravo da dozvole ili zabrane davawe u zakup, u komercijalne svrhe, ra~unarskih

programa, kinematografskih dela (ako je takvo davawe u zakup u komercijalne svrhe

dovelo do rasprostrawenog umno`avawa tih dela, ~ime je naneta bitna {teta

iskqu~ivom pravu umno`avawa) ili dela otelotvorenih u fonogramima (pravo davawa u

zakup); i

– Pravo da dozvole ili zabrane saop{tavawe javnosti vlastitih originalnih dela ili

64

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

wihovih primeraka, `i~nim ili be`i~nim putem, ukqu~uju}i ~iwewe wihovih dela

dostupnim javnosti, tako da predstavnici javnosti mogu pristupiti tim delima sa mesta i

u vreme koje li~no izaberu (pravo na saop{tavawe javnosti).

Ugovor o autorskom pravu je stupio na snagu 6. marta 2002. godine, a za sada ga je potpisalo

otprilike 59 zemaqa (vidi: www.wipo.int/treaties/en/ip/wct/index.html/)

Za razliku od Ugovora o autorskom pravu, Ugovor o interpretacijama i fonogramima se ti~e

nosilaca srodnih prava, a wegov ciq je me|unarodna harmonizacija za{tite za

interpretatore i proizvo|a~e fonograma u informati~kom dru{tvu. Me|utim, on se ne

odnosi na audiovizuelna izvo|ewa. Ugovorom o interpretacijama i fonogramima uglavnom se

{tite ekonomski interesi i prava za{tite li~nosti interpretatora (glumaca, peva~a,

muzi~ara, itd.) u vezi sa wihovim interpretacijama, bez obzira da li su zabele`ena na

fonogramima. Ovim ugovorom, tako|e se poma`e licima ili pravnim subjektima koji preuzmu

inicijativu, a zadu`ena su za bele`ewe zvuka. Ovim ugovorom, nosiocima prava se daju

slede}a iskqu~iva prava:

– Pravo da dozvole ili zabrane neposredno ili posredno umno`avawe fonograma (pravo

na umno`avawe);

– Pravo da dozvole ili zabrane ~iwewe dostupnim javnosti originala ili primeraka

fonograma putem prodaje ili drugog prenosa vlasni{tva (pravo distribucije);

– Pravo da dozvole ili zabrane davawe u zakup javnosti originala ili primeraka

fonograma (pravo na davawe u zakup) u komercijalne svrhe; i

– Pravo da dozvole ili zabrane ~iwewe dostupnim javnosti, `i~nim ili be`i~nim putem,

bilo kojeg izvo|ewa zabele`enog na fonogramu, tako da predstavnici javnosti mogu da

pristupe zabele`enom izvo|ewu sa mesta i u vreme koje li~no izaberu, na primer, putem

usluge po zahtevu (pravo stavqawa na uvid javnosti).

U pogledu izvo|ewa u`ivo, tj. onih koja nisu zabele`ena na fonogramu, Ugovorom o

interpretacijama i fonogramima interpretatorima se tako|e daje iskqu~ivo pravo da

dozvole:

62

61

– Emitovawe za javnost;

– Saop{tavawe javnosti; i

– Bele`ewe (samo zvuka).

Ugovor o interpretacijama i fonogramima je stupio na snagu 20. maja 2002. godine; za sada, 58

dr`ava je potpisalo ovaj Ugovor (vidi: www.wipo.int/treaties/en/ip/wppt/index.html).

Konvencija o ra~unarskom kriminalu (2001.)

Ova Konvencija o ra~unarskom kriminalu, koju je sa~inio Savet Evrope, utvr|uje zajedni~ku

krivi~nu politiku, u ciqu za{tite dru{tva od ra~unarskog kriminala. To je prvi

me|unarodni ugovor o krivi~nim delima koja se vr{e preko interneta i drugih ra~unarskih

mre`a, koji se posebno bavi povredama autorskog prava, prevarom u vezi sa ra~unarima,

de~ijom pornografijom i kr{ewem bezbednosti mre`e. Konvencija tako|e sadr`i niz

ovla{}ewa i postupaka, kao {to je pretra`ivawe ra~unarskih mre`a i spre~avawe

nelegalnih radwi.

Kompletan tekst se mo`e na}i na: conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties/Html/185.htm.

Direktiva o autorskom pravu (2001.)

Direktivom Evropske Zajednice o harmonizaciji odre|enih aspekata autorskog prava i

srodnih prava u informacijskom dru{tvu, uskla|uju se prava u odre|enim kqu~nim

oblastima, prvenstveno u ciqu re{avawa izazova koje postavqa internet, e-trgovina i

uop{te, digitalna tehnologija. Ona se tako|e bavi izuzecima od ovih prava i zakonskom

za{titom tehnolo{kih aspekata sistema za ostvarivawe prava.

6563

64

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

ANEKS IV

Spisak potpisnica Bernske konvencije o za{tititi knji`evnih i umetni~kih dela(Stawe na dan 16. juni 2006.)

Albanija

Al`ir

Andora

Antigva i Barbuda

Argentina

Jermenija

Australija

Austrija

Azarbejxan

Bahami

Bahrein

Banglade{

Barbados

Belorusija

Belgija

Beliz

Benin

Butan

Bolivija

Bosna i Hercegovina

Bocvana

Brazil

Brunei Darasalem

Bugarska

Burkina Faso

Kamerun

Kanada

Zelenortska Ostrva

Centralna Afri~ka Republika

^ad

^ile

Kina

Kolumbija

Komorska Ostrva

Kongo

Kostarika

Obala Slonova~e

Hrvatska

Kuba

Kipar

Republika ^e{ka

Demokratska Narodna

Republika Koreja

Demokratska Republika

Kongo

Danska

Xibuti

Domnika

Dominikanska Republika

Ekvador

Egipat

El Salvador

Ekvatorijalna Gvineja

Estonija

Fid`i

Finska

Francuska

Gabon

Gambija

Gruzija

Nema~ka

Gana

Gr~ka

Grenada

Gvatemala

Gvineja

Gvineja-Bisao

Gvajana

Haiti

Sveta Stolica

Honduras

Ma|arska

Island

Indija

Indonezija

Irska

Izrael

Italija

Napomena: A`urirane informacije mo`ete na}i na veb sajtu na slede}em URL:

www.wipo.int/treaties/end/ip/berne.

Jamajka

Japan

Jordan

Kazahstan

Kenija

Kirgistan

Letonija

Liban

Lesoto

Liberija

Libijska Arapska Xamahirija

Lihten{tajn

Litvanija

Luksemburg

Madagaskar

Malavi

Malezija

Mali

Malta

Mauritanija

Mauricijus

Meksiko

Mikronezija (Federalne

Dr`ave Mikronezije)

Monako

Mongolija

Maroko

Namibija

Nepal

Nizozemska

Novi Zeland

Nikaragva

Niger

Nigerija

Norve{ka

Oman

Pakistan

Panama

Paragvaj

Peru

Filipini

Poqska

Portugalija

Katar

Republika Koreja

Republika Moldavija

Rumunija

Ruska Federacija

Ruanda

Sent Kits i Nevis

Sent Lucija

Sent Vinsent i Grenadini

Saudijska Arabija

Samoa

Senegal

Srbija

Singapur

Slova~ka

Slovenija

Ju`na Afrika

[panija

[ri Lanka

Sudan

Surinam

Svaziland

[vedska

[vajcarska

Sirijska Arapska Republika

Tad`ikistan

Tajland

Biv{a Jugoslovenska

Republika Makedonija

Togo

Tonga

Trinidad i Tobago

Tunis

Turska

Ukrajina

Ujediweni Arapski Emirati

Ujediweno Kraqevstvo

Velike Britanije

Ujediwena Republika

Tanzanija

Sjediwene Ameri~ke

Dr`ave

Urugvaj

Uzbekistan

Venecuela

Vijetnam

Zambija

Zimbabve

(Ukupno: 162 dr`ave)

65

ww

w.

wip

o.

in

t/

sm

e/

KREATIVNI IZRAZUvod u autorsko i srodna pravaza mala i sredwa preduze}a

NASLOV ORIGINALACreative Expression: An Introduction to Copyright and Related Rights

for Small and Medium-sized Enterprises

Izdava~Zavod za intelektualnu svojinuKwegiwe Qubice 5BeogradTel.: +381 11 311 11 62Faks: +381 11 311 23 77

Za izdava~aBranka Toti}v.d. direktora

Prevela sa engleskogQIQANA [OBAJI]

Stru~na redaktura

JOVAN JEKI]

UrednikEmina Kulenovi}-Gruji}

KorektoriMara Jovanovi}Danijela Ivanovi}

[tampa MST Gaji}Dobra~ina 73, Beograd

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

WIPO

Kreativni izraz - uvod u autorsko i srodna prava zamala i sredwa preduze}a/ (prevela Qiqana [obaji})-Beograd, Zavod za intelektualnu svojinu / MST Gaji} –64 str.; cm

Prevod dela: Creative Expression: An Introduction to

Copyright and Related Rights for Small and Medium-sized

Enterprises, - Tira` 300

ISBN 978-86-7811-023-8

a) Intelektualna svojina

66

Za vi{e informacija, a posebno za sadr`aje i publika-cije o intelektualnoj svojini i poslovawu mo`eteposetiti www.wipo.int/sme/en/, kao i pretplatiti se nabesplatan elektronski mese~nik WIPO Odeqewa zamala i sredwa preduze}a (SMEs) nawww.wipo.int/sme/en/documents/wipo_sme_newsletter.html

Za vi{e informacija tako|e kontaktirajteZavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije

Adresa:

Kwegiwe Qubice 5, Beograd, Srbija

Telefoni:

+381 11 311 11 62, +381 11 26 30 499

Faks:

+381 11 311 23 77

e-mail: yupat@sv.gov.yu

www.yupat.sv.gov.yu

WIPO publikacija br.918 srpski ISBN 978-86-7811-023-8

Za vi{e informacija kontaktirajtethe World Intellectual Property Organization

Adresa:

34, chemin des Colombettes P.O. Box 18CH-1211 Geneva 20Switzerland

Telefon:

+41 22 338 91 11

Faks:

+41 22 733 54 28

e-mail:

wipo.mail@wipo.int

ili New York Coordination Office na:

Adresa:

2, United Nations Plaza Suite 2525New York, N.Y. 10017United States of America

Telefon:

+1 212 963 6813

Faks:

+1 212 963 4801

e-mail:

wipo@un.org

Posetite WIPO web stranu:

www.wipo.int

ili naru~ite u WIPO elektronskoj kwi`ari:

www.wipo.int/ebookshop

ili SMEs Division na:

Adresa:

34, chemin des ColombettesP.O. Box 18CH-1211 Geneva 20Switzerland

Faks:

+41 22 338 87 60

e-mail:

sme@wipo.int

web strana:

www.wipo.int/sme