002 Odbrana

Godi

na I

Broj

215

. ok

toba

r 20

05.

cena

100

din

ara

www.

odbr

ana.

mod

.gov

.yu

POVE]AWE UGLEDAVOJSKE

General-potpukovnik Qubi{a Joki}novoimenovani na~elnik G[ VSCG

AFE RA P A N C I R

Dosije

O KRU[ KAMA I KAM E WU

Intervju MATIJA BE]KOVI]

M A G A Z I N M I N I S T A R S T V A O D B R A N E S C G

Intervju MATIJA BE]KOVI]

O KRU[ KAMA I KAM E WU

Dosije

AFE RA P A N C I R

General-potpukovnik Qubi{a Joki}novoimenovani na~elnik G[ VSCG

POVE]AWE UGLEDAVOJSKE

NIC Vojska, Katani}eva 15, 11000 Beograd tel: 011/3401-227, telefaks: 011/3615-488. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICANaru~ujem ..................... primeraka kwige: ZEMQA @IVIH

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC Vojska) overenu uVojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije. Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu: NIC Vojska", Katani}eva 15,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

u Beogradu, Vasina 22

Novinsko-izdava~ki centar

VOJSKA

PREPORUÛJE KAPITALNOIZDAWE

310116

S E D N I C A V R H O V N O G S A V E T A O D B R A N E

U

3

GENERAL QUBI[A JOKI] NOVI NAÊLNIK

GENERAL[TABA VSCGBeogradu je 6. oktobra odrà-na 24. sednica Vrhovnog save-ta odbrane (VSO), kojom jepredsedavao predsednik Sr-bije i Crne Gore SvetozarMarovi}.U skladu sa dosada{wom prak-

som organizacijsko-mobilizacij-skih promena i objektivnim krite-rijumima podmla|ivawa vojnog ka-dra, VSO je doneo odluku o penzi-onisawu svih generala i admira-la ro|enih 1952. godine i ranije.Shodno tome, Savet je odlu~io dapenzioni{e dosada{weg na~elni-ka General{taba VSCG general-potpukovnika Dragana Paska{a,viceadmirala Mihaila @arkovi-}a, general-majore Svetka Kova~a,Vladimira Pejaka, Dobrosava Ra-dovanovi}a, Boìmira Pil~evi}ai kontraadmirala Slobodana Raj-~evi}a.

Za novog na~elnika General-{taba Vojske Srbije i Crne GoreVrhovni savet odbrane imenovaoje general-majora Qubi{u Joki}a.

Vrhovni savet odbrane doneoje odluku o unapre|ewu general-majora Qubi{e Joki}a u ~in ge-neral-potpukovnika, a pukovnikeZdravka Pono{a i Dragana Kolun-xiju unapredio je u ~in general-ma-jora.

Vrhovni savet odbrane razmo-trio je informaciju Ministarstvaodbrane o problemima finansi-rawa VSCG, konstatuju}i potrebukvalitetnog i kontinuiranog fi-nansirawa i ocenio da je neophod-na hitna koordinacija Ministar-stva odbrane i Ministarstava fi-nansija dràva ~lanica, na osno-vu ~ega bi se sa predsednicimavlada dràva ~lanica na narednojsednici razmotrila obaveza obez-be|ewa adekvatnog finansirawaVSCG.

U tom kontekstu, Savet je za-kqu~io da na du`nostima pomo}ni-ka ministra odbrane, u ~ijoj su

nadle`nosti poslovi buxeta i fi-nansija, kao i na du`nostima trinadle`na na~elnika i jednog zame-nika u Upravi za finansije i bu-xet Ministarstva odbrane, nisuraspore|eni kadrovi iz Crne Go-re.

Prihvataju}i informacijuUprave za buxet i finansije Mi-nistarstva odbrane, zakqu~eno jeda su vojne po{te CVMU "Meqine"i Kumbor iz Crne Gore upla}ivalesvoje prihode Ra~unskom centruMinistarstva odbrane, iz koga suispla}ivani dobavqa~i iz Srbijeza te vojne subjekte u Crnoj Gori.

Razmatraju}i informaciju omodernizaciji i opremawu VSCG,VSO je konstatovao nu`nost mo-dernizacije VSCG u skladu sa stan-dardima Partnerstva za mir, te da}e se to pitawe razmatrati na na-rednim sednicama Saveta sa pred-sednicima vlada dràva ~lanica,kada }e na dnevnom redu biti i iz-vori finansirawa te moderniza-cije.

Vrhovni savet odbrane je do-bio informaciju od Ministarstvaodbrane da su nadle`ne slu`beMinistarstva potpuno angaòva-ne u iskqu~ewu svake mogu}nostida se penzionisani general RatkoMladi} krije u vojnim objektimaili da ga bilo koji deo aktivneVojske {titi.

Razmatrana su i druga pitawaiz nadle`nosti Vrhovnog savetaodbrane.

U radu sednice, pored ~lano-va Vrhovnog saveta odbrane, pred-sednika SCG Svetozara Marovi-}a, predsednika Srbije Borisa Ta-di}a i predsednika Crne Gore Fi-lipa Vujanovi}a, u~estvovali suministar odbrane SCG PrvoslavDavini}, zamenik ministra odbra-ne SCG Vuka{in Mara{ i dosada-{wi i novoimenovani na~elnik Ge-neral{taba VSCG generali Dra-gan Paska{ i Qubi{a Joki}.

Novoimenovani zamenik na~elnika Gen-eral{taba VSCG general-major Zdravko Po-no{ ro|en je 3. novembra 1962. u Kninu, Hr-vatska. Zavr{io je Vojnotehni~ku akademiju.Diplomirani inèwer elektrotehnike, ma-gistrirao na Elektrotehni~kom fakultetu uBeogradu i zavr{io Kraqevski kolex za od-brambene studije u Londonu.

Do sada je obavqao, izme|u ostalog,komandne du`nosti u jedinicama za elek-tronsko izvi|awe i protivelektronska dej-stva i druge du`nosti u upravama General-{taba i Ministarstva odbrane. Od 2004.godine je na~elnik Uprave za me|unarodnuvojnu saradwu Ministarstva odbrane SCG.

General-potpukovnik Qubi{a Joki}ro|en je 24. septembra 1958. u Plavu, Re-publika Crna Gora. Zavr{io je Vazduho-plovnu vojnu akademiju i najvi{e vojne {ko-le. Pilot, dugogodi{wi nastavnik letewa,nosilac zlatnog leta~kog znaka i zvawa in-struktora letewa.

Do sada obavqao, izme|u ostalog, du-`nosti komandanta avijacijske brigade, ko-mandanta Aerodroma "Golubovci", na~elnikaVojnog kabineta predsednika dràvne zajed-nice SCG, sekretara Vrhovnog saveta odbra-ne SCG i pomo}nika ministra odbrane zaqudske resurse.

4AKTUELNO

General-potpukovnik Qubi{a Joki}, novoimenovani na~elnik G[ VSCGPOVE]AWE UGLEDA VOJSKE ______________ 6TEMA

Reforma sistema odbraneISKORAK KA ME\UNARODNIMSTANDARDIMA ____________________________ 10Politi~ki okvir Strategijskog pregleda odbraneJA^AWE BEZBEDNOSNEARHITEKTURE ______________________________ 14INTERVJU

Matija Be}kovi}O KRU[KAMA I KAMEWU ________________ 18OSVRT

Na margini vojne obavezeSTAZA IZGUBQENIH KORAKA _____________ 23ODBRANA

Zajedni~ka ve`ba mornarica SCG i ItalijeS ONE STRANE JADRANA ___________________ 24[ezdesettre}a u procesu reformeNOVO DOBA PADOBRANSTVA _______________ 28Reformski rebus civilne za{tite SrbijeODMERAVAWE RIZIKA _____________________ 32Nova vojni~ka uniforma M03 (2)TESTIRAWE POKRETA ______________________ 35DOSIJE

Nabavka vojne opreme AFERA PANCIR ____________________________ 38PRILOG

KATALOG IZDAWA NIC VOJSKA________ 41

SA

DR

@A

J

28Prvi vojni list u Srbiji Ratnik iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar VOJSKABeograd, Katani}eva 15Na~elnik NIC VOJSKAZvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog i odgovornog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog i odgovornog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi}, Zoran Miladinovi}, potpukovnik(dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi}, Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, dr Milan Mijalkovski, dr Milan Milo{evi}, dr Dragan Simeunovi}Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Nikola Ota{, Budimir M. Popadi},dr Svetozar Radi{i}Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3615-036, 39-279Glavni i odgovorni urednik 3615-302, 33-209Redakcija 3615-290, 3615-239, 3615-295, 23-808, 23-810Dopisni{tvo Ni{ 018 509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081 483-443, 42-443 Marketing 3615-502Pretplata 3615-297, 39-129TELEFAKS 3615-488ADRESA11000 Beograd, Katani}eva 15po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC VojskaPretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. Za ostale (do kraja godine)tromese~no 540 dinara[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29CIP Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Glasilo Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan Ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Sni

mio

Zvon

ko P

ERGE

15. oktobar 2005.

PDRU[TVO

Reforma penzijskog sistema POVE]AWE STAROSNE GRANICE ___________ 46Pukovnik Vinko Markovski HOD PO MINSKOM POQU_________________ 49

SVET

Globalizacija i vojna regionalizacija SARADWA ILI NOVI NESPORAZUMI ____ 52

Odbrana od transnacionalne agresije RAT BEZ FRONTA I POZADINE ____________ 55

Posmatra~i Oebs u kontroli naoruàwa PUTOKAZ ZA SARADWU ___________________ 58

TEHNIKA

Me|unarodna izlo`ba NVO u Londonu ULAZNICA ZA NOVA TR@I[TA ___________ 61

Top-haubica 155 mm NORA B-52GVOZDENA LEDI ___________________________ 63Ratne igre u istorijiOLOVNI VOJNICI NA[IH DANA ________ 66KULTURA

Izlo`ba satova u Muzeju primewene umetnostiSAÛVANO VREME _________________________ 68FEQTON

Ekonomsko ratovawe i poslovna {pijunaà (2)GLOBALNA IMPERIJA _____________________ 70SPORT

Ivan ]urkovi} ekskluzivno za Odbranu POBEDA ÂSTI I UME]A __________________ 76

POVEREWEri~u o reformi sistema odbrane nastavqamo i u ovombroju. Na redu je javna rasprava o zakonodavnom okvirutog procesa, odnosno o setu dugo o~ekivanih zakona koji}e se uskoro na}i pred poslanicima Skup{tine Srbijei Crne Gore. Deo teme broja jeste i analiza politi~kog

okvira Strategijskog pregleda odbrane, dokumenta koji pred-stavqa jedan od najzna~ajnijih koraka u stvarawu strategij-skog osnova za reformu sistema odbrane i Vojske Srbije iCrne Gore.

îwenica da su ti va`ni dokumenti sada do{li na redgovori da se reformski proces tek zahuktava, a kakve su tra-gove rezovi reforme ostavili u 63. padobranskoj brigadipro~ita}ete u tekstu o tom elitnom sastavu VSCG, koji ovihdana obeleàva {ezdeset godina postojawa.

Na zna~aj pravilnog sagledavawa i vrednovawa istori-je, pre~icom do smisla, ukazuje akademik Matija Be}kovi} uekskluzivnom intervjuu za na{ list povodom predstoje}eg saj-ma kwiga u Beogradu.

U istoriju nas vra}a i Ivan ]urkovi}, na{ legendarnisportski as, se}awima na zlatno doba Partizana.

O aktuelnom trenutku vojnog poziva svedo~i pukovnikVinko Markovski, a kakva nas budu}nost ~eka u tre}em dobugovori vru}a dru{tvena tema o reformi penzionog sistema.

Otvorili smo i drugi dosije. Re~ je o aferi Pancir,odnosno o nabavci vojne opreme od Proizvodwe Mile Dra-gi} iz Zrewanina, koja }e, po svemu sude}i, svoj epilog ima-ti na sudu. Stav o tome dao je i Vrhovni savet odbrane.

Dobili smo novog na~elnika General{taba i wegovogzamenika, a o budu}em ministru odbrane odlu~iva}e se, ka-kao je najavqeno, na prvom zasedawu Skup{tine dràvne za-jednice.

Podr{ka koju ste nam posle izlaska prvog broja Od-brane ukazali brojnim telefonskim pozivima, pismima i te-legramima ohrabruje redakcijski tim i potvr|uje da smo nadobrom putu da ostvarimo na{u misiju. Raduju nas va{e po-hvale i priznawa da smo, kako to novinari vole da kaù, na-pravili dobru novinu. Ali jo{ vi{e nas raduju va{e primed-be, sugestije, predlozi i kritike, jer su, verujemo, upu}ene do-bronamerno. Ciq nam je zajedni~ki da Odbrana bude jo{boqa. Ne samo ova koju sad drìte u rukama i koja }e i ubu-du}e redovno stizati na va{e adrese nego i odbrana dràv-ne zajednice SCG, {to je na{ zajedni~ki zadatak.

Dakle, ne {tedite nas. Neka va{ sud bude jo{ stroì.Pi{ite nam {ta biste èleli da pro~itate izme|u koricava{eg magazina, a narednih dana }ete to mo}i i da kaèteurednicima i novinarima Odbrane u neposrednom susretuprilikom predstavqawa novog glasila Ministarstva odbra-ne i Vojske Srbije i Crne Gore u Ni{u, Podgorici, Kragujev-cu, Beogradu, Novom Sadu i Tivtu, na Fakultetu civilne od-brane, Vojnoj i Policijskoj akademiji.

Hvala na poverewu.

32 55

RE^ UREDNIKA

5

15. oktobar 2005.

AKTUELNO

6

GENERAL-POTPUKOVNIK QUBI[A JOKI] NOVOIMENOVANI NA^ELNIK G[ VSCG

O PRIORITETIMA U RADU NA NOVOJ DU@NOSTI

POVE]AWEUGLEDA VOJSKEMoj prvi zadatak kao na~elnika General{taba VSCG bi}e podizawe reda i discipline u Vojsci, po{tovawe i izvr{avawe obaveza, podizawe nivoa obuke komandi i jedinica, uz striktno po{tovawe va`e}e normativno-pravne regulative. Sve to usmereno je ka jednom ciqu da se pove}a ugled Vojske u dru{tvu.

odlagawa. Me|utim, najzna~ajniji problemi nisu u na{em do-menu i wihovo re{avawe je u nadle`nosti Ministarstva od-brane, Saveta ministara i vlada dràva ~lanica, a jedno odkqu~nih pitawa, koje po svom zna~aju najvi{e uti~e na staweu Vojsci i uzrokuje ostale probleme, jeste finansirawe po-treba VSCG.

Rad i aktivnosti jedinica i ustanova Vojske, podsetio bih,zasnivaju se na odgovaraju}im planovima donetim na osnovuvaè}e pravne regulative. Ti planovi su obavezuju}i u raduVojske i od wihove realizacije zavisi nivo obu~enosti i ospo-sobqenosti komandi, jedinica i ustanova za sprovo|ewe svojeuloge u sistemu odbrane. Ti planovi, naj~e{}e, nemaju finan-sijsku podr{ku, {to je razlog za wihovu redukciju i odustajaweod brojnih aktivnosti, uz vo|ewe ra~una da se obezbedi izvr-{ewe onih zadataka koji su od vitalnog zna~aja za funkcioni-sawe Vojske. Pri tome, Vojska je u dosada{wem radu ~esto bi-la prinu|ena da se znatno osloni i na kori{}ewe raspolo-ìvih potencijala i unutra{we rezerve. Me|utim, sve je teèobezbediti uslove za osnovno funkcionisawe Vojske, jer jeweno finansirawe problem s kojim se borimo godinama una-zad, sa sve izraènijom negativnom tendencijom.

Izgradwa sistema odbrane i wegovo dovo|ewe na zahte-vani nivo jeste na{ imperativ, jer se time stvaraju uslovi zasprovo|ewe ustavne uloge VSCG i ukqu~ivawe na{e zemqe ume|unarodne bezbednosne integracije. General{tab }e seukqu~iti u taj proces svim raspoloìvim kapacitetima i datisvoj doprinos realizaciji tog ciqa. O~ekujem da svoj dopri-nos daju i ostale strukture, jer je stvarawe modernog i efi-kasnog sistema odbrane zemqe na{ zajedni~ki ciq.

Kako vidite nastavak procesa reformi VSCG? Taj proces je uveliko u toku, a uloga General{taba u wemu

je kqu~na. U dosada{wem periodu postignuti su zna~ajni rezul-tati i izvr{ene fundamentalne promene u konceptu odbrane iorganizacije Vojske. Te rezultate ocenili su pozitivno kako kom-petentni doma}i stru~waci, tako i strani vojni faktori. Me|u-tim, pred nama je mnogo zna~ajnih zadataka koje treba izvr{itida se taj proces sprovede do kraja. Nesumwivo da }e materijal-ni faktor vi{e nego do sada, moè se re}i i presudno, uticatina nastavak i tok reformi u narednom periodu.

Samo nekoliko dana posle odluke Vrhovnog saveta odbra-ne o imenovawu novih ~elnih qudi Vojske Srbije i CrneGore, general-potpukovnik Qubi{a Joki}, novoimenova-ni na~elnik General{taba, odazvao se na{oj molbi da~itaocima Odbrane saop{ti koji su wegovi priorite-ti u radu na novoj du`nosti, problemi sa kojima se Voj-ska trenutno suo~ava i kako vidi puteve za wihovo re{a-vawe.

Gospodine generale, {ta }e biti va{ prvi zadatak posleprijema du`nosti na~elnika General{taba? Moj prvi zadatak kao na~elnika General{taba VSCG

bi}e podizawe reda i discipline u Vojsci, po{tovawe i iz-vr{avawe obaveza, podizawe nivoa obuke komandi i jedini-ca, uz striktno po{tovawe vaè}e normativno-pravne regu-lative. Sve to usmereno je ka jednom ciqu da se pove}a ugledVojske u dru{tvu.

Svestan sam da realizacija tog ciqa ne zavisi samo odVojske i General{taba ve} i od stru~ne i materijalne podr-{ke, u prvom redu Ministarstva odbrane kao resornog orga-na Saveta ministara za sistem odbrane, ali i ostalih orga-na dràvne zajednice Srbija i Crna Gora i vlada dràva~lanica.

Naravno, General{tab }e u~initi sve da na najboqi na-~in izvr{i sve zadatke iz funkcionalne nadle`nosti, kori-ste}i sopstvene potencijale. Tih potencijala ima, i na}i }e-mo na~in da oni do|u do izraàja.

Koji su, po Va{oj oceni, najzna~ajniji problemi sa kojimase VSCG danas suo~ava? Funkcionisawe Vojske SCG, poznato je, znatno optere-

}uju brojne te{ko}e, koje mawe ili vi{e uti~u na stawe bor-bene gotovosti i morala pripadnika Vojske. Veoma brzo sa-gleda}emo i analizirati sve probleme, i one koje je mogu}ere{iti na nivou General{taba re{ava}emo energi~no i bez

Sni

mio

Gor

an S

TAN

KOVI

]

Zna~ajan uslov za nastavak reformi jeste kvalitetnanormativno-pravna regulativa. Do sada su doneti osnovni op-{ti akti, ali je neophodno doneti jo{ neke propise kako bi sezaokruìla ta oblast i stvorio odgovaraju}i zakonodavni am-bijent za nastavak i sprovo|ewe reformi. To je zadatak nad-le`nih stru~nih slu`bi Ministarstva odbrane, i prema mojimsaznawima na tim zakonskim re{ewima se ubrzano radi.

O~ekuje nas nastavak reorganizacije General{taba uskladu sa utvr|enim planovima i prema usvojenoj dinamici;stvarawe uslova za ukqu~ivawa Vojske u me|unarodne inte-gracione tokove, prema odlukama nadle`nih organa; iznala-èwe odgovaraju}ih kadrovskih re{ewa, s osloncem na mla-di, perspektivan kadar, koji je u stawu da odgovori na re-formske zahteve; opremawe Vojske savremenim borbenim si-stemima, naoruàwem i opremom, u funkciji spremnosti dase brzo i uspe{no odgovori na bezbednosne izazove, a u skla-du sa mogu}nostima dru{tva i dràve; realizacija mnogobroj-nih drugih aktivnosti koje vode ka ostvarewu na{eg ciqa, ato je moderan i efikasan sistem odbrane.

Izgradwa odgovaraju}eg sistema civilne i demokratskekontrole Vojske, tako|e, predstavqa deo reformskog pro-cesa. Kao pomo}nik ministra odbrane bili ste u prilicida potpuno sagledate zna~aj qudskih resursa u procesu re-forme VSCG?

Jedan od najzna~ajnijih faktora za uspe-{no sprovo|ewe reforme VSCG jesu upravoqudski resursi i na{ strategijski zadatak jeda se obezbedi popuna wenih redova kvali-tetnim profesionalnim kadrom. Kao dosa-da{wi pomo}nik ministra odbrane mogu dakaèm da Vojska raspolaè velikim brojemvrhunskih profesionalaca, koji su spremnida izvr{e sve postavqene zadatke, odgovorena savremene izazove i zahteve koje predwih postavqa proces reforme. Neophodnoje ista}i i odre|ene probleme koji mogu uti-cati na tok reforme, koje treba, koliko tomogu}nosti dozvoqavaju, eliminisati.

Prvi problem jeste prevremeni odlivkadra iz Vojske, bez prava na penziju. Po-sledwih godina taj odliv je ve}i od priliva,a posledica je stalno smawewe kvalitetnogkadra. Pri tome treba imati u vidu ~iweni-cu da veliki broj profesionalnih pripadni-ka Vojske koji odlazi iz wenih redova imamawe od 40 godina ìvota, a me|u wima je~ak 40 odsto lica sa najvi{im akademskim ivisoko{kolskim obrazovawem. Proces stva-rawa takvog kadra je dugoro~an i zahteva ve-lika finansijska i druga ulagawa. Napomi-wem da je {kolovawe jednog pilota ekviva-lentno strukturi tro{kova za 40 inìwera{kolovanih u gra|anstvu.

Drugi problem jeste popuna Vojske voj-nicima po ugovoru. Uvo|ewe te kategorijeprofesionalnih pripadnika, kao re{ewesvojstveno savremenim armijama, u na{imuslovima nije dalo o~ekivane rezultate zbog~iwenice da je re~ o neatraktivnom zanima-wu, koje angaùje qude u najboqim godinama,sa neizvesno{}u zaposlewa posle slu`be uVojsci i sa primawima koja su neprimerenanaporima, odgovornosti i rizicima.

Radi stvarawa kvalitetne kadrovske ba-ze, kao kqu~nog resursa za sprovo|ewe re-

forme sistema odbrane, u dosada{wem periodu preduzete suzna~ajne mere. Pre svega, utvrdili smo profil kadra spo-sobnog da sprovede postavqene reformske ciqeve. U posto-je}em qudstvu prepoznali smo one koji odgovaraju takvim zah-tevima, pozicionirali ih na odgovaraju}a mesta, a neodgova-raju}i kadar zbrinuli smo na zakonski na~in.

Dakle, profesionalizacija Vojske jeste na{ ciq, aosnovni izvor problema u toj oblasti opet je finansijskifaktor. Pri tome, treba imati u vidu da su re{avawe stam-benog pitawa, sigurna primawa adekvatna uloènom radu ispecifi~nostima profesiji, te povoqniji uslovi za penzio-nisawe, tri osnovna motiva da se mladi qudi opredele zavojni poziv.

Rukovode}i se tim principima, od nadle`nih }u traìtistvarawe boqih uslova za profesionalne pripadnike Vojske,a u svom radu oslawa}u se na mlade i perspektivne saradni-ke koji su spremni da proces reforme dovedu do kraja.

[ta za Vas zna~i imenovawe na najodgovorniju du`nost uVojsci? Imenovawe na funkciju na~elnika General{taba za mene

je velika ~ast i najve}e priznawe koje sam postigao u karijeri,a poverewe koje su mi ukazali ~lanovi Vrhovnog saveta odbraneobavezuje me i otvara nove mogu}nosti u profesionalnom raduna toj odgovornoj du`nosti.

Slavoqub M. MARKOVI]

15. oktobar 2005.8

Sni

mio

Gora

n S

TAN

KOVI

]

D9

Zamenik ministra odbrane Srbije i Crne Gore Vuka{in Mara{ primio je {esti sani-tetski tim koji se upu}uje u mirovnu misiju UN u Kongo.

Tim ~ine lekari potpukovnici Goran Milojkovi} i Marko Kovini}, te medicinski teh-ni~ari Javorka Blagojevi}, Neboj{a Torbica, Milan Mi{i} i Vawa Lali}.

Zamenik ministra govorio je o zna~aju angaòvawa pripadnika Vojske SCG u mirovnimoperacijama, naglasiv{i da to znatno doprinosi realizaciji strate{kog opredeqewa po-litike dràvne zajednice SCG i republika ~lanica da postanemo deo kolektivne bezbedno-sti i ukqu~imo se u integrativne procese.

[ef tima potpukovnik Milojkovi} ocenio je da je Centar za mirovne operacije predu-zeo sveobuhvatne pripreme i omogu}io kvalitetnu opremqenost tima za izazove koje pred-stavqa misija MONUK.

Oko 55.000 re-gruta ` ivi izvan grani-ca otaxbine, a protivwih 2.400 podnete sukrivi~ne prijave. Jed-na od glavnih klauzulana{eg predloga upravozahteva osloba|awe od

krivi~nog gowewa. Zakon o amnestiji biobi na snazi dok ne bude druga~ije re{eno,zapravo dok ne bude donet Zakon o Vojsci istakao je prof. dr Vojislav Vuk~evi},ministar za dijasporu, povodom predlogaZakona o amnestiji, koji }e biti upu}en Za-konodavnom odboru i Ministarstvu prav-de, kako bi {to pre u{ao u skup{tinskuproceduru.

S a s t a n a k d o s a d a { w e g n a ~ e l n i k a G [ V S C G D r a g a n a P a s k a { ai k o m a n d a n t a K f o r a g e n e r a l - p o t p u k o v n i k a \ u z e p a V a l o t o a

osada{wi na~elnik Ge-neral{taba VSCG ge-neral-potpukovnikDragan Paska{ i ko-

mandant Kfora italijanskigeneral-potpukovnik \uzepeValoto sreli su se u Rudarukod Kur{umlije. Sastanku suprisustvovali i komandantKopnenih snaga general-ma-jor Mladen ]irkovi}, {efzajedni~ke komisije pukovnikRonald Manson i na~elnikKomisije za primenu Vojno-tehni~kog sporazuma pukovnik @ivan Ne-{i}.

U otvorenom razgovoru razmatranasu pitawa bezbednosti na Kosovu i Meto-hiji, du` administrativne linije i u Kop-nenoj i vazdu{noj zoni bezbednosti, tesprovo|ewa Vojno-tehni~kog sporazuma i

KONS T RUKT I V N A SA RAD WA

O B AV E [ T E W EPretplata na magazin Odbrana zapripadnike Ministarstva odbrane iVSCG preko Ra~unovodstvenog centra iz-nosi 80 dinara po primerku, odnosno160 dinara mese~no. Za ~itaoce kojipla}aju preko Po{tanske {tedionicemese~na pretplata iznosi 180 dinara.

dostignutog nivoa reforme sistema i od-brane Vojske Srbije i Crne Gore. Zajed-ni~ki je zakqu~eno da treba nastaviti saprijateqskom i konstruktivnom saradwomizme|u dve vojske, uz osnovnu preokupacijuda se izgradi stabilna i mirna bezbedno-sna situacija u regionu. Z. M.

RE^

Na trodnevnoj {tabnoj ratnoj ve-`bi General{taba VSCG Obuka 2005.najodgovornije stare{ine tog sastavatimski su re{avale operativni zadatakpripreme, organizacije i angaòvawaVojske u borbi protiv terorizma.

Ta~nije, oni su procenili zadatuborbenu situaciju i doneli odluku o upo-trebi jedinica, samostalno ili u sarad-wi sa ostalim snagama sistema kolek-tivne bezbednosti. Tako|e su sa~inilipotrebna dokumenta na osnovu kojih seizvodi konkretna protivteroristi~kaoperacija.

[tabna ratna ve`ba Obuka2005. osmi{qena je kao prakti~ni inajvi{i oblik osposobqavawa stare-{ina i sastava Vojske za namenske za-datke u miru i ratu. Tim pre jer je Ge-neral{tab VSCG odnedavno organizo-van po novom modelu, a sli~ne ve`benisu izvo|ene ve} duì period nagla-sio je rukovodilac ve`be general-ma-jor Miloje Mileti}.

Na Obuci 2005. u~estvovao je do-sada{wi na~elnik General{taba VSCGgeneral-potpukovnik Dragan Paska{, ave`bu je posetio ministar odbraneSCG u ostavci Prvoslav Davini}.

V. P.

BORBA PROTIV TERORIZMA

[ t a b n a r a t n a v e ` b aG e n e r a l { t a b a V S C G

ÊSTITKE GENERALA PASKA[ADosada{wi na~elnik General{taba Vo-

jske Srbije i Crne Gore general-potpukovnikDragan Paska{ ~estitao je pripadnicima atom-sko-biolo{ko-hemijske odbrane 28. septembar dan roda ABHO, a pripadnicima artiqeri-jsko-raketnih jedinica 30. septembar dan ro-da ARJ i PVO.

NOVI TIM ZA KONGOP r i j e m k o d V u k a { i n a M a r a { a

R E F O R M A S I S T E M A O D B R A N E

Vojske u miru, ratu i mirovnim misijama. General{tab je sastavnideo Ministarstva odbrane. Ovla{}ewa na~elnika General{tabau velikoj meri su smawena, jer }e on primati nare|ewa i komandeod nadle`nog ministra. Predlog je i da ministar ure|uje sistemplata, {to je do sada bio zadatak Saveta ministara.

Predloènim Nacrtom prvi put je na jedinstven na~in ure-|en status civilnog lica u Vojsci i Ministarstvu odbrane. Zbogteku}ih reformi, razme{taja i ga{ewa pojedinih garnizona,predvi|a se da civilno lice moè biti raspore|eno u neko dru-go mesto slu`bovawa, ukoliko na to pristane.

Nacrt predvi|a ukidawe ~ina kapetana prve klase i uvo|e-we ~ina brigadnog generala, kao {to je slu~aj u vojskama zemaqa~lanica Natoa. Pukovnik Mitar Kova~ iz Sektora za politikuodbrane MO izneo je na raspravi stav da napredovawe vojnihlica treba da bude u skladu sa kriterijumom radnog mesta.

Profesionalni vojnik i lice na {kolovawu u Vojsci ne moguda budu ~lanovi politi~ke stranke, nemaju pravo na sindikalnoorganizovawe ni na {trajk. Ovakvo re{ewe nai{lo je na kritikuVladimira \uri}a iz Ministarstva za qudska i mawinska prava,koji je rekao da ta odredba nije u skladu sa Poveqom o qudskim imawinskim pravima. Zbog nemogu}nosti sindikalnog organizova-wa, a radi za{tite ekonomskih interesa vojnih lica, predlaga~iNacrta ustanovili su pravo na minimalnu platu pojedinih katego-rija. Tako na primer plata za vojnike po ugovoru na moè biti ni-à od prose~ne zarade u privredi dràve ~lanice, za podofici-re dowa granica su dve prose~ne zarade, a za oficire tri.

Zbog potrebe slu`be profesionalni vojnik moè se preme-{tati najvi{e pet puta, a izuzetno i vi{e, ako na to pristane.Trajawe prava na nov~anu nadoknadu supru`nicima koji gube za-

15. oktobar 2005.10

ISKORAK

Prethodni mesec bio je obeleèn javnim raspravama o nacrtima {est novih zakonakoji bi uskoro trebalo da se na|u u skup{tinskoj

proceduri. Nacrte zakona o Vojsci, odbrani islu`bama bezbednosti izradili su pravni

stru~waci Ministarstva odbrane, dok je Centar zacivilno-vojne odnose predstavio javnosti Nacrt

zakona o civilnoj i demokratskoj kontroli VojskeSCG i Prednacrt zakona o Vrhovnom savetu odbrane.

Svoj doprinos dala je i Beogradska kancelarijaEvropskog biroa za prigovor savesti koja jeponudila Nacrt zakona o civilnoj slu`bi.

KA ME\UNARODNIMSTANDARDIMA

Procesu sveukupne transformacije sistema odbrane nedo-staju zakoni. Vreme je pregazilo postoje}a zakonska re{e-wa, a u me|uvremenu, dono{ewem Ustavne poveqe i Strate-gije odbrane dràvne zajednice Srbija i Crna Gora stvore-ni su uslovi za dono{ewe novih. Stru~waci Ministarstvaodbrane nedavno su izradili nacrte tri najva`nija zakona

o Vojsci, odbrani i slu`bama bezbednosti, dok su nekoliko za-konskih predloga uradili i civilni stru~waci.

Na inicijativu Odbora za odbranu Skup{tine SCG i uz po-dr{ku Misije Oebsa u SCG, eksperti Centra za civilno-vojneodnose napisali su Nacrt zakona o civilnoj i demokratskoj kon-troli Vojske SCG i Prednacrt zakona o Vrhovnom savetu odbra-ne. Beogradska kancelarija Evropskog biroa za prigovor save-sti ponudila je Nacrt zakona o civilnoj slu`bi. Prethodni pe-riod bio je obeleèn javnim raspravama i informisawem jav-nosti o navedenim nacrtima.

Nacrt zakona o Vojsci verovatno je najinteresantniji svimpripadnicima oruànih snaga i Ministarstva odbrane, jer on uvelikoj meri reguli{e wihov status. êtiri dela Nacrta sadrèukupno 241 ~lan.

VOJSKA U SKLADU SA POTREBAMAU prvom delu je usagla{ena organizacija Vojske sa opredeqe-

wima usvojenim u Strategiji odbrane. Utvr|ene su nadle`nosti iovla{}ewa institucija koje rukovode sistemom odbrane, pri ~emusu propisane uloge Vrhovnog saveta odbrane, Saveta ministara,Ministarstva odbrane i General{taba kao najvi{eg stru~nog i{tabnog organa koji priprema odluku o angaòvawu i upotrebi

TE

MA

poslewe zbog preme{taja svogbra~nog druga, a u visini koju od-redi ministar odbrane, smawenoje sa {est godina na jednu.

General-major Vladimir Pe-jak ocenio je da glava 16, koja bitrebalo da reguli{e pitawa vezaza zdravstvo, oskudno ura|ena, dane sadrì nijednu reformsku od-redbu i da odslikava sada{westawe.

Prema re~ima na~elnikaUprave za qudske resurse pukov-nika Petra Radoj~i}a, Nacrt za-kona o odbrani morao je da uvaìkoncept odbrambenog sistema koje nude Strategijski pregled od-brane, ali i aktuelne dru{tveno politi~ke, me|unarodne i bez-bednosne okolnosti.

Po{lo se od pravnih standarda koji postoje u zakonodav-stvima savremenih, pre svega, evropskih dràva, zakonskih re-{ewa zemaqa u susedstvu i ~lanica Programa Partnerstvo zamir, ali i od iskustva i prakse koje smo stekli u oblasti odbra-ne proteklih godina rekao je Radoj~i}.

SPORNI ^LAN 83Neke od su{tinskih novina u odnosu na prethodno zakonsko

re{ewe su izme{tawe vojne obaveze iz Zakona o Vojsci i wenopropisivawe Zakonom o odbrani, prebacivawe Civilne za{ti-te u nadle`nost institucija dràva ~lanica i mogu}nost u~e{}audruèwa gra|ana, nevladinih i drugih organizacija na stru~-nim raspravama u Ministarstvu odbrane, a povodom izrade za-konskih i podzakonskih propisa.

Stru~waci koji su uradili Nacrt pribliìli su vojnu oba-vezu mladim qudima, te je predloèno da vojni rok ubudu}e tra-je {est meseci, uz zakqu~ak da to ne bi negativno uticalo napopunu Vojske.

Odre|ena materijalnare{ewa, koja uop{te nisu po-stojala u dosada{wem zakonu,pre svega se odnose na uvo|e-we instituta naknade za oslo-ba|awe od obaveze sluèwavojnog roka saop{tio je Ra-doj~i}. Ova zakonska mogu}nostvaìla bi samo za regrute kojiìve i rade u inostranstvu.

Pukovnik Radoj~i} ista-kao je i da su odredbe u ovomnacrtu izmewene u smislu li-beralizacije uslova za odlaga-we vojne slu`be, gde se pre sve-

ga misli na vojne ve`be, stvoren je pravni osnov za prestanakvojne obaveze licima koja su obavila civilnu slu`bu, rezervnisastav vojske ubudu}e ne}e ~initi lica koja nisu obu~ena za vojnuslu`bu. Zatim se reguli{u pitawa boravka vojnih obveznika uinostranstvu. Odre|en je kra}i rok u kojem su diplomatsko-kon-zularna predstavni{tva du`na da obaveste organ Ministarstvaodbrane o uvo|ewu vojnih obveznika u vojnu evidenciju i donetimre{ewima o odobrenom boravku. Pruène su i {ire zakonskemogu}nosti za regulisawe vojne obaveze dvojnih dràvqana.

Ocewuju}i da je u Nacrt uneto mnogo novina, ministar od-brane Prvoslav Davini} je podsetio da on odraàva modernastremqewa na{e zemqe. Ministar je istakao i razne mogu}no-sti za odsluèwe vojnog roka koje predvi|a ovaj zakon, napomi-wu}i da je stvoren osnov za ~vr{}i odnos na{e dijaspore s ma-ticom, jer ga je vojna obaveza koja se odnosila i na obveznikekoji ìve u inostranstvu godinama optere}ivala.

Vladimir \uri} iz Ministarstva za qudska i mawinska pra-va ukazao je da je propisivawe da regrut u zahtevu za sluèwe voj-nog roka bez oru`ja navodi i razloge zbog kojih ne èli da sluìvojni rok sa oru`jem u direktnoj suprotnosti sa nekim odredbamaMale poveqe o qudskim i mawinskim pravima i gra|anskim slo-

11

I M A L I OGRAN IÂV A WA QUDSKIH PRAVA?Jedna od odredbi koja je izazvala polemiku me|u pro-

fesionalnim vojnicima jeste ona kojom se prema Nacrtuzakona o demokratskoj i civilnoj kontroli obezbe|uje ide-olo{ka i interesna neutralnost organa i institucija voj-ske. Naime, Nacrt zabrawuje pripadnicima Vojske prisu-stvo strana~kim, politi~kim i verskim skupovima u unifor-mi. Ta odredba je protuma~ena kao ograni~avawe qudskihprava. Zabraweno je i ispoqavawe sopstvenih politi~kih,ideolo{kih i verskih uverewa u radu, kao i kori{}ewe bi-lo kakvih simbola i obele jà koji na to ukazuju.

bodama, koja predvi|a da nikonije duàn da se izja{wava osvojim verskim ili drugim ube|e-wima.

Zbog odredbe po kojoj sugra|ani du`ni da i u miru za po-trebe odbrane zemqe daju na ko-ri{}ewe materijalna sredstvai stoku, \uri} je predloìo dase u ~lanu 83. Nacrta, koji pred-vi|a da se vlasnicima te imovi-ne daje nadoknada, precizira daje re~ o trì{noj nadoknadi.

Imali smo i jednu dile-mu. Da li je pravno prihvatqivoda se zakonom propisuju nadle-`nosti Skup{tine budu}i da jezakon akt koji donosi sama Skup-{tina? Nadle`nosti Skup{tinepropisane Nacrtom mawe-vi{esu ve} predvi|ene Ustavnom po-veqom, koja je akt ja~e pravnesnage naglasio je \uri}.

Mario Reqanovi}, sarad-nik Instituta za uporedno pra-vo, rekao je da je potrebno blièdefinisati mere pripravnosti.

U Nacrtu se kaè da wihdonosi Skup{tina SCG i naosnovu celog konteksta tih merapripravnosti moè se zakqu~itida one predstavqaju neku vrstu uvo-|ewa vanrednog stawa na mala vrata zakqu~uje Reqanovi}.

U slu~aju oruàne pobune na teritoriji SCG, Nacrt zakonao odbrani predvi|a da se osim vojnih jedinica mogu koristiti ipolicijske, ali Reqanovi} smatra da bi trebalo da bude obrnu-to da se osim policijskih jedinica koriste vojne.

On je skrenuo pa`wu na me|unarodnu praksu Suda za ratnezlo~ine u Ruandi, koji se bavi kr{ewem humanitarnog prava uunutra{wim sukobima propisanih @enevskom konvencijom, da sebez obzira na intenzitet sukoba pre svega treba obratiti poli-ciji pa tek onda, u slu~aju potpune oruàne pobune kada se gubideo teritorije, vojsci.

Pukovnik Petar Radoj~i} kaè da su eksperti koji su uradi-li Nacrt zakona o odbrani smatrali da ne treba wime propisi-vati mere pripravnosti jer su one definisane podzakonskim ak-tima i pravilima slu`bi, ali da to ne zna~i da to tako treba daostane i u kona~noj verziji. [to se ti~e angaòvawa vojske u su-zbijawu oruàne pobune, on je objasnio da se u pisawu te odred-be po{lo od pretpostavke da je pobuna oruàno ugroàvawe bez-bednosti i da vojska treba da se suprotstavi tome, za razliku odteroristi~kih akata gde MUP treba da reaguje prvi.

SLU@BE BEZBEDNOSTIPrema re~ima general-majora Svetka Kova~a, na~elnika

Vojnobezbednosne agencije, vaè}i Zakon o slu`bama bezbedno-sti je neprimewiv i suprotan Ustavnoj poveqi. Radna grupa jezbog brojnosti izmena uradila potpuno novi tekst Nacrta.

Pukovnik Zvonimir Horvat rekao je da je Nacrtom precizi-ran za{titni objekat kojim se bave ~etiri slu`be na nivou dr-

àvne zajednice (dve vojne i dveu Ministarstvu spoqnih poslo-va). U wegovom sastavu su Mini-starstvo odbrane sa General-{tabom, jedinicama i ustanova-ma Vojske SCG i Ministarstvospoqnih poslova.

Po vaè}em Zakonu slu-`be su u nadle`nosti Saveta mi-nistara. Me|utim, one su odlu-kom i Saveta ministara i Vrhov-nog saveta odbrane preme{teneu Ministarstvo odbrane i tofakti~ko stawe je sada preto~e-no u tekst Nacrta. Uvaène su ipromene naziva Vojna slu`babezbednosti i Vojna obave{taj-na slu`ba u Vojnobezbednosnaagencija i Vojnoobave{tajnaagencija. Nacrtom je predvi|enostvarawe jednog tela koje bi ko-ordiniralo radom slu`bi na ni-vou dràvne zajednice. Me|uelemente nadzora i kontrolenad ovim slu`bama dodato je tu-ìla{tvo. Ono rukovodi radomu pretkrivi~nom postupku kadapripadnici slu`be koriste ov-la{}ewa. Primene posebnih me-toda i sredstava rada kontroli-sali bi najvi{i dràvni tuìo-ci dràva ~lanica objasnio jeHorvat.

Nacrtom je predvi|eno daVBA kontraobave{tajno {titisve elemente sistema odbraneukqu~uju}i i Vojnoobave{tajnu

agenciju. Prema vaè}em Zakonu Vojnoobave{tajna agencija sa-ma sebe kontraobave{tajno {titi.

USTUPAWE PODATAKA STRANIM SLU@BAMA

Kqu~na izmena predvi|ena Nacrtom jeste mogu}nost da VBAprimewuje posebna sredstva i metode rada (prislu{kivawe, pra-}ewe) za prikupqawe vrlo osetqivih informacija kada to nijeza potrebe krivi~nog postupka. Horvat kaè da to ve} postoji uZakonu o Bezbednosno-informativnoj agenciji i Zakonu o Agen-ciji za nacionalnu bezbjednost Republike Crne Gore. Za odo-bravawe primene pomenutih metoda nadleàn bi bio najvi{idràvni tuìlac, ali pisci Nacrta razmatraju i mogu}nost da tomogu da budu i predsednici vrhovnih sudova dràva ~lanica ili~ak Sud dràvne zajednice. Ako odre|ene informacije pokaùda ima osnova za krivi~no gowewe nekog lica, onda se nastavqapo zakonima o krivi~nom postupku republika ~lanica.

Ukoliko jedna od ~etiri slu`be pribavi podatke koji nisuiz wene nadle`nosti, trebalo bi da ih ustupi onoj koje se ti po-daci ti~u. Ukoliko podatak ne pripada nijednoj slu`bi, on seuni{tava.

Zna~ajna novina je i mogu}nost da se informacije o gra|a-nima SCG ustupe stranim obave{tajno-bezbednosnim slu`bamao ~emu bi odlu~ivao ministar odbrane kao nadzorni civilniorgan. Tako|e, predvi|eno je da pripadnici slu`be imaju ve}uplatu od ostalih pripadnika sistema odbrane.

Jo{ jedan evropski standard trebalo bi da se na|e u Zako-nu. U situaciji kada se protiv aktivnog ili biv{eg pripadnika

TEMA

15. oktobar 2005.12

OVLA[]EWA VRHOVNOG SAVETA ODBRANEEksperti Centra predstavili su i Prednacrt zakona

o Vrhovnom savetu odbrane po kojem je savet obavezan daobave{tava javnost i parlament o svom radu, a na~elno jepredstavqena i uloga Kabineta VSO. Vrhovni savet od-brane je vrhovni komandant Vojske Srbije i Crne Gore, ko-manduje Vojskom i odlu~uje o wenoj upotrebi. Neka od ovla-{}ewa VSO su da predlaè Skup{tini SCG progla{ewe iukidawe ratnog stawa, upu}uje profesionalne pripadnikeVojske u mirovne operacije, odobrava Plan mobilizacije,nare|uje op{tu ili delimi~nu mobilizaciju, imenuje na-~elnika General{taba na predlog ministra odbrane uz sa-glasnost Odbora za odbranu Skup{tine SCG itd.

[TA DONOSI Z A KON O CIVILNOJ SLU@BIBeogradska kancelarija Evropskog biroa za prigo-

vor savesti predstavila je Nacrt zakona o civilnoj slu-`bi i kao jedan od najve}ih problema u dosada{woj prak-si pozivawa na prigovor savesti istakla transparent-nost u radu dràvnih organa. Vojni odsek bi, prema ovomNacrtu, trebalo da bude posledwi kontakt regruta pri-govara~a sa vojnim organima. Nakon uvaàvawa pravana prigovor savesti regrut je u nadle`nosti Ministar-stva za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku.

Predvi|eno je i smawewe duìne trajawa civilneslu`be na najvi{e devet meseci, ukoliko vojni rok budetrajao {est meseci. Iz civilne u vojnu slu`bu bili bipreba~eni prigovara~i koji u~ine krivi~no delo nasiqa,a za one koji nesavesno izvr{avaju svoje obaveze civil-na slu`ba bila bi produèna. Pravo na prigovor save-sti imali bi ne samo regruti ve} i vojnici u prva dva me-seca sluèwa vojnog roka.

13

slu`be vodi krivi~nipostupak zbog prime-ne ovla{}ewa koja subila odobrena, pred-vi|a se mogu}nost be-splatne pravne i dru-ge pomo}i.

Nau~ni saradnikInstituta za upored-no pravo Dragan Pr-qa smatra da bi u Za-kon obavezno ubacititrebalo stavku oosnivawu tela za ko-ordinaciju i saradwuslu`bi bezbednosti Savet za koordinaci-ju slu`bi bezbedno-sti. Zamerke su stiglei zbog nepostojawakriterijuma za izborrukovodilaca slu`bi.Prqa je napomenuoda je jedan od proble-ma to {to su postupcii metode za privremeno ogra-ni~avawe qudskih prava isloboda, koje postoji u ra-znim zakonodavstvima, preci-zirani samo za VBA dok osta-le slu`be nisu obuhva}ene.On smatra da je odredba okontroli javnosti samo dekla-rativna i da je ona onemogu}e-na odredbama koje obezbe|ujutajnost informacija, procenai izve{taja slu`bi, zabrawujuuvid pojedinaca u podatke,obavezuju pripadnike slu`bena doìvotno ~uvawe tajne iomogu}avaju osnivawe tajnihpreduze}a i tajnost finansij-skog poslovawa slu`bi.

Predstavnici Ministar-stva za qudska i mawinskaprava bili su iznena|eni {tose uop{te ne predvi|a uni-{tavawe podataka do kojih sedo|e primenom posebnih me-ra, a za koje se naknadno utvr-di da su bile neosnovane.

MEHANIZAM ZA POLITI^KU

NEUTRALNOSTNacrt zakona o civilnoj

i demokratskoj kontroli VSCGtrebalo bi da obezbedi poli-ti~ku i ideolo{ku neutralnostpripadnika Vojske i tako one-mogu}i wihovu politi~ku zlou-potrebu. Kontrola bi se vr-{ila preko precizno utvr|e-nih mehanizama odre|enih in-stitucija i uz zna~ajnu ulogujavnosti.

Ekspert Centraza civilno-vojne od-nose Bogoqub Milo-savqevi} objasnio jeda je Nacrt u skladusa standardima Oeb-sa i savremenom pra-ksom koju u ovoj obla-sti imaju razvijeneevropske zemqe. Pre-dstavqeni Nacrt sa-drì mnoge principekoji se nalaze u Ko-deksu pona{awa u po-liti~ko-vojnim aspek-tima bezbednosti,dokumentu Oebsa kojije usvojen 1994. godi-ne u Budimpe{ti.

Glavni stoèrte kontrole je Skup-{tina SCG sa svojimOdborom za odbranu,a zatim i institucijedràvne zajednice

Savet ministara, Vrhovni sa-vet odbrane, ministar odbra-ne i Sud dràvne zajedniceSCG. Jedan odeqak je posve}enkontroli gra|ana i javnostinad vojskom. Osim dobrog za-konskog teksta za usvajawe za-kona, ali i za wegovo sprovo-|ewe, potrebna je politi~kavoqa. Jedan od uslova za uspe-{nu primenu ovog zakona jepromena postoje}ih zakona oVojsci i odbrani, te dono{eweZakona o VSO, Zakona o vojnojtajni i Zakona o civilnoj slu-`bi ocenio je Milosavqevi}.

Generalni sekretar Cen-tra za civilno-vojne odnoseMilorad Timoti} kaè da jeciq zakona da se vojska iskqu-~i iz politi~kih procesa, kakobi se suzila mogu}nost poli-ti~ke zloupotrebe vojske ali ivojne zloupotrebe politike.Ina~e, ovim nacrtom pripad-nicima Vojske ili Ministar-stva odbrane prvi put je omo-gu}eno da se direktno pismenoobrate Odboru za odbranu u

slu~aju da su `rtve ili sve-doci kr{ewa zakona i usta-

va i da traè za{titu. Zakonih {titi i predvi|eno je daoni zbog takvog svog postupkane mogu da snose nikakve po-sledice ili da zbog toga odgo-varaju.

Danijela MARJANOVI]Ratko FEMI]

Snimio Darimir BANDA

ZA[TITA KLASIFI KOVAN IH INFORMACIJAZna~ajna promena odnosi se i na za{titu klasifiko-

vanih informacija u Ministarstvu odbrane i Vojsci. Pu-kovnik Zvonimir Horvat kaè da je nesporna potreba na{edràve za razmenom informacija i podataka sa slu`bamau svetu, ali je osnovni preduslov da bi do{lo do te razme-ne da se ta~no zna ko {titi tako dobijene podatke i infor-macije. Takva informacija se po Nato standardima zoveklasifikovana informacija. Na nivou Ministarstva od-brane i Vojske za to bi bila nadle`na Vojnobezbednosnaagencija.

- Sve zemqe i slu`be s kojima smo bili u kontaktu zah-tevaju da se u toj oblasti donese poseban zakon. On se obi~-no zove zakon o za{titi klasifikovanih informacija. Ta-kvi zakoni imaju dva osnovna zahteva: da slu`be vr{e bez-bednosnu proveru za sva lica koja mogu ili su predvi|enada do|u u posed takvih informacija i da se na nivou vladazemaqa koje primaju takvu informaciju formira politi~kotelo koje daje kona~nu ocenu - kliring za svakog pojedina~-nog ~lana dràvnog organa koji moè da do|e u posed takveinformacije. Bezbednosni kliring se daje za svako konkret-no lice, a ne za funkciju. Uslovi su veoma rigorozni i akoje, na primer, jedan ministar imao bezbednosni kliring nezna~i da ga slede}i automatski dobija objasnio je Horvat.

SA D VADESET GOD I NA STA@A U PENZIJUNacrtom zakona o Vojsci predlaè se prestanak slu-

`be profesionalnog oficira odnosno podoficira kadanavr{i najmawe dvadeset godina staà osigurawa. Potre-ba za ovakvom mogu}no{}u nametnula se zbog uvaàvawazahteva za reformom Vojske, a naro~ito zbog predvi|eneprofesionalizacije i smawewa brojnog stawa. Prema re-~ima ministra Davini}a takvo re{ewe primewuje se i naprofesionalne vojnike armija u okruèwu kao i u sastavi-ma Natoa.

15. oktobar 2005.14

POLITI^KI OKVIR STRATEGIJSKOG PREGLEDA ODBRANE

Politi~ki okvir je prvo poglavqe Strategijskog pregleda odbrane i u wemu su

sadr`ani opredeqewa i stavovi odbrambenogorganizovawa Srbije i Crne Gore u kontekstu

izmewenih geopoliti~kih okolnosti, novihbezbednosnih rizika i pretwi i novih tendencija

u promi{qawu nacionalne bezbednosti. Tu se razmatraju strategijski pristup

bezbednosti, procena rizika i pretwi bezbednosti, strategijski pristup odbrani

i misije i zadaci Vojske SCG.

BEZBEDNOSNEARHITEKTURE

JA^AWETEMA

Strategijski pregled odbrane sadrì strate{ka oprede-qewa odbrambenog organizovawa Srbije i Crne Gore, kojimase na duì rok ure|uje angaòvawe raspoloìvih odbrambenihresursa u odgovoru na bezbednosne rizike i pretwe bezbedno-sti i projektuju osnove razvoja Vojske i ostalih snaga odbrane.

Kqu~na re{ewa Strategijskog pregleda odbrane treba daelimini{u pote{ko}e, nerazumevawa i nedoumice u dosada{wemtoku reforme sistema odbrane i Vojske i obezbede osnov za iz-gradwu odbrambenih kapaciteta koji }e garantovati bezbednosti stabilnost Srbiji i Crnoj Gori i time doprineti ja~awu glo-balnog mira i stabilnosti. Isto tako, imaju}i u vidu zna~aj jav-nosti i dru{tvenog konsenzusa oko usvajawa strate{kih re{ewau sferi odbrane, taj dokument predstavqa vaàn instrumenttransparentnosti i potvrdu demokratskih stremqewa Srbije iCrne Gore.

Strategijski pregled odbrane sadrì {est poglavqa: Po-liti~ki okvir; Vizija Vojske 2015; Sposobnosti Vojske 2010;Procena sposobnosti snaga odbrane i Smernice i prioritetirazvoja. Radna verzija Nacrta Strategijskog pregleda odbraneje zavr{ena. Predstoji javna rasprava o tom dokumentu i nakontoga wegovo usvajawe u Skup{tini Srbije i Crne Gore.

15

INTEGRACION I PROCESIOpredeqewe spoqne politike Srbije i Crne Gore

je puna integracija u savremene evropske i me|unarodnetokove, o~uvawe stabilnosti i mira u zemqi i okruèwu,izgradwa uravnoteènih i stabilnih odnosa sa velikimsilama i nastavak tradicionalno dobrih odnosa sazemqama tre}eg sveta. Strate{ki interesi spoqne poli-tike Srbije i Crne Gore su punopravno ~lanstvo u Nato iintegracija u Evropsku uniju, kao i unapre|ewe region-alne saradwe i saradwe sa susedima. Prioriteti spo-qno-politi~ke orijentacije su prikqu~ewe ProgramuPartnerstvo za mir i potpisivawe Ugovora o stabi-lizaciji i pridruìvawu EU, kao va`nim koracima naputu ka punopravnom ~lanstvu u Natou i EU.

ZADACI VOJSKEVojska Srbije i Crne Gore, kao najzna~ajniji deo si-

stema odbrane, ima kqu~nu ulogu u realizaciji nacio-nalnih i bezbednosnih interesa i ciqeva politike bez-bednosti i odbrane.

U ostvarivawu takve uloge vojske, neophodno je daSrbija i Crna Gora u bliskoj budu}nosti izgradi struk-turu i sposobnosti vojske koji }e omogu}iti da se reali-zuju slede}e tri wene osnovne misije: Odbrana dràva~lanica i Srbije i Crne Gore od spoqweg oruànogugroàvawa; U~e{}e u izgradwi i o~uvawu mira u regi-onu i svetu i Podr{ka dràvama ~lanicama u slu~ajuprirodnih nepogoda i katastrofa.

Usvajawem Strategije odbrane i Bele kwige odbrane stvore-ne su pretpostavke za nastavak procesa kompletirawastrategijskih dokumenata neophodnih za ubrzaniji tok pro-cesa reformisawa odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore.U tom smislu, izrada Strategijskog pregleda odbrane, kaoprogramskog osnova za dugoro~no planirawe sistema od-

brane,predstavqa jedan od najzna~ajnijih koraka u stvarawustrategijskog osnova za reformu sistema odbrane i Vojske Sr-bije i Crne Gore.

Politi~ki okvir je prvo poglavqe Strategijskog pregledaodbrane i u wemu su sadràna opredeqewa i stavovi odbram-benog organizovawa Srbije i Crne Gore u kontekstu izmewe-nih geopoliti~kih okolnosti, novih bezbednosnih rizika ipretwi i novih tendencija u promi{qawu nacionalne bezbed-nosti. Tu se razmatraju strategijski pristup bezbednosti, pro-cena rizika i pretwi bezbednosti, strategijski pristup od-brani i misije i zadaci Vojske SCG.

Kada je re~ o geostrate{kom okruèwu, u politi~kom okvi-ru se analizira i vrednuje pojava integrativnih procesa glo-balnog karaktera i porast neizvesnosti, promenqivosti i ne-stabilnosti u mnogim delovima sveta, {to predstavqa najsna-`nije odlike savremenog svetskog poretka i kqu~ne parametre uprocesu iznalaèwa pravog modela bezbednosnog i odbrambe-nog organizovawa savremenih dru{tava. Iako pove}ana me|u-zavisnost me|u dràvama na globalnom planu umawuje opasnostod tradicionalnih vojnih pretwi, savremeni svet suo~ava se sakompleksnom bezbednosnom situacijom, koja se karakteri{eekstremno brzim promenama i nepredvidqivim pretwama u ko-jima su asimetri~ne pretwe nedràvnih aktera dominantne. Topotvr|uju eskalacija terorizma, organizovanog kriminala, pro-liferacije oru`ja za masovno uni{tavawe, etni~kog i verskogekstremizma.

Transnacionalni i asimetri~ni karakter i me|uzavisnostsavremenih rizika i pretwi bezbednosti nametnuli su konceptsadrìnske i geografske nedeqivosti bezbednosti i aktueli-

TEMA

15. oktobar 2005.

sne prilike na prostoru biv{e SFRJ. Nedvosmisleno je nagla-{en stav da posebnu opasnost predstavqa mogu}nost eskalaci-ja sukoba na Kosovu i Metohiji, {to bi moglo da dovede do de-stabilizacije {ireg regiona sa nepredvidivim posledicama.

Negativan uticaj na stabilnost Srbije i Crne Gore ispoqa-va nepovoqna ekonomska i socijalna situacija u dràvama ~la-nicama, pri ~emu terorizam, organizovani kriminal, korupcija,tenzije na etni~koj i verskoj osnovi i drugi problemi koji prateproces tranzicije predstavqaju realnu pretwu wenoj bezbedno-sti. Sporo uspostavqawe demokratskih standarda na Kosovu iMetohiji, kao i odsustvo bezbednosti i po{tovawa osnovnih qud-skih prava srpskog stanovni{tva, doprinose da ovaj prostor bu-de jedan od glavnih izvora nestabilnosti u Srbiji i Crnoj Gori.Posebnu opasnost predstavqa realna mogu}nost prelivawa kri-minala, terorizma, proliferacije oru`ja i aktivnosti ilegal-nih oruànih grupa sa Kosova i Metohije na jug Srbije.

Procewuje se da }e u sredworo~nom periodu (od 5 do 10godina) rizici i pretwe bezbednosti Srbije i Crne Gore, kao{to su pobuna ilegalnih oruànih grupa, terorizam, etni~kenapetosti, nacionalni i verski ekstremizam i organizovanikriminal egzistirati i daqe, ali sa smawenim intenzitetom.O~ekuje se da u ovom periodu Srbija i Crna Gora bude pri-mqena u Program Partnerstvo za mir, {to treba da doprinesedaqem ja~awu institucionalnih i ostalih oblika saradwe saNatoom i da se pozitivno odrazi na porast bezbednosti i ukup-ne stabilnosti Srbije i Crne Gore.

U dugoro~nom periodu (od 10 i vi{e godina) predvi|a seopadawe rizika i pretwi po bezbednost od pobuna ilegalnihoruànih grupa, etni~kih napetosti, nacionalnog i verskog eks-tremizma i organizovanog kriminala. I daqe }e biti prisutninevojni rizici i pretwe poput terorizma, organizovanog kri-minala i korupcije, prirodnih i tehni~kih katastrofa.

Na kraju Politi~kog okvira zakqu~uje se da karakter glo-balnih i regionalnih odnosa i projekcije wihovog razvoja, in-tenzitet procewenih izazova i rizika i pretwi bezbednostikao i utvr|eni ciqevi i strate{ka opredeqewa u oblasti od-brane, opredequju strategijski koncept odbrane Srbije i CrneGore. U osnovi taj koncept za slu~aj rata podrazumeva odbranudràva ~lanica i Srbije i Crne Gore sopstvenim snagama, po-drànu snagama partnera, saveznika i prijateqskih dràva, au miru odvra}awe efikasnim sistemom odbrane i izgradwu po-uzdanog partnerstva i povoqnog bezbednosnog okruèwa.

Mr Stanislav STOJANOVI]

zovali potrebu izgradwe kooperativnog pristupa bezbednosti.Osnovu takvog pristupa ~ine saradwa i udruìvawe naporadràva na dostizawu, o~uvawu i unapre|ewu bezbednosti nanacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Takva oprede-qewa ~ine osnovu razvijawa koncepta evroatlantske bezbed-nosti koji se sve vi{e zasniva na saradwi i zajedni~kim i usa-gla{enim aktivnostima i sli~nim ili podudarnim politi~kim,ekonomskim i bezbednosnim interesima i ciqevima.

S tim u vezi, konstatuje se da u procesu {irewa saradweu bezbednosti i ja~awa bezbednosne arhitekture i stabilnostievroatlantskog prostora posebno mesto imaju politi~ke i bez-bednosne organizacije Natoa i EU. Wihova nastojawa usmere-na su na oblikovawe evroatlantskog prostora kao podru~ja vi-soke politi~ke, ekonomske i socijalne stabilnosti. U tom smi-slu, posebno zna~ajno postaje angaòvawe Natoa i EU u pre-venciji i prevladavawu kriza i postkonfliktne i demokratskekonsolidacije nestabilnih dràva i regiona.

U razmatrawu stawa bezbednosti u jugoisto~noj Evropi, upoliti~kom okviru nagla{ava se da se u tom regionu jo{ ose}a-ju posledice postkonfliktnog perioda i tranzicionih procesa.Stoga se procewuje da posebnu pretwu bezbednosti i stabilno-sti jugoisto~ne Evrope predstavqaju neizvesnost opstanka po-stoje}ih dràvnih aran`mana i unutra{we te{ko}e dràvaovog regiona, kao {to su ekonomsko-socijalni problemi, nedo-voqno demokratski izgra|ene i kompetentne dràvne institu-cije, unutra{wa politi~ka i socijalna nestabilnost, {to sveskupa oteàva proces wihove demokratske tranzicije. Zbog to-ga se zakqu~uje da }e jugoisto~na Evropa i daqe biti region iz-raène bezbednosne osetqivosti i najnestabilnije podru~jeevropskog kontinenta. To name}e potrebu za jasnom i sna`nompodr{kom me|unarodne zajednice u procesu bezbednosne i de-mokratske konsolidacije dràva tog regiona. U tom smislu, po-sebno je zna~ajna uloga Natoa i EU.

Kada je re~ o prostoru biv{e SFRJ, u Politi~kom okviruStrategijskog pregleda odbrane konstatuje se da su odnosi iz-me|u dràva nastalih wenim raspadom i daqe optere}eni ne-dostatkom poverewa, sporim re{avawem problema povratkaizbeglica i nadoknade wihove imovine, sporim utvr|ivawemodgovornosti za ratne zlo~ine i nere{enim teritorijalnim idrugim sporovima. Osim toga, etni~ka i verska netolerancija,organizovani kriminal i terorizam poja~avaju bezbednosnunestabilnost i dodatno oteàvaju napore me|unarodne zajed-nice i dràva regiona da u potpunosti stabilizuju bezbedno-

16

RIZICI I PRETWEProcewuje se da u prvoj deceniji 21. veka ne postoji ve-

lika opasnost od oruànih sukoba globalnog i regionalnogkaraktera. Tako|e, procewuje se da je u tom periodu vojnaintervencija na Srbiju i Crnu Goru malo verovatna i moglabi se dovesti u vezu samo sa suprotstavqenim interesima inedovr{enim integracionim i tranzicionim procesima naglobalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Otuda je, gleda-no na duì rok, smawena opasnost ugroàvawa bezbednostiSrbije i Crne Gore konvencionalnim ratom.

U ovom momentu pobune ilegalnih oruànih grupa, te-rorizam, nacionalni i verski ekstremizam, organizovanikriminal i prirodne i industrijske katastrofe su bezbed-nosni rizici i pretwe sa tendencijom porasta intenzitetane samo u svetu, ve} i u relativno nestabilnom regionu jugo-isto~ne Evrope.

CIQEVI POLITIKE ODBRANEOsnovu politike odbrane Srbije i Crne Gore ~ini

evropska i evro-atlantska spoqnopoliti~ka orijentacijaSrbije i Crne Gore, kao i weno opredeqewe da se aktivno,kao celina, ili preko dràva ~lanica, ukqu~i u proces sa-radwe i zajedni~kog delovawa sa drugim dràvama i subjek-tima me|unarodnih odnosa na izgradwi globalne, regional-ne i nacionalne bezbednosti.

Va`no opredeqewe politike odbrane predstavqa zala-gawe za dosledno sprovo|ewe Rezolucije 1244 Saveta bez-bednosti i drugih me|unarodnih akata za re{avawe proble-ma na Kosovu i Metohiji. Privremeno stacionirawe stranihoruànih snaga na svojim teritorijama, kao i zadràvawedela sopstvene vojske na teritorijama stranih dràva, Srbi-ja i Crna Gora dozvoli}e samo u okviru mirovnih misija naosnovu odluka OUN i utvr|enih sporazuma. Uvaàvaju}i svuopasnost od oru`ja za masovno uni{tavawe Srbija i CrnaGora odlu~no se protive razvoju tog oru`ja i aktivno }e u~e-stvovati u spre~avawu wegovog {irewa.

Z17

OKRUGLI STO U CENTRALNOM KLUBU VSCGU Centralnom klubu Vojske odràn je okru-

gli sto povodom 25. godina od usvajawa Konven-cije o zabrani ili ograni~ewu upotrebe odre-|enih vrsta klasi~nog oru`ja. Organizatoriskupa bili su Ministarstvo odbrane SCG i Me-|unarodni komitet Crvenog krsta u Beogradu.

U radu su u~estvovali predstavnici Mini-starstva spoqnih poslova, Ministarstva od-brane, republi~kih ministarstava pravde i unu-tra{wih poslova, me|unarodnih organizacija ipravni stru~waci iz SCG. O primeni te konven-cije u SCG govorio je pukovnik dr Vlado Radi}iz Ministarstva odbrane. M. [.

OSAM DECENIJA ZAVODAU Â^KU

Ovih dana (30. septembra) navr{ilo seosam decenija otkako je u â~ku formiran Teh-ni~ki remontni zavod. Tim je povodom u najve}em~a~anskom radnom kolektivu odràna sve~a-nost, kojoj je, uz zaposlene, prisustvovao i veli-ki broj gostiju iz Ministarstva odbrane, Gene-ral{taba VSCG, pojedinih ministarstava Repu-blike Srbije, regiona, Skup{tine op{tine â-~ak i iz redova uspe{nih privrednika.

Skupu su se obratili ministar za kapital-ne investicije u Vladi Republike Srbije mr Ve-limir Ili}, na~elnik Uprave za odbrambenetehnologije Ministarstva odbrane SCG pukov-nik Vlado Radi} i direktor TRZ â~ak pukovnikVojislav Milinkovi}. Glavna poruka govornikabila je da Zavod ima budu}nost i u okviru po-slova koje }e obavqati za sistem odbrane SCG,i za partnere iz inostranih armija, u okviruevropskih i evroatlantskih integracija.

U krugu Tehni~kog remontnog zavoda organi-zovan je i tehni~ki zbor, gde su izloèni savre-meni borbeni sistemi koji se remontuju u â~ku,poput tenka M-84A i modernizavanog tenka T-55sa aktivno-reaktivnim oklopom, univerzalnoginìwerijskog vozila muwa, osavremewenihhaubica i drugih. Na sve~anosti je direktoru VUDediwe pukovniku Slobodanu [o}u predatana upotrebu prva pokretna kantina. Z. P.

P R E D S T A V Q E N M A G A Z I N O D B R A N A

amenik na~elnika General{tabaOruànih snaga Republike Hrvatskegeneral-pukovnik Slavko Bari} sa sa-radnicima susreo se, 7. oktobra, u-

kompleksu Vojne ustanove Morovi}, sazamenikom na~elnika G[ VSCG viceadmi-ralom Mihailom @arkovi}em. Bio je toprvi susret pripadnika oruànih snagaSCG i Hrvatske na tako visokom nivou.

Tom prilikom visoki oficiri dve su-sedne zemqe razgovarali su o reformama

sistema odbrane i samih oruànih snaga,u~e{}u u mirovnim operacijama i pitawi-ma vezanim za dràvnu granicu i wenoobezbe|ewe. U razgovoru je u~estvovao i ko-mandant Novosadskog korpusa pukovnik Sta-nimir Matijevi}.

U okviru posete delegacija hrvatskihoruànih snaga obi{la je i karaulu 14. gra-ni~nog bataqona Novosadskog korpusa, gde jevidela kako ìve i rade weni pripadnici.

S. \.

Prvi broj novog glasila Ministarstva odbrane SCG magazin Odbrana , kojimse nastavqa 127 godina duga tradicija vojnog novinarstva, predstavqen je 6. oktobra uCentralnom domu Vojske.

Brojne goste najpre je pozdravio kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}, na~elnikUprave za odnose sa javno{}u, koja je osniva~ novog glasila. On je naglasio da je u skla-du sa svetskim iskustvima u informisawu javnosti o radu sistema odbrane i Vojske,stvoren moderan ~asopis koji }e izlaziti dva puta mese~no, na 84 strane u boji.

O zna~aju vojne {tampe govorio je pukovnik Zvonimir Pe{i}, na~elnik Novinsko-izdava~kog centra Vojska, koja je izdava~ novog magazina.

Glavni i odgovorni urednik Odbrane potpukovnik Slavoqub M. Markovi} istakaoje da promenom naziva i koncepcije lista Vojska, kao jedinog armijskog {tampanog infor-mativnog medija, Vojska ne}e ostati bez svog glasila. Naprotiv. Novinari i fotoreporte-ri Odbrane beleì}e sve najva`nije doga|aje iz ìvota i rada wenih pripadnika. Za-tim je predstavio ~lanove redakcije koji zajedno sa saradnicima stvaraju novi magazin.

Predstavqawu Odbrane prisustvovali su i qudi o kojima prvi broj magazina do-nosi ekskluzivne reportaè. To su pripadnici protivteroristi~kog odreda Kobre, pi-loti koji su imali zapaène nastupe na vi{e aeromitinga tokom ove godine i predstav-nici Jugoimporta SDPR, koji su govorili o uspe{nom nastupu na{e vojne industrije nasajmu u Londonu.

U programu su u~estvovali i umetnici iz ansambla Stanislav Bini~ki.

UKRATKO

OBELE@EN DANVOJNOG OKRUGA NI[

U Ni{u je obeleèn 30. septembar dan Vo-jnog okruga i ~etrnaest godina postojawa i rada togkolektiva. Komandant pukovnik Radomir Cvetkovi}naglasio je da je ponosan rezultatima koje su ost-varili tokom 1998. i 1999. godine, kada je po za-htevu ratnih jedinica mobilisano vi{e od stohiqada qudi. Za uspe{no izvr{avawe namenskihzadataka Vojni okrug Ni{ odlikovan je ordenomratne zastave tre}eg stepena.

Z. M.

Sastanak zamenika

na~elnika general{tabova

OS Hrvatske i VSCG

PRVI SUSRET NA VISOKOMN IVOU

IN

TE

RV

JU

18

Qudi sve mawegovore,

sve vi{e }ute i slu{aju {to glasniju

muziku. Jo{ niste ni po~eli,

a znaju i {ta}ete re}i

i kako }etezavr{iti.

Pored svegatoga,

preovla|ujemi{qewe da

}e umreti sve umetnosti, a pre`iveti

poezija. Poezijanije nikakvatajna, nego jetajna `ivota

poezija.

O KRU[KM A T I J A BB E ] K O V I ]

AMA I KAMEWU

i kako je ceo re~nik postao veliko gradili{te od koga sad nekone{to zida, to ostaje tajna. Zato nije slu~ajno {to je neko rekaoda bi onaj koji govori o poeziji trebalo prvo da se izvini. Izgle-da da vi{e nije re~ samo o onima koji govore o poeziji, sada bive} trebalo da se izvini svako ko bilo {ta govori. Toliko je samgovor iskompromitovan. Qudi sve mawe govore, sve vi{e }ute islu{aju {to glasniju muziku. Jo{ niste ni po~eli, a znaju i {ta}ete re}i i kako }ete zavr{iti. Pored svega toga, preovla|ujemi{qewe da }e umreti sve umetnosti, a preìveti poezija. Poez-ija nije nikakva tajna, nego je tajna ìvota poezija.

Umetnost bi tu, ako se ne varam, za Vas bila i mera bola.Zapisali ste: U kosmosu jedino ~ovek pati, a taj se nespo-razum razre{ava i ublaàva preko umetnosti. Uostalomtu je i pesma o kamewu i kru{kama... Da. O tome su napisane biblioteke kwiga i one sve tvrde

da je pesma pametnija od pesnika. Ne bi bilo razloga da pi{emoako bismo znali {ta ho}emo da kaèmo, mogli bismo to jednos-tavno da saop{timo i skratimo pri~u. Me|utim, jezik vi{e zna onama nego mi o wemu. Prava pesma ostavqa pesnika, on joj vi{ene treba. Samo ako nije sasvim uspela, pesnik je kao advokatbrani u parnici koja je unapred izgubqena. Sve {to je pesnikimao da kaè ve} je rekao, svi ostali dodaci: da je bilo vi{evremena, da smo ovo ili ono mogli sebi da priu{timo, sve se to~itaoca ne ti~e. On gleda samo ono {to ima na papiru. Razumese, ~italac mo`da nikada nije imao takvu va`nost kao u na{evreme. Wegovo razumevawe je ravnopravno sa razumevawem pes-nika. Onoliko koliko ima doìvqaja, toliki je tira` jedne pesmei istina o woj.

Zaista je potresan i otre`wuju}i Va{ stav da su poezijuposle Drugog svetskog rata pisala ratna siro~ad, jer su onajedino znala ta~no ko ih je, kada i gde, kamenom pogodio. Tako postaje pesnik. Iz tih modrica... Ko ima snage da se

zaleti na samog sebe i da vam ne pri~a ni{ta drugo, do o sebi,jer to najboqe zna, taj je razumeo, izgleda, ono {to je najva`nije uumetnosti. Naàlost, mnogo nam ìvota pro|e da pokaèmo kakoznamo ono {to svi drugi znaju, a tek se na kraju usu|ujemo da is-pri~amo ono {to samo mi znamo, svojim re~ima. Kad god to nekouradi, uvek biva nagra|en, jer svi znamo da to nije lako.

Za Du{ka Radovi}a ìvot je groznica materije. [ta je on za Vas?

15. oktobar 2005.

INTERVJU

20

Ako malo boqe razmislimo, shvati}emo da se ~itavog ìvotasapli}emo o jedan te isti kamen. Ne moramo, ako to neèlimo, ni da mislimo o tome. Matija Be}kovi} nam je toiskustvo preto~eno u filozofiju ve} ostavio. O divqimkru{kama i kamewu, o soku koji pod udarcem kamena ispustigorka i opora divqa kru{ka, a samo je on jestiv i sladak, on

koji nastaje iz velikog bola, kao i poezija poezijom nam jeispri~ao. Savr{en zlo~in postoji, saop{tio nam je, on po~iwe izavr{ava se poku{ajem da ubijemo onog ~oveka u sebi, onakvogkakvi smo mogli da budemo, pre nego {to smo se odrekli onog {toèlimo, onog {to volimo, onog {to umemo. Da usred ere informa-cija znamo mawe o su{tini nego ikad pre, da smo i daqe vi{e us-meni nego pismeni, da ìvimo u me|uvremenu, tragaju}i zapre~icom do smisla, dok se }eramo i }eramo, ne postavqaju}i se-bi ~uveno pitawe: ~iji si ti, mali, i preska~emo godine, kao danisu na{e, u }erawu i bez odgovora podsetio nas je jo{ jednomodgovorima koji slede, kao najava Sajma kwiga u Beogradu, ili Saj-ma kwige, jer postoji samo jedna iz koje su sve ostale iznikle.

[ta bi Va{e pam}ewe izdvojilo, po svojem zakonu i poetici kao grani~nike Va{e unutra{we stvarnosti? [ta je odredilo Va{ ìvot? ôvek je ono {to pamti, a {ta }e zapamtiti o tome ne od-

lu~uje on sam. Tolike stvari za koje mislimo da su va`ne, i da ihnikada ne}emo zaboraviti, nestanu s vremenom kao da nikadanisu postojale, a izrawaju neke druge, kojima tada kada su se do-ga|ale nismo pridavali nikakav zna~aj. Tek kasnije one nampristiù i po~iwu da odre|uju na{ ìvot. Tako nastaju i na{epesme, upornost tih doìvqaja i wihova zrelost traè da iza|una vidalo. îni mi se da kada bi ~ovek hteo da odredi svoj iden-titet, to bi najlak{e utvrdio kad bi pore|ao ono {to je zapam-tio. A zapamtio je ono {to se samo nametnulo po nekoj svojojva`nosti i logici, koja nema nikakve veze sa bilo kakvim vaè}imnormama. Potonu u zaborav istorijski doga|aji, a izroni ne~ijaobrva. Zaborave se halabuka i talambasi, a izrone i nametnu seneki pokret, re~...

Ne verujem da treba traìti poruku u ne~ijem umetni~komdelu, ali sam prili~no sigurna da svojim radom umetnicipoku{avaju ne{to da saop{te. Kakva je Va{a pri~a? Pesnik je u slu`bi jezika i wegovih zakona i on treba samo

da uradi to {to jezik od wega zahteva, a ne da mu potura ipodme}e svoje misli i namere, jer to sa jezika otpada. Nije midaleka ideja da se mi ne sluìmo jezikom, nego jezik nama da jepesnik organ jezika. Ve} je re~eno pesnik je ono ~ime jezik di{e.Ukoliko je pesnik medij koji mu vernije sluì, utoliko boqe zapoeziju. Va`na je pesma, a ne mi. Ona ima svoje zahteve, zakone iistine. [ta joj god mi dodamo to se na woj vidi. Najva`nije je daona bude {to boqa, i da joj, u trenutku kad nastane, pesnik vi{ene treba. Utoliko je to sre}nija pogodba.

Jednom ste rekli da bismo tek kada bi se uklonile re~ivideli koliki bezdan pokrivaju. Va{a poezija je sa~iwenaod re~i i emocija, kao najdubqih misli. Kako su Vas tokomìvota i pisawa sluìle te dve pre|e? Ne postoji ni{ta izvan jezika. Gde nema jezika nema ni ìv-

ota. Ko jo{ nije ponavqao neku re~ sve dok ona ne izgubi smisao,a iza we se ne ukaè bezdan. Ta rupa, taj veliki zev zaklowen jejezikom. Da jezika nema na{li bismo se u nekom bezdanu. Malo jetekstova napisano o tajni jezika. Jezik nije ni lingvistika, ni gra-matika, ni komunikacija, nego neka druga su{tina. Za{torazli~iti narodi govore razli~itim jezicima, za{to od jednog ka-mena po~iwe neki drugi jezik u kome se ista stvar zove druga~ije,ne moè se znati. Osvedo~ili smo se da niko nije pevao, sem nasvom materwem jeziku. Postojale su mnoge poliglote i znalci, alipoezije nije bilo izvan vlastitog jezika. Kako se sve to pore|alo

21

Du{ko je bio izmislio da je de~iji pisac da bi lak{e mo-gao da bude suveren i prihva}en. Ne znam da li je on tu misao bi-lo gde zapisao, ali znam da mi je rekao. Uvek je imao svoje o{trefilozofske formulacije. Kad je kazao da je ìvot groznica ma-terije, ~inilo mi se kao da je to neka wegova hemijska formula.[ta je ìvot to ~ovek ne zna. Jer kada bi znao, on bi ga uni{tio.A po{to ga nije stvorio, ne moè ni da ga uni{ti. To je ona tajnakoja nije u na{oj vlasti. Zato postoji. Zato je ìvot ve~an. Da smomu u{li u trag, davno bismo mu doakali. Na tom poqu smo do sadapostigli ogromne rezultate, ali ìvotu, ipak, nismo mogli ni{ta.On trijumfuje nad svim na{im mislima. Ponekad uve~e vodimonekakve rasprave posle kojih nam se ~ini da ujutru ne}e ni svanu-ti, a kad vidimo da je granulo sunce i kako duva vetar, koji nemajupojma o toj raspravi, vidimo i gde nam je mesto. @ivot peva svojupesmu ne haju}i za nas.

Pisali ste o me|uvremenu i o mnogim drugim stvarima. [ta biste pre po~etka ovogodi{weg sajma kwiga rekli o srp-skim piscima? Kako biste najavili oktobarske susrete sakwigom? Predlagao sam da se Sajam kwiga ne zove tako, nego da se

zove Sajam kwige. Kwiga je samo jedna, ona se jedino umnoàva.Razumevawe te jedne jedine ra|a wene verzije. ôvek koji mislina samo jednu kwigu biva poraèn kada vidi to mno{tvo kojenikada ne moè savladati. Pogotovo kada u tom mno{tvu vidi isvoju kwigu i izgubi svaku iluziju da bi ona mogla biti uo~ena, dabi se izborila sa svim tim legijama kwiga. Uvek uzbu|uje kadavidim one |ake ispod Stare planine koji stiù sa svojim u~ite-qem na Sajam kwiga. Niko ih nije zvao i niko ne zna kako }e da sevrate. U kolonama, u kojim uvek neko na za~equ ramqe, ulaze kaou hram da uzmu u~e{}e u tom velikom ~inu. Uzbu|uje me da gledamqude kako dodiruju kwige, prelistavaju ih, i mada ne mogu da ihkupe, svaku pogledaju, pomiluju i svakoj se obraduju. To je ìvismisao kwige i pisawa. Bez ~italaca kwiga je kao crkva bezvernika. Sve se to najboqe vidi na sajmovima. Uzbudqiv je po-datak da vi{e posetilaca ima Sajam kwiga nego Sajam automobi-la, ili Sajam mode, ili Sajam hrane. S druge strane stalno segovori o krizi kwige, kraju umetnosti. Primetio sam ~ak da qudipred punom salom radoznalog sveta govore kako kwiga nikoga nezanima, i ne prime}uju te qude koji su tu, pored wih. Mislim da jevrlo va`no to {to su novine po~ele da {tampaju kwige. Uvek samse ~udio za{to toliki papir koji se tro{i za novine i silnetiraè, koji dospevaju ko zna gde, nikada nije iskori{}en da se na

wemu pojave neke klasi~ne vrednosti. Jer kada vidite u novinamane{to {to imate u kwizi, u svojoj biblioteci, vi }ete sebe uh-vatiti kako ste ve} uronili da ~itate, ali }ete mnogo teè pre-traìti biblioteku i prona}i tu pesmu ili pripovetku u woj. Zatoje va`no da novine ne budu samo aktuelne, nego da se sete pravihvrednosti i da povremeno ne{to u~ine za wih.

Mnogo je jednostavnije zaronti u pro{lost i pouzdanim kri-terijumom vremena izvu}i neke potvr|ene vrednosti, ali jeneuporedivo teè prepoznati u sada{wosti to isto, kao ito {ta je, recimo, srpski pisac danas. Da li je to neko koneguje tradiciju, ili je srpski pisac onaj koji prati i zago-vara savremene evropske tokove? Sve je isto, kaù, a opetni{ta nije isto. Ni Francuska 7 vi{e nije ista. Sigurno je da se ne{to zavr{ilo, a ono drugo se nije jo{

uspostavilo, nije po~elo. Ali se ~ini da su oni koji su u ovimneredovnim vremenima bili deca, a sada su mladi}i nekakozdravi. Tu je na{a nada. To je pobeda ìvota o kojoj pri~amo.Pri~a da su pisci krivi za sve {to se dogodilo je nemawe èqeda se stvarno utvrdi ko je kriv i u ~emu je problem. To je najlewi,najlak{i i najneobavezniji odgovor lak za pam}ewe. Ko ne èlida se zamara i zamisli, on }e to i da prihvati. îtav jedan svet jemo`da nestao, a da nismo ni primetili. Ipak, u svom tom lomu,opstalo je ono {to je vrednost. Qudi se za to hvataju kao {to sebrodolomnici hvataju za katarke u buri, a davqenici za penu. Neznam odakle }e sve dolaziti ti qudi, ali sigurno uvek sa neo~eki-vanih strana, kao {to je i dosad bilo.

Koliko se pravih sokova srpske kwièvnosti gubi u prevodu? Robert Frost, veliki pesnik je kazao da je poezija ono {to se

izgubi u prevodu. Nisam ~uo sre}niju i ta~niju formulaciju. Mi smona neki na~in privilegovani zato {to su velika dela svetskekwièvnosti kod nas prevodili veliki pisci, a na{e kwige ne pre-vode veliki svetski pisci. U tom smislu su na{e pretenzije na svetvi{e pri~a o nama nego o svetu. Mi ne znamo nijednog brazilskogpisca, indijskog, egipatskog... Niko se ne}e ni zainteresovati da saz-na ko je me| svim tim svetom veliki pisac, ~itava Kina je spala nadva tri klasi~na imena, ali bismo zato hteli da sve {to se ovde po-javi bude ne{to za {ta }e ~itav svet da se grabi. To je tako|e bitanpodatak o na{oj psihologiji. Evo pitajte nekog, koga ` elite, ko je na-jve}i belgijski pisac, holandski, norve{ki, danski. Qudi nemaju poj-ma. Ali zato kada se kod nas pojavi neka kwiga, posle tri pohvale,neko pri~a kako }e dobiti Nobelovu nagradu. Kad je Ivo Andri} do-bio Nobelovu nagradu mi smo se svi izgubili i uzbudili, a on je je-dini bio smiren. Samo se molio da to {to pre pro|e. Se}am se daje kazao: A sada je sa Slovenima zavr{eno. Mo`da }e ovu nagradudobiti jo{ neki Rus ili Poqak... Andri} je kao diplomata znao da[vedska akademija ima skazaqku koja ide po globusu i gleda gde jo{nije bila. Znao je da wegova nagrada zna~i da su se oduìliSlovenima, a tako je nekako i bilo. Kasnije su nastavili da nalazeneke pisce za koje niko nije ~uo, velike pisce malih naroda saKaripskih ostrva, a novine su neprestano ponavqale ista imena,Borhes, ili neko isto tako ~uven. A Borhesu je verovatno smetalaslava i veli~ina da je dobije. Ipak, Nobelova nagrada je opstalasve ove godine, a kada je dobio jedan [ve|anin, mislim da mu je de-finitivno prisela, mislim da je morao ~ak i da se ubije.

[ta su za Srbe pravi dokazi da su postojali? Narod koji ne stvara, koji nema kwièvnost, nema ~ime da

opravda svoje postojawe. Ne zna za{to ga je Bog ostavio tu gde gaje ostavio. Na{a velika narodna poezija, sredwovekovnoslikarstvo, na{e zadu`bine, to je ne{to {to u tolikom broju nepostoji kod drugih naroda na hri{}anskom istoku.. .

Re~e mi jedan ~oek uzre~icu Va{e mladosti, mnogo godi-na kasnije izna{li ste kao formulu u koju je stao ~itav jedansvet, jedno vreme i wegova psihologija. Koja bi to formulabila adekvatna za ovo vreme? Taj isti sklop postoji za sva vremena. Kada sam zagazio u

taj celac nisam ni slutio da }u u wemu ostati decenijama. Tu je up-

skog ima nekoliko minuta na radiju. A tu je bio. Za Desanku su, verovatno,mislili da }e ìveti ve~no, dodu{eslikali su je i slikali, to joj je ~akdosadilo, ali danas opet nema fo-tografija. Da, ~ini mi se da sredstvainformisawa uglavnom sluè da nebismo znali o ~emu je re~.

U stvari, ~ovek ni{ta drugo i neradi, nego se celog ìvota sapli}eo jedan te isti kamen rekli stemom kolegi Milo{u Jevti}u. O koji kamen ste se Vi sapleli? Kinezi su rekli da se niko nije

sapleo o planinu. Uvek je to kami~ak.Oni kaù i da se ~ovek ne}e saplestio isti kamen jo{ jednom. Verovatnoimaju iluziju da tih kamewa ima to-liko mnogo. A kad god se sapletetevidite da drugih i nema. Uvek je to on-aj isti. To je naknadna pamet, a izgle-

da da druge pameti i nema. Kad bi i ta naknadna postojala, bilobi dobro, ali je nisam primetio.

A kamen? Samo kamen postoji. On je ve~an i o wega se svi satiru.

Ima u mom selu kamen koji stoji nasred puta. Ko se sve tu nijesapleo, satro, slomio. Sav je usijan od qudskih nogu, ìvotiwskihpapaka, prosutih tovara. Niko ga nije sklonio. Logika je: kada ganisu sklonili na{i dedovi, kada wima nije smetao, {to da ga misklawamo. Kamen stoji kao spomenik saplitawu. Sve }e nasnadìveti, a na{a pri~a, bez tog kamena, ne bi imala na ~emu dase drì.

Ne pomenusmo jednu veoma mo}nu re~, blisku poeziji. Onuzbog koje i gori sve}a koja je tu sa nama qubav. Sino} sam ~uo u nekoj emisiji da je Ajn{tajn svojoj èni

pisao: Malo moje sve. Time je i sve re~eno.[ta je to za {ta mislite da se danas, posle svih bitaka ibojeva koje smo vodili vredi boriti? Za to isto. Nema novih bitaka. To je sve jedna ista bitka.

Kao {to sam u mladosti zapisao: Za svetiwe koji narod gine, sve{to vi{e gine, svetije su.

U Inventaru tu`nih stvari pobrojali ste i vojne tajne mal-ih naroda. Kad smo u~ili predvojni~ku obuku, da bismo uop{te mogli o

ne~emu da govorimo i da bi se predmet odrào, mesecima je traja-lo ismejavawe atomske bombe. Kako to nije ni{ta, uz pouku da,ako do|e do atomskog rata stavimo ruke na glavu. Na komandu:Avioni na nekoj livadi, bacali smo se gde god da smo se na{li.Oni koji se nisu bacili, poginuli su. Mo`da se ni{ta nije takostra{no suo~ilo sa realno{}u kao vojska. To je ogromna tragedi-ja. Mo`da nema tragi~nijih qudi od na{ih vojnika koji su ozbiqnoshvatili svoj posao.

Za{to su Vam sve te olovke na stolu? Stalno mislim da }u na}i onu koja }e umeti sama da pi{e. Govorili smo o kraju umetnosti. Stalno se pojavquje ta teza,sa razli~itim opcijama, me|utim, postoje i na{e kona~nos-ti, koje su izvesnije. Jeste li ikada razmi{qali o tome {tabiste izgovorili dami u belom? Orson Vels se kaogra|anin Kejn odlu~io za ruìn pupoqak. [ta bi stalo ujednu takvu re~enicu, kada bi ona bila Va{a? Te re~enice se mewaju tokom ìvota. Imam utisak da se sam

Bog pobrine da ~oveku u tom velikom isku{ewu {apne {ta dakaè. Tako ostaju velike oporuke. U to se nadam.

Dragana MARKOVI]Snimio Branko JOVANOVI]

15. oktobar 2005.

ravo bilo ono {to nije pisano, negoje govoreno, boqe re}i {aputano.îtava ta usmenost postajala je pis-menost. Kada se pojavila ta kwigapratila je fama da je zabrawena.Prodavana je ispod ruke. U Parizusam sreo Srbina koji mi je daoprimerak te kwige koji je prepisaosvojom rukom... Kwigu je, naravno,svako razumeo na svoj na~in. Jedinosu svi bili saglasni da je to ne{to{to ne sme da se pi{e niti govori, asada se odjednom na{lo {tampano.Jedna èna mi je rekla da to po~neda ~ita, pa prestane, ne sme, upla{ise. Ona je verovatno boqe od meneznala {ta je to i kojom cenom su toneki qudi pla}ali. âk i za mnogomawe od onog {to je prona{la ukwizi. Cela na{a usmena civilizaci-ja, koja nas je sa~uvala, jo{ uvek nije postala i pismena. Kada tirukavci jezika negde ucvetaju, prona|u svog pisca da sve to stavime|u korice, dobijamo kwige u kojima je to blago sa~uvano. Ilidobijamo ono {to je uradio Petar Ko~i}, koji je, kako kaè An-dri}, na najlak{i i najjednostavniji na~in napisao ono {to jehteo da kaè. Ko~i} nam je ostavio lik Davida [trpca, koga sadagledamo kako traje kao formula egzistencije koja je obeleìla~itav jedan narod, wegovu svu filozofiju i su{tinu postojawa.Nedavno sam slu{ao Momu Kapora kako pri~a na televiziji, awegov refren je bio refren Davida [trpca. Svaka wegova pri~apo~iwala je sa: Ja se ne razumem u politiku, ne bavim se poli-tikom. Politika je glupost koja je od mene daleko. I sve vreme jepri~ao o politici. Primetio sam kako se David [trbac javqa ikako je on, u stvari, jedini preìveo, i jo{ uvek ra|a svojenaslednike. To nije lik na jednu vodu, kako se moglo u~initi. Ondashvatite da je i ceo Branko ]opi} jedan veliki David [trbac, dasu gotovo svi veliki qudi i pisci koji su se tamo rodili samopotvrda paradigme koju je anticipirao Ko~i}.

Kako Vi doìvqavate ovo vreme sada{we? Imamo li mi,osim ]era}emo se jo{, i ne{to drugo da kaèmo, ili sesamo }eramo, a tim }erawem oterasmo sve one koji ne}e dase }eraju, a osta{e samo oni sa kojima se }eramo dobesvesti i besmisla. Meni se ~inilo da sam ìveo u me|uvremenu, i da }e neko

pravo vreme tek do}i. To me|uvreme se produìlo i ono traje.Pravog vremena jo{ nismo imali, ali ne gubimo nadu da }e jednomi ono do}i.

Znate li da je danas Svetski dan pristupa informacijama?I takav postoji. Dakle, imate li Vi neku va`nu informacijuda saop{tite svetu, ili ovom narodu? [to je vi{e sredstava informisawa, {to je vi{e medija,

{to je vi{e ku}a koje imaju kameru, kompjutere, {to vi{e svetpostaje jedna soba u kojoj neko sedi za kompjuterom, kao da svemawe znamo {ta se doga|a. Ne uo~avamo prave stvari, koje su senekada lak{e uo~avale. Ne bih se za~udio da me|u svim tim mil-ionima fotografija koje se pojavquju svakog dana, nema nekogbitnog ~oveka iz ovog vremena. Ispostavi}e se da samo wega nisuslikali. Oni koji }e pretrajati u vremenima koja dolaze, shvati}eda nije ostalo nikakvog traga o wima, da je sve zatrpano nekimefemernim i silikonskim veli~inama. Pre neku godinu u Rusiji jeslavqena Tolstojeva godi{wica. Toliko je materijala bilo o Tol-stoju, kao da nikog drugog nisu ni slikali. Kod nas svi misle da }eneko ne{to slikati, a ispostavi se da nije slikao niko. Zatoimamo samo jedan snimak kako Andri} {eta, okrenut le|ima, Pio-nirskim parkom. I to je skoro sve o Andri}u i Beogradu. Crwan-

INTERVJU

22

N23

republika. Potrebe jedinica sumahom zadovoqene u Srbiji, a nei u Crnoj Gori. Iz Vojnog okrugaNi{ je ~ak 102 odsto regruta upu-}eno na sluèwe vojnog roka. Beo-gradsku regrutnu populaciju izdva-

vojne obaveze koristi se za putnetro{kove i plate vojnika na odslu-èwu vojnog roka u civilnoj slu-`bi. Jer preduze}a u kojima su oniangaòvani odbijaju da takve tro-{kove nadoknade Vojsci, iako ih

aizgled ohrabruje podatak da se u septembru od10.185 regruta na sluèwe vojnog roka u jedinice Voj-ske javilo 85,03 odsto. Sti~e se utisak da je, kona~no,prevazi|en problem lo{e popuwenosti vojni~kih sa-stava, sa kojim smo se mesecima unazad susretali. Po-re|ewa radi, u martu je 62 odsto od planiranog broja

regruta obuklo vojni~ku uniformu, a u junu je ta cifra iz-nosila 49,1 odsto.

Detaqnija kvantitativna analiza septembarskog upu-ta, kako se to stru~nom vojnom terminologijom kaè, poka-zala je neravnomeran odziv regruta na teritoriji dveju

NA MARGINI VOJNE OBAVEZE

STAZA

cama, nu`no je izjedna~iti uslove pod kojima te dve katego-rije regruta oduùju vojnu obavezu. Prenagla{avawe vred-nosti i prava bilo kog modela vodi wihovom nepotrebnomdegradirawu. Posve je jasno da sada{wa Uredba o sluè-wu vojnog roka u civilnoj slu`bi, iako najliberalnija uEvropi, nije u praksi onakva kakva treba da bude. Jo{ je-dan od paradoksa jeste da ni nedavne izmene Uredbe nisuobezbedile da se na wu pozivaju istinski prigovara~i sa-vesti.

Kako jo{ od stare{ina Uprave za obaveze odbranesaznajemo, blizu 80 odsto nov~anih sredstava za poslove

IZGUBQENIH KORAKA

ja ~iwenica da je63,62 odsto primilopozive za vojsku, dokje u Novom Sadu tabrojka dostigla 99odsto.

zakon na to obavezu-je. Nije retko da odcivilnih vojnika usvojim sastavima iodustanu, ukoliko ihmoraju platiti.

Iako je jasno da iza razli~i-tih i brojnih zakonskih odluka i po-teza stoje niko drugi do dràvneinstitucije, zdravoj pameti se nemoè oteti zakqu~ak da smo na pu-tu prevazilaèwa nedoumica uoblasti vojne obaveze naprostozalutali. Svakako da tome u priloggovori i odnos javnosti prema naj-va`nijoj instituciji sistema od-brane zemqe. Da ugled VSCG nijekao {to je bio doprinele su ne sa-mo godine profesionalnih neuspe-ha, poquqane ìvotne vrednosti isocijalni kolorit, ve} ponajvi{ejezik manipulacija. Tek brojne afe-re koje se iz dana u dan vezuju za

Nasuprot tome, od 5.619 po-slatih poziva za sluèwe vojnog ro-ka, u podgori~kom vojnom okrugu uru-~ena su svega 773, jer su mladi}inaj~e{}e odbijali da ih prime. Sa-mo 26,17 odsto wih se odazvalovojnoj obavezi.

U septembru su, tako|e zbog po-ve}anog interesovawa, 202 regru-ta sa zavr{enim tehni~kim i medi-cinskim fakultetima upu}ena u{kole rezervnih oficira, iako jeplanirano 185 mesta. Sluèwe voj-nog roka u civilnoj slu`bi zapo~e-lo je i 1.497 mladi}a.

Pomenuta statistika vi{e skri-va no {to poja{wava stvarne pro-bleme i nerazumevawa i dràve, i gra|ana Srbije i CrneGore, kada je re~ o vojnoj obavezi.

Zvani~na najava da }e vojni rok sa oru`jem ubudu}etrajati {est meseci, bio je verovatno osnovni razlog po-ve}anog odziva regruta posledwe generacije. Naravno, onje posledica i kvalitetnijeg rada vojnoteritorijalnih sa-stava tokom regrutacije, posebno posle izvedenih organi-zacionih promena, koje je nametnula reforma sistema od-brane. Tako|e je saradwa vojnih okruga, odseka i odeqakasa lokalnim institucijama, koja nije zakonom definisana,u Srbiji bila daleko osmi{qenija i efikasnija.

A u Crnoj Gori odlazak mladi}a na sluèwe vojnog ro-ka sve vi{e poprima politi~ki prizvuk. Tamo{wi civilniorgani nisu reagovali u situacijama kada regruti izbega-vaju vojnu obavezu, niti su ih pravovremeno pozivali nasluèwe vojnog roka. Kao razlog navodili su da VSCG nijeizmirila nov~ane obaveze. Da bi se koliko-toliko preva-zi{li nastali problemi nadle`ni su odlu~ili da posloveregrutacije i upu}ivawa na sluèwe vojnog roka u decem-bru samostalno izvedu crnogorski republi~ki organi.

Bez obzira na to {to se i takozvano civilno sluèweu prvom redu direktno odraàva na broj vojnika u jedini-

ime Vojske sve vi{e bude sumwe neupu}enih i plene pogle-de zlonamernih.

Moè li se onda olako naslutiti saglasje nekada op-{teprihva}enog dobrog obi~aja: rado Srbin ide u vojnikei nekih novih normativnih re{ewa. O~ito te{ko. Danasse slobodno prihvatawe du`nosti kod mla|ih nara{tajaskoro ne razlikuje od logike morawa. A sluèwe vojnogroka za sada, ipak, nije ni{ta drugo do pravo i nezaobi-lazna obaveza. U tom ogledalu, sa prisilom ili bez we,verovatno }emo se jo{ duè vreme prepoznavati. Grubarealnost u kojoj smo se zatekli moè se prevazi}i samosusretom svih razlika i neretko nametnutih opredeqewa.U tome, naravno, jedina na{a zaloga za budu}nost moraostati bezbednost zemqe, negde izme|u potreba i èqa,prestupa i dobrih namera. Onaj koji bi hteo da sazna pra-vac svih staza, govorio je Mom~ilo Nastasijevi}, okreta-}e se oko samoga sebe u jednom ve~itom i stalno vrtogla-vom kraju sumwi i protivre~nosti. Vaqalo bi da takvu sta-zu, na kojoj su nam se koraci izgubili i zapleli, {to pre isami pretr~imo.

Vladimir POÛ^

OSVRT

24 15. oktobar 2005.

Z A J E D N I ^ K A P O M O R S K A V E @ B A

S ONE STRANEO

DB

RA

NA

Za izvo|ewe ve`be anga`ovana su dva broda na{e mornarice, ra-ketna fregata RF-34 i raketna topovwa~a RTOP-406 i deo 82.pomorskog centra.

Zajedni~ki horizont imao je za ciq dostizawe operativnesposobnosti za zajedni~ko delovawe u odr`avawu me|unarodnogsistema bezbednosti na moru. Preko 90 pripadnika MornariceVSCG, sa komandantom Mornarice kontraadmiralom DraganomSamarxi}em na ~elu, prvi put je u~estvovalo u me|unarodnoj vojno-pomorskoj ve`bi u inostranstvu. Brodovi na{e mornarice prviput su plovili stranim vodama u zajedni~koj misiji ja~awa saradwesa Mornaricom na{eg velikog suseda na Jadranskom moru. Ratnumornaricu Italije, ~ijim snagama je komandovao kontraadmiralAlesandro Piroli, pr

Documents

002 Odbrana