Predavanje Br. 11 Kombinovani transport

7/31/2019 Predavanje Br. 11 Kombinovani transport

1/46

7.7.2012 Fakultet tehnikih naukaIntegralni transport

1

PREDAVANJE BR. 7

DEO IX, X

TOVARNE JEDINICE U SISTEMUDISTRIBUCIJE ROBE

PAKETIZACIJA PROIZVODA U

DISTRIBUCIJI I TRANSPORTU


2/46


2

1. TEHNOLOKA SUTINA I FUNKCIJE TOVARENIH JEDINICA USISTEMU DISTRIBUCIJE DOBARA

TOVARNA JEDINICA

je bila i ostala koplje tehnoloke revolucije u savremenojtehnologiji transporta,odnosno revolucijeu razvoju integralnog transporta.

IDEALNA TOVARNA JEDINICA

u tehnolokom smislu treba, kad je god to mogue, da zadovolji osnovniuslov da je:proizvodna jedinica = jedinici pakovanja= tovarnoj jedinici

= skladinoj jedinici = otpremnoj jedinici = transportnoj jedinici= logistikoj jedinici.


3/46


3

Analizom tehnoloke funkcije transportadolazi se do zakljuaka da tovarnajedinica predstavlja rezultantu dve meusobno isprepletane i tesno povezaneaktivnosti, i to:

s jedne strane, prevoza ili putovanja u pravom smislu rei, a s druge strane, operacija utovara i istovara, skladitenja, privrivanja iliraspakivanja robe koja se prevozi.

Analize trokova transportapokazuju da je u ukupnim trokovima transporta,uee trokova istog prevoza, manje od trokova manipulisanja, to je posebnoizraeno na kraim rastojanjima prevoza.Kod pomorskih prevoza trokovi kretanja savremenog teretnog broda u proseku

iznose oko 40% od bruto-vozarine ak i na najduim relacijama, pri emu su ovdeobuhvaeni trokovi kapitala, osiguranja, odravanja i goriva, kao i zarade posadebroda.

U teretnom drumskom prevozuu Evropi utvreno je da uee istog vremenavonje ne prekorauje 30% do 40% od celokupnog vremena prevoza, a kod elezniceovo vreme iznosi oko 20%. Preostalo vreme se odnosi na pretovar, carinsku

manipulaciju i razna tehniko-tehnoloka zadravanja (ekanja) u toku procesaprevoza. Na osnovu nekih studija je dokazano da prosena vrednost trokova istogprevoza potronih dobara, na prosenom prevoznom putu, iznosi svega oko 31% odukupnih trokova transporta, dok trokovi manipulisanja i skladitenja iznose oko69%


4/46


4

Stoga se manje isplati koncentracija rada na racionalizaciji istog prevozakao dela transportnog procesa.

O s n o v a f i l o z o f i j e t e h n o l o g i j e k o m b i n o v a n o g

transportazasniva se na zajednikim interesima uesnika u transportnomlancu, koji se realizuju zahvaljujui komplementarnosti transportnihsredstava i korienju odgovarajue standardizovane tovarne jedinice kaointegruma lanca.Tovarna jedinicapredstavlja konkretno sredstvo koje omoguavaprevazilaenje mnogih tekoa u u tehnologiji odvijanja transporta i znaajan

je instrument nove saobraajno-transportne filozofije.


5/46


5

1.1. Savremena tranportna tehnika kao integrirajui faktor razvoja sistematransporta robe

Uvoenje nove tehnike i tehnologije, kao i razvoj i usavravanje svih granasaobraaja, razvoj sistema transporta zavise od niza tehnikih i ekonomskih faktora. Na dananjem stepenu razvoja, na ekonomskom i na tehnikom polju nastupaju brze idalekosene promene pri emu umesto iskljuivanja pojedinih saobraajnih granadolazi do pojave kooperacije u transportu.

Novi oblici transportne tehnike skoro su svakodnevna pojava.

Savremena transportna tehnika i tehnologijadovele su do pojave raznih tehnikihreenja, ija je zajednika karakteristika unapreenje i usavravanje tehnolokogprocesa prevoza.

Razvoj i primena savremene TP tehnologije, stvorili su uslove za zamenu ivog radau procesu transporta sa mehanizovanim. Pored toga, svi sistemi racionalizacije

manipulisanja i transporta robom u savremenoj privredi mogu se uvesti i svrsishodno

koristiti samo u uslovima standardizovanih (tipiziranih) sredstava tovarenja,manipulisanja i metoda rada. Standardizacija komercijalnog i transportnog

pakovanja, transportnih jedinica, opreme, sredstava za manipulisanje, skladitenje itransport- neophodni su uslovi za uvoenje jedinstvenog sistema manipulisanja itranspotra robe.


6/46


6

Osnovne prednosti optimizacije procesa transporta primenom

mehanizacije i automatizacije manipulisanja i transporta robe su:

ekonomski efekti

vremenski (normativni) efekti

oslobaanje od fizikog rada (humanizacija) ubrzavanje manipulisanja robom.


7/46


7

1.2. Tovarno-manipulativna jedinica kao jedinica fundamentalno nove

koncepcije u oblasti transporta

Poveanje efikasnosti pakovanja materijala: Studije o kretanju materijala u industrijskim fabrikama i skladitima, outovaru i istovaru tereta, prevozu na platformama, zatim, u lukama i

terminalima, dovele su do pojave novih saznanja koja su uslovila formiranje i

razvoj tovarno-manipulativnih jedinica.

Prvi savreniji oblik tovarnih jedinica je paleta.Najsavreniji oblik tovarnih jedinica je kontener.Znaaj tovarnih jedinica je jo vei ako se ima u vidu da se roba za vremetransporta, u pojedinim sluajevima pretovara i do 16 puta, i da pristojbe zaovakav pretovar iznose do 60% od ukupnih trokova prevoza. Tovarno-manipulativne jedinice omoguavaju realizaciju komplementarnostitransportnih sredstava.

Tovarno - manipulativne jedinicepredstavljaju povezan tovar odgovarajuihdimenzija i teine, koja se najee sastoji od veeg broja tovara manjihdimenzija i manje teine i kod svih operacija prevoza sadri karakteristikupermanentnosti.


8/46


8

Prva dva svojstva predstavljaju objektivne i nune osobine tovarnihjedinica, dok su dimenzija i teina subjektivne vrednosti, koje zavise od

korisnika prevoza i koliine robe koja se prevozi, a permanentnost je cilj kojise eli ostvariti. Na osnovu ovoga mogu se izvesti tri osnovna tehnoloka zahteva kojima

mora odgovarati jedan povezan sistem tovarnih jedinica:

1. dimenzije tovarne jedinice moraju se uskladiti sa tovarnim profilom razliitihtransportnih sredstava

2. neophodno je usklaivanje tovarne jedinice i delova koji je sainjavaju3. dimenzije tovarnih jedinica treba da omogue prevoz sredstvima svih vrsta

transporta.

Do promene stanja kod standardizacije konteneradolo je 1964. godineusvajanjem Nacrta preporuke Meunarodne organizacije za standardizaciju(ISO) o jedinstvenim dimenzijama i opremi kontenera.

Pojedini stepeni pretovara su:

finalni proizvod-pakovanje-paleta-boks paleta-kontener

Svaki od nabrojanih stepeni predstavlja sadrinu za naredni stepen itransportni sud za prethodni stepen.


9/46


9

Sutina tehnoloke funkcije i znaaj tovarno-manipulativnih jedinica

ogleda se u sledeem:1. homogenost tovara2. supstitucijom unutranjih trokova pakovanja spoljnjim trokovima

pakovanja3. korienjem veih jedinica (kontenera i slino)4. tehnoloki aspekt tovarnih jedinica mora biti dopunjen aspektom o

masovnoj robi u ekonomskom smislu. U procesu prevoza tereta u tovarnim jedinicama mogu se izdvojiti tri

posebna osnovna sistema:

a. koji se bazira na prevozu manjih tovarnih jedinica: paketa i paleta,

tradicionalnim prevoznim sredstvima ili u veim tovarnim jedinicama(npr. kontenerima)

b. koji se zasniva na transportu veih tovranih jedinica i manjih prevoznih

sredstava veim sredstvimac. koji se zasniva na prevozu izmenjivih transportnih sudova


10/46


10

1.3. Modularno usklaivanje pakovanja sa paletom i kontenerom

1.3.1. Modularne uzajamne veze izmeu osnovnog pakovanja i paletizovane tovarnejedinice

Osnovni moto funkcionalne veze paketizacija-paletizacija:

od pojedinanog pakovanja preko sabirnog, odnosno

otpremnog pakovanja, do paletizovane transportne

jedinice, primenom modul-sistema ostvariti racionalan

protok dobara u sferi distribucije.

Kada su 50-ih godina kao sredstvo za racionalizaciju u oblasti transporta i

skladitenja uvedene tzv. platforme za slaganje(skladite palete) pojavila se potrebaza unifikacijom i standardizacijom dimenzija ovog pomonog prevoznog sredstva.Standardizacijom su utvrene osnovne dimenzije za palete 800x1000 mm, 800x1200mm, 1000x1200 mm.

Meunarodna standardizacija osnovnih dimenzija paleta i ovim dimenzijamaprilagoene evropske modul-preporuke za dimenzije komada pakovanja, obezbedilesu neophodne preduslove za realizaciju jednog racionalnog sistema transportnog

lanca za prevoz svih vrsta paletizovane robe.


11/46


11

LINEARNO SLAGANJE KOMBINOVANO SLAGANJE

P O JE D I NA N O PA K O VA N JE

( O S N O V N O PA K O V A N J E )

O T P R E M N O PA K O V A N J E

Slika br. 71-Modularne veze pakovanja (sabirnog i otpremnog) i paletizovane

tovarne jedinice


12/46


12

Modularne uzajamne vezeprikazane su na slici 71. Moe se tvrditi da jenajkrai put ka racionalizaciji tovarnih jedinica sa poetkom od pojedinanogpakovanja, preko sabirnog odnosno otpremng pakovanja do paletizovane

transportne jedinice, primenom standardizovanog modul-sistema. 1952.

godine utvrena je osnovna dimenzija za palete evropskog paletnog pula(EPP) od 800x1200 mm.

Utvrivanjem modula za pakovanje dimenzija 400x600 mmutvren jezajedniki imenitelj za ISO palete dimenzija 800x1200 mm i 1000x1200 mm.Na slici 72 prikazana je konstrukcija tovarnih jedinica primenom modula

dimenzije 400x600 mm.


13/46


13

5 x

4 x2 x

6 0 0 x 8 0 08 0 0 x 1 2 0 0

Slika br. 72-

Konstrukcija

tovarnih

jedinica

primenommodulaza

regulisanje

povrina,

dimenzije

400 X 600 mm

Umnoavanjem ili deljenjem osnovnih dimenzija modula od 400x600 mmdobijaju se nominalne dimenzije za transportna pakovanja koja su kompatibilna sa

celokupnim sistemom.


14/46


14

MODULI UMNOAVANJEDELJENJE

mm in mm in mmin

600x400 23,62x15,75 1200x1000 47,25x39,37 600x40023,62x15,75

1200x800 47,25x31,50 300x400

11,81x15,75

1200x600 47,25x23,62 200x400

7,88x15,75

1200x400 47,25x15,75 150x400

5,90x15,75

800x600 31,50x23,62 120x400

4,72x15,75

600x200

23,62x7,87

300x200

11,81x7,87

200x200

7,88x7,87

150x200

5,90x7,87 120x200

4,72x7,87

600x133

23,62x5,25

300x133


15/46


15

MODULI UMNOAVANJEDELJENJE

mm in mm in mmin

11,81x5,25

200x133

7,88x5,25

150x133

5,90x5,25

120x133

4,72x5,25

600x100

23,62x3,93

300x100

11,81x3,93

200x100

7,88x3,93

150x100

5,90x3,93

120x1004,72x3,93


16/46


16

Modul-dimenzija-400x600 mmpriznata je u itavom svetu kao i svimoduli izvedeni iz nominalnih dimenzija za transportna pakovanja.

Svaki konstruktor mora znati koliki mogu biti njegovi ureaji kojimoraju biti usklaeni sa dimenzijama standardnih paleta.Maine za proizvodnju i pakovanje potronih dobara konstruisane

su za proizvodnju modularnih osnovnih pakovanja. Pakovanjaokruglog i nepravilnog oblika treba zameniti pakovanjima

pravougaonog oblika usklaenih dimenzijama paleta. Slika 73prikazuje prilagoavanje pakovanja.


17/46


17

Slika br. 73-Primena transportnih sudova pravougaonog oblika umesto okruglih

cilindara odnosno valjaka (uteda u transportnom prostoru oko 25%)


18/46


18

Trgovina daje prednost primeni paleta dimenzija 800x1200 mm.

Meutim u trgovinama na samousluivanju na meunarodnom planutrai se primena pakovanja za prodavnice izraenog na osnovumodula 400x600 mm. Direktnom prodajom robe sa palete, ostvaruje se

optimalan stepen transporta i tada otpada svako komisioniranje ilimanipulisanje pojedinim pakovanjem (slika 74).


19/46


19

400 mm

600 mm

Slika br. 74-Primeri primene pakovanja na samom prodajnom mestu(u samoposluzgama)

Za uspenu realizaciju ovakvog modularnog sistema neophodna je saradnja svih

organizacija koje uestvuju u pojedinim karikama transportnog lanca.


20/46


20

1.3.2. Pakovanje i tovarne jedinice u konteneru

S obzirom na kompatibilnost dimenzija, izmeu transportnog suda kao veliketovarne jedinice i komada pakovanja, mora se praviti razlikaizmeu tzv. ISO-kontenera i ostalih malih i srednjih kontenera koje su konstruisale pojedine eleznice,s jedne strane, i izmenljivih transportnih sudova, konstruisanih iskljuivo za potrebetransporta u drumskom saobraaju, koji se u pogledu funkcionalnosti izjednaavajusa kontenerima. Mali i srednji konteneri i izmenljivi transportni sudovi redovno se

eksploatiu samo u kontinentalnom saobraaju. Njihove tovarne dimenzije su

usklaene sa modul dimenzijama paleta.Veliku smetnju za razvoj ISO-kontenera (za pomorski transport) predstavljaju

postojei saobraajni propisi u drumskom saobraaju u SAD, koji se razlikuju odonih u Evropi.

Predstavnici SADuporno pokuavaju da svim moguim sredstvima uvedustandardizaciju na osnovu tovarnih jedinica dimenzija 1100mm (poslednji predlog

1100x825mm, 1100x1100mm i 1100x1320mm), meutim ove dimenzije nisukompatibilne sa evropskim modul sistemom.

Prisilno ukljuivanjedrugih dimenzija u postejei i proireni sistem imalo bi zaevropsku privredu negativne posledice.


21/46


21

Dimenzije

kontenera u

mmIskorienje slobodne povrine kontenera pri slaganju

paleta(%)800

x1200

1000

x1200

800

x1100

900

x1100

1100

x1100

1100

x1300

ISO-20 79 89 91 88 90 91ISO-40 80 91 89 93 88 89ISO-20(kontener

hladnjaa)87 87 79 80 / /

ISO-40

(kontenerhladnjaa)

89 92 82 88 / /

Kontener za

unutranjisaobraaj od20 stopa

93 83 90 83 84 85

Kontener za

unutranji

saobraaj od40 stopa

95 90 92 80 83 84

Izmenljivi

transportni sud

od 7,15 metara96 85 93 81 85 81

Tabela br. 17:

Iskorienje

slobodne

tovarnepovrine osnove

kontenera kod

slaganja paleta


22/46


22

Kako se vidi iz tabele 17 dimenzije tovara na osnovu dimenzija od 1100mm u

odnosu na ovde uvedeni sistem i kod ISO-kontenera od 20 stopa i 40 stopa ne

obezbeuje nikakve bitne prednosti, te ne postoji opravdan razlog za odustajanjeod modula za pakovanje dimenzija 400x600mm.

1.3.3.Specifina naprezanja pakovanja i komada pakovanja na paletama i ukontenerima

Postoji opte miljenje da su pakovanja i komadi pakovanja koji sepomoupaleta ili kontenera slau u tovarne jediniceizloeni manjim naprezanjima zavreme transporta nego isti komadi pakovanja kod pojedinane otpreme. Kaoposledica ovakvih miljenja ne retko se na utrb stabilnosti smanjuje koliinamaterijala za pakovanje.

Meutim, velika tovarna jedinica obezbeuje dopunsku zatitu samo dotle dok se

pojedina pakovanja nalaze zajedno integrisana u tovarnoj jedinici.Ukoliko se tovarna jedinica istovremeno u potpunosti ne rasformira, onda vaekritetrijumi za naprezanje pakovanja, odnosno komada pakovanja na paletama ili

kontenerima koji su navedeni u tabeli 18.


23/46

7.7.2012 Fakultet tehnikih naukaIntegralni transport 23

Vrsta naprezanja Na paletama U konteneru

Udar-padOpasnost kod runog paletizovanja.

Zahteva se dovoljna zatitapojedinanih

pakovanja. Ne postoji nikakva opasnost

kod mainske paletizacije i kod

transporta u prevozu

Opasnost kod runog utovara i istovara

kontenera. Zahteva se zatita pojedinihpakovanja od udara. Manje opasnosti

postoje kod prevoza kontenera od vrata

do vrata. Nema nikakve opasnosti za

vreme transporta u sluaju kada je roba u

unutranjosti kontenera pravilno sloena i

privrena.

Horizontalno ubrzanje npr. udar kod

raniranja

Ne postoji nikakva opsnost kada je teret

propisno osiguran. Mere za osiguranjetereta su: otpor trenja izmeu slojeva,

osiguranje trakama, bandaama, praznim

autogumama i paletama, privrivanje i

stezanje tereta paleta.

Ne postoji nikakva opasnost kada je teret

propisno uvren.

Nalet (delimian udar)

Nikakva zatita spoljnjih povrina.

Pakovanu robu po mogunosti, slagati

tako da preklopljeni zidovi sredstava za

pakovanje budu okrenuti premaspoljnjoj strani. Spoljnje povrine

eventualno ploama od kartona ili per-

ploama dopunski armirati.

Opasnost postoji samo kod runog

utovara i istovara. Obezbeena je zatitazidova kontenera.

Vibracije Ne postoji nikakva zatita pomouvezivanja. Pri kombinovanom slaganjubez regala ne postoji nikakva zatita.

Ne postoji nikakva zatita pomou

povezivanja. Maksimalna visina

izlaganja iznosi 2,2m.

Tabela br. 18:Specifina naprezanja pakovanja i komada pakovanja na paletama i u

kontenerima


24/46

7.7.2012 Fakultet tehnikih naukaIntegralni transport 24

Optereenje od nabijanja istiskanja je posledica pritiska od

slaganja.

Kod prevoza u eleznikim kolima

ili u vozilima drumskog teretnog

saobraaja pojedina pakovanja

moraju biti otporna na visinu

slaganja od oko 2m.

Ne postoji nikakva opasnost.

Sile poprenog pritiska.

Posebna panja mora se posvetiti

slaganju bala pomou slagalica.

Sile poprenog pritiska kod

pretovara kranom mogu se ublaiti

eonom paletom na tovarnoj

jedinici.

Ne postoji nikakva opasnost.

Korozija.

Kombinovano slaganje ne

obezbeuje zatitu. Potrebna je

odgovarajua zatita pojedinih

pakovanja. Folije za stiskanje ili

povezivanje ne obezbeuju zatitu

protiv ulaska vodene pare.

Kontener ne obezbeuje dovoljnu

zatitu. Preporuuje se

odgovarajua zatita pojedinanih

pakovanja.

Pljaka, kraa. Opasnost od pljake je manja negokodpojedinanih pakovanja. Pljaka robe u kontenerima jeiskljuena.


25/46

7.7.2012Fakultet tehnikih nauka

Integralni transport 25

X DEO

PAKETIZACIJA PROIZVODA UDISTRIBUCIJI I TRANSPORTU


26/46



1. SUTINA I ZNAAJ PAKETIZACIJE PROIZVODA

Pod ambalaom podrazumevamo sredstva, a pod paketizacijom celokupni

tehnoloki postupak spremanja, postavljanja i zatvaranja proizvoda u ambalau.Tehnologija paketizacijeje toliko napredovala da danas postoje maine kojemogu upakovati vie stotina jedinica ambalae za vrlo malu jedinicu vremena(jedan minut i manje). Kada se zna da u privredi postoji vie od deset hiljadaproizvoda koji se mogu paketizovati, moe se sagledati znaaj savremenog nainapakovanja.

Osnovni zadatak paketizacije, u tehnolokom smislu, jeste obrazovanje(formiranje) veih paketnih jedinica od malih paketa koji se uklapaju u osnovnemodule tovarnih jedinica i omoguavaju mehanizaciji utovara, istovara iskladitenja korienjem dizalica, viljukara ili druge opreme.Paketi treba da se formiraju u proizvodnim pogonima, neposredno posle

tehnolokog procesa izrade odnosno proizvodnje i da u takvom obliku, bez

preformiranja, prou celokupni lanac distribucije.U procesu distribucijeproizvodi se od proizvodnje do mesta potronje redovnopretovaraju 6-14 puta u unutranjem i do 26 puta u meunarodnom saobraaju.Savremena mehanizacija se jedino moe koristiti uz preduzimanje odgovarajuihorganizaciono-tehnolokih zahvata prvenstveno u smislu ukrupnjavanja tereta.


27/46



Za rune operacije, uz primenu prostih sredstava, odgovaraju mase komada od 50-100 kg, dok savremena manipulativna sredstva podiu, premetaju i slau po viestotina, pa i nekoliko hiljada kilograma tereta u jednom zahvatu. To znai da su za

tako snanu mehanizaciju potrebne vee (ukrupnjene) jedinice tereta. Ovaj problemse danas reava na razliite naine.Najvaniji preduslov za uvoenje kompleksne mehanizacije utovarno-istovarnihradova pri prevozu komadne robe i robe u ambalai jeste, pre svega, predhodnoukrupnjavanje jedinica tereta koji se prevozi radi smanjenja zadravanjatransportnih sredstava u mestima utovara i istovara. Bez ukrupnjavanja robnih

jedinica u transportu komadne robe ne garantuje se optimalno iskorienjepretovarno-transportne opreme, transportnih sredstava, skladita i drugih pomonihpostrojenja u okviru distribucije proizvoda.

Uvoenjem ovog sistema je omoguena pojava i drugih savremenih tehnolokihnovina u vidu tipiziranja transportnih sredstava, zatim primene kompleksne, ali i

unificirane mehanizacije, potpunije iskorienje magacinskog i skladinog prostora,

primena automatizacije u pretovarno-transportnim i skladinim operacijama, to svezajedno obezbeuje veoma znaajne ekonomske efekte.U poslednjih petnaest godina prisutna je tendencija ukrupnjavanja robnih jedinica

u svim tehniki razvijenim zemljama. Za formiranje paketa slue visokoproizvodneautomatske maine. Neke firme koriste za paketizaciju industrijske robote.


28/46



Poslednje decenije u velikom broju razvijenih zemalja i zemalja u razvoju prisutno

je uvoenje naune organizacije rada u proizvodne i transportne procese. Primenjujuse logistiki principi distribucije dobara, iji je jedan od osnovnih ciljeva, iznalaenjetehnolokih rezervi, humanizacija rada (ukidanje tekog fizikog rada) i skraivanje

proizvodnog ciklusa.Snienjem transportnih trokova, utovarno-istovarnih i skladinih operacija,umnogome se doprinosi racionalizaciji transportnih procesa i itave distribucije.Prisutna je tendencija neprekidnog rasta obima prevoza i transportnih trokova usferi drutvene reprodukcije.Pored mehanizacije, veliko znaenje u sniavanju trokova transporta utovarno-

istovarnih i drugih operacija ima ekonomski racionalna podela prevoza po nosiocimatransporta. Standardizovana i racionalna paketizacija proizvoda ovu podelu

pospeuje.Problem mehanizacije i automatizacije pretovarnih i skladinih procesa trebareavati kompleksno na celom putu kretanja robe od poiljaoca do primaoca. Kompleksna mehanizacija i razvoj moderne tehnologije transporta podrazumeva i

uslovljava prvenstveno:

koncentraciju robnog rada na manjem broju punktova unutar i izmeu regiona; standardizaciju i specijalizaciju sredstava pakovanja, transporta i mehanizacije;

opremanje punktova za pretovar visokoproizvodnom mehanizacijom i opremom;

paketizaciju proizvoda, paletizaciju i kontenerizaciju transporta, odnosno razvoj

modernih sistema prevoza i distribucije materijalnih dobara.


29/46



1.1 Ambalaa i distribucija proizvoda

Razvoj ambalae i tehnologije pakovanja uslovljen je i uzajamno povezansa razvojem distribucije dobara. Distribucija proizvoda poinje i zavrava

sa paketizacijom (pakovanjem i raspakivanjem).

U drugoj polovini ovog vekadolo je do velikog porasta vrsta i tipovaambalae, pronaene su i nove tehnologije pakovanja:npr.pakovanje pod temperaturom u toplinskim tunelima, pakovanje podvakumom itd.

Pronaeni su mnogi sistemi pakovanja: -tetra-pac-brick-pack

-klik-klok

-pute-pack

-servo itd.

Proces pakovanjarealizovan je tako da ovek uopte ne mora uestvovati

u tehnologiji pakovanja, ve proces ostvaruju automatizovane maine,kojima esto upravljaju elektronski raunari.


30/46



Danas se raspolae sa vie vrsta i tipova ambalae, zavisno od vrste i sastavamaterijala, oblika i veliine, konstrukcije, grafikog i likovnog reenja itd. To je jedan odrazloga da danas u samouslugama ima na hiljade razliito upakovanih proizvoda, koji naodreeni nain utie na kupce. Sve je to obogatilo naine prezentacije proizvoda,

unapredilo plasman proizvoda za tritu bilo klasine ili savremene trgovine, u emu susvi nali poneto: trgovci veu zaradu, kupci zadovoljstvo, a proizvoai bolju mogunostplasmana svojih proizvoda.

Poslednjh decenija razvila se nova tehnologija distribucije od vrata do vrata(primenom paleta i kontenera i slino) dolo se do savremenih sredstava transporta,novih skladita i sistema pakovanja proizvoda. U svetu se naunom istraivanju

problemu pakovanja poklanja posebna panja. Odravaju se meunarodne konferencije isimpozijumi po pitanjima unapreenja pakovanja za pojedine vrste proizvoda. Mnogotoga uinjeno je da se skrate lanci distribucije, ime su smanjeni i trokovi poslovanja itd. Tako su mesta prodajepostala deo sistema mikrodistribucije proizvoda. Ambalaa jeuticala na plasman proizvoda, jer svojim oblikom i bojama, dezenom samostalno i

direktno propagira proizvod.

Savremena ambalaa treba da odgovori zahtevima i uslovima proizvodnje idistribucije, nainu prodaje, upotrebe ili potronje proizvoda. Za ambalau postojimnotvo defenicija, kako s obzirom na autore koji su dali, tako i sa stanovita njenihfunkcija, korienja, potreba i slino. Takvo iroko podruje distribucije proizvoda moese definisati sa aspekta mikro i makro distribucije, komuniciranja, naina i mestaprodaje.


31/46



Sa aspekta makro i mikro distribucije, ambalaa je sredstvo u kojem se proizvoddoprema potroau do mesta prodaje sa zadatkom da se u njoj moe dopremiti domesta upotrebe ili korienja. Ona je prilagoena lancima distribucije, nainuprodaje i sredstvima na mestima gde se obavlja prodaja. Bez nje su nezamislivi

doprema, transport, skladitenje, prodaja i prezentacija proizvoda potroau namestu prodaje.Sa aspekta komuniciranja i naina prodaje, ambalaa je sredstvo komuniciranjana relaciji proizvoa-kupac.Sa aspekta naina prodajeambalaa je sredstvo koje najvie pribliava proizvodkupcu na mestu prodaje.

Sa aspekta distribucijeambalaa omoguuje:identifikaciju proizvoda u toku skladitenja, rukovanja i transporta;

slui kao sredstvo pripreme proizvoda za prodaju u makro i mikrodistribuciji proizvoda;

omoguuje distribuciju proizvoda u svim fazama njene realizacije na putuod proizvodnje do potronje;direktno prezentira proizvod potroau na mestu prodaje;omoguuje korienje ili upotrebu proizvoda;reklamira proizvod na putu od proizvodnje do potronje, a i posle upotrebe.Savremena distribucija, a paralelno s njom i ambalaa prerastaju u znaajanprivredni faktor, koji u savremenoj raspodeli dobara ima podjednaku vanost kao isama proizvodnja.


32/46



1.1.1. Sutina distribucije proizvoda

Distribucija proizvoda nije nita drugo nego produenje lancaproizvodnje u lanac potronje, kada su proizvodi pripremljeni uodgovarajuoj ambalai za prodaju.


33/46



CENTRALNO SKLADI TE

CENTAR ZA

DISTRIBUCIJU

CENTRALNO SKLADI TE

CENTAR ZA

DISTRIBUCIJU

CENTRI

DISTRIBUCIJE

RAZNI PROIZVO A I PROIZVODA

PRODAVNICE (SAMOPOSLU IVANJA)

Slika br. 75- Opta ema distribucije proizvoda


34/46



Slika br. 76-Razliite faze i distribucije proizvoda

P R IR U N A

S K L A D I T A P R I R U N A




S K L A D I T A

CENTRALNA SKLADI TA CENTRALNA SKLADI TA

PROIZVODNJA PROIZVODNJA

PROI ZVODNJA

PROIZVODNJA

S I R O V I N E

SI ROVI NE

D S TR I BU CI J AI

SIROVINE

P R O I Z V O D N J A

S K L A D I T A(proiz vo a acentralnaglavna, itd)

S K L A D I T A(Centri

distribucijetrgovine,itd)

TRGOVINA

POTRO A


35/46



Razliiti oblici distribucije prikazani su na slikama 75 i 76 dok je na slici 77prikazan dvostepeni sistem distribucije dobara.

Savremena distribucija proizvoda podrazumeva savremenu organizaciju i

tehnologiju manipulisanja, transporta i skladitenja, i stoga mora voditirauna o: izboru optimalnih lanaca distribucije;

maksimalnoj usklaenosti svih karika lanca distribucije kako bi delovalikao organizaciona i tehnoloka jedinstvena celina;potpunom korienju savremenih dostignua na podruju organizacije radai tehnologije pakovanja;

tehnologiji i organizaciji transporta od vrata do vrata;maksimalnom korienju dostignua u skladitenju i oblikovanju mestaprodaje;

potpunoj usklaenosti ambalae sa transportom, skladitenjem i sredstvimaizlaganja proizvoda.

Od savremene distribucije se zahtevada tano zna trokove ambalae,pakovanja i distribucije u ceni proizvoda, a ovi trokovi ne smeju prelazitiodreene limite.


36/46



1.2. Uloga ambalae u lancima distribucije proizvoda

Lanci distribucije predstavljaju vezu izmeu proizvoaa i

potroaa, i sa posrednikom ili bez njega, u sklopu distribucijeproizvoda stvaraju osnovne preduslove za dostavu odnosno prodaju

proizvoda na tritu.


37/46



Slika br. 78- Uesnici u lancima distribucije


38/46



Najei oblici realizacije lanaca distribucije:

1. Lanac: proizvoa-potroa (kupac)direktna prodaja proizvoda kupcu u ugovorenoj ambalai

najekonominiji oblik distribucijene moe se uvek realizovatiDirektna prodaja proizvodau ovom lancu mogua je na sledei nain:od vrata do vratapreko kataloga u jedininoj proizvodnji ili jedininoj transportnoj ambalai,sistemom komisione prodaje

na vlastitim mestima prodaje, u vlastitim trgovinama

2. Lanac: proizvoa-maloprodaja-kupac maloprodaja- trgovina sa svojim prodavnicama klasinog ili savremenog tipa umestima prodaje

proizvod dolazi do maloprodaje u transportnoj ambalai, u kontenerima ili napaletama

postoje razraeni postupci pripreme proizvoda ve kod samog proizvoaa kojinajee isporuuje proizvode maloprodaji:

- ve pripremljene za prodaju u odgovarajuoj ambalai- neupakovane u veim koliinama

trgovina tipa sasmousluivanja


39/46



3. Lanac: proizvoa-veletrgovina-maloprodaja-kupac

Veletrgovina

Nedostatak:-poveanje trokova u ukupnoj ceni proizvoda

Prednosti:

- u nainu distribucije proizvoda- uloga skladitara za maloprodaju- pripremanje maloprodaji proizvoda za prodaju u onim koliinama i u onoj

ambalai koje proizvoa iz nekih razloga ne moe pruitiUloga ambalae-prilagoavanje proizvoda istovremeno i veletrgovini imaloprodaji

4. Lanac: proizvoa-posrednik-veletrgovina-maloprodaja-kupac

Posrednik:

- predstavnik proizvoaa ili neka druga posrednika veza- moe unaprediti prodaju, ali moe i da poskupljuje proizvod u prodaji - njegova prisutnost suvina-gledano sa stanovita pripreme proizvoda zatrite


40/46



PROIZVO A PROI ZVO A PROIZVO A PROIZVO A

VELETRGOVINA VELETRGOVINA

MALOPRODAJAMALOPRODAJA M AL OP RODAJA

POSREDNIK

POTRO A POTRO A POTRO A POTRO A

Slika br. 79-Najei oblici realizacije lanaca distribucije


41/46



1.3. Tehnoloki zahtevi ambalae u mikrodistribuciji proizvoda

Ambalaa i tehnologija pakovanja moraju biti prilagoeni:nainu i mestu prodajeuslovima trita i kupca uslovima i lancima distribucije tehnologiji proizvodnje

dizajnu ambalae


42/46



Slika br. 80-Prikaz mikrodistribucije (naina prodaje) proizvoda


43/46

7.7.2012 Fakultet tehnikih nauka

Integralni transport

43

1.4. Pakovanje i distribucija proizvoda

Proizvodi se mogu javiti u dva oblika:

upakovani

u transportnoj ambalaiu potronoj amabalaiu posebno pripremljenoj ambalai u rinfuzi

AMBALAA DISTRIBUCIJA

Prednosti ambalae:zatita proizvodasmanjeni trokovi garancija kvaliteta

dobra prezentacija

Karakteristike savremene distribucije proizvoda:

brzina i usklaenost svih procesaekonominostprilagoenostmaksimalna iskorienost transportnog sredstva


44/46



44

Distribucija zahteva da ambalaa bude: standardna

kvalitetna

minimalne veliine pogodna za rukovanje

prilagoenaO proizvodu koji se pakuje trebalo bi poznavati:

svojstva

osobine

posebne zahteve


45/46



45

400

600

FABRIKA

1200*800

1200*1000

SKLADI TE

RAZNI POTRO A I TRGOVINA

Slika br. 81- Tok palete od proizvoaa do potroaa


46/46

7.7.2012 Fakultet tehnikih nauka 46

PROIZVODNJATALASASTOG

KARTONA

SKLADI TENJEKODPRIMAOCA

PROIZVOD

SIROVINE

PROIZVODNJA

AMBALA

IRANJEI

UKRUPNJAVANJE

TRANS

PORT

DISTRIBUCIJA

RECIKLIRANJE

AMBALA IRANJE

UKRUPNJAVANJE

S KL AD I T E

GOTOVIH

PROIZVODA

POTRO A SUPERMARKET

DISTRIBUCIJA/TRANSPORTROB NO-DIS TRIB UTIV NI

CE NTA R

SKUPLJANJE

KARTONSKE

A MBAL A E POVRATNO

TALASASTI KARTON

Slika br. 82-

Tok proizvoda

od

proizvoaa

do potroaau ambalai od

talasastog

kartona i

njeno

recikliranje

Documents

Predavanje Br. 11 Kombinovani transport