Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet decmbar 2011 br.77

7/30/2019 Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet decmbar 2011 br.77

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-monopolist-ekonomski-fakultet-decmbar-2011-br77 1/40

/ GODINA XIV - BROJ 77 / www.facebook.com/monopollistUhvati trenutak!

Od ovog brojai na Facebook-u

www.facebook.com/monopollist

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, decembar 2011.





GLAVNI I ODGOVONI UEDNI:Milanka VASILJEVIĆFAULE: Branka SENIĆEONOMIJA: Dušan VOJNOVIĆDUŠVO: ajana RIČEVIĆMOZAI: Iva OLUNDŽIJA

FOTOGRFIJA: Svetozar KRDŽIN

DIZAJN & PrePress: Damjan DOBILA riD sudio, Beograd www.sudiorid.com

ČLANOVI EDACIJE: Nikola ŠONDIĆ,Bojan ČALIJA, Tatjana RIČEVIĆ, BrankaSENIĆ, Milanka VASILJEVIĆ, Ivana MANDIĆ,

Ana ONDIĆ, Ivana VUOVIĆ, Marija PEIŠIĆ,Đoko BODIOGA, Iva OLUNDŽIJA, IvanaMILOŠEVIĆ, Dušan VOJNOVIĆ, SteanĐERSIMOVIĆ, Luka OVAČEVIĆ, BojanaIVČEVIĆ, Miloš BEIĆ, atarina ILIĆ,

atarina SAVIĆ, Jelena OTARC, TeodoraĐOĐEVIĆ, Bojana MAOVINOVIĆ,Bojana ANDIĆ, Marina POPOVIĆ ZAVIŠIĆ,Ivana MITOVIĆ, Igor IVAŠOVIĆ, SteanRDOJČIĆ, Nenad STIĆ, Nenad UŽIĆ,

Andrea IZMANIĆ, Selena IVANOVIĆ, Jelena JANOVIĆ.

LETOI: Milena BOJOVIĆ, Maja ILIĆ

„MonopolList”časopis Sudenske unije Ekonomskog akuleaamenička 6, 11000 Beograd, Srbijaeleon: + 381 11 30 21 [email protected] www.monopollis.org

GLAVNI I ODGOVONI UEDNI:Milanka VASILJEVIĆ+381(0)64 262 43 90; +381(0)66 00 96 [email protected]

MAEING:Bojan ČALIJA +381(0)64 848 15 66 [email protected]

ESOVI SU AUOSI, NISU CENZUISANI I NE PEDSAVLJAJU ZVANIČAN SAV SUDENSE UNIJE EONOMSOG FAULEA.ZAHVALJUJEMO SE UOVODSVU EONOMSOG FAULEA NA POMOĆI U EALIZACIJI OVOG BOJA

Uvodnik

m e m b e r o f :

Sadržaj

CIP - KALOGIZACIJA U PUBLIKCIJINarodna biblioeka Srbije, Beograd

378MONOPOLLIS/Glavni urednik Goran Javorac.-199?, br. 1- . - Beograd(amenička 6): Sudenska UnijaEkonomskog akulea u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISCOBISS.S-ID 117255180

f a k U l t e t

e k o n o m i j a

d r U š t v o

m o z a i k

’’Vau! Pa ti ćeš uskoro da završiš! Sjajno! I šta si mislila onda?’’ I krenem ja njoj da nabrajam – prvo plan A, pa ukoliko nešto pođe pozlu izmenjena verzija plana A. Zatim ukoliko se izjalovi i izmenjena verzija plana A, plan B. I tako redom. I puna mi usta, a toplooko srca. Osećaj sigurnosti.I šta bi? Pa ništa. :) Eto me i danas tačno tamo gde sam bila i pre dva meseca. Jezivo, rekli biste. Au contrair mes amis, au contrair! :)onačno sam spoznala koliko je ponekad dobro nemati plan - čekati priliku i znati odgovoriti na nju. A njih je mnogo. Ne kažemda treba živeti od danas do sutra. Daleko od toga, ja tačno znam gde idem i kako tamo da stignem, ali naučila sam da je ponekadlepo pustiti stvarima da se dese. Igrati se, ne shvatati život suviše ozbiljno. Ne nervirati se unapred, ma ne nervirati se uopšte!Znati živeti, ne sutra, ne od ponedeljka, već sada.

Milanka Vasiljević

5. CoCa-Cola talenti

6. intervju Sa veljkom mijuškovićem8. izveštaj Sa konferencije novih lidera 20119. intervju Sa predSednikom Suef-a 10. anketa infoStuda 11. prva konferencija Young profeSSionalS Srbija

12. intervju Sa predSednikom Spekof-a 14. budi u toku

17. kriza automobilSke induStrije18. rajat gupta pod lupom javnoSti19. dolazak izraelSkog trgovinSkog lanca u Srbiju20. nobelova nagrada za ekonomiju21. nova tržišta za SrpSki izvoz

22. ženSka Strana 23. muška Strana

24. novi film Srđana dragojevića 25. pokret „okupirajte Wall Street“26. Socijalno preduzeće27. proteSt na beogradSkom univerzitetu

29. rukopiS otkriva vaš karakter30. o Salvadoru daliju

31. Sreća, Sreća, radoSt!32. intervju Sa igorom brakuSom33. za zimogrožljive34. kaće preporuČuju36. feStival autorSkog filma

37. malo o opštoj kulturi



4

fakUltet vs sc

v aranje na proverama znanja- veština koju smo počeli daprimenjujemo još u osnov-noj školi, razrađivali je u

srednjoj, a do savršenstva dovelina akultetu. Korišćenjem raznihmetoda generacije đaka i studenatapokušavale su da na ispitima poka-žu bolje znanje nego što zaista po-seduju. I nije tajna da je mnogimato polazilo za rukom :). Ali, premarečima izvora bliskih kabinetu, va-ranju na ispitima na EKOF-u već uzimskim rokovima doći će kraj.

Naime, rukovodstvo Eko-nomskog akulteta rešeno jeda iskoreni sve učestalijepokušaje prepisivanja i

varanja pril ikom po-laganja ispita. U tomcilju uskoro će bitipokrenuta ozbiljna

kampanja, koja će sa-držati propagandneali i operativne mere,kako bi se zacrtanopostiglo. Ideja je dase studentima predočizašto je loše prepisivati i

varati , kao i da im se uka-že na značaj i neophodnostpoštovanja etičkih normi inačela akademske zajednice.

Detalji kampanje koja sledi nisunam postali poznati do zaključenjaovog broja, ali ćemo se potruditi da

vas što pre snabdemo svim relevan-tnim inormacijama.

Da li će ova akcija biti povod da ko-načno počnemo da se odgovorno isa poštovanjem odnosimo premaonome što je naš poziv – studiranju?Ili će pojačana kontrola samo podići

varanje na ispitima na „viši nivo“?

„Vreme je pravedni sudija, tako da vrednote i marlj ivost nezaustav-

ljivo vode do uspeha“, moto je jednog od naših udžbenika.

Da li će i projekat koji pri-prema EKOF uspeti da

ovaj moto usadi u našastudentska srca? Za sad

možemo sa da konsta-tujemo da je najpa-

metnije da na vremepočnemo sa pripre-mama ispita kojećemo polagati u pred-stojećim rokovima,

kako radi sticanja kva-litetnijeg znanja, tako i

radi smanjenja rizika da budemo „uhvaćeni“. :)

B & B

ocena = znanje već ove zime na ekof-uRukovodstvo Ekonomskog fakulteta rešeno je da iskoreni sve učestalije pokušaje

prepisivanja i varanja prilikom provera znanja! Sledi nam ledena zima, zato, knjiguu ruke na vreme!



5

fakUltet

poznao vam je da se mladi ljudi če-so susreću sa ograničenjima kadareba da pronađu posao po prvipu. Znanje poseduju, kao i nevero-

vanu želju za usavršavanjem, ali im nedo-saje proesionalno iskusvo. o je upravoono šo i kompanija Coca-Cola HellenicSrbija pruža kroz program “Coca-Colaaleni” - šansu da svoja znanja primenišu praksi, ali i da ih obogaiš iskusvima imenorskim radom sa najboljim sručnja-cima u zemlji.

U programu „Coca-Cola aleni“, koji usaradnji sa Minisarsvom prosvee i su-denskim organizacijama sprovodimo većšesu godinu za redom, do sada je bilouključeno 35 sudenaa, koji su posigliimpresivne rezulae.

Od 2006. godine primili smo preko 700prijava, a od oga njih 650 smo pozvali Ina esiranje. Prijavljivali su nam se su-deni iz Beograda, Novog Sada, Niša, ra-gujevca, Bora, Prišine I mnogih drugihgradova.

Zašo da se prijaviš i posaneš deo narednegeneracije Coca-Cola alenaa?!

Zao šo si mlad, ambiciozan, spreman zanove izazove I nesrpljivo iščekuješ novaproesionalna iskusva!

Ako si upisao reću godinu sudija, imaš

prosek 8.5 ili veći, a priom i govoriš en-gleski jezik – pozivamo e da se prijaviš!Baš ebe ražimo!

Priliku da se usavršavaju uz vrhunskesručnjake naše kompanije i da seknu zna-nja koja imaju konkrenu primenu, dobićesedam odabranih Coca-Cola alenaa.

U oku dve godine, koliko program raje,obezbedićemo Coca-Cola alenima i si-pendiju od po 2.000 evra godišnje. Proe-sionalna i nansijska podrška, odlična su

kombinacija za karijeru koja obećava, akoju svaki suden priželjkuje!

aleni koji su već u program navode da su

najveći benei ovog porgrama:- „Mladi ovakvim inicijaivama bivaju mo-ivisani da sudiraju i da se usavršavaju, da

budu pokreači razvoja naše zemlje, svakou svojoj oblasi. Naravno, u je i sipendi-

ja, koja je sama po sebi način da olakšamsvojim rodieljima nansijski ere mogsudiranja.’’ Branislav Belošev je uspešansuden ehnološkog akulea u NovomSadu.- ‘’Program je korisan jer pre svega pružaprakično iskusvo koje nemamo prilikuda dobijemo na akuleu, kao i da nekaznanja koja iz udžbenika dobijamo sagle-damo iz popuno drugog ugla. Mislim da

svima puno znači da upoznaju veliki brojuspešnih i mladih ljudi na jednom mesu.’’ Ana Draguinović je diplomac Ekonomskiakulea u Beogradu i od skora zaposlenikompanije Coca-Cola Hellenic Srbija.-’’Svaka inicijaiva velikih kompanija neiz-merno znači sudenima. reba podržaisvaku priliku da sudeni dobiju edukacijukoju ne mogu da seknu na drugim mesi-ma, ali i dodana nansijska sredsva kojaće im olakšai školovanje. Novac koji samdobio od sipendije delom sam uložio upuovanja, a delom ulažem u svoj dalji ra-

zvoj, pa sam ako, recimo, nedavno upisaokurs za Cisco mrežnog adminisraora,’’Nikola Cveković je diplomac Elekron-skog akulea u Nišu.

Coca-Cola Hellenic, nudi svoje bogasvorazličiih procesa rada, znanja i eksperi-za, onima koji budu bili šesa generacija

„Coca-Cola alenaa“.Coca-Cola Hellenic jedan je od najvećihsveskih proizvođača bezalkoholnih pića,koji posluje u 28 zemalja svea, a u čijimproizvodima svakodnevno uživaju milio-ni ljudi širom planee. Zbog velike srasii enuzijazma s kojim uspešno poslujemodugi niz godina, naša kompanija je nedav-no izabrana za Najpoželjnijeg poslodava-ca u 2011. godini.Perspekivni i kvalieni pojedinci, posve-ćeni imovi, dobra radna klima, ulaganje

u edukaciju i usavršavanje sručnosi za-poslenih je sve ono šo čini da budemonajpoželjniji poslodavac u 2011. godini,a prilika da se uči uz najbolje je svakakonešo šo se ne propuša.

Ako si spreman da zapoloviš u nove po-slovne izazove i nesrpljivo iščekuješ novaproesionalna iskusva, program „Coca-Cola alenei“ je deniivno za ebe!

Posei saj www.cchbc-alens.co.rs, Face- book sranicu ili nas prai na witer-u!

onkurs je ovoren od 7.novembra do 7.decembra 2011. godine.Ne propusti priliku! PRIJAVI SE!

da li Si Spreman za nove izazove

poStani novi coca-cola talenat!



fakUltet i s ss, v m

ML: Završili ste Užičku gimnazi-ju. Šta Vas je motivisalo da upišeteEKOF?

Veljko Mijušković: Odluka da upišemEkonomski akultet u Beogradu došla jesasvim iznenada, gotovo u poslednji čas.Moj prvi izbor je bio Filološki akultet,tačnije španski jezik i književnost. Me-

đutim, početkom maja meseca 2004.godine, odlučio sam da upišem što i svimoji drugovi. ako je izbor pao na eko-nomiju. Naravno, negde u sebi sam znaoda je to i praktičniji izbor, što me je do-datno ohrabrilo. Nakon toga je usledila“maratonska” priprema prijemnog ispi-ta, pa samo polaganje. Prijemni mi i nijeostao u najlepšem sećanju, međutim kadsam dobio inormaciju da sam ga polo-žio i još da sam na budžetu, odahnuosam. Danas, 7 godina kasnije, sigurnoznam da sam odabrao pravu stvar.

ML: Publikovan je Vaš master radkao monografija. Možete li namreći nešto više o tome? Da li volite

da se bavite naučno-istraživačkimradom?

Veljko Mijušković: Da, pre nekih me-sec dana, u publikaciji Zadužbine An-drejević, objavljena je monograija Me-nadžment lanca snabdevanja-modernikoncepti i strategije, koja predstavljamoj priređen master rad. Ovde na pr-

vom mestu moram da izrazim još jed-nom iskrenu zahvalnost svima koji supomogli njeno publikovanje- mentori-ma, recenzentima ali i rukovodstvu a-kulteta koje zaista na sve načine pomažei podstiče razvoj naših mladih naučnika.Ova pomoć je svakako objektivno ute-meljena i velika je čast kada čujete odnekih eminentnih imena naše instituci-

je kako Fakultet skoro nije imao boljumladu ekipu. Iskreno, u takvom okru-ženju veliki je podsticaj raditi i stvarati.Objavljivanje moje prve monograijedoživljavam kao nagradu za trud koji jeuložen u pisanje samog master rada, alii kasniju obradu i priređivanje za publi-kovanje. Samo kolege koje se bave istimstvarima, znaju da to nije lak proces. Na-ravno, konačnu ocenu rada, po pravilu,daće čitaoci.Naučno-istraživački rad, pored pedagoš-kog, je važna komponenta našeg posla,uslov bez koga se pojedinac ne možeairmisati niti napredovati. Budući da jemoja oblast interesovanja u okviru po-slovne ekonomije usmerena na rešava-nje praktičnih pitanja, svako istraživanjedoživljavam kao poseban izazov i mo-

gućnost da se usavršim u nečem novom.Kako po svojoj prirodi volim izazove,onda se može reći da mi angažovanje i uovom segmentu prija.

ML: Honorarni ste prevodilac.Kod nas, ljudi se nisu upoznali sašpanskim jezikom u školama, većputem serija. :) Zašto ste Vi iza- brali da učite taj jezik? Veljko Mijušković: Izučavanje stranih jezika je nešto što me je interesovalood malih nogu. Na prvi kurs engleskog

jezika za decu, sam krenuo sa nepunih5 godina, a španski sam počeo da učimsa 12. Danas, posedujem sertiikate naj-

višeg međunarodnog nivoa C2, za oba

jezika, koji mi daju status predavača.Pored toga, bavim se i prevođenjem, uprvom redu, sa engleskog jezika. Da liće vam neki jezik lako ili teško pasti, pri-marno zavisi od sluha i predispozicije zaučenje jezika, ali i od truda koji uložite.Olakšicu ovom poslu pruža velika izlo-ženost medijima najrazličtijih vrsta koji

vam pomažu da jezik lakše savladate. uu prvom redu mislim na engleski jezik,koji zaista ima status svetskog. Nažalost,iako među prvih pet jezika u svetu, špan-ski jezik se ne izučava u velikom obimukod nas, bar ne u ormalnom obrazova-nju. Opet, postoje dosta dobri kursevigde ga možete detaljnije upoznati i sa-

vladati. Španski jezik je kod nas takođezastupljen u tv programu u popularnim“sapunicama”, koje podjednako podsti-ču njegovo učenje. Svako ko gleda oveserije, bar poseduje pasivno poznavanje,tj. razumevanje jezika što je prvi korak u učenju.Što se tiče mojih motiva, mislim da me

je možda privukla zvučnost i jak tempe-rament kojim ovaj jezik odiše.

ML: Predsednik ste komisije zasprovođenje regularnosti pri po-laganju ispita.

Veljko Mijušković : Komisija kojom ru-kovodim od maja ove godine ima za ciljda obezbedi er polaganje ispita, gde sekao jedini resurs koristi znanje i to po-

jedinačno, ne kolektivno. azlog njenogormiranja leži u sve učestalijoj pojavi

nelegalnih načina da se neki ispit polo-ži, te je logično ovo problem sa kojimse mora odlučno pozabaviti i stati muna kraj. Ovo nije samo stav rukovodstvaakulteta, po mom mišljenju ovo je stav svih koleginica i kolega koji vrednujusebe i koji su uložili pošten trud i na-por da bi položili ispite i završili akul-tet. Kako ovaj stav ne bi ostao na nivoupriče, akultet uskoro pokreće ozbiljnukampanju u cilju podsticanja er i etič-kog ponašanja svih studenata.

ML: Iako su studentima nedozvo-ljene tehnike primamljive, zaštoto ne bi trebalo da rade?

Veljko Mijušković: Prosto zato što ob-

kljuČni reSurS koji ekonomSki

fakultet pruža je – znanjeMonopollist je imao priliku da popriča saasistentom VeljkomMijuškovićem o tomezašto je Ekonomski fakultet u Beogradu“Prvi i pravi”, kakvo je

njegovo mišljenje onedozvoljenim načinima polaganja ispita, kakav bi savet dao studentimakoji misle da su pred njima nesavladive

prepreke, ali i o tomekako bi danas mladi trebalo da ohrabre sebe

i dobiju motiv za daljeučenje i napredovanje.



7

fakUltet

manjuju sebe, nikoga drugog. Ključni re-surs koji ovaj akultet pruža jeste znanjei to je nešto što nas dierencira na trži-štu, na kome, uzgred, imamo najbrojnijukonkurenciju. Ključni resurs nije ocenana spisku niti u indeksu. Ukoliko je ciljstudenata koji ova sredstva koriste da sesa akulteta izađe sa punim indeksom apraznom glavom, onda im želim punosreće na tržištu rada!

ML: Neki studenti pribegavajutome zato što im se ispiti čine pre-teškim a prepreke nesavladive. Ili,“stoje u mestu“, već godinu dananisu dali nijedan ispit, pa misle daje jedino to rešenje. Šta biste njihsavetovali?

Veljko Mijušković: Ne želim da zvučimsuviše kritički i verujem da tokom stu-diranja uvek naiđe momenat zasićenja,ili nam se neka prepreka učini nesavladi-

vom. Svi smo imali takve trenutke, ja ta-kođe. Međutim, tada postoje dve isprav-ne opcije. Prva, da se uloži poseban trudi napor kako bi se ta prepreka savladala.Ne da se odustane od starta i pribegnenaizgled lakšoj opciji. Druga opcija, je-ste da se stvari ne rade po svaku cenu.

Ako nešto ne ide i to je očigledno, mno-go je korisnije preorijentisati se na drugiakultet ili neki posao. o je znatno ma-nja tragedija nego biti “mladi” student u30-oj godini života. Ali, ovde moram danaglasim jednu stvar. Ogroman broj na-ših diplomaca, danas uspešnih poslov-nih ljudi i naučnika dokaz je da se malo

veći trud itekako isplati i da ma kakodelovao težak, završetak našeg akultetadaleko je od nemoguće misije. Čuli stemišljenje, opcije su pred vama. :)

ML: Šta bi mladim ljudima trebaloda bude podstrek da dalje uče, na-

preduju, usavršavaju se...., naroči-to danas? Veljko Mijušković: Bez obzira na vre-menski trenutak, ma kako težak bio,motiv bi trebalo da bude ono što čovek nosi u sebi. Nema potrebe tražiti izgovo-re i opravdanja da ne stremite ka svojimciljevima. Prepreke će vam već druginametnuti, nema potrebe da to i samičinite. Dok ne ostvarite opciju u kojojste srećni i u kojoj se pronalazite, odu-stajanja nema!

ML: Kakav stav bi trebalo zau-zeti prema studentima? Kod nasna fakultetu je prisutan formalanodnos, što je normalno jer nas je

mnogo, ali studenti,posebno na prvoj idrugoj godini, zbogtoga često imaju strahda pitaju nešto, potra-že savet i slično.

Veljko Mijušković: Od-nos na relaciji nastav-nik-student bi trebalo da

bude prilagođen institu-ciji u kojoj se nalazimo.Iz ugla nastavnika to po-drazumeva blagonakloni pedagoški pristup, do-stupnost za sva pitanjai dileme koje studentimogu imati, a koje taj na-stavnik može da reši. a-kođe, neophodno je bitinepristrasan i objektivan,koliko god to bilo mo-guće kao i odgovoran zaposao kojim se nastavnik

bavi. Iz ugla studenta topodrazumeva dovoljnointeresovanje za ono štostudira, smislenost pita-nja i naravno inicijativuda reši sve nedoumice ipribavi potreban savet.Uljudnost u komunika-ciji, poštovanje i akademsko ponašanjeobaveza je obe strane.

ML: Kako provodite slobodno vreme? Imate li omiljenu knjigu,film?

Veljko Mijušković: Slobodno vreme,koga je sve manje, provodim uživajućiu punom smislu te reči. ada punim ba-terije, za dane kada je posla preko glave.

Volim da izlazim, putujem, družim se.Pored obavezne stručne literature, uvek

volim da pročitam nešto zanimljivo.

Omiljeni žanr su mi istorijski romani,svetske zavere i slično. Nemam samo jednu omiljenu knjigu niti ilm. Neki odautora koje najviše čitam u poslednje

vreme su Stiv Beri, Den Braun i GabrijelGarsija Markes. Neki od omiljenih ilm-skih naslova su: Čokolada, Deveta Ka-pija, Šetnja po oblacima, Don Huan deMarko, orente, svi delovi itd. Naravno,posebno volim Diznijeve crtaće, koji suza sva vremena i uzraste.

ML: Pošto volite putovanja, da li

biste mogli da izdvojite neko kojeje Vam je bilo najzanimljivije ikoje je ostavilo na Vas najveći uti-sak? Jeste li išli na svoju apsolvent-

sku ekskurziju i u kakvom sećanju Vam je ona ostala? Veljko Mijušković: Svako putovanje jepriča za sebe. Uglavnom napravim takav odabir destinacije da mi je retko kada

bilo loše. Budući da sam veliki gurman,u šali volim da kažem da svako puto-

vanje pamtim po jelu koje sam tokomnjega probao. Jako lepe utiske nosimiz Hong Konga, sa ajlanda, ali i nekih

bližih destinaci ja poput Poljske, Češke,Francuske, Britanije. Ipak, ako želite dau potpunosti uživate predlažem Egipat!

Četiri puta sam posetio zemlju, na četirirazličite destinacije i uvek je bilo odlič-no!Naravno da sam išao sa generacijom naapsolventsku ekskurziju. Iako naporan,put je zaista bio odličan i sadržajan. Naj-lepši deo ekskurzije svakako mi je bio

jednodnevni izlet u Diznilend.

ML: Imate li omiljeni citat? Veljko Mijušković: Spuštavah se ja niz vaše uže, umalo se uže ne pretrže. Odtada smo viši prijatelji, u glavu mi pamet

ućeraste. P.P. Njegoš

Bojana KRIVČEVIĆ



fakUltet

na nedavno održanoj oneren-ciji Novih Lidera 2011 (New Leaders Conerence 2011), 7. i8. novembra u Narodnoj banci

Srbije, okupilo se 150 mladih, aktivnihčlanova našeg društva kako bi razmeniliiskustva i znanja, ali i saznali više o pro-cesu liderstva kroz zanimljive govore,diskusije i radionice.onerenciju je pored organizatora projekta, otvorio i viceguverner NBS BojanMarković, postavivši pitanje ko su zapravo lideri danas. On je naglasio da našemdruštvu nedostaju lideri i da su upravomladi ti koji treba da iniciraju društvenepromene i stvore viziju bolje budućnosti kojoj će težiti.

LIDESTVO JE UTICAJ!

Snežana Divac, suosnivač ondacije Ana i Vlade Divac, održala je inspirativan govor ukom je delegatima poručila da veruju u sebei da je sve moguće. Ona je rekla da je prvi od-govor koji mladi dobiju posle izložene idejei traženja sredstava da ih ostvare ”Ne, to jenemoguće uraditi”. Na ovakav odgovor veći-na odustane, ali ne i lideri. Oni su ti koji nedozvoljavaju drugima da ih ograniče. “Budipromena! Menjaj sebe, pa onda druge.“ poru-čila je mladima, jer lideri treba da svojim pri-merom inspirišu druge da urade isto, napravepromenu.

Prema rečima Ivana Tasovca, direktora Beo-gradske lharmonije, lidera današnjice karak-terišu odgovornost, jasna vizija, okus i pozi-tvan stav. On je vođen sledećim idejama:Ne postoji situacija koju ne možeš preokre-nuti u svoju korist.Uči od boljih od sebe - budi otvoren.Ne žali se na okolnosti. Ako te nisu razumeli, nisi dobro objasnio.Ne radi posao samo zbog novca, onaj kojiradi iz ljubavi će te pobediti.Predsednik sportskog društva Partizan, Duš-ko Vujošević, kroz primer liderstva u sportuistakao je značaj vremena, kao ograničenogresursa i timske igre.Da liderstvo nema granice, pokazali su i mladilideri u internet zajednici Vitomir Jevremović, osnivač Digital Media i Nebojša

adović, poznat kao Eniac. On je rekaoda je za njega uspeh dobar osećaj povo-dom činjenice da ste uradili nešto da po-mognete drugima.oliko je liderstvo bitno u korporativ-nom svetu, mladima je pokazano krozpanel u kome su učestvovali AndreaBrbaklić, direktorka korporativnih ko-munikacija u Erste Banci, Stephan Fish,partner Ernst &Young i Darko Babić, ge-neralni direktor DHL. Veroljub Zmijanac, predsednik Udru-ženja Aktivan život i Filip Vukša, mladiaktivista, dokaz su da lideri ne moraju biti poznati širokoj javnosti. Svojim

primerom pokazali su da male svakodnevnepromene daju ogromne rezultate.

Lidersvo je uticaj. Pravi lideri imaju ogromanuticaj na ljude oko sebe. Oni imaju sposob-nost da pribave sledbenike koji razmišljajuslično i koji će zajedno sa njim da raditi ka is-punjavanju zajedničkog cilja. Lider širi svojuideju i motiviše druge da ga prate. Liderstvo je sredstvo da se živi u boljem i kvalitetnijemdruštvu. Ovo su samo neki od zaključakaizneti na onereniciji Novih Lidera 2011.onerenciju Novih Lidera organizuje većšestu godinu, međunarodna studentska or-ganizacija AIESEC, koja omogućava mladimljudima da otkriju i razviju liderske potencija-le da bi ostvarili pozitivan uticaj na društvo.

Bojana MARKOVINOVIĆ

i s k n l 2011

meSto gde Su Se

lideri SaStali!

“Da li želiš da ostatak života provedeš prodajući zašećerenu vodicu ili želiš

priliku da promeniš svet?” Stiv Džobs

Delegati konferencije imali su pozitivne utiske. Zadovoljni izborom predavača, panela i radionica, pozvali su mlade lidere dase prijave sledeće godine za učešće.

Dušan, Ekonomski fakultet - Predavači su bili inspirativni, a posebno mi se svideo njihov osvrt na konkretne primere u lider-

stvu. Pokazali su da lideri nisu samo ljudi koji vode velike organizacije i društva, već su to i ljudi sa realnim, životnim pričama,koji menjaju svet počevši od svojih života. Najjaci utisak na mene je ostavila radionica, koju su vodili Milan Veličković orga-

nizator TEDx konferencije u Nišu, Milan Petrović iz WillOurWorld organizacije, koji je pokrenuo akciju pomoći ugroženimgrupama u Indiji i Miloš Milisavljević član Strawberry Energy tima koji je konstruisao solarnog punjača za mobilne telefone.

Kristina, Ekonomski fakultet - Poseban utisak na mene je ostavila gospođa Divac, sa svojim motivacionim govorom o pri -

hvatanju sebe i svog okruženja, o kreiranju određenih vrednosti i o tome koliko je zaista važno raditi na njima, da bismo bilizadovoljni i srećni. Mladi Filip Vukša me je pričom o svom aktivizmu ostavio bez daha i imala sam želju da mu kažem bravodečko, svaka ti čast!

Naravno, gospodin Ivan Tasovac, kao predstavnik avangarde u Srbiji, bio je podjednako inspirativan i pomogao mi je dashvatim da je timski rad potreban svuda i svima i da, kako nećemo biti sami u poslu, privatnom životu, neophodno je bititolerantan i što otvoreniji za sve ljude i njihove predloge.



ML: Koje su obaveze predsednikaSUEF-a? Vladimir Drača: ao i sa svakim pozivom uživotu, Vi birate koliko ćete obaveza imati. USUEF-u se konstantno nešto dešava, a obave-za nikad dosta iako bi to ormulisao više kaoprivilegiju da se usavršavam u nečemu što vo-lim, nego kao obavezu.

ML:Reci nam nešto o istorijatu SUEF-a? VD: SUEF je nastao još davne 1996. godineza vreme velikih studentskih protesta. Odprvog dana, pa do danas u duhu same orga-nizacije je utemljen studentski bunt, revoluci-onarnost ali i uzajamna tolerantnost i pošto- vanje. Nije uvek bilo lako biti član SUEF-a,mnogi su proganjani, hapšeni, izdavanjesamog Monopolista blokirano i mnogo dru-gih oblika represije. Možda nam je taj legatpomogao da danas stvari shvatamo na boljinačin iako i danas očekujemo neka bolja vre-mena. Mi u SUEF-u nikad ne zaboravljamopriču o dve kutijice. Crnu treba otvoriti kadti je teško, a belu kad ti bude najbolje. A znate

šta u njima treba da piše? I u jednoj i u drugojisti tekst: „Proći će“...

ML: Aktuelni projekti? VD: Unija ove godine slavi 15-ti rođendan,pa smo povodom toga i pokrenuli projekat „Naših 15 godina“ u sklopu čega će biti ura-đeno mnogo novih stvari na svim poljima nakojima smo aktivni. Dok se redovne godišnjeakcije i dalje sprovode, za nove ću vam ostatidužan, neka to bude iznenađenje za sve našestudente u narednom periodu.

ML: Da li misliš da su studenti dovolj-no informisani o radu SUEF-a i kakoSUEF može da im pomogne? VD: Mislim da su studenti krajnje dobro in-

ormisani o radu naše organizacije, što krozsame aktivnosti na akultetu tako i prekonaše stranice www.sue.org.rs koja je postala jedan od najposećenijih studentskih portala.Postoji još prostora za mnoge druge stvari,a ja se iskreno nadam da ćemo ga iskoristi-ti na pravi način. Jedan od osnovnih cljevaSUEF-a jeste poboljšanje uslova studiranjakoje primenjujemo na razne načine - prekodelovanja u Studentskom parlamentu, sva-kodnevnih društava u našoj kancelariji, akcijasa ciljem menjaja svesti studenata, otvorenihtel. linija, internet aktivnosti. U generaliji setrudimo da studiranje bude i lakše, ali i zani-mljivije kada ovo prvo nije moguće. Sve oveaktivnosti doprinose studentima na razne na-čine, a kruna našeg uspeha jeste podrška svihstudenata koja nas je i učinila najvećom orga-nizacijom na Ekonomskom akultetu i naj-moćnijim lokalom u Studentskoj uniji Srbije.

ML: Koje su prednosti članstva uSUEF-u?

VD: Ono što je snaga jedne organizacije, njenmotor - jeste njeno ljudstvo. Tokom svog po-stojanja kroz SUEF su prošli mnogi ljudi kojisu pokrenuli neke od uticajnih društvenihprojekata poput Balkan Fun-a, Exita, Beerest-a, Zlatibor vode itd. Studenti često pravegrešku što zapostavljaju van-akultetske ak-tivnosti, te nakon studija njihov CV izgledamonotono i prazno. SUEF je mesto gde svimogu da se armišu i realizuju svoje ideje. Nepostoji bolje ulaganje od ulaganja u sebe, jerto neće unaprediti samo vas već živote svihljudi oko vas.

ML: Da li SUEF sarađuje sa drugimstudentskim organizacijama i kojim ikako ocenjuješ njihov rad?

VD: SUEF ima aktivnu saradnju sa svim or-ganizacijama na Ekonomskom akultetu, adobri odnosi sa Savezom studenata (SSEF)doneli su sinergijski eekat u studentskomaktivizmu. SUEF je deo velike krovne među-narodno priznate organizacije - Studentskeunije Srbije (SUS) čiji je trenutni predsednik i bivši predsednik SUEF-a, naš kolega NenadBučevac. Naši članovi svake godine učestvujuu radu SUS-a i tako poboljšavaju uslove stu-diranja i na nacionalnom nivou. Teško je oce-niti rad drugih organizacija na Univerzitetu,s obzirom da su one često sprečene u svomdelovanju zbog manjka sredstava ili nedovolj-ne podrške od Uprave akulteta.

ML: Šta želiš da ostvariš za vreme svogmandata? VD: Moja vizija je jednostavna - želim daostvarimo sve one ideje koje su nama ostavileprethodne generacije, da poboljšamo već po-stojeće i osvetlimo celokupan sistem novimidejama. Mislim da imamo sve predispozici-

je da ostvarimo tako nešto jer smo pre svegamreža mladih i pozitivnih ljudi, punih energije i životnog elana. Zato što nismo od juče, ali jesmo za sutra!

ML: Da li čitaš Monopolist? VD: Pre svega sam ponosan na Monopolistkao jedan od najvećih projekata SUEF-a odsamog nastanka. Od početka studija redov-no čitam Monopolist i sa zadovoljstvomprimećujem promene u svakom narednom broju. Promene su pozitivne prirode narav-no, a tiražu koji nestane nakon samo par dana

dovoljno govori o kvalitetu. Sve pohvale zaredakciju!

Jelena JANKOVIĆ

i s s Suef-, v dč

StudentSki bunt, ali i uzajamna tolerantnoSt Sa Vladimirom Dračomsmo razgovarali o radu ovestudentske organizacije,aktuelnim projektima i osvemu sto SUEF pružastudentima.

Kancelarija SUEF-a se nalazina Ekonomskom fakultetuUniverziteta u Beogradu, Ka-

menička 6, Beograd, prekoputa kantine i otvorena je za

studente utorkom od 11-13h.

fakUltet



fakUltet

da li Se još uvek nadate?

U periodu od 30. 09. 2011. do 10. 10. 2011.godine, obavljena je ankea namenjena presvega kandidaima za posao koji još nisuobavešeni o ishodu konkursa. Cilj ankeepodrazumevao je inormacije koje pokazujukoliki je procena osoba koje upravo spadajuu gore nevedenu grupu. Samo israživanjepruža podaak o srukuri ispianika gde većiprocena (53%) pripada ženskom polu, aosaak muškom. ao šo se može preposa-

vii, među svim ispianicima, najveći je udeonezaposlenih (čak 44%), pa salno zaposle-nih (oko 22%), pa zaposlenih na određeno

vreme (13%). Sudeni, zvanično nezapo-sleni (odnosno radnici na ‘’crno’’) i honorar-ci, zasupljeni su u približno isom posoku,svaka kaegorija po oko 7%. ada se govori ooblasi u kojoj rade, najviše kandidaa pripa-da grupi inormacionih ehnologija (11%),rgovine (skoro 11%), adminisraciji i raču-novodsvu (9.41%) i ako dalje. Šo se radnepozicije iče, najzasupljenija je grupa nižeg isrednjeg menadžmena (oko 26%), radnika(25%) i radnika-sručnjaka (23%). Najvaž-niji podaak iče se nivoa obrazovanja kandi-daa. Naime, najzasupljenija je grupa koja jeoznačila akule u rajanju osnovnih sudija(46%), srednjoškolsko obrazovanje je ozna-čilo oko 26% ispianika, dok je oko 8% ispi-anika označila specijalizaciju/magisrauru,

dokora kao svoj odgovor.poStoji li nepoštovanje kandidata?

Bitna činjenica koja dokazuje verodostojnostove ankete jeste procenat onih kandidata (90%) koji apliciraju za poslove u Srbiji i koji seu tom broju nadaju odgovoru poslodavca domesec dana. Samim tim, nadovezuje se i pi-tanje kako se isti ti kandidati osećaju kad ihposlodavac ne obavesti o ishodu konkursa?Čak 51.75% njih se oseća razočarano, oko37% se trudi da ostanu pozitivni, oko trećine

kandidata se oseća revoltirano i približno istipostotak se oseća nemoćno. Tek nešto višeod 6% kandidata je reklo da ih to uopšte nedotiče. Takođe, dodavani su i drugi komen-

tari poput: navikao/navikla sam, besno/a,ponižen/a, ravnodušan/a, neispoštovan/a,pomislim kako je ceo konkurs ‘’ngiran’’ zanekog za koga se to mesto čuva... Nadovezu- jući se na prethodno pitanje, postavljeno jei novo: šta mislite, zašto Vas nisu obavestili?

Skoro 70 % ispitanih kandidata je naznačilonepoštovanje kandidata od strane poslodavaca, oko 56 % je označilo neodgovorno po-našanje kompanije, 28 % lošu organizaciju ukompaniji. A tek 10 % kandidata smatra da jeposlodavcima stigao veliki broj prijava i da nestižu javiti svima. Pored toga, ostavljeni su idrugi komentari, na primer: bahatost, starost,namešten oglas, reklama, služba ljudskih re-sursa ne zna najbolje opis posla... Jako je bit-no spomenuti da se sami kandidati u velikom broju slučajeva požale svojim prijateljima,porodici i poznanicima na postupak kompa-

nije koja ih nije obavestila o ishodu konkursa,čak sko ro 70 %. Ovo dovodi do demoralisa-nja kandidata i njihove odlučnosti da i nared-ni put konkurišu za isto radno mesto.

motivacija je bitna!

Ova anketa je denitivno i pružila podatak o mišljenjima kandidata o samoj kompa-niji nakon završenog konkursa gde skoro50% njih u velikoj meri menja mišljenje iopšti stav o datoj rmi, a da to utiče na istena različite načine. Naime, većina ispitanihkandidata (skoro 70 %) sumnja u validnostkonkursa, odnosno smatra da je konkursnamešten ili postavljen samo zbog promo-cije kompanije, zatim, veliki broj govori i o

neproesionalnosti kompanije i njenih za-poslenih, a određen broj kandidata izgubipoverenje u brend ili izbegava usluge/proi-zvode te kompanije. Može se reći da je ovaanketa pokazala koliko su zapravo mladi uSrbiji nezadovoljni uslovima zapošljavanjai na koji način ispoljavaju svoje mišljenjeo takvoj situaciji. Da li se zaista menjajustavovi o preduzeću kao društveno odgo-

vornoj organizaciji i u kojoj meri se kvariimidž takve institucije? Kao što je rekao

jedan od kandidata: ‘’Verujem da ono što je lošene mora da bude konačno loše, jer

svuda ima tihih i hrabrih ljudi koji verujuu napredak’’.

Bojana ANDIĆ

a is

zašto me ne zovu?Sajt Infostud je u proteklom periodu obavio istraživanje na temu neobaveštavanjakandidata za posao od strane poslodavaca iz aspekta kandidata.Pogledajte rezultate.

Skoro 70 % ispitanih kandidatasumnja u validnost konkursa,odnosno smatra da je konkurs

namešten ili postavljen zbog pro-

mocije kompanije.



11

fakUltetfakUltet

S

ekcija Young Proessionals jeormirana početkom ove godine,kao jedan od najambicioznijihprojekata srpskog ogranka IAA.

Proesionalno udruženje IAA SerbianChapter posvećeno je promovisanjuslobode komercijalnih komunikacijauz poštovanje etičkih standarda struke,odnosno zaštite potrošača. Osnovano je još 1992.godine kao deo svetske mrežeInternational Advertising Association.Dvadeset troje članova YP Srbija već 2meseca unazad aktivno radi na osmišlja- vanju jednodnevnog događaja koji biokupio mlade ljude koje se bave marke-tinškim komunikacijama, bilo na stranioglašivača, agencija ili medija, bilo da seradi o ljudima koji su odluku o bavljenjuovim poslom doneli kada su upisali a-kultete na kojima se marketing izučava.Osnovna ideja Mladih proesionalaca jeda organizacijom ovog događaja ukažuna značaj permanentnog edukovanjamladih ljudi u stru-ci, kao i na uloguIAA ogranka utome. akođe,to će biti prili-

ka da se poten-cijalni članovi YP upoznaju sanačinom rada,planovima i ci-ljevima Sekcije.Namera nam jeda se kao IAA YP predstav i-mo 06. decembra članovimaIAA, kao i širojstručnoj jav-

nosti na kon-erenciji “Let’sPlay Viral” koja će biti posvećena novim

kanalima komunikacija i njihovoj uloziu našem poslu. Cilj nam je da promo- višemo našu ulogu u razmeni znanjai iskustva među studentima i mladimljudima na početku svoje karijere i dapodstaknemo razvoj merketinške in-dustrije u Srbiji. akodje želimo da imkroz ovu konerenciju omogućimo dasteknu mnoga praktična znanja, saznajuo novim trendovima u interenet ogla-šavanju i upoznaju domaće stručnjake.Naša ideja je da edukujemo postojeće i

potencijalne članove YP kroz edukacijuudruženu sa zabavom.Sama tema konerencije biće posvećenaisticanju značaja intereneta kao kanalakomunikacije koji u velikoj meri menjaadvertajzing industriju i svakodnevni ži- vot pojedinca. Osvrnućemo se na tren-dove u oglašavanju na internetu prekodruštvenih mreža, oblasti na koje utiču,segmente koje obuhvata internet ogla-šavanje kao i praktične instrumente kojise koriste.Nekoliko predavača već je izrazilo spre-mnost da se angažuju na ovom projektu:Miloje Sekulić (Osnivač Net Agencije),Zoran orbica (potpresednik Centra zarazvoj interneta), Ivan Jovanović (Ni-elsen agencija), Ivan Dimitrijević (Fa-stbridge) …

Na svoj događaj Mladi proe-sionlaci će pozvati kolege iz agencija,kompanija, medija (okus je na onimakoji imaju manje od pet godina isku-

stva rada u struci i do30 godina starosti),

studente završnihgodina akultetana kojima se izu-

čavaju marketingi srodne oblasti,predstavnike re-p r e z e n t a t i v n i hstudentskih orga-nizacija.Učesnici se moguregistrovati pu-tem online apli-kacije. Detaljnijeinormacije o prvom YP događa-

ju objavljivaće se

na zvaničnom sajtuIAA Srbija www.iaa.rs, odnosno na Facebo-

ok stranici YP Srbija.

p Y psss S

let’S plaY viralOsnivanje sekcije YP je ideja da se na ovaj način pokaže široj javnosti da u Srbiji

postoji organizovana grupa mladih ljudi koja radi na podizanju nivoa edukacijeu oblasti marketinških komunikacija, odnosno profesionalnih standarda. SekcijaMladih profesionalaca planira da u poslednjoj nedelji novembra organizuje svoj

prvi događaj.



12

fakUltet

ML: Koji su osnovni ciljevi Student-skog Parlamenta i na koji način se oniostvaruju?S. Prolović: Ciljevi SPEOF-a su deni-sani na način da uvek i na svakom mestuzastupaju i brane interese svih studenatanašeg akulteta i oni se ostvaruju kroz unk-cionisanje resora i njihovu angažovanost potim pitanjima. S tim u vezi je i svakodnevna borba svih članova parlamenta da postojećistudentski problemi budu u najkraćem rokurešeni.

ML: Sa kojim problemima se studen-ti najčešće suočavaju?S. Prolović: Trenutni problem je neposto- janje decembarskog ispitnog roka koji jeodvojen od novembarskog i to zaokuplja veliku pažnji studenata koji imaju pravo dapolažu ispite u apsolventskim rokovima.Takođe, uvek prisutni problemi su gužve uslušaonicama i amteatrima na pojedinimpredmetima, nedostatak veće čitaonice i dr.Izvesno je da će problem za sledeću godinu biti postavljen uslov od 60 ESPB bodovaza upis na teret budžeta. Nadajmo se da ćenajavljena izmena Zakona o visokom obra-zovanju to promeniti.

ML: Koja su, po tvom mišljenju naj-značajnija dostignuća SPEKOF-a u

borbi za prava studenata?S. Prolović: Veoma dobro pitanje. Imajućiu vidu da Studentski parlament na našemakultetu postoji već pet godina mogu rećida postoje vidljivi rezultati njegovog do-sadašnjeg rada. Način polaganja ispita iztakozvanih kritičnih predmeta (predmetaiz kojih je godinama unazad prisutna niskaprolaznost, konkretno Finansijsko računo- vodstvo, Ekonomika preduzeća i Teorijacena) je promenjen zahvaljujući članovimaStudentskog parlamenta. Trenutno se prekoesora za nastavu i ispite i preko Nastavne

komisije radi na promeni sadržaja ispita izdva predmeta, ali više inormacija o tomećemo imati tek posle sledećih ispitnih rokova. Prošlogodišnje učešće SPEOF-a u po-

moći raljevu posle zemljotresa je još jednodostignuće u pogledu humanosti.

ML: Da li misliš da u današnje vre-me vannastavne aktivnosti postajusve važnije i da li SPEKOF nudi nekeprograme?S. Prolović: Ako mislite na organizovanioblik prakse i stručnog usavršavanja, onda je odgovor: da. Postojanje esora za struč-no usavršavanje i praksu u okviru Student-skog parlamenta se bavi tim problemom.Takođe, na našem akultetu postoji i arijercentar koji sarađuje sa velikim brojem pri-

vrednih lica pa studenti mogu aplicirati zapraksu koja im se nudi. Što se tiče drugih vannastavnih aktivnosti, treba napomenutimogućnost besplatnog korišćenja zatvore-nog bazena Tašmajdan, svakog utorka od13h do 14h, a postoji i Debatni klub čiji čla-novi beleže veoma dobre rezultate na svimtakmičenjima.

ML: Koji su stavovi SPEKOF-a oovogodišnjim studentskim protesti-ma i blokadi Filološkog i Filozofskogfakulteta?S. Prolović: Svi smo upućeni u dešavanja

i jako razočarani što se sve to diglo na višinivo nego što zapravo jeste i što je na nekinačin bacilo senku na stvarne studentskeprobleme koji ih čekaju naredne godine.

Stavvi SPEOF-a su jasni i oni su u dome-nu solidarnosti sa kolegama sa akulteta nakojim postoji nekorektan odnos u pogledustatusa budžetskih studenata. Slažemo se da je rangiranje sa 48 i više ESPB nepravičnoi dajemo podršku njihovoj borbi ali zvanič-nog poziva u protest u kome bi učestvovalinaši studenti nije bilo.

ML: Imaš li neki hobi?S. Prolović: Okupiranjem u Studentskomparlamentu i ispitima sam izgubio dobardeo slobodnog vremena :), ali stižem daposetim bioskop, igram bilijar i stoni tenis,glumim i recitujem u multimedijalnoj umet-ničkoj grupi MUVE i to je moj glavni hobi.

ML: Šta bi poručio kolegama saEKOF-a?S Prolović: Studentima prve godine daskupe svu snagu i «iščiste» semestar. ole-gama sa druge godine da se dobro pozabaveTeorijom cena i da dodaju još bar jedan ispitiz trećeg semestra uz strani jezik i popunilisu normu :) olegama sa treće i četvrte go-dine da nastave sa uobičajenim tempom jersu na dobrom putu da dođu do cilja – diplo-me o završenim studijama na Ekonomskomakultetu u Beogradu.

ML: Na koji način studenti mogu dastupe u kontakt sa tobom i SPEKOF-

om?S.Prolović: Vrlo jednostavno. Moj mail [email protected] pa mi mogusvakodnevno pisati. Mogu kontaktirati svečlanove parlamenta preko acebook strani-ce i grupe SPEOF, ali bilo bi najbolje danas posete svakog dana u prostorijama SPE-OF-a na međuspratu sa leve strane šalter-ske službe.

ML: Za kraj, šta misliš o Monopolli-stu?S Prolović: Monopollist je časopis koji iz broja u broj postaje sve sadržajniji. Jako je

zanimljiv i lep za čitanje, ima puno korisnihinormacija i najvažnije, inovativan je. Na-stavite ovako i sigurno je da ćete uvek imatizadovoljne čitaoce.

i s S p, sSs es f

prekretnice na ekof-u Su

tokom prve i druge godineZa ovom broj smo razgovarali sa Stefanom Prolovićem , predsednikom Studentskog parlamenta Ekonomskog fakulteta koji nam je dao odgovore na pitanja koja su, čini se, aktuelna u ovom trenutku i vezana za sve studente. Zadržite se na sledećimredovima i vidite šta je Stefan imao da nam kaže.



13

fakUltet

Nikola Biočanin , ukovodilac sektoraza nastavu i ispite:. Sa ciljem unapređe-nja komunikacije sa studentima esorza nastavu i ispite organizuje prijemstudenata na kome će oni imati prilikuda nam ukažu na probleme sa kojima sesuočavaju. Ovom prilikom ih pozivamoda nas posete utorkom 14-15 i sredom16-17 časova u kancelariji Studentskogparlamenta. Na taj način želimo da, krozulogu posrednika, ostvarimo bolju ko-munikaciju na relaciji proesor-studentii rešimo probleme akođe, u saradnjisa Debatnim klubom Ekonomskog a-kulteta imamo u planu organizovanjeOkruglog stola pod nazivom „PrimenaBolonjskog sistema na Ekonomskom a-kultetu“ na kome će učestvovati studen-ti i proesori i gde ćemo zajedno donetizaključak dokle smo stigli sa implemen-tacijom Bolonjskog sistema na našemakultetu i koje stvari bi na tom planutrebalo popraviti.

Marko Marković , ukovodilac resoraza međunarodnu i međuakultetsku sa-radnju: U saradnji sa Centrom za među-narodnu saradnju, ovaj resor će raditi nastvaranju kontakata i razmeni iskustavasa drugim akultetima. Namera je da se uokviru našeg akulteta održi orum koji bi okupio predstavnike drugih akultetaiz Srbije i regiona. On bi podrazumevaoskup renomiranih stručnjaka i predavača

koji bi diskutovali na postavljenu temu,a studenti (participanti) bi imali obavezu da unapred pripreme svoje radovekako bi i oni na pravi način učestvovali uraspravi i pokazali lična stanovišta o za-datoj temi. Planirane su i posete drugimakultetima, kao i otvaranju našeg a-kulteta ka drugim akultetima iz zemlje,regiona i inostranstva, na inormisano-sti naših studenata o programima kojenudi Centar za međunarodnu saradnjui druge organizacije.

Veljko Lešević , ukovodilac resoraza stručno usavršavanje i praksu: Nanašem akultetu evidentan je nedosta-tak praktičnog rada i obuke. o često

postaje ključna stvar prilikom zapo-šljavanja. Uspostavljen je kontakt sapredsednikom kompanije ABS Mineli on bi trebalo da održi predavanje nanašem akultetu. Postoji dobra volja zaprihvatanjem naših studenata u pro-stor same kompanije gde bi se studen-ti upoznali sa njenim radom, a za nekeod njih bi se stvorila šansa za praksom.Povećanje broja irmi koje bi omogućilenašim studentima adekvatan praktičanond časova je najvažniji zadatak resorai nastojaćemo da se taj broj kontinuelnopovećava. Usavršavanje studenata krozprisustvo na seminarima iz raznih obla-sti, kursevi izrade inansijskih izveštaja ikontrole, pravljenja biznis plana, razvoja veština komuni kacije i priprema raz-govora za posao su takođe naši ciljevi.

Marko Zirojevi ć , ukovodilac resoraza studentski standard: renutni priori-

tet resora je uređenje parka ispred akul-teta, na cemu vec radi. U planu je da unarednom periodu pokrenemo recikla-zu i time pokazemo da smo drustvenoodgovorni. ermin na bazenu asmaj-dan, svakog utroka od 13 do 14 casova, bice dostupan studentima naseg akul-teta do kraja godine, a clanovi nasegresora trude se da obezbede produzetak ove akcije i naredne godine. Postoji ideja i da organizujemo volonterske akcije,kao i razlicite kulturno-umetnicke sadr-zaje za nase studente.

Igor Todorović , ukovodilac resora zaodnose sa javnošću, za prioritete svogresora smatra: ažuriranje postojećeg

domena speko.org i njegova modiika-cija u cilju ormiranja web sajta koji će voditi i uređivati članovi parlamenta.Uređenje acebook stranice parlamen-ta ubacivanjem dodatnih alatki za lakšei praktičnije korišćenje. Izrada samole-pljivog plakata koji će stajati na vratimaParlamenta kako bismo bili uočljivi iprepoznatljivi. Zakup prostora za bilbord koji se nalazi kod parkinga u Kara-đorđevoj ulici i gleda na autobusku sta-nicu. Plan je da se bilbord zakupi na dvenedelje i na njemu bude adekvatna slikakoja bi stajala i na vratima Parlamenta uobliku samolepljivog plakata.

Promocija Parlamenta u Medija centrupovodom kupovine inkubatora za bebepo završetku druge humanitarne žurkekoja će biti na akultetu u prvoj polovinidecembra. Postavljanje plazma televi-zora na kome će u vidu prezentacije ići

korisne inormacije za studente o tomešta je aktuelno, zanimljive vesti i dr. Ipostavljanje drvene oglasne table sa sta-klenim prozorima koja će se zaključava-ti na međuspratu akulteta.

ML: Studentski parlament je 12.novembra proslavio 5 godina po-stojanja. ML im čestita i koristipriliku da pozove sve studente nahumanitarnu žurku na međuspra-tu fakulteta 2. decembra. Zahva-

ljujemo se našim sagovornicimana izdvojenom vremenu.

Intervju: Ivana VUKOVIĆ

Na pitanje koji su dalji planovi Studentskog parlamenta Monopollist je dobio kratke izjave i

od rukovodioca sledećihresora.



14

fakUltet

14

budi u toku academY of modern managementProjeka “Academy o modern managemen” je seminar koji ima za cilj da edukuje su-dene Beogradskog univerziea, ali i drugih univerziea u Srbiji o akuelnim emama izoblasi menadžmena i drugih sera poslovanja.Seminar se ove godine održavao od 31. okobra do 04. novembra, a organizovan je uPrivrednoj komori Srbije. oncep se sasojao od predavanja, radionica i poslovne igre“Elevaor pich”. Polaznici su imali mogućnos da čuju korisne savee o Inerne poslova-nju, medijaciji, osnovama prodaje ključnim kupcima, projeknom menadžmenu, i slič-no. Predavači su bili predsavnici velikih preduzeća kao šo su elekom Srbija, NEL,McCann Erikson, Ernes&Young…. Poslednji dan je bio rezervisan za poslovnu igru“Elevaor pich”, gde su učesnici za 2 minua prezenovali svoju ideju nekom važnompredsavniku kompanije, zamišljajući da su se našli sa njim u liu.

Bojana IVČEVIĆ

debatni klub ekonomSkog fakulteta

ovaj dom (ne) veruje da će valuta evro propaStiDebani klub Ekonomskog akulea u Beogradu je oragnizovao III, sada već radicionalnuprezenacionu debau 2. novembra, u Proesorskoj sali, na emu „Ovaj Dom (ne) verujeda će valua evro propasi“, koja je ujedno označila počeak rada reće generacije debaeraDebanog kluba EOF.

Ekonomski akule je dobio svoj debani klub prošle godine praeći sveske rendove u re-oričkoj edukaciji sudenaa, čime prednjači među ekonomskim akuleima u okruženju.

Gos debae je bio Guverner NBS i proesor na Ekonomskom akuleu Dejan Soškić koji je nakon debae održao predavanje na dau emu, odnosno, pokrepio argumene sudena-a koji su debaovali i ime predsavili mladim kolegama debau uživo.

Podsećamo da su vrata DEKOF-a uvek otvorena i da se možete prijaviti u klub prekomail-a [email protected]

o , s

imaš ideju, ali ti

treba podrška?Sudenska organizacija AIESEC većčevri pu organizuje projeka “Od-govorni mladi, održiva budućnos” saciljem približavanja emaike održivograzvoja mladima i animiranja mladih ne

bi li i sami uicali na probleme održivo-si naše zemlje.

Mladima se pruža prilika da prisusvujuseminarima okom ebruara i mara uNišu, Novom Sadu, Valjevu, ragujev-cu, Suboici i Beogradu, koji će im daismernice kako se piše projeka, učesvu-

ju na konkursu projeknih ideja i obezbede sredsva za realizaciju svog projek-a, kao i da seknu prakično iskusvoiz projeknog menadžmena. Vodećekompanije u zemlji sa poliikom druš-veno odgovornog poslovanja pomoćiće mladima da realizuju svoje ideje.

Pojam održivog razvoja dovodi se, naj-češće, u vezu sa zašiom živone sre-

dine, planiranjem drušvenog razvoja,ekološkim, ekonomskim i poliičkimpianjima. oncep održivog razvojapredsavlja novu razvojnu paradigmu,novu sraegiju i lozoju drušvenograzvoja. Pozivaju se svi zaineresovanisudeni da doprinesu svojim idejama, iprojekima održivog razvoja.

Konkurs projektnih ideja otvoren jedo 15. marta 2012. u 18 časova.

Više informacija kao i aplikacije zaprojektne ideje možete naći na sajtu

odrzivimladi.org.rs

jedna ekSkurzija, jedna generacija!Ove godine organizuje se jedinsvena apsolvenska ekskurzija na nivou akulea u aran-žmanu agencije GO2. Posle nekoliko godina, na Prvom i Pravom imamo zvaničnu apsol-

vensku ekskurziju i priliku da svi zajedno krunišemo čeiri godine nezaboravnim puova-njem! Dealje možee saznai u kancelarijama SUEF – a i SSEF – a.

volite da pomažete drugima? želite da uČeStvujeteu Stvaranju lepšeg i humanijeg društva u zemlji?Posanie voloner Insiua za ransuziju krvi i učesvuje u organizaciji akcija dobro-

voljnog davanja krvi na Ekonomskom akuleu.Zaineresovani mogu da se jave na063/7197738. VAŠIH PET MINUTA, NEČIJI CEO ŽIVOT!!!



15

beSplatno plivanje na tašmajdanuSudenski parlamen Ekonomskog parlamena je i ove godine obezbedio korišćenjezavorenog bazena na ašmajdanu za sudene EOF-a. Besplani ermini plivanjasu svakog uorka od 13 do 14 časova uz obavezan indeks Ekonomskog akulea.

šta je Smešno?Decembar nam kao i prethodnih godina donosi dvočasovni program najinteresantnijih i naj-kreativnijh ostvarenja iz oblasti advertajzinga.Marketing radionica vas poziva na IX po redu eklamijadu koja će se održati 14. i 15. decembra u 20h na Ekonomskom akultetu, u amteatru A1. Najbolje svetske i domaće reklame,mnogo smeha i pregršt nagrada – samo su deo onoga što vas čeka. Cena karte je 200 dinara, asav prihod prikupljen od prodaje ulaznica namenjen je najugroženijim socijalnim grupama.Sredinom decembra svake godine, uz nansijsku podršku Ekonomskog akulteta i brojnihsponzora, organizuju se tradicionalne večeri posvećene reklamama na našem akultetu. Ciljmaniestacije je da najugroženiji članovi društva dobiju simboličnu pomoć. Prošle godine no-

vac od prodatih karata poklonjen je Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj.Interesantne reklame i kreativan tim organizatora garant su da će i ovogodišnja eklamijadaproteći u znaku sjajne atmosere.

exCel: poSlovno odluČivanjei finanSijSka analiza U okviru projekta MOVE 21, organizuje se seminar Napredni Excel: Poslovno od-lučivanje i nansijska analiza. Seminar je zamišljen kao jedinstvena priprema stude-nata za konkurisanje na posao. Polaznici će kroz dvodnevni program biti upoznati saspecičnim alatima i tehnikama iz MS Excel programa, vezanim za poslovno odluči-

vanje i nansijsku analizu. Program seminara je dominantno zasnovan na tematskomsadržaju testova za regrutaciju i ocenjivanje znanja kandidata u nekim od najvećihkonsultantskih kuća u svetu, i to iz oblasti MS Excel programa i njegove specičneupotrebe. Polaznicima će biti dodeljen sertikat.

Za više inormacija,posetite www.acebook.com/move21.

kako je bilo unovembru

Na Ekonomskom aklueu, 05. i 06. novembra organizovan je semi-nar MOVE21 Vol.1 “Akademsko pisanje i prezenovanje”. Seminar je obuhva-

ao dva dana inenzivne i inerakivne obuke za pisanje i prezenovanje sudenskihakademskih radova. Polaznici su se upoznavali sa osnovama Microso Oce pakea -

Word, Excel, PowerPoin (gde je poseban naglasak savljen na Microso Oce Excel),kao i sa Inerne resursima – Google i Web alai. Drugog dana predavanja su bila po-svećena akademskom pisanju i israživanju, vešinama prezenovanja i javnog nasupa,i vešinama komunikacije. Organizovane su radionice gde su učesnici bili podeljeni ugrupe u kojima su diskuovali o različiimi problemima, pripremali se za izradu nacranaučne zamisli, pred kamerom savladavali remu od javnog nasupa. Polaznicima su nakraju seminara uručeni serikai. Najavljen je i sledeći seminar, i o: Napredni Excel– poslovno odlučivanje i nansijska analiza, za sredinu decembra.

Bojana IVČEVIĆ

akademSkopiSanje iprezentovanjeU okviru projeka MOVE 21, zbog veli-kog ineresovanja sudenaa, ponovo seorganizuje seminar Akademsko pisanje iprezenovanje. Seminar je osmišljen akoda polaznicima pruži znanja i vešineporebne za izradu i prezenovanje su-denskih akademskih radova uporebomOce pakea, široko dosupnih inerneresursa i specičnih vešina prezenova-nja, sa posebnim osvrom na meodolo-giju izrade radova. Seminar se održava uprosorijama Elekroehničkog akuleaUniveziea u Beogradu, 03. i 04. decem-

bra 2011. godine. Polaznicima serikadodeljuje Cenar za drušvena israživa-nja. Za više inormacija pogledaje www.acebook.com/move21.

fakUltet

Pripremile: Bojana MAKOVINOVIĆ, Ivana MITOVIĆ i Andrea KIZMANIĆ



16

ekonomija

Sanjao sam da sam direkor ogromne ransnacionalne korporacije. Bio sam na osrvu sa razglednice. Horizon je biopurpuran a voda predamnom prozirna. Pluća su mi bila puna mekog užika, kao da u njih odjednom uvlačim pomešanemirise mahagonija (koji možda i ne miriše, ali ja sam ga video samo na lmu pa mi nećee zamerii), krokodilske kože iompusa. Nijedna svar koja mi je pala na pame okom sna nije se mogla opisai sa manje od sedam ciara i ja sam se vero-

vano slako meškoljio u kreveu u im renucima. Ali, ne lezi vraže, oseim da mi je u jednom renuku mnogo naporno dagledam pejzaž. U isom renuku, iako ga niko nije zvao, iza sebe sam začuo glas koji je neodoljivo podsećao na sručnogkonsulana: „Šee, ove jarke boje roše vaše oči preko svake razumne mere. Proračuni kažu da, ukoliko ovako nasavie, auz preposavku da ih opisujemo po degresivnoj sopi sa umanjenjem od 10% godišnje i vanrednim opisima zbog gleda-nja u sunce prilikom buđenja, za 10 godina možee osai na 30% svog vida!!!“. Dramska pauza koja je usledila podvukla jehiljadu pua „rošak“ i so pua „oči“. Vidno uznemiren, upiao sam ga: „A ša vi predlažee po om pianju?“. Glas se samo-uvereno nasmejao, i već sam ga zamislio kako prebacuje svoju PP prezenaciju na ključni rijumalni slajd:“Hah, srećomposoji savršeno rešenje za Vas. Ausorsovaćemo Vaše oči u Englesku! Gledanje njihove savršene zelene rave smanjićerošenje Vaših očiju za čiavih 46,77%! Zamislie samo, uz oliku ušedu Vaš rošak za promenu sočiva zbog povećanjadioprije bi dramaično pao za neverovanih 23,112377%!!!“. Da nisam bio direkor N – a, verovano bih poslao vla-snika glasa na niz mesa na koja inače šaljemo ljude koji imaju ovako sumanue predloge, ali neko drugi je umeso mene,doduše mojim glasom, rekao: „Hmmm, sjajno!“. U sledećem renuku gledao sam jedan eren za gol u blizini Burnmua(Bournemouh) dok su moji direkorski osaci odmarali u ropskom raju. Iako su se oči sjajno osećale, imao sam uisak da mi se čula brkaju pa da se znojim iako su mi zbog engleskog pejzaža salno alili kišobran i džemper. Upravo u renukukada je neprijanos počela da me plaši, ope se javio glas:“Ne brinie šee, okrili smo razloge Vaše uznemirenosi. Vašmozak se opire činjenici da oči vide kišu i maglu a recepori za oplou osećaju 40 sepeni Celzijusa. Dva čula se sukoblja-

vaju, svarajući eeka euda jer ne mogu da se slože da li je oplo ili hladno. Ovo izaziva neisplaivo rošenje energije naodluku da li da se znojie ili ne šo dovodi do uskog grla u mozgu koji čeka da obradi binnije inormacije. Oporunienirošak se procenjuje na čak 7000 cal! ešenje je da premesimo Vaše recepore za oplou u aliorniju kako bi umerena

klima pomirila nesuglasice.“ Uplašen roškovima i kalorijama, samo sam klimnuo, ne usuđujući se da pusim glas. Nakonoga sam bio prinuđen da preselim svoje čulo sluha opaonik, jer je samo zvuk šume smirivao haos koji je nasao zbogčinjenice da isovremeno živim u ri godišnja doba. Posle su čulo dodira izmesili na neko puso osrvo u Paciku jer samzbog zvuka šume salno osećao da nešo gmiže po meni. Čulo mirisa su ausorsovali u jednu kuhinju u Parizu, čulo ukusau pečenjaru na Ibarskoj magisrali. Osećaj za prosor su prepusili jednom izraelskom saeliu kako me graviacija ne bimučila. Jedan po jedan deo mene odlazio je na različie meridijane kako bi se opimizovao moj hedonizam i uživanje alimoja siuacija je samo posajala gora. Na posleku mi je savenik prišao i šapnuo:“Zbog pregrevanja Vašeg organizma, srceradi empom koji dovodi do pojave škar operacija u organizmu, a i elesne unkcije nisu više sandarizovane na zadovo-ljavajućem nivou. Moramo poslai srce na Anarkik kako bi hlađenje omogućilo vraćanje na prakičan nivo iskorišćenjakapaciea.“ Sledeće čega se sećam je da sam se probudio u znoju sa samo jednom svari na pamei – ako ikada budemdirekor ransnacionalne korporacije, o ausorsingu ću razmislii 3 do 33 pua pre nego šo se za u opciju odlučim.I, da, šea šo i direkor Pežoa nije sanjao iso.

Dušan VOJNOVIĆ

outSorcing



17

ekonomija

pežo otpušta 6.000 radnika NI

k s s

Francuska automobilska grupacija „Pežo-Sitroen“ (PSA) objavila je plan o

otpuštanju 6.000 radnika (3.500 redovno i 2.500 privremeno zaposlenih) sanamerom da sledeće godine umanji troškove poslovanja za 800 miliona evra.

najuSpešnijima ne cvetaju ruže Zbog pada prihoda kompanije za 1,6% (na9,3 milijarde evra u prvom kvartalu ovegodine, u odnosu na isti period prethodnegodine), najveći rancuski proizvođač auto-mobila odlučio se na ovako radikalan potez.Predsednik „Pežoa“, Filip Varin, izjavio je daće ova redukcija biti sprovedena kroz nepo-punjavanje radnih mesta, koja će ostati upra-žnjena posle dobrovoljnog odlaska radnika. Varin je dodao i da će kompanija morati dapoveća produktivnost za 20%, što zahtevaukidanje 10% radnih mesta.

„Pežo“ je u januaru 2009. godine pokre-nuo program dobrovoljnog raskida ugovo-ra o radu za osoblje koje nije angažovano uproizvodnji, a kasnije je akcija proširena naostale radnike. Do kraja oktobra kompaniju je dobrovoljno napustilo 4.800 ljudi. „Pežo“ je na kraju prošle godine u celom svetu imao198.000 zaposlenih, a od toga 164.000 samou Evropi. Na početku ove godine, rancuskakompanija je planirala da nadmaši prošlogo-dišnji prot, koji je iznosio 621 milion evra,ali ovaj plan je već posle prvog polugodištasmanjila za 300 mliona evra. Filip Varin jerekao da oni danas nisu jedini koji se nala-ze u teškom položaju i dodao da, na osnovuonoga što se dešava sa evrom, ne treba očeki- vati rast prihoda, pa se i ksni troškovi mo-raju smanjiti. Otpuštanja će najviše pogoditiFrancusku, gde je „Pežo“ jedan od najvećihposlodavaca u privatnom sektoru.

Pored otpuštanja radnika, najavljuje se i privremeno zatvaranje nekih abrika zbog padatražnje za automobilima.

a u brazilu...

Dok se Francuska trese pred udarom na brojzaposlenih, u Brazilu se otvaraju novi pogo-ni. Na tržištu koje će uskoro dostići četiri mi-liona prodatih automobila, „Pežo-Sitroen“planira da udvosturči proizvodnju, a „Folk-svagen“, „Fijat“, „Dženeral Motors“ i „Ford“izdvajaju milijarde dolara za podizanje novih

abrika.Francuska grupacija PSA planira da, do 2015.godine, udvostruči proizvodnju u okviru pla-na racionalizacije i premeštanja proizvodnje

u zemlje sa visokom stopom privrednog ra-sta zbog ekonomskog usporavanja u Evro-pi i SAD. „Cilj grupe „Pežo-Sitroen“ je daproizvede 300.000 vozila godišnje“, kaže še latino-američkih poslova kompanije, arlosGomes i dodaje: „To je dugoročna investicijai mi verujemo u to tržište.“ ompanija plani-ra da uloži oko 240 miliona dolara godišnje uokviru plana ekspanzije, a ukupna investicijaiznosiće 940 milona dolara do 2015. godine. „Pežo“ sada proizvodi oko 150.000 automobila godišnje u Brazilu, što predstavlja 5%ukupne prodaje PSA u svetu, sa planom dataj udeo poraste do 8% u naredne tri godine.

globalna ekSpanzija „pežoa“ Se naStav-lja

Nedavno, javnosti je predstavljen najnovijimodel „208“ koji će se, kako je planirano, uprodaji pojaviti na proleće. Zbog loše situa-cije na evropskom tržištu, „Pežo“ planira daprebacuje proizvodnju u zemlje sa tržištimau usponu, na kojima se očekuje polovina odukupne prodaje. Zapadnoindijska državaGudžarat i rancuska kompanija potpisalesu sporazum u okviru koga „Pežo“ planirada investira oko 650 miliona evra. U planu jeizgradnja najsavremenijeg proizvodnog po-

strojenja, koje integriše arbanje i montažu, apočetni kapacitet postrojenja bi bio 170.000 vozila godišnje, uz mogućnost daljeg prošire-nja. Ova investicija će direktno uticati na to

da se otvori 5.000 novih radnih mesta. Prvi „Pežo“ proizveden u ovom pogonu očekujese u 2014. godini.„Pežo“ se ovde ne zaustavlja. Sa kineskom

automobilskom grupom „Čangan“ potpisan je sporazum o osnivanju zajedničkog predu-zeća po sistemu „pola-pola“ u ini, kako bi bila pokrivena tražnja za vozilima na najve-ćem tržištu automobila na svetu. Proizvodi-će se ekološki prilagođena, laka komercijalna vozila i putnički automobili. „Pežou“ ovonije prva saradnja sa kineskim preduzećima, jer već održava partnerstvo sa grupacijom „Dongeng motori“, sa kojom planira daotvori treću abriku, pošto dva sadašnja po-gona u istočnoj ini imaju ograničene kapa-

citete i ne zadovoljavaju potražnju.dok Se jednom ne Smrkne drugom ne

Svane

Nekome otkaz, nekome ugovor o radu. USlovačkoj će 900 radnika dobiti posao u okvi-ru proizvodnje novog modela u 2012. godini(investicija vredna 130 miliona evra), u Indijiće se zaposliti 5.000 radnika, a u Francuskojće 5.000 radnika dobiti otkaz. U Slovačkoj sedve abrike privremeno zatvaraju, a u ini,Indiji i Brazilu tri se otvaraju. I sve je to po

planu i programu, jer je cilj „Pežoa“ da obno- vi svoju konkurentnost i protabilnost.

Katarina SAVIĆ



1818

raja Gupa, bivši generalni direkorMcinsey & Co i nekadašnji članupravnog odbora „Goldman Saks“(Goldman Sachs), uhapšen je 26.

okobra pod opužbom da je odavao po- verljive inormacije poslovnom parneru iprijaelju, aju ajaranamu (aj ajara-nam). ako se navodi u opužnici, Gupa

je obavesio ajaranama da će BerkshireHahaway invesirai pe milijardi dolara u

„Goldman Saks“ i ako mu omogućio dazaradi oko 840.000 dolara. aj ajara-nam, osnivač hedž onda Galleon Group,značajne inormacije je dobijao i od Anilaumara (Anil umar), o čemu svedočei snimci njihovih eleonskih razgovo-ra. Advoka ajaa Gupe, Gari Naalis(Gary Naalis), negirao je ove opužbe,isičući da su „neosnovane“ i da njegov klijen „nije učesvovao ni u kakvim pro-ivzakoniim radnjama“.

Anil umar je priznao krivicu i svedočioproiv aja ajaranama, koji je osuđen na

jedanaes godina zavora. aja Gupa jepušen uz kauciju od dese miliona dolara,ali je slučaj još uvek ovoren i, ako se doka-že njegova krivica, očekuje ga kazna od okodvadese godina zavora.

pohlepni karijeriSta…

Pianje koje verovano mnoge zbunjuje jese: ša je navelo ovog prominennog bi-znismena na ovakav posupak. Da li je oželja za slavom, uspehom i bogasvom?Možda. Svoju karijeru u Mcinsey & CoGupa je započeo 1973. godine. Iako jeisprva odbijen zbog nedovoljno radnogiskusva, već 1990. godine posaje direk-or poslovnice u Čikagu, a 2003. godinedobija najvišu poziciju u sedišu ove kon-sulanske kuće. ao generalni direkorMcinsey & Co, razvio je brojne projekeusmerene ka povećanju eekivnosi kom-

panija i povećao ržišni udeo rme ova-ranjem još dvadese ri poslovnice širomsvea. Posle 2007. godine odlazi u penziju,ali nasavlja saradnju sa Mcinsey & Co.

Do 2006. godine sarađivao je i sa mnogimpoznaim ljudima, među kojima se našaoi Bil Gejs, a posle penzionisanja obav-ljao je različie poslove – radio je kao članupravnog odbora Goldman Sachs, Procer& Gamble, zaim kao specijalni savenik generalnog sekreara Ujedinjenih nacija,

a radio je i za ockeeller Foundaion iTe Gaes Foundaion. Zajedno sa Ani-lom umarom i ajom ajaranamom,osnovao je privanu rmu „Novi pu svile“(New Silk oue). Na osnovu svega nave-denog, eško da se može reći da nije bio niuspešan, ni boga – samo u Mcinsey &Co zarađivao je oko pe do dese milionadolara. Ipak, izgleda da pojedincima uvek ali neki dinar j. milion pride.

…ili filantrop?Ceo slučaj srozao je ugled ajaa Gupe i u

javnosi ga predsavio kao beskrupuloznogčoveka, spremnog da prekrši poslovnu eikui zakone zarad sicanja bogasva. Ovakav pogled na Gupu izazvao je negodovanje

od srane njegovih nekadašnjih bliskih sa-radnika. Prema njihovim rečima, Gupa jeuvek ulagao dosa vremena i energije kako

bi proesionalno obavio svoj posao, šo ga je učinilo izuzeno cenjenim i raženim u visokim poslovnim krugovima. Israjno jeradio na usposavljanju insiucija sveskeklase u različiim oblasima (obrazovanje,zdravsvena zašia, gradski razvoj…). Nje-gova sposobnos da okupi ljude i moivišeih da zajedničkim radom doprinesu osva-renju određenog cilja, vredna je pošova-nja. Ovim se ne odbacuju opužbe izneena njegov račun, nii se saje u njegovu od-

branu, isiču njegovi saradnici - „Jednosav-no, ne reba dozvolii da akuelna siuacija

baci senku na sve dobro šo je učinio okomprehodnih godina“.

Marina POPOVIĆ ZAVIŠIĆ

r g s

koliko košta uSpeh?Skandal koji je izazvalo hapšenje Rajata Gupte, bivšeg generalnog direktoraMcKinsey & Co, uzburkao je javnost i ostavio neizbrisivu mrlju na imenu ove

poznate konsultantske kuće. Ugled firme McKinsey & Co, koja još od osnivanja1926. godine važi za jednu od najprestižnijih konsultantskih kuća, nesumnjivo jedoveden u pitanje.

“Pomozite ljudima da postanu us-pešni. Za uzvrat, oni će vas učinitiuspešnijim više nego što možeteda zamislite.” – Rajat Gupta

ekonomija



19

ekonomija

19

crvena vrpca Svečano ovaranje ovog velelepnog objeka,

vrednog oko pedese miliona evra, najvlje-no je za 21. ebruar 2012. godine. Ovaj rž-ni cenar prosiraće se na 65000 kvadranihmeara, imaće 110 prodajnih objeka, dvasuper marekea i šes bioskopa opremljenih3D ehnologijom i zapošljavaće između400-500 radnika. Ovo je prva u nizu inve-sicija, koje isoimena izraelska kompanijaplanira u Srbiji u narenom periodu

poČetak gradnjeProjeka izgradnje kragujevačkog ržnogcenra Plaza započeo je još 2008. godine.Izraelska kompanija je ada kupila plac po-

vršine 2,4 hekara po ceni od 19000 evra poaru, u jednom od najsarijih kragujevačkihnaselja. Završeak radova planiran je za kraj2009. godine, ali je po izbijanju sveskeekonomske krize invesior privremenoobusavio radove na objeku. ako je, me-đuim, pokazano ineresovanje za nasavak radova, članovi gradskog veća ragujevcaodlučili su da invesioru omoguće pro-dužeak roka za gradnju. Jedan od razlogadolaska izraelske kompanije baš u ragu-

jevac bila je, kako isiču u „Plazi“, upravoa spremnos gradske uprave na saradnju iizdavanje svih porebnih dozvola u rekor-dnom roku.

direktor „plaze“ o Srbiji

oliko je misljenje pojedinih invesiora oSrbiji kao nesabilnoj zemlji i zemlji punojizazova uicalo na odluku izraelske kompa-nije da bas u našu zemlju udje sa invesici-

jom, čija će krajnja vrednos iznosii preko60 miliona dolara, govori i Sagiv Meger,genrealni direkor „Plaze“ kod nas. „Slažemsa sa misljenjem da Srbija jese zemlja punaizazova, ali, pre svega, kao zemlja u razvo-

ju, a šo se iče nesabilnosi kojom je česookarakerisana, Plaza je kompanija koja većrinaes godina posluje na akvim ržišima,od Mađarske preko Poljske i Ukrajine.“ O

svojim planovima i daljim invesicijama nanašim prosorima, u „Plazi“ ne žele mnogoda govore i zasada je samo poznao da je uplanu izgradnja još dva ržna cenra u Beo-

gradu i jednog u ruševcu. Na pianje zbogčega nisu ranije došli u našu zemlju, Sagiv Magner odgovara kako misli da je ovo upra-

vo pravi momena i da Plaza nije od onihkompanija koje će po svaku cenu ići na bilokoju lokaciju. Parner „Plaze“ u ovom pro-

jeku je i ausrijska rma Sinapleks, jedanod lidera na ausrijskom ržišu. Ono šo ćeSinapleks donei u „Plazu“, biće, svakako, i

velika novina za srpske porošače - šes di-gializovanih bioskopskih sala sa ukupno1250 mesa. U ri sale biće prikazivani l-movi u 3D projekciji, a cene ulaznica za ovelmove biće od 250 - 300 dinara. Još jednaod novina je i mogućnos direknog praće-nja opera iz njujorškog „Meroploiena“.

u borbi za potrošaČeNa koji način će Plaza kreirati svoj paketponuda, šta je to po čemu će ona nastojati

da pridobije vernost potrošača, „najvazni- jeg kapitala trgovinskog preduzeća kojanije evidentirana u bilansnim šemama“ ikako će se odvijati konkurentska utakmi-ca, ostaje nam da vidimo. Da li je upravozbog nadolazeće konkurencije „DeltaMaksi“, pod upravom Deleza, snizio cenei sada nastoji da putem niskih cena, po-red postojećih, privuče i zadrži nove po-trošače? Pogodnosti koje Plaza donosi uKragujevac, mnogi Kragujevčani imali suprilike da osete i pre svečanog otvaranjanovog tržnog centra. Na izgradnji ovogobjekta radilo oko 1200 radnika, od kojihmnogi nisu bili iz Kragujevca. Veliki brojovih radnika našao je smeštaj u okolnimkragujevačkim naseljima Mala vaga, Ba-

gremar i Kolonija, po ceni od 45 - 60 evramesečno.Mnošvo pianja osaje ovoreno i zasigur-no će odgovor na njih sačekai prvi kvaral2012. godine. Ineresuju nas pogodno-si koje će osvarii sami porošači, kao iosvarivanje saradnje sa malim i srednjimpreduzećima, ali i da li će se ova izraelskakompanija oslanjai na domaće ili na sraneizvore snabdevanja. Organizovanje malih isrednjih preduzeća u uredjen sisem dobav-ljača, kojem eži i država, i organizovanjemkonra sajmova, smanjio bi se broj malih i

srednjih preduzeća koja, u narasajućoj kri-zi, nesaju sa ržiša. Ali, o om, po om.

Nenad KSTIĆ

d s s S

plaza u Srcu šumadijeNajstarije kragujevačko naselje, Stara radnička kolonija, od prvog kvartala sledećegodine biće bogatije za jedan od najvećih, a mozda i najmodernijih tržnih centarau Srbiji.

Prvi pokušaj ulaska„Plaze“ na srpsko tržište

bio je pre četri godine,kada su hteli da kupezgradu Ministarstva

unutrašnjihposlova, uništenu u

bombardov anju 1 999.

godine.



20

ekonomija

U

trenucima kada svet pokušava da sani-ra posledice nansijskog kraha 2008.pomalo iznenađuje činjenica da jeNobelova nagrada dodeljena onima

čija je sera interesovanja makroekonomijakojoj se duboko zamera što je zanemarilaznačaj nansijske regulacije u svojoj analizi.Učestvovali su u velikoj makroekonomskojrevoluciji, sedamdeset i osamdesetih, kada je kejnzijansko učenje napustilo pozornicu, bar u “main stream “ smislu. Škola racional-nih očekivanja je osporila prethodne modelei ormirala nove, koje uzimaju u obzir vari- jable ranije greškom zanemarene. Sardžent iSims su u skladu sa tim razvili metode za od-

govore na pitanja poput onih kako povećanjakamatnih stopa i smanjenje poreza utiču na bruto domaći proizvod (BDP) i infaciju ilišta se dešava kada neka vlada promeni ciljevekada je reč o uravnotežavanju budžeta.

nobelova nagrada za ekonomiju Alred Nobel je ustanovio nagradu koja će sedodeljivati za dostignuća u raznim naučnimpoljima, ako doprinose dobrobiti čovečan-stva, zgrožen nasiljem koje omogućava nje-gov izum. ao što je svima poznato, u pitanju je dinamit. Ekonomija nije jedna od oblasti

kojima je Nobel 1895. namenio ovu čast Na-grada je ustanovljena 1968. od strane Šved-ske centralne banke (Sveriges iskbank),najstarije centralne banke na svetu, u znak

sećanja na utemeljivača ovog priznanja. Prviput su potvrdu svoje ekspertize u ovoj ormidobili Jan Tinbergen (Jan Tinbergen) i a-gnar Friš (agnar Frisch), naredne godine,zbog značaja dinamičkih modela koje su ra-zvili. Sve do 2009. nijedna žena nije osvojilaNobelovu nagradu, kada to uspeva ElinorOstrom.

tomaS SardžentTomas Sardžent je proesor ekonomije naNjujorškom univerzitetu. I on i Sims su dok-torirali na Harvardu 1968. godine. Obojicadaju prednost ekonometriji kao najpouzda-nijem metodu istraživanja u okviru ekonom-ske nauke i proučavaju makroekonomske veličine. Značajan doprinos laureata je biošto su makroekonomske odnose analiziralikorišćenjem istorijskih podataka u dvosmer-nim odnosima koji vladaju u ekonomiji.Sardžent je svojim radom ranih sedamde-setih godina najviše doprineo ekonomskojnauci. Istraživanja je započeo sa grupom ko-lega među kojima su i neki od prethodnihdobitnika Nobelove nagrade – Lukas, Felpsi Preskot. Tomas je uključio očekivanja kao jednu od nezavisnih varijabli i tako,u svojimnaučnim publikacijama, prikazao način zaanalizu stalnih promena u ekonomskoj po-litici. Ovaj metod će odigrati ključnu ulogukada se radi o objašnjenju infacije sedam-desetih koja je kejnzijance skinula sa tronaneprikosnovenosti.Sardžentovi privredni subjekti imaju očeki-

vanja okrenuta unapred što znači da potro-šači znaju da smanjenje kamatnih stopa sadaznači rast infacije u budućnosti. adnici ćezahtevati rast nadnice, investitori rast prino-sa na kapital jer će biti svesni razlike izmeđunominalnih i realnih veličina.Sardžent je izvršio analizu kretanja hiperin-

facije kroz različite istorijske periode evrop-skih zemalja. Između ostalog, analizirao jeperiod posle Drugog svetskog rata, kada sumnoge zemlje u početku primenjivale politi-ku visoke stope infacije, ali su kasnije uvelesistemske promene i prešle na politiku nižestope infacije.

kriStofer SimS

Sadašnji proesor na Prinstonu, Sims je ko-risteći statističke metode proučavao uticajprivremenih promena ekonomske politike idrugih aktora na privredu. azvio je modelpod nazivom “Vektorska autoregresija” (po-znatiji kao VA). ao i Sardžent, proučavao je istorijske podatke. Na osnovu vremenskihserija je identiikovao neočekivane događaje– šokove i proučavao kako se prenose na privredu tokom vremena.Sims je učestvovao u istraživanjima o eekti-ma povećanja kamatne stope od strane cen-tralne banke u cilju suzbijanja infacije. Za-

ključak do kog su došli ukazuje da je najčešćepotrebna godina, do dve, da bi stopa infacijaopala, a ekonomski rast počinje da usporava vrlo brzo nakon uvođenja ove mere i vraća sena staro tek nakon nekoliko godina.ad Tomasa Sardženta i ristoera Simsaočigledno nije istovetan, metodi koje su ra-zvili ne odnose se na iste enomene. azlogzbog kog dele Nobelovu nagradu je što su upitanju komplementarna istaživanja, njiho- vi modeli se najčešće koriste kombinovano.Nagrada, diploma, medalja i ček u iznosu od1,08 miliona eura koji će podeliti će im biti

dodeljeni 10. decembra, na dan smrti Alre-da Nobela.

Selena IVANOVIĆ

n

makroekonomija kroz

lupu racionalnoSti a ts S(ts S) ks Ss (csSs) n “s s s ” s s s č spj.

n s “z

s s

s .”



između dve vatrePeriod nakon Drugog sveskog raa obele-žila su „hladnoraovska“ odmeravanja snagaizmeđu dve, ada najjače sveske sile, SSS-a i SAD-a. ivalie nije bio samo ideološ-ko-poliičkih dimenzija, već i ekonomskih.Sa druge srane, odvijao se i proces dekolo-nizacije, odnosno oslobađanje bivših kolo-nija u Aziji, Arici i Lainskoj Americi.Između e dve vare našla se i SF Jugosla-

vija. Iako komunisička zemlja, nasojala jeda se orgne uicaju Sovjeskog Saveza. Po-čela je da razvija bliske odnose sa Zapadom,pri čemu je Amerika videla mogućnosubacivanja „rojanskog konja“ u dvoriše

Varšavskog paka. Opskrbljena krediniminjekcijama sa zapada, Jugoslavija započi-nje privredni razvoj i polako širi vidike vanevropskog prosora. Ne želeći da bude pion

velikih sila, adašnja vlas, oličena u pra-gmaičnoj ličnosi Josipa Broza, okreće sedrugim zemljama, razvijajući prisnije eko-nomsko-poliičke odnose.

rađanje pokreta U našoj presonici je 1961. godine odr-žan isorijski Sami Pokrea nesvrsanih.Cilj samia bilo je mulilaeralno rešava-nje raznih drušvenih pianja, zaim borbaproiv imperijalizma, kolonijalizma, rasnesegregacije i dr. Sožer okupljanja bila jenaša zemlja, zajedno sa Indijom, Egipom iIndonezijom. Ovaj odabir zemalja nije bio

slučajan. Jugoslavija je beležila impresivnesope rasa sa preendovanjem na osvajanjedrugih ržiša. Indija je bila ogromna zemljasa velikim ljudskim poencijalom i nuklear-nim oružjem. Egipa je bio u azi pripremekolosalnog projeka izgradnje Asuanske

brane na Nilu, a Indonezija se nalazila na važnim rgovačkim puevima i posedovala je znana prirodna bogasva. Ove zemljesu pronašle zajednički jezik i rešile da učinepresedan.Sami je proekao uspešno, pa je Pokreubrzo privukao sve zemlje Arike, Bliskog

Isoka, Južne i Jugoisočne Azije i mno-ge zemlje Lainske Amerike. Broj članicadosigao je 111. Ove zemlje nazivane su izemljama „rećeg svea“. Međuim, osam-

deseih godina 20. veka, naglo se smanjujeznačaj Pokrea zbog većeg broja nesugla-sica među zemljama – članicama, a i zbograspada SSS-a.

jugoSlavija i zemlje trećeg Sveta ao jedina evropska država u Pokreu,

Jugoslavija se namenula kao lider koji se bori za ineres siromašnih država. Dugo vremena će Jugoslavija predsavljai primer jedine evropske zemlje koja ne eksploaišezemlje „rećeg svea“, već pokušava da nadiplomaski način razvija odnose među nji-ma. ržiše, koje je brojalo skoro 55% sve-skog sanovnišva, ovorilo se za direkneinvesicije naših preduzeća. Mnoge rme

iz građevinskog sekora („Energoprojek“, „rudbenik“, „Hidroehnika“ i dr), ulaga-le su u zemlje popu Libije, Iraka, Indije idr. ompanija NIS sekla je koncesiju naeksploaaciju nae u Angoli. Osamdeseihgodina prošlog veka, SFJ je sa Angolomimala ekonomsku razmenu iznad 200 mi-liona dolara godišnje. Mnogi naši inženjeridali su doprinos razvoju inrasrukure uzemljama Pokrea. obna razmena SFJ1981. s im zemljama iznosila je 4,5 milijar-di dolara, od čega se 45% odnosilo na izvoz,šo je bilo 10 pua više nego 1971. godine.

SFJ je Nesvrsanima izvozila sirovine,opremu i mašine, indusrijske i prehrambe-ne proizvode, a uvozila je nau, pamuk, ba-kar, gvožđe, boksi, južno voće, kau, kožu

i dr. Invesirala je u radove u poljoprivrediih zemalja sa 350 miliona dolara. U enijii anzaniji, rme iz SFJ izgradile su oko3.000 kilomeara pueva, po ržišnim cena-ma.

Srbija i aktuelno StanjeSa današnjeg sanja, deluje nam nezamisli-

vo rasprosiranje uicaja kakav je Jugoslavi- ja ada imala. Sicajem mnogih nesrećnihokolnosi, Srbija, kao naslednik Jugoslavije,nije sekla aj imidž, o čemu naročio govo-re saisički podaci koji obuhvaaju robnurazmenu sa inosransvom. Goovo 55%našeg izvoza odlazi u EU, oko 6% u usiju,osaak opada na inu, Švajcarsku i SAD.

azmena sa zemljama „rećeg svea“ jezanemarljiva. Da li evroinegracije nužnoznače odricanje od razmene sa zemljamaPokrea?Mnogi od vas se piaju: „akva je uopšekoris od rgovine sa zemljama „rećegsvea“? One su uglavnom siromašne.“ Uzuvažavanje konsaacije, odgovor laicima

je da u leži mnogosruka koris. reba seseii invesicione opreme i rakora koji suse izvozili u Egipa, Siriju i drugde. akonaša roba nije oliko konkurenna na rži-šima razvijenih zemalja, prirodno je da se

mogu osvarii znani dobici od razmene sazemljama „rećeg svea“.

Igor IVAŠOVIĆ

n ss

pokret neSvrStanihPeti septembar 2011. ostao je u Beogradu upamćen po naročitom događaju.Tada je održan jubilarni, 50. Samit Pokreta nesvrstanih toliko popularisan, a ipak mističan. Šta predstavlja Pokret i kako je nastao?

ekonomija

21



22

drUštvo

22

„ja te volim!“Ova „enomenalna“ rečenica izlazi iz vaših ilinjegovih usta posle mesec dana veze. Zašto?Odgovor je jednostavan! Hormoni. Hormo-ni. Hormoni. Toliko su vam pomutili um da bulaznite koješta. Ne možete nikoga da voliteposle tako malo vremena i razlozi za to imajunaučno objašnjenje. Zaljubljenost, koja namse svima dešava maltene momentalno, može-mo predstaviti kao iluziju koju vešto stvarajuoksitocin, testosteron, estrogen i sve ostalehemijske supstance u našem organizmu. Nji-hova glavna unkcija je da nam pruže osećajzanesenosti, taman onoliko dugo, koliko namtreba da uskočimo u nečiji krevet. ada smona samom početku veze (od mesec do godinudana), i zaista se osećamo enomenalno, za tou većoj meri treba da zahvalimo majci pripo-di, pre nego realnim karakternim osobinamakoje naš partner ima. Opet, ovo ne znači daste u potpunosti izmislili osobu sa kojomste u vezi, već da ste neke stvari, jednostav-no, zanemarili, ili ste odbili da ih primetite.Međutim, ima tu još jedna stvar – svako odpartnera se barem prvih godinu dana trudida se prikaže u najboljem svetlu, što dodatnodoprinosi našoj lošoj proceni. Bez obzira nasvo naše mozganje, pravi momenat odlučiva-nja nastupa kada zaljubljenost prođe i vi senađete pored osobe, onakve kakve ona zaista jeste, bez pretvaranja, bez ukrasnog papira i

mašne na vrhu. ada hormoni prestanu dadeluju, a vi i dalje želite da ostanete poredte osobe (kao i ona pored vas), spremni steda prihvatite međusobne razlike, i da zajed-ničkim snagama radite na unapređenju vašegodnosa, možemo da kažemo da ste u ljubavi.To je obično trnovit put, koji podrazumeva iljutnju i strah i rizik, ali dok god želite da ide-te napred, znači da imate pravog saputnikana stazi ljubavi. Odnos koji se uvek razvija jeodnos koji i vas razvija. A ukoliko se, napro-tiv, desi da posle perioda zaljubljenosti jed-nostavno želimo da nestanemo i zapitamo se

„šta mi se kod njega (ili nje) svidelo“, značisamo da se priroda malo poigrala sa nama, ito u rok službe produženja vrste. Ništa straš-no, idemo dalje.

ja Sam zaviStan...Nije retkost da princ na belom konju, nakonnekog vremena postane konj, pa se devojkečesto pitaju „koliko žaba još moram da po-ljubim dok se jedna ne pretvori u princa“. To je individualno, ali ćete ih denitivno ljubitidok god ne počnete da razmišljate o svojimpostupcima i o onome šta zapravo želite odmuškarca. Prema jednom istraživanju, ljudikoji stalno idu iz veze u vezu, i pri tom su u sva-koj zaljubljeni do ušiju (do jednog trenutka, ionda misteriozno nestaju), predstavljaju neku

vrstu zavisnika. Oni su zavisni od toga da imhormoni pružaju osećaj zanesenosti. Centriu mozgu, koji su aktivni kad smo zaljubljeni,skoro su potpuno isti sa onima koji bi se akti- virali u slučaju da konzumirate kokain. Tu se,dakle, krije objašnjenje. Ali nijedna zavisnostnije dobra. Imamo i onaj drugi ekstrem, a to je da nikako ne dozvoljavamo sebi da se opu-stimo i počnemo da osećamo nešto prema ne-kome. Sada možda zvučim kontradiktorno, aliima devojaka (i momaka) koji inhibiraju bilokakvo emotivno uzbuđenje, jer jednostavnožele da budu sigurni da je to “to“, ili ne žele da

im opet neko slomi srce, pa se onda pretvarajuu „robokape“ ili „hladne kučke“. Ni jedna nidruga krajnost nisu dobre, jer nas neće dovestido ljubavi. Ono što nam treba je balans.

neću da budem ko mašina! Većina nas je u svom svakodnevnom ži- vou negde između ova dva eksrema, ili je neko vreme boravila na nekom od dvakraja. Da ne bismo salno luali, važno daposanemo svesni onoga šo zapravo želi-mo, jer ada konačno dobijamo okus i usanju smo da idemo napred. Međuim,da bismo upše išli bilo gde, reba da raz-dvojimo pojmove u glavi: zaljubljenos iljubav. Zaljubljenos je zanesenos, i naprvom mesu ima reprodukivnu svrhu.Ljubav je veoma složeno osećanje i pred-savlja sve ono šo dolazi nakon zaljublje-

nosi, a o je naporan rad na odnosu dvojeljudi. Da bismo bili sa nekim u ljubavi,moramo da budemo posvećeni, moramouložii puno energije i razumevanja. I šo

više damo, više će nam se vraii. Ljubav nam se ne može desii ek ako, a zaljublje-nos može. Zao nikad nije dobro donosii

važne odluke o zajedničkom živou, naprimer, dok nam je glava u oblacima. ose radi onda kada se malo spusimo na ze-mlju. Zao, drage moje dame, predlažem

vam da presanee da verujee u „ljubav na prvi pogled“, da ne budee lenje u vezi

svog ljubavnog živoa i da počnee marlji- vo da radie na njemu.

Dr Da Wajt

ŽENSKA STRANA

juSt a little cruShDrage moje dame, vreme je za još jednu žensku temu (a možda i mušku) - usvakom slučaju, temu koja nas sve pogađa – zaljubljivanje. Da, svi volimo dabudemo zaljubljeni i svi imamo problem da zaljubljenost razlikujemo od ljubavi i dase čuvamo zamki koje ona pred nas stavlja.

i s ,

...



23

drUštvo

šta je to u ljudSkom biću? Vrag će znati. Uglavnom, postoji značajan broj poznatih sportista koji se, iz samo sebiznanih razloga, okreću suprotnoj strani za-kona. Nanošenje teških telesnih povreda,krađe, povezanost sa organizovanim krimi-nalom, korišćenje opijata, pa čak i ubistva,samo su neki od prestupa koje su činili.S obzirom na činjenicu da neki to rade izobesti, neki zbog pritiska, a neki iz očaja, pomotivima bismo ih mogli i kategorizovati.Ipak, kada se crta (crvena, ne bela) podvu-če, jedno je sigurno – opredeljenje za krivič-na dela zavisi od nestabilne psihe pojedin-ca, a u ovom tekstu navodim Vam nekolikotakvih primera.

don kingNije sportista, više sportski kriminalac! Imeovog bokserskog menadžera, čoveka koji je vinuo Majka Tajsona u zvezde, vezuje se zautaju poreza, prevare, nameštanje boks me-čeva, kao i neisplaćivanje dugova borcimakoje je zastupao. Tužili su ga, između osta-lih, Muhamed Ali, Lenoks Luis, pa i samTajson. Samo čovek sa jakom „zaleđinom“mogao je da se izmigolji navedenim gro-madama, a jako „zaleđe“ retko se vezuje začist dosije. Povrh svega, ing je izvršio dvaubistva - prvo, kada je pucao u leđa čoveku

koji je pokušao da opljačka jednu od njegovih kockarnica, a drugi put je usmrtio zapo-slenog (sigurno ne radnika na abričkoj tra-ci) zbog 600$. ada smo već kod Donovezaleđine, značajno je pomenuti da za prvoubistvo nije odgovarao, jer je na sudu onookarakterisano kao odbrana imovine.

majk tajSon (m tys)Bokser koji je zaradio oko 300 miliona do-lara tokom karijere, ali je na kraju proglasio bankrot. Sa samo 20 godina, Tajson postajenajmlađi svetski šampion superteške kate-

gorije (WBC, IBF, WBA). Prvi je sportistapo kojem je urađena kompjuterska igrica. U jednoj emisiji na Diskaveriju (Discovery),navedeno je da je Tajsonov udarac u glavu

jednake jačine kao da brzinom od 90 km/hudarite u banderu (bez kacige!). ada je,krajem osamdesetih, njegova karijera zabli-stala, dodeljeno mu je počasno doktorskozvanje od strane Državnog univerzitetaOhaja. Biogra se slažu da je otpuštanjestarog trenera i početak saradnje sa Donomingom značajno doprinelo strmoglavompadu Tajsonove samokontrole. U zenitusvojih uspeha biva optužen za silovanje iosuđen je na 10 godina i šest meseci zatvo-ra. aznu je odslužio za tri godine (1992– 1995). Šampionske pojaseve u kategori- jama WBC i WBA vraća 1996. runu kon-troverzne karijere predstavlja odgrizanjeuha Ivanderu Holildu tokom revanš meča1997. godine.

o.j.SimpSonNajbolji raning bek (running back) u istorijiameričkog udbala. O.J. Simson je dočekaoda bude izabran u uću slavnih pre nego što je ubio svoju ženu i njenog prijatelja (1994),negde u blizini Los Anđelesa. Na prvom su-đenju, koje je trajalo devet meseci, Simpson je proglašen nevinim zbog neadekvatnosti

DN dokaza. Zanimljivo, jedan od njegovih branilaca bio je i otac im ardašijan,obert ardašijan. Četrnaest godina kasnije, optužen je za krađu uz pretnju vatrenim

oružjem. Ovog puta, osuđen je na više od33 godine zatvora i sada izdržava kaznu upopravnoj ustanovi Lavlok, u Nevadi.

patrik kla jvertPoznati udbaler. Osim što je postigao hettrik protiv reprezentacije Jugoslavije naEvropskom prvenstvu 2000. godine, kadanas je Holandija „razmontirala“, malo ljudizna da je lajvert, doduše iz nehata, poči-nio još jedan zločin. On je, naime, usmrtiočoveka u saobraćaju 1995. Policijski izveštajpokazao je da je lajvert vozio trezan, ali jeprekoračio dozvoljenu brzinu za 32 km/h.Iako ovo nije zločin sa predumišljajem,može se podvesti pod „mladalačku ludost“, jer je tada devetnaestogodišnji lajvert vozio svoj BMW prebrzo. Da ironija bude veća, poginuli čovek bio je vatreni navijač Ajaksa. Legenda udbala kažnjena je druš-tveno angažovanim radom i zabranom vo-žnje.

kriS veberZvezda Sakramento ingsa i, svojevremeno, jedan od najboljih igrača na poziciji četvor-ke u NBA ligi, poznat pod nadimkom „C Webb“ (mada se, isto tako, mogao koristitii nadimak „C Weed“). Hapšen je i kažnjenzbog vožnje pod dejstvom marihuane. Pri-

likom hapšenja, odbija da bude testiran.Nakon pretresa, u automobilu je nađenamarihuana. Takođe, Veber je kažnjen i zboglaganja porote na suđenju i primanja mita za vreme koledž karijere u Mičigenu. Dosuđe-no mu je ukupno 300 sati društveno kori-snog rada u vidu skupljanja đubreta.

Mnogi sportisti su čak umrli, ili bili na ivicismrti zbog nezdravog i kriminogenog života– Dijego Maradona i Džordž Best, na primer.Pored mnogih analiza, tumačenja i osuda,mišljenje da je sport radi novca iskorenio ple-

menitost i zdrav takimčarski duh, čini se kaonajbolje objašnjenje svega navedenog.

Dušan VOJNOVIĆ

MUŠKA STRANA

u zdravom telu, zdrav duh

(kako da ne?!)Svi su imali slavu, a pojedinci i mnogo novca i uticaja. Dođe ti da se zapitaš: „Šta bi joščovek mogao da poželi?“. Odgovor aktera ovih priča bi te iznenadio: „Malo zločina“!



demokratija - bombardovani smotim pojmom, mnogi ga često ko-riste, ali malo ko od nas zaistazastane i zamisli se nad njegovim

značenjem. Danas se potenciraju slobodekoje znače pravo na izbor, različitost i ne-diskriminaciju u svakom mogućem smislu.U većini slučajeva i sam pokušaj sprovođe-nja tih prava obično nailazi na otpor sre-dine, koja unkcioniše poput one opisaneu Domanovićevom „Mrtvom moru“, samosada žrtva nije pojedinac, već neka grupa-cija koja se usudi da traži svoja prava. Ovajlm upravo govori o borbi protiv predra-suda i mogućnosti prevazilaženja istih. Touspeva glavnom junaku, Limunu (Nikolaojo), koji ne igra „pedera“ u novom Dra-gojevićevom lmu, kako su pojedini me-diji izveštavali, već ratnog veterana koji će

shvatiti da je jedina bitna podela, kako samističe, ona na „ljude i neljude“. Dragojević,na pitanje o centralnoj temi lma, kaže da „Parada” ima okosnicu u odnosu, sukobu isaradnji dva potpuno različita sveta.

o filmU

Parada ponosa je samo poslužila kao bazacele priče, pa poruku ne treba vezivati is-ključivo za ovaj enomen. Nije u pitanjuambiciozan projekat, već delo koje ima zacilj da nasmeje gledaoce. Pošto je policijaodbila da obezbeđuje Paradu, Limun to

prihvata, na inicijativu svoje verenice, pa ćezapadati u bezbroj komičnih situacija. akou Beogradu ne može da sakupi ekipu koja bipristala da obezbeđuje skup, Limun, u druš-

tvu jednog od gej aktivista, admila, krećena put po zemljama regiona, gde je ratovaodevedesetih. Što više vremena budu pro- vodili zajedno, Limun i admilo će uvidetida su, u stvari, sličniji nego što se na prvipogled činilo. Među ljudima koji će činiti „najamnike“ naći će se i oni protiv kojih seLimun borio, ali je sa njima istovremeno itrgovao za vreme rata devedesetih. Tek kadasvi zajedno dođu u Beograd, počinju praviizazovi… Ovaj lm, koji sadrži elementetragikomedije, ima osnovni cilj da zabaviprosečnog gledaoca. U nekoj drugoj zemlji,najverovatnije ne bi nastala nikakva amaoko lma ove vrste.

kuda Smo Se zaputili?azni „srpski“ pokreti pozivali su na bojkotovog kinematograskog ostvarenja. Bezus-

pešno. Film je odlično prihvaćen kod publi-ke. Glavni adut onih koji ga nisu ni gledali, a već su doneli sud, jeste da je režiser politič-ka marioneta. Ipak, „Parada“ ne ostaje duž-na ni organima vlasti. U pitanju je, jedno-stavno, oštra kritika društva u kome živimo.Zbog ljudi koji mrze, a ne znaju zašto mrze, više nema smisla govoriti o nacionalizmu.Nacionalizam sada nije sinonim za patriot-ska osećanja, već za šovinizam i nasilje kojise neprestano propagiraju. Šta posle svegapreostaje običnom Srbinu da voli? Zemljuu kojoj nemate pravo na svoje mišljenje ako

to nije mišljenje većine? Ljude koji ćute?Državne institucije koje su, malo je reći,neekasne? Ostaje mu da se nada da će su-tra biti bolje. Sutra nikako ne dolazi. Ovaj

projekat je, na neki način, poziv za buđenjeiz začaranog sna, iz letargije u koju smo za-pali, ili smo u istu bačeni. Ovo je mali lmkoji govori o velikim stvarima.

autor i glavni protagoniSta Srđan Dragojević je, nakon završenih stu-dija psihologije na Filozoskom akultetu uBeogradu, upisao Fakultet dramskih umet-nosti, smer režija. editeljski debi imao jesa 29 godina, lmom „Mi nismo anđeli“, čiji je scenario, takođe, on napisao. Tokom go-dina, Dragojević potpisuje naslove koji su,na mala ili velika vrata, ušli u istoriju sedmeumetnosti kod nas. „Lepa sela lepo gore“donela su mu naklonost kritičara i osvojilapubliku naprečac, pa se uz „ane“, za koje je, takođe, potpisao scenario i režiju, ubra- jaju u red lmova koji imaju kultni status unašoj kinematograji.Nikola ojo, nama omiljen u ulozi CrnogĐorđa u „Crnom Gruji“, a naročito u ulo-zi neženje i ženskaroša iz lma „Mi nismoanđeli“, uliva strah i trepet, ali i utisak mačomuškarca, gde god se pojavi. Neki od lmo-

va u kojima je igrao su: ad na određeno vreme(1980. glumački debi sa nepunih 11godina), Sivi dom, Dva sata kvalitetnog pro-grama (scenario pisao Dragojević), Lepasela lepo gore, ane, Nož, Točkovi, Četvrtičovek, Nebeska udica, triologija „Mi nismoanđeli“. Sam značaj ovih ostvarenja je dovo-ljan da ukaže na to o koliko velikom glumcu je reč.Parada ili ne, na nama je da odaberemohoćemo li poslušati poruku čuvene pesme „LIVE AND LET OTHE LIVE“, ili njenuiskrivljenu verziju, jednom prilikom pomi-

njanu u Simpsonovima dok je Homer be-somučno menjao kanale - LIVE AND LETOTHE DIE.

Selena IVANOVIĆ

n S d

parada

Naš proslavljeni glumac,Nikola Kojo, igra glavnuulogu u filmu koji je još

pre premijere (31.10.)uzburkao strasti i

pokrenuo mnoge polemikei spekulisanja u javnosti.Publici dobro poznat reditelj i scenarista, SrđanDragojević, tvrdi kako mu

je baš to bio jedan od

ciljeva.

drUštvo

24



25

drUštvo

o vaj pokre nasao je sponano, po- vezivanjem ljudi preko drušve-nih mreža na inerneu. Čine gauglavnom ljudi koji su najugrože-

niji sveskom krizom, popu onih koji suosali bez posla, sana, zaim sudeni, alii pripadnici srednje klase, koji su nezado-

voljni nepravdama u drušvu, pohlepomnansijskih insiucija, menadžera i ko-rumpiranih poliičara. Proesi su započeli17. sepembra, a već nakon par nedelja,dospeli su u žižu javnosi i raširili se poNjujorku, Vašingonu, Bosonu, Čikagu idrugim gradovima. Na soine demonsra-naa hapšeno je svakog dana. Oni još uvek nemaju vođe i najkonkreniji zahevi, kojesu do sada isakli, iču se povećanja porezaza najbogaije slojeve.

uticaj na politiČarePotpuno očekivano, na pokret su se oko-mili epublikanci, koji ističu da su njegoviciljevi „neamerički“ i da je „opasno pokre-tanje klasnog rata u SAD“. Nije neobičnoda se demokratija brani tim rečima, akose setimo da su radnicima, pripadnicimakomunističkih pokreta, tokom dvadese-tih godina prošlig veka, u vreme histerijezbog nadiruće opasnosti od sovjetskogBoljševizma (npr. aera Sako-Vanceti), na-

meštana ubistva i da su osuđivani na smrt bez ikakvih dokaza. Lov na crvene veštice bio je čuven metod borbe za demokrati- ju i nakon Drugog svetskog rata. Samose pitam šta bi se desilo kada bi većina

Amerikanaca bila za socijalizam. Da li bisvi bili proglašeni za izdajnike? Pripadnici

„pokreta nade“ polažu u Demokrate, kojesu već krenule sa reormom zdravstvenogosiguranja. Ali Obama se za sada drži postrani, ne želeći da se konrontira neopre-deljenim biračima pred izbore 2012. go-dine. U svakom slučaju, pokret ima šanse

da postane pandan „Bostonskoj čajanci“,kao radikalnoj desnici i utiče na ishodsledećih izbora, ukoliko preživi „dečije

bolesti“.

nešto je trulo u državi danSkojŠta je zapravo uzrok ove krize? Ekonomistimnogo pričaju o ekonometrijskim mode-lima, aktorima, parametrima, a zapravomalo toga kažu. Ipak, situacija je vrlo jed-nostavna. Prosečne zarade u SAD realnostagniraju već dvadeset godina, dok su uperiodu 2000 - 2007. rasle po godišnjojstopi od 0,01%. Ukinuto je zlatno važenje

valuta i stvorene su neslućene mogućnostiza štampanje novca i rast kreditne aktivno-

sti. Infacija je za nas normalna pojava. Lju-di nemaju realne izvore sredstava i prinu-đeni su da se zadužuju, ali neko to jednommora da plati. azlog tome je što vlasnicikompanija prisvajaju sav prot, dok rad-nici ne dobijaju ništa, iako dobrim delomdoprinose stvaranju tog prota, pogotovou današnjoj postindustrijskoj ekonomijiznanja. Moderna marginalistička teorijanas uči da svi aktori proizvodnje ostvarujuprinos. Ako je tako, zašto radnici nemajupravo na deo prota po osnovu svog anga-žovanog aktora proizvodnje - rada? Koli-

ko je meni poznato, radnici se (još uvek)ne iskazuju u bilansu stanja kao kapital vlasnika kompanije. Oni su vlasnici svojeradne snage i samo je pozajmljuju kapita-

listima da bi se proizvela roba, a za to dobijaju nadoknadu, koja se (gle čuda) zovenajamnina. Ako banka po osnovu datogzajma dobija kamatu kao naknadu za kori-šćenje svoje imovine, zašto onda zaposlenine bi imali pravo na deo prota po osnovusvog pozajmljenog rada, u skladu sa uče-šćem troškova rada u ukupnim troškovimakompanije?

Jednostavno, potrebno je ozakoniti rastzarada u skladu sa rastom kompanije i nedopustiti dalje raslojavanje društva. U su-

protnom, dolazimo do situacije da namkapitalisti pozajmljuju novac da bismomogli da kupimo njihove proizvode, jermi nemamo ništa, a oni imaju sve. akav sistem neminovno je osuđen na propasti pogodiće i radnike i one koji protirajuod takvog sistema. Za kraj, preporučujem

vam da pročitate tekst iz udžbenika „Javnenansije“ H. ozena i . Gejera, na strana-ma 286 i 287. U ovom tekstu pročitaćetekako marginalisti sami sebe demantujusa zaključkom da je jednakost u raspodelidohotka (tj. komunizam) optimalna. Ali,

naravno, autori knjige to nisu eksplicitnopriznali.

Stefan ĐERSIMOVIĆ

p „ w s“

amerika i engleSka biće

zemlja proleterSka Iz nove svetske ekonomske krize mogle bi da proisteknu radikalne društvene promene, ako je sudeći po činjenici da se u SAD, bastionu svetskog liberalizma, pojavio progresivni, socijaldemokratski pokret „Okupirajte Wall Street“.

U knjizi „Javne fnansije“ H.Rozena i T. Gejera, na str.286 i 287 postoji primer

sa siromašnim i bogatim

pojedincem. Ako je graničnakorisnost dohotka (kao i svakerobe) opadajuća i ako malo

dohotka oduzmemo bogatašui damo siromahu, onda je

smanjenje korisnosti bogatašamanje od povećanja korisnosti

siromaha (naše malo nekome jemnogo). Ovakve operacije treba

nastaviti sve dok se graničnekorisnosti dohotka (kao i sam

dohodak) bogataša i siromahane izjednače, odnosno dok se

ne ostvari maksimalna ukupnadruštvena korisnost.



26

drUštvo

pojam „socijalno preduzetništvo“nije nov, javlja se još krajem osam-desetih godina XX veka u Italiji.azlog za stvaranje i dinamičan

razvoj socijalnog preduzetništva na itali- janskom tlu, ali i u svetu, treba tražiti unedostatku ispunjenja mnogih duštvenihpotreba. Socijalna preduzeća mogu dazadovoljavaju ekonomske potrebe svojihčlanova, ali i da budu okrenuta ka socijal-nim programima i pomoći ugoroženimgrupama, poput dece, invalida, starih,hendikepiranih, ali i bivšim zatvorenici-ma ili uživaocima droga.

Socijalni preduzetniciSocijalni preduzetnici su pojedinci kojinude inovativna rešenja za goruće druš-tvene probleme. Najvažniji element njiho-

vog poslovanja je socijalna komponenta.Ova preduzeća kreiraju približno 8% no-

vih poslova u Evropi, i uz to obezbeđuju3,5 miliona radnih mesta u Evropskoj uni-

ji. Socijalna preduzeća iziskuju posebnustrukturu menadžmenta i kapitala, kao iposebne veštine menadžera i ostalih zapo-slenih u njima. Velika Britanija je danas li-der po uspehu poslovanja ove vrste predu-zeća. U toj zemlji je 2003. godine otvorenaškola za socijalne preduzetnike pri Oksor-du, tako da sada broj tamošnjih preduzeća

dostiže 15000. Socijalno preduzetništvo je počelo intenzivnije da se razvija i u sve-tu, izuzev kod nas, gde se o zapošljavanjuosoba sa invaliditetom, neobrazovanih idrugih marginalizovanih socijalnih grupa

veoma malo zna.

motivacija i karakteriStikeKoncept socijalnog preduzeća podržavacivilno društvo, ekonomsku emancipacijuugroženih grupa i ekološki i ekonomskirazvoj, te podstiče pozitivne društvenepromene. U socijalna preduzeća spadaju

nevladine organizacije, neprotne organi-zacije, kooperative (zadruge)... Zajedničkekarakteristike su im otvorenost i dobro-

voljnost udruživanja, ormalna struktura,

autonomnost u sistemu odlučivanja, nedr-žavni i nepartijski karakter, kao i usmere-nost na humanitarne i socijalne ciljeve, ane na prot. Ova preduzeća, i kad ostva-ruju prot, ne raspodeljuju ga na osnove

vlasništva, već ga dalje investiraju u ciljuispunjavanja misije zbog koje su osnova-na. Ona mogu da ojačaju privredu, otvorenova radna mesta i reše socijalne problemepreispitujući neke od aktuelnih politika ipomažući vladi da unapredi način organi-zacije i pružanja javnih usluga.

omladinSke zadrugeU Srbiji je 2008. godine registrovano 1150organizacija koje su imale odlike socijal-nog preduzeća. Zadruge za zapošljava-nje mladih činile su 15.3% ovog sektora.Danas u našoj zemlji visokoobrazovanostanovništvo čini tek oko 10%, a jedanod velikih razloga je taj što mladi nemajunansijska sredstva za školovanje. akore-ći, i mi studenti spadamo u «ugrožene»grupe. Studentski život je skup, pa nijena odmet potražiti neki honorarni posao,mogućnost da se zaradi dodatni džeparac.U pronalaženju posla mogu nam pomoćiOmladinske tj. Studentske zadruge. U Be-ogradu ih ima nekoliko, a najpoznatije suragač, Bulevar, im.... Od poslova kojemožete naći u ponudi, najinteresantnije su

promocije, statiranje u reklamama, delje-nje letaka... Danas je zadruga od pomoćinama, a sutra će neko od nas postati soci-

jalni preduzetnik i biti od pomoći svimakojima je ona potrebna.

Ivana MILOŠEVIĆ

S

danaS Student, Sutra

Socijalni preduzetnik Promocija socijalnih preduzeća je značajna mogućnost i alternativno rešenje za probleme dugoročne nezaposlenosti.

U Velikoj Britanijisocijalne organizacije

čine 5% svih preduzećai sa zaradom od preko

osam milijardi funti

godišnje, stvaraju oko1% godišnjeg BDP.

Osnovni zadatak

zadruge je da omogućida zadrugari za potrebe

poslodavaca obavljaju

privremene, povremenei slične poslove koji ne

zahtevaju zasnivanjeradnog odnosa. Oviposlovi se sklapaju po

osnovu ugovora sa

poslodavcem, a vremetrajanja ugovora za

isti posao kod istog

poslodavca je maksimalno

120 dana. Član zadrugemože biti učenik,

student ili nezaposleno

lice uzrasta od 15 do 30godina. Član zadruge sepostaje popunjavanjem

pristupnice i plaćanjem

godišnje članarine kojaiznosi 300 dinara.

U socijalna preduzećaspadaju i sigurne kuće,koje organizuju obuke

i zapošljavaju svoještićenike.



27

drUštvo

na počeku, neophodno je posveiimalo pažnje razlozima za blokadu izašo je izabran akav meod. Ukra-ko, došlo je do kulminacije nečega

šo raje godinama. Prvo, proesne šenje, blokiranje saobraćajnica i šrajkovi ispredzgrade Vlade su nešo šo Beograd krasisvake godine u okobru mesecu. ako je

bilo i ove godine, 6. okobra. Ali ovaj, kao isvi prehodni pokušaji reorme se završioneslavno. Po sudene, naravno. Drugi jako

bian akor predsavljaju legiimna suden-ska ela. Ja kao suden Filozoskog akuleane znam ni ko me predsavlja, nii ša su ika-da uradili. o na neki način svara sumnju.U ovom slučaju , opravdano ili ne, glasineda su svi članovi različiih poliičkih parija.ada se pored dva navedena razloga dodajui najnovije reorme Minisarsva prosvee,eo vam revolucije.Zašo baš blokada? Jednosavno, ovo je pravipoez da skrenee pažnju na sebe i pokažeeša se sve sposobni da uradie. Pored oga,policija, po članu 7 zakona o visokom obra-zovanju, ne sme da upadne na visokoškol-sku usanovu „osim u slučaju ugrožavanjaopše sigurnosi, živoa, elesnog inegriea,zdravlja ili imovine“. I poslednji, ali mož-da najbiniji, razlog je o šo prekid nasaveomogućava prilično duge proese.

dešavanja na fakultetuSama blokada je bila dosa mirna. Čiaonice,

biblioeke i šaleri za sudenske poslove suradili normalno. onsulacije sa proesori-ma su bile u ugovorenim erminima. Me-đuim, ranspareni po hodnicima, soliceispred kabinea, zvučnici u hodniku i parrazapeih šaora su pokazivali da se u nešodešavalo. Na prvi pogled anarhija, ali ipak daleko od oga. Sudeni u blokadi su bili do-sa dobro organizovani. Označeni ljubičasi-ma rakama vezanim oku ruke i podeljeni uradne grupe bili supriličnoekasni. Ne zbog

ljubičasih raka, već zao šo je svako imaosvoje zaduženje. akođe, svaki dan su imali boga program. Od alernaivnih predavanjarazličiih proesora koji podržavaju blokadu,

preko izložbi oograja, čialačkih sekcija, bioskopa i sl. rudili su se da vreme kojeprovode na akuleu ne bude bačeno. Onočime se završavao dan jese Plenum (najbo-lji prevod bi bio Sabor). o je demokraskoelo na koje mogu doći svi, reći ša misle iučesvovai u donošenju odluka. Nakon Ple-

numa, određena grupa sudenaa bi osalada spava ili da čuva sražu do ujuru.

inCidentiNažalos, o ovome bi moglo mnogo dealj-nije od onoga šo ćee pročiai. Od skinhe-da koji su u dva navraa preili sudenima,preko sukoba (šo verbalnih, šo zičkih) saproesorima, sudenima, sudenskim par-lamenom, radnicima obezbeđenja koji su sepojavili druge nedelje proesa, mnogo ogasu proživeli da bi opsali.I u ome se donekle

vidi njihova odlučnos. Filozoski akule u

Novom Sadu je bio zaključan dana kada susudeni rebali da odluče da li da i oni su-pe u blokadu. Na kraju on se, i pored najava,nije priključio proesu.

reakcije nadležnihektor Beogradskog univerziteta i dekanice blokiranih akulteta su igrale izuzetno velikuulogu u ovoj blokadi. Oni su bili zaduženi dašokiraju javnost. Izjave rektora da je lološki „ženski akultet“, a da je lozoski „pravi a-kultet“ (u odnosu na, verovatno, lološki) nakome je „redovan vid nastave da malo vežba- ju revoluciju“ su zastrašujuće. Sa druge stra-ne, uprave blokiranih akulteta su imale svojeispade. Na Filozoskom akultetu dekanica jegasila struju, zaključavala WC-e, isključivalaliove, podigla krivične prijave protiv stude-nata koji su napadnuti (dobro ste pročitali) isl. Sa druge strane, na Filološkom, dekanica je na jednom plenumu molila studente daprekinu blokadu da ne bi ostala bez posla.

javnoSt

Pored proesora koji su uglavnom podržavaliiznete zahteve (ali ne i metod kojim ti zahtevipokušavaju da se ostvare), naišli su na velikupodršku kolega iz drugih zemalja. Studenti izusije, Bugarske i Hrvatske su poslali pismapodrške. Ni javne ličnosti nisu bile uzdržane.Na koncertu održanom 29. oktobra na pla-tou Filozoskog akulteta svoj glas podrškedali su S.A..S, E-Play, MC Sajsi i dr. Porednjih, podršku studentima dali su i udbalerIvan Ergić, glumac Tihomir Stanić, brojniumetnici i različite organizacije koje se i same bore za promene.

Epiloga nema- jer, osim blokade, ništa nijegotovo. Promene su potrebne. akve? Tu ne bih zalazio.

Nenad RUŽIĆ

ps s

blokada 01117. oktobra upadom studenata na Filološki fakultet otpočela je blokada. 3 dana kasnije

protestima su se priključili i studenti Filozofskog fakulteta, nešto kasnije i studenti Visoke elektrotehničke škole. Protest je prekinut 10. novembra- posle 25 dana.

Zahtevi studenata su bili: 48 ESPB za uslov

za budžet, ukidanjerangiranja studenata,

vraćanje apsolventskih

rokova i školarina uiznosu 3 minimalne

mesečne plate.



k ssmozaik

28

gluma Hajde da se igramo. Hajde dasnimimo lm. Ukoliko odlu-čimo da ga snimamo zaisa, zao bi nam rebalo mnogo love,mnogo ljudi, mnogo vreme-

na... a mi niša od svega oga ne-mamo. ako da nećemo zaisa

da snimamo lm. Samo ćemo dase pravimo da o radimo. Izaberie

sada žanr koji vam se sviđa. Evo, ja ćuda vam pomognem, neka o bude drama. Možda

se neki ne bi složili sa mojim izborom, jer drame sma-raju previše dosadnim, ali razuveriću vas. Ova dramaće u sebi da sadrži i malo komedije, i malo ragedije, imalo ljubavi, i malo rilera... od svega po malo! Ne bri-nie se, ovo nije još jedna recepura smui pa prospi, is-pašće sjajno, kad vam kažem! E sad, reba da odredimo

vreme i meso. o je barem lako. Neka se lm odvijaOVDE i SADA. I za kraj da odlučimo ko će bii glavnilik lma. Za u ulogu, imam savršenu osobu. Neka o

bude....š upravo i!ao glavni glumac, imaš najveći uicaj na režisera, pamožeš da biraš eks koji ćeš da čiaš, i ne samo o. Naebi je da odrediš koji scenario želiš, zaim sporedneglumce, saise, scenograju... Možeš da uičeš na svešo se dešava na seu (sručno govoreći). Pa da se ne bi-smo mnogo zamajavali izmišljanjem različiih scenari-

ja, hajde da se odlučimo da o bude na primer –voj živo. Glavni glumci će da buduvoj dečko/devojka, sesra, rodi-elji i rodbina, prijaelji, zaim usporedne će da spadaju komšije,drugari sa akulea, iz ereane isl. Saisi će bii svi prolaznici naulici i drugim mesima na kojima

ćeš i sam boravii. Ne sekiraj sesve će bii oliko uverljivo, jedvada ćeš oseii razliku.Moraš zapamii jednu svar.Nije bino koliko je lm zani-mljiv. Čak nije bino ni kolikuće gledanos da privuče, ni ša ćekriičari da kažu, ma čak ne mora ni premi-

jera da bude propraćena. Jedino šo je bino jese dase ebi sviđa, i da i uživaš u njemu. Zašo? Pa, hajdeda kažemo da i je ova godina bila jako uspešna, kaoglumac si imao nekoliko jako primećenih uloga, po-

brao si nagrade, pohvale kriičara... A ek kakvo ludilo

se dešava na vom an saju. I sada si se umorio od ogcirkusa. Naučio si kako da udovoljiš uđim ukusima, imuka i je od oga. Znaš ačno ša reba da uradiš da bipobrao aplauz publike. Više i čak nije ni zanimljivo.Zaključio si da i je poreban predah. I uzeo si godinudana slobodno. Obećao si da ćeš za ih godinu danada se baviš svarima koje voliš, i koje nisi radio dugo.

A odavno nisi glumio onako uverljivo, od srca, nii siučesvovao u nekom projeku u koji odisinski veruješ.Ovaj pu, samo ovaj pu biće drugačije. Izabraćeš sce-nario koji i se svidi, obrlaićeš one u rukovodsvu da

vam obezbede dovoljno novca za snimanje na lokacijikoju i poželiš, odabraćeš voje ljude sa kojima rad nijerad, već uživanje, i prepusićeš se...Ovaj pu ćeš da se daš svim srcem. o je još jedna svarkoju dugo nisi radio. o zna kako će ovaj pu da ispad-ne. Plašiš se. reseš se od sraha. Već si odlučio da ovone radiš ni zbog koga drugog do zbog sebe, ali ša akosebe razočaraš? Ukoliko shvaiš da nemaš alena? Da

jedino u čemu si dobar jese da se držiš uabanih saza,uhodanih proverenih uloga, i sereoipa koje je lakopopunii? Ša onda?azočarenje je srašna svar. azarajuća, užna, bolna.azočaranje u sebe je nešo još gore od oga. Ali zarnije daleko gore o da si zaboravio da budeš ono šo

jesi? oliko dugo i uporno glumiš uloge koje se odebe očekuju, da više ni ne znaš šaželiš. Sada je vreme da se o menja.

Vreme je da ponovo pronađeš sebe.Znam da e o plaši, možda ne uspeš. Ali, na kraju krajeva, razočarenje je

samo još jedan doživljaj. Iskusvoza proživei, i šo je još binije pre-živei. Mnogo je srašnije nikad ne

bii razočaran. Jer u om slučaju,

nikad se ne odvažiš dovoljno dapraiš svoje srce, igraš na slepo,glavom rušiš zidove... A ukolikose odlučiš da ga praiš, znaj davoje srce ne podleže priiscima

sa kojima se i susrećeš. Priiscidrušva, okoline, čak i najbližih ne

mogu ga doaći. Niša ga ne može ugurai u neki ka-lup i oblikovai. Ono želi... ono šo želi. I ukoliko gapraiš, nećeš pogrešii. A sada idi i glumi u svom lmu.amera... pozor... ACIJA!

Iva KOLUNDŽIJA



29

mozaik g

poput otiska prsta ili DN, rukopisoznačava svakog čoveka kao jedin-stvenog i neponovljivog pojedinca.ao što nema dva ista otiska prsta,

dve iste šare u oku, tako nema ni dva istarukopisa. To je naša lična karta. Nauka kojaproučava rukopis zove se graologija. Grao-logija je veština ili „nauka“ gde se na osnovuanalize rukopisa otkrivaju osobine ličnosti.Graologija je prosuđivanje karaktera i povre-menih duševnih stanja o osobama iz njiho- vog rukopisa. Zasniva se na pretpostavci daizmeđu rukopisa i karaktera postoji pravilanpsihoziološki odnos. Zanimljivo je da za-četke graološke analize možemo pronaći ustarom imu. Naime, već je u drugom vekupre Hrista rimski biogra Suetonius Tranqui-llus primetio neke specičnosti u Cezarovimrukopisima.

vrSte rukopiSa ukopis otkriva sve ono što skrivamo u sebi.Iz slova nanizanih u rečenice može se zaklju-čiti da li je neko radoholičar ili lenjivac, blag iliagresivan, bezidejan ili maštovit, da li nepre-stano žali za prošlošću ili je okrenut buduć-nosti, povučen ili društven... Postoji bezbrojrazličitih rukopisa. onkretno čitljiv ruko-pis, koji čuva sve odlike klasičnog školskogpisanja, ne upućuje na najiskreniju, najotvo-reniju osobu, već naprotiv, na pretvaranje i o-liranje. Potpuno nečitljiv rukopis sreće se kodosoba kojima nije mnogo stalo do odnosa sa

javnošću ili koje imaju ozbiljnih teškoća u ko-munikaciji sa drugima. Povezano pišu visoko

inteligentne osobe, manja čitljivost rukopisačešće se pronalazi kod naučnika nego kodumetnika. Lekari nečitko pišu i još nečitkijese potpisuju, jer imaju potrebu da postavesocijalnu branu, očuvaju socijalnu distancu itako iskažu svoju poziciju nedodirljive moći.Štampano pismo manje govori o “vlasniku”od njegovog pisanog rukopisa. Pisati štampa-no znači pisati sporije, sa više koncentracije,to je još jedan znak vaše potrebe da držitekonce u svojim rukama i kontrolišete druge,ali i situaciju oko sebe. Osobe sa kombino- vanim štampano-pisanim rukopisom ‘štam-pajući’ češće poručuju laž nego istinu. Evonekoliko pravila u pisanju:

veliČina Slova Mala slova: takvi ljudi su tačni i pažljivi, rezer- visani i uzdržani. Oni su mentalno oprezni,zagledani u svoje unutrašnje biće uz postav-ljanje bloka prema spoljašnosti. Jednom rečjuovo je pokazatelj introvertnosti. Velika slova: Takavi ljudi su jasni i agresivni.Oni su slavoljubivi i ekstravertni. Nedosta- je im koncentracija i disciplina.Oni su jakomotivisani,samouvereni sa optimističkimpogledom na svet.

nagib Slova Ekstremno desni nagib: Ovaj obrazac uka-zuje na nesigurnost i impulsivnost. ukopisiskošen u desnu stranu govori i o emocional-no toploj i darežljivoj osobi.

Ekstemno levi nagib: Ovaj tip ljudi odlikujeemocionalna povučenost i pronicljivost.

pritiSak Slova Pritisak je oznaka snage jedne osobe, dok jesnaga odraz energije i vitalnosti osobe. Jak pritisak: Takav ljudi suagresivni,posesivni i sebični. Oni su stvara-lački nastrojeni, estetski i trajni. Ova crta po-kazuje jedno emocionalno snažno i dubokolice. Jak pritisak pri pisanju otkriva energičnu,liderstvu sklonu ličnost.Slab pritisak: Takav ljudi su osetljivii, nežni,

trpeljivi, blagi. Oni su pasivni i ravnodušni sanedostatkom vitalnosti. Ova graološka crtaukazuje na zički slabo i lomljivo lice bezneke energije.

još neka pravila:Slova koja se naginju u različitim smerovi-ma: označavaju svestranost i prilagodljivost.Slova koja se nepravilno naginju: označavajunedostatak feksibilnosti.Tanka slova: osoba nema mnogo samopošto- vanja, ali je inteligentna.Široka slova: oznaka otvorenih i druželjubi- vih osoba.Uska slova: ukazuju na pomalo sramežljivui sputanu osobu, koja je vrlo disciplinovana.Slova koja se ne dodiruju: ukazuju na stra-

stvenu i nepraktičnu umetničku dušu.Neka slova se dodiruju: osoba spaja razum iintuiciju. Sva slova se spajaju: pokazuju vrloopreznu osobu.

pažljivo pišiteDa li ste odlučni, blagi, spontani, štedljivi,uredni, spremni na saradnju, lukavi, sumnji-čavi, otvoreni, potišteni, pametni – sve oveosobine mogu da se otkriju uz pomoć grao-logije.I zato kad se sledeći put dosadjujete na pre-davanjima, samo bacite pogled na rukopis

kolege do vas i iznenadićete se koliko možetesaznati.

Andrea KRIZMANIĆ

rukopiS otkriva vaš karakter

Potpis američkogpredsednika Baraka Obame

odaje osobu koja ima jaku

potrebu za socijalnom

vidljivošću, društvenompromocijom i uspehom.Rukopis Merlin Monroodaje psihopatu,potpisŽakline Kenedi otkriva

depresiju, Čaplinov rukopis

agresivnost, egocentrizamDzona Lenona...



o S d

Sam pokret nadrealizma nastajesredinom tridesetih godina proš-log veka u Parizu. Umetnici in-spiraciju nalaze u svojoj podsvesti

izmeštajući u realnost bizarne antazijena kojima spajaju nespojivo. Nadrealistisu sami za sebe govorili kako žive zajed-no sa čudovištima ljudskog uma. Jedanod njihovih pripadnika je i Salvador Dali– slikar, vajar, pisac, kostimogra, sceno-gra, otogra. (Nameće se pomisao da jeIsidora Bjelica nadrealista, ne dajte se za-

varati :)

mali poČeci velikog umetnika odjen u Kataloniji 1904. Ime, za koje ćeceo svet znati dobio je po svom ocu. Bio je

jako vezan za majku koja je umrla od rakakada je imao 17 godina. Priznaće u godina-ma koje slede da se od ovog udarca nikadanije oporavio. Ona je bila uporna u podsti-canju njegove kreativnosti dok se otac za-lagao za disciplinu u vaspitanju svoje dece.Imao je i mlađu sestru, Ana Mariju. Ona

je kasnije objavila knjigu o svom bratu.

Provodio je detinjstvo kao i svaki tipičnidečak, igrajući udbal sa svojim najboljimdrugovima. Dvojica od njih su kasnije po-stali poznati udbaleri FK Barselone.

Jedna od upečatljivih epizoda iz njegovogranog života koja je, najverovatnije, značajnouticala na njegovu psihu se odigrala kada jeimao pet godina. Mali Salvador je odvedenna grob svog brata koji je umro sa nepune trigodine, devet meseci pre Dalijevog rođenja.ečeno mu je od strane roditelja da je onreinkarnacija svog brata, u šta je poverovao.Smatrao je da je brat njegova prvobitna ver-

zija, samo isuviše savršena za ovaj svet. Čestmotiv na slikama ovog nadrealiste je jaje,kao simbol životnog ciklusa (“Geopolitičkodete posmatra rađanje novog čoveka”).

razvojni put dalijevog jedinStvenog Jedan od ključnih događaja kada je reč oDalijevom stvaralaštvu, bilo je otkriće mo-dernog slikarstva pod okriljem lokalnogumetnika, Pičota, Pikasovog prijatelja.

Velikog Pikasa će upoznati u Parizu pošto bude izbačen sa Akademije u Madridu prezavršnih ispita, između ostalog jer je izja-

vio da je veći umetnik od svih proesorakoji mu predaju i da niko nije kvalikovanda ga ispituje i oceni. U toku studija se in-tenzivno družio sa Luisom Bunjuelom iLorkom. Sa prvim je deset godina kasnije

napisao scenario za kratki lm “Andaluzij-ski pas” koji obiluje apsurdnim scenamau duhu nadrealizma, kao što su mravi koji

jedu šaku glavnog protagoniste i li čuvenipočetak kada se devojci, koja nepomičnosedi, seče očna jabučica britvom. Lorku jeSalvador privlačio i u zičkom smislu, alisu bili isključivo u prijateljskim odnosi-ma. Jedna od njegovih pesama nosi naziv “Oda Salvadoru Daliju”. Posle pomenutoglma, taj čudan odnos se prekinuo, jer jepesnik smatrao da je to poruka upućenanjemu.

neka bude nadrealizamGodina koja je prekretnica u stvaralaštvui životu slavnog umetnika je 1929. ada

upoznaje Galu, rusku emigrantkinju,tadašnju ženu njegovog prijatelja PolaElijara, nadrealističkog pesnika. Gala ćenapustiti Elijara i udati se za Dalija. Nje-gova žena je bila njegova glavna muza.Eksperimentisao je sa raznim pravcima uumetnosti kao što su realizam, kubizam,dadaizam. Iste godine konačno odlučujeda se detaljnije pozabavi podsvešću ljud-skog uma, što je činio uz pomoć Frojdaprema kome je gajio najdublje poštova-nje.Slika koja je verovatno napoznatije deloovog genija je “Persistance o memory”,kod nas se često prevodi i kao “Satovikoji se tope”, na kojoj poriče determini-zam vremena i aludira na Ajnštajnovuteoriju relativiteta. Ideju je dobio po-smatrajući sir kako se topi jednog toplogavgustovskog dan. Ne manje upečatljivodelo, ako ništa zbog samog naziva,” Sanprouzrokovan letenjem pčele oko narasekund pre buđenja”, na kome se nalazeslonovi kao omaž čuvenom skulptoruBerniniju. “adjanje Narcisa”, “Kon-

strukcija od kuvanog pasulja (ili Slutnjagrađanskog rata), “Veliki Masturbator”,Galini portreti i mnoga druga remek-dela su donela Daliju zasluženo prizna-nje da je genije.Napustio je ovaj svet 1989. Ostavio ga

je bogatijim nego što ga je zatekao, to je sigurno. Neko ko je dizajnirao sou inazvao je “Usne glumice Mee Vest” je,isto tako, snimio reklamu za Evroviziju inapravio logo Čupa Čups lizalica. Čovek paradoksa, čovek koji je, kao što je Kantživeo svoju lozoju, živeo nadrealizam.

Možemo li da ga osuđujemo zbog izjave“Nadrealizam, to sam ja.” ?

Selena IVANOVIĆ

ja genijej s s .S s ž k, ss žs . c s ž .es, ? us s s .

i s ss s.

n s č

č .

mozaik

30



31

mozaik

ona je uzrok naše lične moivacije, na-dahnuća i razlog za slavlje. Česo jenismo ni svesni, kukajući kako namkola idu nizbrdo. Ali kada vidimo da

mnogi ljudi nemaju mogućnos da je dosi-gnu, posajemo svesni onoga šo poseduje-mo.

filozofi o SrećiČovečansvo se od pamiveka rudi da proni-kne u samu sušinu sreće. Još su anički lo-zo popu Sokraa, Arisoela, Plaona i dru-gih posavljali pionirske eze o pojmu sreće.Ša je o šo čoveka usrećuje? Čuveni mislilac

Arisoel smarao je da se ona može dosićiumerenim živonim navikama. Dakle, ničegpreviše, svega dovoljno. ’’Zlana sredina’’kao pu ka sreći je poekla upravo od njega.Paradoksalno je šo su mnogi njegovi savre-menici razmišljali popuno drugačije. Anič-ki sve je bio pozna po velikoj umeničkoj, ai svim drugim vrsama slobode. Ljudi su seprepušali čulnim zadovoljsvima, odnosnoneumerenosi. Za mnoge od njih je boemskinačin živoa bio dosizanje ideala sreće.

budine miSliNegde u isto vreme, ali nekih 4 hiljada kilo-metara dalje na istok, javile su se revolucio-narne ideje kada je reč o sreći. Njihov začet-nik je Sidarta Gautama, poznatiji kao Buda.Začetnik budizma je smatrao da se srećadostiže putem meditacije i postizanja unu-

trašnjeg mira. Vrhunac sreće se dostiže nirva-nom koja predstavlja oslobođenje od patnje.Po budistima, recept za sreću predstavljajuskromnost, uzdržanost, istrajnost i toleran-cija. Smatraju da se sreća i nesreća nalaze unašem odnosu prema događajima, nikad uprirodi samih događaja. Mi smo ti koji stva-ramo sreću, odnosno nesreću. Ne morate seroditi srećni, ali možate to postati.

novac i Sreća oncep sreće je evoluirao okom vremena.Svari do kojih je čovek eško sizao nekada

sada se podrazumevaju. Nekada, u prasko-zorje čovečansva, povraak družine iz us-pešnog lova bio je povod za rados. Danassu o nov auomobil, egzoična puovanja,

i-pod i mnoge druge ehnološke inovaci- je koje se svakoga dana rađaju. Međuim,u reba sai. Čovek eži da bude uspešan ismara da ga sicanje novih svari čini zaisasrećnim. Verovano neki smaraju da je sre-

ća u nečemu jednosavnijem. Odnosno, dareba da budemo zadovoljni onim šo većposedujemo. Uvek će se ovarai diskusija naemu ’’Da li novac (i maerijalne svari) činečoveka srećnim?’’ Doduše, sa neizvesnimkrajem.

koliko Ste Srećni?Ekonomisi baraaju raznim merilima. a-čunaju sope rasa, veličinu BDP-a ukupno iper capia i dr. Nažalos, sreću je i dalje eškoili goovo nemoguće izračunai. Možemo seponadai da će klasičan način, popu ankee i

jednosavnog pianja : ’’Da li se srećni?’’ dairezula. u leži zamka. aspoloženje ljudi sečeso menja, pa odale proizilaze eškoće.Čini se da je moguće uvrdii neku zakoni-

os između živonog sandarda i sreće. Onise uglavnom kreću u isom pravcu. Ukolikoljudi žive u zemlji sa zdravom socijalnom po-liikom, adekvanim obrazovnim sisemom iuopše u drušvu gde vlada sigurnos, vero-

vanije je da će imai više slobodnog vreme-na na raspolaganju. Umeso obezbeđivanjagole egzisencije, posveiće se ispunjavanjusvog živoa i ežiće sreći. Primer za o suskandinavske zemlje.

Sreća je univerzalna?Da li je sreća univerzalna? Iz pređašnjeg pa-susa se vidi da sreća nije ravnomerno raspo-ređena u sveu. eško se može očekivai da ćeljudi u zemljama u kojima vlada nesigurnos,ra i siromašvo bii zaisa srećni. Sa druge

srane, posoji jedna vrdnja : Siromašniji susrećniji u odnosu na bogaije. Ovaj argumen bi mogao da povuče as na sranu obešeće-nih. Naime, ljudi u oskudici česo razmišljajuskučeno. Nasoje da obezbede osnovne po-repšine i nakon svakog osvarenja og cilja,oni su srećniji. Supronos je ežnja bogaihda gomilanjem maerijalnog bogasva do-signu sreću. Smara se da je o sve iluzija iparodija onoga šo sreća predsavlja. ao šo

je već rečeno, sreću je eško izmerii.ao šo je jednom prilikom naš poznai no-

belovac rekao: ’’Čudno je, kako je malo po-

rebno da budemo srećni, i jos čudnije: kakočeso nam baš o malo nedosaje!’’

Igor IVAŠKOVIĆ

r s ...?

Sreća, Sreća, radoSt!Svi poznajemo taj čudan osećaj. Trenutak kada položimo ispit. Kada omiljeni fudbalski klub postigne gol. Kada se usne dodirnu. Osećanje uzbuđenja,ustreptalosti. Nešto čemu stalno težimo.U pitanju je sreća.

’’Najsrećniji je onajčovjek koji je učinio

srećnima najvišedrugih ljudi.’’Didro

’’Sloboda je

nezavisnost, sreća jezavisnost od hiljadu

sitnih sitnica.’’ I. Sekulić



32

mozaik

najduhoviiji radio vodielj koji uminui može da izgovori više od500 reči. Glumio je u nekoliko do-maćih lmova. Okušao se u sudi-

jama ekonomije, dramaurgije, kineskog isrpskog jezika. Na radiu B92 je od 1991.godine. Poslednjih sedam godina zabav-lja slušaoce u emisiji „Brakus od 3 do 5“koja se emiuje svakog radnog dana od 15do 17h, „zvanično najgorem erminu kojiposoji na radiu“, saopšio nam je Brakus.Emisija je već upolvila u 71. sezonu šo

je zaisa za veliku pohvalu. :) Na inere-sanan način i prepoznaljivim glasom

„pročešljava“ eme svakodnevnice i imesa svojim saradnicima bez dileme po-pravlja neraspoloženje. Podesie radio na92,5MHz u 15h i uverie se sami. Za ML...Igor Brakus.

ML: Po čemu se Vaša emisija razlikujeod drugih?Brakus: adimo program veoma sponano.emu ne znamo dok se ne vidimo u 15:05hkad počinje emisija. omuniciramo na ra-diju kao šo komuniciramo svakodnevno.Sve improvizujemo. Šalimo se i rudimo seda budemo zanimljivi sebi pre svega, a i slu-šaocima. Pridržavam se svoje umovorine

„Ako si dovoljno zabavan sebi, onda će e još neko slušai“. ML: Najveći izazovi u karijeri na koje stenailazili do sada?Brakus: Veoma sam fegmaična ličnos,nemam previše izazova. Jedini pu kada

mi nije bilo svejedno o je dolazak benda „Spandau Balle“, jedne od mojih omilje-nih grupa. Čeiri od pe članova benda bilisu moji gosi i ada sam jedini pu u živounapravio najveći broj grešaka. Piao samih: „Večerašnji koncer će bii odličan, zarne?“ A koncer je bio suradan. Bio samimpresioniran boravkom akvih zvezda uprogramu.

ML: Jeste li želeli karijeru u inostran-stvu?Brakus: Ne. S obzirom da dosa brzo pri-čam na srpskom jeziku, a dosa sporo na

svim osalima, ne vidim da bih dobro pro-šao u inosransvu. Zamislie da radim uŠvajcarskoj. amo se u 25 godina nije do-godilo ono šo se kod nas desi u jednom

danu. ako da, ovde je mnogo veća inspira-cija nego negde napolju.

ML: Najveća predrasuda o radio vodite-ljima je?

Brakus: Da su izuzeno zgodni jer imajulep glas. Evo moj lični primer, ja sam debeo,dlakav i ćorav. Apsoluna sam supronosod bilo čega šo bilo ko može da zamisli.

ML: Da li će u skorije vreme radio B92raspistati konkurs za mlade radio vodi-telje?Brakus: Šo se iče mladih radio vodielja,

voleo bih da je konkurencija među njima veća i da su ljudi zaineresovani za ovaj po-sao. Mislim da ova proesija umire lagano,kao obućari. A o mi se ni malo ne sviđa.onkurs eško da će bii uskoro.

ML: Da li je mesto direktora radia B92bila privilegija ili opterećenje?Brakus: Apsoluno je bilo operećenje. Nesmaram sebe za nekog ko ima smisla zarukovođenje. Ali operećenja nisam imaopreviše, a nekad nije ni o loše. :)

ML: Bili ste student EKOF-a. Šta je pre-sudilo da skrenete sa tog puta?Brakus: Da skrenem s pua EOF-a presu-dila je sklonos ka kocki. Dve godine kolikosam sudirao aj akule, igrao sam raubu klubu. o je jedna mađarska igra. Jedinipredme koji sam položio bila je sociologijasa šesicom.

ML: Kakav je osećaj biti Igor Brakus?Brakus: Jako ežak. Ja sam jedan neprijaančovek. Napržica. Ne znam kako neko možeiša sa mnom, osim mojih dragih prijaeljai ljudi koji sa mnom rade ovolike godine.Ono šo posedujem šo je kvalieno je smi-sao za humor i niša drugo. o sam dobio

jer sam rasao uz cirkus „Moni Pajon“ koji

gledam i ovih dana. ML: S kim biste se menjali na jedandan?Brakus: Na jedan dan bih se menjao sa No-

vakom Đokovićem. Mislim da je aj čovek može da povali bar 20 devojaka u jednomdanu.

ML: Šta nam poručujete ovim putem? :)Brakus: Poručujem vam da u živou šomanje kvalieno radie u ovoj zemlji. Šomanje da učie i šo manje da se rudie.Da se okrenee kriminalu i problemaičnimradnjama jer je o u zemlji u kojoj živimo

jedini pu do sigurnog i zagaranovanog us-peha. :)

Ivana MANDIĆ

i s i bs

Sa talaSa dobrog radia... „...Nova je sezona. Mi smo stari ljudi. Zato svakog radnog dana ti sa nama budi. Od 3 do 5 popodne, strašna je

divota. Čeka danas da vas smori grupa idiota. Bauk, Tasić, Gregović, Bekan, Koki, Brakus i ovoga popodneva bićetebi baksuz...“ :)

Članovi redakcije DušanSekulić, Dušan Vojnović i mojamalenkost imali smo veliku častda gostujemo u emisiji „Brakusod 3 do 5“ u petak 28. 10. 2011.gde smo zajdeno sa Brakusomprelistali novembarski broj ipredstavili časopis slušaocima

radia B92. :)

Nedavno je krenuo da seemituje radijski reality

show „Junaci za svavremena“. Isti ima za cilj

da promoviše i afirmiše„obične“ ljude koji suse svojim podvigom,

akcijom ili inicijativom

istakli. Stoga, ukolikoželite da baš neko iz

vašeg okruženja (komšija,frizerka, profesor,

prijatelj, draga osoba...)zasluži ovakvo priznanje

predložite je na www. junaci.rs. Više o ovome

svakog ponedeljka od 15hzajedno sa Brakusom i

Nemanjom Kostićem na

radiju B92.



33

mozaik

v iše se ni sama ne sećam kada samshvatila da sam osetljiva na pro-mene u vremenu. Ono čega ni-sam bila svesna, jeste da to i ljudi

oko mene jako brzo primete. Kao što mi je jedan kolega jednom prilikom rekao:“Znao sam da si meteoropata posle prvogpljuska.”. Sve je unkcionisalo v iše-manjeOK, do jedne epizode dramatične pro-mene vremena. U roku od par dana bilo

je 25c, pa potom 10c, u međuvremenusu se izmenjali sunce, kiša, vetar, i opetsunce na kraju. U tih par dana ponašalasam se, kao i obično, kao termometar:

bila sam srećna, tužna, utučena, i ponovosrećna. Problem je bio u tome što ukoli-ko bi vreme počelo da se menja naglo inepredviljivo, i ja bih činila isto. Shvati-la sam da će mi klimatske promene doćiglave, i da mora nešto da se menja.Pošto nemam natprirodne moći daupravljam vremenom, shvatila sam... daću ja morati da se promenim. Moraću danaučim da ostanem ista, bez obzira napromene u vremenu. Od samog starta se

videlo da će to bit i težak poduhvat. Čak ikad nije vreme u pitanju, ja reagujem nasve oko mene, i reagujem snažno. Kadasam nervozna – mnooogo sam nervozna,kada sam tužna – krokodilske suze ro-

nim, kada sam srećna – srećnija sam odeletabisa, a kada sam ljuta – ide mi parana uši k’o u crtanim lmovima. Sve mise nešto činilo, ukoliko nameravam daprestanem da reagujem na promene vre-mena, moraću da se naučim i da na svedruge stvari reagujem malo mirnije. I tupočinje moja…

nemoguća miSija Nisam umela da budem umerena. Iskre-na da budem, ne razumem tačno ni šta tareč znači. Kad si na pola puta, nisi ovde,

a nisi ni tamo… pa gde si onda, majkumu?! Ima ljudi koji umeju da budu baš tuna pola puta, na takozvanoj zlatnoj sredi-ni. Oni tvrde da im je lepo. S moje tačke

gledišta, delovali su mi malo dosadno. Jedini je problem taj što sam počela samasebi da bivam previše uzbudljiva, pa bimi dobro došlo da se malo dosađujem. Itako sam ja počela da se trudim da bu-dem dosadna, ili kako se to stručno kažeda očuvam duševni i emocionalni mir. Itek onda sam shvatila koliko je to u stva-ri teško. Ne možeš da se napneš, zatvo-riš oči, uši, nos – i trudiš se da ostanešisti. Već treba da bez obzira na sve uticajespolja, na sve što vidiš, čuješ, osetiš, za-držiš samo na nivou opažaja, i da ondaostaneš isti.

Nije bilo mnogo teško da naredim sebida se ne nerviram, ili da ne budem tuž-na. Shvatim kako me je nešto nasekira-lo, i osetim kako iz dubine moga bićanarasta jedan ogroman talas negativneenergije. I onda se trudim da ga neka-ko iskanališem. Mnogo je veći problem

bio kada sam trebala da se trudim da ne

budem mnogo srećna. Meni je bilo dovoljno 5minuta na suncu i jedan vic, da budem srećna satima. Što me često zeza jedna drugarica: “Naša Iva opet mutira-

la, ciči od sreće!”. Na prvi pogled nemaničeg lošeg u tome, zar ne? Ali problem

je kad ta preterana sreća prođe. Posletoga bih se osećala slomljeno, isto kaoda sam plakala satima. Preterivanje, nakoju god stranu, uvek ti dođe glave. Itako sam ja razradila sistem. Kad god

bih osetila nadolazeću bujicu osećanja, ja bih onda pričala s drugima, ili ćutala,ili udarala džakove, a nekad bih pričalasama sa sobom. Nekome sa strane mož-da sam delovala kao potpuni ludak, aliispalo je da su ti razgovori najdragoceni-

ji. Zato što sam u t im momentima dola-zila do izvorišta mojih problema.

Vremenom, počelo je da ima eekta. Bilasam smirenija, ali gle čuda, ne i dosad-nija. Uspevala sam da izgradim u sebiatmoseru, u kojoj bih provela ceo dan,

bez obzira na dešavanja u toku tog istog.I polako, ali siguno, prestala sam da seobazirem na to kakvo je vreme napolju.

preporuČena dnevna doza Smeha Oduvek sam mislila da ja imam tu slobo-du da se osećam, onako kako se osećam.I da niko ne može, i ne treba da mi uskra-ti to pravo. A na kraju je ispalo, da to nijetako. Pre bilo kakvih sloboda, ja imamodgovornost prema sebi. Ja jako dobro

znam da ukoliko bih za jedan dan poje-la 3 vrste mojih omiljenih torti – da mine bi bilo dobro. Bez obzira koliko ja to

volim da jedem. Pa, zašto bi se duhovnahrana razlikovala nešto mnogo od prave?I tako sam odlučila da krenem na dijetu.

Jako je jednostavna: umerena dnevna ko-ličina smeha, suza, i svih ostalih emocija.Ovo nije neki najnoviji holivudski hit,ovo je dijeta za ceo život, garantovano

bez yo-yo eekta. A eetkti dijete su... ma,šta da vam pričam, videćete i sami...Ustajem, uzimam kaput sa čiviluka, koji

je jedini štit koji mi je potreban, i izlazimnapolje.

Iva KOLUNDŽIJA

z

termometar, to Sam ja!Volela bih kada bi mi zima bila lepa, idilična, divna... ali nije. Volela bih kad bihmogla da kažem, da ja ujutru posle buđenja ne bacam pogled pun strepnje kroz

prozor. I volela bih da ono što vidim napolju nema uticaja na ono kako ću seosećati izunutra. Volela bih kada bih imala neki neprobojni štit koji bi me štitio od svega. Na žalost, ništa od tih stvari nije onako kako bih volela da bude.



34

mozaik

34

u č

„Ništa nije vrednije od ovog dana.“ J. V. GeteNađite sreću u svakodnevnim

sitnicama....

filmovi

parada - komedijaNa repertoaru od: 01.11.2011.Režija: Srđan DragojevićUloge: Nikola Kojo, Miloš Samolov, Hri-stina Popović, Goran Jevtić...

Film za anale! Grupa gej aktivista po-kušava da organizuje Paradu ponosa uBeogradu. Nakon što je policija odbilada obezbeđuje skup, oni se obraćaju Li-

munu, vlasniku agencije za obezbeđenjei ratnom veteranu. Pošto on u Beogradune uspeva da okupi ekipu za zaštitu gejparade, odlučuje da „ekipu“ ormira odljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Limunzajedno sa vođom gej aktivista, admi-lom, kreće na put po zemljama regiona,u kojima je ratovao tokom devedesetih.Potencijalni članovi grupe koja će štititiparadu su njegovi neprijatelji protiv kojihse borio, ali sa kojima je u to turbulentno

vreme i trgovao - oko, hrvatski ratni veteran, Halil, sitan kriminalac iz Bosne

i Azem, Albanac sa Kosova. Posle silnihperipetija, dolaze u Beograd, gde će sesuočiti sa najvećim izazovima i staviti nakocku svoje živote. „Parada“ je lm koji

govori o ljubavi i toleranciji među ljudimai predlaže dijalog i nenasilnu komunikaci-

ju, te je kao promoter pozitivnog modelaponašanja potreban društvu, prvenstvenomladima.

anonimUS – dramaNa repertoaru od: 10.11.2011.Režija: oland EmmerichUloge: hys Ians, Vanessa edgrave, Da-

vid Tewlis

Nakon hitova „Univerzalni vojnik“, „Danposle sutra“, „Patriota“, „2012“, „Dan neza-

visnosti“ i „Godzila“, u bioskope je stiglonovo lmsko ostvarenje olanda Emeri-ha, koje će pokušati da odgonetne viševe-kovnu zagonetku: ko je autor drama kojepotpusuje Vilijam Šekspir. Film „Anoni-mus“ nudi jedan od mogućih odgovorana to provokativno pitanje, okusirajućise na sliku elizabetanskog doba u Engle-skoj, prepunog političkih intriga, tajnihromansi na dvoru i plemića gladnih moći.Pozorište, u velikoj meri politizovano,kontrolisano od strane dvora, odjednomće postati slika dvora i iznosiće u javnostnjegove mračne tajne. Da li je autor koma-da koji uspaljuju gledalište glumac pozo-rišta koji ima problema sa alkoholom, ilimladi, siromašni, ali izuzetno talentovanipisac, čiji su komadi odbijani da budu po-stavljeni? Zašto je kraljica Elizabeta tako

verno čuvala pozorišnu kulturu i redovno

posećivala predstave? Sjajnom scenogra-jom, antastičnim kostimima i upečatlji-

vim likovima, lm nas vraća u daleki 16. vek, pričajući priču o vremenu, ljudima,umetnicima i umetnosti. Ko je bio veliki

Vilijam Šekspir? Kraljević ili prosjak?

pozorište

jeliSavetini ljubavni jadi zbogmolera

Ustanova kulture Vuk Karadžić ,scena „Aleksandar Popović“, premijera01.12.2011. u 20:00h, cena karte 1000rsd i 02.12.2011. u 20:00 h, cena karte600 rsdTekst: Milan JelićRežija i adaptacija: Dara De LukaUloge: Irena Mičijević, Bojan Žirović,atjana Kecman, Nađa Sekulić

Uvek postoji neki razlog zbog koga čaršij-ski ludi jezik kao oblak nekog orosi, ne-kog pokosi, nekog nahrani, a nekog sahra-ni! U ovoj komediji narod, otelotvoren uliku komšinica Zore i Velinke, koje glavuimaju - pameti nemaju, osuđuje Jelisave-tine poglede na svet. Viđena kao protiv-prirodna pojava zbog maštanja o harmo-niji, cveću, moru i moleru Milovanu, tanežna duša živi zatočena u perierijskomkućerku, s pogledom na zid koji je deliod ostvarenja njenih snova. Komad je još

jedno svedočanstvo o tome da je život je-dinke vrlo često podređen uticaju sredineu kojoj živi. Jelisaveta je dobro činila, pa

je čudo snašlo!

Po tekstu Milana Jelića, a u režiji DejanaKaraklajića, 1972. godine snimljen je isto-imeni lm u kome su glavne uloge igrali

Jelisaveta Seka Sablić i Miki Manojlović.

veČera budala Zvezdara teatar , Nova scena30.11.2011. u 20:00hTekst: Fransis VeberRežija: Božidar ĐurovićUloge: Branislav Zeremski, Biljana Đu-rović, Milan omić, Milan Lane Gutović,Bojan Žirović, Nada Macanković, Zoran

ĆosićFransis Veber je tokom sedamdesetihgodina pisao uglavnom scenarija za vrlo

KAĆE PREPORUČUJU



35

mozaik

uspešne arsične komedije, a za „Večeru budala“ bio je nominovan za Oskara zanajbolji scenario. „Večera budala“ pred-stavlja modernu verziju novoantičke ko-medije, u kojoj se kombinuju elementikomedije karaktera i komedije intrige.Milan Lane Gutović nadahnuto izigrava

budalu, čoveka koji je doveden sa ciljemda bude ismejan. Na kraju, on svojimiskrenim ponašanjem i zabunama kojepravi, izlaže ruglu zlog izdavača, kome sečitav život ruši zbog želje da nekoga iz-

vrgne ruglu. Ovaj zaplet upotpunjuje sedolascima bivšeg ljubavnika izdavačevežene, poreskog agenta koji bi trebalo daobezbedi adresu potencijalnog ljubav-nika i neurotične ljubavnice opsednuteindijskom kulturom. Neočekivani likovi,koji se pojavljuju na vratima stana, i toizazvani teleonskim pozivima zbunjuju-će i urnebesne sadržine, izazivaju gomilusmešnih zapleta koji se razrešavaju pot-punim padom glavnog lika i moralistič-ko-ironičnim krajem. „Večera budala“ jedobra realistička komedija, nepretencio-zna, ali donosi dobru zabavu zahvaljujućiinspiraciji Milana Gutovića i veštoj razi-granosti ostalih glumaca.

knjiga

izvini, ali ti Si moja ljubav – federiko moća

Federiko Moća od rane mladosti mnogočita i piše. Obećava sebi da će napisati ro-man pre svoje tridesete godine. Uspeva utome. Njegov prvenac „ri metra iznadneba“ odbijaju različite izdavačke kuće.Nezadovoljan ovim odbijanjem, odluču-

je da ga objavi o sopstvenom trošku. Dvei po hiljade primeraka odštampano je zakratko vreme, a mala izdavačka kuća brzose ugasila. Posle dvanaest godina, roman

„ri metra iznad neba“ slučajno je otkri- ven i ponovo objavljen. Još uvek je na list inajprodavanijih knjiga, sa preko trista hi-ljada prodatih primeraka. Godine 2006.pojavio se roman „Želim te“ i mesecima

je bio na vrhu liste najprodavanijih naslova. Oba romana prevedena su u više odtrinaest zemalja.Nova knjiga, „Izvini, ali ti si moja ljubav“,nastala je tako što je pisac obišao više oddvadeset pet svetionika duž italijanskeobale. Poslednjim snagama, kad je već iz-gubio svaku nadu, popeo se na trajekt za

Ostrvo ljiljana. Na njemu je našao svetio-nik ove ljubavne priče.Niki je bezbrižna sedamnaestogodišnja-kinja, vedrog duha i bez dlake na jeziku.

Ona obožava surovanje i uživa u izlasci-ma sa svoje tri najbolje drugarice. Alesan-dro je tridesetsedmogodišnji kreativnidirektor u prestižnoj marketinškoj rmi.Devojka sa kojom je planirao da se oženii provede ostatak svog života, Elena, osta-

vila ga je bez objašnjenja. Međutim,kaošto to u životu često biva, sudbina nassačeka iza ćoška, kada to najmanje očeku-

jemo. Alesandra nije sačekala baš sudbina(ili možda jeste). Jednog jutra, žureći na

važan sastanak, sudario se sa Niki koja jekasnila u školu...

feStival naUke

Peti Festival nauke, pod sloganom „PA-DAM NA PAME“, biće održan prvog vi-kenda u decembru sa jasnom svrhom – dapredstavi, objasni i promoviše nauku nanačin podjednako blizak i jasan svima, bezobzira na godine i obrazovanje. Obeležićega „non-stop eksperimenti“, naučni šouprogrami, predavanja, debate i intervjui,izložbe, dečije radionice, zona za talente,kao i deo estivala koji spaja nauku, teh-nologiju i umetnost. Festival će biti odr-žan na čak četiri lokacije: u bivšoj obnojkući “Kluz”, SKC-u, galeriji Narodne ban-ke Srbije i u potpuno novom prostoru– sceni teatra Bojan Stupica. Spajanjemove četiri lokacije u neposrednoj blizini,Beograd će na tri dana dobiti pravu nauč-no-estivalsku četvrt. „Nauka bez prestan-ka“, „Fantastično-naučna bina“, „Daje sena znanje“, „Eksperinejdžeri“, „SUR“i „Naučne igraonice“ programske su celi-ne koje će publici predstaviti 300 mladihnaučnika iz 32 naučne institucije, iz Srbijei inostranstva, u tri decembarska dana.Festival nauke napravio je korak dalje, jersu posetiocima od ove godine na raspola-ganju i bogati internacionalni programi.U saradnji sa Francuskim institutom, u

Beograd stižu naučni šou programi „Ka-rike koje nedostaju“, na čelu sa naučnimklovnom Fabiom Fabuleom, Osidijana

„Ljudožderka“, kao i radionica „neizvod-ljivih“ eksperimenata nerešivih problema,koja će nam testirati inteligenciju, prak-tičnost i kritičko mišljenje. Pored razno-

vrsnog programa iz Francuske, na petomFestivalu nauke predstaviće se i gosti izŠvajcarske, Švedske, Austrije, Estonijei Hrvatske. Festival nauke je, u oktobruove godine, treći put gostovao na najve-ćem evropskom estivalu nauke u Đenovi.

Samo prvog dana, našu postavku „Mate-matičko kupatilo“, smeštenu u najvećojpalati u samom centru grada, videlo je

više od 300 posetilaca

mUzika

the frajleTe Frajle su ženski akustični sastav izNovog Sada. Od leta 2009. godine, DarijaMirković, Nataša Mihajlović, Jelena i Ne-

vena Buča udružile su svoje očaravajuće vokale, dve akustične gitare, izvrstan ukusza kostimograju i napravile najzanimlji-

viji muzički perormans na aktuelnoj sce-

ni. Poreklo naziva benda je od nemačkereči „raulin“, što znači gospođica. Premamišljenju njihiovih anova i muzičkih kri-tičara, ime benda u potpunosti oslikavanjihov muzički stil. Frajle su poznate posvom specičnom načinu izvođenja, pase njihove autorske pesme sa elementi-ma muzike istoka, zapada, severa i jugastapaju u takozvani „vojvođanski tango“.Na Youube-u je postavljeno pet obrada,koje za kratko vreme postaju najpose-ćeniji video zapisi u zemlji. Na Exit-u u

leto 2010. Te Frajle nastupaju zajednosa DJ DeadrashSuperStar i ovaj nastup,simbolično nazvan „muzička revolucija“,predstavljao je njihov način da doprinesusrpskoj muzičkoj sceni. Osim po izuzet-nim interpretacijama, ove devojke pozna-te su i po specičnim kostimima, rizura-ma, načinu šminkanja i nakitu. Autorskimaterijal ovog sastava poznat je publici sanjihovih nastupa, a Frajle su u decembru2010. izdale i svoj prvi spot za pesmu „Ichliebe Dich“. U julu ove godine, izdata je istudijska verzija pesme „Štiklice“, a pri-

prema albuma je u završnoj azi i publikaga moze očekivati tokom ove jeseni. Katarina SAVIĆ

Katarina ILIĆ



36

mozaik

fesival auorskog lma, jedna od naj-poznaijih gradskih kulurnih mani-esacija i važan događaj za ljubieljelma, ove godine održava se po se-

damnaesi pu u periodu od 30. novembrado 5. decembra.U sklopu glavnog i praećih lmskih pro-grama na 17. FAF-u biće prikazano ukupnooko pedese osvarenja sedme umeno-

si. Fesival auorskog lma održava se uDomu omladine, Dvorani kulurnog cenraBeograda, Muzeju inoeke, Domu kuluresudenski grad, bioskopu „Fonana“ i mul-

ipleksu „olosej“.U glavnom programu ovogodišnjeg esiva-la i ove godine naći će se osvarenja ume-ničkog ma sa presižnih sveskih lmskihesivala.u je najpre iransko osvarenje „Razvod:Nader i Simin“, redielja Ašgara Farhadija,nagrađeno u Berlinu sa dve glavne nagrade– priznanjem za najbolji lm i priznanjem

za najbolja glumačka osvarenja kako muš-koj, ako i ženskoj glumačkoj ekipi lma.Ovaj lm nagrađen je i priznanjem Eku-menskog žirija anskog lmskog esivala.

Među lmovima koje će beogradska publi-ka gledai u nekoliko gradskih bioskopskihsala su „Faust“ redielja Aleksandra Soku-rova, dobinik „Zlanog lava“ na ovogodiš-njem esivalu u Veneciji, „Sram“ redielja Siva Mekvina, čiji je glavni glumac, MajklFasbender, u Veneciji nagrađen priznanjemza najbolju mušku ulogu, i „Bilo jednom u

Anadoliji“ Nurija Bilge Džejlana, dobinik Gran prija na esivalu u anu.Sledeći radiciju upoznavanja domaćepublike sa novim glasovima u auorskomlmu, FAF ponovo prikazuje dobinikakanske nagrade za najbolji debianskilm, priznanja „Zlana kamera“ – osvare-nje „Akacije“ argeninskog redielja PablaĐorđelija. U glavnom programu naći će sei dobinik nagrade za režiju na najpozna-ijem američkom nezavisnom esivalu uSandensu, „Tiranosaurus“ redielja Padijaonsidina, kao i prvo 3D osvarenje kul-nog redielja Vima Vendersa – „Pina 3D“ ,lm posvećen slavnoj plesačici i koreogra-kinji Pini Bauš.Deo esivala su i ove godine, osim lmskih,i praeći programi koji predsavljaju drugeumenosi. FAF će i ove godine ugosii re-nomirane lmske auore.Fesival auorskog lma je osnovan 1994.godine. U okviru ovog esivala prikazujuse osvarenja auorskog lma koja komu-niciraju sa publikom na drugačiji način odholivudskih blokbasera, ne eže pukoj za-

bavi, i nose jak peča umeničke vizije svojih auora. Fesival auorskog lma je rekaprilika da se ovi lmovi vide u bioskopu, jerzbog nedosaka sala i dominacije holivud-ske produkcije eško pronalaze svoje mesona bioskopskim reperoarima.

feStival

autorSkog filma od 30. novembra do 5. decembra

poklanjamo vamkarte za film „Faust“, Dvorana

kulturnog centra, petak

02.12. u 21 i 30h

i

karte za film „Play“ u

Domu Omladine, petak

2.12. u 17 i 30h.

Tri najbrža čitaoca koji na našojFacebook stranici napišu ‘Faust’dobijaju po 2 karte za ovaj film,a troje najbržih koji napišu ‘Play’

obradovaćemo kartama za istoimenifilm.

Požurite, naša adresa jewww.facebook.com/Monopollist

3x23x2



37

mozaik

m

znam, dakle poStojimu XXi - s „ž !“ , . u s, sč č č č /. š ( s s č).

ž

ivimo u vremenu kada je znanje svu-da oko nas, u knjigama, na eleviziji,na inerneu, čak i u ponekom auo-

busu. reba samo da ga prisvojimo,ali i o je mnogima eško. Ša je razlog (či-aj: izgovor)? Sisem obrazovanja, domaće

vaspianje ili nansijski momena? ada uobzir uzmem činjenicu da sudeni česočak i ispinu lierauru zamenjuju skripa-ma, bojim se da je odgovor mnogo gori.

mi Se (ne) bavimo Sobom? Jednom davno, jedan radio vodielj je imaozanimljivu konsaaciju na ovu emu koja

je glasila oprilike ovako: ljudi malo čiajuknjige iz dva razloga - ili se vrlo neudob-no smese pa ne mogu da se skoncenrišuna radnju koju čiaju, ili se smese previše

udobno pa im se prispava.Ovo nije daleko od isine, ali problem leži nadrugom mesu. Ekonomisi bi rekli - nizak živoni sandard. Sudenski džep je izgledaoliko pliak da je 1200 dinara za godišnjučlanarinu u Biblioeci grada Beograda asro-nomska suma novca. Ipak, nekako svi predleo uspeju da izdvoje dovoljno novca za be-lerisiku „visokog“ kvaliea (“Grabljivica”se šampa u 100.000 primeraka!).Posoje i drugi, jeiniji načini za sicanjeznanja, naučni program na eleviziji i iner-ne. Valjani razlozi za zapušanje ličnog in-

eleka ne posoje, posoje samo izgovori. Ivana MITOVIĆ Andrea KIZMANIĆ

Nenad UŽIĆ

1. S ucj j u:a) Njujorku b) Londonuc) Briselud) Parizu

2. v „n d” :a) Mendelson b) Mocarc) Šrausd) Beoven

3. k s s „ a , č“:a) Mariji ereziji b) Elizabei IIc) Vikorijid) Mariji Anoanei

4. p , :a) Sokra b) Diogenc) Demosen

d) Dekar

5. a n :a) železnicu b) penicilinc) dinamid) sruju

6. k :a) Finska b) Bugarskac) ipard) Španija

7. S s - ss sč:a) ene Dekar b) Gorid Vilhelm Lajbnicc) Džon Lok d) Arisoel

8. i :a) Francuske b) Velike Brianijec) Ialijed) Nemačke

9. z s ss s :a) osrakizam b) polimorzamc) nepoizam

d) pluralizam

10. a „S“ :a) Miloš Crnjanski b) Ivo Andrićc) Meša Selimovićd) Dobrica Ćosić

11. j -s s :a) Crno jezero

b) aspijsko jezeroc) Bodenskod) iikaka

12. d s s s č :a) 1054. b) 313.c) 1354.d) 1804.

13. n p

s:a) Liberalne sranke b) Narodne radikalne srankec) Naprednjačke sranked) Demokraske sranke

14. fs „b “ su:

a) Sopoćani b) Mileševac) avanicad) Žiča

15. „S “ b :

a) Aleksandra Zarina b) Đorđa Jovanovićac) Ivana Mešrovićad) Simeona oksandića

p s ss s :

„u s ss s

” - bf

rezultati upitnika:15 Ovaj eks se ne odnosi na vas. Bravo!10-15 Dobro, ali može još bolje.5-10 Nažalos, vi se inelekualno zapušena

osoba.

0-5 Sve dosad se uspeli sami da pročiae?Svaka čas!

Rešenja: a, c, d, b, c, d, a, b, c, a, d, a, b, b, c.

Odakle nam zapravo ideja da pišemo oovome – uporebiću jednu analogiju.Zapusii sopsveni inelek je iso šoi zapusii ličnu higijenu. Vremenom

počne da se oseća. Ne dozvolie o sebi,shvaie na vreme kad vam posaneporebno jedno dobro kupanje.



’’mls’’ t py t s!

konkUrS:

’’u!’’Sve što treba da uradiš je da postaneš fan naše

stranice na Facebook-u

(www.facebook.com/Monopollist) i da

postaviš fotografiju na zadatu temu

(“Uhvati trenutak!”). Onaj čijafotografija do 16. decembra u 20h

bude imala najviše lajkova

dobija skijanje za dve

osobe u Bugarskoj.

Više informacija možete pronaći na:www.facebook.com/Monopollist





Documents

Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet decmbar 2011 br.77